ОСНОВНИ КОНЦЕПТИ GPS

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ТЕЛЕМАТСКИ

СИСТЕМИ

СТУДЕНТ: Милан Васиљевић МЕНТОР: проф. др Александар

БР. ИНДЕКСА: 20-III/22 Стјепановић
Табела садржаја
1 Увод ......................................................................................................................................... 1
2 Архитектура GPS ................................................................................................................... 2
3 Структура GPS сигнала ......................................................................................................... 4
3.1 C/A (Coarse Acquisition/Clear Access) код ..................................................................... 4
3.1.1 Алгоритам генерисања C/A PRN кода .................................................................. 4
3.2 P (Precise/Protected) – код .............................................................................................. 6
3.3 D (Data)– код ................................................................................................................... 6
3.4 BPSK (Binary Phase Shift Keying) модулација ............................................................. 7
3.5 Пријем и обрада сигнала ............................................................................................... 8
4 Позиционирање GPS пријемника......................................................................................... 9
4.1 GPS референтни координатни систем .......................................................................... 9
4.2 Метода трилатерације ...................................................................................................11
4.3 Аналитичко одређивање позиције GPS пријемника ................................................. 13
5 Закључак ............................................................................................................................... 15
Литература ................................................................................................................................... 16
1 Увод
Глобални систем позиционирања GPS (Global Positioning System), као један од кључних
концепата телематике – интердисциплинарне науке, која интегрише знања и технолошка
достигнућа из области телекомуникација и информатике, постао је један од најважнијих
технолошких алата у данашњем друштву. GPS омогућава прецизно одређивање положаја и
времена у било којој тачки на Земљи уз помоћ сателита у орбити.

Телематски системи обрадом података о географској локацији и времену, који су

прикупљени од стране GPS, добијају информације о брзини, удаљености, смјеру кретања и
другим релевантним параметрима, те их користе у различите сврхе као што је навигација и
праћење возила у саобраћају, управљање возним парком, оптимизација рута, побољшање
безбједности и др.

Основни концепти GPS, као сателитског навигационог система, укључују сателите који
емитују сигнале, GPS пријемнике који примају те сигнале и алгоритме за обраду сигнала
како би се израчунала тачна локација.

Један од најзначајнијих аспеката GPS је његова способност да пружи високу прецизност и

поузданост у одређивању позиције. То је омогућено захваљујући сателитској констелацији
која се састоји од најмање 24 оперативна сателита у орбити око Земље. Комбиновањем
сигнала са више сателита, GPS пријемник може израчунати прецизну локацију са тачношћу
од неколико метара.

GPS се користи у различитим областима живота, укључујући навигацију возила, авиона и

бродова, трагање и спашавање, геодетске и географске апликације, војне операције,
управљање ваздушним саобраћајем, метеорологију и многе друге. Ова технологија је
постала незамjенљива у модерном свијету, побољшавајући ефикасност, сигурност и
продуктивност у многим индустријским секторима.

1
2 Архитектура GPS
GPS се дијели на три сегмента (Слика 1.):

➢ свемирски сегмент – констелација сателита

➢ контролни сегмент – мрежа контролних станица за праћење сателита
➢ кориснички сегмент – GPS пријемници

Слика 1. Архитектура GPS [1]

Свемирски сегмент представља мрежу од 24 сателита, удаљених од површи Земље око

20000 𝑘𝑚, од којих су 21 у употреби, а 3 су резервна.(Слика 2.) Основна функција сателита
је слање сигнала, у форми радио – таласа, GPS пријемницима који се налазе на тлу. [1]

Сателити су распоређени у 6 орбиталних равни (у свакој равни по 6 сателита) са

инклинацијом од 55° (угао који раван орбите сателита заклапа са равни у којој се налази
екватор). Овакав геометријски распоред сателита омогућава да се увијек са сваке тачке на
Земљиној површи у опсегу видљивости налазе 4 – 8 сателита. Сателит се сматра видљивим
ако се налази под углом већим од 5° изнад хоризонта и тек тада се може користити у сврху
одређивања позиције. Видљивост сваког сателита траје око 5ℎ, а због облика орбита,
трајекторија сателита пројектована на Земљу увијек би требала бити иста.

