PRIMENA GIS ALATA PRI KARTIRANJU PLAVNIH ZONA U SRBIJI APPLICATION OF GIS TOOLS FOR FLOOD HAZARD MAPPING

IN SERBIA
1

Nikola Zlatanovi1, Milutin Stefanovi1, Irina Milovanovi1, Jelena otri1 Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Zavod za zatitu od bujica i erozije, Beograd geodetskih), izradu i/ili doradu digitalnog modela terena, hidraulikog prorauna i finalnu analizu svih dobijenih rezultata i izradu granica plavne zone [1]. Metodologija koja je u ovom radu predstavljena se moe prikazati ematski na slici 1.

Sadraj Izrada i kartiranje plavnih zona, i pored toga to su zakonska obaveza, decenijama su odlagane usled velike cene klasinih geodetskih radova i dugotrajnosti izrade istih. U poslednje vreme, usled znaajnih tehnolokih napredaka u razvoju metoda daljinske detekcije i GIS softverskih alata, beleimo znaajan pomak u oblasti kartiranja plavnih zona na teritoriji Srbije. Ovaj rad prikazuje metodologiju primene GIS alata za odreivanje i prikazivanje plavnih zona u Srbiji, kroz primere iz prakse. Abstract Flood hazard mapping, although required by law, has been constantly postponed due to the high price of traditional geodetic surveying and the time-consuming nature of the process. In recent years, due to significant technological advancements in the field of remote sensing and GIS software tools, substantial progress has been made concerning flood hazard mapping in Serbia. This paper presents a methodology for applying GIS tools for the determination and mapping of flood hazards in Serbia, with examples from case studies. 1. UVOD

Slika 1. ema postupaka za utvrivanje plavnih zona 3. 3.1 PODLOGE ZA PRORAUNE I ANALIZE Hidroloke podloge

U Srbiji su bujine poplave tokom poslednjih decenija nanele velike tete u svojim dolinama. Bez obzira na snagu bujinog toka, najvee tete su na mestima gde je ugroena velika kapitalna vrednost saobraajnice, stambeni objekti, kue, zgrade, industrija itd. Prirodna pogodnost je uslovila da se izgradnja tih objekata uvek realizuje ba u dolinama reka (srazmerno mali padovi terena, velika irina itd). Kako je urbanizacija sve vie napredovala u nedostatku jasno definisanih granica plavnih zona, sve vie objekata se nalo upravo u plavnoj zoni. Negativan efekat ovakve gradnje je dvojak: s jedne strane su objekti ugroeni od poplave, a sa druge oni suavaju proticajni profil vodotoka i samim tim smanjuju proticajnu mo vodotoka. Da bi se prevazila ovako nepovoljna situacija, neophodno je to pre pristupiti sistematskom definisanju plavnih podruja na bujinim slivovima u Srbiji. To je do sada uraeno samo za mali broj slivova i to za one za koje su u okviru konkretnih projekata bile obezbeene odgovarajue topografske i hidroloke podloge. 2. METODOLOGIJA UTVRIVANJA PLAVNIH ZONA

Za potrebe utvrivanja plavnih zona, osnovni ulazni podatak je hidrogram poplavnog talasa (odnosno proticaji pri nailasku poplavnog talasa) merodavne verovatnoe pojave. Nain na koji se rauna traeni hidrogram zavisi od raspoloivih podataka, tj. od hidroloke izuenosti posmatranog sliva. Prema stepenu hidroloke izuenosti mora se izvriti podela na vodotoke na kojima postoje hidroloka osmatranja i merenja proticaja, kao i na vodotoke na kojima ovih osmatranja nema, pa takve slivove zovemo hidroloki neizueni slivovi.

Proces utvrivanja plavnih zona se moe podeliti na 4 sastavna dela: prikupljanje i pripremu ulaznih podataka podloga (hidrolokih, hidraulikih, topografskih i

