Univerzitet u Sarajevu

Fakultet za saobraaj i komunikacije

Odsjek : cestovni saobraaj

SEMINARSKI RAD
Predmet : Osnovi transportnih i komunikacijskih
sistema
Tema br. 2 : Historijski razvoj drumskog saobraaja u BiH
Predmetni nastavnik : Student:
Doc.dr. Abidin Deljanin Alma Pai
Broj inde!a:
"arajevo# oktobar 2$$%.
"AD&'A(
)vod............................................................................................................................................*
&azvoj drumskog saobraaja u BiH kroz +istoriju.....................................................................,
Broj registrovani+ vozila u BiH.................................................................................................-
).estalost saobraajni+ nesrea u BiH.......................................................................................-
Automobili u BiH......................................................................................................................../
Te+ni.ka neis0ravnost vozila u 1BiH........................................................................................./
Prosje.na starost automobila u BiH............................................................................................2
&azvoj autobuskog saobraaja u BiH. Period do 3%4*. ...........................................................3$
Autobuski saobraaj..................................................................................................................33
Historija trolejbuskog saobraaja u BiH...................................................................................32
5aklju.ak...................................................................................................................................3*
6iteratura...................................................................................................................................3,
)7OD
"aobraaj je grana 0rivrede koja je uklju.ena u cjeloku0nu drutvenu re0rodukciju i on je o0i
uvjet 0rivrednog i drutvenog razvoja zemlje. 8o9e se rei da saobraaj 0redstavlja :krvotok;
0rivrednog sistema svake zemlje.
"aobraaj je neo0+odan 0reduslov za ekonomsku i socijalnu integraciju 0rostora o0tine#
regiona# re0ublike i ire.Drumski saobraaj se odvija na 0utevima. ).esnici u drumskom
saobraaju se mogu kretati 0eice# jaui 9ivotinje i uz 0omo vozila. Drumski saobraaj je
veoma star na teritoriji BiH.Drumski saobraaj je regulisan saobraajnim 0ro0isima koje
moraju 0otovati svi u.esnici u saobraaju. &azvoj drumskog saobraaja na teritoriji Bosne i
Hercegovine a<irmirao se tek 0olovinom == stoljea.
) 0ogledu o0eg ste0ena razvijenosti i saobraajne strukture saobraajne in<rastrukture#
Bosna i Hercegovina zaostaje u odnosu na 0otrebe 0rivrede i drutva# naro.ito u 0ojedinim
0odru.jima. Ovo je rezultat unitavanja 0ostojee saobraajne in<rastrukture i sredstava tokom
ratni+ razaranja na teritoriju Bosne i Hercegovine# kao i nedovoljnog ulaganja u 0o0ravak#
rekonstrukciju# te modernizaciju uniteni+ ka0aciteta i izgradnju novi+.
Drutveno>+istorijski uslovi su u 0roteklim stoljeima imali relativno negativan utjecaj na
razvoj saobraaja u naoj zemlji. "trani osvaja.i koji su stoljeima dr9ali 0od oku0acijom
0ojedine dijelove na.e zemlje# gradili su 0uteve koji su odgovarali nji+ovim# uglavnom
vojnim i trgova.kim# a naj.ee eks0loatacionim interesima.
Tek nakon 0rekida oku0acije# saobraaj se razvija 0rema interesima i 0lanovima# u korist
naroda sa 0rostora Bosne i Hercegovine.
3
&azvoj drumskog saobraaja u BiH kroz +istoriju
?eo0rometni 0olo9aj BiH je takav da se 0reko nje ostvaruju 0rirodne veze @vro0e 0rema
Astoku i 8editeranu. Osnovna saobraajna in<rastruktura gradi se dolinama vodotoka )ne#
7rbasa# Bosne# Beretve# 8orave# gdje su se i ljudski tokovi kretali +iljadama godina.
