July 21,

2008

1. UVOD

1. UVOD
Tema ovog seminarskog rada je obraena u dva dela, ime je prvenstveno kroz prvi deo
obuhvaen teorijski pristup procesu distribucije t.j. samom njegovom funkcionisanju i
prikazom njegove metodologije u preduzeima. Kroz drugi deo ovog rada je prikazan
praktini deo procesa distribucije odnosno otpreme gotovih proizvoda (sokova) iz
preduzea Vino upa Aleksandrovac do distributivnih centara, konkretno u ovom radu
do distributivnog centra Mea DOO u aku.
Upravo samim sagledavanjem teorijskih radnji koje se primenjuju prilikom realizovanja
procesa distribucije, moemo kroz ovaj rad sagledati probleme koji se javljaju u ovakvom
podsistemu logistike preduzea a samim tim metode koje se koriste u njegovoj primeni
ime analiziramo kvalitet obavljanja ove delatnosti u ovom preduzeu.
U uvodnom delu su date detaljnije informacije o preduzeu Vino upa ime se
upoznajemo sa delatnou preduzea, sa samom njegovom organizacionom strukturom, sa
artiklima koje proizvodi i distribuira krajnjim potroaima i davanjem konane ocene
uspenosti posmatranog preduzea. Nakon datih informacija o preduzeu, teorijski i
praktino je sagledan proces distribucije sokova koji nam daje osnovu za davanje kritike
analize u kojoj posmatramo povoljne i nepovoljne strane poslovanja datog preduzea.
Pomo pri izradi ovog seminarskog rada, pruili su nam struni ljudi iz preduzea Vino
upa, koji se ve dugi niz godina bave ovom problematikom ime dostiu svoj vrhunac u
proizvodnji i kvalitetu svojih proizvoda a time i niu uspehe na razliitim sajmovima.
Laganim prelaskom ka holding organizovanju i usvajanju meunarodnih standarda
kvaliteta A.D. Vino upa se pribliava evropskom nainu organizovanja poslovanja, to
e omoguiti laki proboj na nova trita i poveanje uea na ve postojeim.

1.1. PREDMET, CILJ I METODOLOGIJA

PREDMET ovog seminarskog rada obuhvata pre svega praenje procesa distribucije
gotovih proizvoda od preduzea Vino upa Aleksandrovac do distributivnih centara u
Beogradu, aku i Kragujevcu, ime su obuhvaeni svi fiziki i informacioni tokovi
materijala od trenutka kada kupac narui dati robu pa sve do trenutka kada ta roba bude
isporuena kupcu, u ovom sluaju datim distributivnim centrima.
CILJ se sastoji upravo iz potrebe da se analiziraju svi procesi distribucije u preduzeu
Vino upa sa uoavanjem eventualnih nedostataka i predlogom mera za njihovo
uklanjanje. Upravo ovim seminarskim radom, kroz teorijsko-praktinu analizu obraen je
jedan logistiki problem distribucije gotovih proizvoda.
METODOLOGIJA pre svega podrazumeva opis samog preduzea koje vri distribuciju
gotovih proizvoda, opis logistikih procesa distribucije posmatrajui dati porudbinu i to
prvenstveno na nain kojim e se teorijski propratiti itav proces a zatim se kroz praktian
problem pribliiti njegovom reavanju, primenom adekvatnih mera i predloga za
poboljanje itavog procesa.

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI
2.1. ISTORIJAT PREDUZEA VINO UPA

Preduzee Vino upa osnovano je 1956. god., ujedinjavanjem devet zemljoradnikih

zadruga. U to vreme bio je izgraen najsavremeniji podrum za preradu groa i vina, to
je bila i osnovna delatnost Vina upe. Vino upa je preivela razne transformacije.
Najpre je obavljena integracija za interexport, Beograd, 1959. godine obavljena je
integracija sa Rubinom iz Kruevca koje su bile kratkotrajne. Stupanjem na snagu
Zakona o udruenom radu 1974. godine Vino upa je poslovala kao radna organizacijaRO, koja je u svome sastavu imala 4 osnovne organizacije kooperanata koje su se
transformisale u zemljoradnike zadruge. Vino upa je poslovala kao drutveno
preduzee, s tim to su joj 1996. godine uvedene privremene mere Vlade Republike
Srbije. Od novembra 2002. godine posluje kao akcionarsko drutvo, pokrenuta je
proizvodnja i oivljena fabrika za proizvodnju sokova, osvojene su nove tehnologije i
proizvedeni novi proizvodi, zapoet je proces povratka na domae trite i osvajanje novih
trita.
Akcionarsko drutvo Vino upa za proizvodnju i promet vina, alkoholnih pia, sokova,
koncentrata i baza, Aleksandrovac, upisano je kod Trgovinskog suda, u Kraljevu i kod
Agencije za privredne registre Beograd. Tim upisom je izvrena registracija ukupne
nominalne vrednosti kapitala od 181.583 hiljada CSD to predstavlja 161.583 akcija.
Slika 1. Izgled i poloaj preduzea Vino upa

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

Preduzee je od 2002. godine do danas imalo intenzivan razvoj. Iz sopstvenih i

pozajmljenih sredstava izgraeni su znaajni kapaciteti za proizvodnju. Ugraena je
savremena oprema i uvedene su savremene tehnologije. Preduzee uspeno radi i posluje,
a dalji cilj je poveanje obima, proirenje palete i poboljanje kvaliteta proizvoda.
Trenutno je u preduzeu zaposleno 329 radnika.
Od momenta privatizacije poinje i period velikih investicija na svim poljima. Tokom
2003. i 2004. godine putena je u rad savremena hladnjaa za prijem i uvanje sirovine,
koja svojim karakteristikama, kako onim koje se odnose na prijem i smetaj voa, tako i
uslovima za rad. Vino upu pribliava evropskim standardima. Pored pomenute u toku
prolea i leta 2006. god. sagraena je jo jedna hladnjaa i kupljena hladnjaa u Brusu,
tako da sada smetajni kapaciteti ovih hladnjaa iznose oko 700 vagona i svrstavaju Vino
upu u vlasnike najveih hladnjaa. Sve je to u funkciji uskladitenja dovoljno voa
potrebnog za normalno funkcionisanje fabrike, ali i za dalju prodaju.
Druga velika investicija je nova Tetra pak linija za punjenje u slim brik ambalau, putena
u rad decembra 2004. godine, koja omoguava punjenje u pakovanja od 0.2, 0.5, 1.0 i 1.5
l. Putanjem u rad te linije izali su na trite sa najsavremenijim nainom punjenja
sokova i nektara. Nakon godinu dana rada pokazalo se da je ta investicija bila pun
pogodak, da je krajem 2005. godine putena u rad jo jedna ista linija kako bi se moglo
udovoljiti potrebama kupaca i ponuditi dovoljno proizvoda tritu.
Poveanje proizvodnje i potrebe trita uslovljava dalje irenje kapaciteta, pa je u planu
vrlo brzo instaliranje nove punionice za staklenu ambalau. Instalirane su maine za
pakovanje prakastih proizvoda (dodatak jelima, vitaminski napici itd.) pa se uskoro mogu
oekivati na tritu. Dosta je uloeno u izgradnju modernog informacionog sistema tako
da se kompletan proces proizvodnje i prodaje u svakom trenutku u potpunosti moe
sagledati.Tokom 2003., 2004. i 2005. godine Vino upa je uspela da vrati poverenje
kupaca i dobavljaa i da se svrsta u sam vrh proizvoaa alkoholnih i bezalkoholnih pia.
Od svog osnivanja do danas Vino upa je osvojila vie domaih i stranih priznanja za
kvalitet svojih proizvoda. Na 74. Meunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu
A.D. Vino upa osvojila je 70 medalja, od ega 50 velikih zlatnih i dva ampionska
pehara kao APSOLUTNI AMPION KVALITETA u kategorijama proizvodnje vonih
sokova, nektara i vonih koncentrata kao i u kategoriji prerade voa i povra.
Slika 2. Na novosadskom sajmu

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

Zahvaljujui osvajanju standarda kvaliteta A.D.

