28

III) П О У З Д А Н О С Т Т Р А Н С П О Р Т Н И Х С Р Е Д С Т А В А И У Р Е Ђ А Ј А

3.1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ У ТЕОРИЈИ ПОЗДАНОСТИ 1. ОБЈЕКТ – посматрани основни машински део, машински подсклоп,
ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАВА И УРЕЂАЈА машински склоп, машинска подгрупа, машинска група, машински систем или
технички систем (транспортно средство или уређај), чије се функционисање
посматра у реалном времену све до момента појаве његовог отказа.

ТЕОРИЈА ПОУЗДАНОСТИ ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА је специфично под-
ручје тј. део теорије вероватноће, која представља теоријску подлогу мате-
матичке статистике. Математичка статистика са своје стране има за циљ да
све релевантне резултате о некој појави или процесу, добијене разним мето-
дама и поступцима статистичког закључивања, примени у пракси при кон-
струисању и посебно при одржавању (ремонтовању) техничких система.
На тај начин заобилазе се многи непознати и сложени проблеми које теоријска
наука још увек није успела довољно добро да проучи, или где на располагању
нема довољно експерименталних података.
Предмет интересовања теорије вероватноће јесте ДОГАЂАЈ. Догађај
представља математички недефинисан појам, али се при томе могу дефини-
сати следећа три карактеристична термина:
СИГУРАН ДОГАЂАЈ (мора се увек одиграти, вероватноћа његове
појаве је стопроцентна тј. једнака је јединици);
2. ОТКАЗ – потпуни престанак функционисања објекта.
0, Т  – протекли временски интервал у експлоатацији до појаве отказа,
тј. време живота посматраног објекта;
T – временски тренутак, тј. моменат појаве отказа (то је нека случајна
променљива непрекидног типа);
T  t , или T t (3.1.1)
t – жељени (очекивани) радни век посматраног објекта.
3. ПОУЗДАНОСТ R(t) – вероватноћа безотказног рада, тј. вероватноћа
да ће објекат још увек да функционише у временском тренутку t:
R(t)=P( T  t ), где је t  0 (за t  0 функција R(t) нема смисла) (3.1.2)
[R(t) потиче од првог слова енгл. речи Reliability (rilai  b iliti)= поузданост];
[Р(t) потиче од првог слова енгл. речи Probability (prob  b iliti)= вероватноћа].

НЕМОГУЋ ДОГАЂАЈ (не може се никада одиграти, па је вероватноћа 4. НЕПОУЗДАНОСТ F(t) – вероватноћа појаве отказа, тј. вероватноћа
његове појаве једнака нули); да ће објекат престати да функционише до временског тренутка t:
F(t)=P( T  t ), где је t  0 (за t  0 функција F(t)=0) (3.1.3)
СЛУЧАЈАН ДОГАЂАЈ (може се, али и не мора се одиграти, што значи
да је вероватноћа његове појаве негде између нуле и јединице). Важе следеће релације:
R(t) + F(t) =1 (3.1.4)
Сугуран и немогућ догађај су две крајности код којих је исход увек јасан, R(t)=1– F(t) = P( T  t ), где је t  0 (3.1.5)
док су сви остали догађаји ништа друго него догађаји са неизвесним исходом, F(t)=1– R(t) = P( T  t ), где је t  0 (3.1.6)
дакле случајни догађаји. Стога су само случајни догађаји предмет интере- R(t =0)=1 (поузданост новог објекта је стопроцентна) (3.1.7)
совања у теорији вероватноће. Услови под којима функционишу технички R(t =)=0 (поузданост старог објекта не постоји) (3.1.8)
системи су исто тако случајног (стохастичког) карактера, па су и процеси F(t =0)=0 (непоузданост новог објекта не постоји) (3.1.9)
разарања и других видова оштећења такође последица случајних догађања. F(t =)=1 (непоузданост старог објекта је стопроцентна) (3.1.10)
Осим тога, до појаве неисправности доводе и други недовољно познати
догађаји, чији се утицај може узети у обзир само статистичким путем. 5. ГУСТИНА (УЧЕСТАЛОСТ) ПОЈАВЕ ОТКАЗА f(t) – то је први извод по
времену функције непоузданости F(t):
Да би се поузданост могла исказати математички, потребно је најпре
навести неке основне појмове и термине који се користе у теорији поузданости dF ( t ) d dR ( t )
f (t )   1  R( t )   (3.1.11)
техничких система: dt dt dt
 29
6. БРЗИНА (ИНТЕНЗИТЕТ) ПОЈАВЕ ОТКАЗА  (t) – то је количник гус- Са порастом времена проведеног у експлоатацији број насталих неис-
тине појаве отказа f(t) и поузданости R(t): правности непрестано се повећава, услед чега се поузданост објекта смањује.
Након истека неког критичног времена t поузданост објекта може постати
f (t ) тако мала, да је свако даље одржавање система нерационално. У том
 (t )  , где је t  0 и R(t)  0 (3.1.12)
R (t ) периоду нагло се повећава и брзина појаве отказа, па када се узму у обзир
трошкови због цене делова које треба заменити, трошкови рада, трошкови
Пошто поузданост опада са "старењем" посматраног објекта, према услед прекида рада, итд., долази се до закључка да је из економских разлога
(3.1.12) произлази да са порастом времена рада расте вредност (t), услед много исплативије обуставити даљу експлоатацију техничког система.
чега ће у експлоатацији све чешће долазити до појаве отказа. Стога се (t)
може третирати и као својеврстан ризик тј. опасност од појаве отказа. Из (3.1.12) густина (учесталост) појаве отказа f(t) може се исказати као
производ брзине појаве отказа (t) и поузданости R(t):
7. МАТЕМАТИЧКО ОЧЕКИВАЊЕ МОМЕНТА ПОЈАВЕ ОТКАЗА Е(T) – то је
средња вредност случајне променљиве T која би се добила праћењем отказа
f (t )   (t )  R (t ) (3.2.1)
у експлоатацији код великог броја истоветних објеката (зове се још и ОЧЕКИ- Поузданост R(t) и брзина појаве отказа (t) међусобно су зависне, јер
ВАНО ВРЕМЕ БЕЗОТКАЗНОГ РАДА ОБЈЕКТА): свакој конкретној поузданости објекта R(t) одговара само једна строго одре-
 ђена функција брзине појаве отказа (t). То значи да сваки конкретан објекат
E (T )   R(t )dt (3.1.13) уграђен на било којем реалном техничком систему функционише тако што
0 његова функција густине појаве отказа f(t) подлеже неком од унапред поз-
натих модела отказа, тј. модела расподеле за случајну променљиву T.
[Е(T) потиче од првог слова енглеске речи Еxpectation (ekspek t e i   n )=
У пракси је могуће идентификовати четири најбитнија модела расподеле за
очекивање].
случајну променљиву Т којом се дефинише временски тренутак, тј. моме-
нат наступања отказа:
1) нормална (Гаусова) расподела за Т;
3.2. "А PRIORI" ПОУЗДАНОСТ ТРАНСПОРТНИХ 2) експоненцијална (хаваријска) расподела за Т;
3) комбинована (нормална + експоненцијална) расподела за Т;
СРЕДСТАВА И УРЕЂАЈА
4) Вејбулова (универзална) расподела за Т.

