US - Kvantitativne Metode - Zbirka Zadataka

Mališa Žižoviæ
Olivera Nikoliæ
Ana Simiæeviæ
ZBIRKA ZADATAKA
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Prof. dr Mališa Žižović

Prof. dr Olivera Nikolić
Ana Simićević

KVANTITIVNE METODE
- ZBIRKA ZADATAKA -

Beograd, 2010. godine

KVANTITATIVNE METODE – ZBIRKA ZADATKA
Autori:
Prof. dr Olivera Nikolić
Prof. dr Mališa Žižović
Ana Simićević
Recenzent:
Prof. Dr Dušan Adnađević
Izdavač:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavača:
Prof. dr Milovan Stanišić
Tehnička obrada:
Novak Njeguš
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlović
Godina izdanja:
2010.
Tiraž:
1350 primeraka
Štampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-275-9
PREDGOVOR
Svrha ovog Praktikuma je da omogui studentu razumevanje i ovladavanje

metodama i postupcima potrebnim za rešavanje zadataka. On se sastoji iz dva
dela. U prvom delu dat je potrebni broj zadataka sa rešenjima u potpunosti,
dovoljan broj ponuen za individualno i timsko rešavanje. Drugi deo obuhvata
zadatke sa uputstvima za rešavanje uz korišenje softverskog paketa MATLAB.
Takoe, posle svake oblasti dati su pregledi bodova koji te oblasti
akumuliraju.
Prirunik zajedno sa udžbenikom Kvantitativne metode ini celinu programa
ovog predmeta.
Recenzent je korisnim sugestijama doprineo kvalitetu udžbenika.
Svesrdnu tehniku pomo u pripremi Praktikuma pružili su asistenti Jelena
Kaljevi, dipl. inž. – master i Ivan Panteli, dipl. inž. – master.
Autor
III
SADRŽAJ
Prvi deo
Kvantitativne metode – zbirka zadataka
1. Diferencijalni račun 1
2. Neodređen integral 66
3. Određen integral 82
4. Diferencijalne jednačine 88
5. Matrice i determinante 94
6. Ekonomske funkcije 109
7. Finansijska matematika 153
8. Elementi teorije verovatnoće 174
9. Elementi statistike 187
Drugi deo
Praktikum za MATLAB 7
Uvod 213
1. Osnovni principi rada u MATLAB-u 215
2. Grafik funkcija 225
3. Matrice 233
4. Sistem linearnih algebarskih jednačina 246
5. Integrali i primena integrala 250
6. Formiranje distribucije frekvencija 259

Dodatak
Tablice
Finansijske tablice 271

Statističke tablice 283
Tablica slučajnih brojeva. 295
1.
Diferencijalni raun
Pregled nekih elementarnih funkcija
1. Linearna funkcija y kx n, k, n R k tg e
2. Kvadratna funkcija y ax 2 bx c a, b, c R, a z 0 kanonski oblik

2
§ b · 4ac b 2
y a¨ x ¸
© 2a ¹ 4a
1
3. Funkcije oblika y n
x, n N
y n
x n parno y n
x n neparno
k
4. Funkcije oblika y , kR
x
k
k y , k 0
y , k !0 x
x
2
5. Eksponencijalna funkcija: y ax a R, a ! 0, a z 1
y ax 0 a 1
y ax a ! 1
6. Logaritamska funkcija
y log a x a ! 1
y log a x 0 a 1
7. Trigonometrijska funkcija
y sin x y cos x
3S 2S
2
S S
S 0 S 2S 0 2 S 3S
S 2 2 2
3
y tg x y ctg x
2S
S S S 3S S S 0 S
2
S 3S
2 2 2 2 2
PRIMERI SA REŠENJIMA:
1. Oblast definisanosti sledeih funkcija je:
x
a) y , x 2 z 0 x z 2 x R \ ^2`
x2
x
b) y , x2 2 ! 0 x R
x 2
2
2x
c) y , 1 x 2 z 0 x z r1 x R \ ^1,1`
1 x2
d) y 2 x, 2 x t 0 x d 2 x f, 2@
e) y x 2 4, x 2 4 t 0 x f, 2@ > 2, f
4
f) y ln x 2 1 , x 2 1 ! 0 x f, 1 1, f
g) y ln 1 x 2 , 1 x2 ! 0 x 1,1
x x
h) y ln , !0 x
3 x 3 x
3-x
x
x 0,3
3 x
x 2 3x 4 x 2 3x 4
i) y , t0
x2 x 6 x2 x 6
- - + + -
x > 4, 3 >1, 2 -3 2
2+ x- 1
j) y= , x - 1 0 2 - x > 0 x 1 x < 2 x Î [1, 2)
ln ( 2 - x )
2. Ispitati parnost odnosno neparnost funkcije:

x x x
a) y ; f x f x neparna
x 1 x x2 1
2 2
1
x
2
x2 x2
b) y ; f x f x parna
x2 4 x 4 x2 4
2
ln x
c) y , D : x ! 0 x D ni parna ni neparna
x
5
2x- 2 2x 2 2 x 2 2x 2
d) y = , f x
x2 x
2
x2 x2
ni parna ni neparna
3. Ispitati znak i odrediti nule funkcije:

x+ 2
a) y = , D : x Î (- , 0) ( 0,+ )
x
y = 0 x + 2 = 0 x = - 2 (- 2, 0)
x2
f x
x f, 2 0, f y ! 0 x 2, 0 y 0
2x
b) y x 2 1 ! 0, x R D : x R
x 1
2
y = 0 2 x = 0 x = 0 , ( 0, 0)
2x
x2 1
2x
x 1
2
x Î (- , 0) y < 0 ; x Î ( 0, + ) y > 0
x
c) y x 2 4 z 0 x z r2
x 4
2
x Î (- ,- 2) (- 2, 2) ( 2,+ ) y = 0 x = 0, ( 0, 0)
x
x2 4
y
x f, 2 0, 2 y 0 x 2, 0 2, f y ! 0
6
1
d) y xe x
x z 0, D : x -f, 0 0, f
1 1
y 0 x 0 ex 0, ali e x ! 0 0 D nema nulu
1
e x ! 0 x R x f, 0 y 0 , x 0, f y ! 0
e) y
ex
x 3
2
x2 3 z 0, D : x f, 3 3, 3 3, f
y 0 e x z 0 tj. e x ! 0 funkcija nema nulu
e x ! 0 znak zavisi samo od izraza x 2 3
x2 3

x f, 3 3, f y!0
x 3, 3 y0
x
f) y x ! 0 ln x z 0 x ! 0 x z 1
ln x
D : x 0,1 1, f y 0 x 0, 0 D
lnx
x 0,1 y 0 x 1, f y ! 0
1 ln x
g) y x ! 0 D : x 0, f
x
y 0 1 ln x 0 x e, (e, 0) D
1 ln x
x 0, e y ! 0, x e, f y 0
7
h) y x3 3x x 3 3 x t 0 x x 2 3 t 0
x2 3
x x 2 3
D: x ¬ª 3, 0 ¼º ¬ª 3, f
y 0 x3 3x 0 x x 2 3 0
x 0 x 3 x 3
0, 0 D, -
3, 0 D, 3, 0 D
y t 0 , xD
4. Izraunati granine vrednosti:

a) lim x 2 3x 2 42 3 4 2 6
x o4
x 1 2 1 3
b) lim
x o2 x 3 23 5
1 1 1
c) lim
x o8 3 x 3
8 2
5. Izraunati:
x2 9 x 3 x 3 lim x 3 6
a) lim
xo3 x 3
lim
x o3 x3 x o3
x2 x2 1 1
b) lim 2 lim lim
x o2 x x 6 x o 2 x 2 x 3 x o2 x 3 5
x3 1 x 1 x 2 x 1 x2 x 1
c) lim 2 lim lim
x o1 x 1 x o1 x 1 x 1 x o1 x 1
1 1 1
2
3
1 1 2
8
x3 3x 2 x3 2 x x 2
x3 3x 2 x x 2 1 2 x 1
d) lim
x o1
x 1
2
x x 1 x 1 2 x 1
x 1 x 2 x 2 x 1 x 1 x 2
x 1 x 2
2
lim lim x 2 3
x 1
x o1 2 x o1
e) lim
x 1
lim
x 1

x 1
lim
x 1 x 1
x o1 x 1 xo1 x 1 x 1 xo1 x 1
lim
x o1
x 1 2
1 x2 1 1 x2 1 1 x2 1 1 x2 1
lim lim lim

f)
x o0 x o0
x x 1 x 2 1 x o0 x 1 x 2 1
x 0
lim 0
x o0
1 x2 1 1 1
x2 x 2 3 x 2 3 x 3 2 3 22
g) lim lim
x o2 3 x32 x o2 3 x 3 2 3 x 2 3 x 3 2 3 22
x 2 3 x2 3 2 x 3 4
lim
x o2 x2
lim
x o2
3
x2 3 2x 3 4
3
4 2 3 2 2 3 4 33 4

x 2 2
1
lim
x2
x of 2 x 1
lim x x
x of x 1
lim
x of
x
1
1
2

lim D
x of
1
x
0,D ! 0
2 2
x x x
9
1
1 2
x3 x x 1
lim 3 lim 1
x of x x 2 1 x of 1 1 1
1 3
x x
1
1
x3 x 2 x
lim 2 lim f
x of x 1 x of 1 1

x x2
1 1
2
x x
2
x x
lim 3 lim 0
x of x x 2 x of 1 2
1 2 3
x x
x 1 x
lim
x of
x 1 x lim
x of
x 1 x x 1 x
x 1 x 1
lim lim 0
x of x 1 x x of x 1 x
lim x
x of
x2 1 x lim x
x of
x2 1 x x2 1 x
x2 1 x
x x2 1 x2 x 1
lim lim lim
x of
x2 1 x x of
x2 1 x x of
x2 1
1
x
1 1 1 1
lim lim
x of
x2 1 x of 1 11 2
1 1 2 1
x2 x
Neke važnije granine vrednosti
x
§ 1· sin x
lim ¨ 1 ¸ e lim 1
x of
© x¹ x o0 x
10
7. Odrediti sledee granine vrednosti:
x 1
§ 1· ª§ 1 · x º
a) lim ¨ 1 ¸ lim «¨1 ¸ » e 1
x of
© x¹ x of
«¬© x ¹ »¼
2
ª º
x
« § · 2
»
§ 2·
x
« ¨ 1 ¸ »
lim ¨1 ¸ lim ¨1 e 2
x¸ »
b)
x of «
x of
© x¹
«¨© ¸¹ »
«¬ 2 »¼
t
1
1 § 1·
c) lim 1 x x t , x o 0, t o f lim ¨1 ¸ e
x o0 x t of
© t¹
3 2x t 3
d) lim 1 2 x 5 x lim 1 t 5 t
x o0 xo0 t o0 x o0 2
6
6
6
ª 1 5
º
lim 1 t 5t lim «1 t t » e5
x o0 t o0
¬ ¼
ln 1 x 1 1
e) lim lim ln 1 x lim ln 1 x x ln e 1
x o0 x x o0 x x o0
x 3 x 3
§ 1· § 1· § 1·
f) lim ¨ 1 ¸ lim ¨1 ¸ ¨1 ¸ e 1 e
x of
© x¹ x of
© x¹ © x¹
8. Odrediti sledee granine vrednosti:

sin 2 x sin 2 x
a) lim lim 2 1 2 2
x o0 x x o0 2x
x 3x 1 1 1 1 1
b) lim lim lim 1
x o0 sin 3 x x o 0 sin 3 x 3 x o0 sin 3 x 3 3 3
3x
sin 5 x sin 5 x 5 x 3 x 5 5
c) lim lim 1 1
x o0 sin 3 x x o0 5 x 3x sin 3 x 3 3
sin x
2
2 x sin x x 2 1 1
d) lim lim
x o0 3 x sin x x o0 sin x 3 1 4
3
x
11
2 2
x § x· § ·
2sin 2 ¨ sin 2 ¸ ¨ sin x ¸
1 cos x 2 lim 2 ¨ ¸ lim 2 ¨
x ¸
e) lim lim
x o0 x2 x o0 x2 x o0
¨ x ¸
x o0
¨ ¸
© ¹ © 2 ¹
2
§1· 2 1
2¨ ¸
©2¹ 4 2
9. Izraunati sledee granine vrednosti:

e2 x 1 e2 x 1
a) lim lim 2 1 2 2;
x o0 x x o0 2x
ex 1 ex 1 x
b) lim lim 1 1 1;
x o0 sin x x o0 x sin x
ex e e e x 1 1
c) lim lim e 1 e
x o0 x 1 x o0 x 1
10. Odrediti levu i desnu graninu vrednost funkcije:

1 1 1
a) y u taki x 0 lim f lim f
x x o0 x x o0 x
2x
b) f x u taki x 2
x 4
2
2x 2h x 2 2 h
lim lim =
x o 2 x 2 x 2 x o 2 h o 0 h o0 2 h 2 2 h 2
2 2 h
lim f
h o0 h 4 h
2x 2h x 2 2 h
lim lim =
xo2 x 2 x 2 xo2 ho0 h o0 2 h 2 2 h 2
22 h
lim f
h o0 h 4 h
12
1 1 1
c) f x e u taki x
x
0 lim e x
lim e h
f
x o 0 h o0
1 1
x h
1
lim e lim e lim 1
0
x o0 h o0 h o0
h
e
x
d) y ln za x 1
x 1
x
Domen: !0 x
x 1
x 1
x
x 1 + +
0
Može se tražiti samo desna granina vrednost u okolini take x=1

x 1 h 1 h
lim ln lim ln lim ln f
x o1 x 1 h o 0 1 h 1 h o0 h
e x , x ! 0
e) y ®
¯1 x, x d 0
lim f x lim e x 1
x o 0 xo
lim f x lim 1 x 1
x o 0 x o 0
11. Ispitati neprekidnost sledeih funkcija:

1
a) y
x 1
1 1 1
lim lim lim f
x o1 x 1 h o 0 1 h 1 ho0 h
1 1 1
lim lim lim f funkcija je prekidna na skupu R,
x o1 x 1 h o0 1 h 1 ho0 h
odnosno nije definisana u taki x0 1 , ali je neprekidna na svom domenu

D R \{1} .
Napomena: Neprekidnost funkcije u taki x0 se može izraziti na sledei nain:
lim ª¬ f x0 h f x0 º¼ 0
ho0
13
x
b) f x D : x R jer x 2 1 ! 0 x0 R,
x 12
§ x h x0 ·
lim ª¬ f x0 h f x0 º¼ lim ¨ 0
¸
h o0 ¨ ¸

2 2
ho0
© x0 h 1 x0 1 ¹
x0 h x0 2 1 x0 ª¬ x0 2 2 x0 h h 2 1º¼
lim =
h o0 ª x0 h 2 1º ª x0 2 1º
¬ ¼¬ ¼
x03 hx0 2 x0 h x03 2 x0 2 h x0 h 2 x0
lim =
h o0 ª x0 h 2 1º ª x0 2 1º
¬ ¼¬ ¼
hx0 2 h x0 h 2 h ª¬1 x0 2 x0 h º¼
lim lim 0
¬ 0
x h 1º ¬ª x0 2 1¼º
¬ 0
h o0 ª 2 h o0 ª x h 2 1º ª x0 2 1º
¼ ¼¬ ¼
Funkcija je neprekidna na celom skupu R.
2 x 1, x d1
c) f x ® 2
¯3 x 2, x !1
lim f x lim 3x 2 2 3 2 1
x o1 x o1
lim f x lim 2 x 1 2 1 1
x o1 x o1
f 1 2 1 1
funkcija je neprekidna.
12. Odrediti vrednost nepoznatog parametra da funkcija bude neprekidna:

2 x 2 k , x d1
a) f x ®
¯5 x 1, x !1
lim f x lim 5 x 1 4 lim f x lim 2 x 2 k 2 k
x o1 x o1 x o1 x o1
4 2k k 2 f 1 2 12 2 4
1 cos x
° , xz0
b) f x ® 2x
2
°¯ A, x 0
14
x3 1
° , x z 1
c) f x ® x 1
° 1
¯ A, x
13. Nai asimptote sledeih funkcija:

1
a) y x z1
x 1
1 1 1
lim lim lim f
x o1 x 1 h o 0 1 h 1 h o 0 h
1 1 1
lim lim lim f
x o1 x 1 h o0 1 h 1 h o0 h
BA : x 1
1
lim 0 XA : y 0
x of x 1
x2 5x 7
b) y xz2
x2
2 h
5 2 h 7
2
lim f x lim
x o2 h o0 2h2
4 h 4h 10 5h 7
2
h2 h 1
lim lim f
h o0 h h o0 h
2 h 52 h 7
2
lim f x lim
xo2 h o0 2h2
4 4h h 10 5h 7
2
h2 h 1
lim lim f
h o0 h ho h
BA : x 2
5 7
1
2
x 57
2
x x
lim lim f nema XA
x of x2 x of 1 2
2
x x
x 5x 7
2
f x x2 x2 5x 7
lim lim lim
x of x x of x x of x x 2
15
5 7
1 2
x2 5x 7 x x
lim 2 lim 1 a 1
x of x 2x x of
1
2
x
§ x2 5x 7 ·
lim f x lim ¨ x¸
x of x of
© x2 ¹
x2 5x 7 x x 2 x2 5x 7 x2 2 x
lim lim
x of x2 x of x2
7
3
3 x 7 x 3 b 3
lim lim KA : y x 3
x of x 2 x of 2
1
x
2
x
c) y x 2 2 ! 0 x R nema BA
x 2
2
x2 1
lim 2 lim 1 XA : y 1 nema KA
x of x 2 x of 2
1 2
x
2x 1
d) y x 2 x 2 z 0 x z 1 x z 2
x x2
2
2x 1 2 1 h 1
lim lim
x o1 x 1 x 2 h o 0 1 h 11 h 2
2 2h 1
lim f
ho0 h 3 h
2x 1 2 1 h 1
lim lim
x o1 x 1 x 2 h o 0 1 h 11 h 2
2h 1
lim f
ho0 h 3 h
2x 1 2 2 h 1
lim lim
x o2 x 1 x 2 h o 0 2 h 1 2 h 2
2h 5
lim f
h o0 h 3 h
16
2x 1 2 2 h 1
lim lim
x o2 x 1 x 2 h o 0 2 h 1 2 h 2
2 h 5
lim f BA : x 1 i x 2
h o 0 3 h h
2 1
2
2x 1 0
lim lim x x 0 XA : y 0
x of x x2
2 x of 1 2
1 2 1
x x
nema KA.
14. Odrediti asimptote funkcija:

x3
a) y BA : x 2 XA : y 1 KA : nema
x2
x2 1
b) y BA : x r1 XA : y 1 KA : nema
x2 1
x2 3
c) y BA : nema XA : y 1 KA : nema
x2 2
x3 1
d) y BA : x 0 XA : nema KA : y x
x2
1
e) y BA : nema XA : y 0 KA : nema
x 4x 5
2
17
Tablica izvoda:
1. y C y' 0
2. y xD y ' D xD 1 x ! 0, D R
3. y ax y ' a x ln a a ! 0, a z 1, x R
4. y ex y ' ex xR
1
5. y log a x y' x ! 0, a ! 0, a z 1
x ln a
1
6. y ln x y' x!0
x
7. y sin x y ' cos x xR
8. y cos x y ' sin x xR
1 S
9. y tgx y' 2
x z kS , k Z
cos x 2
1
10. y ctgx y' x z kS , k Z
sin 2 x
1
11. y arc sin x y ' x 1
1 x2
1
12. y arc cos x y ' x 1
1 x2
1
13. y arc tgx y' xR
1 x2
1
14. y arc tgx y' xR
1 x2
15. Nai prvi izvod funkcije:

a) y 5x6 3x 4 4 x 7
y ' 5 x6 3 x 4 4 x 7'
' ' '
5 6 x 5 3 4 x 3 4 1 0
y ' 30 x 5 12 x 3 4
18
1 1 3
b) y 4
3 2
x 3x 4 x
'
§ ·
y ' ¨ x 4 x 3 x 2 ¸ x 4 x 3 x 2
1 3 ' 1 ' 3 '
© 3 4 ¹ 3 4
1 3 4 1 3
4 x 5 3 x 4 2 x 3 5 4 3
3 4 x x 2x
1
c) y 3 x
x
'
§ 1 ·
1
1 13 1 § 1 · 12 1 1 23 1 32
y ' ¨ x3 x 2 ¸ x ¨ ¸x x x
© ¹ 3 © 2¹ 3 2
1 1

3 2
3 x 2 x3
d) y x 2 x 1
3 2
y ' x 2 x 1 x 2 x 1
3 ' 2 3 2 '
3x x 1 x 2 2 x
2 2 3
3x 4 3x 2 2 x 4 4 x 6 x 4 3x 2 4 x x 6 x3 3x 4
e) y x3 sin x
y' x 'sin x x sin x
3 3 '
3 x 2 sin x x3 cos x
x 2 3sin x x cos x
f) y x 2 ln x
y' x ln x x ln x
2 ' 2 '
2 x ln x x 2
1
x
2 x ln x x x 2 ln x 1
2x 1
g) y
x2
2 x 1 x 2 2 x 1 x 2
'
2 x x 2 2 x 1 2 x
'
y'
x4 x4
19
2 x3 4 x 2 2 x x 2x2 4x 2
x4 x4
2 x2 4 x 2 2 x 2 2 x 1 2 x 1
2
x3 x3 x3
ex
h) y
x2 1
y'
e x
x ' 2
1 e x x 2 1 e x x 2 1 e x 2 x
x 1 x 1
2 2 2 2
ex x2 1 2 x
x 1
2 2
ln x
i) y
x
1
x ln x
ln x ln x x
' '
x 1 ln x
y' 2
x x2 x2
16. Odrediti prvi izvod datih složenih funkcija:
x 8 y ' 3 x 2 8 x 2 8 3 x 2 8 2 x 6 x x 2 8
2 3 2 ' 2 2
a) y
2
1 1 2
3 2 x 1
'
b) y 3
2x 1 y ' 2 x 1 2
3 3 3 2 x 1 3 3 2 x 1
2 2
x 2 e2 x y ' 2 xe 2 x x 2 e 2 x 2 x 2 xe 2 x x 2 e 2 x 2
'
c) y
2 xe 2 x 1 x
d) y x ln x 2 1
y ' ln x 2 1 x x 2 1 ln x 2 1
1 ' x
2x
x 12
x 1
2
2 x2
ln x 2 1
x2 1
1 1
sin x
'
e) y ln sin x y' cos x ctg x
sin x sin x
20
17. Nai drugi izvod funkcije:
a) y 3x 4 2 x 2 3x 5
y ' 12 x3 4 x 3
y '' 36 x 2 4
b) y ln 1 x
1 0 1 1
y' y ''
1 x 1 x 1 x
2 2
1 1
c) y 1 x2 1 x 2 2 y'
1
2x
1 x 2 2 x
2 1 x2
1 x2
1 x x 1 x 2 x
2 1 2 2 1 x2
y '' 2 1 x2
1 x2
2
1 x2
1 x2 x2
1 x2 1
1 x2 1 x 2
1 x2
e x y ' e x 2 x
2 2
d) y
y '' e x 2 x 2 x e x 2 e x 4 x 2 2
2 2 2
x2 2 x 2
e) y
x 1
2 x 2 x 1 x 2 2 x 2 1 x 2 2 x
y'
x 1 x 1
2 2
2 x 2 x 1 x 2 2 x 2 x 1 1
2
y ''
x 1
4
2 x 2 x 1 x 2 2 x 2
x 1
3
21
2 x2 2 x 2 x 2 2 x2 4 x 2
x 1 x 1
3 3
x3
f) y
x 1
2
3 x 2 x 1 x 3 2 x 1 1 3 x 2 x 1 2 x3
2
y'
x 1 x 1
4 3
x 2 3x 3 2 x x 2 x 3 x3 3x 2
y'
x 1 x 1
x 1
3 3 3
y ''
3 x 2 6 x x 1 x 3 3 x 2 3 x 1 1
3 2
x 1
6
3x 2 6 x x 1 3 x3 3x2
x 1
4
3 x3 6 x 2 3x 2 6 x 3x3 9 x 2 6x
y ''
x 1 x 1
4 4
18. Primenom Lopitalove teoreme izraunati granine vrednosti
x2 1 § 0 · 2x 2
a) lim ¨ ¸ lim 2
x o1 x 1
3
© 0 ¹ x o1 3 x 3
1 cos x § 0 · sin x 1
b) lim 2 ¨ ¸ lim
x o1 x © 0 ¹ x o1 2 x 2
1
ln x §f·
c) lim x ln x 0 f lim ¨ ¸ lim
x lim x 0
x o0 x o0 1 ©f¹ x o 0 1
2
x o0
x x
1
§ 1 ·
1
ex ¨ 2 ¸
§f·
1
e x
© x ¹
d) lim xe x 0 f lim ¨ ¸ lim f
x o0 x o0 1 ©f¹ x o0
2
1
x x
22
1
ln x 1
e) lim lim x lim 0
x of x2 x of 2 x x of 2x2
x2 3 2x
f) lim 2 lim 2 0
x of
ex x of
ex 2x
19. Odrediti take maksimuma i minimuma i intervale monotonosti funkcije:
a) y x 4 4 x3 8 x3 3 D: xR
y ' 4 x 12 x 16 x
3 2
4 x x 3x 4
2
y ' 0 x 0 x 2 3x 4 0
x 0 x 1 x 4
x
x 3x 4
2
y'
x f, 1 0, 4 y ' 0 y p
x 1, 0 4, f y ' ! 0 y n
y 1 1 4 1 8 1 3 1 4 8 3 0
4 3 2
ymin
ymax y 0 3 ymax y 4 44 4 43 8 42 3 125
2x
b) y , D: xR
1 x2
2 1 x 2 2 x 2 x 2 2 x2 4 x2 2 1 x 2
y'
1 x
2 2
1 x 2 2
1 x
2 2
y2 0 1 x2 0 x 1 x 1
1 x 2 2
!0 1 x2
x f, 1 1, f y ' 0 y p
x 1,1 y' ! 0 y n
23
2
ymin y 1 1
11
2
ymax y 1 1
1 x
x3
c) y , D: xR
x2 3
3 x 2 x 2 3 x 3 2 x 3x 4 9 x 2 2 x 4 x4 9 x2 x2 x2 9
y'
x 3 x 3 x 3 x 3
2 2 2 2 2 2 2 2
y ' ! 0 , x R y n i nema ekstremne vrednosti.
d) y x 1 e3 x D: xR
e3 x x 1 e3 x 3 1 3 x 1
'
§ x 1 · 1 3x 3
y ' ¨ 3x ¸
© e ¹ e
3x 2 e3 x e3 x
4 3x
y'
e3 x
e3 x ! 0 4 3x
§ 4·
x ¨ f, ¸ y ' ! 0 , y n
© 3¹
§4 ·
x ¨ , f ¸ y ' 0 , y p
©3 ¹
4
1
§4· 3 1
y max y¨ ¸ 4
©3¹ 3
3 3e 4
e
20. Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevojne take funkcija:

a) y x4 6x2 4 D: xR
y ' 4 x 12 x
3
y '' 12 x 2 12 12 x 2 1
24
y '' 0 x 2 1 0 x 1 x 1
y ''
x f, 1 1, f y '' ! 0 y
x 1,1 y '' 0 y
P1 1, 1 f 1 1 6 4 1
P2 1, 1 f 1 1 6 4
2x2
b) y D : x f,1 1, f
x 1
4 x x 1 2 x 2 4 x 2 4 x 2 x 2 2 x2 4 x 2x x 2
y'
x 1 x 1 x 1 x 1
2 2 2 2
4 x 4 x 1 2 x 2 4 x 2 x 1
2
y ''
x 1
4
4 x 4 x 1 2 2 x 2 4 x
x 1
3
4 x2 4 x 4 x 4 4 x2 8x 4
y ''
x 1 x 1
3 3
x 1 y '' 0 y
x ! 1 y '' ! 0 y
funkcija nema prevojnih taaka.
c) y ln 1 x 2 , 1 x 2 ! 0 x R
2x
y'
1 x2
2 1 x 2 2 x 2 x 2 2 x2 4 x2 2 1 x 2
y ''
1 x 2 2
1 x
2 2
1 x
2 2
y '' 0 1 x 2 0 x 1 x 1
25
1 x2
x f, 1 1, f y '' 0 y
x 1,1 y '' ! 0 y
P1 1, ln 2 f 1 ln 1 1 ln 2
P2 1, ln 2
d) y x arc tg x D : x R
x
y ' arc tg x
1 x2
1 1 x2 x 2x 1 x2 1 x2 2 x2 2
y ''
1 x2 1 x
2 2
1 x
2 2
1 x
2 2
y '' ! 0 y i nema prevojnih taaka.
21. Nacrtati grafik funkcije:

x-2
a) y
x2
1. x 2 z 0 D : x f, 2 2, f
x 2 x2 x 2
2. f x f x
x 2 x2 x2
ni parna, ni neparna
3. y 0 x2 0 x 2 , 2 D
x-2
x+2
sgn y
x 0 y 1
2 h 2 h4
4. lim f x lim lim f
x o2 h o 0 2 h 2 ho0 h
2 h 2 4 h 4h
lim f x lim lim lim f
x o2 h o 0 2 h 2 ho0 h h o0 h
26
BA : x 2
2
1
x2
lim f x lim lim x 1
x of x of x 2 x of 2
1
x
XA : y 1
1 x 2 x 2 1 x2 x2 4
5. y'
x 2 x 2 x 2
2 2 2
xD y' ! 0 y n
4 2 x 2 1 8
6. y ''
x 2 x 2
4 3
x D y '' z 0
x f, 2 y '' ! 0 y
x 2, f y '' 0 y
27
2x
b) y
1 x2
1. 1 x 2 ! 0 D : x R
2x 2 x
2. f x f x neparna
1 x 1 x2
2
3. y 0 2x 0 x 0
x f, 0 y 0
x 0, f y ! 0
2
2x x 0
4. lim lim 0
x of 1 x2 x of 1
1 1
x2
XA y 0
2 1 x 2 2 x 2 x 2 2 x2 4 x2 2 2x2 2 1 x 2
5. y '
1 x 2 2
1 x 2 2
1 x
2 2
1 x
2 2
y ' 0 1 x2 0 x 1 x 1
1 x2
x f 1 1, f y ' 0 y p
x 1,1 y' ! 0 y n
2
y min y 1 1 M 1 1, 1
11
2
y max y 1 1 M 2 1,1
11
4x 1 x2 2 2x2 2 1 x2 2x 4x 1 x2 4x 2 2x2

2
6. y ''
1 x 2 4
1 x 2 3
4 x 1 x 2 2 x
2 2
4 x 3 x 4 x x 3
2 2
y ''
1 x 2 3
1 x 2 3
1 x 2 3
28
y '' 0 4 x x 2 3 0 x 0 x 3 x 3
4x
x2 3
y ''

x f, 3 0, 3 y '' 0 y
x 3, 0 3, f y '' ! 0 y
§ 3· r2 3
P1 ¨ 3,
¨ ¸
2 ¸¹

f r 3 1 3
r
2
3
©
P2 0, 0
x 2 3x
c) y
x4
1. x4z0 D : x f, 4 4, f
29
x
3 x x 2 3x
2
x 2 3x
2. f x f x
x 4 x 4 x4
3. y 0 x 3x 0 x x 3 0 x 0 x
2
3
x 2 3x
x4
sgn y
x f, 4 3, 0 y 0
x 4, 3 0, f y ! 0
4 h 3 4 h
2
x 2 3x 16 8h h 2 12 3h
4. lim lim lim
x o4 x4 h o0 4 h 4 h o0 h
4 5h h 2
lim f
ho0 h
4 h 3 4 h lim 16 8h h2 12 3h
2
x 2 3x
lim lim
x o4 x4 h o0 4 h 4 h o0 h
4 5h h 2
lim f BA : x 4
ho0 h
3
1
x 3x
2
x
lim lim f nema XA
x of x 4 x of 1 4

x x2
x 2 3x 3
f x 1
lim lim x 4 lim
x x 3 lim x 1 KA: y ax b
x of x x of x x of x x 4 x of 4
1
1 x
§ x 2 3x · x 2 3x x 3 4 x x
b lim f x ax lim ¨ x ¸ lim lim
xof xof
© x4 ¹ xof x4 xof x 4
30
1
lim 1 b 1 KA : y x 1
x of 4
1
x
2x 3 x 4 x2 3x 1 2x2 3x 8x 12 x2 3x x2 8x 12
5. y'
x 4 x 4 x 4
2 2 2
y ' 0 x 2 8 x 12 0 x 2 x 6
x 2 8 x 12
x f, 6 2, f y ' ! 0 y n

x 6, 2 y' 0 y p
36 18 18
y max y 6 9 M 1 6, 9
6 4 2
4 6 2
y min y 2 1 M 2 2,1
2 4 2
2x 8 x 4 x2 8x 12 2 x 4 1 2x 8 x 4 2 x2 8x 12
2
6. y ''
x 4 x 4
4 3
2 x 2 8 x 8 x 32 2 x 2 16 x 24 8
y ''
x 4 x 4
3 3
y '' z 0 x D
x f, 4 y '' 0 y
x 4, f y '' ! 0 y
31
x3
d) y
x -1
2
1. x 1 z 0 D : x f,1 1. f
x
3
x3 x3
2. f x f x
x 1 x 1 x 1
2 2 2
ni parna ni neparna.
3. y 0 x3 0 x 0 0 D x f, 0 y ! 0
x 0.1 1 f y 0
32
1 h 1 h
3 3
4. lim f x lim lim f

