Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehnikih Nauka

Saobraajni odsek
decembar 2007

TEMA: Uvoz runih alatki sa ugraeni elektromotorom

(ugaone brusilice za bruenje)
Objasniti postupak carinjenja i popunjavanja
JCI obasca

Predmet: pedicija
Profesor: dr Vladeta Gaji
Asistent: mr urica Caki

Studenti:
Leki ore 4758
Ostali lanovi grupe:
Vukni Milovan 4757

UVOD
PREDMET ovog rada je uvoz ugaonih brusilica za bruenje sa ugraenim
elektromotorom marke ISKRA iz Zagreba. Konkretan zadatak je objasniti postupak
carinjenja i nain na koji se popunjava jedinstvena carinska isprava (JCI), kao bi nam bio
jasniji postupak carinjenja robe i naplate carinskih dabina, a samim tim i sadraj
obrasca, znaenje odgovarajuih podataka koji su uneti u obrascu.
CILJ ovog rada je da se pomenuti proces analizira, uporedi sa teorijskim pristupom,
kako bi se uoili evetualni nedostaci, doneli zaljuci koji bi optimizovali pediterske
poslove uvoza. U neku, ruku kroz ovaj zadatak stiemo vredna saznanja koja ce nam biti
potrebna u daljoj budunosti.
METODOLOGIJA:

Prikaz osnovnih pediterskih poslova prilikom uvoza.

Razvoj i organizacija pediterskih delatnosti kod nas i u svetu.
Pismenim putem, prikaz potrebne dokumentacije poslova carinjenja kao i odredjivanje i
naplate carinskih dabina(carine).
Nain popunjavanja rubrika JCI za stavljanje robe u slobodan promet, privremeni uvoz, i
pojanjavanje njegovog sadraja.
Prikaz popunjenog JCI obrasca, prilikom uvoza runih alatki sa ugraeni elektromotorom
(ugaone brusilice za bruenje).
Primer popunjenog JCI obrasca uvoz runih alatki sa ugraenim elektromotorom i
njegovo pojanjenje.
INDETIFIKACIJA DOKUMENATA:

JCI-na srpskom jeziku

CMR-medjunarodni tovarni list
Podaci iz ugovora o uvozu
Faktura
Izjava o trokovima- transporta

POSLOVI UVOZA
Zadatak funkcije uvoza se sastoji, osim kontakata sa postojeim i potencijalnim
komitentima u organizovanju dopreme, prijema i uvoznih poiljaka komitentima ili po
njihovom nalogu krajnim korisnicima.
Pri izvraanju tog zadatka funkcija uvoza vrlo esto treba i da osigura robu u
transportu, zavisno od dispozicije komitenta, zatim da obavi sve poslove oko carinjenja a
po potrebi da obavi i druge poslove u vezi sa tim. U nekim preduzeima funkcija uvoza
ima svojstvo profitnog centra a u nekim nema. U svakom sluaju tehnika posla se obavlja
po poslovnicama, to sve zavisi od veliine samog preduzea i obima poslova koje
obavlja
Poslovnice mogu biti organizovane prema zemljama ili pak komitentima odnosno
artiklima. Poslovi funkcije uvoza u preduzeu za meunarodnu pediciju mogli bi se
uglavom svesti na obaljanju sledeih tehnolokih operacija:

Pozicioniranje

Disponiranje

Osiguranje

Aviziranje

Carinjenje

Otprema komitentu

Fakturisanje

Kratak pregled razvoja carinski slubi kod nas i u svetu

Poeci carinske slube u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je
Karadjordje Petrovi na Ostrunici kod Beograda ustanovio carinarnicu (umrukanu) sa
skelom. Prihod od ove carinarnice iao je komandantu topiderske vojske koji ga je
koristio za plaanje vojnih potreba obezbeivanih iz Srema. U septembru 1805. godine
otvaraju se novi carinski prelazi: zabreski, abaki i mitrovaki, a u decembru iste godine
poslati su carinici na nove prelaze dunavske i moravske. Znai, carina kao instrument
naplate za uvoz, izvoz i prevoz robe poznata je jo od osnivanja drave i sa njom je u
neraskidivoj vezi do dananjeg dana. Jedan od pionira carinske slube kod nas bio je i
Vuk Sefanovic Karadzi. On je u prolee 1811. godine postavljen za upravnika
carinarnice u Kladovu.
Prema podacima sa kojima raspolaemo, carina je bila jedna od prvih Dravnih
slubi uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833.
godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu
turske vojske, lino je predao beogradsku carinarnicu knezu Milosu Obrenovicu. Posle
predaje srpskoj strani ove najvece carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska
djumrucka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplacivale carinske takse i ostale dazbine.
Carinska sluzba razvijala se u skladu sa potrebama i mogucnostima aktuelnih
vlasti i rezima, sirenja i razvoja trgovinskih odnosa u medjunarodnim okvirima, kao i u
zavisnosti od ukupnih svetskih carinskih trendova.
U jugoslovenskoj drzavi stvorenoj posle Prvog svetskog rata 1. decembra 1918.
godine, zbog unutrasnjih protivurecnosti i kriza na unutrasnjem i medjunarodnom planu,
kao i zbog zaostravanja medjunarodnih odnosa, carinska sluzba je bila u dosta
podredjenom polozaju i nije imala potreban razvoj.
Posle Drugog svetskog rata, carinski propisi, a prvenstveno carinska tarifa
Jugoslavije izmedju dva svetska rata, nisu odgovarali interesima i potrebama ratom
poruene i unitene Jugoslavije, mada su se u prvom posleratnom periodu primenjivala
odredjena pravila Carinskog zakona prethodne Jugoslavije. U stvari, to je bio Carinski
zakon Kraljevine Srbije od 23. januara 1899. godine, sa izmenama i dopunama iz 1904.
godine. Sto se tice nomenklature za klasifikaciju robe u carinskim tarifama, u periodu
pred Drugi svetski rat primenjivala se tzv. Zenevska nomenklatura i ona se kod nas
koristila i jedno vreme i posle Drugog svetskog rata.
Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije, Odklukom o organizaciji drzavno
finansijske uprave od 30. decembra 1944. godine, formirao je u okviru Drzavnog
poverenistva finansija Odeljenje carine sa 4 odseka kao unutrasnjim organizacionim
jedinicama, carinarnicama kao prvostepenim carinskim organima i inspektoratima u
sedistima pojedinih republika, pri cemu se privremeno obavljanje ovih poslova, sa
ukupno 54 sluzbenika, vrsilo u Odeljenju carina jos od 15. novembra 1944. godine.
Odnosi u novoj drzavi zahtevali su i nova zakonodavna akta sa propisima koji ce
regulisati nadleznost i ovlascenja carinske sluzbe. Dana 19. oktobra 1948. godine stupio
je na snagu novi Carinski zakon koji je postavio pravni osnov za rad carinskih organa,
dok je Carinska tarifa prethodne Jugoslavije i dalje ostala na snazi. Carinski zakon iz
1959. godine potpuno regulise osnovne institute carinskog sistema, a zbog nastalih

promena u drustveno politickom sistemu, kao i naglom porastu spoljnotrgovinske

razmene nase zemlje 1973. godine donosi se novi Carinski zakon. Posle raspada SFRJ,
prvi novi Carinski zakon u Saveznoj Republici Jugoslaviji donet je 1992. godine, da bi
takodje bio menjan i dopunjavan u vise navrata u skladu sa potrebama i razvojem ukupne
situacije u zemlji.