Сателити се крећу брзином од око 14000 𝑘𝑚⁄ℎ, што имплицира да обиђу Земљу на сваких
12 сати. Рок трајања им је око 10 година, а за кретање и функционисање користе соларну
енеригију. У случају недовољне освијетљености, у погону их одржавају резервне
батерије.[2]

2
 Слика 2. Констелација GPS сателита[2]

Функција контролног сегмента је праћење, надгледање, командовање и контролисање

констелације GPS сателита у сврху предикције сателитске локације, очувања интегритета
система, одржавање курса сателита, те подешавање атомских часовника.

Контролни сегмент представља мрежу контролних станица и антенског система, који у

данашње вријеме броји један главни контролни центар MCS (Master Control Station),
смјештен у Колораду, једанаест земаљских антена, те 16 контролних станица. [2]

Пријемне станице, без људских ресурса, непрекидно примају податке од сателита и шаљу
их главном контролном центру који их обрађују и на основу добијених резултата шаљу
управљачке сигнале сателитима.

Кориснички сегмент укључује све GPS пријемнике на Земљи који на основу примљених
сигнала, послатих из сателитског сегмента, одређују позицију корисника и друге птребне
информације, као што су географска дужина и ширина, надморска висина и брзина кретања.
Основне компоненте GPS пријемника су антена која прима сигнале, процесор који их
обрађује и прецизни часовник (најчешће кристални осцилатор). Пријемници често имају и
дисплеј на коме се показује локација корисника. Једна од важних карактеристика
пријемника је број канала којим је одређено колико сателита могу да прате истовремено.
Некада је тај број био ограничен на 5 канала, док данашњи пријемници имају између 12 и
20 канала. Такође, пријемници имају могућност дијељења података са рачунарским
системима.

Ширењем тржишта сателитске навигације настала је потреба за јефитиним, поузданим

уређајима за обичног човјека. GPS пријемници се могу подијелити на самосталне
навигацијске уређаје, пријемнике који су интегрисани у преносне рачунаре, уређаје који
похрањују податке о кретању и хибридне уређаје.[2]

3
3 Структура GPS сигнала
Фрекценције основних сигнала, које GPS сателити емитују, налазе се у L – опсегу, односно,
фреквенција L1 износи 1575,42 𝑀𝐻𝑧 и намијењена је за GPS пријемнике цивилног
становништва, док L2 има вриједност 1227,60 𝑀𝐻𝑧 и користи се за војне сврхе.
Носећи сигнали, који су у форми синусоиде, због преноса одговарајуће поруке, модулишу
се дигиталним сигналима. Дигитални сигнали садрже кодиране поруке.

Неки од основних GPS кодова су[2]:

➢ C/A (Coarse Acquisition/Clear Access) код

➢ P (Precise/Protected) – код
➢ D (Data)– код

3.1 C/A (Coarse Acquisition/Clear Access) код

C/A (Coarse Acquisition/Clear Access) код се користи за позиционирање GPS пријемника са

стандардним нивоом тачности. Предвиђен је за SPS (Standard Positioning Service) и доступан
је свим корисницима. Генерише се модулацијом носећег сигнала фреквенције L1. Кодна
секвенца има псеудослучајну форму PRN – кода (Pseudo Ranom Noise) са фреквенцијом
1023 𝑀𝐻𝑧, што уз формулу
𝑐
𝜆=
𝑓
гдје су 𝑐 − брзина свјетлости, 𝑓 − фреквенција, 𝜆 − таласна дужина,

имплицира да ефективна таласна дужина износи око 300𝑚. Кодна секвенца понавља се
сваких 210 − 1 = 1023 бита у 1 𝑚𝑠. На основу сигнала који преноси C/A код могуће је
одредити тренутак када је послат, те извршити идентификацију сателита од стране GPS
пријемника, јер сваки сателит је на јединствен начин кодиран.