1 h 1
2
x o1 h o0 h o0 h2
1 h 1 h
3 3
lim f x lim lim f

1 h 1
2
x o1 ho0 h o0 h2
BA : x 1
x3 §f· 3x 2 §f· 6x
lim ¨ ¸ lim ¨ ¸ lim f
h of 2 x 1
x 1 ©f¹ ©f¹
h of 2 h of 2
nema XA
KA: y ax b
x3
f x x 1
2
x3 x2
a lim lim lim lim
x x 1 x of x 2 2 x 1
xof x of x of 2
x x
1
lim 1 a 1
x of 2 1
1 2
x x
ª x3 º x 3 x x 2 2 x 1
b lim f x ax lim « x » lim
«¬ x 1 x 1
x of x of 2 2
»¼ xof
1
2
x x 2x x
3 3 2
x
lim lim 2 b 2
x of x2 2 x 1 x of 2 1
1 2
x x
x3
KA : y x2 y
x 1
2
x3
x2
x 1
2
x 2 x 2 2 x 1 x3
x3 2 x 2 x 2 x 2 4 x 2 x3
3x 2
33
2
x
3
§2 ·
S ¨ ; ys ¸
©3 ¹
§2· 2 8
y¨ ¸ 2
©3¹ 3 3
§ 2 8·
S¨ ; ¸
© 3 3¹
3x 2 x 1 x3 2 x 1 1 3x2 x 1 2 x3
2
3x3 3 x 2 2 x3
5. y '
x 1 x 1 x 1
4 3 3
x3 3x 2
y'
x 1
3
y ' 0 x3 3x 2 0 x 2 x 3 0 x 0 x 3
x 3
x 1
3
sgn y '
x f,1 3, f y ' ! 0 y n
x 1,3 y' 0 y p
27 27 § 27 ·
1 D y min y 3 M 1 ¨ 3, ¸
3 1
2
4 © 4 ¹
6. y ''
3x2
6x x 1 x3 3x2 3 x 1 1
3 2
3x 2
6x x 1 3 x3 3x2
x 1 x 1
6 4
3x3 6 x 2 3x 2 6 x 3x 2 9 x 2 6x
x 1 x 1
4 4
y '' 0 6 x 0 x 0
34
x f, 0 y '' 0 y
x 0,1 1, f y '' ! 0 y
P 0, 0
1
x
e) y xe
1. x z 0 D : x f, 0 0, f
1

2. f x xe x
f x
ni parna ni neparna
1
3. y 0 xe 0 x
x 0 , 0 D
funkcija nema nula
x0 y0
x!0 y!0
1
§f·
1
eh
4. lim f x lim 0 h e 0 h
lim ¨ ¸
x o0 x o0 x o0 1
©f¹
h
35
1
§ 1 ·
e ¨ 2 ¸
h
1
lim ©
h ¹
lim e h
f
x o0 1 x o0
2
h
1
1
lim f x lim 0 h e 0 h lim h 1
0
x o0 x o0 x o0
h
e
x 0 je vertikalna asimptota sa desne strane
1
lim xe x f nema XA KA: y ax b
x of
1
f x xe x 1
a lim lim lim e x e0 1 a 1
xof x x of x x of
1
§ 1x · § 1x · e x 1
b lim f x ax lim ¨ xe x ¸ lim x ¨ e 1¸ lim
x of x of
© ¹ xof © ¹ xof 1
x
1
§ 1 ·
ex ¨ 2 ¸ 1
§0· © x ¹
¨ ¸ lim lim e x e0 1 b 1 KA : y x 1
©0¹ x of
2
1 x of
1 1
§ 1 ·
1
§ 1·
1
x 1
5. y ' e x xe x ¨ 2 ¸ e x ¨1 ¸ e x
© x ¹ © x¹ x
y ' 0 x 1 0 x 1
x 1
x
sgn y '
x f, 0 1, f y ' ! 0 y n
x 0,1 y' 0 y p
0 D y min y 1 e M 1, e
36
§ 1 · x 1 x x x 1 ª x 1 x x 1º
1 1 1
6. y '' e ¨ 2 ¸
x
e e « 3
x
© x ¹ x x2 ¬ x x 2 »¼
1
x 1 x 1
1
e
x
3
ex 3
x x
y '' z 0 za x D
x f, 0 y '' 0 y
x 0, f y '' ! 0 y
x
f) y
ln x
1. x ! 0 ln x z 0 D : x 0,1 1, f
2. y 0 x 0 0 D nema nula
x
ln x
sgn y
37
x 0,1 y0
x 1, f y ! 0
h 1
3. lim f x lim lim h 0
x o0 h o0 ln h h o 0 ln h
1 h
lim f x lim f
h o1 h o 0 ln 1 h
1 h
lim f x lim f BA : X 1
h o1 h o 0 ln 1 h
x §f· 1
lim f x lim ¨ ¸ lim lim x f nema XA
x of x of ln x ©f¹ x of 1 x of
x
x
f x 1
a lim lim ln x lim 0 nema KA
xof x x of x x of ln x
1
ln x x
ln x 1x
4. y ' 2
ln x ln 2 x
y ' 0 ln x 1 0 ln x 1 x e , e D
ln x 1
x 0,1 1, e y ' 0 y p
x e, f y'! 0 y n
e
1 D y min y e e M 1, e
ln e
1 2 1 1 1
ln x ln x 1 2 ln x ln x 2 ln x 1
5. y '' x x x x
ln 4 x ln 3 x
1
ln x 2 ln x 2 2 ln x
x
ln 3 x x ln 3 x
38
y '' 0 2 ln x 0 ln x 2 x e2 , e2 D
2 ln x
ln 3 x
y ''
x 0,1 e 2 , f y '' 0 y
x 1, e 2 y '' ! 0
§ 2 e2 · e2 e2
1 D e D P ¨ e , ¸
2
f e 2

© 2¹ ln e 2 2
3
g) y x3 - 3x
1. D : x R
f x x 3 x x3 3x
3
2. 3 3
x3 3x 3 3 x3 3x
f x f x neparna
39
3. y 0 x3 3x 0 x x2 3 0 x 0 x 3 x 1
x
x2 3
y

x f, 3 0, 3 y0
x 3, 0 3, f y!0
4. lim 3 x3 3 x f nema XA
x of
f x 3
x3 x x3 x 1
a lim lim lim 3 lim 3 1 1 a 1
x of x x of x x of x3 xof x2
x 3x x 3 x3 3x x 2
3 2
lim f x ax lim 3
x 3x x
3
x 3x x 3 x3 3x x 2
x of x of 3 2
3
3

x 3 3 x x3 x
lim lim
x of 3 x of 3
x 6 x 9 x x x 3x x
6 4 2 3 3 2
x 6x 9x
6 4 2 3
x 3 3x
1
x2 x
3

x 0
b lim 0
x of 3
3 1
6 9 3
2
4 3 1 2 1
x x x
KA : y x
presek sa KA :
y x y 3
x3 3x x 3
x3 3x
x3 x3 3x
x 0
O 0;0
40
2 3 x 2 1 x2 1

1 3

5. y ' x 3 x 3 3x2 3 y' 0
3
x 3x x 3x
3 2 2 2
3 3 3
y ' 0 x2 1 0 x 1 x 1
Prvi izvod nije definisan u takama 3, 3 i 0
x f, 1 1, f y ' ! 0 y n
x 1,1 y' 0 y p
ymax y 1 3
1 3 3
2 M 1 1, 3 2
ymin y 1 3
1 3 3
2 M2 1, 2 3
1
2 x 3 x 3 3 x x 2 1 x 3 x 3 3 x 2 3
2 2 3
6. y '' 3
x 3x
3 4
3
2 x 2 1 x 2 1
x 3x
3 2
2x 3
y ''
3
x3 3x
x 3x 3 4
3
2 x x 3x 2 x 2 x
3 4 2
1
3
x3 3x 2 x4 6 x2 2 x4 4 x2 2
y ''
x 3x x 3x
3 4 3 5
3 3
2 x3 2 2 x 2 1
y ''
x 3x x 3x
3 5 3 5
3 3
41
Drugi izvod menja znak u takama sa apscisama 3, 0, i 3
2 x 2 1
x 3x
3 5
3
y ''

x f, 3 0, 3 y '' ! 0 y
x 3, 0 3, f y '' 0 y
P
1 3, 0 P 0, 0
2 P3 3, 0
42
22. Izraunati priraštaj i diferencijal funkcije y 3 x 2 x za x 1 i h 0, 01.
'y f 1 h f 1
3 1 h 1 h 3 12 1
2
3 1 2h h 2 1 h 3 1
3 6h 3h 2 h 3
3h 2 5h
h 3h 5
0, 01 0, 03 5
0, 01 5, 03
0, 0503
dy f ' x dx
6 x 1 h
5 0, 01 0, 05
23. Dokazati da su za dovoljno malo h tane približne formule:

1
a) 1 h | 1 h
2
f x x
f x h f x | f ' x h
1
xh h x|
2 x
1
xh | x h
2 x
x 1
1
1 h | 1 h
2 1
1
1 h | 1 h
2
43
1
b) 1 h | 1 h
3
3
c) e | 1 h
h
d) ln 1 h | h
24. Odrediti približnu vrednost:
3
a) 8, 02
1
f x 3
x f ' x
3 3 x2
1
3
xh 3 x | h
3 3 x2
h
3
xh | 3 x x 8 , h 0, 02
3 3 x2
0, 02
3
8, 02 | 3 8 3
3 64
0, 02
3
8, 02 | 2 2, 00166
3.4
25. Koristei Tejlorovu formulu razložiti polinom:

P x 2 x 4 5 x 3 3 x 2 8 x 4 po stepenima x 2
P 2 2 24 5 23 3 22 8 2 4 32 40 12 16 4 0
P I x 8 x 3 15 x 2 6 x 8
P I 2 8 23 15 22 6 2 8 64 60 12 8 0
P II x 24 x 2 30 x 6
P II 2 24 4 30 2 6 96 66 30
P III x 48 x 30
P III x 48 2 30 96 30 66
P IV x 48 P IV 2 48
44
P I 2 PII 2 PIII 2 PIV 2
P x P 2 x 2 x 2 x 2 x 2
2 3
1! 2! 3! 4!
30 66 48
P x x 2 x 2 x 2
2 3 4
2 6 24
P x 15 x 2 11 x 2 2 x 2
2 3 4
26. Koristei Maklorenovu formulu dokazati:

x x2
a) 1 x | 1
2 8
f x 1 x f 0 1
1 1
f ' x f '0
2 1 x 2
1
1 1
f '' x 2 1 x f '' 0
1
2 1 x 4 1 x 1 x) 4
f ' 0 f '' 0 2
f x | f 0 x x
1! 2!
1
1 1 1
f x | 1 x 4 x2 1 x x2
2 2 2 8
4
x
b) cos 2 x | 1 x 2
3
f x cos x a 0
2
f 0 1
f ' x 2 cos 2 x sin x sin 2 x f I 0 0
f '' x cos 2 x 2 2 cos 2 x f II 0 2
f '' x 2 sin 2 x 2 4sin 2 x f III 0 0
f IV x 4 cos 2 x 2 8cos 2 x f IV 0 8
0 2 2 0 3 8 4
cos 2 x | 1. x x x x
1! 2! 3! 4!
45
1
cos 2 x | 1 x 2 x 4
3
27. Nai prve parcijalne izvode funkcije:

a) z x2 y2 z 'x 2x z 'y 2y
x 1 x
b) z z 'x z 'y
y y y2
x x yx y
c) z z 'y
x y x y x y
2 2
x 1 x
z 'y
x y x y
2 2
1 1 y
d) z x y2 z 'x z 'y 2 y
2 x y 2
2 x y 2
x y2
x2 y 2 2 x x2 y 2 2 x x2 y 2 2 x x2 y 2 x2 y 2 4xy2
z z 'x
x2 y 2 x y2 x y2 x y2
2 2 2 2 2 2
2 y x 2 y 2 x 2 y 2 2 y 2 y x2 y 2 x2 y 2 4 x2 y
z 'y
x y2 x y2 x y2
2 2 2 2 2 2
28. Nai parcijalne izvode prvog i drugog reda:

a) z x3 xy y 3
z 'x 3x 2 y z ''xx 6x
z 'x 3x 2 y z ''xy 1 z '' yx 1
z '' yy 6y
b) z ln x y 2
1 1
z 'x 1
x y 2
x y2
1 2y
z 'y 2y
x y 2
x y2
46
1 2 y
z ''xx z ''xy
x y 2 2
x y 2 2
2 x y 2
2 y
z '' yy z '' yx
x y 2 2
x y 2 2
xy
c) z
x y
1 2 y x y xy
y x y xy
2 x y 2 x y xy 2 y 2
z 'x
x y x y 2 x y x y
1 2x x y xy
x x y xy 1
2 x y 2 x y 2x2 xy
z 'y
x y x y 2 x y x y
y 2 x y 2 xy 2 y 2 2
3 1
3
x y 2
z ''xx 2
4 x y
3
x y 2 ª¬ 2 y x y 3 xy 2 y 2 º¼
1
2 y x y 2 3 xy 2 y 2 x y 2
3 1
4 x y 4 x y
3 3
x y ¬ª 2 xy 2 y 2 3xy 6 y 2 ¼º 4 y 2
xy x y
4 x y 4 x y
3 3
x 4 y 2 x y 2 xy 2 y 2 2 x y 2
3 1
3
z ''xy 2
4 x y
3
x y 2 ª¬ 2 x 8 y x y 3 xy 2 y 2 º¼
1
4 x y
3
x y ª¬ 2 x 2 8 xy 2 xy 8 y 2 3xy 6 y 2 º¼
4 x y
3
47
2x 2
13xy 14 y 2 x y
4 x y
3
x 2 x y 2 2 x 2 xy 2 x y 2 1
3 1
3
z '' yy 2
4 x y
3
x y 2 2 x x y 3 2 x 2 xy
1
4 x y
3
2 x 2
2 xy 6 x 2 3 xy x y
4 x y
3
4x 2
3xy x y
4 x y
3
29. Nai totalni diferencijal I i II reda za funkcije:
a) z x 2 xy y 2
z 'x 2x y
z 'y x 2 y
dz 2 x y dx x 2 y dy
z ''xx 2 z ''xy 1 z '' yy 2
d 2z 2dx 2 2dx dy 2dy 2
b) z ln x 2 y
2x 1
z 'x z 'y
x y 2
x y
2
2x 1
dz dx 2 dy
x y
2
x y
2 x2 y 2 x 2 x 2x2 2 y 4x2 2 x 2 2 y
z ''xx
x y x y x y
2 2 2 2 2 2
48
2 x 1 2x 1
z ''xy z '' yy
x y x y x y
2 2 2 2 2 2
2 x y 2
4x 1
d 2
dx 2
dx dy dy 2
x y x y x y
z 2 2 2
2 2 2
30. Nai Maklorenov polinom za funkciju z e x y pri n 3 .
z 'x e x y z 'x / 0,0 1

z 'y e x y 1 z ' y / 0,0 1
z ''xx ex y z ''xx / 0,0 1
z ''xy e x y 1 z ''xy / 0,0 1
z '' yy e x y z '' yy / 0,0 1
z '''xxx e x y z '''xxx / 0,0 1
z '''xxy e x y 1 z '''xxy / 0,0 1
z '''xyy e x y z '''xyy / 0,0 1
z ''' yyy e x y 1 z ''' yyy / 0,0 1
1 1 1
e x y | 1 > x y @ ª¬ x 2 2 xy y 2 º¼ ¬ª x3 3x 2 y 3xy 2 y 3 ¼º
1! 2! 3!
1 1
| 1 x y x y x y
2 3
ex y
2 6
31. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju:

z x3 2 y 2 3xy u taki (1,2).
z 'x 3x 2 3 y z 'x / 1,2 3 6 9
z 'y 4 y 3 x z ' y / 1,2 8 3 5
z ''xx 6x z ''xx / 1,2 6
z ''xy 3 z ''xy / 1,2 3
49
z '' yy 4 z '' yy / 1,2 4
z / 1,2 1 8 6 1
1 1
ª¬ x 1 9 y 2 5 º¼ ª x 1 6 6 x 1 y 2
2
z | 1
1! 2! ¬
y 2 4 º¼
2
32. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije z x3 3xy 2 15 x 12 y

z 'x = 3x 2 + 3 y 2 - 15
z ' y = 6 xy - 12
3x 2 + 3 y 2 - 15 = 0 x2 + y 2 = 5
2
6 xy - 12 = 0 xy = 2 y=
x
4
x2 + =5 x4 + 4 = 5x2
x2
x4 - 5x2 + 4 = 0 x2 = t, t > 0
t 2 - 5t + 4 = 0
t = 1 Ú t2 = 4
1
x2 = 1 x2 = 4
x= 1 Ú x= - 1 x= - 2 Ú x= 2
y= 2 y= - 2 x= - 1 x= 1
Stacionarne take su
M 1 1, 2 , M 2 1, 2 , M 3 2, 1 i M 4 2,1
z ''xx 6x z ''xy 6y z '' yy 6x
a) M 1 1, 2
A 6 B 12 C 6 ' 144 36 108
%>0 pa funkcija nema ekstremnu vrednost.
b) M 2 1, 2
A 6 B 12 C 6 ' 144 36 108
%>0 pa funkcija nema ekstremnu vrednost.
50
c) M 3 2, 1
A 12 B 6 C 12 ' 36 144 108
%<0 i A<0 pa funkcija ima lokalni maksimum.
2 3 2 1 15 2 12 1
3 2
z max
8 6 30 12
28
d) M 4 2,1
A 12 B 6 C 12 ' 36 144 108
%<0 i A>0 pa funkcija ima lokalni minimum
z min 23 3 2 12 15 2 12 1
8 6 30 12
28
33. Nai uslovne ekstremne vrednosti sledee funkcije

x y
z x 2 y 2 pri uslovu 1.
2 3
§x y · I
F x, y x 2 y 2 O ¨ 1¸ F 'x 2x
©2 3 ¹ 2
l
F 'y = 2 y +
3
x y
F'l = + - 1
2 3
l l
2x + =0 x= -
2 4
l l
2y+ = 0 y= -
3 6
x y
1 0
2 3
___________
51
l l
- - - 1= 0
8 18
- 9l - 4 l
=1
72
13
- l =1
72
72
O
13
1 § 72 · 18
x ¨ ¸
4 © 13 ¹ 13
1 § 72 · 12
y ¨ ¸
6 © 13 ¹ 13
§ 18 12 ·
M ¨ , ¸
© 13 13 ¹
F ''xx 2 F ''xy 0 F '' yy 2
d 2F 2dx 2 2dy 2 ! 0
§ 18 12 ·
pa u taki M ¨ , ¸ funkcija ima uslovni minimum
© 13 13 ¹
324 144 468
zmin
169 169 169
ZADACI ZA VEŽBU:
1. Proveriti da li su tano odreene oblasti definisanosti za sledee funkcije:

1
a) y , x f,1 1,1 1, f
x 1
2
1
b) y , x 2, f
x2
x2

c) y xe 2
, xR
52
x4
d) y ln , x 1, 4
1 x
1 ln x
e) y , x 0, e e, f
1 ln x
x
f) y x 1, x 3, f
x3
g) y 2 3 x x2
, x > 0,3@
2. Odrediti oblast definisanosti funkcije:

x 2 16 2x 1
a) y ; b) y ;
x2 5x 4 x3 1
x5
c) y 9 x2 d) y ;
x 4x 3
2
e) y x 2 x 2 x 12; f) y log 4 x 2 36 x 2 ;
1 2x 1
g) y ln ; h) y ex
x2
3. Ispitati parnost odnosno neparnost funkcije:

x2
1 2x 2 x
a) y e 2
; b) y ; c) y
x 1
2
x 2
x3 1 x2 ex
d) y ; e) y ; h) y
x2 x2 x2 3
1
g) y x4 ; h) y x; i) y x2 x ;
2
3
x
j) y x3 ; k) y 2 x 2 x ; l) y ;
1 x2
4. Odrediti znak i nule funkcije:

x2 2x 2 x x3
a) y ; b) y ; c) y ;
x 1 x 4x 3
2
x2 1
53
ex
d) y 2 x e 2 x
; e) y 1 x e ;
2 x
f) y
x2 4
;
g) y x 2 ln x; h) y x ln x; i) y 3
1 x2 ;
4x x2 2 x 1
j) y ; k) y
4 x2 x2 1
x
6x 5 x2 §1·
a) lim ; b) lim 2 ; c) lim ¨ ¸
xo3 4 x 2 x o1 x 1
© ¹
xo2 2
6. Proveriti sledee granine vrednosti:

x2 4 x 3 2 x2 2 x 1
a) lim 2 ; b) lim 0;
x o1 x x 2 3 x o1 x2 x
x3 3x 2 2 x 2 1 x 1 1
c) lim ; d) lim ;
x o2 x2 x 6 5 x o0 x 2
x9 x 8
e) lim 6; f) lim 3 12.
x o9 x 3 x o8 x 2
x2 2 x 3 x2 x 2
a) lim ; b) lim ;
x o1 x 1 x o1 x 3 4 x 3
x2 5x 6 § 1 2 ·
c) lim d) lim ¨ ¸;
x o2 x2 4 x o1 1 x
© 1 x2 ¹
x3 3
1 x 3 1 x
e) lim ; f) lim ;
x o3 x 1 2 x o0 x
x 4 1 § x2 4 ·
g) lim ; h) lim ¨ ¸.
x o3 x2 9 x o2 x 2
© x2¹
8. Proveriti sledee rezultate:
x3 1 x2
a) lim f; b) lim 0;
x of x 2 x of x 3 x
3x 2 2 x 1
c) lim
x of x2 3
3; d) lim
x of
xa x 0
54
9. Izraunati:
3x 7 x2 x 1
a) lim ; b) lim ;
x of 5 2 x x of x2
x3 x3 x
c) lim 2 ; d) lim 4 ;
x of x x 1 x of x 3 x 2 1
§ x3 2 x 2 · 3x3 2 x 1
e) lim ¨ 2 x ¸; f) lim ;
x of
© x 1 ¹ x of x2 1
g) lim
x of
x 1 x 1 ; h) lim x
x of
x2 1 x2 1 ;
x 2x 2
§ 2· § 1 ·
a) lim ¨ 1 ¸ e 2
b) lim ¨ 1 ¸ e 3
x of
© x¹ x of
© 3x ¹
2 x 5 2x
§ 1 · § x 1 ·
c) lim ¨ 1 ¸ e d) lim ¨ ¸ e6
x of
© 2x 5 ¹ x of x 2
© ¹
5 ln 1 2 x
e) lim 1 2 x x e10 f) lim 2
x o0 x o0 x
11. Proveriti rezultate:
x 1 1 cos 2 x
a) lim ; b) lim 2;
x o0 sin 2 x 2 x o0 x sin x
sin 2 x sin 1 x
c) lim 2; d) lim 2
x o 0 1 cos x x o0 x 1
x 4x
§ 3 · § 2 ·
a) lim ¨1 ¸ ; b) lim ¨1 ¸ ;
x of
© 2x ¹ x of
© 3x ¹
2
x x
§ 2x 3 · § x 3 ·3
c) lim ¨ ¸ ; d) lim ¨ ¸ ;
x of 2 x 1 x of x 9
© ¹ © ¹
2 1
e) lim 1 3x x ; f) lim 1 2 x 3 x ;
x of x of
ln 1 x ln 1 2 x
g) lim ; h) lim ;
x of 2x x of 3x
55
sin 3x tgx
i) lim ; j) lim ;
x of 5 x x of 2 x
1 cos 2 x
k) lim
x of x x
2sin cos
2 2
13. Dokazati da je:
ex 1 a x 1
a) lim 1; b) lim ln a
x o0 x x o0 x
14. Ispitati neprekidnost sledeih funkcija:
2 x 5, x d 1
x 1 °
a) f x ; b) f x ® 1
x2 2 °̄ , x ! 1
x
x3 1
1
° , x z1
c) f x e ; x
d) f x ® x 1
°
¯ 2, x 1
ex
e) f x
x 1
15. Odrediti asimptote grafika funkcije:
2x x2 4 1
a) y ; b) y ; c) y x ;
x 1
2
x2 4 x2
2 x3 x2 x 6 x
d) y ; e) y ; f) y ;
x2 1 x2 x 4x 3
2
x3 2x x2 x
g) y ; h) y ; i) y
x 1 x 1 x 4
2 2
16. Proveriti da li je tano odreen prvi izvod funkcije

a) y 5 x 6 3x5 4 x 8 y ' 30 x 5 15 x 4 4
2 3 1 1 1 3 3
b) y 3
x 2 3 4 y' 4
x x 5x 3 3 x2 x3 x 5 x
c) y x 2
1 e x y' x 2
2 x 1 e x
d) y x 2 cos x y' x 2 cos x x sin x
56
x2 4x
e) y y'
2 x2 2 x 2 2
ln x 2 2
f) y y'
ln x x ln 2 x
17. Izraunati prvi izvod sledeih funkcija:
a) y 3x 4 5 x 3 6 x 2 9 x 8;
2 3
b) y x 3 3 x8 ;
x 4 x3
2 3 5
c) y x 6 2 x;
3 x
1 1 1
d) y 3 ;
x x x
e) y x 2
3 x 3 x 2 2 x 1 ;
f) y x 1 x 2 ;
g) y x sin x cos x ;
h) y 1 x arc tg x;
2
x3
i) y ;
x4
1
j) y ;
1 n2
x
k) y ;
1 cos x
x sin x
l) y ;
1 tg x
m) y x 2 log 3 x;
1 ln t
n) y ;
1 ln t
ln t
o) y ;
1 t2
57
5
p) y ;
ln x
q) y x 2
2 x 3 e x ;
ex
r) y
sin x
18. Pokazati da je:

'
e § x 1 · 2
'
a) x2 3 x
e x2 3 x
2 x 3 ; b) ¨ ln ¸ ;
© x 1¹ x 21
ª x 2 3 e x º 2 4 x x3 e x ; ln x 2 ln x
2 ' 2 '
2
c) d)
¬ ¼ x
19. Odrediti prvi izvod funkcija:

1
a) y xe x ; b) y xe x ;
c) y e x 2 x 2 x 1 ; d) y x ln 2 x;
ln 1 e x ;
4
e) y f) y ;
4 x2
x 2e x ;
2
g) y x3 3x ; h) y
x
i) y
ln 2 x
20. Odrediti druge izvode funkcija:

4 x 12 x
a) y ; b) y ;
x 2 x 4
2 2
x3 x
c) y ; d) y ;
1 x2 x 2x 3
2
x3 x 1
e) y ; f) y xe x 1 ;
1 x2
ex
g) y 2 x e 2 x
; h) y
x2 4
;
58
x
i) y ; j) y x 2 ln x;
ln x
x
k) y ; l) y x ln 2 x;
3
x 1
2
m) y 1 x2 ; n) y 3
x3 3x
21. Dokazati da je:

x3
a) lim
x of e kx
0 k ! 0
x5
b) lim x
x of a
0 a ! 1
ln t
c) lim 4 0
x of t
22. Izraunati:
ex 1 x3
a) lim ; b) lim ; c) lim x 2 ln x;
x o 0 sin 2 x x o0 x sin x x o0
5x 1 ln x
d) lim 2 ; e) lim ; f) lim xe x
x of x x of 1 ln x x of
x3
23. Odrediti domen funkcije y
x 4x 3
2
2 x
24. Ispitati parnost funkcije: y
x 2
25. Odrediti nule i znak funkcije: y x 2 ln x
x3 1
° , x z 1
26. Ispitati neprekidnost funkcije: y ® x 1
° 1
¯ 2 , x
59
1 x
27. Odrediti asimptote grafika funkcije: y
x 2
2
1

x
28. Da li funkcija y xe ima kosu asimptotu?
29. Odrediti take maksimuma i minimuma i intervale monotonosti funkcije:

1 3 x2
a) y x x 2 3x; b) y ; c) y x 2e x ;
3 x2
d) y x ln 2 x; e) y 1 x e
2 x2
30. Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevodne take funkcije:

x
a) y x 3 4 x 2 4 x; b) y ;
1 x2
c) y 1 x e
2 x2
; d) y 1 ln x 2 1 ;
ln x
e) y
x
x2
31. Odrediti ekstremne vrednosti i intervale monotonosti funkcije y .
x2
32. Ima li funkcija y x tgx ekstremne vrednosti?
33. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije y x ln 2 x .
34. Odrediti prevojne take i intervale konveksnosti i konkavnosti za funkciju
y x 4 2 x3 36 x 2 x .
x3
35. Ima li funkcija y prevojne take?
x 1
2
1
x
36. Da li je x=0 vertikalna asimptota grafika funkcije y xe ?
37. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije:
A:
x2 2x 1 4x x
a) y ; b) y ; c) y ;
x2 1 4 x2 x 1
2
x 1
2
x2 2 x 2 x2 x 6
d) y ; e) y ; f) y ;
x 1 x2 x2
60
2x x2 x 2 x 12 3x x 2
g) y ; h) y ; i) y ;
x 1 x4 x4
x2 x x3 x3
j) y ; k) y ; l) y ;
x 1 2 x 1 x2 9
2
x3 x x3 1 x3
m) y ; n) y ; o) y ;
1 x2 x2 x2 4
x2 4 x2 1 x
p) y ; q) y ; r) y ;
x2 1 x2 1 x 4x 3
2
x2 x2 1 1 x
s) y ; t) y ; v) y .
x 2
2
x2 x
B.
ex
xe x ; 2 x2 e x ;
2
a) y b) y c) y ;
x 1
1
ex
1 x2 e x ;

d) y ; e) y f) y xe x ;
x2 3
x2
e x
x 2e x ;
2
2
g) y xe ; h) y i) y ;
x
ex
j) y ;
1 x2
C.
ln x x
a) y ; b) y ; c) y x 2 ln x;
x ln x
1 ln x ln x
d) y x ln 2 x; e) y ; f) y ;
x2 x
x4
g) y ln x 2 1 ; h) y ln ; i) y ln x 2 3 x 3
1 x
D.
x 1
a) y 3
1 x2 ; b) y 1 x2 ; c) y ;
x 1
d) y x 3 x
61
38. Odrediti približnu vrednost:
a) cos 61q ; b) 3
1, 02; c) tg 61q ;
d) 1, 04 ;e) arc sin 0,51; f) arc tg 1, 05
39. Koristei Tejlorovu formulu razložiti polinom:
P x x5 2 x 4 x 3 x 2 2 x 1 po stepenima x 1
40. Koristei Maklorenovu formulu dokazati:
x x 2 x3
a) 1 x | 1
2 8 16
3x 2 11x 3
b) ln e x | 2 x
x

2 6
3 5
x x
c) arc tgx | x .
3 5
41. Nai prve parcijalne izvode funkcije:
y2
x 2e y
2
a) z b) z ex c) z x sin 2 y
x2 y
ln x 3 y 2
xy
d) z e) z f) z
x y x y2
ln x 2 y 2
x
g) z h) z i) z x 2 sin 2 y
x y2
xy
j) z k) z x2 y l) z esin xy
x y
2
x

m) z e x2 y2
n) z x 2
y e2 x2 y 2
o) z e y
42. Nai totalni diferencijal I i II reda za sledee funkcije:

3x x
a) z 8x ; b) z ;
y x y2
2
cos x 2 y
c) z x sin x y ; d) z xy ;
y x
e) z x 2e y y 2e x ; f) z
xy ln x 2 y 2
43. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju z x3 xy y 3 u okolini take
(1,1).
62
44. Aproksimirati funkciju z x 2 xy y 2 x y Tejlorovim polinomom treeg
reda u okolini take (1,1).
45. Nai Maklorenov polinom za funkciju z e x cos y za n 2.
46. Nai Maklorenov polinom etvrtog reda za funkciju z cos x cos y .
47. Nai Maklorenov polinom treeg reda za funkciju z e x y cos y .
§ S·
48. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju z esin xy u okolini take ¨1, ¸
© 2¹
49. Napisati Tejlorov polinom treeg reda funkcije f x, y e y x 2 u okolini take

(1,0)
1
50. Napiši Tejlorov polinom za n=3 za funkciju f x, y u okolini take (-1,1)
xy
51. Napiši Maklorenov polinom etvrtog stepena za funkciju:

f x, y e x
2
2 xy
a)
b) f x, y e y ln 1 x
52. Proveriti da li je taka M 1

3, 3 taka lokalnog minimuma i taka

M 2 3, 3 taka lokalnog maksimuma za funkciju z x3 xy 2 6 xy
53. Nai lokalne ekstremne vrednosti sledeih funkcija:

a) z x2 y 2
b) z x2 y2
c) z x 2 y 2 xy x y
d) z x 2 y 2 xy 5 x 3 y 2
e) z x3 y 3 6 x y
f) z x 3 y 3 9 xy 27
63
2 x 2 y x3 2 y 3 1
2
g) z
h) z x 3 6 xy y 2
i) z x 4 y 4 2 x 2 4 xy 2 y 2
j) z xy x y 1
k) z x 2 y 3 xy x
l) z y x y2 x 6 y
m) z e x y x 2 y 2

n) z x 2
y2 e
x2 y 2
o) z e yx x2 2 y 2
8 x
p) z y x ! 0, y ! 0
x y
54. Nai uslovne ekstremne vrednosti funkcije z xy pri uslovu:
a) x y 2
b) x2 y 2 1
x
c) y x e y
55. Odrediti uslovne ekstremne vrednosti funkcija:

1 1
a) z za x y 1
x y
1 1
b) z x y za 2
2 1
x y
c) z 4x 3y 6 za x2 y 2 1
d) z x2 y2 5 za 2x y 0
e) z x2 y 2 4 za xy 1
f) z 3x 4 y za x2 y 2 1
4 4
g) z 2
2 za x y 3
x y
h) z x2 y2 za x y c
64
56. Odrediti I i II totalni diferencijal funkcije z
ln x 2 y 3
57. Ispitati uslovne ekstremne vrednosti funkcije z xy pri uslovu x y 1
58. Proveriti jednakost:

wz wz y
x 2y 2z ako je z x 2 cos
wx wy x2
65
2.
NEODREENI INTEGRAL
Tablica neodreenih integrala
xD 1
1. ³ x dx
D
C , D R \ ^1` , x ! 0
D 1
dx
2. ³ x
ln x C
ax
³ a dx C, a ! 0, a z 1
x
3.
ln a
³ e dx ex C
x
4.
5. ³ sin xdx cos x C
6. ³ cos xdx sin x C
dx S
7. ³ cos 2
x
tgx C , xz
2
kS , k =
dx
8. ³ sin 2
x
C ctgx C , x z kS , k =
dx
9. ³ 1 x2
arc sin x C
dx
10. ³ 1 x 2
arctgx C
66
1. Odrediti integrale primenom osnovnih teorema o integralu i primenom tablice

neodreenih integrala:
x3
³ 3x dx 3³ x dx 3 C x3 C
2 2
a)
3
³ (x 2 x 2 2 x 1)dx ³ x dx 2³ x dx 2³ xdx ³ dx
3 3 2
b)
x4 x3 x2 x4 2 3
2 2 xC x x2 x C
4 3 2 4 3
6 2 x x2 dx x x2
C) ³ x 4 dx 6³
x4
2 ³ x4 ³ x 4 dx
dx
x 3 x 2 x 1
6 ³ x 4 dx 2³ x 3 dx ³ x 2 dx 6 2 C
3 2 1
2 1 1
C
x3 x 2 x
§ 1 3 2· 1 1 2
d) ³ ¨¨ x x x ¸¸dx ³ x 2 dx ³ x 2 dx ³ x 3 dx
© ¹
2 1 5
x3 x2 x3 2 3 3
C x 2 x 3 x5 C
3 1 5 3 5
2 2 3
3 2 x 2 3x 2x 3x
e) ³ 2 x dx 3³ 2x dx 2³ 2x dx
x
§3·
x ¨ ¸
§3·
3³ dx 2³ ¨ ¸ dx 3x 2 © ¹ C
2
©2¹ ln
3
2
e2 x 1 e2 x 1
f) ³ e x dx ³ e x dx ³ e x dx
67
x
§1·
x ¨ ¸
§1·
e ¹ C
© e
³ e dx ³ ¨© e ¸¹ dx
x x
1
ln
e
x
§1·
¨ ¸
ex © ¹ C ex x C
e 1
ln1 ln e e
x 2
x 1 1
2
g) ³ 1 x 2 dx ³ x 2 1 dx
x2 1 dx
³ x 2 1 dx ³ x 2 1 ³ dx arctgx C x arctgx C
dx sin 2 x cos 2 x
h) ³ sin 2 x cos2 x ³ sin 2 x cos2 x dx
sin 2 x cos 2 x dx dx
³ sin 2 x cos2 xdx ³ sin 2 x cos2 xdx ³ cos2 x ³ sin 2 x
tgx ctgx C
2. Metodom smene nai sledee integrale:

x 5
11
x5 t t11
³ x 5 ³t
10
a) dx 10
dt C C
dx dt 11 11
2x 1 t 1
4
dt 1 t3 33
³ ³t 2 2 x 1 C
4
b) 3
2 x 1dx 2dx dt 3
C
2 4 8
dt
dx 3
2
3x 2 t
dt 1 1
c)
³ cos(3x 2)dx 3dx dt ³ cos t 3 sin t C sin 3x 2 C
3 3
dt
dx
3
3 x t
1 t 1 1
³e 3³
3 x
d) dx dt e dt et C e 3 x C
dx 3 3
3
68
5 x t
dx dt
e) ³ 5 x dx dt ³ t
ln t C ln 5 x C
dx dt
dx
3. Izraunati ³x 2
a2
, aR
dx
Iz tablice neodreenih integrala ³x 2
1
arctgx C
Podintegralnu funkciju transformišemo:
x
dx dx 1 dx t 1 adt
³ x2 a2 ³ 2 § x2 · 2 ³
a § x ·2
a
a2 ³ t 2 1
a ¨ 2 1¸ ¨ ¸ 1 dx adt
©a ¹ ©a¹
1 1 x
arctg t C arctg C
a a a
dx 1 x
³ x 2 a 2 a arctg a C
4. Izraunati:
dx dx 1 x
a) ³ 9 x 2 ³3 x2 2
3
arctg C
3
dx dx 1 dx
b) ³ 3 2x 2 ³ § 3 2 · 2 ³ § ·2
2¨ x ¸ 3
¸ x
2
© 2 ¹ ¨
© 2¹
1 1 x 2 x 2
atctg C arctg C
2 3 3 2 3 3
2 2
dx dx x2 t dt
c) ³ x 2 4 x 9 ³ x 2 2 5 dx dt ³ t 2 5

1 t 1 x2
arctg C arctg C
5 5 5 5
dx
d) ³ 3x 2 x 1
69
Funkciju iz imenioca napisati u kanonskom obliku:
§ 1 1· § 1 1 1 12 ·
3x 2 x 1 3 ¨ x 2 x ¸ 3 ¨ x 2 2 x ¸
© 3 3¹ © 6 36 36 36 ¹
ª§ 1 · 11 º
2
3 «¨ x ¸ »
¬«© 6 ¹ 36 ¼»
1
dx 1 dx x t 1 dt
³ 3x 2 x 1
³ 2 6
3³ 2
3 § 1 · § 11 · § 11 ·
2
dx dt
¨x ¸ ¨ t ¨
2
¸ ¸
© 6¹ © 6 ¹ © 6 ¹
1 1 t 2 6 x t 2 6x 1
arctg C arctg C arctg C
3 11 11 11 11 11 11
6 6
dx
5. Izraunati: ³ a2 x2
Integral transformišemo na sledei nain:
x
dx dx 1 dx t
³ a2 x2
³ § x2 · a³ 2
a
a 2 ¨1 2 ¸ §x· dx adt
1 ¨ ¸
© a ¹ ©a¹
1 adt x
³
a 1 t2
arcsin t C arcsin C
a
6. Izraunati sledee integrale:

dx dx x
a) ³ 4 x 2 ³ 2 x
2 2
arcsin C
2
dx dx dx 1 x
b) ³ 1 4x2
³ §1 ·
³ 2 2
arcsin C
1
4 ¨ x2 ¸ §1·
2 ¨ ¸ x2 2
©4 ¹ ©2¹
1
arcsin 2 x C
2
70
dx dx dx 1 x
c) ³ 9 16 x 2 ³ §9 ·
³ 2 4
arcsin C
3
16 ¨ x 2 ¸ §3·
4 ¨ ¸ x2 4
© 16 ¹ ©4¹
1 4x
arcsin C
4 3
cos xdx sin x t dt t
d) ³ ³ arcsin C
a 2 sin 2 x cos xdx dt a t
2 2 a
sin x
arcsin C
a
7. Odrediti:
f '( x)
³ ³f
D
a) dx ; b) ( x) f '( x)dx
f ( x)
a) Uvodimo smenu f ( x) t pa je f '( x)dx dt

f '( x) dt
³ f ( x)
dx ³ t
ln t C ln f ( x) C
1
³f
D
b) Slino kao pod a) f ( x) t ( x) f '( x)dx f D 1 ( x) C
D 1
8. Odrediti:
1 x2 t
x 1 dt 1 1
a) ³ 1 x 2 dx 2 xdx
dt ³
2 t 2
ln t C
2
ln 1 x 2 C
dt
xdx
2
2x 3 x 3x 5 t
2
dt
b) ³ x 3x 5 2 x 3 dx dt ³ t ln t C
2
dx
ln x 2 3x 5 C
sin x cos x t dt
c) ³ tgxdx ³ cos x dx sin xdx dt
³
t
ln t C ln cos x C
71
ln x t
dx dt
d) ³ x ln x dx
dt ³ t
ln t C ln ln x C
x
1
x2 1 t
³x 1 xdx
xdx
³
2 3
e)
3
x2 1 2 xdx dt
2
1 2
dt 1 t3

3 2
x 1 3 C
33 2
x 1 C
2
³t 3
2
C
2 2 4 4
3
sin xdx cos x t dt t 1
f) ³ cos2 x sin xdx dt ³ t2 1
C
1 1
C C
t cos x
sin x t t4 1 4
³ ³ t dt C sin x C
3 3
g) sin x cos xdx
cos xdx dt 4 4
1
t
1 1x x
1
h) ³ x 2 e dx 1
³ et dt e t C e x C
dx dt
x2
x3 t
2
x dx 1 dt 1 1 3
i) ³ cos2 x3 3x 2 dx dt ³
3 cos 2 t 3
tgt C
3
tgx C
dt
x 2 dx
3
9. Izraunati sledee integrale primenom metoda parcijalne integracije:
a) ³ x cos x dx
cos x dx dv v ³ cos x dx sin x
x u du dx
x sin x ³ sin x dx x sin x cos x C
dx
ln x u du
x x2 x 2 dx
b) ³ x ln x dx x2 2
ln x ³
2 x
xdx dv v
2
72
x2 1 x2 1 x2 x2 x2
ln x ³ xdx ln x C ln x C
2 2 2 2 2 2 4
dx
arc tgx u du xdx
c) ³ arc tgx dx 1 x 2 x arc tgx ³
1 x2
dx dv v x
1 x 2 t 2 xdx dt :
xdx 1 dt 1 1
³ 1 x 2 2 ³ t 2 ln t C 2 ln 1 x C
2
1
³ arc tgx dx xarc tgx 2 ln 1 x C
2
d)
³e
x
sin x dx I
u ex e x dx du
dv sin x dx v ³ sin x dx cos x
I e x cos x ³ e x cos x dx
³e
x
I1 cos x dx
u1 ex e x dx du1
dv1 cos x dx v1 ³ cos x dx sin x
I1 e x sin x ³ e x sin x dx
I e x cos x e x sin x ³ e x sin x dx
I e x sin x cos x I
2I e x sin x cos x
1 x
I e sin x cos x
2
10. Izraunati
x2 : x 2 x2
x2 2 x
x2 § 4 ·
a) ³ x 2dx 2x ³ ¨© x 2 x 2 ¸¹dx
2x 4
4
73
dx x2
³ x dx 2³ dx 4³ x2 2
2 x 4 ln x 2 C
x 1
b) ³x x2
2
dx I
x2 x 2 0 x1 1 x2 2 x2 x 2 x 1 x 2
x 1 A B
/ x 1 x 2 z 0
x x 2 x 1 x 2
2
x 1 A x 2 B x 1
x 1 Ax Bx 2 A B
A B 1
2 1
2A B 1 A B
3 3
2 dx 1 dx 2 1
3 ³ x 1 3 ³ x 2
I ln x 1 ln x 2 C
3 3
x 1 dx I
c) ³ 2
x x 1
x 1 A B C
2
x x 1
2
x x x 1
x 1 Ax x 1 B x 1 Cx 2
x 1 Cx 2 Ax 2 Ax Bx B
AC 0 A 2
A B 1
B 1 C 2
dx dx dx 1
I 2³ ³ 2 2³ 2 ln x 2 ln x 1 C
x x x 1 x
x 1
2 ln C
x 1 x
dx x2 2x 5 x2 2 x 1 4 dx
d) ³ 2 ³ x 1
x 2x 5 x 1
2 2
4 4
x 1 t dt 1 t 1 x 1
dx dt ³t 2
4 2
arc tg C
2 2
arc tg
2
C
74
dx
e) ³ x 1 x 2
2 x 3
I
x2 2 x 3 0 D 4 12 8 0
x 1
2
x2 2 x 3 x2 2 x 1 2 2
Bx C
/ x 1 x 2 2 x 3
1 A
2
x 1 x 2
2 x 3 x 1 x 2x 3
1 A x 2 2 x 3 Bx C x 1 6A 1
1
1 Ax 2 Bx 2 2 Ax Bx Cx 3 A C A
6
A B 0 A B 0 1
2A B C 0 5A B 1 B
6
3A C 1 1
C
2
1 1
x
1 dx 2 dx 1 ln x 1 I
I ³ ³ 2 6
6 x 1 x 2x 3
1
6
1 1
x
x3
2 1

'
I1 ³ 2 6
6 ³ x 2x 3
dx x 2
2 x 3 2x 2
x 2x 3 2
1 2x 6 1 2x 2 1 4dx
I1 ³ 2 dx ³ 2 dx ³ 2
6 x 2x 3 6 x 2x 3 6 x 2x 3
1 2 dx x 1 t
ln x 2 2 x 3 ³
6 3 x 12 2 dx dt
1 2 dt
ln x 2 2 x 3 ³

2
6 3 t2 2
1 2 1 t
ln x 2 2 x 3 arc tg C
6 3 2 2
1 2 x 1
ln x 2 2 x 3 arc tg C
6 3 2
x 1
ln x 1 ln x 2 2 x 3
1 1 2
I arc tg C
6 6 3 2
75
11. Izraunati:
S 3, 2 6
3
3
x t6
a) ³ 3
x x
2
dx x t6 ³ 6t 5 dt
dx 6t 5 dt
3 12
t t 6
t2 t5 t7 t4
6³ dt 6³ dt 6³ dt
t4 t3 t 3 t 1 t 1
ª 1 º
= «t 4 : t 1 t 3 t 2 t 1
¬ t 1 »¼
§ 1 · ªt4 t3 t2 º
6³ ¨ t 3 t 2 t 1 ¸ dt 6 « t lu t 1 »
© t 1 ¹ ¬4 3 2 ¼
36 4
x 2 6 x 3 3 6 x 2 6 6 x ln 6
x 1 C
2
33 2
x 2 x 3 3 x 6 6 x ln 6
x 1 C
2
S 2,3 6
dx 6t 5 dt t 5 dt
b) ³ x 1 t6 ³ 6³
t3 t4
x 1 3 x 1
2
dx 6t dt 5 t 6 3 t12
t 5 dt t 2 dt § 1 ·
6³ 6³ 6³ ¨ t 1 ¸ dt
t 3 t 1 t 1 © t 1 ¹
ªt2 º
6 « t ln t 1 » C 3t 2 6t 6 ln t 1 C
¬2 ¼
3 6 x 1 6 6 x 1 6 ln
2 6
x 1 1 C
3 3 x 1 6 6 x 1 6 ln 6
x 1 1 C
76
ZADACI ZA VEŽBU:
³ 5x 4 x 2 3x 5 dx
5 4 4 3 3 2
a) 3
x x x 5x C
4 3 2
x 4 x3 x 3 2 7 6
b) ³ x x
dx
7
x x ln x
x
C
§ 2 3 ·
³ ¨© 3 x sin x 1 x 2 ¸¹dx 3 x cos x 3arc sin x C
3 2
c)
e 2 x e x sin x
³ e x dx e cos x C
x
d)
1 sin 3 x
e) ³ sin 2 x dx cos x ctg x C
x2 1
f) ³ x 2 1 dx x 2arctgx C
2
§ x x·
g) ³ ¨© sin 2 cos 2 ¸¹ dx x cos x C
3x 2 x 1 1
h) ³ 6 x dx 2x ln 2 3x ln 3 C
cos 2 x
i) ³ dx ctgx tgx C
sin x cos 2 x
2

1 x2 2x4 3
x2 4 x
a) ³ 3x 2 dx b) ³ x
dx
t § a t · § 4·
³ ¨© t 3 ¸¹dt
2 3
c) a 1 d)
³ ¨© 1 x 2

1 x
¸ dx
2x¹
§ 5 ·
³© ³ ctg x dx
2
e) ¨ 4 cos t ¸dt f)
9 9t 2 ¹
1

x 3 x2 x 2 4 x
g) ³ x x dx h) ³ 2 x
dx
77
dx 1 x
a) ³x 2
3 3
arctg
3
C
dx 1 3 3
b) ³ 2 3x 2
3 2
arctgx
2
C
cos xdx 1 § sin x ·

c) ³ 4 sin 2 x 2 arctg ¨© 2 ¸¹ C
e x dx 1 § ex ·
d) ³ 2 e2 x 2
arctg ¨
© 2¹
¸C
dx 1 § ln x ·
e) ³ x 3 ln 2 x 3 arctg ¨© 3 ¸¹ C
dx 1 3x
a) ³ 25 9 x 2 3
arcsin C
5
dx
b) ³x arcsin ln x C
1 ln 2 x
3x dx 1 3x
c) ³ 25 9 x ln 3
arcsin C
5
1 3
³ e x dx
3
x 2
a) e x C
3
³ e cos xdx e C
sin x sin x
b)
ln 3 x 1 4
c) ³ x dx 4
ln xdx
1
³ cos x sin xdx 3 cos x C
2 3
d)
x 4 dx 1 x5
e) ³ 4 x5 10 arctg
2
C
dx
f) ³ x sin 2
ln x
ctg ln x C
78
dx
³ 5 2x ³ ³
9
a) dx b) 3
4 x 3 dx c)
4
5 x
dx
³e ³ sin 2 x dx ; ³ 2x 1
5 x
d) dx e) f)
dx sin x dx
g) ³ 25 4 x 2
h) ³a 2
cos 2 x
i) ³e x
e x
dx dx dx
j) ³x 2
x 1
k) ³ 3 4 x2
l) ³
5 2 x2
sin x dx 3dx ex
m) ³2 cos 2 x
n) ³x 5 ln 2 x
o) ³ x
e 1
dx
x dx ln 2 x dx x dx
p) ³ 2 q) ³ r) ³x
2x 3 x 4
1
3x 2
2
³ ctgx dx t) ³ 3 ³ 1 x 5 x 4 dx
3
s) dx v)
x 2x
x 2 dx
³ x sin 1 x dx ³ sin x cos x dx ³ 4 x6
2 5
y) z) ž)
4x 5 x dx x 2 dx
) ³x 2
5
dx ) ³ 3 x4
) ³
sin 2 x3

a) ³ x sin x dx x sin x sin x C
x5 ln x x 5
³ x ln x dx 5 25 C
4
b)
³ x cos x dx x sin x 2 x cos x 2sin x C

2 2
c)
³ arc sin x dx x arc sin x 1 x C

2
d)
³ x e dx e x 2 x 2 C
2 x x 2
e)
f) ³ ln x dx x ln x x C
8. Izraunati:
³ x sin x dx ; ³ x ln x dx ; ³ x ln x dx,D R
2 2 D
a) b) c)
d) ³ xe dx ; x
e) ³ x arc tgx dx ; f) ³ x arc tgx dx
2
79
ln x
³ ln x dx ; ³x ³ x cos 2 x dx
2 3
g) h) 3
dx ; i)
j) ³ x 2 x 5 e dx ;
2 x
k) ³ x 2
2 x 3 e x dx l) ³ ln x 1 dx
2
9. Izraunati:
x3 x5 x 3
a) ³ x x
dx b) ³ ctgx dx
2x 3
³ e sin x dx ³x
cos x
c) d) dx
2
3x 5
³ ln x dx ³x
3
e) f) sin x dx
10. Proveriti da li su tane jednakosti:

dx 1 1
a) ³x 2
2x 2
ln x ln x 2 C
2
dx 1 x3
b) ³ x 2 x 6 5 ln x 2 C
x 3
c) ³ x3 xdx 3ln x ln x 1 2 ln x 1 C
xdx 1 1 1
³ x 1 x 2 1 2 ln x 1 4 ln x 1 2 arc tgx C
2
d)
x 1 1 arc tg 2 x 1 C
2
dx 1
e) ³ x3 1 ln 2
6 x x 1 3 3
3 3
x x
³ x 2 dx 3 x 4 x 8ln x 2 C
2
f)
x3 x2 4 5
g) ³ x2 x 2 dx
2
x ln x 2 ln x 1 C
3 3
x 1
3
1 1 2 2x 1
³ x3 x 2 dx x 3 ln x 1 3 ln x x 1 3 3 arc tg 3
2
h)
x4 dx x2 7 7 22
i) ³ 2 2 x ln x 1 ln x 1 ln x 2 C
x 1 x 2 2 6 2 3
80
11. Izraunati:
x2 dx x 8 dx
a) ³x 3
2 x2
dx ; b) ³ x x 1 ;
2
c) ³x 3
4x2 4x
x 1
2
x 2 dx dx
d) ³x 2
3x 4
dx ; e) ³ x 2 6 x 10 ; f) ³x 3
2x2 x
2 x dx x2 1 dx x 4 dx
g) ³ x 2
1 x 2 3
dx ; h) ³x 3
x 2x
2
; i) ³x 2
5x 6
x 1 xdx xdx
j) ³x 2
x 1
dx ; k) ³x 3
1
; l) ³x 2
7 x 13
12. Proveriti:
a) ³ 1
x
x
dx
x
2

x ln 1 x c
xdx 4 ª4 3
b) ³ x ln 4
x3 1 º C
4
x 13 3 «¬ »¼
xdx 66 7 66 8 6
x 1
c) ³ 1 3 x 6 6 x 2 x
5
x
7
x 3ln 6
x 1
C
13. Izraunati:
x3 x
a) ³ x 1
dx ; b) ³ x 2 dx ;
dx x 1 2
c) ³ 2 x x 1
; d) ³ x 1 2
x 1
dx
14. Izraunati:
x5
a) ³x x2
2
dx
dx
b) ³ x2 4x 5
x dx
c) ³ x 1 x 2 2 x 2
3
x
d) ³ 1 x
dx
81
3.
ODREENI INTEGRAL
1. Primenom Njutn-Lajbnicove formule izraunati:

3 3 x4 34 14 81 1 80
a) ³
1
x 3 dx ³1 4

4 4 4 4
20
2
1
8 8
2
x 3 8 3 53 8 3 ª 53 53 º
³ ³ «8 1 »
3 2 3
b) x dx x dx |1 x |1
1 1 2 5 5 ¬ ¼
1
3
3 5 3 93
ª 2 1º¼ >32 1@
5¬ 5 5
e dx
c) ³ ln x |1e ln e ln1 1
1 x
S /3 dx ª S Sº ª 3 º 3
d) ³S sin 2 x
ctg x |SS // 34 « ctg ctg »
¬ 3 4¼
« 1» 1
¬ 3 3
/4
¼
2. Izraunati:
2x 1 t x 2 t 3
dt
³2 2 x 1 dx
3 5
³
3
a) 2dx dt x 3 t 5 t3
3 2
dt
dx
2
1 t4 1 4 4 1 544 68
= 5
3
ª¬5 3 º¼ > 625 81@
2 4 8 8 8 1
1 3x t x 0 t 0 3
t dt 1 t
³ e dx t 1 ³0 3 3
x 3
b) e e 0
0 3dx dt x 1
3
e e
1 3 0
e 1
1 3
3
9 x 1 x t2 x 1 t 1 3 t2 1
c) ³
1
x
dx
dx 2tdt x 9 t 3 ³
1 t
2tdt
82
ª t3 º ª§ 33 13 · º
2 ³ t 2 1 dt 2 «¨ ¸ 3 1 »
3
2 « t» 3
1
1
¬3 ¼ ¬© 3 3 ¹ ¼
ª 26 º 26 6 40
2 « 2» 2
¬3 ¼ 3 3
3. Izraunati:
S /2 x u du dx S /2
a) ³ x sin xdx x cos x S0 / 2 ³0 cos xdx
0 sin xdx dv v cos x
§S S ·
¨ cos 0 cos 0 ¸ sin x S0 / 2 sin S 2 sin 0 1
©2 2 ¹
e 1 x 1 t x 0 t 1
b) ³ ln x 1 dx
e
0 dx dt x e 1 t e 1 ³ ln t dt
dt
ln t u du dt
t ln t |1e ³1
e
2 t
t
dt dv v t
e ln e 1ln1 t e
1 e e 1 e e 1 1
4. Izraunati površinu figure ograniene linijama:

a) y 2x x2 y 0
³ 2 x x dx
2
2
P
0
§ x 2 x3 · 2
¨2 ¸ 0
© 2 3¹
4 0 23 0 3
1
3
8 4
4
3 3
b) y 1 x2 , y 2
2 1 x2
x2 1
x r1
2dx ³ 1 x 2 dx
1 1
P ³1 1
83
§ 1x3 · 1
P 2x ¨ x ¸
1 1
© 3¹
§ 1 · 2 2 4
P 2 1 1 ¨1 1 1 1 ¸ P 42 2
© 3 ¹ 3 3 3
c) y x y 2x x2
x 2x x2 M1 0, 0
0 3x x 2 M 2 3, 3
0 x 3 x
³ 2 x x dx ³ x dx
3 3
2
P
0 0
³ 2 x x x dx
3
2
P
0
§ x 2 x3 · 3
P ³ 3x x dx ¨ 3 ¸ / 0
3
2
0
© 2 3¹
3 1
9 0 27 0
2 3
27 9
P 9
2 2
5. Izraunati:
2
f dx b
1
x 3
3 § 32 ·
³ lim ³ x dx lim ¨ b 1¸ f
3 b
a) lim 1
3 b of 1 b of 2 2 bof © ¹
1
x
3
x2 t x 0 t 0
f b
³ ³
x2 x2
b) xe dx lim xe dx 2 x dx dt x b t b 2
0 b of 0
dt
xdx
2
b 2
§ dt · 1 b 2
1
lim ³ et ¨ ¸ lim ³ et dt lim et b2
0
b of 0
© 2¹ 2 b of 0 2 b of
1
lim e b e0
2 b of
2
1 § 1
lim ¨ b2 1¸
2 b of © e

· 1
¹ 2
84
dx
ln x u du
f ln x dx b ln x dx x
c) ³1 x2
lim ³
b of 1 x2 dx x 1 1
dv v
x2 1 x
ª ln x b b dx º ª§ lnb ln1 · 1 bº
ln « 1 ³1 lim ¨ ¸
b of «
1»
b of
¬ x x 2 »¼ ¬© b 1 ¹ x ¼
ª 1 º
« b § 1 ·»
lim « ¨ 1¸ » 1
« 1 © b ¹»
b of
¬ ¼
6. Izraunati:
1
x

1
1 dx 1
a) ³ lim x dx lim 2 / 1H lim 2 1 H
H o 0 ³H
2
2
0
x H o0 1 H o0
2
dx H
lim ª ³ x 1 dx ³ x 1 dx º
3 1 2 3 2
b) ³ x 1
H o0 « »¼
x 1 ¬
0 2 0 1 H dx dt
H ª t 1 H t 1 H º
lim ª ³ t 2 dt ³ t 2 dt º
2
lim « 1
H o0 «
¬ 1 »¼ H o0 1 1 »¼
H 2
¬
ª 1 1 º ª § 1 · § 1 1 · º
lim « 1H H2 » lim « ¨ 1¸ ¨ ¸ »
H o0
¬ t t ¼ H o0
¬ ©H ¹ © 2 H ¹¼
ª2 3º
lim « » f
H o0 H
¬ 2¼
f dx c dx f dx c dx b dx
c) ³
x ln x ³1 x ln x ³c x ln x H o0 ³1H x ln x b of ³c x ln x
lim lim
1
ln x t
ln c dt lnb dt
dx lim ³ lim ³
dt H o0 t bof c t
ln 1 H ln
x
lim ln t / lnln c1c lim ln t / lnbln c
H o0 b of
lim ª¬ln ln c ln ln 1 H º¼ lim ª¬ln lnb ln ln c º¼ f

H o0 b of
85
ZADACI ZA VEŽBU:
1. Proveriti:
2S 1 dx S 8 45
a) ³0
sin x dx 0 b) ³ 1 x
0 2
4
c) ³
1
3 x dx
4
2. Izraunati:
1 dx S dx e x dx
1
a) ³ 11 5 x ; b) ³ ; c) ³ ;
0 1 e2 x
2§ x·
2 3 0
cos ¨ ¸
©5¹
3. Izraunati:
lu 2 3 S /2
a) ³0
xe x dx; b) ³0
x arc tgx ; c) ³
0
x 2 cos x dx ;
4. Izraunati:
1 2 8 dx
³ e dx ; ³ ³
x
a) b) x 2 dx ; c) 3
;
0 0 1
x
§ 1 ·
³ 1 2 x 3x dx ;
3 S /2
³S ¨ cos x 2 ¸ dx ;
2
d) e)
1 /6
© sin x ¹
5. Izraunati površinu oblasti ogranienu linijama:

a) y 3 x 2 6 x, x 0, x 4, y 0
x 2
2
b) y , y x 4, y 0
c) y 9 x2 , y x2 9
d) y 3 2 x x2 , y 0
e) y ln x, x e, y 0
f) y x3 , y x
g) y x 4 x,
2
y x4
3
h) y , x y 4
x
86
6. Izraunati integrale:
f f dx 0 dx
³ ³ ³ x 3
3
a) x 2e x dx b) c) 2/3
0 e x ln x f
fdx 1 dx 6 dx
d) ³f 1 x 2 e) ³0 2 x 1 x f) ³
4 x
2 3 2
1
dx 1 dx
g) ³0
2
x ln x
h) ³ 1
2 x ln x
1 6
³
3
7. Proveriti: x dx
1 5
e x dx
1
8. Izraunati: ³0 2 e2 x
S
1 dx 4 dx
9. Izraunati: a) ³2
x cos x dx b) ³ f 1 x 2
c) ³
3 x
0 2 2
10. Izraunati površinu oblasti ogranienu linijama:

x 2
2
y , y 4 x i y 0
87
4.
DIFERENCIJALNE JEDNAINE
1. Rešiti diferencijalnu jednainu:

y' x 1 y 2
x 1 y 2
dy
dx
dy
xdx
1 y2
dy
³ 1 y 2 ³ xdx
x2
arc tg y C
2
§ x2 ·
y tg ¨ C ¸
© 2 ¹
2 xy
2. Nai ono rešenje diferencijalne jednaine y ' 0 koje zadovoljava uslov
x2 1
y 2 1.
dy 2x
y
dx x 1
2
dy 2x
dx
y x 1
2
dy 2x
³ y ³ x 2 1 dx
ln y ln x 2 1 ln C ' , C ' R
ln x 2 1 C ' ln x 2 1
y e e eC ' eC ' x 2 1 , C eC ' , C R
88
y C x2 1
y C x 2 1 ili y C x 2 1 , C R
i konano
y C x 2 1 , C R) ^0` .
je opšte rešenje naše diferencijalne jednaine. Zamenom poetnog uslova
y 2 1 u dobijenu formulu dobijemo
1 C 2 1 tj. C 1
Traženo partikularno rešenje je y x 2 1.
3. Odrediti opšti integral sledeih jednaina:

a) x y dx xdy 0
x y dx xdy
x y dy dy y
1
x dx dx x
y
uvedimo smenu u tj. y ' u ' x u
x
u ' x + u = 1+ u u = ln x + C
du y
x= 1 = ln x + C
dx x
dx
du = y = x ( ln x + C )
x
b) x y y dx x 2 dy
2
xy y 2 dy y § y·
2
¨ ¸ y'
x dx x ©x¹
uvedimo smenu y ux tj. y ' u ' x u
du dx du
u - u2 = u ' x+ u - u2 = x =- 2
dx x u
1
ln x + ln C = C Î R+
u
x x
ln x C = y=
y ln c x
89
x2 y 2
4. Nai ono rešenje jednaine y ' 0 koje zadovoljava uslov
xy
y 1 1
x2 + y 2 x y
y '= - y '= - -
xy y x
y
uvedimo smenu u tj. u ' x u y '
x
1 du 1+ 2u 2 udu dx
u ' x+ u = - - u x= - - 2 =
n dx u 1+ 2u x
1 C ö4 C ö4
ln (1+ 2u 2 ) = ln C - ln x l n (1+ 2u ) = lnç ÷
2
1+ 2u = ç ÷
2
4 x
x
y2 C 4 C 4 - x4
1+ 2 2 = 4 x + 2x y = C
4 2 2 4
y =
2
x x 2 x2
Iz poetnog uslova dobijamo
C4 - 1
1= C4 = 3
2
3- x 4 3- x 4
y2 = y=
2x2 2 x2
2y
x 1
3
5. Nai opšte rešenje jednaine y ' , x z 1
x 1
2
P x Q x x 1
3
x 1
dx ª º
2 2 dx
e ³ x 1 «C ³ x 1 e ³ x 1 dx »
3
y
¬ ¼
ªC x 1 e dx º
³
2ln x 1 3 2ln x 1
y e
¬ ¼
eln x 1 ª«C ³ x 1 e ln x 1 dx º»
2 2
3
y
¬ ¼
ln a
Kako je e a
90
ª 1 º
x 1 «C ³ x 1
2 3
y dx »
x 1 »¼
2
«¬
x 1 ª¬C ³ x 1 dx º¼
2
ª x 1 º
2
y x 1 «C
2
»
¬« 2 ¼»
6. Odrediti partikularno rešenje jednaine y 'cos x y sin x 1 koje zadovoljava

uslov y 0 1
§ S
1 · 1
y ' y tg x ¨ x z kS, k Z ¸ P x tg x Q x
© 2
cos x ¹ cos x
tg x dx § 1 lncos x · ln cos x § 1 lncos x ·
y e³ ¨C ³ e dx¸ y e ¨C ³ e dx¸
© cos x ¹ © cos x ¹
§ dx · § dx ·
y cos x¨C ³ 2 ¸ y cos x¨C ³ 2 ¸
© cos x ¹ © cos x ¹
y C cos x cos x tg x C cos x sin x 1 C 0 C 1
yp cos x sin x
ZADACI ZA VEŽBU:
1. Nai opšte rešenje jednaina

x y
a) y '
x
b) x y ydx x 2 dy 0
y xy x2 2
c) y '
x2
d) xy 2 dy x3 y 3 dx
91
2. Rešiti sledee diferencijalne jednaine, i zatim nai ono rešenje koje zadovoljava
uslov:
dy 2x
a) , y 0 3
dx 3 y 2 1
b) y 2 xy ' x 1 0 , y 1 3
c) e 2 y dy x 2 dx , y 0 0
y
d) y ' , y 0 1
1 x
e) x dy y dx
f) x y dx 1 x dy
2
3. Odrediti partikularna rešenja sledeih jednaina

2x y
a) y ' y 0 za x 1
2x
y y
b) y ' ln ako je y 1 za x 1
x x
§ y
·
c) xy ' y x ¨1 e x ¸ , y 1 1
© ¹
4. Odrediti opšte rešenje sledeih jednaina:
x 1 y ' 2 y x 1
4
a)
b) xy ' x 2 2 y
y
c) y ' x2 1 0
x
d) y 'cos x y sin x sin 2 x
5. Odrediti partikularno rešenje jednaine pod datim uslovima:
xy 2
a) y ' y 0 1
1 x 1 x2
2
b) y ' e x y e 2 x 0 y 0 1
c) x 2 y ' 2 xy 1 y 2 1
d) y 'cos 2 x tg x y y 0 0
6. Nai opšte rešenje sledeih jednaina:

y
a) y ' xy 2 0
x
92
b) y ' 2 xy 2 x3 y 3
c) xy ' 2 y x 2 y 2 0
d) 2 y ' y sin x y 3
e) y ' y y y 3 x 0
7. Reši diferencijlanu jednainu y 2

1 dx x dy 0
8. Nai partikularno rešenje sledee diferencijalne jednaine:

y y
y ln ako je y 1 za x 1
x x
9. Odrediti opšte rešenje jednaine:
2 xy 4x
y ' 0
1 x 1 x2
2
93
5.
MATRICE I DETERMINANTE
ZADACI SA REŠENJIMA:
1. Izraunati zbir matrica A i B:

ª4 1º ª0 1º
A ««3 2 »» B «2
« 0 »»
«¬ 2 6 »¼ «¬3 2 »¼
ª4 0 1 1 º ª4 2º
« » «5
A B «3 2 20» « 2 »»
«2 3 6 2 »¼ «¬5 8 »¼
¬
2. Matricu A pomnožimo brojem 3.