Vino upa i to: ISO 9001, HACCP kao i master sertifikat za proizvodnju koncentrata i
sokova od jabuke, postignuto je da se proizvodi nametnu i na probirljivom evropskom
tritu. Na bazo konstantnog rasta tranje ovih proizvoda u inostranstvu, obim
projektovanog izvoza samo za tekuu 2007. Godinu iznosi 40 000 000.00 evra.
Sertifikacioni adut organizaciji A.D.Vino upa, objavljen je kao kombinovani audit za
sisteme menadmenta kvalitetom prema standardu JUS ISO 9001:2001 i sistema
upravljanja higijenom / HACCP prema CAC/RCP-1-969.
Vino upa se razvija paralelno na dva koloseka. Jedan je proizvodnja alkoholnih pia,
drugi je program vonih sokova i drugih preraevina od voa i povra. U programu
vonih sokova i nektara, kljuno mesto zauzima linija La Vita u pakovanjima od 1l (brik
sa slim zatvaraem) i 0.2l (pakovanja Twist off, mini brik i dojpak) koja veoma brzo
osvaja trite. Pored La Vita sokova i nektara tu je i program vonih surupa vrhunskog
kvaliteta. Osnovna sirovinska baza je najkvalitetnije upsko voe (izuzetak je juno voe).
Slika 3. Poloaj Vino upe u Aleksandrovcu

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

Kao posebno atraktivan proizvod u kategoriji vina treba istai vona vina koja veoma
brzo osvajaju sve sladokusce. Proizvode se u pet ukusa: Kupinovo, Malinovo, Jabukovo,
od Vinje i Borovnice u ambalai od 0.75 i 0.2 l. Vona vina su jedinstven proizvod na
njihovom tritu. Nastala su posebnim tehnolokim postupkom, fermentacijom matinog
soka voa, zaslaena borovim i livadskim medom. Pored vina veliki znaaj se pridaje i
proizvodnji jakih alkoholnih pia koja imaju dugu tradiciju i veliki broj osvojenih
priznanja.

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

Od 2003. godine Vino upa je krenula i u osvajanje novih proizvoda, kao to su

demovi, marmelade, kiseli krastavci, ampinjoni, paradajz pire i sok, dodatak jelima,
keapi...
U sklopu racionalizacije i reorganizacije preduzea, a sve u funkciji efikasnijeg i
ekonominijeg poslovanja krajem 2005. Godine se krenulo sa formiranjem novih
preduzea u sastavu A.D. Vino upa i na taj nain lagani prelazak na sistem holdinga. U
prvoj fazi rada posle privatizacije Vino upe, distribucijom robe su se bavili: Frutti
Group d.o.o. Zemun, Agrozenit i upa Komerc. Kako je rasla potranja za njihovom
robom i njena prodaja, osetila se potreba da se formiraju novi distributivni centri kako bi
se to efikasnije pokrilo trite i zadovoljile potrebe kupaca.
Na teritoriji Srbiji formirano je pet distributivnih centara, u Podgorici jedan, sarajevu
jedan, uz dva velika distributera koji nisu u sastavu ovog preduzea. Poslednji u lancu
distributivnih centara je Mo prirode komerc iz Beograda koji za ovo preduzee radi od
28.02.2006. godine. U preduzeima rade iskusni komercijalisti, koji se tim poslom bave
due vreme, a na elu preduzea si direktori koji su bili regionalni menaderi u d.o.o.
Frutti Group. Osnovni zadatak svih distributivnih preduzea je prodaja i naplata robe uz
maksimalnu pokrivenost trita, kao i da nakon narudbine roba iz magacina maksimalno
brzo stigne do kupca.
Distributivni centri u Srbiji su:
Frutissimo sa seditem u Zemunu koji pokriva teritoriju Beograda, Vojvodine i
lance supermarketa i hipermarketa,
Frutivita-pokriva podruje Kragujevca i centralne Srbije,
Mea-aanski region i Zapadnu Srbiju
Comerce-Podruje June i Istone Srbije i
La Vita DC koja je takoe u Zemunu, a snabdeva podruja Beograda i dela
Zapadne Srbije.
Nakon izdvajanja distributivnih centara od matine firme, dolo je i do osamostaljivanja
pojedinih organizacionih jedinica iz A.D. Vino upa. Tako su nastala preduzea Lider
Trans Trade d.o.o., upa Frigo d.o.o. i Alfa Lab d.o.o.
Lider Trans trade je preduzee koje se razvilo iz organizacione jedinice Vozni park i
bavi se pruanjem usluga transporta za potrebe matine firme-pored prevoza gotovih
proizvoda do kupca, bavi se i prevozom sirovina, ambalae i repromaterijala potrebnih za
odvijanje procesa proizvodnje.
Delatnost d.o.o. upa Frigo je zamrzavanje i uvanje sirovine za dalju preradu. U
sklopu preduzea upa Frigo nalaze se tri hladnjae, od kojih su dve u Aleksandrovcu i
jedna u Brusu, iji je kapacitet skladinog prostora ukupno 700 vagona. I po izgledu i po
tehnolokim postupcima zamrzavanja i prerade sirovina, hladnjae zadovoljavaju visoke
standarde u pogledu kvaliteta zamrznutih proizvoda.
Laboratorija Alfa Lab d.o.o. nastala je od radne jedinice Tehnoloki razvoj i kontrola
kvaliteta, a od 01.11.2005. godine se i zvanino izdvojila od A.D. Vino upa i poela
svoje poslovanje kao ekonomski nezavisna i samostalna organizaciona celina. Ova
6

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

laboratorija poseduje odgovarajui sistem kvaliteta, tehniku kompetentnost i sposobnost

da daje tehniki valjane rezultate.
Sa evropskom organizacijom poslovanja i kvalitetom proizvoda, moe se rei da prava
budunost Vino upe tek dolazi.
2.2. DELATNOST PREDUZEA
Osnovna delatnost preduzea je proizvodnja i promet vina, alkoholnih pia, sokova,
koncentrata i baza. Po izvetaju Republikog zavoda za statistiku RJR, broj 052-89 od
10.09.2003. ifra delatnosti je 15930-proizvodnja vina i sveeg groa. Pored ove
delatnosti, preduzee se bavi i sledeim delatnostima:

Proizvodnja sokova od voa i povra

Proizvodnja destilovanih alkoholnih pia
Proizvodnja vina
Proizvodnja osveavajuih pia
Zamrznuto voe, povre i voni koncentrati
Trgovina na veliko i malo
Kontrola kvaliteta proizvoda
Izvoz i dr.

Preduzee A.D. Vino upa, se sastoji iz nekoliko organizacionih celina i to:

Alkoholna proizvodnja
Fabrika vonih sokova
Hladnjaa
Punionica
kotlarnica

Proizvodi preduzea Vino upa su vrhunskog kvaliteta a to se postie:

Upotrebom kvalitetnih sirovina i repromaterijala
Kvalifikovanom radnom snagom sa dogogodinjim radnim iskustvom i
Modernim procesom proizvodnje.
Poslovanje preduzea zasniva se na sledeem:

Sopstvenom proizvodnom prostoru

Infrastrukturno opremljenoj lokaciji
Poznavanju trita
Postojeoj saradnji sa kupcima i dobavljaima
Postojeoj saradnji sa AGROBANKOM AD i drugim finansijskim institucijama.

Imajui u vidu dosadanje znanje i iskustvo a u cilju realizacije proizvodnje po visokim

tehnolokim, komercijalnim i trinim standardima, maja 2006. kupljena je hladnjaa u
Brusu, ime se poveao obim proizvodnje, i uvrstila pozicija na tritu. Dodatno
7

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

zapoljavanje radne snage u fabrici je sa drutvenog aspekta svakako efekat koji se mora
uvaavati jer e usporiti migraciju mladih u urbane sredine.
2.3. OPTA INFORMACIJA O INVESTITORU
Preduzee je organizovano kao akcionarsko drutvo 70% vlasnitvo je konzorcijuma
fizikih lica. Direktor preduzea je Miroslav ali. Preduzee ima sva ovlaenja u
pravnom prometu sa treim licima. Za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom
imovinom.
Osnivai preduzea odgovaraju za obaveze preduzea do visine osnivakog uloga.
Preduzee je registrovano za obavljanje vie delatnosti, od kojih je osnovna 15930
proizvodnja vina iz sveeg voa. Trenutno zapoljava 329 radnika.
Tabela 1. Kvalifikaciona struktura zaposlenih radnika
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Kvalifikaciona
struktura
VSS
VS
SSS
VK
KV
NK

Broj radnika

% uea

25
25
129
79
10
61
329

7.60
7.60
39.21
24.01
3.04
18.45
100.00

2.4. TEHNIKO-TEHNOLOKA OPREMLJENOST I USLOVI PROIZVODNJE

Materijalni kapaciteti:
a) Tabela 2. Zemljite
Vrsta zemljita
Zemljite pod objektom i ostalo zemljite
Zemljite pod objektom i ostalo zemljite

