PODZEMNI RADOVI 19 (2011) 19-26 UDK 62

RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET BEOGRAD YU ISSN 03542904

Stručni rad

METODE MERENJA POPREČNIH PROFILA PODZEMNIH

RUDNIČKIH PROSTORIJA
Ganić Aleksandar1, Milutinović Aleksandar2, Tokalić Rade3, Ognjanović Saša4

Sažetak: Kontrola oblika i dimenzija poprečnih profila podzemnih rudničkih prostorija je

neophodna kako u fazi izrade prostorije, tako i periodično u toku njenog korišćenja. Odstupanje
od projektovanih dimenzija ili smanjenje profila usled stenskih pritisaka mogu imati veoma
negativne ekonomske i sigurnosne posledice. Merenje poprečnih profila obavlja se metodama
zasnovanim na primeni klasičnih instrumenata i pribora, kao i primeni laserskih uređaja. U radu
su opisane neke od najčešće primenjivanih metoda merenja poprečnih profila podzemnih
rudničkih prostorija.

Ključne reči: rudarska merenja, poprečni profil, rudnička prostorija

1. UVOD
U rudarskoj praksi, neophodna je kontrola oblika i dimenzija poprečnih profila
podzemnih rudničkih prostorija. Ovo je naročito važno u prostorijama otvaranja i
razrade, kao i u glavnim ventilacionim i transportnim prostorijama. Smanjeni poprečni
profil rudničke prostorije ispod dozvoljenih granica propisanih za železnički ili tračni
transport, može predstavljati potencijalni uzrok nesreća i povreda radnika. Takođe,
značajnije smanjenje poprečnog profila može predstavljati razlog pogoršanih uslova
provetravanja čela radilišta i ograničavajući faktor pri eksploataciji mineralnih
sirovina.
S obzirom na instrumente i pribor koji se koristi pri merenju poprečnih profila
rudničkih prostorija, razlikuju se dve metode:
- metoda zasnovana na primeni klasičnih instrumenata i pribora i
- metoda zasnovana na primeni laserskih uređaja.

2. KLASIČNE METODE MERENJA POPREČNIH PROFILA

RUDNIČKIH PROSTORIJA
U geodetsko-meračkoj praksi primenjuje se nekoliko metoda za kontrolu
poprečnih profila rudničkih prostorija u zavisnosti od njihovog oblika i veličine
(Borshch-Komponiets et al. 1989):
1
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Đušina 7, 11000 Beograd, Srbija,
E-mail: aganic@rgf.bg.ac.rs
2
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Đušina 7, 11000 Beograd, Srbija,
E-mail: amilutinovic@rgf.bg.ac.rs
3
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Đušina 7, 11000 Beograd, Srbija,
E-mail: tokalic@rgf.bg.ac.rs
4
JP PEU Resavica, RMU "Jasenovac", Maršala Tita 33, 12316 Krepoljin, Srbija,
E-mail: sasa.ognjanovic@jppeu.rs
20 Ganić A.; Milutinović A.; Tokalić R.; Ognjanović S.

- metoda direktnog merenja širine i visine rudničke prostorije,

- metoda merenja pomoću dve nivelmanske letve,
- metoda linearnog presecanja (lučnog preseka),
- polarna metoda, itd.
Metoda direktnog merenja je jedan od najjednostavnijih i najčešće
primenjivanih načina merenja rudničkih prostorija pravilnog trapezastog ili
pravougaonog profila. Na ovaj način, može se odrediti ukupna površina profila
prostorije u stenskom masivu bez podgrade i svetla površina poprečnog profila. U tom
cilju, mere se ukupna visina prostorije između krovine i podine, kao i visina između
slemenjače i gornje ivice šina; ukupna širina A i svetla širina a slemenjače; ukupna
širina C i svetla širina c na visini vagoneta; ukupna širina B i svetla širina b u podini
(slika 1). Takođe, mere se rastojanje između podgrade i vagoneta, između visine
lokomotive i kontaktnih žica, itd. Merene veličine su relativno orijentisane u odnosu na
pravac rudarskih radova. Rezultati merenja i skica zapisuju se u terenski zapisnik.

