MEGATREND UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Problem: u skoro svim oblastima i celini nae, domae stvarnosti zapaamo

nezadovoljavajue stanje u fazi strategijskog upravljanja i procesima sprovoenja strategijskih koncepata i planova. Ne postiu se odrivi rezultati, nema pozitivnih promena

Istraivano je:

stanje razvijenosti strategijskog miljenja i menadmenta, i utemeljenost sistema kulturnih vrednosti sredine, povezanost ova dva fenomena

Predmet: izuavanje uticaja kulturnih karakteristika ovog podneblja na razvoj i

odravanje procesa strategijskog upravljanja, poreenjem sa vrednostima referentnih sistema uspene prakse danas u svetu. Da li postoji odreena povezanost i uticaj selektovanih opte naglaenih, karakteristika domae kulture tako to deluju negativno, ograniavajue jer koe pokretaku silu napretka i modernizacije drutva, organizacija i pojedinaca? Na socijalni model upravljanja je torbarenje

Generalna hipoteza (GH) u radu je: GH: to su kulturne vrednosti neutemeljenije to je strategijsko upravljanje manje efikasno!!

 Posebne hipoteze (PH) ovog istraivanja su:

PH.1: to je harmonija prijateljskih odnosa meu ljudima vie usklaena to potovanje linog dostojanstva, prava i sloboda oveka dobija veu vrednost PH.2: vea istinska briga o ouvanju prirodne okoline oveka i briga o racionalnom korienju neobnovljivih resursa rezultira u dugorono odrivom razvoju, viem kvalitetu ivota zajednice i manjim ukupnim trokovima PH.3: to su istinoljubivost i uvaavanje realnosti na viem nivou - to su anse za nastanak greke upravljanja manje PH.4: to se manji znaaj daje prolosti i tradiciji to su , anse da se ostvari prosperitet u budunosti vee PH.5: vea orijentacija na dugrone rezultate, materijalne i duhovne, bre pokree promene PH.6: to je kvalitetnije planiranje i kontrola izvrenja to je vea efikasnost korienja vremena kao neobnovljivog izvora PH.7: to je vea tenja ka sigurnosti to je manja otvorenost prema riziku promena PH.8: to su elementi kulture utemeljeniji u oveku to on uspenije sagledava, bira, planira i stvara svoju budunost PH.9: to su tolerancija, potovanje i otvorenost prema drugima vei to su mogunosti strategijskog menadmenta vee PH.10: to je izraeniji lini ponos lanova zajednice na svoj posao i ostvarene rezultate to je vei podsticaj za kreativnost i timski rad

 Prema nivou optosti ovde posmatramo makro nivo (polje) uzronosti opta i

posebna uzronost. Nivo pojedinanog mikro nivo uzronosti nije analiziran. Model niza varijabli je: kultura politika ekonomija. Nezavisna varijabla je kultura (kulturne vrednosti) a zavisne varijable bi bile politika i ekonomija (strategijsko upravljanje). Utvrivana je znaajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) povezanosti nezavisne i zavisne varijable. Postojanje korelacije, ipak ne daje osnove za definitivno zakljuivanje o uzrocima. Vrednosti su naklonosti, tendencije za odreeno ponaanje, i ciljevi na ije utvrivanje je ponaanje usmereno. Duhovni, intelektualni odnos prema stvarnosti. Preko verujem se izraavaju vrednosti. Sve u svemiru je sastavljeno od nano estica, to govori da je sve povezano i ne moe se odvojeno tretirati. Praktikovanje, ili ne, strategijskog odnosa je kulturoloko pitanje, odnosno vrednosno pitanje strategijske orijentacije Glavna funkcija vrednosti u kulturi i zajednici je da podstiu organizovanu ljudskost, uzdiui ovekovu svest Nacrt za budunost Usklaenost izmeu razuma (um) i srca (emocija)

 Vrednosti nisu stvar nacije, etnikog porekla ve socijalne situacije i odnosa, verovanja, ideja i istorijskog

iskustva. Pravilno funkcionisanje jednog drutva postie se tek kada se pravni okvir (koji sam nije dovoljan) popuni utemeljenim, civilizacijskim kulturnim vrednostima. Kulturni sistem je u stalnim promenama i kao najvii u interaktivnim je odnosima sa drugim podsistemima politikim, ekonomskim itd. izgradnja vrednosne svesti graana, najvaniji projekat u drutvu. Sposobnost Japanaca da ue od stranaca i da asimuliraju spoljanje kulturne uticaje
Vrednosti i karakteristike kulture u Srbiji, uporeenje sa nekim modelima iz sveta:

Katalog ireg izbora karakteristika kulture Srbije (izdvojeno je preko 240 karakteristika), meu kojima su: Prevlast emotivnog nad racionalnim, Neuputanje u promene, Velika neiskrenost, Intezivna okrenutost prolosti, Nerazvijene radne i organizacione sposobnosti, Kolektivizam, Nesistematinost, Bahatost, netolerantnost (nepotovanje potreba i dostojanstva drugog), Mala ekonomska uspenost (ekonomija preivljavanja), odsustvo radne etike, Egoistinost ( izraeno lino ja, nerazdvojeno lino ja od drutvenog, javnog dobra, etiki motiv je slab a izraen bioloki), Nerealno procenjivanje stvarnosti naeg mesta u svetu, Inertan i lenj obrazac ponaanja, sklonost nasilju, Pasivnost, odbijanje i odbrana, ekanje povoljnosti.

Sloboda (visoko cenjena na nacionalnom nivou, na pojedinanom slabo izraena), Mit o starom uspehu; budunost? Komformizam i parazitska egzistencija, arijsko palanaka kultura, odlai i lai pristup, Voe slepci (R. Domanovi), Kompleks voe, autoritarna agresivnost, Ljudi plemenskog kontinuiteta, nacionalni pristup, Hrabrost (vojna i to u fazi odbrane), Kukaviluk (kolebljivost i nesigurnost vrednosne orijentacije), Ambivalentnost, neusklaenost (disharmonija), Odsustvo potovanja oveka, Nerazvijeno procesno razmiljanje, Strah od ogovornosti (obaveze), odsustvo ireg konteksta, Tiranija kratkoronosti, Odsustvo kvalitetnih, razraenih strategija razvoja koje su u skladu sa razvojem sveta (benmarking?), Orijentacija na mo, Ne uimo iz greaka, kratko pamenje, Razonoda i provod (u krizi prvo iskljuuju obrazovanje i kulturu), folklorna kultura, Rodoljubiv i gostoljubiv narod, bistar i demokratian, Obdarenost za pesnitvo, likovne umetnosti, sport i muziku, Usvojene su mnoge kvazivrednosti kao normalne, ak i potrebne, Ubeenost da smo neko i neto, novokomponovana Pink TV kultura, Pokornost i dodvornitvo voi zarad mrvica, Oslanjanje na drugog, siguran zaklon,

 Nepismeni strunjaci i opti specijalisti, Izostajanje rezultata, pozivanje na svete obiaje i tekovine (pokrie za nerad) itd

Neke vrednosti iskristalisane u razvoju civilizacije: ovekoljublje Potovanje Istinoljubivost Pravda i pravinost Rad (radna etika i ponos u radu) Uenje (stalno, doivotno) Usavravanje (kontinualno unapreivanje) Lina odgovornost Kulturu jednog drutva ine Verovanja Miljenja duhovni sloj (formiraju sadraj) Ideje Vrednosti Objekti Simboli materijalni sloj (izraavaju sadraj) Tehnologije Vrednosti nisu uvek uporedljive. Svaka hijerarhija i rangiranje vrednosti je privremena

Osnovne vrednosti strategijskog menadmenta u svetskim razmerama:

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10)

Promene Globalizacija i internacionalizacija Multikulturalnost Preduzetnitvo Unapreenje kvaliteta Socijalna odgovornost i odgovornost prema prirodi Interdisciplinarnost Pojava i razvoj novih koncepata Pitanja morala i etike Promena uloge samih menadera

