FUNKCIJE RASPODELE U OBLASTI POUZDANOSTI

OSNOVNI ZAKONI RASPODELE NEPREKIDNOG TIPA

U ovom odeljku ćemo dati funkcije gustine otkaza koje su

najčešće u proučavanju pouzdanosti, zajedno sa
funkcijom pouzdanosti i funkcijom intenziteta otkaza koje
se na njih odnose. Takođe izložičemo i izraze za očekivano
vreme bezotkaznog rada za svaki od ovih slučajeva.
Najčešće se koriste: Eksponencijalna raspodela, Normalna
raspodela, Lognormalna raspodela i Vejbulova raspodela.
 Normalna ili Gausova raspodela

Normalna ili gausova raspodela primenjena u teoriji

pouzdanosti
Jednačina za funkciju gustine otkaza u slučaju normalne
raspodele je:
2
1  t  
1   
f (t )  e 2  
, t  0,   0,   0, 7. 1

 2
gde je: μ. - srednja vrednost,
σ - standardna devijacija prirodnog logaritma i
t - vreme otkaza.
To je dvoparametarska raspodela sa parametrima μ i σ,
koja predstavlja dobar model u slučajevima kada dolazi
do postepenog starenja sistema u toku upotrebe tj. kada se
javlja istrošenje. Pri određivanju pouzdanosti ne koristi se
oblik normalne raspodele dat jednačinom 7.1, jer se
integral te jednačine ne može izračunati u konačnoj formi.
Zbog toga se koristi tzv. standardizovana normama
raspodela (z), za koju postoje tabele iz kojih se mogu naći
površine ispod funkcije gustine otkaza za bilo koju
normalnu raspodelu. Jednačina 7.1 može se prevesti u
standardizovani oblik uvođenjem smene:

z 
t  

 Pošto površine ispod  (t) i f(t) moraju biti
spod

i

jednake, važi odnos:

F (t) dt =  (z) dz.

 7. 3

Iz jednačine 7.3 sledi:

f (t ) dt
 z  
dz 7. 4
dok se diferenciranjem jednačine 7.4 dobija:

dt
dz  7. 5

 Zamenom u jednačinu 7.4 dobijamo:

 z   f t  7. 6

Uzimajući u obzir jednačinu 7.1 može se napisati

konačan oblik standardizovane normalne raspodele:

1
1  z2
 ( z)  e 2
   z ,  , 7. 7
2
gde je z dato jednačinom 7.2. Funkcija kumulativne
raspodele biće jednaka:
z z 1
1  z2
F ( z )    z dz   e 2
dz 7. 8
 2 
Na slici 96. dat je izgled normalne raspodele .

Slika 96. Normalna raspodela

 Na osnovu prethodnih jednačina, funkcija
pouzdanosti se može napisati u sledećem obliku:
 
Rt   1  F t    f t dt    z dz 7. 9
t z

odnosno:

R t   1    z dz  1  F z 
z 7. 10

Na slici 97. dat je oblik funkcije pouzdanosti. Funkcija

intenziteta otkaza se može predstaviti u sledećem obliku:

f t   z  7. 11
 t   
R t  R t 
Slika 97. Funkcija pouzdanosti u slučaju normalne raspodele
To je monotono rastuća funkcija vremena, a njen izgled dat je na
slici 98. Očekivano vreme bezotkaznog rada se posle određenih
operacija dobija u obliku:
 E(t) = μ 7. 12
tj. očekivano vreme bezotkaznog rada jednako je srednjoj
vrednosti μ.