Slika 2. Primer digitalnog modela terena slivne povri

Hidroloko osmatranje malih vodotokova je retkost svuda u svetu. Posebno nedostaju mereni i osmotreni podaci o proticajima velikih voda. S obzirom da hidrauliki prorauni bujinih vodotokova zahtevaju poznavanje hidrolokih parametara, odnosno talasa velikih voda i maksimalnih proticaja za definisane verovatnoe, do ovih podataka se dolazi posrednim putem - hidrolokim proraunima za hidroloki neizuene tokove. Problem se reava primenom parametarske hidrologije. Za takve proraune potrebni su podaci o reljefnim karakteristikama sliva.U primeni je nekoliko metoda koje zahtevaju razne podatke o reljefnim karakteristikama sliva i mrei tokova. Savremeni oblik digitalnih podataka o terenu omoguava indirektno merenje ili izraunavanje svih potrebnih veliina. Na slici 2 prikazan je jedan primer digitalnog modela terena slivne povri. 3.2 Hidraulike podloge

Slika 3. Primer topografske karte razmere 1:5.000 Digitalizacija se moe izvriti na jedan od tri naina: runo, automatski ili polu-automatski. Runa digitalizacija podataka je veoma pipav runi rad koji zahteva angaovanje obuenih operatera. Automatska digitalizacija podataka zahteva posedovanje sloenih programa i opreme (i softver i hardver) za automatsku obradu, koji su veoma skupi. Zato se u praksi najee koristi polu-automatska digitalizacija korienjem manje skupe opreme i softvera uz srazmerno uee ljudskog rada. Prednost ovim podlogama predstavlja njihova dostupnost. Naalost, u trenutku pisanja ovog rada, raspoloivost podataka je skromna (nepotpuna). Raspoloive podloge najee nemaju odreene elemente u koritu toka, dok je visinska predstava u koritu takoe loa, i esto je neophodno pribegavati drugim izvorima podataka. Fotogrametrijske metode ve nekoliko decenija predstavljaju dominantne metode kada je u pitanju prikupljanje masovne koliine podataka o pojavama i objektima na fizikoj povri zemlje. Njihovom primenom postie se vrlo visoka efikasnost, ekonominost i vrlo irok raspon tanosti, to fotogrametriju ini prihvatljivom za raznovrsne primene. 4. DIGITALNO MODELIRANJE TERENA

U hidraulikoj analizi teenja velikih voda poseban problem predstavlja determinisanje hidrulikih otpora u koritu. Za egzaktnije determinisanje hidraulikih otpora potrebno je detaljno poznavanje stanja minor i major korita i svih elemenata koji utiu na hidraulike otpore. Pribavljanje hidraulikih podloga za posmatrani vodotok predstavlja terenski rad - empirijsko usvajanje parametara na osnovu detaljne analize stanja na terenu. 3.3 Topografske i geodetske podloge

Kada je re o topografskim i geodetskim podlogama za potrebe izrade plavnih zona, bitno je naglasiti da su one ulazni podatak za izradu digitalnog modela terena (DTM) zahtevane tanosti, na osnovu kog e se vriti sve dalje analize. Da bi se postigla zahtevana tanost digitalnog modela terena, neophodno je i da podloge zadovoljavaju odreene uslove (preciznost odn. prostorna odstupanja). Izvori topografskih i geodetskih podataka su mnogobrojni topografske karte razliitih razmera (analogne i digitalne), razliite metode geodetskog snimanja, metode daljinske detekcije, digitalni modeli terena itd. Osnovni problem prikupljanja topografskih i geodetskih podloga za dalju izradu digitalnog modela terena i odreivanja plavnih zona je ustvari tehnoekonomske prirode. Usled sve veeg napredovanja u tehnologiji geodetskog snimanja i metoda daljinske detekcije, na raspolaganju je sve vei broj razliitih izvora podataka, i tehnoekonomska analiza se svodi na uklapanje traene tanosti izlaznih podataka, potrebne preciznosti ulaznih podataka sa ogranienim raspoloivim sredstvima. Digitalizacija postojeih podloga je tehnika koja je u prolosti veoma esto koriena za prikupljanje digitalnih podataka za potrebe izrade DMT-a. Ovo je sasvim razumljivo ako se ima u vidu da veina institucija poseduje veliku koliinu ovih informacija u formi planova i karata. Na slici 3 se moe videti primer topografske karte razmere 1:5.000 koju je potrebno digitalizovati.