 Нормална (Гаусова) расподела за Т представља добар модел за

Проучавање поузданости неког објекта помоћу "а posteriori" методе, тј. оне објекте код којих отказ наступа поступно у току времена због природног
путем испитивања у лабораторији или путем праћења и евидентирања отказа старења или лаганог трошења у току експлоатације (на пр. због отврд-
у експлоатацији, често пута је отежано због дуготрајности и специфичности њавања гуме, хабања зубаца зупчаника, питинга, корозије и сличних про-
оваквих испитивања. Стога се у новије време тежи да се поузданост објекта цеса). Највећи број уграђених машинских делова и елемената функционише
што прецизније израчуна математичким путем помоћу "a priori" методе, било по овом моделу отказа, чији је графички приказ дат на слици 16.
да се ради о поузданости читавог система или о поузданости неке његове
компоненте. То значи да је "a priori" једна специфична предиктивна метода
која се најчешће примењује код комплексних и сложених техничких система
чија се поузданост ПРЕДВИЂА УНАПРЕД, још у фази њиховог развоја и
пројектовања. Да би ово предвиђање било успешно, потребно је што прециз-
није познавати поузданост уграђених компоненти, јер важи основно правило:
ПОУЗДАНИЈЕ КОМПОНЕНТЕ = ПОУЗДАНИЈИ ТЕХНИЧКИ СИСТЕМ
НЕПОУЗДАНИЈЕ КОМПОНЕНТЕ = НЕПОУЗДАНИЈИ ТЕХНИЧКИ СИСТЕМ Сл. 16. Графички приказ параметара нормалне (Гаусове) расподеле за Т
 30
 Експоненцијална (хаваријска) расподела за Т симулира изненадне
тј. неочекиване отказе код објеката под дејством спољашњих унапред не-
предвидивих фактора (нагли престанак функције као на пр. код сијалице
која је до момента отказа потпуно исправна, а од момента отказа потпуно не-
исправна; изненадно кидање ланца или ужета услед тренутног ударног пре-
оптерећења; хаварија парног котла при отказу вентила сигурности услед
наглог пораста притиска; бушење гуме на возилу услед налетања на оштар
предмет; итд.). У овом случају нема поступног старења као код нормалне
расподеле, већ изненада долази до неке хаварије која доводи до потпуног
престанка функције објекта (тако функционише највећи број компоненти у
електротехници и електроници: сијалице, отпорници, диоде, кондензатори ...).
Графички приказ овог модела отказа дат је на слици 17.
Сл. 17. Графички приказ параметара експоненцијалне расподеле за Т
 Комбинована расподела за Т постоји код оних објеката код којих
су у раду истовремено присутни и поступно старење и изненадни удари,
што значи да је у питању специфична комбинација нормалне и експоненцијалне
расподеле за случајну променљиву Т. Отказ наступа онда када откаже једна,
било која компонента (или нормална / и ли експоненцијална). На пример, неки
залепљени машински спој (за кога важи нормална расподела за Т) може се
неочекивано одлепити ако лепак дође у додир са влагом, киселинама, базама,
солима, или услед високе температуре (ове неочекиване ситуације представ-
љају експоненцијалну расподелу за Т). Аутомобилски пнеуматик може се
изненада пробушити ако налети на неки оштар предмет (хаваријска тј. експо-
ненцијална расподела за Т), иако би услед хабања (нормална расподела за Т)
исти "отказао" тек након пређених најмање 20000km. Према законима веро-
ватноће постоји подједнака могућност да дође до отказа и по једном и по
другом моделу. То значи да се у оваквим случајевима унапред не зна шта
ће се пре догодити, да ли отказ услед природног "старења", или отказ услед
