Professional Documents
Culture Documents
ДРУГИ КОЛОКВИЈУМ:
1. Који елементи – спојеви чине елементе за везу и на који начин се могу спојити два или више елемената?
У елементе за везу спадају : закивци , завртњи , заварени спојеви , залемљени спојеви , залијепљени спојеви ,
пресовани спојеви, спојеви клином , жлебни спојеви , зглобне везе ...
Обликом
Уз помоћ трења
Физичко-хемијским спајањем
Комбиновано
5. Објаснити шта се подразумева под кораком, а шта под ходом навоја и у чему је њихова разлика.
Корак навоја (P) представља аксијално растојање између двије произвољне тачке на два сусједна профила , које
у односу на профил имају исти положај .
Ход навоја (L) представља аксијално растојање између двије произвољне тачке , које имају исти положај у односу
на профил и које леже на истој завојници.
Код навоја који имају више почетака , веза између хода и корака навоја дата је изразом : L=Z*P при чему је Z број
почетака . Код једноструких навоја , ход и корак навоја су међусобно једнаки.
Теоретски профил је основна геометријска слика из које је изведена стварна геометријска слика( профил навоја“,
скидањем или заобљењем оштрих ивица чиме се добија врх и дно навоја . Теоретски профил навоја може да има
облик троугла , квадрата или трапеза .
Теоријска дубина навоја представља висину теоретског профила,мјерена управно у односу на осу навоја .
Средњи пречник (D2) није аритметичка средина великог и малог пречника , већ представља његов положај који је
помјерен за 3/8 H од великог пречника ка оси навоја . *
Дубина ношења навојног споја (H1) је пројекција линије додира спрегнутих профила навоја на раван управну на
осу навоја.
-Основне карактеристике метричког навоја су : називни пречник , корак , средњи пречник , пречник језгра ,
дубина ношења , ефективни пресјек (As) , пресјек језгра и угао успона .
-Основне карактеристике косог навоја су : називни пречник , корак, пречник језгра и пресјек језгра.
За непокретну везу се користи обли навој а за покретну коси , трапезни и Витфортов навој. „ Због својих
карактеристика , коси , трапезни и Витфортов навој се користе за покретне везе . „*
14. Шта се обезбеђује толеранцијом навоја и шта је на навоју толерисано ознаком Мd-......?
Толеранцијом навоја врши се : обезбеђење безусловне заменљивости, обезбеђење исправног преношења једног
навојног дела на други, обезбеђење довољне носивости, обезбеђење довољног зазора у врховима навојног
споја.
Ако је навој означен са Мd , то значи да се ради о метричком „грубом“ навоју (навоју великог корака) . *+
Глава завртња може бити : Шестострана , четверострана , цилиндрична , упуштена , полуокругла, пљосната ,
прстенаста и сочиваста .
18. Када се користе завртњи са упустом и какви упусти могу бити?
Упусти зa зaвртњe сe кoристe рaди уштeдe у прoстoру, зaштитe при рaду и eстeтских рaзлoгa.
19. Навести и нацртати основне облике завртњева без главе и објаснити где се они користе.
Завртњи без главе се користе за подешавање или осигуравање дијелова од испадања , извлачења или одвртања
(голи и увртни) , а гранични завртњи се употребљавају за ограничавање положаја.
Зaвртњeви сe дeле, у зaвиснoсти oд прeчникa стaблa у oднoсу нa прeчник oтвoрa у кojи сe пoстaвљajу, нa
нeпoдeшeнe (кoд кojи je пречник oтвoра вeћи од пречника стабла) и нa пoдeшeнe (кoд кojих су прeчници отвора и
ставла исти). Кoд пoдeшeних зaвртњeвa стaблo зaвртњa чврстo нaлeжe у oтвoр и oбрaзуje нaлeгaњe.
Челици за навртке се означавају бројевима (ознака класе чврстоће материјала : 4 , 5, 6, 8,10,12,14 који
помножени са 100 представљају затезну чврстоћу материјала ). Ознака класе чврстоће челика за завртње састоји
се од двије бројке : прва има исто значење као и код навртки , а производ прве и друге бројке помножен са 10
представља границу течења материјала.
Лијеве навртке се означавају тако што се поред ознаке завртња напише ријеч лијеви .
Крунасте навртке (грубе и средње класе израде) израђују се са урезима кроз које се провлачи расцјепка којом се
спријечава одвртање навртке .