3.1.1 Алгоритам генерисања C/A PRN кода

C/A PRN код се генерише операцијама над битовима који забиљежени у два 10-битна
регистра. Операције се извршавају према тзв. полиномијалним и идентификационим
инструкцијама.

Операције над битовима у првом 10 – битном регистру извршавају се сљедећим

редослиједом:

1. Помјерање (шифтовање) 10 – битне ријечи регистра за једно мјесто у десно

2. Слање бита који се налази на 10. позицији на излаз
3. Сабирање битова са одређених позиција. Позиције су дефинсане полиномијалним
правилом, док се операција сабирања врши по модулу 2, тзв. XOR логичка операција
4. Резултат из корака 3. биљежи се на прву позицију у регистру

4
Истовремено, над битовима другог регистра извршавају се сљедеће операције:

1. Сабирање битова са двије позиције према идентификационом правилу које је

дефинисано за сваки сателит посебно
2. Слање резултата из 1. корака на излаз
3. Сабирање битова који се налазе на позицијама које су одређене полиномијалним
правилом
4. Помјерање 10 – битне ријечи регистра за једно мјесто у десно
5. Уписивање резултата из 3. корака на прву позицију у регистру

Резултујући бит C/A PRN кода добија се сабирањем битова са два излаза. Описани
алгоритамски кораци се понављају циклично и то 1023 пута у времену од 1 𝑚𝑠.

Примјер 1. [3]

Нека су дата сљедећа полиномијална правила:

Полином 1 = 𝑥 3 + 𝑥10 ; за први 10 – битни регистар

Полином 2 = 𝑥 2 + 𝑥 3 + 𝑥 6 + 𝑥 8 + 𝑥 9 + 𝑥10 ; за други 10 – битни регистар
И нека је дато идентификационо правило за други регистар:
Идентификација = 𝑥 2 + 𝑥 6 ;
Стања регистара у процесу кодирања приказана су на слици 3.

Слика 3. Стања регистара у процесу генерисања C/A кода

5
Напомиње се да бројеви у експоненту не представљају стандардни степени експонент, него
се интерпретирају као позиције битова у регистру. На слици су приказана стања првог и
другог регистра. Свако стање регистра добијено је извршавањем једног циклуса
алгоритамског циклуса који је претходно описан за сваки регистар посебно.

Битови C/A PRN кода представљају резултате сабирања битова који се налазе на излазу
након сваког циклуса. У овом примјеру формираће се код 1100100000.

3.2 P (Precise/Protected) – код

Сигнал кодиран P (Precise/Protected) – кодом користи се за позиционирање GPS пријемника

са вишим нивоом тачности. P – кодом могуће је кодирање носећих сигнала L1 и L2
фреквенције који носе податке о времену слања и идентификацији сателита. Намијењен је
за PPS (Precise Positioning Service) за ауторизоване кориснике у случају кодирања сигнала
фреквенције L1 и за војне сврхе кодирањем сигнала L2 фреквенције. P – код, такође, припада
групи PRN – кодова.

Кодна секвенца се емитује 267 дана и седмодневно се дијели на подсеквенце. Почетком

сваке седмице започиње нова секвенца. Фреквенција износи 10,23 MHz, а таласна дужина
је око 30 m.[2]

3.3 D (Data)– код

Подаци о положају сателита кодирају се D – кодом и заједно са C/A или P – кодом, процесом
бинарне фазне модулације, уграђују у носећи сигнал. D – код садржи податке о тачним
орбиталним позицијама сателита, коефицијенте моделовања јоносфере, информације о
стању сателита и грешки атомског часовника, те алманах – податке о апроксимативним
орбитама свих осталих GPS сателита.