неке непредвидиве "хаварије". Графички приказ оваквог модела отказа био
би нека комбинација дијаграма са слика 16 и 17, јер је укупна поузданост (Ru)
таквог објекта једнака производу поузданости његове нормалне компоненте (R1)
и поузданости његове експоненцијалне компоненте (R2).
 Вејбулова (универзална) расподела за Т представља модел распо-
деле који се у последњих неколико година највише примењује за симулацију
динамичког напрезања уграђених делова у области временске издржљи-
вости и у области трајне динамичке издржљивости, јер се веома добро
подудара са резултатима експерименталних испитивања. Критични напони
,  и р већине уграђених машинских делова покоравају се управо овом
моделу расподеле. Сигурност и поузданост у раду многих херметичних
(заптивних) машинских спојева такође садржи елементе Вејбулове расподеле.
Вејбулова расподела је сложеног облика (тропараметарска), али се све
више примењује у пракси. Разлог томе лежи у њеној универзалности, као и у
чињеници што за неке карактеристичне вредности својих параметара ( или 
који се одређују експериментално) иста може прећи и у неку једноставнију
расподелу (на пр. у нормалну или у експоненцијалну расподелу). То значи да
се стога нормална и експоненцијална расподела могу третирати као специ-
јални случајеви универзалне Вејбулове расподеле чији је графички приказ
дат на слици 18.
Сл. 18. Графички приказ параметара Вејбулове расподеле за Т
3.3. "А POSTERIORI" ПОУЗДАНОСТ ТРАНСПОРТНИХ
СРЕДСТАВА И УРЕЂАЈА
Проучавање поузданости неког објекта помоћу "а posteriori" методе
заснива се на резултатима добијеним путем испитивања објекта у лаборато-
ријским условима, или путем праћења и евидентирања отказа у реалним екс-
плоатационим условима. Оваква испитивања су често пута веома дуготрајна
и компликована, али су релевантнија за доношење валидних закључака о
поузданости проучаваног објекта.
 31
Стога се може рећи да "a posteriori" представљају практичну вери-
фикацију резултата добијених помоћу "a priori" методе, било да се ради
о поузданости читавог система или о поузданости неке његове компоненте.
То омогућује даљу оптимизацију транспортног система са аспекта поузда-
ности и сигурности његовог рада, што је посебно значајно код комплексних
и сложених транспортних система.
Обрасци за срачунавање поузданости објекта помоћу "а posteriori"
методе заснивају се на начелима математичке статистике и вероватноће.
Стога имају знатно другачији облик од сложених математичких образаца
за "а priori" помоћу којих су добијени дијаграми приказани на сликама 16,
17 и 18. Зато ће у оквиру тачке 3.3 исти бити детаљно образложени и наве-
дени по оном хронолошком редоследу по коме се редовно примењују при
решавању практичних (инжењерских) проблема везаних за пројектовање и
одржавање транспортних система.
1) МАТЕМАТИЧКО ОЧЕКИВАЊЕ МОМЕНТА ПОЈАВЕ ОТКАЗА:
n0
3) БРОЈ ОТКАЗА N uoi( t) ПО СВАКОМ ПОЈЕДИНАЧНОМ ВРЕМЕНСКОМ
ИНТЕРВАЛУ ШИРИНЕ (  t):
За први интервал (0t)h  Избројати укупан број отказа N uo1(  t);
За други интервал (t 2t)h  Избројати укупан број отказа N uo2( t);
За трећи интервал (2t 3t)h  Избројати укупан број отказа Nuo3 ( t);
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
(бројање наставити до задњег z-тог временског интервала)
4) ПОУЗДАНОСТ R(t):
n0  N uo (t )
R(t )  (3.3.4)
n0
n0 – укупан број анализираних елемената у тренутку t=0;
Nuo(t) – укупан број елемената (стања) У ОТКАЗУ до тренутка t.
5) НЕПОУЗДАНОСТ F(t):