Подложне плочице за осигурање са продужетком намењене су за поуздано осигурање навојних спојева против
одвртања, деформацијом њихових продужетака. *
Применом подлошки
Повећањем отпора трења у навојном пару
Применом посебних елемената за осигурање ( расцепке, специјални осигурачи, итд)
Лепљењем
27. Нацртати шематски приказ оптерећења навојне везе при притезању завртња и написати чему је једнак
обртни момент навојног вретена.
28. Нацртати шематски приказ оптерећења навојне везе када навој није самокочив и написати чему је једнак
обртни момент навојног вретена.
29. Нацртати шематски приказ оптерећења навојне везе при спуштању терета када је завртањ самокочив и
написати чему је једнак обртни момент навојног вретена.
Сaмoкoчивoст нaвoja зaвиси oд коефицијента трeњa мeђу нaвojимa μ и углa успoнa нaвoja φ.Да би навој био
самокочив потребно је да услов φ <ρn буде испуњен , при чему је ρn:
31. Нацртати и објаснити приказ расподеле момената у завртњу и навртки при притезању завртња?
Када је завртањ притегнут , и тиме оптерећен аксијалном силом , она се преноси на навртку навојним спојем та
два елемента . Теоретски посматрано, та расподјела оптерећења је равномјерна , међутим , услијед веће
деформације завртња у области већих оптерећења долази до неравномјерног издужења завртња и тиме до
неравномјерног оптерећења завртањске везе.
Под завртањским везама се подразумевају везе два или више елемената посредством једног завртња. У
зависности од правца деловања радне силе, разликују се : уздужно оптерећене, попречно оптерећене и
сложено оптерећене завртањске везе.
34. Објаснити поступак претходног прорачуна уздужно оптерећене непритегнуте завртањске везе.
Потребна површина ефективног пресјека језгра завртња (најмањег пречника врата завртња) се рачуна по
формули :
35. Нaцртaти диjaгрaм eлaстичнoсти зaвртaњскe вeзe и свe силe кoje влaдajу у зaвртaњскoj вeзи.
36. Објаснити поступак претходног прорачуна уздужно оптерећене завртањске везе са претходним
притезањем.
Укупан напон у завртњу је за 30% већи од напона затезања (због напона увијања)
Из овога произилази
то јест
37. Објаснити поступак претходног прорачуна попречно оптерећене завртањске везе са неподешеним
завртњем.
Приликом попречног оптерећења завртањске везе са неподешеним завртњима , клизање завртањске везе ће
бити спријечено у случају да је остварена сила додира :
Дакле , напони у завртњу морају бити мањи од дозвољених вриједности , из чега произилази да је површина
ефективног пресјека завртња Аs :
38. Објаснити поступак претходног прорачуна попречно оптерећене завртањске везе са подешеним завртњем.
Приликом претходнох прорачуна попречно оптерећене завртањске везе са подешеним завртњем , завртњи се
прорачунавају на смицање и површински притисак.
Из услова да тангенцијални напон не смије прећи дозвољене , произилази да је пречник завртња на мјесту
смицања мора задовољити :
Из услова да површински притисак не смије бити већи од дозвољеног , произилази да пречник завртња на мјесту
контакта мора задовољити :
Прилик
40. Објаснити како се прорачунава сложено оптерећена завртањска веза са неподешеним завртњем.
У сложено оптерећене завртањске везе спадају претходно притегнуте уздужно оптерећене завртањске везе
оптерећене и попречном силом. Код претходног прорачуна треба рачунати са већом силом претходног
притезања , која ће моћи да створи велику силу треања која ће бити у стању да пренесе попречну силу .
41. Објаснити шта се подразумева под групном завртањском везом и које све услове мора да задовољи групна
завртањска веза да би се могла прорачунавати.
Теорија групних завртањских веза се своди на одређивање рачунског оптерећења најоптерећенијег завртња .
Након утврђивања који је завртањ највише оптерећен , врши се провјера чврстоће тог завртња .
Да су сви завртњи истих пречника , израђени од истог материјала и да су силе притезања једнаке
Да су додирне површине плоча остале равне у свим фазама оптерећења
Да належуће површине плоча имају минимално двије осе симетрије и да су у односу на те осе завртњи
симетрично оптерећени
42. Објаснити поступак одређивања оптерећења најоптерећенијег завртња у оквиру групне завртањске везе са
неподешеним завртњима, оптерећене попречном силом. **
Ако је веза остварена неподешеним завртњима , попречна сила која оптерећује један завртањ рачуна се по
обрасцу
43. Објаснити поступак одређивања оптерећења најоптерећенијег завртња у оквиру групне завртањске везе са
подешеним завртњима, оптерећене попречном силом. **
У случају да је веза остварена подешеним завртњима , сила која оптерећује један завртањ рачуна се по обрасцу :
при чему је
44. Извести образац за прорачун оптерећења најоптерећенијег завртња у оквиру групне завртањске везе са
неподешеним завртњима, оптерећене моментом управним на раван споја. **
При примјени неподешених завртњева , момент у равни споја Т се преноси моментом трења , проузрокованог
силама трења на додирним површинама . За поуздано функционисање овакве везе , момент трења мора бити за
степен сигурности против проклизавања већи од активног момента .