ª 2 3 2º ª 6 9 6º
A « 0 1 0 »» 3 A « 0 3 0 »»
« «
«¬ 1 5 1 »¼ «¬ 3 15 3 »¼
3. Izraunati proizvod A·B ako je:

ª 2 7º
ª3 2 1º « 3
A «5 , B 5»»
¬ 0 3 »¼ «
«¬ 0 1 »¼
ª3 2 2 3 1 0 3 7 2 5 1 1º ª 0 30 º
AB « » « »
¬«5 2 0 3 3 0 5 7 0 5 3 1 ¼» ¬10 38¼
Proizvod BA je takoe definisan.
94
ª2 7º ª 2 3 7 5 2 2 7 0 2 1 7 3º
ª3 2 1º « »
BA «« 3 5»» « » « 3 3 5 5 3 2 5 0 3 1 5 3 »
«¬ 0 1 »¼ ¬
5 0 3¼ «
¬0 3 1 5 0 2 1 0 0 1 1 3 »¼
ª 6 35 40 2 21º ª 29 4 23º
« 9 25 6 0 3 15 »» ««34 6 18 »»
«
«¬ 0 5 00 0 3 »¼ «¬5 0 3 »¼
AB z BA
1ºª 1 2
4. Proveriti na primeru matrice A
« 2 5
3»» da je IA=AI=A
«
«¬ 3
4 »¼ 0
ª1 2 1 º ª1 0 0º ª1 0 0
0 2 0 0 0 1º ª1 2 1 º
« » «
AI « 2 5 23» «0 1 0» » « 200
0 5 0 0 0 3»» «« 2 5 3 »»
«
«¬ 3 0 4»¼ «¬0 0 1»¼ «¬ 3 0 0
3 0 0 0 0 4»¼ «¬ 3 0 4»¼
ª1 0 0º ª1 2 1º ª1 00 200 100 º ª1 2 1º
IA ««0 1 0»» «« 2 5 3»» «« 0 20 050 030»» «« 2 5 3 »»
¬«0 0 1¼» ¬« 3 0 4¼» ¬« 003 000 00 4¼» ¬« 3 0 4¼»
AI IA A
5.
ª 2 7 2º ª 2 3 0º
a) A « 3 5 8 »» A' « 7 5 1»»
« «
¬« 0 1 3¼» ¬« 2 8 3 ¼»
ª3 5º
ª3 2 1º «2
A «5 A' 0 »»
3 »¼
b)
«
¬ 0
«¬ 1 3 »¼
6. Izraunati sledee determinante:
1 2
a) 1 3 0 2 3
0 3
2 3
b) 16 12 4
4 8
95
1 2 4
3 1 2 1 2 3
c) 2 3 1 1 2 4
5 1 2 1 2 5
2 5 1
3 5 2 2 2 4 10 6
2 8 4 10 6 10 64 54
1 2 4 1 2
2 3 1 2 3
2 5 1 2 5
1 3 1 2 1 2 4 2 5 2 3 4) 1 1 5
1 2 2 3 4 40 24 5 4
67 13 54
ª 2 3 2 º
7. Izraunati A-1 za matricu A «« 6 6 4 »»
«¬ 2 1 1»¼
2 3 2 2 3
det A 6 6 4 6 6 12 24 12 24 8 18 24 14 10
2 1 1 2 1
-6 -4 3 2 3 2
M11 10 M 21 5 M 31 0
-1 1 1 1 6 4
6 4 2 2 2 2
M12 14 M 22 6 M 32 4
2 1 2 1 6 4
6 6 2 3 2 3
M13 6 M 23 4 M 33 6
2 1 2 1 6 6
ª10 5 0 º
1«
A 1
« 14 6 4»»
10
«¬ 6 4 6 »¼
96
8. Rešiti matrinu jednainu AX-A=2X+I
ª0 1 2º
gde je A
«2 3 4»
« »
«¬1 0 1 »¼
AX-2X=A+I
(A-2I)X=A+I
ª0 1 2º ª 1 0 0 º ª 2 1 2º
B A 2 I «« 2 3 4 » 2 «0 1 0 »» «« 2
» « 1 4 »»
«¬ 1 0 1 »¼ «¬0 0 1 »¼ «¬ 1 0 1»¼
ª0 1 2 º ª1 0 0 º ª 1 1 2º
C A I «« 2 3 4 »» ««0 1 0 »» «« 2 4 4 »»
«¬ 1 0 1 »¼ «¬0 0 1 »¼ «¬ 1 0 2 »¼
B 1 / B X C
2 1 2 2 1
B 1 B X B 1 C
det B 2 1 4 2 1 2 4 2 2 6
IX B 1 C
1 0 1 1 0
X B 1 C
1 4 1 2 1 2
B11 1 B21 1 B31 2
0 1 0 1 1 4
2 4 2 2 2 2
B12 6 B22 0 B32 12
1 1 1 1 2 4
2 1 2 1 2 1
B13 1 B23 1 B33 4
1 0 1 0 2 1
ª 1 1 2º
1«
B 1
6 0 12 »»
6«
«¬ 1 1 4 »¼
ª -1 1 2 º ª1 1 2º ª3 3 3º
1«
6 0 12 »» «« 2 4 4 »»
1«
X « « 18 6 36 »»
6 6
«¬ -1 1 -4 »¼ «¬1 0 2 »¼ «¬ -3 3 -6 »¼
97
9. Rešiti sistem koristei Kramerove formule:
x y z 2
x 2 y 3 z 4
2x y z 3
Odgovarajue determinante su:
111 211
D 1 2 3 1; Dx 4 2 3 1;
211 311
121 112
Dy 1 4 3 2;Dz 1 2 4 3
231 213
Kako je D z 0 , sistem ima jedinstveno rešenje:

§ Dx Dy Dz ·
x, y , z ¨ , , ¸ 1, 2,3
© D D D¹
Napomena: Rešiti sistem i matrinom metodom.
10. Za sistem jednaina:

x 2y z 3
2 x y 3z 1
3x y 2 z 4
imamo
1 21
D 21 3 0
3 1 2
Ako pažljivo pogledamo, uoavamo da je trea jednaina jednaka zbiru prve

dve, pa zapravo imamo samo dve a ne tri jednaine.
x 2y z 3
2 x y 3z 1
98
Sistem sada možemo zapisati:
x 2y 3 z
2 x y 1 3z
1 2
i ovaj sistem ima jedinstveno rešenje jer 1 4 5 z 0 .
21
3- z - 2
Dx = = 3- z + 2 + 6 z = 5 + 5 z
1+ 3z 1
2 3- z
Dy = = 1+ 3z - 6 + 2 z = 5 z - 5
1 1+ 3 z
x, y, z 1 z; z 1; z ,z R .
11. Za sistem jednaina:
2x y z 1
x 2 y 3z 5
x y 2z 4
imamo
2 11
D 12 3 0
11 2
Ako saberemo prve dve jednaine dobijamo x y 2 z 6 , a kako je trea

jednaina x y 2 z 4 , i ako od poslednje oduzmemo treu dobijamo 0=2,
pa sistem nema rešenja.
12. Rešiemo i sistem:

ax y z 1
x ay z 2
x y z 3
gde je a realan broj (parametar).
a 1 ; Dx 4 a 1 ;
2
Izraunajmo odgovarajue determinante D
Dy 5 a 1 ; Dz 6 a 1 .
99
Ako je a 1 z 0,a z 1 sistem ima jedinstveno rešenje
2
4 5 6
x ; y ; z .
a 1 a 1 a 1
Ako je a=1 sistem je nemogu.
13. Rešiti sistem Gausovim postupkom:
x y z 2
2 x y 3z 1
3 x 2 y 2 z 5
Ako prvu jednainu pomnožimo sa -3 i saberemo sa drugom i ako prvu

jednainu pomnožimo sa 2 i saberemo sa treom dobijamo ekvivalentan sistem:
x y z 2
x 4 y 7
x 4 y 9
Ako sada drugu i treu jednainu saberemo dobijamo:
x y z 2
x 4 y 7
2 x 2
Iz ovog sistema sada dobijamo x 1, y 2,z 1 pa je rešenje sistema
trojka 1, 2,1 .
14. Rešiti sistem:

2x y z 1
3 x 2 y 3 z 9
x 5 z 11
Ako prvu jednainu pomnožimo sa -2 i saberemo sa drugom dobiemo sistem:
2x y z 1
x 5 z 11
x 5 z 11
Sabirajui drugu i treu jednainu dobijamo:
2x y z 1
x 5z 11
0 0
100
Iz druge jednaine dobijamo x 11 5 z i zamenom u prvu jednainu dobijamo:
2 11 5 z y z 1
y 9 z 21
Zakljuujemo da je trojka 11 5 z;9 z 21; z rešenje sistema, pri emu je z
proizvoljan realan broj.
15. Rešiti sistem:

x y z 0
2 x 2 y 3 z 10
3 x 3 y 2 z 9
Ako prvu jednainu pomnožimo sa 3 i saberemo sa drugom i ako prvu jednainu
pomnožimo sa -2 i saberemo sa treom, dobijamo:
x y z 0
5 x 5 y 10
5 x 5 y 9
Ako saberemo drugu i treu jednainu dobiemo
x y z 0
5x 5 y 10
0 1
odakle zakljuujemo da je sistem nemogu.
101
ZADACI ZA VEŽBU:
1. Izraunati zbir matrica A i B:

ª1 2 5º ª 1 2 5 º
A « B
3»¼ « 0 3 4 »¼
a)
¬0 2 ¬
ª1 2 4º ª 2 4 5 º
b) A «« 2 5 0 »» B « 2 3 2 »»
«
«¬3 1 3 »¼ «¬ 2 1 1»¼
ª2 1 3º ª4 2 2º
2. Ako je A «8 i B
¬ 2 4 »¼ «0
¬ 1 3 »¼
Izraunati 3A-5B.
ª4 0 1 º ª2 0 6 º
3. Ako je A
«5 2 0 »» i B « 1 5 3»»
« «
«¬3 5 3»¼ «¬ 3 2 1»¼
Odrediti matricu C tako da je A+C=B
ª1 2 4º ª 0 1º ª 8 1º
a)
«3 0 3 » « 2 3»»
» « « 3 6 »»
« «
«¬ 2 1 7 »¼ «¬ 1 1 »¼ «¬ 5 6 »¼
ª 2 1º
ª1 2 3º « ª1 0º
«3 » « 3 2 »» «0 1»¼
b)
¬ 2 0¼
«¬ 1 1 »¼ ¬
ª1 2 3 º ª1 0 0 º ª7 2 3º
c)
«4 5 6 »» ««0 1 0 »» «16 5 6 »»
« «
«¬ 7 8 9 »¼ «¬ 2 0 1»¼ «¬ 25 8 9 »¼
102
ª1 2 3 º ª 2 1 6º ª1 0 24 º
« 0 »» «« 3 9 »» «0 0 »»
d)
« 3 2 2 « 1
«¬ 1 1 1 »¼ «¬ 1 1 4 »¼ «¬0 0 7 »¼
Da li su matrice komutativne?
5. Izraunati AB i BA ako je:

ª 2 º
« 3»
A >1 3 5 2@ i B « »
« 0»
« »
¬ 7¼
6. Izraunati:
ª 2 5 3º
ª 1 3 2 0º «
« 2 1 0 1 »»
a)
« 1 5 1 »» «
« 0 2 1 »
«¬ 10 2 7 2 »¼ « »
¬ 3 1 0¼
ª5 6 2 º ª 1 5 7 º
b)
« 1 3 0 »» «« 2 3 0 »»
«
«¬ 2 1 4 »¼ «¬ 0 2 0 »¼
ª0 3 2º ª5 3 4 º
«
c) 3
» «
0 4 » « 3 5 1»»
«
«¬ 2 4 0 »¼ «¬ 2 2 3 »¼
ª1 0 2 º ª 1 3 2º
d)
«3 1 0 » « 2 1 5 »
« » « »
«¬ 2 4 1 »¼ «¬ 0 1 2 »¼
Stepen kvadratne matrice definisan je pomou relacija :
A0 I , A1 A , An A An 1
ª 1 1º
7. Izraunati A2 2 A 2 I ako je A « 1 1 »
¬ ¼
103
ª 1 1 1 º
8. Pokazati da je A2=I ako je A
« 0 1 0 »»
«
«¬ 0 0 1»¼
ª1 2 2º
9. Izraunati A 3, ako je A
«2 1 2 »»
«
«¬ 2 2 1»¼
10. Proveriti:
1 1 1 6 1 1
a) 2 1 1 6 b) 3 1 1 12
1 2 2 3 2 2
1 1 6 3 4 0
c) 2 1 3 18 d) 0 1 2 17
1 2 3 1 0 3
2 3 2 1 2 3
e) 6 6 4 10 f) 1 4 4 1
2 1 1 0 7 8
11. Izraunati:
1 0 2 2 3 5
a) 3 1 4 b) 1 0 1
1 1 8 2 1 0
3 1 2 1 3 1
c) 5 0 2 d) 2 2 0
1 3 1 3 1 1
3 1 1 4 0 2
e) 2 1 0 f) 1 6 3
0 1 2 3 2 2
12. Proveriti:
104
1
ª1 4º ª 9 4 º
a) «2 9 »¼ « 2 1 »
¬ ¬ ¼
1
ª3 1 1º ª 2 1 1º
b)
«2 1 0» » 1«
4 6 2 »»
« 4«
«¬ 0 1 2 »¼ «¬ 2 3 1 »¼
c) A A1 A1 A I za bilo koju matricu A.
13. Izraunati inverzne matrice koje su definisane:
ª 1 3 1º ª3 5 1º
a) A «« 2 2 0 »» b) B «« 1 0 3»»
«¬ 3 1 1 »¼ «¬ 2 2 1 »¼
ª 4 1 2 º ª2 11º
c) C «« 0 7 8 »» d) A «« 5 4 7 »»
«¬1 2 3 »¼ «¬7 3 6 »¼
ª1 6 1 º ª1 1 1 º
e) A «« 2 3 1 »» f) A « 2 4 3»
« »
«¬1 3 2 »¼ «¬ 5 4 1 »¼
14. Ako je
ª 3 2 1º ª2 2 1º
A «1 3 4 » ; B «3 1 4»
« » « »
«¬0 1 2 »¼ «¬1 2 2 »¼
proveriti AB
1
B 1 A1 .
15. Rešiti sledee matrine jednaine:
ª0 2 1º
a) AX 2 X A I , A ««1 3 0 »»
«¬ 2 4 1 »¼
ª2 1 1º ª6 º
b) B AX X, A «« 1 3 2 »» , B «9 »
« »
«¬ 1 1 4 »¼ «¬8 »¼
105
ª0 1 2º ª1 0 1 º
c) XA X 2 B, A «« 0 2 0 »» , B «2 1 1»
« »
«¬1 1 0 »¼ «¬ 0 1 2 »¼
ª2 1 1º ª2º
d) B X AX , A «« 1 3 1 »» , B «3»
« »
«¬ 1 2 4 »¼ «¬ 5 »¼
16. Rešiti matrine jednaine:

ª 1 3 2º ª1 10 10 º
a)
« 2 2 1»» X « 3 2 7 »»
« «
«¬ 3 4 0 »¼ «¬ 0 7 8 »¼
ª5 1 5º ª 8 5 2º
b) X «« 3 3 2 »» «3
« 9 15 »»
«¬ 1 2 1 »¼ «¬ 0 0 0 »¼
ª 3 5º ª5 7º ª14 19 º
« 1 » X «
8 »¼ « 2 10 »¼
c)
¬ 2¼ ¬6 ¬
ª 2 4 5º ª9 1 1º ª2 18 23º
d)
« 3 » «
5 7 » X «7 1 1 »» «0 12 15 »»
« «
«¬ 1 2 3 »¼ «¬6 2 1»¼ «¬ 2 9 11 »¼
ª 1 1 1 º
17. Izraunati A 2 A 2 I ako je A
2 «0 1 0 »»
«
«¬ 0 0 1»¼
ª1 3 1º
18. Izraunati A 1
za matricu A «2 2 0 »»
«
«¬3 1 1 »¼
106
19. Rešiti matrinu jednainu:
ª1 3 1º ª 3º
AX X B ako je A «« 2 2 0 »» i B «1»
« »
«¬ 3 1 1 »¼ «¬ 2 »¼
20. Rešiti sisteme jednaina:
2 x y 3z 1 2x y z 1
a) 4 x 2 y 3z 5 h) 5x 4 y 7 z 2
13 7 x 3y 6z 3
x 3y z
6 4x y 2z 0
x y z 0 i) 7 y 8 z 0
b) 2 x 2 y 3z 7 x 2 y 3z 0
x y 2z 9 2 x 7 y 3z 0
x y z 1 j) 3x 9 y 4 z 0
c) 2x 5 y 2z 10 x 5 y 3z 0
3 x 2 y 3z 15 2x 3y z 2
2 x 2 y 3z 11 k) 3x 5 y 5 z 3
d) 3x 5 y 2 z 19 5x 8 y 6 z 5
x 3 y 5z 20 4x 3 y 2z 1
x y z 0 l) x 3 y 5 z 1
e) 2 x 2 y 3z 7 3x 6 y 9 z 2
x y 4z 9 4x 3y 2z 0
4 x 2 y 3z 5 m) x 3 y 5 z 0
43 3x 6 y 9 z 0
f) 3x 5 y 2 z
6 2ax 23 y 29 z 4
2 x y 3z 1 n) 7 x ay 4 z 7
3x 5 y 2 z 19 5 x 2 y az 5
g) x 3 y 5z 20 ax 3 y 5 z 4
4x 6 y 4z 25 o) x ay 3 z 2
9 x 7 y 8az 0
107
ax 4 y z 0
ax y z 1
p) 2x 3 y 1 0
s) x ay z 1
3x by 2 0
x y az 1
ax 2 z 2
bx y z 1
q) 5x 2 y 1
t) x by z b
x 2 y bz 3
x y bz b2
x y z 0
r) x y 2z 2
2x z 0
108
6.
EKONOMSKE FUNKCIJE
1. Izvoz jednog preduzea se kretao u januaru 12 miliona novanih jedinica, u aprilu

15 i u julu 10. Odredit funkciju izvoza y ax 2 bx c .
Kada e izvoz biti max.
x y
Januar je 1 mesec ( 1, 12 )
April je 4 mesec ( 4, 15 )
Jul je 7 mesec ( 7, 10 )
y ax 2 bx c .
a b c 12 a b c 12 ½ a b c 12
°
16a 4b c 15 15a 3b 3 ¾ 5a b 1
49a 7b c 10 48a 6b 2 °¿ 18a 8
4 20 29
a , b 1 5 a 1 ,
9 9 9
29 4 83
c 12 a b 12
9 9 9
4 29 89
y x2 x
9 9 9
8 29 8 29
y' x x 0 8x 29 x 7,1
9 9 9 9
4 29
ymax 7,12 7,1 9 33,16
9 9
2. Data je funkcija tražnje x 6 p 54

a) Odrediti funkciju ukupnih prihoda
b) Odrediti cenu za koju e ukupni prihodi dostii max.
109
x
x 6 p 54 6 p x 54 p 9
6
§ x · x2
P x p x ¨ 9¸ 9x
© 6 ¹ 6
x2
9x 0 x 2 54 x 0 x1 0 x2 54
6
§ b·
3. Za funkciju tražnje x ap b¨ a 0, b ! 0, 0 p ¸ , nai elastinost tražnje,
© a¹
i karakteristinu cenu.
ap
Ex , p
ap b
Ex , p 1
ap b
1 pc
ap b 2a
Ona cena za koju je elastinost tražnje jednaka 1, zove se karakteristina cena.
Tražnja je neelastina za p< pc , a elastina za p ! pc u intervalu definisanosti
b
tražnje 0 p .
a
4. Promet trgovinskih preduzea u toku jedne godine kretao se po mesecima u
milionima novanih jedinica u martu 9, u maju 21, u avgustu 24. Odrediti funkciju
prometa oblika y ax 2 bx c i vreme kada e promet iz rasta prei u
opadanje.
Mart – 3 mesec 9 miliona novanih jedinica
Maj – 5 mesec 21 miliona novanih jedinica
Avgust – 8 mesec 24 miliona novanih jedinica
(3,9) (5,21) (8,24)

y ax bx c
2
9a 3b c 9
25a 5b c 21
64a 8b c 24
110
9 3 1 93 3
' 25 5 1 25 5
64 8 1 64 8
' 45 192 200 (75 72 320) 437 467
' 30
9 9 1
'b 25 21 1
64 24 1
'b 189 216 600 (225 216 564) 60
9 3 1
'a 21 5 1
24 8 1
'a 45 72 168 (63 72 120) 285 225 30
'a 30
'b 60
9 3 9
'c 25 5 21
64 8 24
'c 960 4032 1800 (1800 1512 2880) 600
'c 600
'a 30
a 1
' 30
'b
b 2
'
c 20
y x 2 2 x 20
y ' 2 x 2
2 x 2 0
x 1
111
y '' 2 0 max
ymax 1 2 20
ymax 21
2p
5. Za tražnju x 2 p 10 elastinost tražnje je Ex , p .
2 p 10
Tražnja je definisana u intervalu 0,5 sa karakteristinom cenom pc 2,5 .
Tražnja je neelastina kada cena varira od 0 do 2,5 a elastina kada je cena
vea od 2,5 a manja od 5. Ako je p=3, E 3 1,5 što znai da poveanje cene
sa nivoa p=3 za 1% implicira pad tražnje za 1,5%.
2ap 2 bp
6. Za funkciju tražnje x ap 2 bp c elastinost tražnje je Ex , p .
ap 2 bp c
Za funkciju tražnje x p 2 16 p 60 elastinost tražnje

2 p 2 16 p
Ex , p .
p 2 16 p 60
Tražnja je definisana u intervalu 0<p<6 sa karakteristinom cenom elastinosti
pc 2, 425 .
7. Za funkciju tražnje x ap b a ! 0, b 0 .

Elastinost tražnje je konstantna i jednaka izložiocu b jer
p
Ex , p abp b 1 b .
ap b
Numeriki, za funkciju tražnje x=70p -2,7 elastinost je 2,7 što ukazuje da,
nezavisno od nivoa cene, tražnja uvek opada za 2,7%, pri porastu cene za 1% sa
svakog nivoa iz domena definisanosti.
8. Neka su za proizvod X na dva razliita tržišta funkcije tražnje: x1 2 p 10 i

x2 p 100 definisane na intervalima
2
0,5 i 0,10 i redom odrediti
elastinost zbira x x1 x2 i ispitati u kom je intervalu ukupna tražnja
neelastina.
2p 2 p2 2 p2 2 p
Ex1 , p i Ex2 , p sledi Ex , p za
2 p 10 p 2 100 p 2 2 p 110
112
Ex , p 1 bie 3 p 2 4 p 100 0 , za p1 5, 43i p2 6, 77 što znai da je
ukupna tražnja x p 2 2 p 110 neelastina u intervalu 0 p 5, 43
9. Na tržištu prisutna su dva potrošaa odreenog tipa proizvoda sa sledeim

funkcijama tražnje x1 10 2 p i x2 18 6 p .
a) Nai funkciju tražnje x f p , za oba potrošaa i na istom grafiku nacrtati
krive x1 f1 p , x2 f 2 p i x f p uz odreivanje njihovih oblasti
definisanosti i karakteristinih taaka.
b) Ako je cena p=2, kolike e biti odgovarajue tražnje i odgovarajue
vrednosti elastinosti za x1 , x2 i x ?
c) Dati interpretaciju dobijenih rezultata svake od te tri elastinosti.
x1 10 2 p x1 10 ; p 0 ; x1 0; p 5
Oblast definisanosti ove funkcije je:

0 p5 10 ! x1 ! 0
x2 18 6 p x2 18 ; p 0 ; x2 0; p 3 i
oblast definisanosti
0 p3 18 ! x2 ! 0
a) Funkcija tražnje je
x1 x2 28 8 p 0 p d 3
x®
¯ x1 10 2 p 3d p 5
Na tržištu su do cene p d 3 prisutna oba potrošaa, a od cene p>3 samo
prvi potroša.
b) Za cenu p=2, vrednosti odgovarajuih elastinosti tražnji su
x1 2 10 2 2 6
x2 2 6
x 2 12
p
Ex , p x'
x
113
p 2p 22 4
Ex1 , p 2 0, 6%
10 2 p 10 2 p 10 2 2 6
2 12
Ex2 ,2 6 2%
6 6
2 16
Ex ,2 8 1,3%
12 12
c) Ex1 ,2 = 0, 6
Ako cenu p=2 poveamo za 1% tj. na p 2 1, 01 2, 02 tada e tražnja
opasti za 0,6% tj. sa nivoa X 1 p 2 6 na nivo X 1* p 2, 02 5,96.
Ex2 ,2 2 . Ako cenu poveamo za 1% tražnja e opasti za 2% tj. sa nivoa
x2 2 6 na nivo x2 2, 02 5,88. Ako cenu poveamo za 1% tražnja e
opasti za 1,3 %, tj. sa nivoa x2 2 12 na nivo x 2, 02 11,84.
10. Date su funkcije tražnje x1 p 2 20 p 100 i x2 4 p 2 400

0 p 10 .
2p
Elastinost je Ex1 , p i
p 10
8 p2 80 p
Ex2 , p Ex , p Ex1 , p Ex2 , p
4 p 2 400 4 p 2 400
11. Na tržištu odreenog tipa robe nalaze se samo dva prodavca sa pojedinanim
zakonima ponuda y1 2 p i y2 2 0, 4 p i funkcijom tražnje
x 6 0, 6 p .
a) Formirati funkciju tržišne (zajednike) ponude y=g(p).
b) Proanalizirati algebarski, tabelarno i grafiki elastinost tržišne tražnje u
odnosu na cenu.
a) y1 2 p 2 p f 0 y1 f
y2 2 0, 4 p 5 p f 0 y2 f
Funkcija tržišne ponude je
y1 2 p ; 2 pd5
y g p ®
¯ y1 y2 4 1, 4 p ; 5 d p f
114
Na tržištu je za cenu 2 p d 5 prisutan samo prvi prodavac, a za cenu p t 5
na tržištu su prisutna oba prodavca.
6
b) D : 6 p!0
10
p p 0, 6 p
Ex , p x' 0, 6
x 6 0, 6 p 6 0, 6 p
Ex , p 0 kada je p 0
Ex , p 1 za p 5
0, 6 p
1 , 0, 6 p 6 0, 6 p , 1, 2 p 6 , p ! 5
6 0, 6 p
6 0, 6 p 0 , p 10
Ex,p=0 p=0 x=6

E<1 5>p>0 3<x<6
E=1 p=5 x=3
E>1 10>p>5 0<x<3
Eo p o 10 x=0
12. Funkcija graninih prihoda P ' 4 x 140 . Odrediti cenu po kojoj e preduzee
30
ostvariti najveu dobit koja je funkcija prosenih troškova C 3 x 60 , i
x
neka je P (0) 0 .
P ' 4 x 140
dp
4 x 140
dx
dp (4 x 140)dx
³ dp ³ (4 x 140)dx
P 2 x 2 140 x
115
C CxC 3 x 2 60 30
P
D P C P x p p
x
D 5 x 2 80 x 30 p 2 x 140
D ' 10 x 80 p 16 140
10 x 80 0 p 124
x0 8
Dmax 5 64 640 30
Dmax 930
dP x
13. Funkcija graninih prihoda P 4000 . Odrediti funkciju tražnje
dx 8
(integracionu konstantu nai iz uslova P (0) 0 ).
§ x ·
dP ¨ 4000 ¸ dx
© 8 ¹
§ x ·
³ dP ³ ¨© 8 4000 ¸¹ dx
x2
P 4000 x A
16
P (0) 0 A 0
x2
P 4000 x
16
14. Na tržištu odreenog tipa robe nalaze se samo dva potencijalna kupca sa
odgovarajuim individualnim zakonima tražnje x1 6 0, 6 p i x2 10 2 p.
a) Formirati funkciju zajednike (tržišne) tražnje x =f(p) oba kupca i na istom

grafiku nacrtati odgovarajue krive za x1 , x2 i x
b) Pronai cenu (zaokruženu na ceo broj) kod koje se maksimizira ukupan prihod
svih prodavaca na tržištu. Kolike su tada odgovarajue vrednosti x1 , x2 i x .
x1 6 0, 6 p ; 0 p 10 6 ! x1 ! 0
x2 10 2 p ; 0 p 5 10 ! x2 ! 0
116
a) Funkcija tržišne tražnje je:
x1 x2 16 2, 6 p , 0 p d 5
x f p ®
¯ x1 6 0, 6 p , 5 d p d 10
Na tržištu su do cene p d 5 prisutna oba

potrošaa a od cene 5<p<10 samo prvi potroša
° p 16 2, 6 p 16 p 2, 6 p 2 0 pd5
b) P px ®
°̄ p 6 0, 6 p 6 p 0, 6 p 5 d p 10
2
16
P ' 16 5, 2 p 0 p 3 P '' 5, 2 0
5, 2
6
P ' 6 1, 2 p 0 p 5 P '' 1, 2 0
1, 2
Pmax 3 16 3 2, 6 32 48 23, 4 24, 6
Pmax 5 6 5 0, 6 52 30 15 15
Maksimalan ukupan prihod se postiže za cenu p p 3 i iznosi P=24,6
x1 3 6 0, 6 3 4, 2
x2 3 10 2 3 4
x 3 8, 2
117
15. Na tržištu prisutna su dva potrošaa odreenog proizvoda sa odgovarajuim
zakonima tražnje:
x1 4 p i x2 5 0,5 p.
a) Pronai funkciju tražnje x =f(p) za oba potrošaa zajedno i na istom grafikonu
nacrtati odgovarajue krive tražnje x1 , x2 i x uz algebarsko odreivanje
njihovih oblasti definisanosti i karakteristinih taaka.
b) Pronai funkciju ukupnog prihoda P p p svih prodavaca tog proizvoda na
posmatranom tržištu.
c) Algebarski, tabelarno i grafiki odrediti elastinost Ex1 , p .
x1 4 p ; 0 p4 4 ! x1 ! 0
x2 5 0,5 p ; 0 p 10 5 ! x2 ! 0
a) Funkcija tržišta tražnje je:
x1 x2 9 1,5 p ; 0 p d 4
x x p
®
¯ x2 5 0,5 p ; 4 d p 10
° p 9 1,5 p 9 p 1,5 p 2 ; 0 p d 4 ; D1
b) P px ®
°̄ p 5 0,5 p 5 p 0,5 p ; 4 d p 10 ; D2
2
0 p d 4 P p 9 1,5 p 9 p 1,5 p 2 0
P' 9 3p 0 p 0 3 D1
P' 5 p 0 p 0 5 D2
Maksimalan prihod Pmax se postiže za cenu p 3.