Lokacija
KO Brus
KO Stanjevo

Povrina
4429 ari
112 607 ari

b) Tabela 3. Nekretnine
Objekat

Mesto

Cisterne 11 kom
Cisterne 28 kom
Destilerija
Cisterne 24 kom

KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo

Procenjena
vrednost u EUR
10.622.606
8.624.281
822.649
5.984.291

Vlasnitvo
AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa
8

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

Podrum sa kompr.stanicom i
restoranom
Magacin za potrebe restorana
Magacin gotovih proizvoda
Magacin ambalae sa
kompresorskom stanicom
Magacin ambalae
Punionica
Pomo.objekat uz magacine i
punionicu sa bunarom
Fabrika za toplu preradu
Anex fabrike
Hladnjaa
Kompresorska stanica
Kotlarnica sa cisternom za
mazut
Magacin lako zapaljivih
materijala
Rampa za podmazivanje vozila
sa pumpnom stanicom
Pomoni objekat
Kancelarijski prostor voznog
parka i radionica
Nadstrenica magacina
Nadstrenica parking vozila
Stolarska i kovaka radionica
Servis za odravanje vozila
Poslovno administrativna
zgrada
Poslovno upravna zgrada
Portirnica

KO Stanjevo

9.200.108

AD Vino upa

KO Stanjevo
KO Stanjevo

1.150.527
5.634.750
1.619.900

AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa

KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo

3.580.600
3.738.000
44.550

AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa

KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo

1.669.780
258.120
4.128.100
1.586.200

AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa

KO Stanjevo

3.892.300

AD Vino upa

KO Stanjevo

33.120

AD Vino upa

KO Stanjevo

156.200

AD Vino upa

KO Stanjevo
KO Stanjevo

321.630
55.700

AD Vino upa
AD Vino upa

KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo
KO Stanjevo

16.150
154.500
427.200
2.019.100
896.458

AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa
AD Vino upa

KO Stanjevo
KO Stanjevo

912.461
59.264

AD Vino upa
AD Vino upa

KO Stanjevo

Najznaajniju opremu ine:

Linija za punjenje staklenih boca 5000 boca/h

Flex a 3 brik linija komada 7000 pak/h
Linija za punjenje sokova u dojpak kesice 3000 kom/h
Linija za punjenje twist off sokova u staklenoj ambalai 4000 kom/h
Linija za prihvat i preradu jabuka u koncentrat 200 t/dan
Niskotemperaturna uparna stanica 3t/h
Visokotemperaturna uparna stanica 7t/h
Linija za proizvodnju vonih kaa
Linija za prijem i preradu groa 120.000 t/dan
Kotlarnica za proizvodnju tehnike pare 25 t/dan
9

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

Linija za izbijanje koica vinje 3500 t/h-2 kom

Protoni tunel za zamrzavanje voa Frigoskandia-2 kom
Protoni tunel za zamrzavanje voa Termovent
Automatska linija za optiko sortiranje i pakovanje zamrznutog voa.

ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE
Preduzee ima sledee organe upravljanja:
Skuptina,
Upravni odbor,
Direktor, organ poslovoenja.
2.5. POLOAJ INVESTITORA NA TRITU NABAVKE I PRODAJE
AD Vino upa je smetena u centru upskog vinogorja, koje se svrstava u red najstarijih
i najpoznatijih vinogorja na Balkanskom poluostrvu. Preduzee ima reenu sirovinsku
bazu kroz uspostavljene trajne odnose saradnje sa poljoprivrednim proizvoaima sa ovog
podruja gde postoji dugogodinja tradicija uzgajanja voa Vino upa ima 10 000
kooperanata, poljoprivrednih proizvoaa od kojih vri otkup voa i groa. Tokom dugog
niza godina nainom poslovanja uz maksimalno potovanje kvaliteta, rokova i naina
isporuke preduzee je zauzelo znaajno mesto u ovoj oblasti proizvodnje. Velika prednost
Vino upe na tritu prodaje je irina asortimana. Prisustvo konkurencije na tritu ne
odraava se na sve proizvodne programe podjednako ve samo u pojedinim segmentima.
Najvaniji konkurenti na tritu su:
Rubin Kruevac alkoholni program
Prokupac Beograd alkoholni program
Navip Zemun alkoholni program
Nektar voni sokovi i nektari
Next i SU voe, voni sokovi
Si & Si alkoholni i bezalkoholni program i dr.
Vei kupci Vino upe na inostranom tritu su:
Amko komerc Sarajevo
Kevil komerc Resen
Euromilk Skoplje
Kraus & Kraus Baden
Lukowa AG Luzern
Prod import Rusija
Fruttas Nemaka i dr.
2.6. ANALIZA DOSADANJEG FINANSIJSKOG POSLOVANJA
Ova analiza je izvrena na osnovu podataka iz Bilansa uspeha i Bilansa stanja za
2006.godinu.
Na ovako povoljne rezultate poslovanja uticali su:
10

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

Razvijeno kontrolno okruenje-kroz samu filozofiju menadmenta, organizacija

preduzea, metode prenoenja ovlaenja i odgovornosti koje rukovodstvo koristi.

Raunovodstveni
sistem-uspostavljen
radi
identifikovanja,
sumiranja,
evidentiranja i analiziranja transakcija preduzea i svih promena na sredstvima i
izvorima sredstava koji omoguavaju rukovodstvu uvid u proces rada i akcije koje
ine za postizanje boljih rezultata poslovanja.
Kontrolni postupci-kao dodatne mere koji se primenjuju selektivno na odreene
transakcije visokog stepena rizika, uz podelu dunosti ime se spreava kompletna
kontrola pojedinca nad poslovnim transakcijama, od njihovog iniciranja do
krajnjeg kompletiranja obraunskog ciklusa.
Trend rasta proizvodnje i prodaje proizvoda-kako kada je re o proizvodnji
sokova, vonih koncentrata, alkoholnih pia, tako i zamrznutog obojenog voa.
Analizom naturalnih pokazatelja proizvodnje, zakljuuje se da je tokom 2006. godine
proizvedeno 47.619.712 jedinica proizvoda to je za 1.14 puta vie u odnosu na prethodnu
godinu.
Tabela 4. Struktura prihoda i rashoda (u hiljadama dinara)
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Naziv pokazatelja

2005. god

2006. god

Indeks

Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Dobitak
Poslovni prihodi
Finansijski prihodi
Ostali prihodi
Poslovni rashodi
Finansijski rashodi
Ostali rashodi
Vanredni rashodi
Dobitak i amortizacija
Poveanje vrednosti zaliha
Smanjenje vrednosti zaliha
Trokovi zarada
Broj radnika
Prosena bruto zarada

1.771.120
1.676.126
94.994
1.547.486
31.835
191.799
1.572.321
97.693
5.436
676
127.295
73.725
119.816
97.054
375
22

2.566.695
2.462.771
103.924
2.445.284
48.569
72.841
2.226.340
185.576
50.854
156.783
212.472
7.040
104.036
308
28

144.92
146.93
109.40
158.02
154.62
37.98
141.60
189.96
935.50
123.17
288.20
5.88
107.19
82.13
127.27

Naziv pokazatelja

2005. god

2006. god

Poslovni prihodi/Ukupni prihodi

Prihodi od prodaje pr./ukupni prihodi

87.37%
89.02%

95.27%
86.63%

Tabela 5. Pokazatelji strukture prihoda i rashoda

Redni
broj
1.
2.

11

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI
Prihodi od prodaje u inostr./Ukupni
prihodi
Finansijski prihodi/Ukupni prihodi
Finansijski rashodi/Ukupni rashodi

3.
4.
5.

20.58%

24.33%

1.79%
0.04%

1.89%
7.53%

Tabela 6. Pokazatelji ekonominosti poslovanja

Redni
broj
1.
2.
3.

