Osnove GIS-a, GPS

Predava: dr Boris Vakanjac

GPS - Globalni pozicioni sistem

Ideja GPS-a u dananjem smislu te rei nastaje 1973.

godine kada se traio neki nepogreivi nain navigacije.
Tvorac ideje i realizacije bilo je ministarstvo odbrane
Sjedinjenih
drava.
Brzo
se
zapoelo
sa
operacionalizacijom te ideje i 1978. godine je lansiran
prvi od 24 satelita ovog navigacionog sistema. Poslednji
satelit postavljen je u orbitu 26. juna 1993. godine, ime
je kompletiran satelitski prsten oko nae planete, koji se
sastoji od est slojeva po etiri satelita, tako da je na bilo
kojoj taki na svetu mogue videti najmanje 4, a
maksimalno 12 satelita. Treba istai da ovo nije jedini
satelitski sistem za navigaciju Evropa (Galileo), Rusija
(Glonass) i Kina (Beidou) imaju svoje
dr Boris Stanojevi

GPS - Globalni pozicioni sistem

GPS sistem je izgraen za vojne potrebe i kotao je 12 milijardi

dolara. Iako u poetku nije bilo predvieno da se tane informacije
prosleuju civilima, ovo se kasnije promenilo pod pritiskom
kompanija koje su videle velike profite od nove tehnologije. Ipak, u
poetku su emitovana dva signala, jedan precizni, namenjen vojnoj
upotrebi, I drugi, primetno manje precizan, u koji su dodatno unosili
greke. Tada su pojedine institucije (razni geo instituti) imale pravo
da koriste precizan GPS u naune svrhe, ali su na deifrovanje
podataka koje je senzor oitao morali da ekaju i po nekoliko
nedelja, ime su se titili vojni interesi GPS navigacija nije mogla
da radi u realnom vremenu.
Godine 1998. ubrzo nakon to je sistem postigao punu
funkcionalnost, predsednik SAD Bil Klinton potpisao je ukaz kojim
se nalae da se u periodu od 2000. do 2006. godine ovaj sistem u
potpunosti ponudi i civilnom sektoru. Ova odluka sprovedena je vrlo
brzo tako da je od 2. maja 2000. GPS navigacija postala precizna i
za obine korisnike u realnom vremenu. U daljem tekstu emo
pokazati koliko precizna, a do tada napomena da SAD uvek mogu
ukinuti taan signal ako im je to neophodno za vojna dejstva, tj.
ifrovati ga.

GPS - Globalni pozicioni sistem

GPS koji je razvijen od strane Ministarstva

odbrane SAD pod imenom NAVSTAR GPS u
agenciji DARPA (neki izvori navode da je
NAVSTAR skraenica od Navigation Signal
Timing and Ranging GPS, dok drugi navode da
je to sluajno izabrano zvuno ime dato od
strane John Walsh-a, osobe koja je imala ulogu
o odluivanju o sudbini projekta. Godinji
trokovi odravanja sistema su oko 750 miliona
amerikih dolara.

Osnove rada GPSa

GPS Prijemnik je ureaj koji proraunava svoju poziciju na

osnovu merenja udaljenosti od tri ili vie GPS satelita. Svaki
satelit emituje mikrotalasnu sekvencu radio signala koja je
poznata prijemniku. Dok prijemnik prima taj signal, u stanju je
da odredi vreme koje protekne od emitovanja radio signala sa
satelita do prijema na svojoj poziciji. Udaljenost prijemnika od
satelita se proraunava na osnovu tog vremena, poto radio
signal putuje poznatom brzinom.

Signal takoe nosi informaciju o trenutnom poloaju satelita

sa kog se emituje. Ako se zna udaljenost prijemnika od
satelita i pozicija satelita, poznato je da se prijemnik nalazi
negde na sferi odreene dimenzije u ijem je centru satelit.
Poto su poznate pozicije tri satelita i udaljenost prijemnika od
svakog od njih, postupkom trilateracije se moe odrediti
pozicija prijemnika.