3
Bagli drutveno>ekonomski razvoj u 0oslijeratnom 0eriodu imao je za 0osljedicu i o0tu
tendenciju 0orasta saobraaja. Pri tome# 0revozni ka0aciteti motornog drumskog saobraaja
rastu izuzetno brzim tem0om.) 0eriodu 3%2*>3%2$.godine dolazi do daljeg rasta drumskog
motornog voznog 0arka# naro.ito izra9enog u rastu 0riklju.ni+ vozila. &ast broja vozila u
Bosni i Hercegovini ogleda se u slijedeim 0eriodima:
3%44>3%/$ godine# 2.-42 vozila# a u 0rosjeku godinje 3./32 vozila
3%/3>3%/- godine# 3-.%$/ vozila# a u 0rosjeku godinje *.323 vozilo
3%/4>3%2$ godine# 34.,$% vozila# a u 0rosjeku godinje *.222 vozila
2
&azvoj drumskog saobraaja u saobraajnom sistemu BiH# u 0osljednji+ 2$ godina
karakterie brzi 0orast ste0ena motorizacije# naro.ito 0rotekle decenije# u kojoj je 0rosje.na
godinja sto0a rasta broja registrovani+ vozila iznosila 34 C. ) javnom drumskom trans0ortu
o<ormljene su .etiri slo9ene organizacije udru9enog rada: :Auto0revoz; 8ostar#
:Dentrotrans; "arajevo# :Erajinatrans; Banjaluka i :Trans>servis; Tuzla# zatom -2 radni+
organizacija i 342 osnovni+ organizacija udru9enog rada# a sve one su obrazovale Poslovnu
zajednicu javnog drumskog saobraaja :Bosnatrans0ort; sa sjeditem u "arajevu.
*
8eFutim# 0o.evi od 3%23.godine# usljed zna.ajno 0ogorani+ uslova 0rivreFivanja# a u
organizacijama javnog drumskog trans0orta dolazi do stagnacije# koja traje do 3%2*. godine.
1
Urbanistiki zavod BiH, Prostorni plan BiH, Sarajevo 1980, str.8
2
http:bs.!ikipedia.or"!ikiSaobra#aj
3
P$tevi Bosne i Her%e"ovine ,19&'(198', str.10
4
Broj registrovani+ vozila u BiH
) Bosni i Hercegovini# u 0rotekloj# 2$$2. godini registrirano je uku0no 222./2* motorni+
vozila. Od uku0nog broja registrirani+ motorni+ vozila najvei 0rocenat zauzimaju 0utni.ka
vozila i to 2-C.
Putni.ka vozila 2- C
Teretna vozila 2 C
8otocikli $#% C
Autobusi $#3 C
Ostala vozila 4 C
"te0en motorizacije u naoj zemlji je 3%2 0utni.ka motorna vozila na 3$$$ stanovnika.
,
).estalost saobraajni+ nesrea u BiH
Eao i u veini zemalja# u BiH mlaFi i stariji dijelovi 0o0ulacije su izlo9eni visokom riziku.)
toku dvije godine# 2$$,. i 2$$4. 0rosje.no oko 3, C smrtni+ slu.ajeva i 2/ C 0ovrijeFeni+ u
BiH# bilo je starosti is0od 2, godine. ) toku 2$$-. do ,$ C 0ovrijeFeni+ bile su mlade osobe.
"tatistika o saobraajnim nesreama na cestama u BiH je u 0rocesu razvoja i trenutno su
dostu0ni samo osnovni 0okazatelji.
-
4
http:!!!.biha)k.basaobra%ajna(preventiva.ht)l
5
*s)an +indov, Si"$rnost $ %estovno) saobra#aj$, Sarajevo ,008."odine, str.--&
5
Automobili u BiH
6
Sadikovi# .aik, Bezbjednost dr$)sko" saobra#aja, /$zla ,000."odine, str.1-9
6
Prije rata# od 3%%2>3%%- 7olksGagen je 0roizvodio vozila i lagana namjenska vozila u jednoj
tvornici blizu "arajeva# dok su Eosmos u Banja 6uci i "oko u 8ostaru 0roizvodili autobuse.
8jesta 0oslovanja 0rodukcije ti+ tvornica vodila su u 0ojedinim 0odru.jima u koncentraciju
dostavlja.a sa odgovarajuim kvali<ikacijama i s0osobnostima u 0odru.jima metala#
automotiva i elektronike.