D – кодом се формира навигацијска порука чија је фрекценција 50𝐻𝑧, односно 50 бита се

преноси у једној секунди. Кодна секвенца смјештена је у оквир од 1500 бита, а сваки оквир
је издијљен у 5 подоквира по 300 бита.[2] Низ од 25 оквира (125 подоквира) чини комплетну
навигацијску поруку. Вријеме потребно за пренос једног оквира износи:

1500
𝑡= = 30𝑠
50𝐻𝑧
Док пренос цијеле поруке траје:

𝑡(125 оквира) = 25 ∗ 30𝑠 = 12,5 𝑚𝑖𝑛

Сигнали кодирани D – кодом и C/A – кодом се сабирају по модулу 2 и резултујући сигнал

представља модулишући сигнал за носећи синусни сигнал.(Слика 4.)

6
 Слика 4. Сабирање сигнала по модулу 2

Збирни сигнал настаје тако што му аплитуда остаје иста као и сигналу кодираном C/A кодом
ако је амплитуда сигнала кодираног D – кодом једнака нули, а амплитуда му је комплементна
амплитуди сигнала са C/A кодом ако је амплитуда сигнала са D – кодом једнака јединици.

3.4 BPSK (Binary Phase Shift Keying) модулација

Процес модулације се заснива на принципу бинарне фазне модулације BPSK (Binary Phase
Shift Keying) који се састоји у томе да се бинарни код генерише тако што се носећем сигналу
мијења фазни помак на једну од двије вриједности 0 или 𝜋, док амплитуда и фреквенција
остају непромијењене. Од тренутка промјене фазног помака са 0 на 𝜋 до тренутка промјене
са 𝜋 на 0, сигнал се за сваку таласну дужину кодира нулама, а од тренутка промјене са 𝜋 на
0 до тренутка промјене са 0 на 𝜋 сигнал се кодира са јединицама.(Слика 5.)

Слика 5. BPSK модулација[3]

7
GPS сигнали које емитују сателити представљају интегрисану комбинацију носећег
сигнала, PRN - кода и навигацијске поруке. Могуће су сљедеће комбинације:

➢ носећи сигнал L1 + C/A – код + навигацијска порука

➢ носећи сигнал L1 + P – код + навигацијска порука
➢ носећи сигнал L2 + P – код + навигацијска порука

На слици 6 приказан је дијаграм генерисања GPS сигнала.

Слика 6. Дијаграм генерисања GPS сигнала [3]

3.5 Пријем и обрада сигнала

Процес пријема и обраде сигнала, који се извршава у GPS пријемнику, састоји се од

реконструкције преносног сигнала и декодирања порука које он носи. Односно, издвајају се
PRN кодови у сврху мјерења времена преноса сигнала и навигацијске поруке за утврђивање
позиције сателита.

Вријеме преноса сигнала израчунава се тако што GPS пријемник генерише реплику сигнала
који је кодиран C/A – кодом (или P – кодом). У регистру се врши временско помјерање кодне
секвенце све док не дође до поклапања са кодом који је послат са GPS сателита. На тај начин
се одређује кашњење, односно колико треба помаћи репликовани код како би одговарао коду
сателита. (Слика 7.)Вријеме кашњења је вријеме путовања сигнала које потребна величина
за прорачун удаљености GPS пријемника од сателита. Часовник пријемника не мјери
вријеме тако прецизно ако атомски часовник сателита, зато свако одређивање удаљености
треба исправити за износ грешке мјерења времена часовника GPS пријемника.