Slika 1 - Metoda direktnog merenja poprečnih profila

Metoda merenja poprečnog profila pomoću dve nivelmanske letve (slika 2)

uglavnom se primenjuje u rudničkim prostorijama sa privremenim železničkim
transportom.

Slika 2 - Metoda merenja pomoću dve nivelmanske letve

Metode merenja poprečnih profila ... 21

Merne tačke se postavljaju u prostoriji na međusobnom rastojanju od 1-5 m, i

označavaju se po osi rudničke prostorije u podini. Mere se rastojanja a i b od ose do
nivelmanskih letvi koje vertikalno stoje na šinama. U intervalima od 30 do 50 cm mere
se horizontalna rastojanja između letvi i levog, odnosno desnog boka rudničke
prostorije l1 i l2. Rezultati merenja se označavaju na skicama u terenskom zapisniku,
posle čega se ovi preseci crtaju u odgovarajućoj razmeri.
Poprečni profili rudničkih prostorija krivolinijskog ili nepravilnog oblika,
mere se pomoću šablona, metodom lučnog preseka ili polarnom metodom.
Metoda lučnog preseka zasniva se na merenju rastojanja l1 i l2 od bočnih
repera R1 i R2 do karakterističnih tačaka na konturi rudničke prostorije (slika 3).

Slika 3 - Metoda lučnog preseka Slika 4 - Polarna metoda merenja poprečnih profila

Kod polarne metode, merenja se obavljaju pomoću vertikalnog uglomera

postavljenog na odgovarajući, teleskopski stativ (slika 4). Postupak merenja se sastoji
od merenja rastojanja l od centra uglomera do karakterističnih tačaka na konturi
rudničke prostorije i vertikalnih uglova tih pravaca  koji se očitavaju na uglomeru.
Poprečni profil rudničkih prostorija čija je visina 2-4 m, može se meriti
pomoću teleskopskih nivelmanskih letvi.
Merenje poprečnog preseka rudničke prostorije pomoću teleskopskih
nivelmanskih letvi prikazano je na slici 5. Visak se postavi po pravcu koji obeležava
merač, u ravni željenog poprečnog preseka. Ručna pantljika se razvuče i fiksira u
horizontalnoj ravni i služi, između ostalog za definisanje položaja viska.

Slika 5 - Merenje poprečnih profila rudničkih prostorija većih visina

22 Ganić A.; Milutinović A.; Tokalić R.; Ognjanović S.

Teleskopska letva se postavlja na odgovarajućim rastojanjima u odnosu na

ručnu pantljiku i pomoću nje mere se visine rudničke prostorije. Pre svakog merenja,
kontroliše se vertikalnost letve pomoću viska vezanog za samu letvu. Intervali u
kojima se obavljaju merenja pomoću letve, zavise od kompleksnosti poprečnog
preseka rudničke prostorije. Rezultati merenja se označavaju na skicama u terenskom
zapisniku.