P p 3 3 9 1,5 3 13,5
P 1 7,5
P 2 12
P 4 12
4 d p 10 P p 5 0,5 p 5 p 0,5 p 2 0 P' 5 p 0
p10 0 p20 10 p 5
118
P P 5 5 5 0,5 5 12,5
P 6 6 5 0,5 6 12
P 7 10,5
P 8 8
P 9 4,5
p p p
c) Ex , p x1 1
1
x1 4 p 4 p
Ex , p 0 kada je p 0
Ex1 , p 1 za 0 p 2
p
1 , p p 4
4 p
Ex1 , p o f za p 4
4 p 0 p 4
Ex1,p=0 p=0 x1 =4
0<E<1 2>p>0 2< x1 <4
E=1 p=2 x1 =2
E>1 4>p>2 0< x1 <2
Eo p=4 x1 =0
16. Prededuzee proizvodi jednu vrstu robe X sa funkcijom ukupnih troškova

p
C 3x 2 35000000 gde je x mesena proizvodnja i x 15000 funkcija
2
tražnje i p cena jednog proizvoda. Odrediti:
a) Interval rentabiliteta
b) Dobit pri proizvodnji od 2000 proizvoda
c) Optimalnu proizvodnju i maksimalnu dobit
d) Kolika je dobit pri minimalnim prosenim troškovima?
119
a)
p 2 x 30000
P 2 x 2 30000 x
D P C 5 x 2 30000 x 35000000 ! 0
x1 1585
x2 4414
Dobit je pozitivna pri proizvodnji od 1585 do 4414 proizvoda.
b) D 2000 5000000 pri p 26000

c)
D ' 10 x 30000 0x0 3000
D '' 10 0Dmax 3000 10000000
d)
35000000
C 3x
x
35000000
C ' 3 0
x
x 3416
C '' 3416 ! 0C '' 3416 min 20494
D 3416 8902720
17. Na tržištu potpune konkurencije prisutna je cena p=108 dinara odreenog

proizvoda “X”. Individualni proizvoa tog proizvoda ima odgovarajuu funkciju
prosenih troškova
100
C 50 4 x
x
gde je x koliina njegove proizvodnje – ponude.
a) Pronai funkcije: ukupnog, graninog i prosenog prihoda i funkciju ukupnih

troškova.
b) Na istom grafikonu nacrtati krive ukupnog prihoda i ukupnih troškova, uz
izraunavanje njihovih karakteristinih taaka.
c) Algebarski, tabelarno i grafiki odrediti elastinost ukupnih troškova u odnosu
na koliinu proizvodnje x.
120
100
a) p 108 din. C 50 4 x
x
P p x 108 x , P ' 108 , P 108 P P' p 108 din
C C x 50 x 4 x 2 100
b)
C 4 x 2 50 x 100
C 100 , x 0
C ' 8 x 50 ! 0 za x ! 0
P C 108 x 4 x 2 50 x 100
4 x 2 58 x 100 0
29 r 841 400 29 r 21
x1,2
4 4
x1 2 x2 12,5
P 2 C 2 216 , P 12,5 C 12,5 1350
x C' 50 8 x 50 x 8 x 2
c) EC , x C '
C C 50 4 x
100 50 x 4 x 2 100
x
EC , s 0 , 50 x 8 x 2 0 , x 0
E 1 , 50 x 8 x 2 50 x 4 x 2 100 , x 2 25 , x 5
§ 50 x 8 x 2 · § f · 50 16 x f 16
lim ¨ ¸ ¨ ¸ lim lim 2
x of 50 x 4 x 2 100
© ¹ ©f¹ x of 50 8 x f x of 8
Ec,x=0 x=0 C=100
0<E<1 0<x<5 100<C<450
E=1 x=5 C=450
1<E<2 5<x<+ 450<C<+
Eo2 x o + C o +
121
Ec,x
5 x
18. Data je funkcija tražnje x=10-0,5p
a) Pronai nivo proizvodnje xp za koji se postiže maksimalan ukupan prihod P i

utvrditi njegov iznos.
b) Proanalizirati elastinost ukupnog prihoda P u odnosu na x i rezultate
predstaviti tabelarno i grafiki.
c) Grafiki predstaviti funkcije tražnje, ukupnog prihoda i graninog prihoda.
a) x 10 0,5 p
p 20 2 x
P px 20 2 x x 20 x 2 x 2
P ' 20 4 x 0 ; xp 5 ; P xp 5 50
x x 20 4 x
b) E p,x P' 20 4 x
P 20 2 x x 20 2 x
20 - 4 x
E p,x < 1 ; < 1 ; 20 - 4 x < 20 - 2 x ; x > 0
20 - 2 x
E p , x 1 za x > 0
E p , x = 0 ; 20 - 4 x = 0 ; x = 5
Ep,x=1 x=0 p=0
0<E<1 5>x>0 50>p>0
E=0 x=5 p=50
122
p×x
c) p = 20 - 2 x P= = p
x
P = x ( 20 - 2 x )
P = 0 x1 = 0 , x 2 = 10
P ' = 20 - 4 x
P ' ( 0 ) = 20
P ' (5) = 0
P ' (10 ) = - 20
19. Data je funkcija tražnje x=20-0,5p
a) Nai x p za koju se postiže maksimalan prihod P
b) U oblasti definisanosti tražnje na istom grafiku nacrtati krive P, P ', P

c) Analitiki, tabelarno i grafiki obraditi elastinost ukupnog prihoda P u
odnosu na tražnju x.
123
a) Prvo emo formirati funkciju tražnje, a zatim funkciju ukupnog prihoda:
p 40 2 x P px 40 2 x x 40 x 2 x 2
P ' 40 4 x 0 p0 10
P '' 10 4 0
Pmax P 10 40 10 2 102 200
b) p 40 2 x , 0 x 20 , 40 ! p ! 0 oblast definisanosti
tražnje.
P x 40 x 2 x 2 , x1o 0 , x2 o 20 , x e 10 , p 10 200
c)
P ' 40 4 x
x P ' 40 4 x
E p,x P'
P P 40 2 x
E p d 1 40 4 x 40 2 x , E p , x d 1 za x t 0
Ep 0 , 40 4 x 0, x 10
Ep=1 x=0 P=0
0<E<1 10>x>0 200>P>0
E=0 x=10 P=200
124
20. Data je funkcija tražnje p=20-2x
a) Pronai nivo proizvodnje x kod koga se postiže maksimalan ukupan prihod P i

utvrditi njegov iznos.
b) Algebarski, tabelarno i grafiki analizirati elastinost ukupnog prihoda P u
odnosu na nivo proizvodnje x.
c) Na grafikonu nacrtati funkcije: tražnje, ukupnog prihoda i graninog prihoda,
uz prikaz odgovarajue algebarske analize.
a) P px 20 2 x x 20 x 2 x 2
P ' 20 4 x 0 x 5
P ' 4 0 max
P x 5 50
Maksimalan ukupan prihod se postiže za nivo proizvodnje x=5 i iznosi 50.
x P' 20 4 x
b) E p,x P'
P P 20 2 x
za 0 x 5 funkcija P raste
za 5 x 10 funkcija P opada
20 4 x
E p,x d 1 ; 20 4 x d 20 2 x tj. x ! 0
20 2 x
Ep,x=1 x=0 P=0

0<E<1 5>x>0 50>P>0
E=0 x=5 P=50
125
c) p 20 2 x p o 20 x o 10
P 20 x 2 x 2 x1 0 x2 10
P ' 20 4 x 0 x 5 P 5 50
P '' 4 za x D
21. Na tržištu odreenog tipa robe prisutna su dva proizvoaa sa zakonima ponude
y1 1 0,5 p i y2 4 p
a) Pronai zakon ukupne (tržišne) ponude y=g(p) i nacrtati odgovarajue krive

ponude y1 , y2 , y uz odreivanje oblasti definisanosti i karakteristinih taaka.
b) Analizirati elastinost ukupnog prihoda u odnosu na cenu.
Funkcija tražnje je x 5 0,5 p , D : 0 p 10
y1 1 0,5 p , 2 p f 0 y1 f
y2 4 p , 4 p f 0 y2 f
Zakon tržišne ponude je:
y1 1 0,5 p , 2 pd4
y y p ®
¯ y1 y2 5 1,5 p , 4 d p f
126
y1 y2
1 0,5 p 4 p p 6
y1 5 1,5 y2 5 1
y1 10 4 y2 10 6
b) P px p 5 0,5 p 5 p 0,5 p 2 P' 5 p

p p 5 p
E p, p P' 5 p
P p 5 0,5 p 5 0,5 p
5 p
E p, p d 1 , d 1; 5 p d 5 0,5 p p!0
5 0,5 p
E d 1 za svako p t 0
E>1 ne dolazi u obzir zbog toga što je tada cena p<0
5 p
E 1 , 1 , 5 p 0,5 p 5 , 1,5 p 10 , p ! 6,67
5 0,5 p
E 0 za 5 p 0 , p 5
5 0,5 p 0 , p 10
Ep,p=1 p=0 P=0

0<E<1 5>p>0 12,5>P>0
E=0 p=5 P=12,5
127
22. Poznata je funkcija tražnje x 0, 6 p 2 12 p 60 i funkcija ponude
y 10 5 p
a) Pronai cenu p p kod koje se postiže maksimalan ukupan prihod i izraunati
odgovarajue vrednosti tražnje, ukupnog prihoda i ponude za tu cenu.
a) P px p 0, 6 p 2 12 p 60 0, 6 p 3 12 p 2 60 p
P ' 1,8 p 2 24 p 60 0
12 r 144 1,8 60 12 r 6
p1,2
1,8 1,8
10
p1 p2 10
3
Definisanost tražnje x ' 1, 2 p 12 0 p 10

10
Cena kod koje se postiže maksimalan ukupan prihod je p p jer se cena p=10
3
nalazi van oblasti definisanosti.
2
§ 10 · § 10 · § 10 · 2
x ¨ ¸ 0, 6 ¨ ¸ 12 ¨ ¸ 60 26
© 3¹ © 3¹ © 3¹ 3
§ 10 · 80 10 800 8
P¨ ¸ 88
© 3¹ 3 3 9 9
§ 10 · § 10 · 2
y ¨ ¸ 10 5 ¨ ¸ 6
© 3¹ © 3¹ 3
128
p 5
2
23. Za funkciju tražnje x odrediti funkciju graninih prihoda i elastinost
ukupnih prihoda.
P px
p 5 p 2 p 5 p 5 3 p 5
2
P'
3p 5
E p
p 5
2 § 2·
na primer za p granini prihod P ' ¨ ¸ 13 a E P 0, 7 što znai da
3 © 3¹
2
relativno malo poveanje cene sa nivoa poveava prihod približno za 13
3
novanih jedinica na jedininu promenu cene, odnsno relativno malo procentualno
2
poveanje cene sa nivoa povlai porast prihoda za 0,7% pri porastu cene za
3
1%.
24. Poznata je funkcija graninog prihoda P’=16-4x.
a) Pronai funkciju ukupnog i prosenog prihoda.

b) Na istom grafikonu nacrtati krive ukupnog, graninog i prosenog prihoda, uz
algebarsko odreivanje karakteristinih taaka.
c) Algebarski, tabelarno i grafiki odrediti elastinost ukupnog prihoda u odnosu na
tržišnu tražnju x.
x x
P
a) P ³ P ' dx ³ 16 4 x dx
0 0
16 x 2 x 2 ; P
x
16 2 x
P 16 x 2 x 2
x 16 2 x
32
x1 0 x2 8 p
P ' 16 4 x 0 , x 4
P 4 4 16 2 4 32
16
P 0 p 8 0 p=p
P 1 p 7 116 2,1 14
8 x
P 2 p 6 2 16 2, 2 24
1 4
P 3 p 5 3 16 2,3 30 p'
129
x x 16 4 x
2
c) Ep, x P' 16 4 x
P 16 x 2 x 16 2 x
16 4 x
E !1 , 1 , 16 4 x 16 2 x , x ! 0
16 2 x
E d 1 za svako x t 0
Ep,x=1 x=0 P=0

0<E<1 4>x>0 32>P>0
E=0 x=4 P=32
x
25. Funkcija graninih troškova je C ' 50 . Odrediti:
20
a) Funkciju ukupnih troškova iz uslova C (0) 700 .
b) Koliinu pri kojoj su troškovi najmanji.
x
a) C' 50
20
dC x
50
dx 20
§ x ·
dC ¨ 50 ¸ dx
© 20 ¹
§ x ·
³ dC ³ ¨© 20 50 ¸¹ dx
x2
C 50 x A
40
C (0) 700
A 700
x2
C 50 x 700
40
130
x
b) C ' 50
20
x
50 0
20
x 1000
26. Za funkciju troškova C 0, 01x 2 20 x 900 odrediti proizvodnju za koju su

proseni troškovi jednaki graninom.
900
C 0, 01x 20
x
C ' 0, 02 x 20
C C'
900
0, 01x 20 0, 02 x 20
x
0, 01x 2 900
x 300
Za proizvodnju x 300 minimalni proseni jednaki su graninim ukupnim

Cmin 300 C ' 300 26 novanih jedinica. Proseni troškovi opadaju pri
proizvodnji manjoj od 300 a rastu pri proizvodnji veoj od 300.
27. Za funkciju troškova C 0, 01x 2 20 x 900

a) Odrediti elastinost ukupnih i proseih troškova i proveriti vezu izmeu njih.
b) Odrediti elastinost ukupnih i proseih troškova pri proizvodnji od 200.
0, 02 x 2 20 x
Ec
0, 01x 2 20 x 900
0, 01x 2 900
Ec Ec Ec 1
0, 01x 2 20 x 900
Ec 200 0,91
što znai da se ukupni troškovi uveavaju za 0,91% pri poveanju proizvodnje sa

nivoa 200 za 1%.
Ec 200 0, 09
što znai procentualno smanjenje prosenih troškova za 0,09% pri poveanju
proizvodnje za 1% sa nivoa 200.
131
28. Data je funkcija ukupnih troškova C 5 x 2 320 . Pokazati da su minimalni
proseni troškovi jednaki graninim ukupnim troškovima.
5 x 2 320
C 320
C 5x
x x x
320
C ' 5 2 0
x
ako je
320
x2 64
5
x 8
320
C '' 2 ! 0zax 8
x3
Cmin 8 80
C ' 10 x
C ' 8 80Cmin 8 C ' 8 80
22, 45 x
29. Data je funkcija ukupnih troškova C .
x 462, 2
a) Odrediti elastinost ukupnih i prosenih troškova pri proizvodnji od 1000.
b) Kolika je elastinost prosenih troškova ako proizvodnja poraste od 400 na
1200 jedinica?
a)
462, 2
Ec
x 462, 2
Ec 1000 0,32
Ec 1000 0, 68
b)
Ec 1200 Ec 400 0,38
30. Neka je vreme ekanja jednog servisa t, a ukupni troškovi po jedinici kapaciteta
9
C t .
t
a) Odrediti minimum te funkcije troškova.
b) Izraunati odgovarajue vrednosti za razliito t.
132
9
C ' 1 0
t2
t2 9 0
t2 9
t 3
18
C '' 3 !0
27
sledi
Cmin 3 6
što znai da je najkrae vreme ekanja 3 vremenske jedinice.
t 1 2 3 4 5
C 10 6,5 6 6,25 6,8
31. Na tržištu poznata je prodajna cena odreenog proizvoda p=7,5 din i funkcija
ukupnih troškova odreenog proizvoaa C 6 1,5 x 2
a) Formirati funkciju prosenih troškova, pronai najekonominiji nivo proizvodnje
i cenu takve proizvodnje.
b) Formirati funkciju prosenog prihoda proizvoaa tog proizvoda.
a) p 7,5 C 6 1,5 x 2
C 6 1,5 x 2 6
C 1,5 x
x x x
6
C' 2
1,5 0 , x 2 4 , xe 2
x
12
C '' ! 0 Cmin 2
x3
Najekonominiji nivo proizvodnje se postiže sa xe 2.
C xe C 2 6 , C e 6
b) P px 7,5 x P p 7,5 din
133
32. Poznato je da na tržištu proizvodnja x jednog pojedinanog prodavca nema
uticaja na menjanje tržišne cene p.
Neka je evidentna tržišna cena p=5din. i funkcija ukupnih troškova pojedinanog
prodavca C 4,5 0,5 x 2
a) Pronai nivoe nerentabilne, rentabilne i granino rentabilne proizvodnje. Za
najrentabilniji nivo proizvodnje izraunati odgovarajue vrednosti ukupnih
troškova, ukupnog prihoda, prihoda, graninog prihoda i dobiti.
b) Analizirati elastinost ukupnog prihoda u odnosu na njegovu proizvodnju x,
objasniti ekonomsko znaenje rezultata.
c) Na istom grafiku nacrtati krive: p, p, p ', C i D, za vrednosti 0 d x d 10 uz
analize.
p 5 C 4,5 0,5 x 2
a)
P p x 5x
D P C 5 x 4,5 0,5 x 2 0,5 x 2 5 x 4,5
D 0,5 x 2 5 x 4,5 0 / 2
x 2 10 x 9 0 , x1,2 5 r 25 9 5r 4
x1 1 , x 2 9
D 0,5 x 2 5 x 4,5
D ' x 5 0 xr 5
D '' 1 0 Dmax xr 5 8
Najrentabilniji nivo proizvodnje je xr 5

P 5 5 5 25
C (5) 4,5 0,5 25 17
P' 5
P 5
D 5 P 5 C 5 8
D 0 za x 0 ;1 9 ; f , intervali nerentabilne proizvodnje
0 0
D 0 za x1 1 x 2 9, nivoi granino rentabilne proizvodnje
134
D ! 0 za x 1; 9 , interval rentabilne proizvodnje
b) P 5 x
x x
E p,x P' 5 1%
P 5x
Ako se x promeni za 1% i ukupan prihod e se promeniti za 1%. To je sluaj
indiferentne (jedinine) elastinosti.
c) P 5x P 0 0 ; P 5 25 ; P 10 50
P' 5 P p C P
C 4,5 0,5 x 2
45
C 0 4,5
C 1 5
C 5 17
C 9
D
P=P'=p=5
45 5
4,5
C 10 54,5 -4,5
1 5 9 10
D P C 0,5 x 2 5 x 4,5
D 0 4,5
D 9 0
D 1 0
D 10 4,5
D 5 8
33. Data je funkcija tražnje p=9-1,5x i funkcija ukupnih troškova C=6+1,5x
a) Pronai funkciju ukupnog prihoda P=P(x) i na istom grafiku nacrtati funkcije

p=p(x), C=C(x) i P=P(x);
b) Odrediti intervale nerentabilne, rentabilne i najrentrabilnije proizvodnje.
c) Odrediti funkciju ukupne dobiti D=D(x).
a) p 9 1,5 x , C 6 1,5 x
P px 9 1,5 x x 9 x 1,5 x 2
135
p 9 1,5 x 0 x5 9! p!0
p0 9 , x0 6
P 9 x 1,5 x 2 , P ' 9 3 x 0 xe 3 P '' 3 0
x10 0 , x2 0 6 , xe 3 Pmax P 3 9 1,5.3 3 13,5
P 2 P 4 12
P 1 P 5 7,5
C 6 1,5 x
C 0 6
C 3 10,5
C 6 15
136
b) D P C 9 x 1,5 x 2 6 1,5 x 1,5 x 2 7,5 x 6
D 0 1,5 x 2 7,5 x 6 0
x10 1 , x2 0 4
D' P ' C ' 0 , D ' 3 x 7,5 0 , x1 2,5
D0 x 0 ;1 4 ; f Intervali nerentabilne proizvodnje
D 0 x10 1 x2 0 4 Nivoi granine rentabilne proizvodnje
D!0 x 1; 4 Interval rentabilne proizvodnje
xr 2,5 Najrentabilniji nivo proizvodnje.
c) D P C 1,5 x 2 7,5 x 6
Dmax D 2,5 1,5.2,52 7,5.2,5 6 3,375
D 1 D 4 0
D 2 D 3 3
D 0 6
34. Za neki proizvod funkcija prosenih prihoda je P p 300 2 x , funkcija ukupnih

2
troškova je C x .
Odrediti:
a) Funkciju ukupnih prihoda;
b) Funkciju graninih prihoda;
v) Funkciju graninih troškova;
g) Dobit,
d) koliinu proizvoda za koju e dobit biti maksimalna;
) pokazati da se to rešenje može dobiti i iz relacije P ' C'.
Odrediti: cenu, ukupan prihod, ukupne troškove, i maksimalnu dobit.
p 300 2 x
a) C x2
P x p P 300 x 2 x 2
b) P ' 300 4 x
v) C ' 2x
137
D 2 x 2 300 x x 2
g)
D 3x 2 300 x
D ' 6 x 300
6 x 300 0
d)
x 50
D '' 6 0 max
P ' C ''
P 50 200 10000
300 4 x 2 x
C x 2 502 2500
) 300 6 x x 50
Dmax 10000 2500
p 300 100
Dmax 7500
p 200
1
35. P 20e x je funkcija prosenog prihoda a C je funkcija prosenih troškova
x
nekog proizvoda. Odrediti potreban i dovoljan uslov za maksimalnu dobit
P p 20 e x P xp P 20 xe x
1
C CxC x 1
x
D P C 20 xe x 1
D' 20e x 20 xe x
20e x 20 xe x 0
x
20e z 0 1 x 0 xo 1
20 20
po 20e1 7,33 , potreban uslov je da cena po bude 7,33.
e 2,73
Dmax ( xo ) 20e1 1 7,33 1 6,33
D '' 20e x 20e x 20 xe x
D '' 40e x 20 x e x D ''(1) 20e1 0 , dovoljan uslov za maksimum
xo 1 je ispunjen, D " u jedinici je manji od nule.
138
36. Poznata je funkcija ukupnih troškova C 20 4, 6 x 2 i inverzni oblik funkcije
tražnje p 0, 6 x 2 12 x 60 .
a) U oblasti definisanosti tržišne tražnje pronai najrentabilniji nivo proizvodnje
kao i odgovarajue vrednosti cene, ukupnog prihoda, ukupnih troškova i
ukupne dobiti.
b) Analizirati kretanje vrednosti kolinika relativnih promena ukupnih troškova i
nivoa proizvodnje;
c) Pronai najekonominiji nivo proizvodnje i odgovarajue vrednosti: cene,
ukupnog prihoda, ukupnih troškova i ukupne dobiti za taj nivo.
a) p 0, 6 x 2 12 x 60
Oblast definisanosti je: x (0, 10)
p ' 1,2x 12 0 x 10
P p x 0,6x 2
12x 60 x 0,6x3 12x2 60x
D P C 0,6x3 12x2 60x 20 4,6x2 0,6x3 16,6x2 60x 20
D ' 1,8x2 33,2x 60 0
x1 2 x2 16, 7 ! 10 ne pripada oblasti definisanosti.
Najrentabilniji nivo proizvodnje je xr 2 .
P 2 0, 6 22 12 2 60 38, 4
P 2 0, 6 23 12 22 50 2 76,8
C 2 20 4, 6 2 2
38, 4
D 2 p 2 C 2 38, 4
x 9, 2 x 2
b) EC , X 9, 2 x
20 4, 6 x 2 20 4, 6 x 2
EC , X 0 za x 0
20
EC , X 1 , 9, 2 x 2 20 4, 6 x 2 , x 2 4 x2
4, 6
9, 2 x 2
lim 2
x of 20 4, 6 x 2
Ec,x=0 x=0 C=0

0<E<1 0<x<2 20<C<38,4
E=1 x=2 C=38,4
1<E<2 2<x<+ 38,4<C
E=2 x o + C o +
139
c) Jedan od uslova za izraunavanje najekonominijeg nivoa proizvodnje je
EC , X 1 . Možemo zakljuiti da se najekonominiji nivo proizvodnje postiže
za xe 2 . Za isti nivo se postiže i najrentabilnija proizvodnja xr xe 2,
pa su i vrednosti za p, P,C i D iste kao u zadatku pod a):
p 2 38, 4, P 2 76,8, C 2 38, 4 i D 2 38, 4
37. Poznata je funkcija tražnje x=75-0,1p i funkcija ukupnih troškova

C 100 50 x 4 x 2
a) Nai nivo najrentabilnije proizvodnje i odgovarajuu cenu, ukupan prihod,

ukupne troškove i ukupnu dobit;
b) Algebarski obraditi i tabelarno ilustrovati elastinost ukupnih troškova u
odnosu na koliinu;
c) Koji je nivo najekonominije proizvodnje kao i odgovarajua cena i razlika
izmeu ukupnih dobiti iz c) i a)?
x 75 0,1 p p 750 10 x
a) P px 750 10 x x 750 x 10 x 2

D P C 750 x 10 x 2 100 50 x 4 x 2 100 700 x 14 x 2
D ' 700 28 x 0 xr 25 , D '' 0 Dmax
p 25 750 10 25 500
P 25 p x 500 25 12.500
C 25 100 50 25 4 252 3850
D 25 100 700 25 14 252 8650 ili
D 25 P 25 C 25 12.500 3850 8650
x 50 x 8 x 2
b) EC , X 50 8 x
100 50 x 4 x 2 100 50 x 4 x 2
50
EC , X 0 za x1 0 , x2 0 ne dolazi u obzir
8
EC , X 1 , 50 x 8 x 100 50 x 4 x 2 , x 2 25 x 5
2
50 x 8 x 2
lim EC , X lim 2
x of x of 100 50 x 4 x 2
140
Ec,x=0 x=0 C=100
0<E<1 0<x<5 100<C<450
E=1 x=5 C=450
1<E<2 5<x<+ 450<C<+
E=2 x o + C o +
c) EC , X 1 xe 5
p 5 750 50 700
D 5 100 700 5 14 52 3050
D 5 D 25 3050 8650 5600
p
38. Funkcija ukupnih troškova je C 3x 2 25 , a funkcija tražnje je x 15 .
2
Odrediti:
a) proizvodnju i cenu pri kojima se postiže maksimalna dobit i koliko ona iznosi
b) proizvodnju pri kojoj je ukupan prihod jednak ukupnim troškovima (gornju i
donju granicu rentabilnosti).
a)
P px 2 x 30 x 2 x 2 30 x
D P C 2 x 2 30 x 3 x 2 25 5 x 2 30 x 25
D ' 10 x 30 0x 3
D '' 10 0Dmax 3 20
pri p 24
b)
D!0
5 x 2 30 x 25 ! 0
x1 1
x2 5
Interval rentabiliteta je pri proizvodnji koja se kree od 1 do 5.
141
39. Za proizvod X date su funkcije troškova C 2 x 2 4900 i tražnje
x 0,5 p 500 . Odrediti:
a) Interval rentabilnosti proizvodnje proizvoda X;
b) Optimalan obim proizvodnje i maksimalnu dobit;
c) Dobit pri minimalnim prosenim troškovima;
d) Grafiki prikazati dobit preko prihoda i troškova
a) p 1000 2 x , odreujemo funkciju prihoda:

P px 1000 x 2 x 2
Iz inverznog oblika funkcije tražnje funkcija dobiti D P C postaje
D 4 x 2 1000 x 4900 .
Nule funkcije dobiti 4 x 2 1000 x 4900 0 , odnosno jednaine
x 2 250 x 1225 0 su x1 5 i x2 245 , pa je interval 5 x 245 , u
kome je D ! 0 , interval rentabiliteta proizvodnje proizvoda X.
b) Izvodna funkcija D ' 8 x 1000 ima nulu x 125 za koju je

D '' 8 ! 0 . Prema tome, x 125 predstavlja optimalni obim proizvodnje,
tako da je
Dmax D(125) 57600 .
4900
c) Funkcija prosenih troškova C 2x ima prvi izvod
x
4900
C' 2 ,
x2
koji je za x 49, 49 jednak nuli a drugi izvod
9800
C '' ,
x3
za x 49, 49 vei od nule (C ''(49,49) ! 0) , pa je x
49, 49 obim
proizvodnje proizvoda X za koji se postižu minimalni proseni troškovi.
Dobit ostvarena za ovaj obim proizvodnje je D(49,49) 34790 .
142
d)
40. Preduzee proizvodi artikal X sa troškovima C 2 x 5000 i funkcijom tražnje

x ( p 100) 2 . Odrediti optimalnu cenu, maksimalnu dobit i optimalnu
proizvodnju.
D P C px 2 x 5000 posle smene x ( p 100)2 imamo:

D p ( p 100) 2 2( p 100) 2 5000 ( p 2)( p 100) 2 5000
Funkcija dobiti je definisana u intervalu 0 p 100.
Iz D ' ( p 100) 2 2( p 2)( p 100) ( p 100)(3 p 104) 0

104
sledi da je p1 100 i p2 (p=100 ne pripada intervalu definisanosti
3
funkcije dobiti).
D '' 3 p 104 3( p 100) 6 p 404,
104
D ''§ 104 · 0, a to znai da je po 34, 6 optimalna cena.
¨
© 3 ¹
¸ 3
Maksimalna dobit Dmax 134435,84
Smenom po 34, 6 u funkciji tražnje dobijamo optimalnu proizvodnju
xopt 4268,5.
41. Za funkciju troškova C 200e0,05 x pokazati da su minimalni proseni troškovi

jednaki graninim troškovima.
e0,05 x
Funkcija prosenih troškova je C 200 .
x
143
0, 05 x 1 0,05 x e
Iz C ' 200 2
e 0 je x 20, C ''(20) = ! 0, što znai da
x 40
funkcija za x 20 ima minimum Cmin 10e .
Funkcija graninih troškova je C ' 10e0,05 x . Granini troškovi za x 20 su
C '(20) 10e , pa je Cmin C '(20).
10
42. Dati su granini troškovi C ' 5 . Nai ukupne troškove ako je C 1 20 .
x
§ 10 ·
C ³ C ' dx ³ ¨©
x
x
5 ¸ dx 10 ln x 5 x A
¹
C 1 20 10 ln1 5 A A 15
C 10 ln x 5 x 15
60
43. Dati su granini troškovi C ' . Nai ukupne troškove ako je
20 x 1
C 1 500 .
60
C ³ 20 x 1
dx, posle smene
C 60 ³
tdt
6t A
10t
20 x 1 t 2
C 1 500 6 A A 494
20dx 2tdt
C 6 20 x 1 494
t
dx dt
10
144
ZADACI ZA VEŽBU
1. Ispitati i nacrtati funkciju tražnje oblika:

a) x 20 p 2
p 4 p 3
2
b) x
c) x 150 6 p 2
p 2 p 2
2
d) x
e) x 125 20 p p 2
1
f) x
p 5
2
1
g) x
2p 6
2. Tražnja za proizvodom X data je funkcijom

i. x 30 2 p
ii. x 4 p 200
iii. x 6 p 120
iv. x p 200
Odrediti elastinost funkcije tražnje i grafiki prikazati kretanje elastinosti. Nai cenu
za koju je Ex , p 1
3. Odrediti elastinost funkcije tražnje i grafiki prikazati ako je x p 2 30 p 225 .

Nai cenu za koju je Ex , p 1 i onu za koju je Ex , p 2.
4. Nai elastinost funkcija tražnji:

a) x 2ae3bp
b) x ab1 p c
c) x p 2e 3 p 4
a p2
d) x a ! 0, b ! 0
b
i odrediti onu cenu za koju je Ex , p 1
145
5. Za funkciju tražnje p 10, 7 x 1020 odredi fleksibilnost cene E p , x i pokazati
da je Ex , p E p , x 1 . Izraunati obim tražnje za koji je E p , x .
6. Nai funkciju kretanja uvoza jednog preduzea ako se uvoz kretao:

1993. uvezeno je 106 miliona novcanih jedinica
3

7. Data je funkcija tražnje x 600 p 2 . Odrediti:
a) Elastinost tražnje
b) Uspostaviti vezu izmeu graninih prihoda i elastinosti tražnje
c) Ispitati promene prihoda kada se cena povea sa nivoa 4 na nivo 9.
8. Za funkciju tražnje x 2 p 480 i funkciju ponude y p 2 4 p 300 .

Odrediti elastinost ponude i tražnje pri ravnotežnoj ceni.
9. Data je funkcija tražnje neke robe. Izraunati elastinost tražnje i onu elastinost
pri p=3
a) x 30 4 p p 2
100
b) p
x 100
0, 756
c) p
x 0,8
10. Data je funkcija potrošnje južnog voa koja glasi
a) x 0, 051 p 2 1, 436 p 0,907
b) 0, 089 p 2 2, 299 p 5, 212
x
c) 0, 0176 p 2 0, 4823 p 1, 0821
x
Kolika je elastinost? Izraunati E 10
11. Odrediti interval definisanosti i grafiki prikazati funkciju ponude

y 5 p 400
12. Ispitati i nacrtati funkciju ponude:
a) y 2 p 10
b) y p2 p 6
146
13. Analitiki i grafiki nai uslov ravnoteže za sledei model tržišta:
x 100 p 2
y 4 p 2 100 p 5
14. Odrediti ravnotežnu cenu modela tržišta:

x 128 2 p 2
y 2 p2 5 p 3
15. Grafiki nai uslov ravnoteže za sledei model tržišta:

1
x
2 p 50 '
y 8 p 400
16. Za funkciju tražnje:

p3
y 25
4
ispitati i nacrtati funkciju elastinosti tražnje u njenoj oblasti definisanosti.

x 4 p2 ispitati i nacrtati funkciju tražnje.

3p
x
p 3
2
a) izraunati i nacrtati funkciju elastinosti tražnje;

b) kolika je elastinost tražnje za p=5 i za p=15?
p 2 p 3
2
19. Za funkciju tražnje x odrediti funkciju elastinosti tražnje
20. Funkcija ukupnih prihoda P x 3 100 x 2 2500 x .