CARINJENJE
Postupak carinjenja robe
Carinjenje robe je najvajiji deo posla u carinskom poslu sa robom. Jedan od
osnovnih zadataka uvoznika odnosno njegovog peditera jesta obezbeenje uslova za
izvrenje postupka carinjenja robe kako bi se obezbedila osnovna namena uvoza robe.
Postupak carinjenja robe sastoji se iz nekoliko faza i to:
1. Podnoenje dokumentacije;
2. Pregled dostavljene dokumentacije;
3. Pregled carinske robe;
4. Proraun i naplata carinskih pristojbi.
Carinjenje robe koja se uvozi na podruju nae zemlje vri carinirnica kojoj je
roba prijavljena za carinjenje.
Carinjenje robe se po pravilu vri u prostorijama i prostorima sedeta carinarnica,
odnosno njene organizacione jedinice.
Na zahtev podnosioca JCI, carinarnica moe odobriti da se carinjenje robe vri
van tih mesta, u prostorijam i prostorima koji odgovaraju podnosiocu JCI. Carinarnica je
duna da izvri carinjnje robe koja se nalazi u:
- eleznikim vagonima
- kamionima i kontejnerima
- avionskih
- ekspresnih poiljaka u roku od 5 asova
- roba koja se nazali na brodovim lepovima u roku od 45 asova po prijemu JCI
Ako je roba smetena u:
1. elezniko-carinskim magacinima
2. carinskim skladitima
3. slobodnim i carinskim zonama u roku od 5 dana po prijemu JCI
Carinskim zakonom je predvieno ukoliko s pregledom robe podnosiocu JCI
nanese steta on ima pravo na naknadu stete. Postupak za nakadu tete je hitan i mora se
zavriti u roku od 30 dana, od dana podnoenja zahteva na teret budzeta preko nadlene
carinarnice.
1. Podnoenje potrebne dokumentacije
Postupak carinjenja koji se obavlja u okviru nadlene carinarnice podrazumeva da je
postupak podnoenja JCI i postupak i propisanih isprava ve obavljen od strane uesnika
u carinskom postupku. Jedinstvena carinska isprava koristi se za sprovoenje carinskog
nadzora nad robom. Ona predstavl|a set od 5 obrazaca Po odredbama carinskog zakona
JCI sa propisanim ispravama podnosi carinski obaveznik ili lice koje je ovlaenjeno da
podnese carinsku ispravu. U pravilniku o sadrini i nainu korienju isprava u
carinskom postpku propisuje se:
- sadrina i oblik carinskih isprava
- nain podnoenja
- podaci koje obavezno podnose, kao i ostale isprave koje se koriste u
carinskom postupku.
6

2. Prijem i pregled dokumentacije

Prva faza u postupku carinjenja robe koju obavlja carinski organ, a na osnovu podnete
JCI i propisanih isprava, jeste prijem JCI.
Po prijemu JCI i drugih propisanih isprava carinarnica utvruje:
- da li je JCI pravilno i uredno popunjena
- da li su uz JCI proloene sve propisane isprave potrebne za carinjenje robe
- da li su te isprave izdali nadleni organi ili organizacije ili da li sadre sve
podatke potrebne za cainjnje robe
- da li je uvoz odnosno izvoz robe zabranjen
- da li se podaci iz priloenih isprava slau sa podacima unetim u JCI.
Podnosilac JCI ima pravo da pre podnoenja JCI pod nadzorom carinarnice obavi
prethodno pregled robe i utvrdi:
- koliinu
- vrstu
- kakvou robe, kao i da uzme uzroke robe u potrebnoj koliini
Ako se utvrdi da postoje nedostaci i neispravnosti u JCI cariarnica e JCI sa prilozima
vratiti podnosiocu naznaujui na njoj u emu se sastoji propust.
3. Pregled carinske robe
Pregledom robe treba da se utvrdi fiziko stanje robe prema podacima iz JCI i priloenih
isprava. Carinarnica moe izvriti pregled robe u celini ili delimino i tom prilikom
utvruje:
a) Da li podaci Nvedeni u Jci i priloenim ispravama odgovarju stvarnom stanju u
pogledu:
- vrste
- koliine
- kvaliteta
- ureivati
- porekla robe
b) Da li se roba prema stvarnom stanju svrstava u tarifni broj, odnosno u tarifnu
oznaku koju je podnosilac robe upisao. Pregled robe od strane carinskih radnika
vri se u prisustvu podnosioca JCI koji je duan da pokae robu. Ako carinarnica
prilikom pregleda robe nadje da stanje robe odgovara podacima iz JCI i isprava
priloenih u JCI odnosno da se roba svrstava u tarifnu oznaku upisanu u JCI,
prihvata podatke uneene uJCI i overava ih kao svoj nalaz.
Ako se prilikom pregleda utvrdi da stanje robe ne odgovar podacima iz JCI
carinarnica je duna da oto zapisniki utvrdi i jedan primerak zapisnika uruuje
podnosiocu JCI. Podnosilac ima pravo da podnese prigovor carinarnici.
4. Obraun i naplata carinskih dabina
Posle pregleda robe nastavlja se faza obraunavanja i naplate carine i drugih
uvoznih dabina, akcija i poreza na promet. Prilikom obrauna carine i drugh carinskih
dabina izuzetno je vano da se na pravi nain utvrdi stvarana carinska osnovica na koju

se primenjuju stope iz carinske tarife, instrumenti zatite potom akciza i poreza na

promet.
Obraunati carinu uvozne dabine i iznos akciza i poreza na promet, carinski
obaveznik je duan da plati u roku od 8 dana od dana prijema obrauna.