Naziv pokazatelja

2005. god

2006. god

Ukupni prihodi/Ukupni rashodi

Poslovni prihodi/Poslovni rashodi
Prihod od kamata/Rashod od kamata

105.66%
98.42%
26.92%

104.22%
109.83%
3.55%

Tabela 7. Ukupna proizvodnja po grupama proizvoda u [litrima] i [kg] za period

2003-2006
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

GRUPA
PROIZVODA
Vina
Rakije i estoka
pia
Sokovi
Sirupi
Sire
Kompoti
Baze
Zamrznuto voe
Svee voe i
povre
Koncentrati
Matini sok
Vone kae
Marmelade
Proizvodi od
povra

Jed.mere

2003. god

litar

2.325.958,00

4.749.692,30

5.606.414,05

7.086.340,00

litar

189.111,00

231.885,10

320.631,80

470.836,30

litar
litar
litar
kg
litar
kg

5.493.658,00
119.900,00
96.956,00
0,00
4.860,00
2.060.596,00

16.190.239,20
364.155,00
546.298,50
18.187,45
55.450,00
2.200.500,00

31.325.312,20
348.021,00
421.814,50
11.292,25
2.697.291,00

32.741.763,88
311.629,00
862.383,00
467.660,00

0,00

0,00

460.160,00

1.156.986,00
0,00
56.060,00
92.870,00

1.520.900,00
0,00
189.800,00
187.721,60

989.744,00
11.464.231,00
5.908.090,34
128.280,05

1.628.190,00
10.198.610,00
357.140,00
119.067,45

44.350,00

105.998,55

146.383,39

528.387,53

11.641.307,00

26.360.827,70

59.367.506,08

55.232.167,16

kg
litar
litar
litar
kg
kg

2004. god

2005. god

2006. god

Grafik 1. Prodaja u prvom kvartalu 2006. i 2007. godine u dinarima

12

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

2.7. ASORTIMAN PROIZVODA PREDUZEA VINO UPA

Preduzee Vino upa poseduje raznolik asortiman proizvoda, ija je struktura sledea:

13

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

2.8. PRODAJA PO OSNOVNIM GRUPAMA PROIZVODA U 2007. god

14

July 21,
2008

2. KARAKTERISTIKE PREDUZEA I NJEGOVE POSLOVNE

DELATNOSTI

2.9. STRUKTURA PRODAJE ALKOHOLNOG PROGRAMA U LIT/KG U 2007.

2.10. STRUKTURA PRODAJE BEZALKOHOLNOG PROGRAMA U LIT/KG U 2007.

15

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

U ovom poglavlju, prvenstveno e biti proanaliziran teorijski pristup problemu, odnosno
moraju se uoiti procesi koji su odranije definisani ali koje ne obuhvata svako preduzee u
potpunosti, sama organizacija logistike preduzea i njenih sastavnih delova gde e biti
detaljnije prikazan teorijski proces distribucije koji je karakteristian za ovaj seminarski
rad.
U drugom delu ovog poglavlja je detaljnije opisan praktian proces distribucije koji je
prikazan u preduzeu Vino upa, ime su obuhvaena sredstva realizacije ovog procesa
i sama tehnologija poev od skladita gotovih proizvoda i daljeg utovara u drumska
vozila.
3.1. TEORIJSKI PRISTUP
Prvenstveno je potrebno prii datom problemu distribucije na adekvatan teorijski nain,
ime se mora dati pristup logistici preduzea i njenih sastavnih elemenata, i njihovu
povezanost i usklaenost, a potom proanalizirati jedan segment tog logistikog procesa
koji se zove distribucija.
3.1.1. OSNOVE LOGISTIKE PREDUZEA
Logistika preduzea je funkcija upravljanja preduzeem koje ima za cilj da ve
tradicionalnim vrednostima dobara kao to su: tip proizvoda, kvalitet, cena itd... doda
nove vrednosti: raspoloivost traenih dobara na mestu i u momentu u kome se
manifestuje potreba potroaa za tim dobrima.
Slika 4. Logistika nastaje iz transporta

16

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Definicija logistike preduzea:

Logistika je pojam koji obuhvata procese planiranja, kontrolu efikasnosti i efektivnosti
tokova potronje i skladitenja sirovina obuhvaenih tokovima finalnog proizvoda, kao i
odgovarajuih informacija poev od njihovog porekla (izvora) pa do potronje (ua),
vezano za prilagoavanje zahtevima kupaca. Ove aktivnosti mogu obuhvatati i
opsluivanje kupaca (ali nisu samo na to ograniene) u zahtevanom vremenu, distribuciju
komunikacionih veza, kontrolu zaliha, upravljanje materijalima, redosled obrade
pojedinih proizvoda i davanje prioriteta slubi opsluivanja, izbor lokacije skladita,
nabavku, rukovoenje procesom prodaje robe, uvanje i disponiranje otpadnih
materijala, transport i skladitenje.
Slika 5. Diferenciranje logistikih sistema preduzea

Cilj logistike se moe definisati kao zadovoljenje potreba kupca isporukom traenog
proizvoda,zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme po minimalnoj ukupnoj
ceni. Odavde se moe izvui zakljuak da je cilj logistike preduzea u stvari eficijentna
realizacija tokova materijalnih dobara i pripadajuih informacija. Sa poveanjem
efikasnosti njihovog protoka kroz preduzee omoguava se smanjenje zaliha. Osim toga,
sa poveanjem efikasnosti tokova dobara i informacija kroz preduzee skrauju se
vremena protoka i realizacije porudbine.
Raslanjavanjem ovako uopteno definisanog opteg cilja logistike mogue je
diferencirati dva osnovna podruja, i to:
Cilj efikasnosti: zadovoljavanje potrebe klijenta za traenom robom, na
odreenom mestu i u odeenom roku
Cilj efektivnosti: zadovoljenje potrebe klijenta za traenom robom sa minimalnim
ukupnim trokovima realizacije te potrebe
Cilj svake logistike aktivnosti je optimizacija logistikih efekata sa svojim
komponentama: logistikim uslugama i logistikim trokovima. Ostvarene vrednosti tih
logistikih efekata predstavljaju merilo logistikih aktivnosti, odnosno merilo uspeha.
17

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Cilj logistike preduzea jeste da stvori odgovarajue preduslove i obezbedi, stavljanje na

raspolaganje:
pravih objekata (predmeta)
u pravo vreme
na pravom mestu
u odgovarajuoj koliini
sa odgovarajuim kvalitetom i
odgovarajuim informacijama
po konkurentnoj ceni
Sastavni deo logistike je njena usmerenost na trine zahteve. Iz tog razloga, logistike
usluge uvek predstavljaju marketinki instrument pa je poveanje nivoa logistikih usluga
vaan deo marketinke politike preduzea. Elementi koji utiu na poveanje nivoa
logistikih usluga su:
vreme isporuke
pouzdanost isporuke
fleksibilnost isporuke
kvalitet isporuke
informaciona sposobnost
Trokovi logistike su druga komponenta logistike efektivnosti i mogu se podeliti u 5
grupa i to:
sistemski trokovi i trokovi upravljanja
trokovi zaliha
trokovi skladitenja
transportni trokovi
manipulativni trokovi (trokovi rukovanja teretima)
Optimizaciju efekata logistike odnosno poboljanje logistikog uspeha mogue je
izvriti na dva naina:
iznalaenjem optimalnog nivoa logistike usluge ili
odravanjem zahtevanog nivoa logistike usluge uz minimiziranje neophodnih
trokova logistike
Prvi nain podrazumeva kvantitativno vrednovanje alternativnih nivoa logistikih usluga.
To zahteva uvid u proces odluivanja o uslovima prodaje i, saglasno tome, odgovarajua
istraivanja trita kupaca. Ovo je sa jedne strane povezano sa izuzetno visokim
trokovima dok je, sa druge strane, evidentna mala spremnost kupaca da sarauju u
jednom takvom istraivanju.
Zbog navedenih problema oko pribavljanja podataka u praksi se sledi drugi put pri
optimiziranju uspeha logistike. U tom sluaju, zadatak logistike je da obezbedi zadati nivo
usluge, odnosno nivo usluge definisan od strane rukovodstva preduzea a da se, pri
realizaciji takve usluge svedu na minimum trokovi logistike.
Kao to vidimo, u logistiku se ubrajaju sve delatnosti kojima se planira, upravlja, realizuje
i kontrolie prostorna i vremenska transformacija materijalnih dobara kao i druge sa tim
vezane transformacije, uzimajui u obzir koliinu i vrstu dobara, osobine, kao i logistiku
determinisanost tih dobara. Logistika treba da osigura da se mesto prijema, shodno potrebi
18

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

i uz minimalne trokove, snadbe traenim proizvodom (pravom vrstom i koliinom), u

traenom stanju, u odreeno vreme i na odreeno mesto.
3.1.2. INTEGRISANE LOGISTIKE AKTIVNOSTI
Integrisani logistiki model obuhvata tri operacije koje su prikazane na sledeoj slici:
Slika 6. Operacije integrisanog logistikog modela