T i
F (t ) 
N uo (t )
 1  R(t )
Е (Т )  i 1
h (3.3.1) (3.3.5)
n0 n0

n0 – укупан број анализираних елемената у тренутку t=0; 6) ГУСТИНА (УЧЕСТАЛОСТ) ПОЈАВЕ ОТКАЗА f(t):
Ti – временски тренутак тј. моменат појаве отказа i-тог анализираног еле-
мента. N uoi (t )
f (t )  h-1 (3.3.6)
n0  t
2) ОПТИМАЛАН БРОЈ (z) И ШИРИНА (  t) ВРЕМЕНСКИХ ИНТЕРВАЛА
ЗА АНАЛИЗУ ПОУЗДАНОСТИ: N uoi(t) – укупан број елемената (стања) У ОТКАЗУ у i-том временском
интервалу ширине t (ширина интервала срачуната у тачки 2).
z  5 log n0 (3.3.2)
7) БРЗИНА (ИНТЕНЗИТЕТ) ПОЈАВЕ ОТКАЗА (t):
Tmax
t  h (3.3.3) N uoi (t ) -1
z  (t )  h  (3.3.7)
nur t  t   nur t 
 t
Tmax – најдуже време исправног рада (време до појаве отказа) i-тог анали- 2
зираног елемента који је последњи отказао.
n ur (t) – укупан број исправних елемената (стања) У РАДУ до тренутка t ;
nur(t-t) – укупан број исправних елемената (стања) У РАДУ до тренутка (t-t).
 32
8) ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ФУНКЦИЈА R(t), F(t), f(t), (t):
Типичан изглед кривих поузданости, непоузданости, густине појаве отказа и
брзине појаве отказа конструисаних на основу образаца (3.3.1) до (3.3.7)
приказан је на слици 19.
г) Израчунати поузданост млинског камена R(t) на крају сваког интервала.
д) Израчунати непоузданост млинског камена F(t) на крају сваког интервала.
ђ) Израчунати густину (учесталост) појаве отказа млинског камена f(t) на крају
сваког интервала.
е) Израчунати брзину (интензитет) појаве отказа млинског камена (t) на крају
сваког интервала.
ж) Графички приказати функције R(t), F(t), f(t), (t) на крају сваког интервала.

РЕШЕЊЕ:

а) Mатематичко очекивање момента појаве отказа Е(Т):

Исто се одређује као аритметичка средина тј. средња вредност случајне про-
Сл. 19. Типичне криве поузданости, непоузданости, густине појаве отказа и менљиве Т која представља временски тренутак тј. моменат појаве отказа
брзине појаве отказа анализираног објекта млинског камена:
n0 7

T
i 1
i T
i 1
i
260  400  540  680  800  890  1200
Е (Т )     681, 43h
 ПРИМЕР 8  n0 7 7
n0=7 – укупан број анализираних елемената (млинских камена) у тренутку t=0;
Један произвођач камена за млинове испитивао је њихову поузданост Ti – временски тренутак тј. моменат појаве отказа i-тог анализираног елемента
на узорку од 7 млинова исте марке и истих перформанси. Као моменат појаве (млинског камена).
отказа сматран је временски тренутак у коме је пречник камена услед хабања
постајао мањи од минималне дозвољене вредности, што је за последицу б) Оптималан број (z) и ширина ( t) временских интервала за анализу
имало недозвољено повећање крупноће самлевеног материјала. Испитива- поузданости:
њем су добијена следећа времена момената појаве отказа Ti (у часовима): Tmax 1200
z  5 log n0  5 log 7  4,22  Усваја се: z=4; t    300h
260; 400; 540; 680; 800; 890; 1200. z 4
T max=1200h– најдуже време исправног рада (време до појаве отказа) i-тог
За дате податке, потребно је помоћу образаца познатих из "а posteriori"
анализираног елемента који је последњи отказао.
теорије поузданости извршити следећу анализу:

а) Срачунати математичко очекивање момента појаве отказа Е(Т).
б) Срачунати оптималан број (z) и ширину (t) временских интервала за ана-
лизу поузданости.
в) Одредити број отказа Nuoi(t) по сваком појединачном временском интер-
валу ширине t.
в) Број отказа Nuo i (t) по сваком појединачном временском интервалу ширине t:
За први интервал  t=(0300)h  укупан број отказа је N uo1(  t)=1;
За други интервал  t=(300600)h  укупан број отказа је N uo2 ( t)=2;
За трећи интервал  t=(600900)h  укупан број отказа је N uo3 ( t)=3;
За четврти интервал t=(9001200)h  укупан број отказа је N uo4(  t)=1;
 33
г) Поузданост млинског камена R(t) на крају сваког интервала: ђ) Густина (учесталост) појаве отказа млинског камена f(t) на крају
сваког интервала:
n0  Nuo (t ) Nuoi(t )
R(t )  f (t)  -1
n0 h 
n0  t
Nuo(t) – укупан број елемената (млинских камена) У ОТКАЗУ до тренутка t.
N uoi(t) – укупан број елемената (млинских камена) У ОТКАЗУ у i-том вре-
n  N uo (300) 7  1 менском интервалу ширине  t.
R(300)  0   0,86
n0 7 N uo1 (t ) 1
f (300)    0,000476  4,76  10  4 h-1
n0  N uo (600) 7  3 n0  t 7  300
R(600)    0,57
n0 7
N uo 2 (t ) 2
f (600)    0,000952  9,52  10 4 h-1
n0  N uo (900) 7  6 n0  t 7  300
R(900)    0,14
n0 7
N uo3 (t ) 3
n  N uo (1200) 7  7 f (900)    0,001429  14,29  10 4 h-1
R(1200)  0  0 n0  t 7  300
n0 7
N uo 4 (t ) 1
f (1200)    0,000476  4,76  10  4 h-1
д) Непоузданост млинског камена F(t) на крају сваког интервала: n0  t 7  300
Nuo (t) 
F(t)   1  R(t) е) Брзина (интензитет) појаве отказа млинског камена  (t) на крају
n0 сваког интервала:
N uo (300) 1
F (300)    0,14 или: F (300)  1  R (300)  1  0,86  0,14 Nuoi (t )
n0 7  (t )  -1
h 
nur (t  t )  nur (t )
 t
2
N uo (600) 3
F (600)    0,43 или: F (600)  1  R (600)  1  0,57  0,43 n ur(t) – укупан број исправних елемената (камена) У РАДУ до тренутка t;
n0 7
nur(t-t) – укупан број исправних елемената (камена) У РАДУ до тренутка (t-t).
Nuo1 (t ) 1
N (900) 6  (300)    0,000513 5,13  10 4 h-1
F (900)  uo   0,86 или: F (900)  1  R (900)  1  0,14  0,86 nur (300  t )  nur (300) 76
n0 7  t  300
2 2
Nuo2 (t ) 2
N uo (1200) 7 (600)    0,001333 13,33104 h-1
F (1200)    1 или: F (1200)  1  R (1200)  1  0  1 nur (600 t )  nur (600) 64
n0 7  t  300
2 2
 34
Nuo3 (t ) 3 Насупрот томе, елементарна непоузданост Fi(t) јесте вероватноћа
(900)    0,003999 39,99104 h-1 која представља могућност појаве неког од споменутих видова разарања у
nur (900 t )  nur (900) 4 1 току рада (вероватноћа да ће радни напони бити већи од критичних напона).
 t  300
2 2
Ако је машински део конструисан и израђен са довољним степеном
Nuo4 (t) 1 сигурности већим од минималне прописане вредности (S>Smin) каже се да је
(1200)    0,006667 66,67104 h-1
nur (1200 t)  nur (1200) 1 0 његова сигурност потпуна, тј. поузданост тада тежи јединици (тежи 100%).
 t  300 Ако би се сви машински делови уграђени у неки технички систем израђивали
2 2 са потпуном сигурношћу и технички систем као целина поседовао би потпуну
сигурност. Тада не би било вероватноће да дође до појаве било каквих ква-
ж) Графички приказ функција R(t), F(t), f(t), (t) на крају сваког интервала: рова или неисправности у раду, али би сам технички систем био превелике
масе и превеликих габарита, нерационалан за експлоатацију и изузетно скуп.

Стога, ради смањења димензија, масе и цене коштања понекад се чак

и свесно приступа изради делова са степенима сигурности мањим од мини-
малних дозвољених вредности (S<Smin). У том случају каже се да је њихова
сигурност непотпуна, тј. поузданост оваквих делова мања је од јединице
(мања од 100%). То значи да ће такви делови бити пуштени у експлоата-
цију са извесном непоузданошћу, па ће у неком врло малом броју случајева,
радни напони можда бити већи од критичних напона. Ако се та мала вероват-
ноћа и оствари број разорених комада биће релативно мали, па је стога
разорене делове рационалније заменити новим, него их производити са
већим димензијама, масом и ценом. То су, разуме се, само они делови који
немају неку већу одговорност у оквиру техничког система, па њихов отказ
не представља неку посебну опасност са безбедносног аспекта.

Сходно изложеним ставовима, елементарна поузданост (односно еле-

3.4. ЕЛЕМЕНТАРНА ПОУЗДАНОСТ ЕЛЕМЕНАТА И ДЕЛОВА
ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАВА И УРЕЂАЈА
Један од најчешћих узрока разарања елемената и делова техничких
система јесте динамички лом услед замора материјала. Замор је процес
који још увек није у довољној мери проучен, да би се математичким путем
могао израчунати број циклуса промена напона до лома (n ). Стога је анализу
оваквих процеса могуће вршити само статистичким путем, а то значи
разним проценама на бази закона вероватноће.
Елементарна поузданост Ri(t) неког i-тог дела техничког система јесте
вероватноћа да неће доћи до појаве било ког вида разарања у току рада
(вероватноћа да радни напони неће бити већи од критичних напона, да не би
наступиле превелике еластичне деформације, локалне пластичне деформа-
ције, запреминска или површинска разарања).
ментарна непоузданост) могу се схватити као својеврстан ризик који се може
прихватити у пракси ради добијања рационалније конструкције, али уз услов
да се при томе битно не угрозе радна функција и безбедност техничког система.
Зато су елементарне поузданости (елементарне непоузданости) уграђених
делова један од важних показатеља свеукупног квалитета техничког система.
Елементарна непоузданост Fi(t) јесте сложена вероватноћа која пред-
ставља производ две елементарне вероватноће, јер да би наступио лом еле-
мента услед замора, потребно је да истовремено буду испуњена два услова:
1) P( > )>0  елементарна вероватноћа да ће се у делу икада поја-
вити довољно велики радни напон  већи од критичног
напона ;
2) PR( > )>0  елементарна вероватноћа разарања, тј. вероватноћа
да ће довољно велики радни напон  већи од крити-
чног напона  стварно да доведе до разарања дела.