Deklaracija o pravima oveka (San Francisko, 1945). Veina karakteristika kulture naeg podneblja (>60%) nije u

skladu sa zahtevima zajednikih ideala meunarodne zajednice Agresivnost, osvetoljubivost, ovinizam, meunarodno neprijateljstvo i slavoljublje su neke karakteristike nae sredine koje su suprotno usmerene od meunarodno priznatih vrednosti
Razvoj referentnog okvira kulturnih vrednosti strategijskog upravljanja Kriterijumi za selektovanje vrednosti 1) Odravanje nade u bolju budunost i zajedniki uspeh (aktivan pristup i optimizam) 2) Stalno i ponovno uenje 3) Otvorenost i povezivanje (priznavati sopstvene greke, preispitivati dato, konstruktivni dijalog, pozitivna komunikacija, prihvatanje drugaijeg, uvaavanje i poverenje, planetarno umreavanje) 4) Kreativnost (nove ideje, stvaralatvo) 5) Odrivost (drati se vrednosti a ne smernica, dugotrajnost) 6) Orijentacija na budunost iniciranje spremnosti na promene, dugorona orijentacija, sistemski pristup, odloeno zadovoljenje a ne samo neposredna korist 7) Postignue, progres

4 grupe aktivnosti strategijskog menadenta: Strategijska analiza Strategijski izbor Strategijska promena Strategijska kontrola

Razvoj referentnog okvira kulturnih vrednosti

V.1 Mir, Sloboda i Jednakost V.2 Ouvanje ovekove okoline, Racionalno korienje prirodnih resursa, i Briga o zajednici (drutvena odgovornost) V.3 Istina V.4 Orijentacija na budunost i promene V.5 Postignue (uspean rezultat) V.6 Vreme V.7. Sigurnost V.8 ovek razvijene kulture (sm bira i stvara svoje okruenje) V.9 Jedinstvo meu razliitostima V.10 Ponos Stavljanje u naspramni odnos referentnih vrednosti i domaih karakteristika kulture koje su na istoj liniji delovanja
Kljune karakteristike domae kulture na liniji predmeta vrednosti V.1 su veinom u skladu sa referentnim

vrednostima Skup domaih karakteristika kulture na liniji predemeta referentne vrednosti V.10 u osnovi je u skladu sa sutinom sadraja referentne vrednosti V.10 Ostali skupovi domaih karakteristika nisu u skladu sa referentnim vrednostima V.2,V.3,V.4,V.5,V.6,V.7,V.8 i V9

Slaganje domaih karakteristika kulture i referentnih vrednosti imae pozotivan vrednosni predznak u sluaju vrednosti V.1 i V.10 a negativan , suprotno usmerenje, u ostalih osam sluajeva (80%)
Provera rezultata kroz studije sluaja
1.

2.
3. 4. 5.

Studija sluaja RTB Bor Analiza kljunih parametara razvoja strategijski aspekt Specifinosti karakteristika kulture RTB Bor Uporeenje sa standardima industrije bakra u svetu Sluaj Ajlend Koper Majn, Kanada (zatvaranje) Sluaj AITIK36, vedska (proirenje) Sluaj Outokumpu, Finska (inovativna kultura) Sluaj Gaby Sur, Codelco, ile (otvaranje)

Trini testovi pokuaj provatizacije RTB Bor (eksperimenti in vivo)

3 tendera (1 i 2 - prodaja objekata i opreme, 3 strateko partnerstvo). Svi su zavreni neuspeno

 Razmatranje uticaja kulturnih vrednosti na kulturu strategijskog miljenja

Okvirni model veza kulturne osnove i strategijskog menadmenta, organizacije, izvrenja i rezultata

 Kulturne karakteristike menadera u Srbiji 1. Velika distanca moi 2. Visok stepen izbegavanja neizvesnosti 3. Tradicionalno zastupljen kolektivizam 4. I muke i enske kulturne vrednosti Testiranje hipoteza
Test znakova razlike (The Sign test) (ne parametrijski statistiki test smerova razlika povezanih uzoraka)

Uporeenje referentnih kulturnih vrednosti (V.1 V.10) i povezanih domaih karakteristika kulture (K.1 K.10):

Ukupan broj sluajeva N=10. Manju frekvenciju pojavljivanja ima znak +, n+ = 2=X vrednost. Iz tabele za Sign Test X vrednost je jednaka sa kritinom vrednosti od X(=2), pa zato odbacujemo nultu-hipotezu da su razlike isto sluajne, a prihvatamo alternativnu hipotezu da je nezavisna varijabla kulturne vrednosti imala efekat na ponaanje strategijsko upravljanje. Korien je dvostrani test sa nivoom znaajnosti 0,05 (5%) Prihvaena je alternativna hipoteza da uzrok razlika izmeu dva naina ponaanja u oblasti strategijskog menadmenta lei u nezavisnoj varijabli u kulturnim vrednostima.