Logistika u granicama-unutranja (fiziko snabdevanje) se bavi odnosima firme i

njegovih dobavljaa - tokovima materijala od dobavljaa do fabrike ili operacijama
usluga.
Operacije konverzije se bave logistikim vezama izmeu i unutar opreme u firmi
-kretanje roba i materijala izmeu radnih mesta sa operacijama.
Logistika izvan granica-spoljanja (fizika distribucija) je logistiki odnos izmeu
firme i njenih korisnika (potroaa) - kretanje finalnih proizvoda od firme ka krajnjim
korisnicima.
Svaka od ovih relacija se deava realizacijom pet primarnih logistikih aktivnosti:
transport ,
struktura logistike opreme,
upravljanje zalihama,
rukovanje materijalima i
komunikacije (informacije).
Aktivnost transporta robe (materijala) je najskuplja logistika aktivnost - smatra se da
iznosi 50%, pa i vie, ukupnih logistikih trokova. Strukturisanje opreme predstavlja
strategijsko postavljanje skladita, servisnih centara i pogona u lancu snabdevanja.
Ukljuuje odluke o broju i tipu skladita, lokaciji i njihovim operacijama.
Upravljanje zalihama se odnosi na proizvodna "skladita" sirovina, procesne zalihe i
gotove proizvode. Ako bi sve operacije radile savreno - ako nema odstupanja vremena
tranzita (prenosa), procesnog vremena, nema gubitaka i zastoja, nema gubitaka ni u
jednoij fazi procesa - ne bi bilo potrebe za zalihama. Naalost, integrisani logistiki model
radi u nesavrenom svetu i "skladita" su realnost.
Rukovanje materijalom se bavi efektivnim i efikasnim kretanjem proizvoda unutar pogona
(fabrike) i u skladitima. Rukovanje materijalom obuhvata pakovanje, sisteme za
rukovanje materijalom i integraciju sistema rukovanje materijalom i strukturu logistike
opreme.
Komuniciranje (informacije) - obuhvataju obradu narudbina, predvianja, planiranje i
dvosmerni tok informacija. U stvari, ova aktivnost odrava potpuni integrisani logistiki

19

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

sistem. Bez tanih i pravovremenih informacionih tokova, integrisana logistika ne moe

da funkcionie i tokovi materijala staju.

Aktivnosti logistike odgovorne za usluge su:

vreme isporuke,
kapacitet (mogunost) i
isporuka.
Vreme isporuke se odnosi na upravljanje vremenom koje korisnik mora da eka da se
usluga ne konzumira ili isporui.
Kapacitet je menadment, planiranje i postavljanje ljudi i opreme da zadovolje
predodreeni nivo usluge korisniku koji je konzistentan sa utvrenim trokovima ponude
(transakcije).
Isporuka usluge predstavlja izbor kanala za isporuku usluge korisniku. Sve tri logistike
aktivnosti moraju se odigrati istovremeno da bi se zadovoljili zahtevi korisnika usluge.
3.1.3. SISTEM LOGISTIKE PREDUZEA
Sistem je sloen mehanizam ili proces koji se sastoji iz vie meusobno povezanih delova
pri emu karakteristike i ponaanje jednog dela utiu na ponaanje i karakteristike drugih
delova, a odnosi koji meusobno povezuju pojedine delove mogu da se shvate i opiu.
Iz definicije pojma sistema proizilazi sledee:
delovi sistema (podsistemi) utiu na formiranje konane karakteristike sistema,
pojedinani delovi sistema ne zahtevaju zasebnu optimizaciju poto je teite na
njihovom meusobnom povezivanju unutar sistema,
izmeu delova sistema postoje sistemski odnosi koji mogu da se opiu i da se
shvate,
svi delovi sistema, meusobno povezani u sistem, daju povoljniji i krajnji rezultat
od onog koji bi se postigao pojedinanim delovanjem svakog dela sistema
(podsistema)
Logistiki sistem preduzea je globalno upravljanje fizikim kretanjem materijala i
proizvoda, od nabavke materijala kod isporuioca do mesta proizvodnje, kroz proces
proizvodnje pa do isporuke gotovih proizvoda kupcima, kao i upravljanje kretanjem
informacija, vezanim za te fizike tokove, a koje su usmerene od kupca ka proizvoau.
Navedena definicija stavlja akcenat na dve osnovne komponente logistikog sistema:
fiziki tok i tok informacija.
Fiziki tok se odnosi na operacije kretanja i uskladitenja materijalnih dobara poev od
isporuioca, preko proizvodnog preduzea, pa do kupca.
Tokovi informacija se odvijaju uporedo, ali u suprotnom smeru od fizikog toka, odnosno
u smeru od kupca ka isporuiocu-dobavljau.
Dekomponovanje celine logistike moe se izvriti prema:
institucionalnom
20

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

funkcionalnom
vremenskom
privredno organizacionom i
predmetnom kriterijumu

Funkcionalno dekomponovanje stavlja u prvi plan razliite funkcije logistike u preduzeu

i to saglasno izvrnoj podeli rada. Prva mogunost za funkcionalnu diferencijaciju
logistikih sistema prua se pri praenju razliitih faza toka materijalnih dobara od trita
nabavke, preko proizvodnog preduzea do trita prodaje. Saglasno tome, moe se izvriti
segmentiranje nadlenosti funkcije logistike preduzea na pojedinim fazama protoka
materijalnih dobara i, na taj nain, sistem logistike preduzea ralaniti na: podsistem
logistike nabavke, podsistem logistike proizvodnje i podsistem logistike distribucije.
U ovom seminarskom radu su obraeni procesi distribucije finalnih proizvoda iz
preduzea Vino upe.
3.1.4. LOGISTIKA DISTRIBUCIJE
Pod pojmom logistike distribucije podrazumeva se skup zadataka i mera na pripremanju i
realizaciji procesa distribucije. Logistika distribucije obavlja delatnosti vezane za tokove
dobara od skladita gotovih proizvoda u proizvodnom preduzeu do trita prodaje (tokovi
proizvoda od proizvoaa do kupaca-potroaa posredstvom mree skladita isporuke). U
specijalnim sluajevima uspostavlja se direktan tok gotovih proizvoda od proizvodnje do
kupca (potroaa) odnosno od dobavljaa (poiljaoca) do kupca ukljuujui i tokove
pripadajuih informacija.
Logistika distribucije (fizika distribucija) je povezana sa aktivnou pruanja podrke
funkcije prodaje i izraava se preko upravljanja zalihama gotovih proizvoda u
distributivnoj mrei i u kretanju gotovih proizvoda od fabrike proizvoaa do krajnjih
prodajnih mesta. Cilj je da se gotovi proizvodi stave na raspolaganje u odgovarajuem
asortimanu u mestima tranje u pravom trenutku i na najekonominiji nain. U zavisnosti
od tipa preduzea i tipa proizvoda, razliite su i karakteristike odgovarajueg sistema
distribucije, meutim, svi oni imaju za cilj da poveu preduzee sa kupcima svojih
proizvoda ne efikasan i svrsishodan nain.
Logistika distribucije se bavi izuavanjem pitanja vezanih za distribuciju robe od skladita
gotovih proizvoda, odnosno od proizvodnje do kupaca (potroaa). U ovom sluaju se, pre
svega, radi o realizaciji visokog stepena spremnosti isporuke uz istovremeno malu zalihu
skladita. Konkretno, na ovom podruju rada se mogu oekivati sledei razvojni trendovi:
smanjenje velikog stepena skladitenja gotovih proizvoda i nivoa snabdevanja, tj.
koncentracija skladita kao posledica pojave kvalitetnijih i efikasnijih
komunikacionih sistema;
poveanje obima integrisane distribucije razliitih roba u transportu (zbirni
transport). Naime, mnogim kupcima je sasvim svejedno ko doprema robu i koje se
druge robe istovremeno nalaze sa njegovom robom na istom transportnom
sredstvu;
21

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

sopstveni vozni park pojedinih preduzea ne predstavlja uvek najbolje trokovno

reenje, trend u pravcu korienja spoljnog prevoznika i to, pre svega na podruju
distribucije komadne robe;
logistika preduzea sve znaajnije proiruju strukturu ponude svojih usluga na
unutranjem i meunarodnom tritu kao to su poslovi komisioniranja, pakovanja
ili fakturisanja.
Slika 7. Prikaz faktora usluge i njihov kratak opis

CIKLUS ISPORUKE
U ciklus isporuke su ukljueni upravljanje, finansije i integrisana logistika. Ciklus sadri:
1. Prijem porudbenice,
2. Obradu naloga porudbine,
3. Pripreme isporuke,
4. Otprema (isporuka).
1. Prijem naloga (porudbenice)
Mogu je lino ili telefonski sa predstavnikom isporuioca (dobavljaa), potom
(obinom, e-mailom), telefonom ili faksom.
Slika 8. Elementi ciklusa isporuke

22

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

2. Obrada naloga (porudbenice)

Niz aktivnosti pripreme tane isporuke: provere kredita korisnika, obezbeenje
raspoloivosti zaliha i priprema otpremne dokumentacije.
3. Priprema isporuke (otpreme)
Poinje davanjem naloga-otpremne dokumentacije skladitu, pa do pripreme robe
spremne za isporuku u skladitu (na rampi).
4. Otprema (isporuka)
Za razliku od prethodnih aktivnosti, isporuilac ne moe da kontrolie otpremu, zbog
prevoznika, koji je po pravilu izvan firme.
Kanali distribucije
U integrisanoj logistici proizvoda kanal distribucije se naziva logistiki kanal, a kanal
distribucije u marketingu-transakcioni kanal. Marketinki kanal se bavi menadmentom
ljuduma koji rade u tom (posrednici, veleprodaja, maloprodaja, distributeri, brokeri...).
Slika 9. ema fizikog toka proizvoda kroz kanal

Funkcije u distributivnom kanalu

Distributivni kanal je tok materijala, dat na slici 10.