Fi(t)= P(  >)  PR (  >)
На исти начин, пошто је радни напон случајно променљива величина,
моду се дефинисати следеће две функције:
f()  функција густине вероватноће расипања радног напона;
f []  функција густине вероватноће расипања критичног напона.

Fi (t )   f ( )  f   d

Графички приказ обе наведене функције дат је на слици 20, на којој под-
ручје преклапања обеју функција (шрафирано подручје) дефинише вероват-
ноћу разарања, тј, елементарну непоузданост Fi(t) као сложену функцију.
Пошто је збир елементарне поузданости и елементарне непоузданости
увек једнак јединици [R i(t)+F i(t)=1], елементарна поузданост елемента
изложеног динамичком напрезању (замору материјала) може се иска-
зати на следећи начин:

Ri (t )  1  Fi (t )  1  P(   )  PR (   )  1   f ( )  f   d (3.4.3)

Сл. 20. Графички приказ елементарне непоузданости Fi(t)
(Вејбулов модел универзалне - сложене расподеле за Т)
35
(3.4.1)  ПРИМЕР 9 
Једна фабрика за остваривање мање одговорне зглобне везе на свом
уређају користи осовинице пречника 6mm које набавља од три различита
произвођача. Мерењем на случајно одабраним узорцима из серије установ-
љено је да осовинице од произвођача П1 имају статичку издржљивост на лом
1600МРа, од произвођача П2 2 700МРа, а од произвођача П3 3 750МРа.
Уређај је намењен за рад са јаким ударима, услед чега у моменту удара
(3.4.2) максимални радни напон у осовиницама варира у опсегу max=(450 ... 650)МРа.
Потребно је израчунати елементарну поузданост осовиница, а потом
на основу добијеног резултата извести одговарајући закључак.
РЕШЕЊЕ:
 Елементарна поузданост осовиница Ri(t) представља вероватноћу да у току
рада неће доћи до њиховог разарања, тј. до лома (вероватноћа да радни напони
неће бити већи од критичних напона), што је услов који је увек испуњен код
машинских делова димензионисаних са потпуном сигурношћу.
 У посматраном примеру сигурност осовиница је непотпуна, па зато постоји
елементарна непоузданост осовиница Fi(t) која представља вероватноћу да
у току рада може доћи до њиховог разарања, тј. до лома (вероватноћа да ће
радни напони можда бити већи од критичних напона). То је сложена верова-
тноћа и иста представља производ две елементарне вероватноће, јер да би
стварно дошло до лома осовиница, потребно је да истовремено буду испу-
њена следећа два услова:
1 ) P(  >  )>0  вероватноћа да ће се у осовиницама појавити довољно
велики радни напон већи од критичног напона;
Очигледно је да ова могућност постоји, јер сваки радни напон у осовиницама
који је у опсегу (600...650)МРа може разорити осовиницу од произвођача П1,
али не може разорити осовинице од произвођача П2 и П3 (може се разорити
1/3 осовиница, а 2/3 осовиница се не могу разорити). Зато се може усвојити:
P(  >  )=1/3
 36
2) PR( > )>0  вероватноћа разарања да ће довољно велики радни напон
у осовиницама већи од критичног стварно да доведе до
њиховог разарања.
Очигледно је да и ова могућност постоји, јер ако се претпостави да је у току
удара подједнака вероватноћа појаве било којег највећег радног напона у
опсегу (450...650)МРа, радни напони 600МРа могу се појавити само у 1/4
случајева, док ће у 3/4 случајева бити присутни радни напони 600МРа који
не могу разорити осовиницу. Стога се може усвојити:
PR( >)=1/4

 Елементарна непоузданост осовиница:

1 1 1
Fi(t)= P(  >)  PR (  >)=    0,083  8,3%
3 4 12
 Елементарна поузданост осовиница:
Ri(t)=1- Fi(t)=1-0,083=0,917=91,7%
 На основу добијених резултата може се извести закључак да су осовинице
пуштене у експлоатацију са извесном непоузданошћу од 8,3%, али је главни
део серије (91,7%) ипак задржао потребну поузданост. Ако у пракси и дође
до разарања на мањем броју осовиница, исте ће бити замењене новим, што
је знатно рационалније у односу на производњу осовиница са већим пре-
чницима, већом масом и већом ценом коштања.
 Графички приказ елементарне непоузданости осовиница F i(t) дат је на
наредној слици шрафираном површином на дијаграму, при чему се при-
ликом цртања дијаграма расподеле напона могу усвојити следеће вредности
математичких очекивања напона:
 Математичко очекивање вредности радних напона:
Е ( )   min   max  450  650  540 MPa
3.5. ПОУЗДАНОСТ ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАВА И УРЕЂАЈА
СА РЕДНО, ПАРАЛЕЛНО И КОМБИНОВАНО ВЕЗАНИМ
ЕЛЕМЕНТИМА И ДЕЛОВИМА
Елементи и делови транспортних система функционишу независно,
сваки са својом елементарном поузданошћу, али тако да сви скупа истовре-
мено утичу и на поузданост читавог система. При томе, поузданост система
као целине зависи не само од поузданости уграђених компоненти, већ и од
тога на који су начин поједини елементи везани међусобно. У зависности од
тога какав се конкретан ефекат жели постићи, у пракси су могућа следећа
три карактеристична случаја:
1) Редна веза елемената – у овом случају систем функционише само
ако сваки од n редно везаних елемената функционише (е1, е2, ... ,еn), односно
овде отказ било ког елемента изазива отказ читавог система (сл. 21). Поузда-
ност читавог система R(t) износи:
n