Osnove rada GPSa

Osnove rada GPSa

Trilateracija se bazira na injenici da se tri sfere seku u

najvie dve take (od kojih jedna obino nema smisla).
Ovaj princip rada podrazumeva sa su asovnici na svim
satelitima, kao i na prijemniku potpuno sinhronizovani,
da bi se vremenski razmak izmeu poznate sekvence
signala sa satelita i na prijemniku tano izmerio.
Na satelitima se nalaze atomski asovnici, veoma
precizni i skupi. Meutim, prijemnik ima daleko manje
precizan asovnik, kristalni oscilator. Nedostatak
preciznosti se reava uvoenjem merenja udaljenosti od
jo jednog satelita. Sat na prijemniku uvodi istu vremensku i
prostornu greku kada proraunava udaljenost od sva etiri
satelita. Moe se izraunati za koliko treba korigovati sat da bi
se etiri sfere sekle u jednoj istoj taki. Na taj nain se sat na
prijemniku neprekidno koriguje. Jedna od primena GPS-a je
veoma precizno raunanje vremena i sinhronizacija asovnika
.

Komponene sistema

GPS sistem se sastoji od tri komponente,

komponente u vasioni, kontrolne
komponente i korisnike komponente.

Komponenta u vasioni

Originalni koncept satelita predstavljaju 24 GPS satelita koji se

kreu u 6 orbitalnih ravni, ravnomerno rasporeenih u odnosu na
Zemlju, koje su nagnute pod uglom od 55 u odnosu na
ekvatorijalnu ravan. Orbitalne ravni ne rotiraju u odnosu na udaljenje
zvezde. U svakoj orbitalnoj ravni se kreu po 4 satelita, po orbitama
koje su skoro krune (ekscentrinost elipse 1), meusobno pravilno
rasporeeni po krunici orbite, pod uglom od 90 stepeni. Prenik
orbita je oko etiri puta vei od prenika Zemlje i svaki od satelita
jednom obie svoju orbitu za 12 asova, tako da u odnosu na
povrinu Zemlje svaki satelit svakog dana obie istu putanju. Ovaj
broj i pravilan raspored satelita garantuje da se sa svake take na
Zemlji u svakom trenutku na horizontu nalazi bar etiri satelita. To
su etiri satelita potrebna za odreivanje pozicije GPS prijemnika.
Poto sateliti izlaze iz funckije zbog odravanja, kvarova ili isteka
radnog veka, oko Zemlje krui vie satelita i esto ih je aktivno vie
od 24. U trenutku sastavljanja ovog lanka 30 GPS satelita je u
funkciji.

Komponenta u vasioni
http://www.onr.navy.mil/focus/spacesciences/satellites/gps.htm

Kontrolna komponenta

Kontrolnu komponentu ine stanice za praenje satelita,

kontrolna stanice i zemljine antene. Stanice za praenje
satelita se nalaze na Havajima, Kvajlin ostrvu,
Aknezijskom ostrvu, ostrvu Dijego Garsija i Kolorado
Springsu, u Koloradu. Uloga ovih stanica je da prate
kretanje satelita i podatke alju glavnoj kontrolnoj stanici
u Kolorado Springsu. Tu se vre prorauni i preko
zemljinih antena koje se nalaze na Kvajlin ostrvu,
Aknezijskom ostrvu, i ostrvu Dijego Garsija, satelitima se
alju aurirani podaci o njihovoj tanoj poziciji i vremenu.
Auriranje se vri dva puta dnevno, ime se vre fina
podeavanja sistema. Novija generacija satelita je u
stanju da meusobno komunicira i sinhronizuje podatke,
pa preciznost odreivanja pozicije ne bi bila bitno
naruena ni kad bi sateliti danima radili nezavisno od
kontrolne komponenete na Zemlji.

Korisnika komponenta

Korisniku komponenu ine GPS prijemnici na Zemlji.