Kanal ostvaruje sledee funkcije:

Informacije: zajednika i posebna istraivanja i druge informacije individualne u
okolini i marketingu i integrisanoj logistici potrebne za planiranje i pomo pri
transakcijama i razmeni.
Promocija: razvoj i irenje komunukacija vezanih za ponudu.
Kontakti: traenje i komuniciranje sa moguim potroaima.
Prilagoavanje: isunjavanje zahteva potroaa (npr.proizvodnja, sortiranje,
alokacija, presortiranje, montaa, pakovanje...).
Pregovaranje: postizanje dogovora o ceni i drugim uslovima prenosa vlasnitva.
Fizika distribucija: transport i skladitenje roba.
Finansije: obezbeenje i korienje novca za plaanje trokova rada kanala.
23

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Razmatranje rizika: pretpostavljanje rizika u funkcionisanju kanala.

Projektovanje kanala distribucije

Na projektovanje kanala distribucije utiu:
Ciljevi pokrivanja trita,
Karakteristike proizvoda,
Ciljevi usluga korisniku,
Profitabilnost.
3.2. OBRADA PRAKTINOG PROBLEMA
U ovom delu seminarskog rada pozabaviemo se praktinim delatnostima koji se tiu
procesa distribucije sokova (u konkretnom sluaju) od preduzea Vino upe iz
Aleksandrovca do distributivnog centra Mea d.o.o. u aku, gde se potom otprema do
maloprodajnih centara u Zapadnoj Srbiji. Prvenstveno e biti opisane osnovne
karakteristike procesa distribucije posmatranog preduzea, nakon ega e biti izvrena
identifikacija i opisivanje logistikih procesa u preduzeu, identifikacija i analiza
elemenata logistikog sistema u preduzeu i kvantifikacija logistikih procesa u
preduzeu.
3.2.1. Osnovne karakteristike procesa distribucije proizvoda
U ovom seminarskom radu bie konkretno opisan proces distribucije od preduzea Vino
upe iz Alaksandrovca do distributivnog centra Mea u aku.
Preduzee Vino upa proizvodi i isporuuje svoje proizvode (konkretno u ovom sluaju
sokove) distributivnom centru Mea u aku koji ih dalje distribuira do maloprodajnih
centara u celoj Zapadnoj Srbiji. Ovo je samo jedan od distributivnih centara koje poseduje
preduzee Vino upa a koji se nalaze u Zemunu, Kragujevcu, u Junoj Srbiji.
Slika 11. Prevozni put

24

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Prevoznik robe, odnosno realizator transporta od prodavca do kupca je Lider Trans

Trade koji se razvio iz organizacione jedinice Vozni park koji je bio u sklopu preduzea
Vino upa, a sad se bavi pruanjem usluga transporta za potrebe matine firme-pored
prevoza gotovih proizvoda do kupca, bavi se i prevozom sirovina, ambalae i
repromaterijala potrebnih za odvijanje procesa proizvodnje.
Slika 12. Vozni park Vino upe-idejno reenje i trenutno stanje

U navedenom sluaju za distribuciju proizvoda Vino upe se koristi kamion Iveko

Stralis ija je nosivost 25 t i u koji staje 30 paleta. Mada, pored njega proizvodi se
transportuju shodno trenutnom stanju zaliha u skladitu i kamionima FAP 16-20 koji je 8.7
t nosivosti i MERCEDES 12-13 koji je 7.2 t nosivosti. Na jednu paletu staje 720 litara
soka. Palete koje se koriste kao transportne jedinice su EUR standardne palete, dimenzija
1200800 prikazane na slici 13.
Slika 13. EUR palete

25

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Svi proizvodi Vino upe se pakuju u procesu proizvodnje, mainom pakericom, u kutije
gde u jedan paket moe stati 12 sokova od po 1 litra i 6 sokova od po 2 litra. Na jednu
standardnu paletu moe se natovariti 60 paketa. Na jednu paletu u osnovi se moe
postaviti 12 kutija dok se u visini moe tovariti 5 kutija.
Slika 14. Pogonska postrojenja koja se koriste u proizvodnji sokova, pakerica, linija za
punjenje sokova

Voe se sortira u adekvatnim hladnjaama, pod posebnim atmosferskim uslovima i

temperaturom, pri emu se hladnjae nalaze u Aleksandrovcu i Brusu. Nakon njegovog
sortiranja sledi sam proces proizvodnje u odgovarajuim pogonima i na adekvatan nain
pri emu se proverava uzorak u laboratoriji Alfa Lab, ukoliko se ustanovi da odgovara
propisanom kvalitetu, proizvodnja poinje.
Slika 15. Sortiranje voa

Slika 16. Cisterna za vina

26

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Nakon procesa proizvodnje, gotovi

proizvodi se skladite do njihove
isporuke t.j. stvara se odgovarajui nivo
zaliha kako bi u svakom trenutku
zadovoljio potrebe kupaca. Za ove
potrebe koristi se skladite sa paletnim
regalima u kome se moe uoiti srednji
stepen mehanizovanosti (priblino je isti
odnos runog i mehanikog rada).
Skladini prostor je povrine 6000 m2,
zapremine 36 000m3 i pri emu je 2400
paletnih jedinica mogue istovremeno uskladititi. U korienju skladinog prostora
primenjuje se metoda rasporeda na trenutno slobodnom prostoru uz upotrebu plana
skladinog prostora i kartoteke lokacije tereta.
Slika 17. Skladite sa paletnim regalima

Pretovarna sredstva koja se koriste u

ovim skladitima su elektro viljukari kojih ima 10 i motorni viljukari kojih ima 12.
Elektro viljukari su nosivosti oko 1.5-3.0 t, planiranih asova rada oko 20-24 h, marke
Toyota, proizvedeni 1995. god. Motorni viljukari su proizvedeni 2006. god. Runi utovar
se vri prilikom tovarenja kutija na palete, a zatim se viljukarima prenosi na kamion.
Slika 18. Elektro viljukari

27

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Runi utovar proseno traje oko 15 min/t, dok su trokovi 200 din/t; kod mehanizovanog
utovara proseno trajanje je oko 2.3 min/t, dok su trokovi 15-20 din/t; i automatizovani
utovar traje oko 1 min/t, dok su trokovi 2-3 din/t.
Paritet isporuke robe je Franco kupac, to znai da isporuilac snosi svu odgovornost u
pogledu ouvanja kvaliteta i kvantiteta robe sve do trenutka dok robu ne preda kupcu.
Proizvodi se, kao to je ve reeno, otpremaju do distributivnog centra drumskim vidom
prevoza, odnosno kamionima. Transportni trokovi koji se javljaju u konkretnoj
distribuciji iz ovog seminarskog rada, dati su u sledeoj tabeli.
Tabela 8. Kalkulisanje transportnih trokova

TRANSPORTNI TROKOVI OD PREDUZEA

VINO UPA DO DC MEA AAK
RASTOJANJE
TROKOVI GORIVA
DNEVNICA ZA VOZAA
ODRAVANJE VOZILA

110 km
3330,25 din
700,00 din
410,00 din
4440,25 din

Kupac je posmatrane proizvode naruio 08.04.2008. godine, pri emu je roba otpremljena
t.j.distribuirana istog dana. Uglavnom se roba otprema istog dana kada je i poruena,
naravno ukoliko postoje neophodne zalihe u skladitu, ako ne postoje otprema se ono to
postoji na zalihama kako bi se delimino ispunili zahtevi kupaca. Rok za plaanje
poruene robe je 07.06.2008 godine. Uporeivanjem porudbenice i otpremnice moe se
uoiti da je otpremljena sva roba koja je poruena, odnosno da je bilo dovoljno zaliha u
skladitu.
Slika 19. Otprema robe kamionima

28

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Tabela 9. Izgled porudbenice br. 05-000000173

Redni
broj

ifra

1.