 Математичко очекивање вредности критичних напона:

R(t )  P(T  t )   Ri (t ) , t0 (3.5.1)
i 1

Е    1   3  600  750  670MPa Т време (дужина) живота система са редно везаним елементима;
i =1, 2, ... , n  редно везани елементи система.
 37
Сл. 21. Систем са редно везаним елементима
Из (3.5.1) очигледно је да је поузданост система са редно везаним еле-
ментима увек мања од поузданости најнепоузданијег појединачног елемента,
што је у техници познато као принцип најслабије карике. Стога редну везу
треба избегавати ако су у питању одговорни технички системими. Међутим,
њоме се често побољшава квалитет обављања одређене радне функције,
као на пример у хидраулици када се редно вежу два или више филтера за
пречишћавање уља (груби, фини, врло фини, ...).
 ПРИМЕР 10 
Систем за пренос снаге на једном путничком аутомобилу са задњим
погоном састоји се из неколико карактеристичних склопова приказаних на
наредној слици. Произвођач за овај систем даје гаранцију од 3 године, или
пређених 100000km, у зависности од тога која од две опције прва наступи.
Процењене елементарне поузданости појединих склопова исказане у %
износе: 92% за склоп квачила, 90% за мењачки склоп, 93% за кардански зглоб,
98% за карданско вратило, 83% за склоп диференцијала са погонским вратилима.
Одредити колика је вероватноћа безотказног рада система за пренос
снаге у току наведеног гарантног периода.
РЕШЕЊЕ:
 Елементарне поузданости појединих склопова у току гарантног периода
аутомобила износе: R1=0,92 (квачило); R2=0,90 (мењач); R3= R5=0,93 (кардан-
ски зглоб); R4=0,98 (карданско вратило); R6=0,83 (диференцијал са погонским
вратилима).
 Дати систем за пренос снаге представља типичну редну везу компонентних
елемената, код које би квар на било којем компонентном елементу изазвао
отказ читавог система.
 Вероватноћа безотказног рада тј. поузданост система за пренос снаге у
току гарантног периода аутомобила рачуна се према (3.5.1) и иста износи:
n 6
R(t )   Ri (t )  0,92  0,90  0,93  0,98  0,93  0,83  0,5825  58,25%
i 1
2) Паралелна веза елемената – систем функционише и онда када
функционише барем један елемент из система, односно систем отказује тек
онда када откаже и последњи елемент у систему (сл. 22). Поузданост читавог
система R(t) износи:
n
R(t )  P(T  t )  1   1  Ri (t ) , t0 (3.5.2)
i 1
Т време (дужина) живота система са паралелно везаним елементима;
i =1, 2, ... , n  паралелно везани елементи система.
Сл. 22. Систем са паралелно везаним елементима
На основу (3.5.2) може се закључити да је поузданост система са пара-
лелно везаним елементима увек већа од поузданости најпоузданијег поје-
диначног елемента. Зато се оваква веза елемената веома често сусреће код
највећег броја техничких система (на пример, у некој великој просторији са
много уграђених сијалица исте се увек вежу паралелно).
 ПРИМЕР 11 
Расхладни систем у једној хладњачи чине 4 расхладне коморе од којих
су прве две (K1 и K2) старе по 8 година, K3 је стара 6 година, а комора K4 је
стара 3 године. Производи које треба замрзнути равномерно се распоређују
на све 4 расхладне коморе, које су довољно велике запремине тако да могу
преузети смрзнуту робу из осталих комора у случају да дође до њиховог не-
планираног отказа.
 38

Усвајајући да је поузданост нових расхладних комора 100%, као и да

након истека сваке календарске године проведене у експлоатацији њихова
поузданост опада за по 10%, потребно је израчунати укупну поузданост ком-
плетног расхладног система хладњаче.
б

РЕШЕЊЕ:

 Елементарне поузданости појединих комора износе: Сл. 23. Систем са комбиновано везаним елементима
Rk1=20%=0,2; Rk2=20%=0,2; Rk3=40%=0,4; Rk4=70%=0,7;