3. LASERSKE METODE MERENJA POPREČNIH PROFILA

RUDNIČKIH PROSTORIJA

Laserska metoda merenja poprečnih preseka zasniva se na upotrebi

savremenih laserskih instrumenata, i to pre svega laserskih totalnih stanica koje uglove
i dužine mere bez upotrebe reflektora (reflectorless) i poslednjih godina 3D laserskih
skenera.
Pri upotrebi totalnih stanica za merenje poprečnih profila rudničkih prostorija
posebno treba navesti Leica sistem za merenja u tunelima i podzemnim objektima, tzv.
Leica TMS (Tunel Measurement System).
Leica TMS se sastoji se od:
 totalne stanice klase Leica TPS1100plus koju, između ostalog, karakteriše:
- automatsko merenje profila i obeležavanje karakterističnih tačaka
zahvaljujući merenjima bez reflektora,
- obeležavanja koja može da obavlja samo jedan čovek upotrebom komande
Power Search,
- bežični daljinski uređaj RCS1100 koji omogućava daljinsku kontrolu
totalne stanice,
- viziranje i u uslovima veoma loše osvetljenosti zahvaljujući ATR sistemu za
automatsko prepoznavanje signalnih markica,
- prenos projekta i podataka merenje preko PCMCIA kartice,
- mogućnost da kao motorizovani laser služi za obeležavanje pravaca;

Slika 6 - Merenje poprečnih profila pomoću totalne stanice (http://www.leica-

geosystems.us)
Metode merenja poprečnih profila ... 23

 softverske podrške Leica TMS Office koji upravlja svim podacima merenja i
obeležavanja:
- definiše i obezbeđuje uvoz podataka iz projekta,
- interaktivni unos podataka i elemenata iz projekta pomoću grafičkog on-line
displeja,
- definisanje složenih grupa tačaka i priprema podataka za automatsko
obeležavanje,
- hijerarhijsko upravljanje podacima za fleksibilno uređivanje podataka
projekta,
- korisnički definisan meni,

Slika 7 - Kontrola poprečnih profila primenom softvera Leica TMS Office

(http://www.amberg.ch)

- uvoz/izvoz podataka u ASCII, DXF, GSI formatima,

- PCMCIA kartica za eksportovanje podataka u totalnu stanicu,
- računanje rastojanja između merenih tačaka i osa tunela ili nekih drugih
karakterističnih pravaca,
- izračunavanje ose (regresione linije) niza snimljenih tačaka, itd.
Poslednjih desetak godina u geodetsko-meračkoj praksi sve je prisutnija
upotreba 3D leserskih skenera. Ovi instrumenti omogućavaju veoma efikasno
prikupljanje informacija - detaljnih digitalnih snimaka o obliku i izgledu objekata iz
realnog sveta. Ovako prikupljeni podaci koriste se za izradu digitalnih 2D planova,
karata, profila ili 3D modela skeniranih objekata.
Digitalni snimci objekta – skenovi, dobijeni 3D laserskim skeniranjem sastoje
se od veoma velikog broja tačaka koje imaju prostorne X, Y i Z koordinate. Ove tačke
se nazivaju oblak tačaka i na jednom skenu, u oblaku može da bude i nekoliko miliona
tačaka. Vidno polje skenera zavisi od modela, a kod pojedinih modela ono iznosi 360
u horizontalnoj i 270 u vertikalnoj ravni.
24 Ganić A.; Milutinović A.; Tokalić R.; Ognjanović S.

Slika 8 - Leica C10 skener (http://www.leica-geosystems.com)

Iz vidnog polja skenera, softverski se definišu objekti ili deo objekta koji se
želi skenirati i definiše rezolucija skeniranja. Rezolucijom se definišu horizontalna i
vertikalna rastojanja između susednih tačaka, odnosno određuje se gustina oblaka
tačaka. Današnji skeneri omogućavaju prikupljanje veoma gustog oblaka tačaka sa
međusobnim rastojanjem manjim od 1 mm. Brzina skeniranja zavisi od modela skenera
i kreće se i do 500.000 tačaka u sekundi.

Slika 9 - Oblak tačaka skeniranog tunela (http://www.gess.co.za)

Lasersko 3D skeniranje predstavlja izuzetno brz i fleksibilan merni sistem

pogodan za (Saal, 2009):
- kompletno prikupljanje podataka o poprečnim i podužnim profilima, otkopanim
zapreminama,
Metode merenja poprečnih profila ... 25

- bazu podataka o geometriji, kao osnovnu dokumentaciju izvedenog stanja i

budućih radova,
- kontrolu i analizu pojedinih preseka,
- kontrolu stanja i merenja deformacija čela otkopa,
- obračun otkopanih masa,
- poređenje dva skena u cilju prostorne analize,
- kontrolu poprečnih profila nakon betoniranja,
- određivanje debljine betonskog sloja podgrade,
- foto-dokumentaciju radova, itd.