Pokazati preko funkcije prosenih i preko funkcije graninih da je P 10 16000
21. Data je funkcija tražnje x 3,5 p 42

a) nai funkciju ukupnog prihoda
b) odrediti cenu i odgovarajuu tražnju za koju se postiže maksimalan prihod.
147
22. Data je funkcija tražnje x p 3
2
a) Nai funkciju ukupnog prihoda

b) Odrediti cenu i odgovarajuu tražnju za koju se postiže maksimalan prihod.
c) Uspostaviti vezu izmeu graninih prihoda i elastinosti tražnje
23. Za funkcije tražnje pronai funkcije prihoda i odrediti funkcije graninih prihoda
preko elastinosti tražnje:
a) x 7 p 2,7
b) x ae 7 p
c) x p b e ap
24. U narednim zadacima date su funkcije tražnje. Odrediti: cenu, prihod i tražnju za
koju e ukupni prihodi biti maksimalni:
a) x p 1000
1
b) x 2000
2
c) x 25 p 2500
d) p 2 x 3000
1
e) p x 250
4
f) p 3x 9600
25. Data je funkcija graninih prihoda P ' 2 x 300 i funkcija graninih troškova
C ' 4 x 900 . Odrediti: a) funkciju ukupnih prihoda koja je P (0) 0 ; b) funkciju
ukupnih troškova koja je C (0) 100000 ; c) maksimalnu dobit preduzea.
26. Funkcije prihoda i troškova su date sledeim uslovima:

P ' 50 2 x P(0) 0
C ' 4x 2 C (1) 49
Odrediti:
a) Optimalan broj prodaje za maksimizaciju profita;
b) Profit za minimalne prosene troškove;
c) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije prihoda, troškova i profita;
d) Koliki je interval rentabiliteta?
27. Dati su prihodi i troškovi jednog preduzea sledeim uslovima:

P ' 200 8 x P(1) 196
C ' 2x C (2) 1504
148
Odrediti:
a) Optimalan obim prodaje i prodajnu cenu koja omoguava maksimizaciju
profita;
b) Profit, obim prodaje i cenu za minimalne prosene troškove;
c) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije prihoda, troškova i profita.
28. Proveriti vezu izmeu elastinosti ukupnih i prosenih troškova ako je

a) C 2 x3 x 2 4 x
b) C x 3 300 x 2 50000 x
c) C 0, 01x 2 20 x 900
d) C x 3 6 x 2 20 x
0, 003 x 50 25
3
e) C
29. Date su sledee funkcije troškova. Uveriti se da su minimalni proseni troškovi

jednaki graninim ukupnim troškovima.
a) C x 3 300 x 2 50000 x
b) C 0, 01x 2 20 x 900
0, 003 x 50 25
3
c) C
d) C 10e5 x
2196
e) C
x1,0335
f) C x 4 4 x3 24 x 2 1000 x 200
30. Date su funkcije ukupnih troškova. Odrediti proizvodnju za koju su proseni

troškovi minimalni.
a) C x 4 2 x 3 50 x 100
b) C 2 x 2 1568
c) C 3x 2 35000000
d) C 0, 2 x 2 1,5 x 7, 2
1 3
e) C x 2x 1
16
f) C 3x5 4 x3 10 x
31. Data je funkcija marginalnih troškova. Odrediti funkciju ukupnih troškova ako su
poznati sledei uslovi proizvodnje:
a) C ' 6 x 45 pod uslovom da je C 0 190
b) C ' 3x 2 5 x 1 pod uslovom da je C 10 500
149
c) C ' 2 x 200 pod uslovom da je C 0 5000
15
d) C' 6,5 pod uslovom da je C 1 21,5
x
e) C ' 40 24 x 3 x 2 pod uslovom da je C 0 50
f) C ' 0, 03 x 2 0,1x 4 pod uslovom da je C 0 1800
g) C ' 60 e0,002 x pod uslovom da je C 1000 30000e 2
32. Za funkciju troškova:

C x3 4 x 2 4 x
odrediti elastinost ukupnih i prosenih troškova i pokazati da je
EC 1 EC
33. Data je funkcija ukupnih troškova:

C 5 x 10
Nai :
a) funkcije prosenih i graninih troškova i prikazati sve tri funkcije troškova
grafiki,
b) elastinost ukupnih i prosenih troškova i pokazati da je EC 1 EC
34. Data je funkcija marginalnih troškova sledeim uslovima:

C ' 2 x 4 , C (0) 4
a) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije ukupnih, prosenih i marginalnih
troškova;
b) Pokazati da su minimalni proseni troškovi jednaki graninim.
35. Data je funkcija ukupnih troškova C x 3 2 x 2 2 x . Odrediti:

a) proizvodnju za koju se postižu minimalni granini troškovi
b) elastinost ukupnih i prosenih troškova
c) kada je elastinost ukupnih troškova maksimalna a kada minimalna.
36. Za zadatu funkciju prosenih troškova:

3
C 4x 8
x
a) Pokazati da su minimalni proseni troškovi jednaki graninim;
b) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije ukupnih, prosenih i marginalnih
troškova;
c) Nai elastinost ukupnih i prosenih troškova.
150
37. Za datu funkciju troškova:
x
C 8e 2
a) Nai minimalne prosene troškove i pokazati da su jednaki graninim;
b) Ispitati i nacrtati na jednom grafikonu funkcije ukupnih, prosenih i marginalnih
troškova.
38. Poznata je funkcija marginalnih troškova C ' 0, 02 x 30 .

Koliki je porast troškova ako proizvodnja poraste od 100 na 300 jedinica?
10000
39. Proseni ukupni troškovi C 1000 250 x 1 .
x
Odrediti proizvodnju koja minimizira te troškove?
18 106
40. Data je funkcija ukupnih troškova C 72 x .
x
Odrediti proizvodnju za koju su ukupni troškovi minimalni.
3,5 3
41. Neka je funkcija troškova C x 3,5 x 2 300 x 10000
300
gde je x nivo zaliha.
a) Odrediti minimum te funkcije.
b) Izraunati graninu vrednost elastinosti ukupnih troškova kada x o f .
42. Preduzee proizvodi neki proizvod sa funkcijom troškova

C 2 x 2 1200 i
funkcijom prihoda
P 3x 2 220 x .
Odrediti:
a) proizvodnju x za koju se ostvaruju minimalni proseni troškovi
b) proizvodnju za koju je dobit maksimalna
c) Uporediti ova dva rezultata.
43. Preduzee proizvodi neki proizvod sa funkcijom troškova

C 2 x 2 968 i
funkcijom tražnje
x 0,5 p 100 .
Odrediti:
a) dobit preduzea za koju su proseni troškovi minimalni
b) razliku dobiti prema optimalnom rešanju
151
45. Funkcije prihoda i troškova date su sledeim uslovima:
P ' 50 2 xP 0 0
C ' 4 x 2C 0 49
Odrediti:
a) Optimalni obim prodaje koji maksimizira dobit
b) Dobit pri minimalnim prosenim troškovima
c) Interval rentabiliteta.
46. Funkcije prihoda i troškova date su sledeim uslovima:

P ' 200 8 xP 1 196
C ' 2 xC 2 1504
Odrediti:
a) Optimalni obim prodaje koji maksimizira dobit
b) Dobit pri minimalnim prosenim troškovima
c) Interval rentabiliteta.
47. Poslovanje jednog preduzea je definisano sledeim uslovima:

x 70 p
C x 2 30 x 1250
Odrediti:
a) Optimalan obim prodaje i prodajnu cenu koja omoguava maksimizaciju profita;
b) Profit, obim prodaje i cenu za minimalne prosene troškove;
c) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije prihoda, troškova i profita.
48. Poslovanje jednog preduzea definisano je sledeim uslovima:

P ' 45 pP 1 44,5
i dobit:
D 4 x 2 180 x 1400 .
Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije ukupnih prihoda, troškova i dobiti.

Pronai interval rentabiliteta kao i maksimalan prihod i maksimalnu dobit i
minimalne ukupne troškove.
152
7.
FINANSIJSKA MATEMATIKA
1. Izraunati koliko je: a) 42,8% od 325 dinara; b) 120% od 1210 dinara.

6 p
a) Kako je p 42,8% a 6=3256 to je P
100
3256 42,8
P 1393,568
100
1210 120
b) p 120% a G 1210 P 1452
100
2. Zarada nekog lica je 8230 dinara. Koliko iznosi zarada posle 9%.
8230 9
P 740, 70 to je 8230 704, 70 8970, 70
100
3. Kolika je prvobitna težina robe ako je kalirano 210 kilograma što u procentima
iznosi 6%.
Prvobitna težina je glavnica u procentnom raunu:
100 210
G 3500 kilograma
6
4. U 63 litara vina ima 51,20 litara vode. Koliko procenata alkohola ima u toj koliini
vina?
Alkohola ima 63 51, 20 11,80 l.
100 11,80
procenat alkohola je: p 18, 73%
63
5. Posle sniženja od 25% roba se prodaje za 32500 dinara. Izraunati:
a) Za koliko dinara je snižena cena
b) Koliko bi iznosila prodajna cena da je sniženje iznosilo 30% od prvobitne cene
c) Ako se roba prodaje po 29100 koliko iznosi sniženje cene.
153
a) Cena pre sniženja je:
32500 100
(100 25 75%) G 43333 dinara
75
Sniženje je: 43333 32500 10833
43333 30
b) P 12999,90 dinara
100
6. Izraunati:
a) 4% interesa na iznos od 36000 dinara za 4 godine
b) 8% interesa na iznos od 42000 dinara za vreme od 7 meseci
1
c) 4 % interesa na iznos od 27000 dinara za vreme od 22. II do 30. VI.
3
Kp g 36000 4 4
a) i 5760
100 100
Kpm 42000 8 7
b) i 23520
1200 1200
1 13
27000 4 100 2700
Kpd 3 3 900 13 11700
c) i 325
36000 36000 36 12 3 36
7. Odrediti:
a) Iznos na koji je izraunat interes od 2100 dinara po stopi 7% za vreme od 4
godine
b) Iznos na koji je izraunat interes od 1230 dinara po stopi 8% za vreme od 9
meseci
c) Iznos na koji je izraunat interes od 654 dinara po stopi 4% za vreme od 6.VI
do 15.VII.
100 i 100 2100

a) K 7500
pg 74
1200 i 1200 1230
b) K 20500
pm 9 8
36000 i 36000 654
c) K 58860
pd 4 100
154
8. Dva kapitala iji je zbir 5000 dinara ukamaena su: prvi sa stopom p% a drugi sa
stopom (p+1)%. Godišnji interes prvog kapitala je 50 dinara a drugog 150
dinara. Odrediti oba kapitala i obe stope.
Kp
50
100
5000
Kp 5000 K
p
a interes drugog kapitala za godinu dana
(5000 K )( p 1)
150
100
5000 p 5000 Kp K 15000
5000
5000 p 5000 5000 15000
p
5 p 2 10 p 15 0
p2 2 p 3 0
p 3%
5000
K1 1666, 66
3
K2 5000 1666, 66 3333,34
9. Banka je dužniku odobrila 15.V zajam od 8100 dinara. O roku dužnik je vratio dug
i zajedno sa 12% interesa platio ukupno 8208 dinara. Kog dana je vraen dug?
i 36000
d
Kp
i 8208 8100 108
108 3600 9 36000
d 40 dinara
8100 12 8100
Dug je vraen 25.VII.
10. Pre 11 godina uloženo je 30 000 dinara, a pre 9 godina još 20 000 dinara u
banku koja plaa 4% godišnje i vrši kapitalisanje tromeseno. Kojom se sumom
danas raspolaže?
155
p
K1 30 000 din., 2 20 000 din.,
1% za obe sume i
4
mn=44 tromeseja, mn=36 tromeseja
1
n K1 I 44 K 2 I 36
1
,
Kn 30 000 I144 20 000 I136,
Kn 30 000 1,54931757+20 000 1,43076878=46479,53+28615,38
Kn 75094,91 dinara
11. Do koje e se sume uveati 36 000 dinara, sa 6% godišnje, za 32 godine, uz

kapitalisanje: a) polugodišnje, b) etvoromeseno, v) tromeseno?
a) Polugodišnje kapitalisanje
36 000., p=3%, mn= 64(50+14).
K 64 36 000 I350 I143 36 000 4,38390601 1,51258972,
K 64 36 000 6,63105119=238717,84 dinara.
b) etvoromeseno kapitalisanje
p 2%, mn 96(50 46)
K=36 000.
K 96 36 000 I50
2
I 462 36 000 2,69158802 2,48661128.
K 96 36 000 6,69293317=240945,59 dinara
c) Tromeseno kapitalisanje
p=1,5%, mn =128(50+50+28), K=36 000 dinara
K 128 36 000 I1,5

50 I 50 I 28
1,5 1,5
36 000 2,10524242 2,10524242 1,51722218
K128 36 000 4,43204564 1,51722218=36 000 6,72439795=242078,33 din.
12. Na kraju godine uloženo je u banku 250.000 din. Sa kojim kapitalom e

rasplagati ulaga po isteku 4 god. i 3 meseca, ako se kapitalisanje vrši krajem
svake kalendarske godine sa kamatnom stopom 8% godišnje dekurzivno?
Iznos kapitala K posle n godina i m meseci sa p% godišnje dekurzivno interesa
n
§ p · § mp ·
S K ¨1 ¸ ¨1 ¸ Kr n r1 KI pn I 1pm ,
© 100 ¹ © 1200 ¹ 12
156
K 250.000 din, n 4 g, m 3 i p 8 postaje
§ 38 ·
za S 250.000 1, 084 ¨1 ¸ 250.000 I84 I 21
© 1200 ¹
§ p mp ·
250.000 1,3604889 1, 02 346924, 67 ¨ r 1 , r1 1 ¸.
© 100 1200 ¹
13. Za koje vreme e 45000 dinara uz 4% interesa (K,360) doneti interes kao i
60000 od 10. III do 22. V uz 5,75% (K,365).
i1 i2
45000 4 d 60000 5, 75 73
36000 36500
60000 5, 75 73
d 138
36500
14. Poetna vrednost kapitala je 1000 dinara i on je uložen 120 dana uz prost interes
od 6%. Izraunati uveani kapital. Ovde je vreme t 120 / 360 1/ 3 pa emo
imati:
K ' 1000 (1 0, 06 1/ 3) 1000 (1 0, 02) 1000 1, 02 1200
15. Koju sumu novca treba uložiti u banku poetkom godine da bi se posle 3 godine i
4 meseca raspolagalo sa 530.000 dinara, ako je kapitalisanje polugodišnje a
kamatna stopa 9% g.d.?
Kako je vrednost uloga K po isteku n godina i m meseci m 6 , pri

polugodišnjem kapitalisanju,
2n
§ p · § pm ·
S K ¨1 ¸ ¨1 ¸ KI 2pn I 1pm ,
© 200 ¹ © 1200 ¹ n 12
6 1
to je u konkretnom sluaju 530.000 KI I , odakle je
4,5 3
K 530.000 II 4,5
6
II 31 530.000 0, 7678957 0,97087378 395130,80.
Prema tome, ulog treba da bude 395130,80 dinara.
157
16. Dužnik duguje tri razliita iznosa.
1000 Va 11.III
2000 Va 20.IV
5000 Va 6. V
Interesna stopa je 12%. Kada je najbolje isplatiti ukupan dug, a da se pri tome
ne ošteti ni dužnik ni poverilac.
Dani Kd
1000 Va 11.III 0 0
2000 Va 20.IV 40 80000
5000 Va 6. V 56 280000
K1d1 K 2 d 2 K 3d3 1000 0 2000 40 5000 56

ds
K1 K 2 K 3 1000 2000 5000
80000 280000
ds 45
8000
Rok dospea obaveze od 8000 bie 11/ 3 45 25. IV .
17. Eskontovana je 6.06.2005 sa 9% menica od din. 30000 za 6/9. Nai

eskontovanu sumu.
E e biti:
30000 92 2760000
E 690
4000 4000
Što šematski pišemo:
Eskontovano 6/6
Din. 40000 Va 6/9
- 690 Eskont 92/9%
Din. 29210 Va 6/6
18. Na dan 14/4 eskontovana je menica sa rokom 9/6. Izraunati na koju sumu glasi
menica kada je eskontna suma 6% a dužnik je 18/4 primio po odbitku eskonta
din 5940.
Eskont se rauna na eskontovane vrednosti menica odnosno na umanjeni kapital:
5940 60 356400
E 60
6000 60 5940
158
Napisaemo šemu:
Eskontovano 10/4
Din. 6000 Va 9/6
60 -eskont
Din. 5940 Va 18/4
Nominalnu vrednost menice odredili smo kao zbir eskontovane vrednosti menice i
eskonta (interesa).
19. Godišnjoj stopi od 54% odrediti tromesenu konformnu stopu.
54
Pk 100 ( 4 1 1) 11,3987%
100
20. Izraunati konformnu stopu godišnjoj stopi od 86% za 32 dana.
86 32
Pk 100 [365 (1 ) 1] 5,591396%
100
1
21. Koliko je trebalo uložiti pre 15 godina, sa 5 % godišnje, da bi se danas primilo
2
32 000 dinara uz kapitalisanje: a) godišnje, b) polugodišnje?
1
a) K n 32 000., p=5 %, n 15
.
2
K n II np
K 32 000 II15
32 000 0, 44793304 14333,86

5,5
p 3
b) n 32 000
a, 2 %, mn=30 polugodišta.
2 4
K 32 000 II3
2,75
32 000 0,44314421=14180,61

22. U banku se ulaže po 15.000 dinara krajem svake godine u toku 5 godina. na koju
sumu e narasti ulozi po isteku 3 godine i 6 meseci od poslednjeg ulaganja, ako je
godišnja kamatna stopa 10% g.d.?
159
Tražena suma uloga je
r5 1 3
S U r r1 U 1 III 5p1 I 3p I 1p 15.000 1 III104 I103 I 51
r 1 2
15.000 6,1051 1,331 1, 05 127982, 73

§ p p ·
¨ r 1 1,1; r1 1 1, 05 ¸ .
© 100 200 ¹
23. Poetkom svakog polugoa u toku 5 godina ulaže se u banku po 18.000 dinara.
Sa kojom sumom novca e raspolagati ulagai nakon 7 godina od prvog
ulaganja, ako je godišnja kamatna stopa 8% g.d.?
Tražena suma uloga bie
§ r5 1 r5 1 · 2 r5 1
S ¨ Ur Ur ¸ r U r r1 r 2
r 1 r 1 ¹ r 1
1
©
§ 4 · 2 § 5 1 4 · 2
¨ UIII p UI p 1 III 8 ¸ I p U ¨ III p I p 1 III p ¸ I p
5 1
© 2 ¹ © 2 ¹

18.000 III 85 I 41 1 III 84 I 82
18.000 6,335929 1, 04 5 866601 1,1664 261121,38
§ p p ·
¨ r 1 1, 08; r1 1 1, 04 ¸ .
© 100 200 ¹
24. Koju sumu treba danas uložiti da bismo kroz 12 godina, sa 6% godišnje,
raspolagali sa 45 000 dinara uz kapitalisanje: a) etvoromeseno, b) tromeseno?
p
a) n 45 000

, % 2%, mn 36 tromeseja
3
K 45 000 II36
2
45 000 0,49022315=22060,04 dinara.
p 1
b) Kn 45 000

, 1 %, mn 48 tromeseja
4 2
K 45 000 II 48 45 000 0,48936169=22021,28 dinara
1,5
160
25. Izraunati koliko vredi danas potraživanje od 622 800 dinara kome je rok posle
10 godina, 7 meseci i 18 dana sa 6% godišnje uz kapitalisanje: a) godišnje, b)
polugodišnje
a) Godišnje kapitalisanje
tm
Kmn 622 800

, p=6%, m=1, s=360, n=10
, t= 228

ª § tm · º
« ¨ K mn ¸ p t »
« K mn ©
tm s ¹
» II np
« s 100 s pt »
«¬ »¼
§ 622 800 6 228 · 6
K ¨ 622 800- ¸ II10 ,
© 36 000+6 228 ¹
K 622 800-22 800 0,55839477 335036,86 dinara
b) Polugodišnje kapitalisanje
tm p
K mn 622 800 ., 3%, mn 20 1 21 (jer u 7 meseci ima 1
s 2
polugodište + 1 mesec), t = 30+ 18=48 dana, s =360.
§ 622 800 6 48 · 3
K ¨ 622 800- ¸ II 21 622 800-4942,86 0,53754927,
© 36 000+6 48 ¹
K 332128, 63 dinara
26. Dve sume, od kojih je jedna za 15 000 dinara vea od druge, uveaju se za 14
godina, sa 4% godišnje, toliko da zajedno iznose 85 000 dinara, uz polugodišnje
kapitalisanje, koliko iznose uložene sume?
p
2%, mn 28
2
85 000
2 K 15 000 I 282 85 000, 2K+15 000=
I 228
2 K 85 000 II 228 15 000,
2 K 85 000 0,57437455-15 000=48821,84-15 000=33821,84 dinara
K 16910,92

, +15 000=31910,92 dinara
161
27. Neka suma je bila uložena 5 godina sa 6% godišnje i etvoromeseno
kapitalisanje, a zatim je bila zajedno sa interesom na interes uložena 8 godina sa
4% godišnje i tromeseno kapitalisanje. Koliko je iznosila poetna suma ako je
njena krajnja vrednost iznela 150000 dinara?
p p
Kn 150000 din. 2%, mn 15 i 1%, mn 32
3 4
k I152 I 32
1
150000
K 150000 II152 II 32
1
150000 0, 74301472 0, 72730410 81059,94 din.
28. Neko ulaže 8 godina, sa 6% godišnje, po 5000 dinara poetkom: a) svakog

polugodišta uz polugodišnje kapitalisanje; b) svakog etvoromeseja uz
etvoromeseno kapitalisanje. Izraunati vrednost ovih uloga na kraju 8. godine.
a) Polugodišnje ulaganje i kapitalisanje:

p
u 5000 din., 3%, mn 16 polugodišta
2
S16 5000 III163 5000 20, 76158774 103807,94 dinara.
b) etvoromeseno ulaganje i kapitalisanje:

p
u 5000 din., 2%, mn 24 etvoromeseja
3
S24 5000 III 242 5000 31, 03029972 155151,50 dinara.
29. koliki treba da bude ulog K na poetku perioda n1 5 godina da bi se u

narednom periodu n2 7 godina primala godišnja anticipativna renta R=8500
dinara, ako je godišnja kamatna stopa 10% g.d.?
Miza je M Kr n1 KI pn1 , odnosno

r n2 1
M R R 1 IV pn2 1 ,
r n2 1 r 1
p
gde je r 1 .
100
Odavde je KI p1
n
R 1 IV pn2 1 , odnosno K R 1 IV pn2 1 II pn1
8500 1 IV106 II105 8500 5,355261 0, 620921 28264,148.
Dakle, ulog treba da bude 28264,15 dinara.
162
30. Poetkom svake godine perioda od 3 godine n1 3 g ulaže se po 12.500 dinara.
kolika e biti polugodišnja dekurzivna renta tokom narednih 5 godina n2 5g ,
ako je kamatna stopa 12% g.d.?
Suma uloga na kraju perioda ulaganja je miza za traženu rentu
r 2 n1 1
M Ur 2 ,
r 2 1
p
gde je r 1 .
200
S druge strane je
r 2 n2 1
M R RIV p2 n2 , pa je
r 2 n2 r 1 2
r 1
2 n1
Ur 2 RIV p2 n2 , odakle je renta
r 2 1 2
r 1 2 n2
2 n1
1, 062 1 10
R Ur 2 Vp 12.500 1, 062 V6
r 2 1 2 1, 062 1
1, 418519 1
12.500 1,1236 0,135868 6461,5338.
1,1236 1
31. Neko ulaže 28 godina, sa 6% godišnje, po 6000 dinara poetkom: a) svakog

polugodišta uz polugodišnje kapitalisanje; b) svakog tromeseja uz tromeseno
kapitalisanje. Izraunati vrednost ovih uloga na kraju 28. godine.
a) Polugodišnje ulaganje u kapitalisanje:

p
u 6000 din., 3%, mn 56 polugodišta, n 50, t 6.
2
S56 6000 III 503 I 503 III 63 ,
S56 6000 116,18077330 4,38390601 6, 66246218 ,
S56 6000 116,18077330 29, 20760799 ,
S56 6000 145,38838129 872330, 29 dinara
b) Tromeseno ulaganje u kapitalisanje:
163
Ovde je
p 1
u 6000 din., 1 %, mn 112 , n 100, t 12.
4 2
S112 6000 III 50 I 50 III 61,5 I100
1,5 1,5 1,5
III121,5 ,
S112 6000 74, 78807045 157, 44701950 58, 66623291 ,
S112 6000 290,90132286 1745407,94 dinara
32. Neko ulaže poetkom svakog tromeseja, za vreme od 6 godina, po 8000 dinara
u banku, koja plaa 4% godišnje, kapitalisanje tromeseno dekurzivno. Izraunati
vrednost ovih uloga na poetku onog tromeseja u kome je uložen poslednji ulog.
p
u 8000 din., 1%, mn 1 23 tromeseja
4
S 24' 8000 1 III 23
1
8000 26,97346485 215787, 71 dinara.
33. Neko je uštedeo 188474 dinara ulažui 16 godina, poetkom svake godine, sa
1
5 % godišnje, izvesnu sumu uz godišnje kapitalisanje. Izraunati koju je sumu
2
ulagao.
1
Sn 188474 dinara, n 16 godina, p 5 %.
2
188474 188474
u 7250 dinara.
III165,5 25,99640268
34. Po koliko treba ulagati poetkom svakog kvartala, sa 8% godišnje, u toku 7

godina da se na kraju 7. godine, uz tromeseno kapitalisanje, ima suma od
255098 dinara?
p
Sn 255098 dinara, mn 28 tromeseja, 2%.
4
255098 255098
u 6750 dinara.
III 282 37, 79223451
35. Zajam od 135.000 dinara otplauje se jednakim godišnjim anuitetima u toku 5

godina, pri godišnjoj kamatnoj stopi 10% g.d. Sainiti plan amortizacije zajma.
Anuitet zajma je
r n r 1 1350000
a Z ZV pn 135.000V105 35612, 657.
r n 1 3, 790784
164
Plan amortizacije zajma
n Dug Interes Otplata

1 135000 135000 22112,66
2 112887,34 112887,34 24323,93
3 88563,41 88563,41 26576,32
4 61807,09 61807,09 29431,95
5 32375,14 32375,14 32375,14
¦ 135000
36. Po koliko treba ulagati krajem svaka 4 meseca, u toku 12 godina, sa 6% godišnje,
da se na kraju 12. godine, uz etvoromeseno kapitalisanje, ima suma od 233975
dinara?
p
S n' 233975 dinara, mn 36 1 35, 2%.
3
§ 2 ·
u 233975 ¨ V362 ¸ 233975 0, 01923285 4500 dinara.
© 100 ¹
37. Zajam od 50000 dinara otplauje se jednakim polugodišnjim anuitetima u toku 3

godine, sa kamatnom stopom 8%g.d. napraviti plan amortizacije zajma u
poslednjoj godini.
Anuitet zajma je
r mn r 1
a Z mn ZV pmn 50000V46 50000 0,190762 9538,1
r 1 m
§ p
¨ r 1 1, 004; broj godina otplate zajma n=3,
© 200
broj kapitalisanja u jednoj godini m 2
Neotplaeni deo zajma na kraju 2 godine, odnosno posle 4 otplate je

r k 1
R4 a aIV pk 9538,1 IV42
r k r 1 m
9538,1 1,886095 17989, 76
(broj neizvršenih otplata k=mn-4=6-4+2),
165
a plan njegove amortizacije dat je sledeom tabelom.
Dug Interes Otplata

5 17989,76 716,59 8818,51
6 9171,25 366,85 9171,25
38. Trea otplata zajma, koji se otplauje jednakim mesenim anuitetima u toku 2
godine, sa kamatnom stopom 6% g.d. je 1010 dinara. Koiki su
a) otplaeni deo zajma posle pet otplata,
b) anuitet?
a) Otplaeni deo zajma posle pet otplata je

r5 1 § · § ·
O5 b1 ¨ 1 III 5p1 ¸ b1 ¨1 III 14 ¸
b1
r 1 © m ¹ © 2 ¹
p
( r 1 1, 005; broj otplata u jednoj godini m=12),
1200
gde je prva otplata
b3
b1 b3 II 2p 1010 II 12 999,97 | 1000,
r2 m 2
pa je
O5 1000 5, 05025 5050, 25.
b) Anuitet zajma je
a b1r mn b1 I mn
p 1000 I 124 1127,16.
m 2
39. Planirano je da se zajam otplauje jednakim mesenim anuitetima, a=12000

dinara, u toku 18 meseci sa kamatnom stopom 9% g.d. Nakon dvanaest otplata
zajma, rok otplate je produžen za 6 meseci. Koliki je novi anuitet?
Ostatak zajma posle davnaes otplata

r k 1
R12 a aIV pk 12000 IV36 12000 5,845598 70147,18
r r 1
k
m 4
p
( r 1 1, 0075; broj otplata je jednak godini m=12; k=18-12=6), pa je
1200
novi meseni anuitet (u toku narednih 12 meseci, n=12)
166
r n r 1
a1 R12 R12V pn
rn 1 m
70147,18V 12
3 70147,18 0, 087451 6134, 44.
4
40. Koliko treba uložiti danas u banku, pa da se 27 godina, sa 6% godišnje, prima

renta od 7000 dinara, i to: a) poetkom svakog polugodišta uz polugodišnje
kapitalisanje; b) poetkom svakog etvoromeseja uz etvoromeseno
kapitalisanje; v) poetkom svakog tromeseja uz tromeseno kapitalisanje, ako se
prva renta prima na poetku perioda kapitalisanja, tj. na dan uplate mize?
a) Polugodišnje primanje i kapitalisanje

p
R 7000 dinara, 3%, mn 1 53, n 50, a t -1 3,
2
M 'n+t-1 7000 1 IV503 II 503 IV33 ,
M 53 7000 26, 72976400 0, 22810707 2,82861135
M 53 7000 26, 72976400 0, 64522628
M 53 7000 27,37499028
M 53 191624,93 dinara
b) etvoromeseno primanje i kapitalisanje
p
R 7000 dinara, 2%, mn 1 80, n 50, a t -1 30,
3
M 'n+t-1 7000 1 IV502 II 502 IV302 ,
M 80 7000 32, 42360589 0,37152788 22,39645555
M 80 7000 32, 42360589 8,32090770 7000 40, 74451359,
M 80 285211, 60 dinara
c) Tromeseno primanje i kapitalisanje
167
Ovde je
p
R 7000 dinara, 1,5%, mn 1 107, n 100, a t -1 7
4
p
Opet se moramo podsetiti da je II100 II 50p II 50p pa je
M 'n+t-1 7000 1 IV501,5 II 50
1,5
IV501,5 II100
1,5
IV71,5 ,
M 107 7000(35,99968807 0, 47500467 34,99968807
0, 22562944 6,59821395)
M 107 7000 54,11345498 378794,18 dinara
41. Neko uplati danas 180000 dinara u banku, s tim da 10 godina sa 4$ godišnje uz
tromeseno kapitalisanje, prima izvesnu rentu krajem svakog tromeseja. Koliko e
iznositi ta renta ako prva renta treba da se primi 3 meseca posle uplate mize?
p
Mn 180000 dinara, mn 40;1%; pa e renta iznositi:
4
R 180000 V401 180000 0, 03045559 5482, 01 dinara.
42. Neko uplati danas 200000 dinara u banku, koja plaa 3% godišnje, s tim da 11
godina, uz etvoromeseno kapitalisanje,prima rentu poetkom svakog
etvoromeseja.Koliko e iznositi ta renta ako prva renta treba da se primi na
dan uplate mize?
p
Mn 200000 dinara, mn 1 32; 1%;
3
200000 200000
R =7074,85 dinara.
1 V321 28, 26958947
43. Danas je uloženo 150000 dinara sa 6 % godišnje, kapitalisanje polugodišnje. Po

koliko treba dodavati ovoj sumi u toku 8 godina, krajem svakog polugodišta, da
se na dan ulaganja poslednjeg uloga ima ukupna suma od 450000 dinara uz
polugodišnje kapitalisanje?.
p
K 150000 dinara, Sn' 450000, u ?, 3%, m 2, n 8,
2
150000 I163 u 1 III153 450000,
150000 1, 60470643 u 20,15688130 450000,
240705,96 u 20,15688130 450000,
168
209294, 04
u 10383, 26 dinara
20,1568813
44. Koji se zajam može amortizovati, sa 4% godišnje, za 10 godina dekurzivnim

anuitetom od 48000 dinara, koji se plaa: a) godišnje uz godišnje kapitalisanje;
b) polugodišnje uz polugodišnje kapitalisanje; v) tromeseno uz tromeseno
kapitalisanje?
a) Godišnje plaanje i kapitalisanje

a 48000 dinara, p 4%, n 10 godina, Z ?
Z a IV104 48000 8,11089577 389323 dinara
b) Polugodišnje plaanje i kapitalisanje

p
a 48000 dinara, 2%, m 2, n 10, mn 20, Z ?
2
Z a IV202 48000 16,35143334 784868, 78 dinara
c) Tromeseno plaanje i kapitalisanje
p
a 48000 dinara, 1%, m 4, n 10, mn 40, Z ?
4
Z a IV401 48000 32,83468611 1576064,93 dinara
45. Zajam od 4500000 dinara amortizuje se u jednakim anuitetima tokom 12 godina

sa 6% godišnje dekurzivno. Izraunati anuitet ako se plaa: a) godišnje uz
godišnje kapitalisanje; b) polugodišnje uz polugodišnje kapitalisanje; v)
etvoromeseno kapitalisanje?
a) Godišnje plaanje i kapitalisanje