Osnovni carinski dokumenti

Osnovni carinski dokumenti koji se koriste u carinskom postupku su:
- Deklaracija Jedinstvana carinska isprava
- Deklaracija o carinskoj vrednosti robi
- Saete deklaracije
- Spisak poiljke
- TIR kanet i
- ATA karnet
TIR i ATA karneti su meunaroni carinski dokumenti koji se koriste za
sprovodjenje carinskog nadzora nad robom. Ostali navedeni carinski dokumenti se
koriste na naem carinskom podruju, a na osnovu Carinskog zakona i popunjavaju se
prema Pravilniku o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja dekla racije i
drugih obrazaca u carinskom postupku, koji se primnjuju od 01.01.2004 godine.

Jedinstvena carinska isprava (JCI)

Obzirom da je prilagoden za prijavljivanjc i sprovodenje postupka nad robom
koja se prevozi, kamionima takva je i njegova struktura, JCI sadri rubrike oznaene
brojevima i rubrike oznaene slovima. Rubrike oznaene brojevima popunjava
podnosilac, dok rubrike oznacne slovima popunjavaju carinski ili drugi dravnj organi.
Sa aspekta podataka koji se u nju upisuju, ona ima dva skupa rubrika ili dva nivoa. Prvi
je opti nivo rubrike od 1 do 30. U njih se upisuju podaci koji su zajednicki za svu robu
koja se po konkretnoj ispravi carini, kao to su vrsta spoljnotrgovinskog posla, razni
rabati i drugi popusti, zemlja iz koje se roba uvozi, registarski broj prevoznog sredstva
itd. U drugom nivou, ili nivou robe, odnosno u rubrikama od 31 do 54, navode se podaci
o konkretnoj robi kao to su ifra robe (koja sadri tarifnu oznaku, oblik ili reima uvoza
ili izvoza, namenu uvoza, propisanu ili ugovorenu jedinicu mere robe), vrednost robe iz
tog naimenovanja, carinska osnovica sa podacima o obraunu carine i drugih uvoznih
dabina, koliina u jedinici mere, bruto masa robe, i svi drugi potrebni podaci.
Obzirom da je obrazac JCI praktino preuzeti obrazac JAD - a zemalja Evropske
ekonomske zajednice, njegova primena je prilagoena potrebama naeg carinskog i
spoljnotrgovinskog sistema, pa zbog toga nazivi pojedinih rubrika nec odgovaraju
njihovoj sadrini, a neke rubrike se ne popunjavaju.
Kada se JCI koristi radi sprovoenja mera carinskog nadzora (za prijavljivanje
robe graninoj carinarnici prilikom uvoza i upuivanja, naknadnog upuivanja ili
provoza), podnosi se set sa svih pet primeraka. Carinski organ, nakon proveravanja da li
podaci iz JCI odgovaraju podacima iz priloenih komercijalnih i transportnih isprava i da
li svi ti podaci odgovaraju stvarnom stanju prevoznog sredstva i robe u njemu, overava

sve primerke, a zatim prvi i drugi primerak zadrava, trei vraa podnosiocu, dok etvrti i
peti primerak predaje vozaru. Roba se, posle prijavljivanja, upucuje odredinoj
carinarnici sa oba primerka JCI, koje je ranije overila granina carinarnica. Po pregledu
carinskih obeleja na prevoznom sredstvu i eventualno robe, odredina carinarnica
overava primljena primerka JCI, jedan vraa vozaru, kao dokaz o urednoj predaji robe, a
drugi primerak zadrava. Nakon toga roba se moe cariniti u prevoznom sredstvu, ili
smestiti u neki prostor pod carinski nadzor.