Eao u mnogim 0odru.jima industrije u Bosni i Hercegovini# rat je doveo iznenadan 0rekid te
situacije. ) meFuvremenu se stvorilo nekoliko strateki+ razvitaka sa ciljem izgubljeno
0onovno us0ostaviti i 0ostii novu integraciju Bosne i Hercegovine u internacionalnu
automobilsku industriju.
/
"vaki .etvrti graFanin BiH stariji od 32 godina 0osjeduje vlastiti automobil# a od tog broja
samo nji+ * C 0osjeduje dva ili vie automobila. Polovina automobila u BiH je starosti od 34
do 2$ godina# a samo oko , C nji+ je mlaFe od - godina. Tako star vozni 0ark 0redstavlja
veliki 0roblem kako za sigurnost 0rometa# tako i za .istou okolia.
Prema 0reliminarnim istra9ivanjima# na cestama u Bosni i Hercegovini ima oko 2$$ lokacija
koje se mogu evidentirati kao :crne ta.ke;# odnosno oko ,-$ lokacija koje se mogu
evidentirati kao 0osebna o0asna mjesta> dionice ceste.
2
Te+ni.ka neis0ravnost vozila u 1BiH
Od //2 0regledani+ vozila .ak 4$2 je te+ni.ki neis0ravno# 0rosje.na starost je 2$ godina# a
0reFeni+ kilometara vie od 2-$ +iljada. Broj saobraajni+ nesrea u 0rvi+ est mjeseci se
0oveao# ali sa manjim brojem smrtni+ slu.ajeva. Broj neis0ravni+ i isklju.eni+ automobila iz
saobraaja je sve vei. H0odaci Bi+amk>a za se0tembar 2$$%I

Prosje.na starost automobila u BiH
7
http:!!!.)ade(in(bosnia.or"inde0.php
8
*s)an +indov, Si"$rnost $ %estovno) saobra#aj$, Sarajevo, ,008., str.--'
7
"tarosna struktura motorni+ vozila u BiH# 0rema 0rocjenama u 2$$4. godini# za 0utni.ke
automobile iznosila je 3* godina# dok je starost autobusa i teretni+ vozila iznosila oko 34
godina.
%
10
9
*s)an +indov, Si"$rnost $ %estovno) saobra#aj$, Sarajevo ,008, str.,8
10
http:!!!.biha)k.badok$)enta%ija.ht)l
8


11

11
Sadikovi# .aik, Bezbjednost dr$)sko" saobra#aja, /$zla ,000."odine, str. 12
9
&A57O( A)TOB)"EO? "AOB&AJA(A ) BiH
Period do 3%4*.god
Autobuski saobraaj u Bosni i Hercegovini do 0o.etka Drugog svjetskog rata# bio je izuzetno
slabo razvijen. Posljedica takvog stanja je bila loa 0utna mre9a koju su sa.injavali
makadamski 0utevi koji su 0ovezivali vee gradove i naselja. "tandard stanovnitva je bio na
niskom nivou tako da je koritenje autobuski+ linija bila 0rivilegija u9eg kruga 0ri0adnika
bogatiji+ slojeva drutva. Autobusi su za dananje standarde bili izuzetno loeg kvalitetaK
malog ka0aciteta# nedovoljne snage motora# tako da su 0utovanja na du9im relacijama veoma
.esto 0redstavljala svojevrsnu avanturu s obzirom na rizike koji su bili 0osljedica te+ni.kog
stanja autobusa i 0utne in<rastrukture.
Az rijetki+ dokumenata bilje9i se da je 0rije Drugog svjetskog rata u Bosni i Hercegovini
0ostojalo nekoliko 0rivatni+ 0revozni.ki+ <irmi od koji+ se isti.u :Drina;# koja je bila u
vlasnitvu 0orodice Euji. Ova 0revozni.ka 0reduzea su odr9avala redovne autobuske linije
za Dubrovnik# 5vornik# 7lasenicu# Travnik...
32
Dijene karata bile su izuzetno visoke.
...; Da bi se ku0ila jedna autobuska karta od Han Pijeska do "arajeva i vozilo Drininim
autobusom trebala se 0rodati dobra ovca;...