Prijemnici mogu biti komponente ukljuene u druge
ureaje, kao npr mobilni telefon, asovnik i slino, ili
samostalni ureaji. Na primer, GPS prijemnik baziran na
SiRF Star III ipu ima dimenzije samo 12 x 15 mm.
Drugi, samostalni ureaji, imaju displej za prikazivanje
pozicije, brzine i/ili vremena i mogu imati interfejse sa
drugim ureajima. Osnovne komponente GSP
prijemnika su antena podeena na frekvencije GSP
satelita, kristalni oscilator koji slui kao asovnik i
mikroprocesor koji obrauje signale. Prijemnici se esto
opisuju prema tome koliko kanala imaju. Svaki kanal
prati po jedan satelit. Stariji modeli su imali etiri do pet
kanala, a dananji uglavnom 12 do 20 kanala.

Korisnika komponenta

Proraun pozicije

Geografske koodinate prijemnika se proraunavaju bazirano na

Svetskom geodetskom sistemu, WGS84. Za poetak, GSP
prijemnici sa satelita neprekidno primaju navigacionu poruku koja u
sebi sadri informaciju o njihovoj poziciji. Prijemnik identifikuje signal
sa svakog pojedinog satelita prema njegovoj jedinstvenoj digitalnoj
sekvenci, pa meri razmak izmeu vremena kada je signal emitovan i
vremena kada je signal primljen. To se radi tako to prijemnik
interno generie signal sa istom digitalnom sekvencom kao to je
ima signal sa satelita. Zatim polako menja vremensku fazu tog
signala sve dok se interni signal i signal sa satelita ne podudare. U
trenutku podudaranja, pomerena vremenska faza internog signala je
jednaka vremenu potrebnom da signal putuje od satelita do
prijemnika, na osnovu ega se moe izraunati udaljenost
prijemnika od satelita, s obzirom na poznatu brzinu kojom radio
signal putuje. Ova udaljenost se naziva pseudoudaljenost. Pseudo
je zbog toga to je u ovom raunanju pretpostavljeno da je interni
asovnik prijemnika taan, ali on sadri izvesnu nepreciznost.

Proraun pozicije

GPS prijemnik u svakom trenutku moe da izrauna

pseudoudaljenost od etiri satelita. Moemo da zamislimo etiri
sfere od kojih svaka ima centar u po jednom od tih satelita a
poluprenik joj je udaljenost od tog satelita do prijemnika. To su
etiri sfere koje se sve seku u jednoj taki. Poto signali sa svakog
satelita putuju istom brzinom, u svakoj od pseudoudaljenosti je
uraunata ista apsolutna greka. Kada bi sfere za poluprenike
imale pseudoudaljenosti umesto stvarnih udaljenosti, one se ne bi
sekle u istoj taki, ve bi sve bilo malo pomereno. Malom korekcijom
pseudoudaljenosti za istu vrednost moemo podesiti da se sfere
seku u istoj taki. Kada se izrauna kolika je apsolutna greka u
izraunavanju pseudoudaljenosti, onda se zna i kolika je
nepreciznost internog asovnika prijemnika i on se podeava da
tanije pokazuje vreme. Ovo podeavanje se stalno deava u
vremenu. Proraun pozicije na osnovu P-koda je konceptualno
slian, pod pretpostvkom da se signal moe dekodirati. ifrovanje
ovog signala je zatitni mehanizam. Ako se signal moe uspeno
deifrovati, onda se moe pretpostaviti da je zaista poslat sa GSP
satelita.

http://newtechnologies4u.wordpress.com/2011/10/22/global-positioning-system-gps/

http://thebrend.com/fashionblog/?p=14
http://www.kowoma.de/en/gps/positioning.htm