Isprave u carinskom postupku

Radi sprovoenja carinskog postupka koriste se razliite isprave. To su
komercijalne isprave -fakture, prospekti, specifikacije, paking liste i dr. transportne
isprave - kamionski tovarni listovi (CMR). Kada govorimo o ispravama u carinskom
postupku, pod njima podrazumevamo zakonom propisane isprave koje sadre potrebne
podatke za voenje tog postupka, bilo da se radi o carinskom nadzoru ili o carinjenju.
Ove isprave imaju karakter javnih isprava.
Pored Jedinstvene carinske isprave, koristi se jo Carinska isprava za
prijavljivanje robe (CIPR) i Specifikacija za razduenje privremeno uvezene-izvezene
robe, to znai da je broj carinskih isprava sveden sa 26 na 3 isprave.

Tarfiranje robe na osnovu carinske tarife

U naoj Carinskoj tarifi prihvaen je princip izraunavanja carinske obaveze na
bazi vrednosti robe (princip ad valorem). To znai da se pre utvrivanje visine
carinskih i drugih dabina utvruje tana vrednost robe koja se stavlja u slobodan promet,
to jest uvozi u zemlju. Prema Carinskom Zakonu, utvreno je da se vrednost robe
odreuje na bazi njenje transakcijske rednosti na paritetu franko granica (ili luka) Srbije.
Zato je tano utvrivanje takve vrednosti nauno da se u momentu carinjenja raspolae
odreenim dokumentima na osnovu kojih se ta vrednost moe utvrditi. Zbog toga pediter
mora u JCI tano naznaiti sve potrebne podatke o koliini, kakvoi, vrsti i vrednosti robe
prema Carinskoj tarifi i priloiti potrebna dokumenta.
Ukoliko kpoprodajni paritet nije franko granica ili prava luka po prelasku granice,
potrebno je odrediti vrednost robe na carinskoj liniji, odnosno carinsku vrednost robe. Na
odreivanje carinske vrednosti robe (CV) utiu tri elementa : fakturisana vrednost robe,
paritet isporuke i mesto pariteta isporuke.
U optem sluaju, formula za odreeivanje carinske vrednosti robe moe se
prikazati na sledei nain:
CV=FV*kTtToTi(din)
CV carinska vrednost robe
FV fakturisana vrednost robe
k vrednost strane valute u dinarima prema vaeem kursu
Tt trokovi transporta koji ulaze u obraun carinske vrednosti
To trokovi osiguranja koji ulaze u obraun carinske vrednosti
Ti ostali trokovi isporuke koji ulaze u obraun carinske vrednosti
Trokovi transporta koji ulaze u obraun carinske vrednosti
9

lanom 54 i 55 carinskog zakona propisano je da se, pored drugih trokova i

izdataka, trokovi transporta uzima u obzir prilikom odreivanja carinske vrednosti robe.
Pri tome, u zavisnost od pariteta, pri obraunu mogu biti uzeti u obzir trokovi transporta
od carinske linije carinskog podruja na koje se roba uvozi, ili trokovi transporta unutar
tog carinskog podruja. Tana visina transportnih trokova koja ulazi u obraun carinske
vrednosti robe utvruje se na osnou fakturisanih transprtnih trokova, a upisuje se u
Deklaraciju o carinskoj vrednosti robe i JCI.