Slika 10 - 3D model podzemne prostorije

Prednosti ove metode su (Ackermann i Hunt, 2004):

- minimalni uticaj tokom merenja na radne operacije,
- rezultati kontrole poprečnih preseka in-situ,
- precizno određivanje otkopanih masa,
- objektivna registracija upotrebljenih materijala,
- mogućnost skeniranja brzinom i do 130 m na sat,
- sveobuhvatna baza podataka za optimalni nastavak radova,
- kompletni podaci o stanju prostorija,
- fleksibilan rad bez dodatnih infrastrukturnih zahteva (npr. osvetljenje, napajanje,
dodatne poligonske tačke, itd).

4. ZAKLJUČAK

Laserski instrumenti i oprema, danas dominiraju u geodeziji i rudarskim

merenjima. S toga su i laserske metode merenja poprečnih profila podzemnih
prostorija sve prisutnije i zastupljenije. Razlog tome nije samo jednostavnije,
efikasnije, brže i preciznije dobijanje znatno većeg broja merenih podataka, već i
mogućnost analize, upoređivanja i dodatnih obrada rezultata merenja na samom terenu,
zahvaljujući softverima koji prate ove laserske uređaje.
Primena laserskih metoda snimanja poprečnih i podužnih profila i generalno
podzemnih rudničkih prostorija ima pre svega, dva ograničavajuća faktora:
- ekonomski faktor – visoka cena ovih uređaja koja za 3D laserske skenere dostiže
i više od 100.000 €,
26 Ganić A.; Milutinović A.; Tokalić R.; Ognjanović S.

- bezbednosni faktor – ovi uređaji nemaju metansku zaštitu i ne mogu se koristiti u

metanskim rudnicima.
S obzirom na navedeno, laserske metode snimanja primenjuju se pri izgradnji
i kontroli podzemnih saobraćajnih i drugih infrastrukturnih objekata i mogu se
primenjivati u rudnicima metala. U rudnicima uglja i metanskim jamama, laserski
instrumenti se ne smeju upotrebljavati, pa se u njima merenja poprečnih profila
rudničkih prostorija obavljaju isključivo primenom klasičnih instrumenata i pribora.

NAPOMENA

Ovaj rad je proistekao iz Projekta br.33029 koji je finansiran sredstvima

Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

LITERATURA

1 Ackermann, A.W., Hunt, C., (2004): The Role of Digital Monitoring Technologies
in the Development of Comprehensive Tunnel Maintenance Strategies,
http://www.ctta.org/FileUpload/ita/2004/data/abs_b12.pdf [23/12/2010].
2 Borshch-Komponiets, V., Navitny, A., Knysh, G., (1989): Mine Surveying, Mir
Publishers, Moscow.
3 Saal, K., (2009): Tunneldrive Scanning with Leica HDS6000, Leica Reporter 61,
https://portal.leicaus.com/enewsletters/enews5.4/Reporter_61_741802_6100.pdf
[18/12/2010].
4 Leica ScanStation C10, http://www.leica-
geosystems.com/downloads123/hds/hds/ScanStation%20C10/brochures
[15/01/2011].
5 Leica TMS – Tunnel Measurement System, http://www.leica-
geosystems.us/common/shared/downloads/inc [15/01/2011].
6 TMS Solution: Surveying for tunnelling professionals,
http://www.amberg.ch/at/fileadmin/documents/Systems [15/01/2011].
7 http://www.gess.co.za/Solutions/TunnelSolutions.aspx [15/01/2011].