Posebna hipoteza PH.1 podrava sadraj referentne vrednosti V.1. Hipoteza je prihvaena i u sistemu domaih karakteristika kulture.
Hipoteza PH.2 je podudarna sa sadrajem referentne vrednosti V.2. Hipoteza PH.2 je odbijena u domaem kulturnom kontekstu. Iskaz hipoteze PH.3 u svojoj osnovi ima kulturnu vrednost V.3 Istina. U sistemu domaih karakteristika kulture ona je pala nema potvrdu u stvarnim efektima Hipoteza PH.4 je povezana sa smislom i znaenjem referentne vrednosti V.4. Domai kulturni obrazac skoro u potpunosti je okrenut prolosti i praznim tradicionalizmima tako da hipoteza nema potvrdu na domaem terenu nije prihvaena Posebna hipoteza PH.5 je u skladu, pozitivnoj korelaciji, sa karakteristikama referentne vrednosti V.5. domai sistem ne podupire hipotezu PH.5. Hipoteza PH.6 je bazirana na referentnoj vrednosti V.6 Vreme koja u potpunosti podrava stav hipoteze. Domai obrazac nije u skladu sa V.6 i sa tvrdnjom PH.6

Hipoteza PH.7 proizilazi iz sadraja referentne kulturne vrednosti V.7 Sigurnost. Nae karakteristike trae sigurnost u rodu a ne u radu, vlada atmosfera permanentne ugroenosti, egzistencijalni parazitizam i komformizam. Naa kultura sada ne podrava hipotezu PH.7. Vrednost V.7 podrava hipotezu Referentna vrednost V.8 podrava hipotezu PH.8. Efekti domaih karakteristika K.8 ne podupiru stav iskazan u V.8 odnosno PH.8 Osnovno polazite hipoteze PH.9 poiva na referentnoj vrednosti V.9 Jedinstvo meu razliitostima. Domae karakteristike kulture iz skupa K.9 nisu u skladu sa V.9 iz referentnog okvira. Hipoteza PH.9 nije jasno prihvaena u domaem kulturnom modelu odbija se. Stav hipoteze PH.10 oslonjen je na vrednost V.10 Ponos. Skup domaih karakteristika K.10 veim delom je u skladu sa sutinom sadraja referentne vrednosti V.10. Izmeu K.10 i V.10 postoji pozitivna koleracija Spirmanov ne- parametrijski koeficijen korelacije rs Kritina vrednost za rs na nivou znaajnosti 0,05 za dvostrani test je 0,65 (za N = 10). Kako posmatrani rs (rs = 0,782) premauje tu vrednost, moemo odbaciti nultu hipotezu da su razlike izmeu dve populacije nastale isto sluajno (bez uzroka), u korist alternativne hipoteze da je nezavisna varijabla (kulturne vrednosti) imala uticaj na proces strategijskog upravljanja Na osnovu rezultata sprovedenog statistikog Testa znakova razlike (Sign Test), Spirmanovog ne parametrijskog koeficijenta korelacije i provere posebnih hipoteza (PH.1 do PH.10) vidimo da osam od deset domaih karakteristika ima negativnu korelaciju prema referentnim kulturnim vrednostima iz sistema sa razvijenim strategijskim upravljanjem. Hipoteze PH.2, PH.3, PH.4, PH.5, PH.6, PH.7, PH.8 i PH.9 nisu dovoljno prihvaene i utemeljene kod nas, odnosno nisu u istom smeru kao domae karakteristike kulture to utie na znaajno manju efikasnost strategijskog upravljanja u naim realnim sistemima

Time je generalna hipoteza potvrena preko statistikog Testa znakova razlike,

Spirmanovog koeficijenta korelacije, proverom posebnih hipoteza, analizom empirijskih rezultata studije sluaja RTB Bor i drugih referentnih kompanija, i razmatranjem karakteristika kulture menadera Srbije i RTB Bor. to je kultura povrnija to je upravljanje na duge staze odsutnije i neefikasnije.
Zakljuci

Procenjivane su razliitosti i slinosti karakteristika kulture dve sredine:

1)Koja u procesima strategijskog upravljanja ostavruje uspene rezultate referentni vrednosni okvir 2)Kultura naeg podneblja gde se proces startegijskog menadmenta izrazito neuspeno koncipira i primenjuje