Trokovi osiguranja koji ulaze u obraun carinske vrednosti

Carinski Zakonom predvino je da se pored drugih trokova i izdataka, u carinsku
vrednost uraunavaju i trokovi osiguranja koje snosi kupac. Zavisno od ugovorenog
pariteta, trokovi osiguranja, ili sadrani u cani robe, ili se posebno plaaju. Prema
INCOTERMS-u samo pariteti CIF i CIP preciziraju da ugovorena cena u sebi sadri i
trokove osiguranj. U svim ostalim sluajevima treba da se utvrdi da li je roba osigurana i
ko je platio osiguranje.
Trokovi osiguranja se iskazuju u polisi osiguranja u vidu premije. Premija
osiguranja isplauje se prema vrednosti robe navedenoj u definitivnoj polisi ili drugom
dokazu o skopljenom ugovoru o osiguranju robe, te takav dokument slui kao dokaz o
realizovanim trokovimaosiguranja u utvrivanju carinske vrednosti robe.
Visina premije osiguranja direkno zavisi od vrste i visine procenjenih rizika koji
ma je roba izloena u toku isporuke. S obzirom da je vrlo kompleksno tano odrediti
raspodelu riziku na domaem i inostranom delu puta, u praksi se pristupa paualnom
odreivanju visine rizika, a samim tim i trokovi osguranja u toku isporuke. Prema
usvojenom nainu podele rizika, 50 % rizika pripada inostrano delu puta, a 50%
domaem delu puta. Na isti nain vri se i podela trokova osiguranja prilikom
utvrivanja carinske robe. Ako stepen rizika na domaem ili inostranom delu puta
oznacimo s, gde je s predstavlja stepen rizika na onom delu puta koji se posmatra pri
izraunavanju carinske vrdnosti, onda se trokovi osiguranja koji ulaze u obraun
carinske vrednosti robe mogu odrediti prema sledeoj formuli:
Oi=O*s=(FV+10%FV)*ps*k*s(din)
O visina ukupne premije osiguranja
Oi visina premije na domacem ili inostranom delu puta, u zavisnosti od
primenjenog pariteta
FV fakturisana vrednost robe
ps premijska stopa
k vrednost valute sa fakture u dinarima prema vaeem deviznom kursu
s stepen rizika na posmatranom delu puta (prema vaeem nainu obrauna
50% za domai i 50% za inostrani deo puta).
Prilikom osiguranja robe, uobiajno je da se fakturisana vrednost robe uvea za
10% na ime tzv. izgubljene dobiti. Ukoliko se na osnovu fakture ne moe tano
utvrditi ko je i do koje take osiguranje robe i kolikoa je premija osiguranja, carinarnici

10

se pdnosi i dokaz o sklopljenom osiguranju, odnosno izjava da roba nije osigurana u toku
isporuke.

PRIMER POPUNJENOG JCI OBRAZAC

Uvoz runih alatki sa ugraenim elektromotorom (ugaone
brusilice za bruenje)

11

Roba je ocarinjenja u luci Novi Sad 11.12.07 u 12 :36 casova.

RUBRIKA 1 (Deklaracija) u pitanju je uvoz (UV), za stavljanje robe u slobodan

promet (4).
RUBRIKA 2 (Poiljalac/Izvoznik) roba alje ISKRA ELEKTRONIKA d.o.o.
Zagreb/HR.
RUBRIKA 3 (Obrasci) posedujemo jedan obrazac (01) (01).
RUBRIKA 4 (Tovarni list) ne popunjava se.
RUBRIKA 5 (Neimenovanje) u primeru je jedno naimenovanje (001).
RUBRIKA 6 (Broj paketa) roba je upakovana u 28 koleta.
RUBRIKA 7 (Referentni broj) podnosilac deklaracije upisuje indetifikacioni broj, u
ovom sluaju (33/07).
RUBRIKA 8 (Primalac) ISKRA d.o.o Novi Sad ulica izvidnika 5 PIB: 101697074.
RUBRIKA 9 ( Lice odgovorno za finansijsko poravnanje), ne popunjava se.
RUBRIKA 10 (Zemlja slanja/odredite) ne popunjava se.
RUBRIKA 11 (Zemlja trgovaca/proizvoaa), ne popunjava se.
RUBRIKA 12 (Podaci o vrednosti), ne popunjava se.
RUBRIKA 13 (ZPP Zajdenika poljoprivredna politika), ne popunjava se.
RUBRIKA 14 (Podnosilac isprava) u prvom redu je upisan PIB 101697074, u drugom
redu naziv deklaranta ISKRA d.o.o Novi Sad ulica izvidnika 5. PIB, u
treem redu je naziv primaoca ISKRA d.o.o Novi Sad.
RUBRIKA 15 (Zemlja otpreme/izvoza) zemlja otpreme je Hrvatska (HR).
RUBRIKA 15a (ifra zemlje otpreme/izvoza) upisana je oznaka zemlje otpreme
(HR).
RUBRIKA 16 (Zemlja porekla) upisuju se ifra i naziv drave porekla u ovom sluaju
SI/SLOVENIJA.
RUBRIKA 17 (Zemlja odredita), ne popunjava se.
RUBRIKA 17a 17b (ifra zemlje odredita), ne popunjava se.
RUBRIKA 18 (Indetitet i nacionalnost prevoznog sredstva u odlasku/prispei) u prvu
podelu ove rubrike upisuje se registarski broj prevoznog u ovom sluaju
NS130222.
RUBRIKA 19 (Kontejner) upisuje se jedna od ifara: u ovom sluaju - 0 roba nije u
kontejneru.
RUBRIKA 20 (Uslovi isporuke) rubrika je popunjena sledeim sadrajem:
ifra pariteta isporuke iz Kodeksa ifara FCA to znai da je prodavac isporuio
kupljenu robu kad ju je dostavio na mesto koje je odredio kupac, izvezno ocarinjenu, i
predao prevozniku kojeg je odredio kupac.Ako se isporuka obavlja u prostorijama
prodavca, prodavac je odgovoran za utovar.
mesto pariteta isporuke ZAGREB
ifra mesta pariteta isporuke je (3) mesto izvan Srije
RUBRIKA 21 (Indetitet i nacionalnost aktivnog prevoznog sredstava koje prelazi
granicu), ne popunjava se.
RUBRIKA 22 (Valuta i ukupan iznos iznos iz fakture) Unaem sluaju:
valuta (EUR);
- ukupan iznos iz fakture 2075,51.
RUBRIKA 23 (kurs valute) zvanini kurs u nasem sluaju je 79,4917.
12