Po.etkom Drugog svjetskog rata autobusni linijski saobraaj zamire zbog ratni+ dejstava.
Dentrotrans>@urolines osnovan je 3%4*. godine kao dio kom0anije Dentrotrans "arajevo
zadu9en za 0ru9anje usluga 0rijevoza 0utnika. Prije agresije na Bosnu i Hercegovinu
Dentrotrans>@urolines je ras0olagao sa 0reko *4$ autobusa i za0oljavao 0reko 3-$$ radnika
svi+ 0ro<ila. Prema osnovnim na.elima 0oslovanja svoj rad bazirao je na 0ru9anju kvalitetne
usluge 0rijevoza 0utnika u meFunarodnom i meFugradskom saobraaju. Organizaciono je
us0ostavio mre9u 0oslovni+ jedinica u Bosni i Hercegovini koje su obezbjeFivale ne0osredno
najkvalitetnije usluge 0utnicima.
Tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu Dentrotrans>@urolines je 0retr0io ogromne tete.
)niteno je i oteto 2-* autobusa# razoreni su servisni centri# auto baze# skladita i 0oslovne
zgrade 0reduzea.
12
3a#ira"i# 4., 5en"i# S., 4iijevi# 4., ,008."odine, 4ono"ra6ija 7entrotrans( 8$rolines
1918.(,008. Per adspera ad astra, Sarajevo(.ojni%a, 7entrotrans(8$rolines i 9ta)parija
.ojni%a, str.1


10
A)TOB)"EA "AOB&AJA(
)sluge autobuskog saobraaja za javni gradski i 0rigradski 0revoz 0utnika datiraju od
3%-*.godine. Od tog 0erioda ovaj vid saobraaja se konstantno mijenjao i ja.ao# da bi u
0eriodu ne0osredno 0red agresiju na BiH ovaj vid saobraaja sa brojnim stanjem od 22$
vozni+ jedinica bio jedan od najja.i+ 0revozni+ <irmi na ovim 0rostorima.
"voj 0ot0uni 0re0orod u 0oslijeratnom 0eriodu ovaj sektor do9ivljava za+valjujui 0omoi
7lade (a0ana koja je donirala uku0no 4$ autobusa marke 8AB# od .ega je est zglobni+
autobusa. Danas autobuski saobraaj sa brojnim stanjem od 33$ vozni+ jedinica dnevno
uklju.eni+ u saobraaj 0reveze 3,$.$$$ 0utnika dnevno i na drugom je mjestu u uku0nom
broju 0revezeni+ 0utnika u odnosu na ostale vidove saobraaja. Autobuski saobraaj 0ovezuje
sve .etiri saobraajne zone# odnosno sve o0tine Eantona "arajevo. Ba ras0olaganju
0utnicima je svakodnevno *% autobuski+ linija# od koji+ 2$ <unkcionie u unutranjosti grada #
dok su ostale 0rigradske# meFu kojima su i dvije meFugradske linije. Trenutno stanje ovog
vida saobraaja je relativno zadovoljavajue# za+valjujui 0rvenstveno doniranim novim
vozilima# koji+ je ina.e i najvie u saobraaju.