 Дати систем расхладних комора представља типичну паралелну везу ком-
понентних елемената, која ће функционисати све дотле док буде радила
барем једна од 4 расхладне коморе.
 Вероватноћа безотказног рада тј. поузданост комплетног расхладног
система хладњаче рачуна се према (3.5.2) и иста износи:
n4
R(t )  1   1  Ri (t )  1  1  Rk1   1  Rk 2   1  Rk 3   1  Rk 4 
i 1
R(t )  1  1  0,2   1  0,2   1  0,4   1  0,7 
R (t )  0,8848  88,48%
 ПРИМЕР 12 
На слици је приказан склоп аутомобилског квачила, који служи за пре-
нос снаге са замајца мотора на мењач помоћу преносне плоче са фрикционим
облогама (ламеле). Преносна плоча је притиснута уз замајац мотора помоћу
подсклопа који се састоји од потисне плоче са 6 кружно распоређених цилин-
дричних завојних опруга.
Елементарна поузданост преносне плоче са фрикционим облогама у
току гарантног периода аутомобила износи 92%, а елементарна поузданост
сваке од опруга из подсклопа потисне плоче износи 82%.
Одредити колика је вероватноћа безотказног рада склопа аутомобил-
ског квачила у току гарантног периода кога даје произвођач.

3) Комбинована веза елемената – настаје комбинацијом редне и

паралелне везе, сходно ефекту који се таквим везивањем жели постићи,
а која у основи може бити:
 реднопаралелна веза  систем се састоји од n редно везаних обје-
ката, при чему сваки појединачни објекат садржи по m паралелно везаних
елемената (сл. 23.а);
 паралелноредна веза  систем се састоји од m паралелно везаних
грана, при чему свака грана садржи по n редно везаних елемената (сл. 23.б).
 39
РЕШЕЊЕ:
 Склоп аутомобилског квачила приказан на слици може се третирати као
комбинована веза компонентних елемената и то као редно-паралелна веза,
коју у конкретном случају чине:
 преносна плоча и потисна плоча (редна веза од n=2 компонентна елемента);
 подсклоп потисне плоче са m=6 паралелно везаних притисних опруга
(паралелна веза). Битно је истаћи чињеницу да у случају да откаже нека од
опруга систем и даље ради, али са смањеном ефикасношћу (са смањеном
потисном силом).
R 1=92%=0,92 – елементарна поузданост преносне плоче са фрикционим
облогама;
R2i=82%=0,82 – елементарна поузданост било које ("i"-те) притисне опруге.
Шематски приказ склопа аутомобилског квачила имао би следећи изглед:
 Поузданост подсклопа потисне плоче са 6 паралелно везаних опруга према
(3.5.2) износи:
n 6
 n
  6

R2 (t )  1   1  R2i (t )  1  1  R2i  1  1  0,82   0,9999  99,99%
i 1
 Поузданост склопа аутомобилског квачила тј. вероватноћа његовог безот-
казног рада у току гарантног периода рачуна се према (3.5.1) и иста износи:
n2
R(t )   Ri (t )  0,92  0,9999  0,9199  91,99%
i 1
 ПРИМЕР 13 
Систем за уситњавање руде у једном руднику са површинским копом
састоји се из три постројења (П1, П2, П3) од којих прво служи за дробљење
најтврђих материјала, друго за средње тврде, а треће за мекше материјале.
Свако од постројења снабдевено је са по три дробилице од којих прва
у низу служи за грубо, друга за средње, а трећа за фино уситњавање руде.
Предвиђено је да сва три постројења раде нон-стоп (у све 3 смене) и то неп-
рекидно у току целе календарске године.
Појединачне дробилице из појединих постројења нумерисане су дво-
струким индексом према приложеној шеми, при чему прва бројка у индексу
означава постројење, а друга бројка технолошку намену дробилице посма-
трану са аспекта финоће уситњавања (већа бројка= финије уситњавање).
 40
Статистичким праћењем и беле-
жењем отказа у току једне календар-
ске године, добивене су следеће поу-
зданости дробилица у постројењима:

П1: R11=0,43; R12=0,46; R13=0,54;

П2: R21=0,48; R22=0,53; R23=0,58;
П3: R31=0,59; R32=0,66; R33=0,69;

Израчунати укупну поузданост комплетног система за уситњавање

руде у сва три постројења, у току анализиране календарске године.

РЕШЕЊЕ:

 Систем дробилица приказан на слици може се третирати као њихова ком-

бинована веза и то као паралелно-редна веза од m=3 паралелне гране, при
чему свака грана садржи по n=3 редно везане дробилице.
 Поузданости појединих грана (појединих постројења) са редно везаним
дробилицама рачунају се према (3.5.1) и износе:
n 3
 П1: R1 (t )   R1i (t )  0,43  0,46  0,54  0,1068  10,68%
i 1
n 3
 П2: R2 (t )   R2i (t )  0,48  0,53  0,58  0,1476  14,76%
i 1
n 3
 П3: R3 (t )   R3i (t )  0,59  0,66  0,69  0,2687  26,87%
i 1

 Поузданост комплетног система за уситњавање руде, тј. укупна поузданост

свих 9 дробилица у сва три постројења у току анализиране календарске
године, рачуна се због паралелне везе R1, R2 и R3 према (3.5.2) и износи:
n 3
R(t )  1   1  Ri (t )  1  1  R1   1  R2   1  R3 
i 1

R(t )  1  1  0,1068  1  0,1476  1  0,2687 

R (t )  0,4432  44,32%