8
 Слика 7. Принцип одређивања времена преноса сигнала [4]

4 Позиционирање GPS пријемника

За одређивање позиције GPS пријемника на површи Земље потребна су сљедећи подаци:

➢ Тренутни положај сателита

➢ Удаљеност сателита од GPS пријемника

Као што је већ описано, GPS пријемник од сателита прима сигнал који је носилац два типа
кодираних порука. Један тип поруке је навигациона порука кодирана D – кодом која садржи
податке о прибилижном положају сателита. Подаци о положају смјештају се у меморију
пријемника. Како се сателити помјерају, база података о положају сателита се периодично
ажурира. Главне базе података о положају сваког сателита у функцији од времена, које се
називају ефемериде, налазе се у контролним станицама, на основу којих се шаљу
управљачки сигнали од стране главног контролног центра уколико сателити напусте орбиту.

За позиционирање GPS пријемника, осим података о положају сателита, потребно је

одредити и удаљеност од сателита. Други тип порука је сигнал кодиран C/A или P – кодом
који се користи за одређивање времена преноса сигнала. Ако је познато вријеме преноса
сигнала 𝑡, уз податке о брзини сигнала (𝑐 − брзина свјетлости), формулом 𝑑 = 𝑐𝑡, добија
се вриједност удаљености пријемника од сателита.

4.1 GPS референтни координатни систем

Одређивање положаја GPS пријемника на површи Земље представља комплексан проблем

за чије се рјешавање користи математички модел глатке површи земаљске кугле дат у форми
референтног координатног система. Избором координатног система долази се до
математичких правила којим се дефинише придруживање координата тачкама координатног
система, што омогућава одређивање њиховог међусобног положаја.[5]

9
Земљина површ је врло сложена и неправилног облика, те не постоји математички модел
којим би се могла описати. Зато се користе координатни системи чијим се правилима може
описати површ која је по облику најприближнија површи Земље, односно најбоље
апроксимира земаљску површ.

Геоид је површ која је по облику најприближнија Земљиној површи, међутим, не постоји

математичка законитост по којом би се та површ интерпретирала. Геоид је еквипотенцијална
површ, односно, у свакој тачки те површи вектори силе гравитације су нормалан на тангенте
у тачкама површи и интезитети тих вектора су једнаки.(Слика 8.)

Слика 8. Геоид
преузето са: GNSS (geoskola.hr)

Геодетски елипсоид, који се још назива и сфероид, површ коју описује елипса ротирањем
око мање полуосе, има своју математичку интерпретацију, те се у геодезији користи за
прорачуне. (Слика 9.)

Слика 9. Сфероид
преузето са: Ellipsoid - Wikipedia

Референтни координатни систем који се користи за позиционирање GPS пријемника је

WGS84 (World Geodetic System 1984) који има карактеристику геоцентричности –
координатни почетак се налази у тежишту Земље.(Слика 10.) Z – оса пролази кроз средиште
сјеверног пола и усмјерена је ка њему, док X – оса лежи у екваторијалној равни и пролази
кроз Гринички меридијан. Y – оса нормална је на XZ раван и усмјерена је ка истоку. [5]

10
 Слика 10. WGS84 елипсоид
преузето са: GNSS (geoskola.hr)

4.2 Метода трилатерације

Мјерењем удаљености од једног сателита, локација GPS пријемник може бити било која
тачка на сфери у чијем центру је сателит, а дужина полупречника сфере једнака је
удаљености пријемника од сателита.(Слика 11.)

Слика 11. Скуп могућих позиција GPS пријемника на основу мјерења удаљености од једног сателита
преузето са: PPT - What is GPS? PowerPoint Presentation, free download - ID:3046551 (slideserve.com)
Одређивањем удаљености GPS пријемника од другог сателита, могућност налажења
позиције пријемника своди се на једну од тачака пресјека двије сфере, односно пријемник
се може налазити у било којој тачки пресјечне кружнице. (Слика 12.)