Preciznost i faktori koji unose greku

Za izraunavanje pozicije prijemnika koristi se tana pozicija

satelita i tano vreme izmeu emitovanja i prijema signala.
Poto se to vreme ustanovljava poreenjem signala sa
satelita I internog signala, i u cilju poreenja se identifikuju
podiue i sputajue ivice digitalnog signala, sadanja
elektronika u to unosi nepreciznost od oko 10 nanosekundi u
C/A kod, to odgovara greci od 3m u merenju udaljenosti.
Kada bi pozicja satelita i vreme asovnika bilo apsolutno
tano, 3m bi jos uvek bila najmanja greka na koju treba
raunati. Poto je digitalni signal P-koda bri, greka koja se
na ovaj nain unosi je manja i iznosi samo 30 cm. Ostali izvori
nepreciznosti su atmosferski efekti koji utiu na brzinu
prostiranja radio-signala, viestruke putanje signala,
nepreciznost satelitskih asovnika, nepreciznost podataka o
poziciji satelita i numerike greke pri izraunavanju. Kada se
svi ovi faktori zajedno uzmu u obzir, ukupna greka
odreivanja pozicije je oko 15 m.

Atmosferski efekti

Atmosfera ima uticaja na prostiranje radio

talasa, posebno jonosfera i troposfera. Vlanost
u troposferi utie na prostiranje radio talasa,
nezavisno od njihove frekvencije, to moe da
unese greku do 0.5m. Promene u vlanosti su
brze i ova greka je mala, ali teka za korekciju.
Uticaj jonosfere na prostiranje talasa je vei i
unosi greku do 5 m.

Nepreciznost podataka o poziciji satelita

Navigaciona poruka sa satelita se emituje samo

jednom u 12.5 minuta, a podaci o poziciji nisu ni
toliko precizni jer satelit vremenom moe malo
da odstupi od projektovane putanje. Ovo su
sporo promenjivi efekti i na ovaj nain se unosi
greka do 2.5 m. Stanice za praenje i
kontrolisanje satelita auriraju podatke o
putanjama i poziciji satelita.

Primena

GPS je prvobitno razvijen za vojne potrebe, a zatim je

preao i u civilnu upotrebu. Danas se P-kod koristi za
vojnu upotrebu od strene vojske SAD za odreivanje
pozicije, navigaciju na zemlji, moru i vazduhu, navigaciju
projektila i drugo.
Civilna upotreba je takoe raznovrsna: navigacija na
kopnu, moru i vazduhu, geodetska merenja i precizno
odreivanje vremena. Treba imati na umu da GPS
kontrolie i razvija vlada SAD i da politika i vojna
zbivanja u budunosti mogu da dovede do
neraspoloivosti GPS signala. Vlada SAD moe da
primenjuje funkciju selektivne dotupnosti, tj namerno
smanjenje preciznosti GPS signala, u kom sluaju je
bitno da aplikacije kod kojih je preciznost kritina to
mogu da detektuju.

Primena

Za primene u geodeziji, GPS je revolucionarna

tehnika koja je omoguila da se relativno lako i
jeftino premere oblasti za koje do skoro nisu
postojali podaci ili su postojali veoma neprecizni
podaci. S druge strane, u nekim geodetskim
primenama je GPS jos uvek nedovoljno precizna
tehnika. Nuspojava u korienju GPS-a je
odreivanje tanog vremena. Svaki GPS prijemnik
moe da sinhronizuje vreme sa atomskim
asovnicima na GPS satelitima. Ova pogodnost se
koristi za sinhronizaciju asovnika na ureajima koji
mogu biti stotinama i hiljadama kilometara udaljeni,
a moraju da funkcioniu kao celina. Npr, za
sinhronizaciju servera velikih raunarskih mrea.

Ostali sistemi za satelitsko

pozicioniranje

Kao konkurenciju GPS ima ruski satelitski

navigacioni sistem GLONASS i satelitski sistem
Evropske svemirske agencije (ESA) pod
nazivom Galileo. Drugi satelitski sistemi su u
razmatranju i razvoju. Svaki satelitski sistem za
navigaciju zahteva velika finansijska sredstva u
koja spada i razvoj prijemnika i opreme koja e
se na njemu zasnivati.