016050

2.

016051

3.

016202

4.

016204

5.

016058

6.

016059

7.

016049

NAZIV ARTIKLA
La Vita slim nektar pomoranda
1/1
La Vita slim me.mutni nektarkoktel uti 1/1
La Vita slim me.mutni nektarkoktel uti 2/1
La Vita slim nektar pomoranda
2/1
La Vita slim ananas i jabuka
100% voe 1/1
La Vita slim divlja jabuka 100%
voe 1/1
La Vita slim nektar jabuka 1/1

rabat

Jedinica
mere

pakovanja

kom

120

1440,00

kom

120

1440,00

kom

600

3600,00

kom

600

3600,00

kom

120

1440,00

kom

120

1440,00

kom

120

1440,00

KOLIINA

1800
14 400,00
Roba je transportovana drumskim vidom prevoza kao to je ve napomenuto, pri emu je
konkretno u ovom sluaju korien kamion Iveko Stralis koji je nosivosti 25 t i koji je bio
maksimalno iskorien, emu je doprinelo samo pakovanje robe t.j. ambalaa koja je
adekvatna za ovakav vid prevoza. Prevozni put na relaciji Aleksandrovac-aak je duine
110 km dok su ukupni trokovi transporta 4440,25 din. Po dolasku u aak i istovaru
poruene robe, kamion nastavlja svoj put za Gornji Milanovac, kako bi utovario folije
koje su potrebne za tetrapak da se ne bi vraao prazan u povratku to je ekonomino po
pitanju ukupnih transportnih trokova.
Prilikom prispea porudbenice iz distributivnog centra Mea u aku, iz Vino upe
se alje raun otpremnica koja je sledeeg izgleda.
Tabela 10. Raun otpremnica br. 503003443
R
B

ifra

1.

01605
0

2.

01605
1

3.

01620
2

4.

01620
4

5.

01605
8

6.

01605
9

Naziv artikla
LA VITA SLIM
NEKTAR
POMORANDA
1/1
LA VITA SLIM
MES.MUTNI
NEKTARKOKTEL UTI
LA VITA SLIM
MES.MUTNI
NEKTARKOKTEL UTI
2/1
LA VITA SLIM
NEKTAR
POMORANDA
2/1
LA VITA SLIM
ANANAS I
JABUKA 100%
VOE
LA VITA SLIM
DIVLJA JABUKA

Pak

Koliina

JM

Cena

Iznos

Rabat

Akciza

PDV

0,00

1.440,00

kom

47.90

68.976,00

9.656,64

0,00

10.677,48

69.996,84

0,00

1.440,00

kom

39.90

57.456,00

8.043,84

0,00

8.894,18

58.306,35

0,00

3.600,00

kom

66.90

240.840,00

33.717,60

0,00

37.282,03

244.404,43

0,00

3.600,00

kom

70.90

255.240,00

35.733,60

0,00

39.511,15

259.017,55

0,00

1.440,00

kom

51.90

74.736,00

10.463,04

0,00

11.569,13

75.842,09

0,00

1.440,00

kom

46.90

67.536,00

9.455,04

0,00

10.454,57

68.535,53

29

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

100% VOE
7.

01604
9

LA VITA SLIM
NEKTAR
JABUKA 1/1

0,00

1.440,00

kom

37.50

54.000,00

7.560,00

0,00

8.359,20

Rekapitulacija poreza

osnovica

PDV

avans

Preostalo

PDV: OP.TA stopa18%

704.154,24

126.747,76

0.00

126.747,76

UKUPNO:

704.154,24

126.747,76

0.00

126.747,76

Ukupna vrednost
Fakturna vrednost
Iznos rabata

54.799,20

830.901,99
818.784,00
114.629,76

Svega
Akciza
Iznos PDV-a

704.154,24
0.00
126.747,76

UKUPNO:
Ukupan iznos avansa
PDV u avansu
SVEGA PDV:

830.901,99
0.00
0.00
126.747,76

ZA UPLATU:

830.901,99

Vozilo: KS 949-94
POVRATNA AMBALAA
Redni
broj
1.

ifra

NAZIV ARTIKLA

Jedinica mere

KOLIINA

055004

EURO PALETA

kom

30.00

3.2.2. Karakteristike proizvoda koji se distribuira

3.2.2.1. Ukupan asortiman proizvoda
Slika 20. Ukupan asortiman robe Vino upe

30

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

3.2.2.2. Proizvodi koji se distribuiraju

Odnosi se na sokove, koji se otpremaju do distributivnog centra Mea u aku. Sokovi
se transportuju na Euro paletama pri emu su povezani plastinom folijom koja
obezbeuje robu od oteenja koja se mogu javiti prilikom transporta.

U zdravoj i nezagaenoj upi aleksandrovakoj, raa najzdravije voe i povre. Strunjaci

kau da je klima u upi identina poznatoj francuskoj oblasti Bordo. Veliki broj sunanih
dana u godini, dovoljno padavina i dobar pedoloki sastav zemljita rezultirali su
najslaim i najukusnijim groem, voem i povrem koji se ubrajaju meu najkvalitetnije
u zemlji. Ekoloki zdrava i dobro ouvana prirodna sredina, sa proizvodnjom voa bez
velike primene agrotehnikih mera i korienja hemijskih sredstava osnova su visokog
kvaliteta sokova koje proizvodi A.D. Vino upa.
VINO UPA je prva poela proizvodnju bistrih vonih sokova u bivoj Jugoslaviji i
danas spada u red najveih i najsavremenijih proizvoaa ne samo bistrih ve i kaastih
vonih sokova i nektara. Zahvaljujui tradiciji proizvodnje sokova u osavremenjenim
fabrikim pogonima sa kvalitetnim strunim kadrom nastaju najbolji voni sokovi, sokovi
sa najveim sadrajem prirodnog domaeg voa, autohtonog porekla, koje daje poseban
ukus, a ujedno i razliitost od svih drugih sokova na naem tritu. U sokovima su
sauvana sva prirodna svojstva voa, tako da se za "Vino upine" sokove moe rei da su
oni "voe u ai".
To nije sluajno, jer iza njihovih proizvoda stoje tradicija i dugogodinje iskustvo u
preradi voa. Svi sokovi i nektari proizvode se od najkvalitetnijih sirovina sa podruja
upe, bez dodatka aroma, boja, konzervansa i vetakih zaslaivaa. Kvalitet
se kontinuirano i predano prati i kontrolie u savremenoj tehnolokoj laboratoriji "VINO
UPE".
"Vino upa" proizvodi 21. vrstu bistrih, mutnih i kaastih vonih sokova i nektara.

31

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

3.2.3. Identifikacija i opisivanje logistikih procesa u preduzeu

Pri identifikaciji logistikih procesa u preduzeu, imajui u vidu da je tema ovog rada
logistika distribucije, bie posmatran fiziki i informacioni tok robe od trenutka kada
kupac porui robu do konanog odredita poiljke koja sadri poruenu robu, odnosno do
trenutka kada kupac dobije poruenu robu.

Identifikacija logistikih procesa

Logistiki procesi distribucije u preduzeu Vino upa odvijaju se prema sledeem
redosledu:

Komercijalista (trgovaki putnik) narudbenicu alje distributivnim centrima,

Distributivni centar alje porudbenicu Vino upi,
Porudbenica se dostavlja magacinu u Vino upi,
Slanje naloga tehnikoj pripremi,
Proizvodnja robe, samo ukoliko preduzee ne poseduje zalihe,
Kontrola kvaliteta i pakovanje,
Skladitenje gotovih proizvoda,
Utovar robe,
Transport robe do mesta otpreme i istovar robe.

Dijagram toka procesa

DT predstavlja tehniku grafikog prikazivanja naina odvijanja nekog procesa i moe
imati razliite namene kao to su:
- snimanje nekog postojeeg procesa i dobijanje slike kako se taj proces zaista odvija
- prikazivanje nekog novog procesa koji se tek projektuje
Unoenjem pojedinih aktivnosti nekog procesa i njihovim redoslednim povezivanjem,
dijagram toka procesa opisuje nain kako se proces odvija. Na slici 21. prikazan je
redosled i nain odvijanja procesa distribucije gotovih proizvoda (sokova) u preduzeu
Vino upa.