Z 4500000 dinara, p 6%, n 12 godina, a ?
a Z IV 6
12 4500000 0,11927702 536746,57 dinara
b) Polugodišnje plaanje i kapitalisanje

p
Z 4500000 dinara, 3%, m 2, n 12, mn 24, a ?
2
a Z IV243 4500000 0, 05904741 265713,35 dinara
c) etvoromeseno plaanje i kapitalisanje
169
p
Z 4500000 dinara, 2%, m 3, n 12, mn 36, a ?
3
a Z IV362 4500000 0, 039233285 176547,83 dinara
46. Zajam od 500000 dinara amortizuje se za 3 godine, polugodišnjim jednakim

anuitetima sa 6% godišnje, uz polugodišnje dekurzivno kapitalisanje. Treba
izraditi plan amortizacije ovog zajma.
a Z V63 500000 0,18459750 92298, 75 dinara
3%
Polug. Zajam intere Otplata
sa
500000 3
1 500000,00 15000,00 77298,75 b1 i1
100
2 422701,25 12681,04 79617,71 b2 i1 15000 din.
422701, 25 3
3 343083,54 10292,51 82006,24 b3 i2
100
4 261077,30 7832,32 84466,43 b4 i2 12681, 44 din.
5 176610,87 5298,33 87000,42 b5 itd.
6 89610,45 2688,31 89610,45 b6
1793083,40 53792,50 500000,00
47. Trideseta otplata iznosi 22500 dinara, vreme amortizacije zajma je 23 godine sa
6% godišnje, kapitalisanje i plaanje anuiteta polugodišnje dekurzivno. Izraunati:
a) zajam; b) otplaeni deo zajma sa 35 prvih anuiteta; c) ostatak zajma posle 25
plaenih anuiteta; d) ostatak zajma posle 35 plaenih anuiteta ako interes na taj
ostatak iznosi 10322,90 dinara; e) otplaeni deo zajma anuitetima od 28. do 40
zakljuno.
a b30 I 46
3
30 1 b30 I173 22500 1, 65284763 37189, 07 dinara
b1 b30 II 3
30 1 b30 II 3
29 22500 0, 42434636 9547, 79 dinara
p
a) a 37189, 07 din., 3%, m 2, n 23, mn 46, Z ?
2
Z a IV463 37189, 07 24, 77544906 921375, 91 dinara
170
p
b) b1 9547, 79 din., 3%, O35 ?
2
O35 b1 1 III 343 9547, 79 60, 46208181 577279, 26 dinara
p
c) a 37189, 07 din., 3%, R46 25 ?
2
R46 25 a IV463 25 a IV213 37189, 07 15, 41502413 573270, 41
R46 25 573270, 41 dinara
ili
R21 Z O25 Z b1 1 III 24
3
921375,91 348105, 40 573270,51
R21 573270,51 dinara
p
d) i35 10322,90 din., 3%, R4635 ?
2
100 10322,90
R4635 =344096,66 dinara
3
p
e) k 40, c 28, 3%, b1 9547, 79 dinara, Ok c ?
2
§ 2p p
·
Ok c b1 ¨ III k 1 III c 2 ¸ b1 III 40
2 3
1 III 28 2
3
b1 III 393 III 26
3

© ¹
Ok c 9547, 79(74, 40125973 39, 70963351) 9547, 79 34, 69162622
O12 =331228,36 dinara
48. Zajam od 4000000 dinara amortizuje se godišnjim anuitetom 22%, sa interesom

6% godišnje, kapitalisanje godišnje dekurzivno. Izraditi plan amortizacije i
izraunati poslednju otplatu i anuitetni ostatak.
4000000 22
a 880000 dinara,
100
0, 2373 o 5 godina
6 880000
V n 0, 22
4000000
0, 2033 o 6 godina
a 880000 dinara
171
n Zajam 6% interesa Otplata
1 4000000,00 240000,00 640000,00
2 3360000,00 201600,00 678400,00
3 2681600,00 160896,00 719104,00
4 1962496,00 117749,76 762250,25
5 1200245,76 72014,74 807985, 62
6 392260,50 23535,63 392260,50
13596602,26 815796,13 4000000,00
ZADACI ZA VEŽBU:
1. Izraunati koliko je:

a) 0,01% od 700 dinara; b) 117% od 2400 dinara;
c) 15% od 9800 dinara; d) 0,5% od 1650 dinara.
2. Radnik ima mesenu zaradu u iznosu od 17500 dinara. Koliko iznosi zarada posle
10% poveanja plate?
3. Roba se prodaje za 25400 dinara posle sniženja od 17%. Izraunati:

a) Za koliko dinara je snižena cena.
b) Koliko bi iznosila prodajna cena da je sniženje iznosilo 30% od prvobitne
cene.
c) Ako se roba prodaje po 24900 dinara, koliko iznosi sniženje cene.
4. Jedna polovina robe na stovarištu prodata je sa maržom od 5%. Na nabavnu cenu

marža iznosi 15000 dinara. Izraunati:
a) Za koliko dinara je prodat ostatak robe, ako je na njemu ostvarena marža 8%
b) Koliko procenata marže je ostvareno na ukupno prodatoj robi.
5. Posle sniženja cene za 30% roba se prodaje za 48000 dinara. Za koliko

procenata treba sadašnju cenu poveati da bi se roba prodavala po ranijoj ceni?
172
6. Pri prodaji jedne petine robe sa zalihe zaraunata je marža 4%, pri prodaji tri
etvrtine marža je 9,5% a na ostatku 2,5%. Izraunati nabavnu cenu ove robe,
ako je ostvarena marža na svoj prodatoj robi 67850 dinara.
7. Cena robe je prvi put poveana za 25%, a zatim za 12%, pa je zatim smanjena
za 5%. Posle smanjenja cene, roba se prodaje za 750 dinara. Izraunati cenu
robe pre prvog poveanja cene.
8. Prodata je 1/3 od ukupne koliine robe na zalihama i to sa zaradom od 8% za

7560 dinara. Na 2/5 je ostvarena zarada 10% a na ostatku je ostvarena
zarada od 5%. Izraunati kolika je bila ukupna nabavna vrednost robe na
zalihama i kolika je bila ukupna ostvarena zarada u dinarima I procentima.
9. Posle sniženja od 20% roba se prodaje za 4350 din. Za koliko procenata treba
novu cenu robe poveati da bi se roba prodavala po ranijoj ceni?
10. Dužniku je odobren zajam od 21000 dinara na dan 23. septembar. Tom prilikom
je odbijena kamata do 23. oktobra i isplaen ostatak od 19100 dinara.
Izraunati po kojoj kamatnoj stopi je raunata kamata.
11. Zbir dva kapitala je 12.000 din. Prvi je uložen sa 6% a drugi sa 10%. Zbir
godišnjih kamata na oba kapitala je 1.050 din. Odrediti kapitale.
12. Dana 25. aprila je dužniku odobren zajam od 32.000 dinara. Tom prilikom je
odbijena kamata do 25. maja i isplaen ostatak od 28.533 dinara. Izraunati po
kojoj kamatnoj stopi je raunata kamata.
13. Oroeno je u banci pod kamatu: 30% kapitala sa 6% (k, 360) kamate za 60 dana
50% kapitala uz 4% (k, 360) kamate za 90 dana , a ostatak uz 4,5 % (k, 360)
kamate za 80 dana. Ukupna oroena suma u banci narasla je zajedno sa
kamatom na 303000 dinara. Koliko iznosi ukupna oroena suma u banci?
14. Dva kapitala se razlikuju za 2500 dinara. Vei kapital je ukamaen sa 6% za 8

meseci, a manji sa 5% za 6 meseci. Kamata prvog kapitala je jednaka dvostrukoj
kamati drugog kapitala. Odrediti oba kapitala.
173
8.
ELEMENTI TEORIJE VEROVATNOE
1. Neprovidna kesa sadrži 30 kuglica: 10 crvenih, 8 plavih i 12 neobojenih. Iz kese

se izvlai, na sreu, jedna kuglica. Kolika je verovatnoa da e se izvui obojena
kuglica?
Oznaimo sa A dogaaj “ izvuena crvena kuglica” i sa B “ izvuena plava

kuglica”. Tada dogaaj A B oznaava “ izvuena obojena kuglica”. Pošto su
dogaaji A i B neudruživi, to je:
10 8
P A B P A P B 0, 6
30 30
2. U lutriji ima 1000 sreaka, od kojih 1 sreka dobija zgoditak 500 dinara, 10
sreaka zgoditke po 100 dinara, 50 sreaka zgoditke po 20 dinara, 100
sreaka zgoditke po 5 dinara, ostale sreke su bez zgoditaka.. Kolika je
verovatnoa dobijanja zgoditka ne manjeg od 20 dinara za 1 kupljenu sreku?
Neka je dogaaj A1 “ zgoditak od 20 dinara”, A2 zgoditak od 100 dinara,

A3 “zgoditak od 500 dinara”, dogaaj A “ zgoditak ne manji od 20 dinara”,
to je A A1 A2 A3 i uzimajui u obzir neudruživost dogaaja A1, A2 , i 3
imamo:
50 10 1
P A P A1 P A2 P A3 0, 061
1000 1000 1000
3. Baeni su novi i kocka . Neka je A dogaaj “ pao je grb” i B

“ pala 3 na kocki” . Odrediti P A B
6
A ^G1, G 2, G3, G 4, G5, G6` , pa je P A 12
2
B ^G3, C 3` , pa je P B 12
174
1
A B ^G3` , pa je P A B 12
6 2 1 7
P A B
12 12 12 12
4. Kolika je verovatnoa da se iz 32 karte izvue ili crvena karta ili dama?
Pošto se ovde dogaaji udružuju, jer crvena karta obuhvata i dve dame AB ,
to je verovatnoa:
1 1 1 9
P A B P A P B P A B
2 8 16 16
5. U kesi se nalazi 60 cedulja na kojima su redom ispisani prirodni brojevi od 1 do
60. Ako izvuemo iz kese jednu cedulju, kolika je verovatnoa da broj koji smo
izvukli nije deljiv ni sa 3, ni sa 4, ni sa 5?
Ovde je m ^1, 2,3....59, 60` ;

A : broj deljiv sa 3
B : broj deljiv sa 4
C : broj deljiv sa 5
A ^3, 6,9,12,15,18, 21, 24,....57, 60` 20; B ^4,8,12,16, 20...56, 60` 15;
C ^5,10,15, 20....60` 12; P A B ^12, 24,36, 48, 60`

;
5 V A C ^15,30, 45, 60` 4
P B C ^20, 40, 60` 3; P A B C ^60` 1;
20 15 12 5 4 3 1 3
P A B C
60 60 60 60 60 60 60 5

P A B C 1
3 2
5 5
je tražena verovatnoa.
6. Ukolektivu ima 63 muškarca i 37 žena. Meu muškarcima se nalazi 42% pušaa,

i 58% nepušaa, dok meu ženama ima 14% pušaa i 86% nepušaa.
Dogaaj da je sluajnim izborom odabrana osoba mukarac obeležimo sa A i
da puši sa B .
Izraunaj verovatnoe sledeih dogaaja
a) P AB ;
b) P AB ;
c) P AB ;
d) P AB
175
63 42
a) P AB 0, 2646;
100 100

b) P AB
37 14

100 100
0, 0518;
c) P AB 0,3654;
d) P AB 0,3182;
7. Ako se iz jednog špila od 32 karte i drugog od 52 karte izvue po jedna

karta, kolika je verovatnoa da e to biti 2 keca?
Ovde se dogaaj D realizuje kroz dva nezavisna dogaaja, A i B, jer

izvlaenje keca iz špila od 32 karte niim ne utie na izvlaenje keca iz špila od
52 karte, pa su verovatnoe ovih dogaaja:
4 1 4 1 1
P A ; P B ; P D P AB
32 8 52 13 104
8. Kolika je verovatnoa da se dve kocke, numerisane od 1-6, bace prvi put dva
jednaka broja, drugi put zbir 5, trei put zbir 9?
Od ranije znamo da kod dve kocke m 62 36 . Ovde se dogaaj D

realizuje kroz tri nezavisna dogaaja A, B, C ,jer realizacijom jednog od njih
niim se ne utie na realizaciju ostala dva dogaaja, pa je verovatnoa
oekivanog dogaaja D :
1 1 1 1
P D P ABC
6 9 9 486
9. Kolika je verovatnoa da iz špila od 32 karte u tri uzastopna izvlaenja: a)
izvuemo; b) ne izvuemo damu ako se izvuena karta vraa?
Da prvi put izvuemo damu verovatnoa je 4/32, dama se vraa, to je ista

verovatnoa za drugi i trei put, pa je broj povoljnih sluajeva za sva tri
izvlaenja isti p1 p2 p3 p , a takoe i broj svih moguih sluajeva
m1 m2 m3 m , pa je verovatnoa oekivanog dogaaja D :
3 3
§ 4 · § 4 ·
a) P D ¨ ¸
© 32 ¹
1
512
; b) P D 1 ¨ ¸
© 32 ¹
511
512
176
10. Sijalice su pakovane po 120 komada, u kutije, od kojih su 105 ispravne (
dogaaj A ), a od njih su 80 komada jaine 60w ( dogaaj B ). Kolika je
verovatnoa da se sluajnim izborom izvadi ispravna sijalica jaine 60w?
U ovom primeru dogaaj B zavisi od realizacije dogaaja A , pa je

n 120; n1 105; n2 80, a verovatnoa:
105 80 2
P A ; P BA , a verovatnoa P A B .
120 105 3
11. Iz špila od 52 karte izvuene su, na sreu, tri karte ( bez vraanja). Kolika je
verovatnoa da meu njima nee biti nijednog keca?
Pošto ima 52 karte, od kojih su 4 keca, to pri izvlaenju prve karte imamo za
dogaaj
A : m 48, n 52, pa je:
48
P A .
52
Pri uslovu da prva izvuena karta nije kec imamo za B A : m1 47, n1 51,
pa je:
47
P BA .
51
46
Analogno je P C AB , pa e tražena verovatnoa biti:
50
48 47 46 4324
P A B C 0, 783.
52 51 50 5525
12. Ispitni program sadrži 100 pitanja. Student je došao na ispit znajui 85 pitanja.
Na ispitu se izvlai tri pitanja. Kolika je verovatnoa da student zna sva 3
pitanja?
A1 dogaaj da student zna da odgovori na I pitanje

A2 dogaaj da student zna da odgovori na II pitanje
A3 dogaaj da student zna da odgovori na III pitanje
D A1 A2 A3 A1 , A2 , A3 zavisni dogaaji
85 84 83 83 84 85
P D P A1 P A2 / A1 P A3 / A1 A2
100 99 98 98 99 100
177
13. Pet strelaca gaaju po jednom i nezavisno jedan od drugog isti cilj. Verovatnoa
da pogode cilj strelci je:
I – 0,90 II – 0,80 III- 0,95 IV- 0,90 V- 0,85
Nai verovatnou da je cilj pogoen jednom.
A1 cilj je pogodio I
A2 cilj je pogodio II
A3 cilj je pogodio III
A4 cilj je pogodio IV
A5 cilj je pogodio V
I nain:
To bi predstavljale sve kombinacije od pet strelaca izuzev one gde svih 5 ne
pogode cilj.
II nain:
Ako je dogaaj D znaio da se cilj pogodi bar jednom, D c e znaiti da se ne
pogodi ni jednom.
Dc A1c A2c A3c A4c A5c ; dogaaji su nezavisni:
P Dc P A1c P A2c P A3c P A4c P A5c

P Dc 0,10 0,20 0,5 0,10 0,15 0,010 0,100 0,15 0,001000 0,15 0,00015
P D 1 0,00015 0,99985
14. Radnik kontroliše rad tri mašine. Verovatnoe da u toku jednog dana nee biti
popravka prve, druge i tree mašine su:
p1 0,90; p2 0,95; p3 0,80
Nai verovatnou da e na svim mašinama biti potrebna popravka u toku istog
dana, za sluaj kada mašine rade nezavisno jedna od druge.
1 potrebna popravka na I mašini
2 potrebna popravka na II mašini
3 potrebna popravka na III mašini
D A1 A2 A3
P D P A1 P A2 P A3 0,10 0, 05 0, 20 0, 0200 0, 05 0, 0010
178
15. Trojica igraa A,B,C dogovorili su se da bacaju kocku pod sledeim uslovima:
prvo baa igra A, za njim igra B, a za njim igra C, a zatim opet poev od
igraa A sve po istom redu. Pobeuje onaj igra kod koga se prvo pojavi broj
6. Nai verovatnou pobede za svakog od igraa A,B,C
Aj pri j-tom bacanju kod igraa A pojavi se broj 6

B j pri j-tom bacanju kod igraa B pojavi se broj 6
C j pri j-tom bacanju kod igraa C pojavi se broj 6
DA igru dobija igra
D B igru dobija igra B
DC igru dobija igra C
DA A1 A1c B1c C1c A2 A1c B1c C1c A2c B2c A3 ....

unija disjuktivnih dogaaja. Kkod proizvoda uzimamo proizvod verovatnoe jer
su dogaaji nezavisni.
P DA P A1 P A1c B1c C1c A2 P A1c B1c C1c A2c B2c C2c A3 .....
3 5
1 §5· 1 §5· 1
P DA ¨ ¸ ¨ ¸ ...
6 ©6¹ 6 ©6¹ 6
1§ §5· §5· ·
3 6
1 1 1 1 1 36 6 36
¨¨ 1 ¨ ¸ ¨ ¸ ... ¸¸ 1
6© ©6¹ ©6¹ 6 §5·
3
6 216 125 6 91 91
¹ 1 ¨ ¸
©6¹ 216
36
P DA
91
DB A1 B1 A1c B1c C1c A2c B2 ...
c
P DB P A1c B1 P A1c B1c C1c A2c B2 ...

4
5 1 §5· 1
P DB ¨ ¸ ...
6 6 ©6¹ 6
1 5 § 36 · 30
P DB ¨6 ¸
6 6 © 91 ¹ 91
30 36 91 66 25
DC : DA DB P DC 1
91 91 91 91
179
16. Iz špila karata za remi (108 karata) izvlai se 1 karta. Neka je dogaaj A -
izvuena karta je "pik" a dogaaj B - izvuena karta je "dama". Tada imamo:
12 1 30 5
P B P A
108 9 108 18
6 1
P AB P AB z P A P B
108 18
17. Isto kao u 1, iz špila od 52 karte imamo:
30 5 12 1
P A P B
108 18 108 9
6 1
P AB P AB z P A P B
108 18
U primeru 2 dogaaji A i B su zavisni a u primeru 3 nezavisni!
18. Tri strane pravilnog tetraedra obojene su redom crvenom, plavom i žutom dok je
etvrta strana obojena sa sve tri boje. Neka sa A oznaimo dogaaj da prilikom
bacanja tetraedar padne na crvenu boju, B na plavu, C na žutu. Tada je
P ( AB) P( A) P( B), P( AC ) P( A) P(C ), P( BC ) P( B) P(C ),

1 1
jer je P ( AB ) P( AC ) P( BC ) , P( A) P( B) P (C ) .
4 2
1 1
Sada je P ABC z P A P B P C pa A, B i C nisu nezavisni,
4 8
mada su to u parovima.
19. U grad X dolazi 450 automobila iz A, 300 automobila iz B, 250 automobila iz

C. Verovatnoa da e automobil koji dolazi iz A imati gumi defekt je 0,04, iz B
0,06 i iz C 0,08. Koja je verovatnoa da je jedan automobil koji je došao u X
sluajno izabran imao gumi defekt?
P (Q ) P A P Q A P B P Q B P C P Q C
45 3 25
0, 04 0, 06 0, 08
100 10 100
1 1
0,18 0,18 0, 2 0, 56 0, 056
10 10
180
20. Uzmimo sluajnu veliinu X koja se javlja pri bacanju kocke:
§1 2 3 4 5 6 ·
X ¨ ¸
¨¨ 1 1 1¸
¸
©6 6 6¹
6
1
Matematiko oekivanje je E X ¦6 p
i 1
i
1 1 1 1 1 1 1 1 21
E X 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 21
6 6 6 6 6 6 6 6 6
21. Nai srednju vrednost Puasonove sluajne veliine koja postiže vrednosti
§ 0 1 2 ....n... ·
¨ ¸
© p 0 p1 p 2 ... pn .. ¹
On
pn e O O >0
n!
f
X ¦ jI
J 0
Aj
f f
Oj f
OJ
E X = ¦ j Pj ¦ j e O e O ¦
0 0 j! 0 J 1!
f
O J 1 O f
O J 1
eO ¦ e O O ¦ e O O e O
0 J 1! 0 J 1!
EX O
22. Nai disperziju dinamine sluajne veliine
§ 0.......n ·
¨ ¸
© p0 .... pn ¹
Pri emu je pk p
n
k
k
q nk p ! 0, q 1- p
D X E X 2 EX
2
Po definiciji je
n
E X 2 02 p0 12 p1 ... k 2 pk ... pn n 2 ¦k p q
2 n
k
k nk
n 1
n
n!
¦ ª¬k k 1 k º¼ k ! n k ! p q
k 1
k nk
.... npq n 2 p 2
181
n n
¦ k mk pk qnk
n!
E x 0 p0 1 p1 ...n pn
k 1
¦ k k ! n k ! p
k 1
k
q nk np
D x npq n2 p 2 np
2
npq
x
23. Funkcija raspodele F x A Barctg , f x f . Nai A, B, gustinu
2
raspodele i izraunati P (a X b).
§ S·
F f A B¨ ¸ 0
© 2¹
S
F f A B 1
2
1 1
A B
2 S
1 1 1 1 4 2
f x F ' x
S x 2 2S 4 x S x2 4
2 2
1
4
1 1 b 1 1 a
P a d X d b arctg arctg .
2 S 2 2 S 2
24. U magacinu se nalazi 5 Obodinovih i 7 frižidera fabrike Gorenje. Sluajno su

uzeta 3 frižidera. Kolika je verovatnoa da meu njima dva budu Obodinovi.
Ako je A dogaaj da od 3 uzeta frižidera dva budu Obodinova onda je broj

§12 · 12 11 10
moguih n ¨ ¸
©3 ¹ 3!
a broj mogunosti u kojima se ostvaruje dogaaj A je:
§5·§7· 5 47
m ¨ ¸¨ ¸
© 2 ¹ ©1 ¹ 2
znai verovatnoa
m 3! 5 4 7 7
P ( A)
n 2 12 11 10 22
182
25. Neka se u kutiji nalazi 15 žetona, od kojih 6 belih i 9 crvenih. Sukcesivno se
izvlae dva žetona, kolika je verovatnoa da u prvom izvlaenju bude beo a u
drugom crvenižeton.
Oznaavajui izvlaenje belog žetona kao nastajanje dogaaja A a izvlaenje

crvenog kao dogaaj B i kako su dogaaji nezavisni onda je:
6 2
P ( A)
15 5
9 3
P( B)
15 5
2 3 6
P ( AB ) P ( A) P ( B )
5 5 25
ako su dogaaji A i B zavisni, tj. Ako nastajanje dogaaja B zavisi od

ostvarenja dogaaja A (odnosno da li je u prvom pokušaju izvuen beli ili crveni
žeton koji se ne vraa) tada je:
6 9 9
P ( AB ) P ( A) P ( B / A)
15 14 35
26. Iz špila od 52 karte izvlai se po jedna karta, bez vraanja. Kolika je

verovatnoa da se u drugom izvlaenju izvue kralj.
Neka je A izvlaenje kralja u prvom i B izvlaenje kralja u drugom pokušaju,

tada je:
4 1 4 3 48 4 1
P ( A) a P( B)
52 13 52 51 52 51 13
što znai da je ista verovatnoa da se ta karta izvue ili u prvom ili u drugom
pokušaju.
27. Trgovina je u toku dana prodala 40 TV aparata marke sony i 10 marke

Samsung. Kolika je verovatnoa da je peti po redu prodat aparat bio marke
Samsung.
Ako je X sluajna promenljiva koja predstavlja redni broj prodatog TV aparata,

onda je X=5.
40 39 38 37
P( X 5) (50 40) 0, 08627 8, 63%
50 49 48 47 46
183
28. Na raspisani konkurs u nekoj firmi prijavilo se 20 progamera sa završenim ETF-
om i 30 sa završenim PMF-om. Statistika istraživanja pokazuju da meu
zaposlenom programerima je 60% onih koji su završili ETF i 80% PMF. Kolika je
verovatnoa da je izabrano lice:
a) Završilo ETF
b) Završilo PMF
Neka je B izbor kandidata sa završnim PMF-om, a A izbor sa završenim ETF-om.

8 4
P( A / B )
10 5
2 3 3 4 18
P ( A)
5 5 5 5 25
Pa je verovatnoa:
2 3

5 5 1
P( A / B)
18 3
25
znai da je verovatnoa da izabrano lice ima završen PMF jednaka
1 2
P( B) 1 .
3 3
29. U kutiji se nalazi 10 numerisanih cedulja i sluajno se izvlai šest puta po jedna
sa vraanjem.
a) Kolika je verovatnoa da se etiri puta izvue cedulja, ija je numeracija
broj deljiv sa 5
b) Koji je oekivani broj takvih cedulja
Neka je A dogaaj izvlaenja cedulje sa numeraciom broj 5 tj. 10, onda je

2 1
p
10 5
X je sluajna veliina i predstavlja broj javljanja posmatranog dogaaja, znai
§ 6 · 1 42 48
P( X 4) ¨ ¸ 4 2 0, 01537 1,54%
© 4¹ 5 5 3125
1 6
oekivani broj izvlaenja date cedulje je E ( X ) n p 6 što znai
5 5
samo jedna cedulja.
184
30. Verovatnoa proizvoda sa greškom tokom proizvodnje u jednoj fabrici je 0,5%.
Kolika je verovatnoa da se meu 10000 prizvedenih jedinica pronae samo tri
neispravne.
X je sluajna promenljiva i predstavlja broj proizvoda sa greškom, znai X=3, a

verovatnoa jednog javljanja je na 10000 p=0,0005, što znai da koristimo
Puasonov model gde je N=10000, m=3 i k=np=5
53 5
P( X 3) e 0,14
3!
Zadaci za vežbu:
1. Baca se homogena numerisana kocka. Nai verovatnoe:

a) da padne 2 ili 3
b) da padne 2 i 3
c) da padne 4
d) da ne padne 4
2. Bacaju se dve kocke istovremeno. Nai:

a) verovatnou da na jednoj padne 3 a na drugoj 4
b) da padnu isti brojevi na obe
3. Nai verovatnou da pri bacanju dve kocke istovremeno padnu brojevi iji zbir
nije vei od 8.
4. Bacane su tri numerisane kocke istovremeno i sabirani su brojevi koji se na ovim

kockama pojavljuju. Primeeno je da onaj igra koji se kladi da e zbir biti 11
dobija eše od onog koji se kladi na 12. Zašto je to tako?
5. Tri strelca ispale hice prema cilju. Verovatnoa da e prvi strelac pogoditi cilj
iznosi 0,75, da ga pogodi drugi 0,8, i da ga pogodi trei 0,4. Kolika je
verovatnoa da cilj pogodi ma koji od tri strelca?
6. Verovatnoa da radar otkrije avion je 0,8. Ako su postavljena tri takva radara,
kolika je verovatnoa da e bar jedan otkriti avion?
7. Osiguravajui zavod isplaivao je osiguranje protiv krae automobila, u proseku

jednom na sto osiguranika. Kolika treba da je godišnja premija za osiguranje
protiv krae automobila, za vrednost od 10000 eura?
185
8. Firma je ubacivala u poštansko sandue reklamu za svoje proizvode. U 10%
sluajeva je tako dobijala nove kupce. Ako se reklama ubaci u 100 sanduia
a) koliki je oekivan broj novih kupaca
b) kolika je verovatnoa da firma dobije bar dva nova kupca.
9. Servis za popravku centralnog grejanja je pozivan u proseku 6 puta u toku

jednog sata. Kolika je verovatnoa da e u toku odreenog sata servis biti
pozivan
a) tano 5 puta
b) bar jedanput
10. Stanica hitne pomoi prima u proseku 12 poziva na sat. Kolika je verovatnoa
da e u periodu od 10 minuta biti
a) bar 1 poziv
b) najviše 1 poziv.
11. U proizvodnji jednog proizvoda 31% je I klasa. Koliko proizvoda I klase

možemo oekivati u sluajno odabranoj partiji od 75 proizvoda?
12. Statistiki je dokazano da je od 1000 novoroene dece 515 muških i 485

ženskih. Odrediti verovatnou da u sluajno odabranoj porodici od petoro dece
bude:
a) troje ženskih
b) najviše troje ženskih
c) najmanje dvoje i najviše etvoro ženskih.
13. Prosean broj poziva koje jedna telefonska centrala primi u toku jednog minuta
iznosi 0,8. Izraunati verovatnou da u toku jednog minuta centrala primi:
a) 1 poziv
b) 4 poziva
c) više od 6 poziva.
14. U jednom gradu prosean broj saobraajnih udesa u jednom danu iznosi 1,5.
Koliko udesa u jednoj godini od 365 dana ima dana bez saobraajnog udesa?
186
9.
ELEMENTI STATISTIKE
1. Anketirano je 30 kupaca u prodavnicama „C Marketa“ o prosenoj dnevnoj

potrošnji vekni hleba. Dobijeni su sledei podaci:
1 3 4 2 5 1 6 2 2 2 4 5 3 2 6
2 2 3 1 1 1 3 6 4 2 1 2 3 2 1
a) Srediti podatke u rastui niz
b) Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija u procentima
c) Prikazati grafiki distribuciju apsolutnih frekvencija
a)
1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2
2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 5 5 6 6 6
b)
x fi fr fr %
1 7 0,23 23
2 10 0,33 33
3 5 0,17 17
4 3 0,10 10
5 2 0,07 7
6 3 0,10 10
¦ 30 |1 100
c)
187
2. Praenjem dnevne prodaje svog novog proizvoda na 30 prodajnih mesta
proizvoa je došao do sledeih rezultata:
22 21 24 22 26 21 26 23 22 23 22 25 23 22 24
22 21 23 22 21 21 23 25 24 22 21 22 24 22 22
a) Formirati distribuciju apsolutnih frekvencija.

b) Formirati distribuciju relativnih frekvencija u procentima i predstaviti je grfiki.
c) Formirati distribuciju kumulativnih frekvencija i odrediti na koliko je prodajnih
mesta prodato 24 i manje proizvoda.
x fi fr fr % K. f
21 6 0,20 20 6
22 11 0,37 37 17
23 5 0,16 16 22
24 4 0,13 13 26
25 2 0,07 7 28
26 2 0,07 7 30
¦ 30 |1 100
Iz distribucije kumulatvnih frekvencija vidimo da da su 24 i manje proizvoda

prodata na 26 prodajnih mesta.
3. Pogon za kontrolu pakovanja kafe preduzea „Grand“ kontroliše mašinu za

punjenje kafe u pakovanje od 2 kg. Kontrola 20 pakovanja dala je sledee
rezultate:
2,02 1,89 1,92 1,84 1,90 1,97 1,95 1,94 1,93 2,01
2,01 1,97 1,95 1,90 1,94 1,96 1,99 1,99 1,97 1,94
188
a) Izraunati prosenu koliinu kafe u pakovanju
b) Odrediti medijanu za grupisane podatke
c) Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 1,80-1,89; 1,90-1,99;
2,00-2,09 i izraunati prosenu koliinu kafe u jednom pakovanju koristei u
izraunavanju sredine klasnih intervala. Uporediti prosene vrednosti koje se
dobiju pre i posle grupisanja podataka.
a) x
¦x 38,99
1,949 kg
n 20
xn xn
2 2
1 x10 x11
b) M e
2 2
Težina
fi K. f
pakovanja
1,84 1 1
1,89 1 2
1,90 2 4
1,92 1 5
1,93 1 6
1,94 3 9
1,95 2 11
1,96 1 12
1,97 3 15
1,99 2 17
2,01 2 19
2,02 1 20
¦ 20
Iz kumulativnih frekvencija vidimo da je težina desetog i jedanaestog pakovanja 1,95

kg pa e medijana biti:
1,95 1,95
Me 1,95
2
189
c)
Intervali
x f f x
klasa
1,80-1,89 1,845 2 3,69
1,90-1,99 1,945 15 29,175
2,00-2,09 2,045 3 6,135
¦ 20 39
Prosena težina pakovanja za grupisane podatke e biti:
x
¦ f x 39
1,95 kg
n 20
Dobijeni rezultati pre i posle grupisanja su približno isti.
4. Kompanija “Samsung” sprovodi akciju poveanja produktivnosti u svom

proizvodnom sektoru praenjem broja proizvedenih monitora za jedan radni sat.
Kontrola 20 proizvodnih linija jednog pogona dala je sledee rezultate.
46 38 42 39 46 43 44 44 38 41
41 41 42 39 38 40 43 38 45 38
a) Izraunati prosenu proizvodnju monitora za jedan radni sat u ovom pogonu.
b) Odrediti medijanu za negrupisane podatke.
c) Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 38-40; 41-43; 44-46 i
izraunati prosenu proizvodnju monitora u ovom pogonu koristei u
a) x
¦x 826
41,3 monitora
n 20
xn xn
2 2
1 x10 x11
b) M e
2 2
x1 x2 x3 x4 x5 x6 x7 x8 x9 x10 x11
38 38 38 38 38 39 39 40 41 41 41
Posle sreivanja podataka u rastui niz dobijamo x10 i x11 pa je medijana:
41 41
Me 41
2
c)
Intervali
x f f x
klasa
38-40 39 8 312
41-43 42 7 294
44-46 45 5 225
¦ 20 831
190
Prosena proizvodnja monitora za grupisane podatke e biti:
x
¦ f x 831
41,55 monitora
n 20
5. Iz podataka intervalne distribucije frekvencija izraunati varijansu (V 2 ) .
x 0–2 3–5 6–8 9 – 11 12 – 14

f 4 6 13 8 2
Formiramo tabelu
x xsi fi xsi2 fi xsi fi xsi2

0–2 1 4 1 4 4
3–5 4 6 16 24 96
6–8 7 13 49 91 637
9 – 11 10 8 100 80 800
12 – 14 13 2 169 26 338
¦ 33 225 1875
Aritmetika sredina:
m
¦fx i i 225
6,82
N 33
Varijansa:
V 2 ¦fx 2
i i
m2
1875
6,822 56,82 46,51
N 33
V 2 10,31
xsi 7 fi ( xsi 7) fi xsi2 ( xsi 7) 2 f i
-6 4 -24 36 144
-3 6 -18 9 54
0 13 0 0 0
3 8 24 9 72
6 2 12 36 72
¦ 33 -6 342
6 6
a) m 7 , m 7 6,82
33 33
342
b) V 2 0,182 10,31
33
191
6. Na osnovu podataka datih u tabeli:
x 0–3 4–7 8 – 11 12 – 15
f 4 5 12 7
Izraunati:
a) Aritmetiku sredinu i varijansu
b) Standardnu devijaciju
c) Koeficijent varijacije
Formiramo tabelu
x f xi xi2 fxi fxi2

0–3 4 1,5 2,25 6,00 9,00
4–7 5 5,5 30,25 27,50 151,25
8 – 11 12 9,5 90,25 114,00 1083,00
12 – 15 7 13,5 182,5 94,50 1275,75
¦ 28 - - 242 2519
a) Aritmetika sredina:
f i xi 242, 00
m 8, 64
¦ fi 28
varijansa:
V2 ¦fx i i
2
m2
2519
8, 642
¦f i 28
V 2
89,96 74, 64 15,32
b) Standardna devijacija
V V2 15,32 3,91
c) Koeficijent varijacije
V 3,91
Vx 0, 45
m 8, 64
192
7. Dati su podaci u tabeli:
x 30 31 32 33 34 35 36
fi 3 4 8 12 7 4 2
Izraunati: mod, medijanu, aritmetiku sredinu i varijansu.
a) Mod je vrednost sa najveom frekvencijom M o 33 .