Ostali sistemi za satelitsko pozicioniranje, Rusija

http://www.gpsandmachinecontrol.com/glonasswhat.php

http://www.gpsworld.com/gnss-system/glonass/news/glonass-701k-reactivated-12858

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:GLONASS_or_GPS_personal_device_NPI2.jpg

Ostali sistemi za satelitsko pozicioniranje, Kina

http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/asia-pacific/china/111227/chinesegps-beidou-china-military-satellite-navigation-system

Beidou ()

http://www.navigadget.com/index.php/tag/gps-satellites
http://www.dragoninspace.com/navigation/beidou.aspx

http://www.china.org.cn/china/2011-04/06/content_22297896.htm

http://www.satnews.com/cgi-bin/story.cgi?number=174103410

http://ec.europa.eu/enterprise/policies/satnav/documents/pictures-gallery/index

Ostali sistemi za satelitsko

pozicioniranje, Evropa

http://www.gpsworld.com/gnss-system/galileo/news/galileo-iov-satellites-succesfullylaunched-orbit-12211

http://www.gpsworld.com/gnss-system/galileo/news/galileo-iov-satellites-succesfullylaunched-orbit-12211

Upotreba GPSa

Prijemnici bez karte GPS-prijemnici bez karata imaju

ekran za crtanje koji moe pokazati pogled odozgo
(tlocrt) vaeg poloaja i ostale take puta (vaipoints),
rute ili prethodno sauvane trase. Ekran za crtanje
pomoi e u odreivanju poloaja u odnosu na te take.
Veina GPS-prijemnika ima mogunost pokazivanja tih
osnovnih informacija. Neki modeli imaju dodatnu bazu
podataka koja pokazuje poloaje gradova.
Prijemnici sa jednostavnom kartom GPS-prijemnik sa
jednostavnom kartom obino e pokazivati granice,
vanije puteve, prolaze kroz vea naselja, jezera, reke,
eljeznike pruge, obalu, gradove, poloaj aerodroma i
informacije o izlazima iz sistema autoputeva.

Upotreba GPSa

GPS zaa poetnike Priredili: Miljenko Lapiane, Miroslava Lapiane, Draen Tuti, adaptrano i prevedeno

Prijemnici sa kartama Pri upotrebi GPSprijemnika sa mogunosti uvanja detaljne karte

sa CD-ROM-a. Podaci karte mogu da sadre
poslovne i stambene zgrade, restorane, banke,
benzinske
pumpe,
turistikih
objekata,
navigacione podatke za marine, pristupe za
amce, topografske detalje itd. Podaci karte
mogu se ugraditi u prijemnik bilo upotrebom
kartice sa podacima ili otpremanjem direktno sa
CD-a u GPS-prijemnik. Neki prijemnici mogu
imati podatke napunjene direktno u internu
memoriju bez potrebe za karticom sa podacima.

Upotreba GPSa

Take na putu Glavna svrha navigacije je da omogui

kretanje od take A do take B na najjednostavniji
mogui nain. GPS-prijemnici mogu sauvati vie stotina
taaka, ili poloaja koji se nazivaju takama na putu ili
krae "putnim takama" (waypoints). Kua, pristanite,
aerodrom, parkirani auto, znaajna ribolovna ili lovna
taka ili neka poznata kulturno-istorijska mesta koja biste
eleli ponovo posetiti, neki su od primera poloaja koji se
mogu sauvati i kasnije pronai. ta se moe preduzeti
ako niste nikada bili na nekoj taki, ali znate njene
koordinate ili njen poloaj na karti? U memoriji GPSprijemnika mogu se kreirati take koje prikazuju mesta
na kojima nikada niste bili. Nakon toga GPS-prijemnik
moe biti ureaj koji korisnika vodi do tih taaka.