RUBRIKA 24 (Vrsta spoljnio trgovinskog posla) ne popunjava se.

RUBRIKA 25 (Vrsta saobraaja na granici) u nasem slucaju prevozno sredstvo koje se
koristi je kombi i putnika vozila (34).
RUBRIKA 26 (Unutranja vrsta saobraaja) ne popunjava se.
RUBRIKA 27 (Mesto utovara/istovara) ne popunjava se.
RUBRIKA 28 (Finansijski i bankarski podaci) ne popunjava se.
RUBRIKA 29 (Carinska ispostava istupa/ulaza) granina carinska ispostava u ovom
sluaju je carinska ispostava Bogojevo (22128)
RUBRIKA 30 (Mesto robe) ne popunjava se.
RUBRIKA 31 (Pakovanje naimenovanje robe, oznaka i brojevi kontejnera br.- Broj i
vrsta) u naem sluaju:

28/KOLETA

Rune alatke sa ugraenim elektromotorom ostale; ostale za

bruenje ugaone brusilice/ELEKTRINA UGAONA BRUSILICA BKE 2100-230 SET/BK 850-125, ROBNA MARKA ISKRA, NOVO.
RUBRIKA 32 (Naimenovanje broja) broj pod kojim je roba naimenovana (1)
RUBRIKA 33 (ifra robe) uvezena roba u naem sluaju stoji pod oznakom 81672951
(0000)/roba je u komadima KD/u pitanju je slobodan uvoz (LB)/roba je
namenjena za iroku potronju (03).
RUBRIKA 34 (ifra zemlje porekla) U podelu a)rubrike 34, upisuje se ifra drave
porekla iz Kodeksa ifara. Podela b) ne popunjava se.
Ova rubrika se ne popunjava ako je u rubrici 16 navedena zemlja porekla.
RUBRIKA 35 (Bruto masa u kg) u naem sluaju bruto masa je 426,00kg.
RUBRIKA 36 (Povalstica) ne popunjava se.
RUBRIKA 37 (Postupak) Roba se stavlja u slobodan promet (4000).
RUBRIKA 38 (Neto masa u kg) neto masa robe je 380.00kg.
RUBRIKA 39 (Kvota) ne popunjava se.
RUBRIKA 40 (Saeta deklaracija/prethodni dokument) u nasem sluaju
22128/TR/20117/2007/1
RUBRIKA 41 (Dopunska jedinica) upisuje se koliina robe u jedinici mere iz tree
podele rubrike 33, u naem slucaju 88,00.
RUBRIKA 42 (Cena robe) ukupna cena robe je 2075,51.
RUBRIKA 43 (MB metoda vrednovanja) ne popunjava se.
RUBRIKA 44 (Priloene isprave i dodatne informacije) podaci koji su prilozeni: faktura
FO1 broj fakture 07-10-62-991/2007/tovarni list O06 broj tovarnog lista
2350617/uverenje odnosno miljenje za robu koja podlee
obaveznom atestiranju U72 broj uverenja 0704299600/godina 2004/ U72
broj uverenja 070429970/godina 2004/trokovi prevoza do carinske
ispostave V31 iznos 5000/trokovi prevoza do odredita V31 iznos 3000.
RUBRIKA 45 (Prilagoavanje) ne popunjava se.
RUBRIKA 46 (Statistika vrednost) upisuje se vrednost robe u dinarima po kursu koji je
naveden u rubrici 23 i ona iznosi 164 958,82.
RUBRIKA 47 (Obraun dabina) popunjava se tako to se:
u prvu podelu upisuje se vrsta dabine-carina(01), u drugu podelu
je osnovica robe sabrana sa trokovima prevozaod mesta polaska