3*
HA"TO&A(A T&O6@(B)"EO? "AOB&AJA(A ) BAH
13
http:!!!."ras.%o.bahodnik.ht)

11
"a Bijelom Olim0ijadom odr9anom u "arajevu 3%2,. godine roFen je i novi vid saobraaja#
trolejbuski saobraaj. Ova ekoloki .ista vozila# sa 0ogonom na elektri.nu energiju# brza i
skoro ne.ujna u 0ot0unosti su 0okrivala lijevu obalu 8iljacke. )voFenjem trolejbusa u
saobraaj zbog navedeni+ karakteristika# dat je veliki do0rinos modernizaciji i uku0nom
kvalitetu (avnog gradskog 0revoza 0utnika. Aako je i ovaj vid 0revoza 0retr0io velika ratna
razaranja# stanovnike lijeve obale 8iljacke# trolejbusi i dalje 0ovezuju sa administrativnim#
kolskim i kulturnim centrom grada. A tako# na trasi uku0ne du9ine 22#, km# 2- vozila
razli.iti+ ti0ova 0revoze -$.$$$ 0utnika. Baravno# da bi se ovo ostvarilo bilo je 0otrebno
mnogo sredstava i truda. )raFena je i sanacija 2$ trolejbusa Lkoda T&>3, A - zglobni+
LEODA>"ABO"# ku0ovina 2 remontovani+ Tr>3, na kojima su izvrene odreFene 0re0ravke
i 0rilagoFavanje uslovima nae eks0loatacije# ku0ljeno % 0olovni+ trolejbusa marke 8AB#
izvrena sanacija de0oa trolejbusa# radionica# kancelarija. 7ozni 0ark 0odrazumijeva i dva
nova nisko0odna trolejbusa# donacija Meke 7lade# kao i dva trolejbusa ti0a L@A6>3$%$
donacija @vro0ske )nije# u saradnji sa 0reduzeem 78D.
3,
5AE6()MAE
14
http:!!!."ras.%o.bahodnik.ht)
12
Drumski saobraaj je u odreFenom smislu kom0lementaran sa svim granama saobraaja zbog
s0eci<i.nosti djelovanja i mogunosti 0ovezivanja velikog broja razli.iti+ korisnika
saobraajni+ usluga# omoguujui realizaciju 0rijevoza od vrata do vrata. Ovaj saobraaj
karakterie i otvorenost sistema i +eterogenost korisnika# to ga .ini slo9enim za 0laniranje.
Drumski saobraaj u BiH s0ada meFu slabije razvijene u @vro0i# to je vidljivo iz 0odataka o
starosti automobila# voznog 0arka. 6oe stanje u drumskom saobraaju u Bosni i Hercegovini
je takoFer uzrokovano loim cestana# to svjedo.i 0odatak da u Bosni i Hercegovini ima svega
oko ,2 km auto>0uta. Amajui u vidu 0okazatelje o saobraajnim nesreama# vidljivo je# da
Bosna i Herecegovina# kada se us0oreFuju 0okazatelji sigurnosti u odnosu na broj 0reFeni+
kilometara# s0ada u zemlje sa najveim brojem ozlijeFeni+ i 0oginuli+ u odnosu na broj
0reFeni+ vozilokilometara.
Odlika drumskog saobraaja je meFusobna nezavisnost kretanja 0ojedini+ vozni+ jedinica.
"vako 0ojedina.no vozilo# za0re9na kola# automobil# kamion itd. nezavisno je u svom
kretanju od drugog vozila. Teretni drumski saobraaj obavlja se bez reda vo9nje. ) redovnom
autobusnom saobraaju red vo9nje 0ostoji# ali ne kao uslov kretanja autobusa nego samo radi
obavjetavanja 0utnika kada treba da doFu na stanicu i kada e stii na cilj.
6AT@&AT)&A
13
33
7ukan &. 7u.i# (avni gradski 0revoz "istem i te+nika# Bau.na knjiga# Beograd 3%2/.
"adikovi 1aik# Bezbjednost drumskog saobraaja# Tuzla 2$$$.godine
Lairagi 8. # Mengi ". # 8i.ijevi 8. # 2$$2 godine#
8onogra<ija Dentrotrans N @urolines 3%2,>2$$2. Per ads0era ad astra#
"arajevo>1ojnica# Dentrotrans N @urolines i tam0arija 1ojnica
O0a enciklo0edija# 5agreb 3%2$.godine
Osman 6indov# "igurnost u cestovnom saobraaju# "arajevo 2$$2.godine
Putevi Bosne i Hercegovine 3%4/>3%2/
)rbanisti.ki zavod BiH# Prostorni 0lan BiH# "arajevo 3%2$.godine
"avjetovanje o odr9avanju 0uteva# zbornik radova# Agman 3%%2.godine
Anternet# GGG.Giki0edia.org
Anternet# GGG.bi+amk.ba
Anternet# GGG.g<k.ba
Anternet# GGG.ac>bi+.ba
Anternet# GGG.gras.co.ba
3,