Ovde treba dati napomenu koja se odnosi na površinu

ispod funkcije f(t), tj . (z). Ova funkcija je definisana za
vrednosti t, tj. z, od - ∞ do + ∞, i onda je površina ispod
nje jednaka 1. Međutim, kako vreme ne može da bude
negativno, u teoriji pouzdanosti se normama raspodela
definiše za vrednosti t od 0 do + ∞ .  To je sasvim
prihvatljivo, jer na primer kad je t = μ - 4.5 = 0 tj. z = - 4.5
(sl. 99), površina za t ≤ 0 je svega 0.0000034 što se može
zanemariti.
Slika 98. Funkcija intenziteta otkaza u slučaju
normalne raspodele
U praksi, otkazi u zoni tzv. negativnih vremena
označavali bi otkaze koji su se desili pre nego što je
sistem pušten u korišćenje.
Tada se uzima da su se ovakvi otkazi desili u vremenu t=0,
a njihovi uzroci su u greškama koje nije otkrila kontrola
kvaliteta.
U teoriji pouzdanosti vrednost za μ je uvek pozitivna jer je
to vremenska kategorija, dok u ostalim primenama ova
vrednost može biti od - ∞ do + ∞.
Slika 99. Ilustracija normalne definisanosti raspodele
za slučaj t = µ - 4.5, σ = 0, tj. z = - 4.5
 Eksponencijalna raspodela
U slučaju gde su brojne vrednosti standardne devijacije i
srednje vrednosti približno iste, postavlja se hipoteza da
se slučajno promenljiva pokorava eksponencijalnom
zakonu raspodele.
Eksponencijalna raspodela primenjena u teoriji
pouzdanosti
Funkcija pouzdanosti i funkcija intenziteta otkaza su
jedinstveni, tj. određenoj funkciji pouzdanosti odgovara
samo određena funkcija intenziteta otkaza i obrnuto. U
ovom odeljku ćemo dati funkciju gustine otkaza koje se
najčešće koriste u proračunavanju pouzdanosti, zajedno sa
funkcijom pouzdanosti i funkcijom intenziteta otkaza koje
se na njih odnose.
Oblik eksponencijalne raspodele dat je na slici 100.

Slika 100. Eksponencijalna raspodela

Funkcija gustine otkaza u slučaju eksponencijalne raspodele
glasi:

f t   e  t
, t  0,  >0, 7. 17
gde je:
λ – parametar, a t vreme otkaza.
Funkcija pouzdanosti je:
t
R t   1  F (t )  1   e t dt 7. 18
0

odnosno:

R t   e  t 7. 19
Oblik funkcije pouzdanosti prikazan je na slici 101.

Slika 101. Funkcija pouzdanosti u slučaju

eksponencijalne raspodele
Funkcija intenziteta otkaza je po definiciji jednaka:

f t  e t
 t     t   7.
Rt  e 20

Prema tome, u slučaju eksponencijalne raspodele intenzitet

otkaza ne zavisi od vremena i uvek ima konstantnu
vrednost. To je veoma povoljna okolnost koja mnogo
uprošćava izračunavanje u slučajevima kada se može
primeniti eksponenci­jalna raspodela - a to je slučaj kod
elektronskih sistema. Proizilazi da se određiva­njem
parametra eksponencijalne raspodele, u isto vreme dobija i
vrednost inten­ziteta otkaza. Intenzitet otkaza se može
predstaviti pravom linijom, kao na slici 102.
Slika 102. Funkcija intenziteta otkaza u slučaju
eksponencijalne raspodele
 Očekivano vreme bezotkaznog rada može se
izračunati prema:

 
1
E T    R(t )dt   e dt 
 t
7. 21
0 0

Znači, očekivano vreme bezotkaznog rada je jednako
recipročnoj vrednosti inten­ziteta otkaza . Ta vrednost se
često obeležava sa Toz, pa je znači:

1 7.
Toz 
 22
Ovo je još jedna povoljna okolnost kada je u pitanju
eksponencijalna raspodela, jer se određivanjem
intenziteta otkaza  vrlo lako može dobiti vrednost
Toz i obrnuto. U slučaju popravljivih sistema, pri
čemu je pretpostavka da će se popravljeni sistem
ponašati kao nov, vrednost Toz je poznata pod
nazivom srednje vreme između otkaza.
Poznato iz teorije verovatnoće da je površina ispod
krive f(t) jednaka jedinici. Površina od 0 do
vremena t jednaka je verovatnoći pojave otkaza
F(t), dok je površina od vremena t do ∞ jednaka
verovatnoći bezotkaznog rada R(t) = l - F(t).