Слика 12. Скуп могућих позиција GPS пријемника на основу мјерења удаљености од два сателита
преузето са: PPT - What is GPS? PowerPoint Presentation, free download - ID:3046551
(slideserve.com)

11
Смањивање броја могућих локација на двије, потребно је одредити удаљеност GPS
пријемника од трећег сателита. Пресјек три сфере, односно, кружнице и сфере су двије
тачке. (Слика 13.)

Слика 13. Скуп могућих позиција GPS пријемника на основу мјерења удаљености од три сателита
преузето са: PPT - What is GPS? PowerPoint Presentation, free download - ID:3046551
(slideserve.com)

Једна од тих тачака је изван елипсоида у координатном систему WGS84, те се може

закључити да за позиционирање GPS пријемника довољно одређивање удаљености од три
сателита. Међутим, због могућности појаве грешке у времену преноса, врши се мјерење
удаљености од још једног сателита. (Слика 14.)

Слика 14. Скуп могућих позиција GPS пријемника на основу мјерења удаљености од четири сателита
преузето са: PPT - What is GPS? PowerPoint Presentation, free download - ID:3046551 (slideserve.com)

Описана метода за позиционирање назива се метода трилатерације. Овом методом одређује

се јединствена позициција тачке у референтном координатном систему, којом се у овом
случају интерпретира позиција GPS пријемника на Земљи.(Слика 15.)

12
 Слика 15. Позиција GPS пријемника на Земљи

4.3 Аналитичко одређивање позиције GPS пријемника

Принципима аналитичке геометрије, претходно описана метода трилатерације може се

интерпретирати на сљедећи начин:

Нека су са 𝑆1 (𝑥1 , 𝑦1 , 𝑧1 ); 𝑆2 (𝑥2 , 𝑦2 , 𝑧2 ); 𝑆3 (𝑥3 , 𝑦3 , 𝑧3 ); 𝑆4 (𝑥4 , 𝑦4 , 𝑧4 ) означене позиције сателита у

референтном коориднатном систему , 𝑃(𝑥𝑝 , 𝑦𝑝 , 𝑧𝑝 ) позиција GPS пријемника и 𝑟1 , 𝑟2 , 𝑟3 , 𝑟4,
респективно, удаљености пријемника 𝑃 од сателита 𝑆1 , 𝑆2 , 𝑆3 , 𝑆4 .

Сматрајући да су тачке 𝑆1 (𝑥1 , 𝑦1 , 𝑧1 ); 𝑆2 (𝑥2 , 𝑦2 , 𝑧2 ); 𝑆3 (𝑥3 , 𝑦3 , 𝑧3 ); 𝑆4 (𝑥4 , 𝑦4 , 𝑧4 ) центри сфера,

удаљености 𝑟1 , 𝑟2 , 𝑟3 , 𝑟4 полупречници сфера, а 𝑃(𝑥𝑝 , 𝑦𝑝 , 𝑧𝑝 ) тачка која се налази на све
четири сфере, може се успоставити систем једначина:

(𝑥𝑝2 − 𝑥12 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦12 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧12 )2 = 𝑟12

(𝑥𝑝2 − 𝑥22 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦22 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧22 )2 = 𝑟22

(𝑥𝑝2 − 𝑥32 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦32 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧32 )2 = 𝑟32

(𝑥𝑝2 − 𝑥42 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦42 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧42 )2 = 𝑟42

Удаљеност GPS пријемника од сателита рачуна се према формули:

𝑟 = 𝑐(𝑡 − 𝑑𝑡)
гдје су

𝑡 − вријеме преноса сигнала,

𝑐 − брзина свјетлости,
𝑑𝑡 − појава грешке у мјерењу времена која се односи на одступање 𝐺𝑃𝑆 часовника

13
Уврштавајући једнакост за сваку удаљеност у систем добија се систем од четири једначине
са четири непознате величине: 𝑥𝑝 , 𝑦𝑝 , 𝑧𝑝 – координате пријемника и 𝑑𝑡 – грешка у мјерењу
времена.