Otkriveno je vie od 80% razliitosti i manje od 20% slinosti. Vanije je imati utemeljen sistem kulturnih vrednosti (nevidljive prednosti) ili vrednosnih svesti nego samo vidljive prirodne resurse, finansijske kapacitete, povoljan geografski poloaj i sl.
1.U naem drutvu jo nije izgraen i usvojen jedan zajedniki nacionalni sistem utemeljenih kulturnih vrednosti

koji bi inio osnovni vrednosti kontekst za generisanje prosperitetnih strategija Populacije sa uruenim sistemom vrednosti ne proizvode efikasno strategijsko upravljanje prema pozitivnim promenama Potrebne su korenite promene poevi od primarnog vaspitanja, obrazovanja, medija, institucija

2. Studija sluaja RTB Bor pokazuije da odsustvo dugoronog i sveobuhvatnog analiziranja i planiranja u korist kratkoronih ciljeva vodi prema nepodnoljivim rizicima, stalnoj dezorijentaciji i pogrenim strategijskim izborima Kompanija se nalazi u poodmaklom stadijumu srategijske i operativne krize Organizaciona kultura menadmenta je jako udaljena od koncepta modernog strategijskog menadmenta uspenih rudarskih i metalurkih kompanija Iz stare formule, bez obzira na visinu investicija ne mogu izai mnogo bolji rezultati od prethodnih Nove okolnosti i izazovi trae novi nain miljenja, vrednosti i strategije 3. Iz izokrenutih vrednosti ne nastaju dobro organizovani efikasni sistemi sa smislom za plan, sa humanim vrednostima, ve haotine akcije kratkog daha sa velikim tetama i gubitkom jasne perspektive Vrednosna kriza je od svih najtea i razarajua, tea i od ekonomske krize, jer se deava kod ljudi koji sve pokreu, ukljuujui i ekonomiju 4. Nai menaderi su spremni da radi postizanja kratkoronih profita i linog uspeha, i koristi, naprave dugorone tete koje se ovde socijalizuju, obmanjujui i sebe i javnost Kljuno pitanje je da se normalizuju ljudske kulturne vrednosti pogonska sila i generator smisla dugorono odrivog planiranja i organizovanja, usklaenog izvoenja i kontrole 5. Za generisanje visokih vrednosti potrebna je sredina spremna i sposobna da ui 6. Priroda sa svojim kapacitetima i raznovrsnostima je osnova svake budunosti oveka. Bilo koja strategija koja svojim radom proizvodi degradaciju, zagaivanje i unitavanje prorode, time i budunosti ljudi, je samo pakleni plan protiv opstanka i zdravog razvoja oveanstva 7. U studiji se indirektno pokazuje da je:

sposobnost aktivnog komuniciranja, dijaloga, sluanja sagovornika ili suprostavljene strane, vana za izgradnju poverenja u procesu strategijskog miljenja

drutveno uenje kulturnih vrednosti - sposobnost socijalizacije proces putem kojeg je mogue uspostaviti poeljan sistem vrednosti za strategijski pristup elja za samopotvrivanjem vaan motiv za prihvatanje pozitivnih promena i koncipiranja ivotnog plana i identiteta na strategijskoj osnovi kreativnost, vana pokretaka vrednost suprotnog smera od autoritarnosti i pokornosti, dobrovoljne poslunosti koje karakteriu nau kulturu radna etika pozitivno povezana sa dugoronim poverenjem u institucije i sistem vrednosnih svesti o smislu aktivnog delovanja prema boljim pozicijama

8. Za sve to eli da gradi, oveku su potrebni dobri oslonci ili temelji. Ljudi stvaraju sisteme i kreiraju procese na osnovu svojih vizija, duhovnih predstava i ciljeva, ili sistema kulturnih vrednosti koje uvaavaju. Samo pasivno prilagoavanje (komformizam) se ne moe poistovetiti sa napretkom Sprovedeno istraivanje ukazuje na nepovoljne osnove nacionalne kulture, nizak nivo organizacione i pojedinane menaderske kulture posledino imamo stanje loeg strategijskog menadmenta i loe ukupne rezultate Potrebna je temeljna promena kulturnih vrednosti i ponaanja elite, institucija, menadera, zaposlenih, odnosno preobraaj cele zajednice.