Upotreba GPS-a

Upotreba GPSa

Voenje do nekog mesta Voenje do nekog mesta znai

mogunost jednostavnog izbora odredine take i komande GPSprijemniku da "ide do nje". Prijemnik e crtati liniju do te take i voditi
prema taki pokazujui smer strelicom koja izgledom podsea na
kompas, eljenom linijom smera, ili 3D prikazom "autoputa". Kad
idete do traenog mesta, GPS-prijemnik moe beleiti va poloaj i
smer kretanja, brzinu kretanja, udaljenosti do odredita, i vreme koje
ete trebati do cilja! Ali ta ako je izmeu vas i vaeg cilja planina,
ostrvo ili kanjon i ne moete ii ravnom linijom do vae take? Tada
se moe narediti prijemniku da ide nizom putnih taaka odreenim
redom, a to se naziva "rutom".
Rute Zamislite da su putne take kojima elite ii te take. Ruta je
crta koja spaja te take. S obzirom na to da ste stavili sopstvene
brojeve na take, zapravo kaete "elim ii odavde do ovde, pa do
ovde i tako dalje, tim redosledom!" Sa svim GPS-prijemnicima
moete takoe videti gde ste bili, i to prikazano u obliku dnevnika
trase (track log).

Upotreba GPSa

Upotreba GPSa

Upotreba GPSa

Upotreba GPSa

Dnevnik trase Kako putujete, GPS-prijemnik e

automatski beleiti putovanje u dnevnik trase
(track log). Ako skreete i zaobilazi na putu kroz
umu ili kroz grupu ostrva, svako kretanje se
sprema u memoriju GPS-prijemnika. elite li da
putuje nazad istim putem kojim ste doli, moete
aktivirati odgovarajuu komandu. Kad se
aktivira, prijemnik e pratiti dnevnik trase i
automatski kreirati u obrnutu rutu uzdu istoga
puta, vodei vas natrag odakle ste krenuli.
Takoe, te informacije se mogu sauvati i po
potrebi ponovo koristiti.

Upotreba GPSa

Geografski i magnetni sever Razmiljajui o smeru,

moraete e odrediti eli li se koristiti geografski ili
magnetni sever. Geografski sever je smer severnog
geografskog pola, dok je magnetni sever smer severnog
magnetnog pola. Taj se pol nalazi u severnoj Kanadi.
Ako koristite GPS-prijemnik zajedno sa standardnim
kompasom, podesi ete GPS-prijemnik na magnetni
sever. Razlika izmeu geografskog i magnetnog severa
poznata je kao "magnetna varijacija" (ili magnetna
deklinacija) i ona zavisi o mestu. GPS-prijemnici obino
imaju ugraenu model magnetske varijacije Zemlje i
mogu automatski postaviti varijaciju za poloaj bilo gde
na Zemlji. Moe se takoe izabrati runo postavljanje
varijacije upotrebom korisnikog definisanja pravca
severa.

Upotreba GPSa

Koordinate i koordinatni sistemi Trenutni poloaj moe se videti u

GPS-u u obliku koordinata. Kako razliite geografske i pomorske
karte koriste razliite koordinatne sisteme za odreivanje poloaja,
GPS-prijemnici omoguuju izbor koordinatnog sistema za odreenu
namenu. Najee koordinate su geografska irina i geografska
duina. Taj nain zapisa koordinata ugraen je u sve GPSprijemnike. Na veini modela, moe se izabrati zapis koordinata u
nekom drugom koordinatnom sistemu. UTM / UPS (Univerzalna
poprena Mercatorova / Univerzalna polarna stereografska)
kartografska je projekcija koja je u estoj upotrebi. MGRS (Vojni
referentni sistem u obliku pravokutrne mree - Militari Grid Referece
Sistem), proizlazi iz UTM-a i upotrebljava se uglavnom na vojnim
kartama u SAD-u. U Srbiji je na postojeim kartama najzastupljenija
Gauss-Kruger projekcija. Potrebno je za pojedinu kartu poznavati i
koji su parametri Gauss-Kruger projekcije upotrijebljeni. Veina
GPS-prijemnika, ako ve nema ugraene projekcije za Srbiju,
omoguava da ih korisnik (za iskusnije) definie.