13

do carinske ispostave i iznosi 169 985,82, u treoj podeli stoji

stopa dabine u procentima i ona iznosi 3%
u prvu podelu upisuje se vrsta dabine- nakanda za procesnu
obradu (07),u etvrtoj podeli je stoji cena dabine u dinaraima i
iznosi 300.
u prvu podelu upisuje se vrsta dabine- republika administrativna
taksa (08), u etvrtoj podeli je stoji cena dabine u dinaraima i
iznosi 320.
u prvu podelu upisuje se vrsta dabine- porez na promet proizvoda
(09), u drugu podelu je osnovica koja se dobija tako to se 3%od
osnovice dodaju na osnovici i saberu sa cenom trokova transporta
od carinske ispostave do mesta dostave treoj podeli je stopa
dabine u procentima i ona iznosi 18%.
u prvu podelu upisuje se vrsta dabine- naknada ostvarenih
trokova carinskog organa u vezi sa carinskim postupkom (12), u
etvrtoj podeli je stoji cena dabine u dinaraima i iznosi 600.

U obrauna dabina stoji oznaka W i oznaava garancije peditera

da e platiti trokove.
RUBRIKA 48 (Odloeno plaanje) upisuje se ifra garncije, grancija podnosioca ili
njegovog zastupnika bi (1)/PIB podnosioca garancije (101697082)/ifra
carinskog organa (16373)/broj garancije (1304)/godina(2007).
RUBRIKA 49 (Indetifikacija skladita) ne popunjava se.
RUBRIKA 50 (Glavni obaveznik) ne popunjava se.
RUBRIKA 51 (Carinarnica tranzita(i zemlja)) ne popunjava se.
RUBRIKA 52 (Garancija/koja ne vai za) ne popunjava se.
RUBRIKA 53 (Odredina carinarnica (i zemlja)) ne popunjava se
RUBRIKA 54 (Mesto i datum potpis i ime podnosioca isprave) U rubriku 54 upisuje se
mesto i datum podnoenja 11.12.2007 deklaracije i PIB podnosioca deklaracije
101697082. Podnosilac deklaracije je pravno lice Mirjanja Mudrinski, Zmaj Kob u
rubriku stavlja otisak slubenog peata 00100017. Ako je podnosilac deklaracije carinski
agent, u rubriku stavlja i otisak linog peata 00198.
RUBRIKA 55 (Pretovar) ne popunjava se.
RUBRIKA 56 (Druge nezgode za vreme prevoza/preduzete mere) ne popunjava se.
Napomena:
U izjavi o ceni trokova transporta koja je priloena u dokumentaciji, stoji napomena o
oslobadjanju PDV trokova transporta po lanu 12, stav3, taka2 i po lanu 24 ,stav1,
taka1 Zakona o PDV.

14

Kriticka analiza
Na osnovnu prilozene dokumentacije mozemo navesti niz propusta u okviru ovog
posla.
-prvo sto bih naveo je usmena dispozicija, iako postoji duga poslvna saradnja izmedju
speditera i komitenta nikad se neki posao ne moze sa sigurnoscu zapoceti bez prilozenog
dokumenta koiko god da verujete spediteru.
-drugo sto bi navo kao propust u okviru ovog posla je osiguranje robe tj. ne osiguranje.
Ova roba nije bila osigurana i ako je posao zavrsen na srecu speditera, isto tako mogle su
se desiti ne planirane nevolje.

Zakljucak
Zakljucujemo da iz prilozene dokumentacije da je roba dospela na mesto
odredista u dogovoremenom vremenskom roku. Na osnovu prilozene dokumentacije
mozemo reci da je posao carinjenja obavljen strucno bez poteskoca i problema.

15