Digitalni model terena (DTM Digital Terrain Model) je matematika predstava kontinualne povri terena na osnovu reprezentativnog seta podataka u formi taaka, linija i drugih informacija prikupljenih o terenu. U irem smislu, digitalni model terena, pored podataka, obuhvata i procedure za organizovanje tih podataka u okviru baze podataka o terenu, kao i odgovarajue metode interpolacije na osnovu tih podataka. [2] Danas postoji jako veliki niz softverskih paketa za izradu digitalnog modela terena, koji zahtevaju intenzivnu obuku, a cena (kako softvera tako i obuke) je ponekad neprihvatljiva za skromne ekonomske uslove. Stvari dodatno pogorava injenica da softverski paketi veoma esto nisu meusobno kompatibilni, te je esto neophodna konverzija podataka. Autori ovog rada su se odluili za paket AutoCAD Civil 3D za potrebe digitalnog modela terena, zbog kontrole koje nudi nad procesom modeliranja. Kao to je to sluaj u svakoj oblasti, nijedan softverski paket nije najbolji,

ve svaki ima svoje prednosti i mane, a to vai i u naem sluaju. Na slici 4 dat je trodimenzionalni prikaz digitalnog modela terena koji je izraen za potrebe hidraulike i hidroloke analize Zubske reke, izraen u programu AutoCAD Civil 3D.

Autori ovog rada su se odluili za softverski paket HECRAS (Hydrologic Engineering Centers River Analysis System) za potrebe hidraulike analize renih tokova. HEC-RAS je razvijen od strane amerike vojne inenjerije (US Army Corps of Engineers), za potrebe prorauna stacionarnog teenja u mrei otvorenih renih tokova nepravilne geometrije, sa velikim brojem razliitih spoljanjih i unutranjih graninih uslova. Program rauna stacionarno teenje u mirnom, burnom ili prelaznom reimu. Raunska procedura je zasnovana na reavanju linijske energetske jednaine, u kojoj se gubici energije obuhvataju kroz gubitke na trenje i lokalne gubitke zbog irenja/suavanja toka [4]. Program je besplatan i dostupan za preuzimanje sa interneta. Ono to posebno karakterie ovakvu kombinaciju softverskih reenja je mogunost da se karakteristini profili vodotoka definiu na digitalnom modelu terena (izraen u programu AutoCAD Civil 3D), i iskoriste kao ulazni parametar (geometrija vodotoka) za hidraulike analize programom HEC-RAS. U zavisnosti od raspoloivih ulaznih podataka i zahtevane tanosti prorauna mogu se koristiti matematiki modeli razliite kompleksnosti. U praksi se, dodue, najee koriste jednodimenzionalni modeli (stacionarni i nestacionarni) uz odgovarajue modifikacije, koji najee daju zadovoljavajui kompromis izmeu jednostavnosti primene i tanosti rezultata.

Slika 4.Digitalni model terena doline Zubske reke (AutoCAD Civil 3D 2010) AutoCAD Civil 3D je programski paket razvijen od strane amerike softverske kue Autodesk, koji proiruje funkcije standardnog paketa AutoCAD za potrebe graevinarstva (modeliranje terena, geodezija, projektovanje zemljanih radova i saobraajnica itd.). [3] Pri izradi digitalnog modela terena, susreemo se sa razliitim izvorima podataka koji predstavljaju ulaz u model take, izohipse, strukturne linije, rasteri. Posao modeliranja terena se svodi na pravilno uklapanje pomenutih ulaznih elemenata na nain na koji bi to realnije bila predstavljena slika na terenu. Imajui na umu da nisu svi izvori podataka jednake preciznosti, a neretko nisu ak ni u istom koordinatnom sistemu, vidi se da proces uklapanja i sreivanja podataka za digitalni model terena nije nimalo jednostavan zadatak. Kontrola kvaliteta je od kljunog znaaja pri izradi digitalnog modela terena, jer je velika mogunost nastanka greaka koje mogu znaajno uticati na kasniji proraun. Vano je napomenuti da danas ve postoje mogunosti da se gotov digitalni model terena traene tanosti pribavi kao podloga, to znaajno smanjuje obim posla, jer se praktino preskau postupci prikuljanja geografskih i topografskih podloga i izrade digitalnog modela terena. 5. IZRADA PLAVNIH ZONA I PRIKAZ