Setovanje parametara u
MapSurce-u za Gauss Kruger
Srbija 7,
User Defined Grid Properties i
User Defined Datum Properties

Preraunavanje koordinata
sa karata u MapSurce-u

Upotreba GPSa

Datumi karata (elipsoida) Mnoge karte koje su danas u upotrebi,

izraene su pre nekoliko decenija. S vremenom, tehnologija je
omoguila poboljanje vetine merenja i izradu tnijih karata.
Prema tome, potrebno je adaptirati GPS-prijemnik za upotrebu is
takvim starijim kartama.Veina GPS-prijemnika sadri vie od 100
razliitih datuma karata, koji omoguavaju da izvrite transformaciju
na postavke koje odgovaraju vaoj mapi. Upotreba datuma karte koji
ne odgovara mapi koju upotrebljavate moe rezultirati znaajnim
razlikama u informacijama o poloaju. Veina dobrih navigacijskih
karata ima naveden datum, obino negde sitnim slovima sa strane ili
u legendi. Najeei datumi karata SAD-a su Vorld Geodetic
Sistem 1984 (UGS 84), North American Datum 1983 (NAD 83), i
North American Datum 1927 (NAD 27). Postojee karte u Srbiji
najee su izraene u datumu koji se esto naziva
Hermannskogel. Neki prijemnici imaju ve ugraen taj datum za
Srbiju, a veina ih omoguava da ga korisnik (za iskusnije) definie.
Kad pregledate spisak datuma ugraenih u GPS- prijemnik, svakako
se setite da su to sve matematiki modeli oblika Zemlje upotrebljeni
za odreivanje poloaja, a ne same karte ugraene u prijemnik.

Primena GPS-a

Primena GPS-a, observacione take

Primena GPS-a, observacione take

Primena GPS-a, observacione take

Primena GPS-a, observacione take

Primena GPS-a, observacione take

Primena GPS-a, observacione take

Primena GPS-a, observacione take

Primena GPS-a, observacione take

Reference

Preporuuje se sajt:
http://www.kowoma.de/en/gps/positioning.htm

Parkinson, B.W. (1996), Global Positioning System: Theory and Applications, chap.
1:
Introduction and Heritage of NAVSTAR, the Global Positioning System. pp. 3-28,
American
Institute of Aeronautics and Astronautics, Washington, D.C.
Program NAVSTAR
Radmila Pavlovi, Tomas upkovi, Miroslav Markovi (2004), Daljinska detekcija,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd
http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/871930.stm. Retrieved 2007-06-09.

Reference

Wheatley, David and Gillings, Mark (2002) Spatial Technology and Archaeology. The
Archaeological Application of GIS. London, New York, Taylor & Francis.
Association of Geographic Information Laboratories for Europe (AGILE) - promoting
academic teaching and research on GIS at the European level
Directions Magazine - All Things Location
Federal Geographic Data Committee United States federal government standards
agency.
Geographic Information System (GIS) Educational website Educational site with
PDF lessons and videos to accompany free GIS software.
GIS Development - The Geospatial Communication Network
GIS Lounge - Information Site for GIS.
GISWiki.NEWS.Reader - Searchable feed aggregator for a large collection of GIS
news, mostly in English.
GITA - Geospatial Information & Technology Association.
National States Geographic Information Council (NSGIC)

Reference

www.hoboken.k12.nj.us/.../image013.jpg
www.vgi.mod.gov.rs/proizvodi/digitalni/dmv/sl
celebrating200years.noaa.gov/transformations/...
geography.usgs.gov/feature/images/LB_Chernoby
earthobservatory.nasa.gov/.../NM23-745-116.jpg
contexts.org/socimages/files/2008/05/japan-su...
www.mapsorama.com/.../Mercator_World_Map.jpg
www.helmink.com/Antique_Map_Mercator_North_Po
taclobanon.tripod.com/BATTLEOFMACTAN.jpg

www.geosociety.org/science/timescale/

www.pocketgpsworld.com/