32

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Slika 21. Dijagram toka procesa

Opis logistikih procesa

Prijem porudbenice Narudbenicu komercijalista alje distributivnim centrima, na

osnovu ega oni dostavljaju porudbenicu preduzeu Vino upi. Porudbenica koju
sastavlja kupac sadri vrstu proizvoda, tip proizvoda, koliinu i boju proizvoda.
Sastavljenu narudbinu kupac moe da poalje preduzeu Vino upa na vie naina
i to putem pote, elektronske pote (e-mail), moe lino da donese u preduzee. U
porudbenici koja se koristi u ovom zadatku radi se o onoj koju dostavlja distributivni
centar.
Obrada porudbenice i slanje naloga tehnikoj pripremi Nakon prijema

porudbenice, njenu obradu vri skladina funkcija. Utvruje se da ukoliko ima zaliha,
poruena roba odmah otprema, a ukoliko nedostaje tada se otprema ono to ima u
zalihama.

33

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

Proizvodnja robe sprovodi se konstantno da bi uvek raspolagali adekvatnim nivoom

zaliha u trenutku potranje.
Kontrola kvaliteta Pre nego to se gotovi proizvodi stave u skladite ili pre nego to
se utovare u kamion, vri se kontrola kvaliteta proizvoda. U preduzeu Vino upa,
ovu kontrolu kao to je ve napomenuto sprovodi Alfa lab.
Pakovanje- ono se obavlja tako to se adekvatne ambalae u kojima se nalaze u ovom
sluaju sokovi, obavijaju najlonom to obezbeuje sigurnost poiljke, t.j. zatitu
proizvoda prilikom utovara, istovara i to je najvanije, na taj nain se najlake
manipulie sa robom.
Skladitenje, utovar, transport i istovar robe-nakon pakovanja robe na paletu, palete
se uz pomo viljukara tovare na kamione gde se dalje vri njihova otprema.
PROSENO UTROENO VREME NA PROCES DISTRIBUCIJE
Tabela 11. Vremenski bilans distribucije za konkretan primer
Vremenski bilans procesa distribucije (u asovima)
to

tp

tot

tdd

ti

ts

tu

tdk

0.5

0.5

0.5

Grafik 1. Vremenski bilans distribucije

Legenda:
to- Vreme odgovora na narudbenicu
tp- Vreme potvrde kupca na narudbenicu
tot- Vreme potrebno za organizaciju transporta

34

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

tdd- Vreme dopreme od proizvoaa do distributera

ti- Vreme istovara i skladitenja
ts- Vreme koje je roba provela u skladitu
tu- Vreme utovara
tdk- Vreme transporta do kupca

3.2.4. Identifikacija i analiza elemenata logistikog sistema u preduzeu

U odnosu na specifinosti prostorno-vremenskog pozicioniranja zadatka logistikih
sistema, moemo uoiti dve grupe elemenata logistikih sistema sa specifinim
karakteristikama, odnosno moemo razlikovati stabilne i pokretne (mobilne) elemente.
Stabilni elementi su stalno prisutni u sistemu i obezbeuju proizvodnju logistikih usluga.
Pokretni (mobilni) elementi teku kroz sistem, zauzimajui stabilne elemente i ponovo ih
naputajui, utiui tako na promene stanja.
Stabilni elementi su: izvori i ua, elementi akumulacije, elementi usporenja, elementi
grananja, aktivni elementi povezivanja, pasivni elementi povezivanja, elementi za
prikupljanje informacija, za prenoenje informacija, za obradu informacija, za uvanje i
prikazivanje informacija. U pokretne elemente spadaju: materijalna dobra i informacije.
Ako posmatramo elemente logistikog sistema u preduzeu Vino upa za posmatrane
procese distribucije robe, osnovni element izvora predstavlja proizvodni pogon fabrike
sokova, koji je lociran u Aleksandrovcu, a elementi ua obuhvataju trgovaka skladita i
prodajna mesta. Element akumulacuje predstavlja skladite gotovih proizvoda odakle se
roba transportuje direktno do kupca (potroaa). to se tie elemenata grananja, skladite
gotovih proizvoda poseduje pretovarne rampe za drumski saobraaj, gde se vri utovar
gotovih proizvoda u transportna sredstva. U aktivne elemente povezivanja ubrajamo
drumska transportna vozila, pretovarna sredstva koja se koriste u skladitu. Shodno
aktivnim elementima, u pasivne elemente povezivanja spadaju drumske saobraajnice i
saobraajnice u skladitu.

35

August
26,
2008

3. OPIS LOGISTIKIH PROCESA NA ZADATU TEMU

36

August
26,
2008

4. KRITIKA ANALIZA POSTOJEEG STANJA

4. KRITIKA ANALIZA POSTOJEEG STANJA

Na osnovu predznanja koje sam stekla na predavanjima i vebama, izvrila sam analizu
praktinog problema procesa distribucije za preduzee Vino upa iz Aleksandrovca.
Ovo preduzee uprkos mnogobrojnoj konkurenciji, uspelo je da se izbori na tritu i
dobija priznanja o kvalitetu svojih proizvoda. Upravo ovako visoko mesto je rezultat truda
i napora zaposlenih, koji se prvenstveno odnosi na korektan odnos sa svojim poslovnim
partnerima kojih je iz dana u dan sve vie.
Iako se itav uspeh bazira na kvalitetu datih proizvoda, moe se rei da je jako znaajna
medijska podrka a isto tako i savremenost poslovanja, pri emu se prilikom poslovanja
koristi internet, elektronska pota. Prednost poslovanja jeste i brzina odgovora na
porudbinu, pri emu kao to je istaknuto dostavljaju svojim komitentima (u ovom sluaju
distributivnom centru) porudbenice istog dana i odgovaraju na njihove zahteve istog
trenutka, jer i ukoliko ne poseduju traenu koliinu zaliha oni e otpremiti ono to
poseduju u tom trenutku, kako bi makar delimino udovoljili zahtevima kupaca.
Iskorienje raspoloive radne snage je na relativno visokom nivou, pri emu se i
poveava broj radnih mesta u toku sezone to je znaajno za ovu malu varoicu.
Organizacija i realizacija transportnih procesa u preduzeu se obavlja uz pomo treeg
lica Lider Trans Trade, koji je proizaao iz sektora transport koji je postojao u preduzeu
Vino upa, gde je oigledno uoen pozitivan stav da se na taj nain koriste usluge. To se
uoava na osnovu trokova koji proizilaze iz transporta, amortizacija vozila i drugo, tako
da se moe rei da je ovakav nain ekonomski opravdaniji.
Treba spomenuto da uspeh ovog preduzea nije vezan samo za domae trite, ve i za
inostrano gde se vri izvoz robe u Evropu.

37

August
26,
2008

5. IDENTIFIKACIJA I RANGIRANJE PROBLEMSKIH TAAKA

5. IDENTIFIKACIJA I RANGIRANJE PROBLEMSKIH TAAKA U

POSTOJEEM STANJU

Obraujui logistike procese distribucije u preduzeu Vino upa mogu se utvrditi,

indentifikovati i rangirati problemske take.
Kao osnovni problem se moe navesti nedovoljna iskorienost tovarnog prostora
transportnih sredstava, tanije kamiona Iveco Stralis ija je nosivot 25 t., to je
identifikovano ne u navedenom sluaju distribucije proizvoda Vino upa od
Aleksandrovca do Meaa u aku, ve u ostala dva sluaja distribucije sokova do
distributivnih centara u Zemunu i Kragujevcu.
Naredno to se moe navesti jeste i neusklaenost procesa proizvodnje sa distribucijom,
jer se zahteva svakodnevna otprema proizvoda do distributivnih centara to proizvodnja
ne moe da isprati usled nedovoljnog kapaciteta proizvodnog pogona. Uzrok toga je i
nedovoljna radna snaga kao i mehanizacija.
Uvoenjem sistema Just-in-time moe se jo vie unaprediti sam proces distribucije ime
bi se izvrila direktna otprema iz procesa proizvodnje do direktnih potroaa i time
smanjile skladine zalihe i potrebe za skladitima i ispunili osnovni zahtevi kupaca. Time
se postie i maksimalna iskorienost tovarnog prostora.
Jo bolji marketing bi im otvorio svaka vrata na tritu, zapoljavanjem strunog kadra
koji bi unapredio delatnost celokupnog preduzea, a time i prednost nad konkurencijom.

38

August
26,
2008

6. LITERATURA

6. LITERATURA
1. Logistika preduzea prof. dr. Vladeta Gaji
2. Pratea dokumentacija preduzea Vino upa
3. Izvod sa vebi
4. Internet stranica www.vinozupa.com

39

August
26,
2008

7. PRILOZI

~P R I L O Z I~
1. PORUDBENICA br. 05-000000173
2. RAUN OTPREMNICA br. 503003443

40

August
26,
2008

6. LITERATURA

41