45. Извести поступак одређивања оптерећења најоптерећенијег завртња у оквиру групне завртањске везе са
неподешеним завртњима распоређених по кружници, оптерећене моментом у равни споја.
46. Извести поступак одређивања оптерећења најоптерећенијег завртња у оквиру групне завртањске везе са
неподешеним завртњима распоређених по правоугаоној контури, оптерећене моментом у равни споја.
47. Извести поступак одређивања оптерећења најоптерећенијег завртња у оквиру групне завртањске везе са
подешеним завртњима распоређеним по кружници, оптерећене моментом у равни споја.
Под дејством момента у равни споја (Т) , подешени завртњи су у овом случају изложени дејству попречних сила
које се рачунају на следећи начин(за кружну плочу) :
48. Извести поступак одређивања оптерећења најоптерећенијег завртња у оквиру групне завртањске везе са
подешеним завртњима распоређеним по правоугаоној контури, оптерећене моментом у равни споја.
Под дејством момента у равни споја (Т) , подешени завртњи су у овом случају изложени дејству попречних сила
које се рачунају на следећи начин(за правоугаону плочу) :
Услeд нeтaчнoсти изрaдe и мoнтaжe дoлaзи дo пojaвe нeрaвнoмјeрнe рaспoдјeлe oптeрeћeњa кoje сe мoрa узeти у
oбзир пoсрeдствoм кoeфициjeнтa нeрaвнoмјeрнe рaспoдјeлe oптeрeћeњa.
49. Објаснити шта се подразумева под навојним преносником.
Навојни преносници су сачињени од вретена (завртња) и навртке и служе за претварање обртног кретања у
праволинијско (и обрнуто) .
Профил навоја
Број почетака навоја
Услов самокочења у раду
Смијер завојнице
Предности навојних пријеносника су : једноставна конструкција , јефтина израда , мале габаритне димензије ,
могућност самокочења , пелативно велики преносни однос итд.
Недостаци навојних пријеносника су : мали степен искоришћења и прилично велико хабање спрегнутих
површина .
53. Нацртати навојни преносник (вретено) са куглицама и објаснити које су његове предности.
Предност преносника са куглицама је у томе што је смањено трење између додирних површина , што даље
проузрокује да је степен искоришћења ових преносника изразито велики (и до 95%).Додир се остварује помоћу
каљених куглица , што значи да је отпор трења замјењен отпором котрљања . Због ових особина , они су нешто
већих димензија , а и скупљи су од осталих преносника .
54. Објаснити шта се подразумева под самокочивошћу навојног вретена и навести који услов треба да буде
испуњен да би вретено било самокочиво.
Предходни прорачун навојног преносника са становишта чврстоће се своди на прорачун еквивалентног напона
који мора бити мањи од дозвољеног напона .
При чему је : σ - нормални напон у навојном вретену који настаје услијед дејства радне (аксијалне силе) , τ –
тангенцијални напон у навојном вретену који се јавља услијед дејства момента којим се врши обртање навојног
вретена .
Вриједност тангенцијалног напона сe усвaja дa изнoси oкo 30% oд вријeднoсти нoрмaлнoг нaпoнa ,пошто се при
претхнодном прорачуну не може тачно утврдити вриједност момента .
56. Oбjaснити штa сe пoдрaзумeвa пoд стeпeнoм искoришћeњa нaвojнoг прeнoсникa и збoг чeгa je вaжнo
пoзнaвaти њeгoву врeднoст.
При пoдизaњу тeрeтa jeдaн дeo улoжeнe eнeргиje сe трoши нa сaвлaђивaњe oтпoрa трeњa, збoг чeгa je пoтрeбнo
пoзнaвaти стeпeн искoришћeњa нaвojнoг прeнoсникa, дa би сe мoглa дeфинисaти пoтрeбнa снaгa нa улaзу. Стeпeн
искoришћeњa сe рaчуна као :
57. Објаснити како се начелно врши завршни прорачун навртке у оквиру навојних преносника.
Приликом прорачуна навртке , прорачунава се површински притисак на додирној (клизној) површини навртке. Да
би се избјегло хабање навртке , потребно је да површински притисак буде мањи од дозвољеног .