(𝑥𝑝2 − 𝑥12 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦12 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧12 )2 = 𝑐(𝑡1 − 𝑑𝑡)

(𝑥𝑝2 − 𝑥22 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦22 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧22 )2 = 𝑐(𝑡2 − 𝑑𝑡)

(𝑥𝑝2 − 𝑥32 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦32 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧32 )2 = 𝑐(𝑡3 − 𝑑𝑡)

(𝑥𝑝2 − 𝑥42 )2 + (𝑦𝑝2 − 𝑦42 )2 + (𝑧𝑝2 − 𝑧42 )2 = 𝑐(𝑡4 − 𝑑𝑡)

14
5 Закључак
На осову представљеног садржаја може се извести закључак у коме се истиче важност
основних концепта GPS као револуционарне технологије која је постала неизоставна у
данашњем свијету.

Ипак, важно је напоменути и нека ограничења GPS, као што су губици сигнала у урбаним
подручјима, кањони или затворени простори, као и могућност ометања сигнала. Такође,
GPS се ослања на прецизне податке о времену, па проблеми у тачном синхронизовању могу
утицати на његову тачност.

У будућности, може се очекивати даљи развој GPS и интеграција са другим технологијама,

као што су мобилни уређаји и аутономна возила. Такође, постоје напори за унапређење
система, као што је развој Европског навигационог сателитског система (Галилео) и других
глобалних навигационих сателитских система који ће побољшати прецизност и поузданост
навигације.

Основни концепти GPS су револуционарни и имају широку примjену у многим областима

живота. Његова прецизност, поузданост и глобалпокривеност чине га незамјенљивим
алатом за навигацију и позиционирање. GPS је промијенио начин на који се крећемо,
руководимо и планирамо, и постао је кључна технологија која подржава модерне друштвене
и индустријске процесе.

Иако има своја ограничења, GPS наставља да се развија и побољшава, пружајући све већу
прецизност и тачност. У комбинацији са другим технологијама, као што су сензори,
вjештачка интелигенција и интернет ствари, GPS ће наставити да се интегрише у
свакодневни живот на све више начина.

Способност да обезбједи прецизно позиционирање и навигацију има огроман утицај на

данашње друштво и омогућава авантуристичка истраживања, путовања и друге активности
на начине који раније нису били могући.

GPS је један од најуспjешнијих техничких достигнућа нашег времена и отвара врата за нове
иновације и могућности у будућности. Са сталним напретком технологије, може се
очекивати да ће GPS и даље играти кључну улогу у савременом свијету, омогућавајући
прецизност, сигурност и практичност у свакодневном животу.

15
 Литература
[1] Ж. Дуковац, "Глобални позицијски сустав" [На мрежи]. Доступно:
https://repozitorij.velegs-
nikolatesla.hr/islandora/object/velegs%3A470/datastream/PDF/view. [Приступљено 6. 7.
2023.год.].
[2] Б. Бјелкановић, "Програмирање пријамника GPS дефинираног софтвером" [На
мрежи]. Доступно: https://repozitorij.unizg.hr/islandora/object/fpz:2102/datastream/PDF.
[Приступљено 6. 7. 2023.год.].
[3] M. v. Biezen, "Special Topics - GPS C/A PRN cod generation," [На мрежи]. Доступно:
https://www.youtube.com/watch?v=mDqaDvdmNcA&list=PLX2gX-
ftPVXXGdn_8m2HCIJS7CfKMCwol&index=8. [Приступљено 6. 7. 2023.год.].
[4] G. Richard, "Basic GPS concept," [На мрежи]. Доступно:
https://www.youtube.com/watch?v=WfswWBOuYEQ&t=127s. [Приступљено 6. 7.
2023.год.].
[5] Проф. др Александар Стјепановић, Проф. др Мирослав Костадиновић, Телематски
системи, Добој: Универзитет у Источном Сарајеву, Саобраћајни факултет Добој,
2020.год..

16