Slika 5. Rezultat hidraulike analize, Vrnjaka reka (HEC-RAS 4.0) Rezultat hidraulikog prorauna daje se u vidu povri vodenog ogledala vodotoka, a u praksi se za potrebe izrade plavnih zona najee zanemaruju sekundarna strujanja i popreni pad vodenog ogledala, te se povr vodenog ogledala predstavlja kao linija nivoa du vodotoka. Na slici 5 trodimenzionalno je prikazan rezultat hidraulikog prorauna u vidu povrine vodnog ogledala, u programu HEC-RAS. Prikazani su karakteristini profili za koje je vren proraun, ali da bi se postigao jasan prikaz plavnih zona za poplavne talase razliitih verovatnoa pojave na nain na koji bi to bilo pregledno, neophodno je integrisati dobijene rezultate u nekom GIS progamskom paketu koji to omoguava. Znatan broj ovih softverskih paketa poseduje mogunost razmene podataka (jednosmerne ili dvosmerne) sa softverskim paketima za hidrauliki proraun, kao to je na sluaj sa kombinacijom AutoCAD Civil 3D HEC-

Da bi se pravilno pristupilo odreivanju plavnih zona, neophodno je izvriti hidrauliki proraun posmatranog vodotoka, za razliite vrednosti ulaznih (hidrolokih) podataka. Hidrauliki proraun se vri primenom odgovarajueg softvera (npr. HEC-RAS, Mike11, Mike12, AquaDyn itd), na osnovu prethodno opisanih hidrolokih i hidraulikih podloga. Geometrija vodotoka (na karakteristinim profilima) se preuzima iz prethodno pripremljenog digitalnog modela terena.

RAS. Naime, rezultate dobijene hidraulikim proraunom u HEC-RAS-u (povr vodenog ogledala) mogue je importovati direktno u AutoCAD Civil 3D, gde je dalje omoguena manipulacija povri. Na slici 6 je dat jedan reprezentativan finalni prikaz plavnih zona. U pitanju je Vrnjaka reka, nizvodno od Vrnjake Banje. Jasno se mogu videti dometi plavnih zona za poplavne talase razliitih verovatnoa pojava, oznaeni u razliitim bojama. Jedan veoma efikasan nain prikazivanja plavnih zona se postie ukoliko se kao podloga prikae satelitski ili ortofoto snimak podruja. Na taj nain se stie daleko realnija slika posmatranog podruja i uticaj plavnih zona.

[2] Gavrilovi Z., Mihajlovi D., Odreivanje plavnih povrina u slivovima malih vodotoka, izvetaj za 2006. godinu, Institut za vodoprivredu Jaroslav erni i Graevinski fakultet, Beograd, 2007. [3] Autodesk AutoCAD Civil 3D 2010 Users Guide, April 2009. [4] US Army Corps of Engineers, HEC-RAS River Analysis System - Hydraulic Reference Manual Version 4.0, March 2008. [5] Generalni projekat ureenja erozionih i bujinih podruja u Srbiji - Institut za Vodoprivredu Jaroslav erni. 1998 2006.godine. Godinji izvetaji.

Slika 6. Prikaz plavne zone Vrnjake reke (AutoCAD Civil 3D 2010) 6. ZAKLJUAK

Doline bujinih tokova su potencijalne plavne zone, u kojima su izgraeni znaajni objekti, saobraajnice, naselja, industrijske zone, ureena melioraciona podruja i izvorita. Razlog te pojave je prvenstveno nedostatak jasne identifikacije plavnih zona. Poplave koje su se dogodile poslednjih godina na bujinim slivovima i koje su u sveem seanju ljudi, pokazale su nedostatke takvog stanja, koje za posledicu ima velike tete i razaranja. [5] Danas je dostupan veliki broj monih GIS softverskih paketa kojim je mogue obaviti digitalno modeliranje terena i analizu, odrivanje i kartiranje plavnih zona, kako komercijalnih (ArcGIS, MapInfo, AutoCAD Civil 3D, IDRISI, ERDAS itd) tako i besplatnih (open source GRASS GIS, Quantum GIS, ILWIS, GISHydro itd). Iako je nabavna cena komercijalnih softvera ponekad veoma visoka za skromne ekonomske uslove, daleko vei problem predstavlja nedostatak strunjaka koji su obueni za rad na datom softveru. Ova injenica je dodatno naglaena postojanjem velikog broja kvalitetnih besplatnih softverskih paketa (gore navedeni), kojima je mogue izbei inicijalno ulaganje pri nabavci softvera. Jedini nain kojim se prevazilazi pomenuti nedostatak strunjaka je konstantno ulaganje u obrazovanje, usavravanje i obuku za rad na softveru. 7. LITERATURA

[1] Zlatanovi Nikola, Flood Risk Mapping in Serbia, MSc thesis, 2010.