Medijana je takoe M e 33
Brojevi se poreaju po veliini (ukupno ih je 40).
30...30
N 31...31
N 32...32
N 33...33
N 34...34
N 35...35
N 36...36
N
3 4 8 12 7 4 2
Pozicija medijane je izmeu dvadesetog i dvadeset prvog elemanta u seriji.
33 33
Me 33
2
Aritmetika sredina:
m
¦fx i i 1316
32,9
40 40
varijansa:
V 2 ¦fx 2
m 2 2, 29
i i
40
V2 2, 29 V 1,51
b) Tablino rešavanje zadatka:
xi fi xi fi xi2 xi2 fi
30 3 90 900 2700
31 4 124 961 3894
32 8 256 1024 8192
33 12 396 1089 13068
34 7 238 1156 8092
35 4 140 1225 4900
36 2 72 1296 2592
¦ 40 1316 - 43388
193
1316
m 32,9
40
43388
V2 32,9 2, 29 , V 1,51
40
c) Tablini postupak raunanja:
xi 33 fi ( xi 33) fi ( xi 33) 2 ( xi 33) 2 fi

-3 3 -9 9 27
-2 4 -8 4 16
-1 8 -8 1 8
0 12 0 0 0
1 7 7 1 7
2 4 8 4 16
3 2 6 9 18
¦ 40 -4 - 92
4
m 33 0,1, m 33 0,1 32,9
40
92
V2 (0,1) 2 2,3 0, 01 2, 29 , V 1,51
40
x 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
fi 122 120 83 64 50 30 15 10 5 1
Izraunati: aritmetiku sredinu, varijansu i standardnu devijaciju.
194
0 122 0 0 0
1 120 120 1 120
2 83 166 4 332
3 64 192 9 576
4 50 200 16 800
5 30 150 25 750
6 15 90 36 540
7 10 70 49 490
8 5 40 64 320
9 1 9 81 81
¦ 500 1037 - 4009
1037
m 2, 074
500
4009
V2 2, 0742 3, 717 , V 1,928
500
Tablini postupak raunanja I:
xi 1 fi ( xi 1) fi ( xi 1) 2 ( xi 1) 2 fi
-1 122 -122 1 122
0 120 0 0 0
1 83 83 1 83
2 64 128 4 254
3 50 150 9 450
4 30 120 16 480
5 15 75 25 375
6 10 60 36 360
7 5 35 49 245
8 1 8 64 64
¦ 500 537 - 2433
537
m 1 1, 074, m 1 1, 074 2, 074
500
2433
V2 1, 0742 4,866 1,153 3, 717 , V 1,928
500
195
Tablini postupak raunanja II:
xi 2 fi ( xi 2) fi ( xi 2) 2 ( xi 2) 2 f i
-2 122 -244 4 488
-1 120 -120 1 120
0 83 0 0 0
1 64 64 1 64
2 50 100 4 200
3 30 90 9 270
4 15 60 16 240
5 10 50 25 250
6 5 30 36 180
7 1 7 49 49
¦ 500 37 - 1861
37
m2 0, 074, m 2 0, 074 2, 074
500
1861
V2 0, 0742 3, 722 0, 005 3, 717 , V 1,928
500
x 30 31 32 33 34 35 36
fi 3 4 8 12 7 4 2
Izraunati: mod, medijanu, srednju vrednost, srednje kvadratno odstupanje i

standardnu devijaciju.
Mod je vrednost sa najveom frekvencijom M o 18, 2 .
Medijana je M e 17,8 jer je ukupan broj podataka 101 a 51 po redu je 17,8.
196
Za raunanje ostalih vrednosti formira se tabela
15,2 15 228,0 231,04 3465,60
16,3 18 293,4 265,69 4782,42
17,8 22 391,6 316,84 6970,48
18,2 24 436,8 331,24 7949,76
19,3 12 231,6 372,49 4469,88
21,3 10 213,0 453,69 4536,9
¦ 101 1794,3 - 32175,04
1794,3
m 17, 766
101
32175, 04
V2 17, 7662 2,92 , V 1, 71
101
Tablini postupak raunanja :
xi 18, 2 fi ( xi 18, 2) fi ( xi 18, 2) 2 ( xi 18, 2) 2 f i

-3 15 -45,0 9 135
-1,9 18 -34,2 3,61 64,98
-0,4 22 -8,8 0,16 3,52
0 24 0 0 0
1,1 12 13,2 1,21 14,52
3,1 10 31,0 9,61 96,10
¦ 101 -43,8 - 314,12
23, 6
m 18 0, 234, m 18 0, 234 17, 766
101
300, 64
V2 0, 2342 2,977 0, 045 2,922 , V 1,71
101
197
10. Na osnovu sledee tabele:
x 2-4 4-6 6-8 8-10 10-12 12-14 14-16 16-18 18-20

fi 2 4 7 10 14 9 8 3 2
Izraunati: mod, medijanu, aritmetiku sredinu i srednje kvadratno odstupanje.

Modalni interval je >10 12@ , tj. M o 11 .
Medijalni interval je takoe >10 12@
N
¦ fi
2 i M e
Me xd i
fMe
xd 10 - manja (leva) vrednost medijalnog intervala
N 59 - zbir frekvencija
¦
iM e
fi 23 - zbir frekvencija manjih od medijalnog intervala
i 2 - dužina medijalnig intervala

29,5 23
M e 10 2 10,93
14
Srednja vrednost i srednje kvadratno odstupanje raunaju se pomou tabele:
3 2 6 9 18
5 4 20 25 100
7 7 49 49 343
9 10 90 81 810
11 14 154 121 1694
13 9 117 169 1521
15 8 120 225 1800
17 3 51 289 867
19 2 38 361 722
¦ 59 645 - 7875
198
645
m 10,932
59
7875
V2 10,9322 13,966 , V 3, 74
59
Tablini postupak raunanja:
xi 11 fi ( xi 11) fi ( xi 11) 2 ( xi 11) 2 fi

-8 2 -16 64 128
-6 4 -24 36 144
-4 7 -28 16 112
-2 10 -20 4 40
0 14 0 0 0
2 9 18 4 36
4 8 32 16 128
6 3 18 36 108
8 2 16 64 128
¦ 59 -4 - 824
4
m 11 0, 068, m 11 0, 068 10,932
59
824
V2 (0, 068) 2 13,966 0, 005 13,961 , V 3,736
59
11. Na osnovu sledee tabele:
x 6 8 10 11 12 14 15
f 4 5 3 2 5 1 2
Izraunati:
a) Aritmetiku sredinu
b) Standardnu devijaciju
c) Koeficijent asimetrije
d) Koeficijent spljoštenosti
199
Formiramo tabelu
xi fi fi xi xi m ( xi m ) 2 f i ( xi m) 2 f i ( xi m)3 f i ( xi m) 4
6 4 24 -4 16 64 -256 1024
8 5 40 -2 4 20 -40 80
10 3 30 0 0 0 0 0
11 2 22 1 1 2 2 2
12 5 60 2 4 20 40 80
14 1 14 4 16 16 64 256
15 2 30 5 25 50 250 1250
¦ 22 220 172 60 2692
a) m
¦fx 220
i i
10
N 22
1 172
b) V 2
N
¦ ( xi m) 2
22
7,82 , V 2,80
c)
M3
D3
V3
M3
¦ f ( x m)
i i
3
60
2, 773
N 22
2, 773
D3 0,13
21,90
d)
M4
D4
V4
M4
¦ f ( x m)
i i
4
2692
122, 4
N 21,90
122, 4
D4 2
61,15
200
12. Data je intervalna distribucija težine 100 studenata u sledeoj tabeli:
Težina u kg 50-60 60-64 64-68 68-72 72-76 76-80

Broj studenata 7 15 28 24 16 10
Izraunati:
a) Koeficijent asimetrije
b) Koeficijent spoljašnosti
Formiramo tabelu
xsi fi fi xsi xsi m ( xsi m) 2 f i ( xsi m ) 2 f i ( xsi m )3 f i ( xsi m ) 4
58 7 406 -10,28 105,68 739,76 -7604,73 78176,62

62 15 930 -6,28 39,44 591,6 -3715,25 23331,77
66 28 1848 -2,28 5,20 145,6 -331,97 756,89
70 24 1680 1,72 2,95 70,8 121,77 209,44
74 16 1184 5,72 32,72 523,52 2994,53 17128,71
78 10 780 9,72 94,47 944,7 9182,48 89253,70
¦ 100 6828 3015,98 646,83 208857,13
¦fx
i 1
i si
6828
a) m 68, 28
N 100
1 r 3015,98
V2 ¦
N i=1
( xsi m) 2
100
30,1598 , V 5, 4918
M3
D3 , V 3 165, 63
V 3
¦ f (x
i 1
i si m)3
646,83
M3 6, 47
N 100
6, 47
D3 0, 0391
165, 63
M4
b) D 4
V4
201
r
¦ f (x i si m) 4
208857,13
M4 i 1
2088,57 , V 4 909, 62
N 100
2088,57
D4 2, 2960
909, 62
Koeficijent D 3 je pozitivan, što ukazuje na blago desnu asimetriju, a koeficijent D 4
je manji od 3 što znai da je raspored više spljošten od normalnog rasporeda.
13. Na osnovu uzorka optimalne veliine treba oceniti nepoznati prosean uinak svih
radnika firme iz kojeg je izdvojen sluajan uzorak. Ocenu treba izvršiti u intervalu
poverenja veliine 5 sa verovatnoom 95,47% ( z 2 ) ija je varijansa ranije
ocenjena s 2 20, 72 .
z 2 s2 22 20, 72
n 13, 26 14
2,52 2,52
Optimalna veliina uzorka je 14 radnika i neka je meren njihov radni uinak u

komadima: 24, 29, 15, 27, 17, 29, 19, 20, 24, 23, 25, 21, 34, 25, ijim
grupisanjem je dobijen sledei raspored frekvencija:
Radni uinak: 14-18 18-22 22-26 26-

Broj radnika: 2 3 6 3
iz koje raunamo aritmetiku sredinu i standardnu devijaciju koristei tabelu.
x f x f x2 f
16 2 32 512
20 3 60 1200
24 6 144 3456
28 3 84 2352
¦ 14 320 7520
x
¦ xf 320
22,86
¦f 14
s2 15, 72 i standardna greška ocene je 15,72/ 14 1, 06
202
znai interval poverenja statistike ocene nepoznate aritmetike sredine
osnovnog skupa je:
22,86 2 1, 06 X 0 22,86 2 1, 06
20, 74 X 0 24,98
Sa 95,47% verovatrnoe, ocenjujemo da je prosean radni uinak od 21 do 25
komada.
13. Trgovinska firma ima veu koliinu robe u stovarištu pa je, radi odreivanja
maloprodajne cene potrebno oceniti sadašnji kvalitet robe. U pitanju je vea
koliina robe, koju je teško u celini pregledati i tako utvrditio njen kvalitet, pa
je odlueno da se na osnovu sluajnog uzorka optimalne veliine sa 95%
verovatnoe a u intervalu poverenja širine do 6 oceni njen kvalitet. Ako je
procenat ošteene robe 20% ( p0 20 ) i ako je pregledom uzorka optimalne
veliine utvreno 8% ošteene robe ( pi 8 ). U kom intervalu se nalazi
procenat ošteene robe u stovarištu iz kojeg je izdvojen uzorak?
Optimalna veliina uzorka je

z 2 p0 q0 1,962 20 80
n 683
32 9
znai ocena procentualnog ueša ošteene robe je: 5 p0 11
14. Trgovinska firma je ugovorila nabavku vee koliine robe po odreenoj ceni
pod uslovom da u celokupnoj koliini robe ne bude više od 10% ošteene. U
kontrolisanom uzorku utvreno je 13% ošteene robe. Treba oceniti sa 95%
verovatnoe da li je isporuena roba ugovorenog kvaliteta.
90
Minimalna veliina uzorka je: n 1,962 34,56 35
10
tako da se dobija sledei interval poverenja statistike ocene:
0.06 p 19, 24 ,
kako se 13 nalazi u tom intervalu zakljuujemo da je uisporuena roba
ugovorenog kvaliteta.
15. Broj noenja stranih turista u jednom letovalištu iznosio je u predhodnoj godini
po tromesejima u hiljadama turista:
Kvartal Broj noenja

I 12
II 18
III 50
IV 20
203
Na nivou znaajnosti od 0,05 ispitati da li sezona utie u znaajnijoj meri na broj
noenja.
Ako ne bi bilo sezonskog uticaja, broj noenja stranih turista kretao bi se
ravnomerno po kvartalima, tj za svaki bi iznosio po 25 hiljada.
Empirijske frekvencije Teorijske frekvencije

12 25
18 25
50 25
20 25
Lako izraunavamo da je F 2 uzorka jednak 34,72 a tablini je 7,815 jer je

broj stepeni slobode jednak broju modaliteta (4) umanjenom za broj nepoznatih
parametara (1). Zakljuujemo da postoje znaajne razlike u broju noenja turista
po kvartalima.
16. Broj poseta jednom pozorištu tokom meseca aprila 2006. godine po danima u
nedelji u stotinama iznosio je:
Dan u nedelji Broj posetilaca
Ponedeljak 2
Utorak 7
Sreda 3
etvrtak 6
Petak 15
Subota 10
Nedelja 13
Uz rizik greške od 0,01 ispitati da li se može prihvatiti hipoteza da dan u

nedelji ne utie na broj posetilaca.
F 2 u uzorku je 15,5 a teorijski je 16,812.
17. Na osnovu podataka tržišne statistike o kretanju cena ponude i tražnje jedne
vrste proizvoda datih u tabeli:
Cena u din. Ponuda u 000 kg Tražnja u 000 kg
10 30 80
12 35 76
15 42 71
18 45 65
20 50 60
23 56 55
25 60 45
204
a) Odrediti regresione modele ponude i tražnje
b) Dati ekonomsko tumaenje parametara funkcije ponude i tražnje
c) Odrediti ravnotežnu cenu, maksimalnu tražnju i graninu cenu ponude
d) Uz verovatnou od oko 95% predvideti obim tražnje pri nivou cene od 40
din.
a) Regresioni model ponude je: y 11,35 1,94 x

Model tražnje je: y 102,89 2,18 x
b) Parametar 11,35 u modelu ponude pokazuje da pri ceni od 0 dinara ponuda

iznosi 11350 kg a parametar 1,94 ukazuje da porast cene za 1 dinar izaziva
porast ponude u proseku za 1940 kg.
U modelu tražnje parametar 102,89 izražava maksimalnu tražnju odnosno obim
tražnje pri nultom nivou cene. Parametar -2,18 pokazuje da se tražnja u proseku
smanjuje za 2180 kg pri poveanju cene za 1 dinar.
c) Ravnotežna cena pri kojoj je ponuda jednaka tražnji je x 22, 22

Granina cena ponude je u ovom sluaju negativna te se uzima 0 za tu vrednost.
d) 12, 63 Y * 18, 75 što znai da se uz verovatnou od oko 95% može oekivati

tražnja izmeu 12,63 i 18,75 tona pri nivou cene od 40 dinara.
18. Raspolažemo podacima o izdvajanju za reklamu i obimu prodaje odreenog

turistikog aranžmana u šest razliitih firmi:
Izdaci za reklamu u hiljadama evra Broj aranžmana

4 55
5 73
5 79
6 89
7 115
8 133
Odrediti linearni regresioni model izdvajanja za reklamu i uticaja na prodate

aranžmane.
y 3,833 15, 75
205
19. Na osnovu podataka tržišne statistike o kretanju ponude i cene jednog
kozmetikog proizvoda formirana je sledea tabela:
Cena u 00 dinara Ponuda u 00 komada

20 35
25 40
30 44
35 49
40 53
a) Metodom najmanjih kvadrata oceniti parametre linearnog regresionog modela

ponude
b) Sa rizikom od 0,05 ocenite koliko se u proseku može oekivati ponuda za cenu
od 4200 dinara.
a) y 17, 2 0,9 x
b) 5411 Y * 5589
206
ZADACI ZA VEŽBU:
1. Anketirano je 30 kupaca u prodavnicama „Pekabete“ o prosenoj dnevnoj

potrošnji hleba. Dobijeni su sledei podaci:
1 2 3 2 1 1 6 3 2 3 1 5 4 2 2
3 1 4 2 6 3 1 5 2 4 2 2 4 2 2
b) Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija
c) Prikazati grafiki distribuciju relativnih frekvencija u procentima
2. Prati se dnevna prodaja novog modela telefona u 30 prodajnih salona

proizvoaa. Posle izvršenog uvida dobijeni su sledei rezultati:
11 13 14 12 15 11 16 12 12 12 14 15 13 12 16
12 12 13 11 11 11 13 16 14 12 11 12 13 12 11
a) Formirati distribuciju apsolutnih frekvencija i predstaviti je grafiki.
b) Formirati distribuciju relativnih frekvencija a zatim je u procentima predstaviti
grfiki.
c) Formirati distribuciju kumulativnih frekvencija i odrediti u koliko je salona
prodato 13 i manje telefona.
3. Pogon za kontrolu pakovanja brašna jednog preduzea kontroliše mašinu za

punjenje brašna u pakovanja od 5 kg. Kontrola 20 pakovanja dala je sledee
rezultate:
5,02 4,89 4,92 4,84 4,90 4,97 4,95 4,94 4,93 5,01
5,01 4,97 4,95 4,90 4,94 4,96 4,99 4,99 4,97 4,94
a) Izraunati prosenu koliinu brašna u pakovanj
b) Odrediti medijanu za dobijene negrupisane podatke
c) Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 4,80-4,89; 4,90-4,99;
5,00-5,09 i izraunati prosenu koliinu brašna u jednom pakovanju koristei
u izraunavanju sredine klasnih intervala. Uporediti prosene vrednosti koje
se dobiju pre i posle grupisanja podataka.
4. Kompanija “Swatch” vrši kontrolu svog proizvodnog procesa pratei broj

proizvedenih satova u jednom proizvodnom pogonu. Kontrola 20 proizvodnih
linija jednog pogona dala je sledee rezultate.
73 81 75 74 79 80 77 76 79 81
77 74 77 73 76 80 79 78 75 75
207
a) Izraunati prosenu proizvodnju satova u ovom pogonu.
b) Odrediti medijanu za grupisane podatke.
c) Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 73-75; 76-78; 79-81 i
izraunati prosenu proizvodnju satova u ovom pogonu koristei u izraunavanju
sredine klasnih intervala. Uporediti prosene vrednosti koje se dobiju pre i posle
grupisanja podataka.
5. Na osnovu podataka o broju lanova porodice u 100 ispitanih porodica:

Broj lanova: 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Broj porodica: 3 5 22 50 10 5 2 2 1
Izraunati:
b) Varijansu
c) Standardnu devijaciju
d) Koeficijent devijacije
6. Raspored 10 radnika prema visini zarade i dužini radnog staža dat je u sledeoj
tabeli:
Zarada u 00
4.0 4.2 4.8 5.2 6.0 6.5 7.0 7.5 8.2 10.0
eura:
Radni staž u
3 5 5 7 8 10 12 15 20 22
godinama:
Ispitati da li radnici više variraju prema visini zarade ili prema dužini radnog staža.
7. Raspored 100 preduzea prema visini angažovanih sredstava i ostvarenom

dohotku dat u tabeli:
Angažovana sredstva u mil. Dinara (X) 12 15 18 20 22 25 30
Dohodak u milionima dolara (Y) 150 160 180 190 210 230 250
Broj preduzea ( f ) 10 15 25 18 12 11 9
Ispitati da li su razlike izmeu preduzea vee u pogledu angažovanih

sredstava ili ostvarenog dohotka.
208
8. Godišnja potrošnja kafe 100 trolanih domainstava data je sledeim
pregledom:
Potrošnja u kg Do 3.5 3.5-4.5 4.5-5.5 5.5-6.5 6.5-7.5 7.5-8.5 8.5-9.5 9.5+

Broj domainstava 3 10 14 51 10 5 5 2
Izraunati:
a) Aritmetiku sredinu, modus i medijanu
b) Koeficijent asimetrije
c) Koeficijent spljoštenosti
9. Raspored 1000 stanovnika jednog naselja po godinama starosti dat je u

sledeoj tabeli:
Godine starosti Do 20 21-40 41-60 Preko 60

Broj stanovnika 150 280 320 250
Izraunati:
b) Modus
c) Medijanu
d) Interkvartilnu razliku
10. Raspored 50 opština prema broju osnovnih škola dat je u sledeoj tabeli:
Broj osnovnih škola 1 2 3 4 5 6
Broj opština 6 9 21 10 3 1
Izraunati:
a) Geometrijsku sredinu
b) Modus
c) Medijanu
d) Standardnu devijaciju
e) Koeficijent varijacije
209
210

DRUGI
DEO

PRAKTIKUM ZA
MATLAB 7

211
212
UVOD
MATLAB je softverski paket za rešavanje matematikih zadataka zasnovan na

numerikom rešavanju problema.
MATLAB je dostupan u više verzija koje su prilagoene razliitim raunarskim

platformama. Verzije MATLAB-a za razliite raunarske sisteme se razlikuju donekle
samo po korisnikom interfejsu – sve komande se jednako izvršavaju na svim
platformama.
Osnovno okruženje MATLAB-a predstavlja tekstualni prozor u kome se zadaju

MATLAB komande. Komande se izvršavaju neposredno nakon unosa. Poseban simbol
(>>) predstavlja MATLAB Prompt. Pored toga, mogue je pisati i programe u
programskom jeziku kojeg nudi MATLAB. Sam MATLAB programski jezik je nalik
drugim proceduralnim jezicima, izuzimajui njegovu prilagoenost radu sa matricama.
Prva, izvorna verzija MATLAB-a, napisana je kasnih sedamdesetih, na univerzitetu

New Mexico i Stanford Univerzitetu, sa osnovnom namenom da služi kao pomono
sredstvo na kursevima iz linearne algebre, i numerike analize. Današnje mogunosti
MATLAB-a daleko prevazilaze tadašnji originalni "MATrix LABoratory". Ogroman broj
ekonomskih i tehnikih disciplina neizostavno zahtevaju korišenje MATLAB-a. U njemu
se vrlo jednostavno mogu kreirati sopstvene funkcije koje daju rešenja na postavljene
zahteve.
213
214
1. OSNOVNI PRINCIPI RADA U MATLAB-u
Nakon što ste pokrenuli MATLAB na vašem monitoru se pojavljuje okvir prikazan
na Slici 1:
Slika 1.
1.1. ARITMETIKE OPERACIJE SA SKALARIMA
U aritmetikim proraunima brojevi se mogu upotrebljavati direktno, kao na

kalkulatoru ili se mogu pridružiti promenljivima koje se mogu koristiti za
izraunavanja.
Simboli aritmetikih operacija su:
Operacija Simbol Primer

Sabiranje + 5+3
Oduzimanje - 5-3
Množenje * 5*3
Deljenje s desna / 5/3
Deljenje s leva \ 5\3=3/5
Stepenovanje ^ 5^3 (znai 53=125)
Tabela 1.
Treba naglasiti da su svi simboli, sem deljenja s leva, isti kao u veini kalkulatora.
Za skalare je deljenje s leva operacija inverzna deljenju s desna. Deljenje s leva
se uglavnom upotrebljava za operacije sa nizovima.
215
1.2. PRIORITET IZVRŠAVANJA
MATLAB izvršava operacije prema sledeem redosledu prioriteta:

Prioritet Matematika operacija
Najviši Zagrade, prioritet ima unutrašnja

zagrada
Drugi po redu Stepenovanje
Trei po redu Množenje i deljenje
etvrti po redu Sabiranje i oduzimanje
U izrazu koji sadrži više operacija, operacije višeg prioriteta izvršavaju se pre
operacija nižeg prioriteta. Izraz se izraunava s leva u desno ukoliko dve ili više
operacija imaju isti prioritet. Zagradama se može promeniti redosled
izraunavanja.

1.3. KORIŠENJE MATLAB-A KAO KALKULATORA
PRIMER 1: Ako u komandni prozor upišete matematiki izraz i pritisnete Enter,

MATLAB e izraunati taj izraz, napisati ans = i prikazati numeriki rezultat u
sledeem redu.
>> 7+8/2
ans = Prvo se izraunava 8/2
11
>> (7+8)/2
ans = Prvo se izraunava 7+8
7.5000
>> 4+5/3+2
ans = Prvo se izraunava 5:3
7.6667
>> 5^3/2
ans = Prvo se izraunava 53 a zatim :2
62.5000
>> 27^(1/3)+32^0.2
ans =
Prvo se izraunava 1:3, zatim 27(1:3) i
5 320.2; potom se +
>> 27^1/3+32^0.2
ans =
11
>>0.7854-(0.7854)^3/(1*2*3)+0.785^5/(1*2*3*4*5)-(0.785)^7/(1*2*3*4*5*6*7)
ans =
0.7071
216
1.4. UGRAENE ELEMENTARNE MATEMATIKE FUNKCIJE
Izrazi u MATLAB-u mogu da sadrže i funkcije osim osnovnih aritmetikih operacija.

MATLAB poseduje veliki broj ugraenih funkcija, a i korisnik može definisati svoje
funkcije. Funkcija se poziva imenom i argumentom (nezavisno promenljivom) u
zagradama.
Na primer, funkcija sqrt (x) izraunava kvadratni koren broja x. Ime funkcije je
sqrt a argument je x. Argument funkcije može biti broj, promenljiva kojoj je
pridružena numerika vrednost ili izraz koji sadrži brojeve i/ili promenljive.
PRIMER 2: Izraunati sledee izraze:

600
15
64 , 50 14 3 , 54 9 100 , 4
121
>> sqrt(64)
ans = Argument je broj
8
>> sqrt(50+14*3)
ans = Argument je izraz
9.5917
>> sqrt(54+9*sqrt(100)) Argument sadrži funkciju

ans =
12
Funkcija je deo izraza
>> (15+600/4)/sqrt(121)
ans =
15
U Tabeli 2. su navedene naješe korišene elementarne matematike funkcije.

Celokupan spisak funkcija razvrstanih po kategorijama možete prikazati u
prozoru za pomo (Help).
Funkcija Opis Primer

>> sqrt(81)
sqrt(x) Kvadratni koren. ans =
9
>> exp(5)
exp(x) Eksponencijalna funkcija (ex). ans =
148.4132
>> abs(-24)
abs(x) Apsolutna vrednost. ans =
24
217
Funkcija Opis Primer
>> log(1000)
Prirodni logaritam.
log(x) ans =
Logaritam sa osnovom e (ln).
6.9078
>> log10(1000)
log10(x) Logaritam sa osnovom 10. ans =
3
>> factorial(5)
Faktorijel od x (x!)
factorial(x) ans =
(x mora biti pozitivan ceo broj).
120
>> sin(pi/6)
sin (x) Sinus ugla x (u radijanima) ans =
0.5000
>> cos(pi/6)
cos (x) Kosinus ugla x (u radijanima) ans =
0.8660
>> tan(pi/6)
tan (x) Tangens ugla x (u radijanima) ans =
0.5774
>> cot(pi/6)
cot (x) Kotangens ugla x (u radijanima) ans =
1.7321
Tabela 2. Elementarne funkcije
1.5. PRIKAZIVANJE REZULTATA
Korisnik može izabrati oblik u kom MATLAB prikazuje rezultat na ekranu.

Izlazni format se zadaje komandom format. Prikaz svih formata u MATLAB-u sa
pojedinostima možete dobiti kada u komandni prozor upišete help format.
format long Fiksni zarez sa 14 >> format long,530/7
decimala za ans =
decimalne brojeve u 75.71428571428571
intervalu: 0.001
d broj d 100
format short Fiksni zarez sa 4 >> format short,530/7
decimala za ans =
decimalne brojeve u 75.7143
intervalu: 0.001
d broj d 1000
218
format long e Notacija sa 15 decimale >> format long e,530/7
ans =
7.571428571428571e+001
format short e Notacija sa etiri >> format short e,530/7

decimale ans =
7.5714e+001
format bank Dve decimale >> format bank,530/7

ans =
75.71
Tabela 3. Formati prikaza rezultata
1.6. DEFINISANJE SKALARNIH PROMENLJIVIH
Promenljivu oznaavamo slovom ili proizvoljnom kombinacijom slova i cifara (s

poetnim slovom) kojem je pridružena numerika vrednost. Promenljiva kojoj je
pridružena numerika vrednost, može se upotrebljavati u matematikim izrazima,
funkcijama i svim MATLAB-ovim iskazima i komandama. Promenljiva je zapravo
ime odreene lokacije u memoriji. Kada definišete novu promenljivu, MATLAB joj
dodeljuje odgovarajuu lokaciju u memoriji gde uva njoj pridruženu vrednost.
U MATLAB-u se znak = naziva operatorom dodele. Ovaj operator dodeljuje

vrednost promenljivoj.
Ime_promenljive = numerika vrednost ili izraz
Levo od operatora dodele može biti samo jednu oznaku za promenljivu. Desno
može biti broj ili izraz koji sadrži brojeve i/ili promenljive kojima su prethodno
dodeljene numerike vrednosti.
219
PRIMER 3: Izraunati x=5x-20 za x=30.
>> x=30
x= Broj 30 dodeljen je promenljivoj x
30
>> x=5*x-20
x= MATLAB prikazuje oznaku promenljive
130 i njoj dodeljenu vrednost
>>
PRIMER 4: Vrednosti izraza u MATLAB-u može se prikazati drugaije nego u

prethodnim primerima. Ukoliko nekoj promenljivoj dodelite odgovarajuu
vrednost i iza stavite ; dobiete oblik kao na slici:
>> a=15;
>> b=30;
>> c=2*a+50-b/3+(a/5)^2;
>> c
c=
79
Ovaj nain prikaza sa ; na kraju se esto koristi u radu kada nas meurezultati
ne interesuju. Ovako se ubrzava rad na raunaru, jer se eliminiše ispisivanje
velikog broja (esto nepotrebnih) meurezultata.
Imena promenljivih u novijoj vrednosti, MATLAB 7., mogu imati do 63 znaka za

razliku od verzije MATLAB 6.0 gde je taj broj bio 31. Imena promenljivih moraju
poinjati slovom i mogu, pored slova, sadržati cifre i podvlake. MATLAB pravi
razliku izmeu velikih i malih slova i treba izbegavati korišenje imena ugraenih
funkcija za promenljive (na primer cos, sin, exp, sqrt).
1.7. UNAPRED DEFINISANE PROMENLJIVE
Pojedine esto korišene promenljive automatski su definisane ime se MATLAB

pokrene. Osnovne konstante su:
ans Promenljiva kojoj je dodeljena vrednost poslednjeg izraza

koji nije bio dodeljien nekoj promenljivoj.
Ako se ne dodeli vrednost izraza promenljivoj, automatski se
snima u ans.
pi Broj .
220
eps Dozvoljena tolerancija greške, odnosno najmanja razlika
izmeu dva broja koju MATLAB može da uoi.
inf Beskonano velika vrednost ( f )
i Imaginaran broj i ( 1 )
NaN Skraenica od Not-a-Number (nije broj), rezultat operacije
0/0
Tabela 4. Osnovne konstante
§ 1·
PRIMER 5: Izraunati x 5 ¨ 35 ¸ .
© S¹
>> x=5+(3*5+1/pi)
x=
20.3183
Broj S je definisan kao stalna veliina i dovoljno je uneti samo pi.

Kao što smo ve napomenuli imaginarna jedinica je definisana kao stalna
veliina.
Oznaava se sa i 1 ili j 1 .
>> i=sqrt(-1)
i=
0 + 1.0000i
PRIMER 6: Napisati broj z=5+3i
>> z=5+3*i
z=
5.0000 + 3.0000i
Si
PRIMER 7: Napisati broj w=5e 5
>> w=5*exp(i*pi/5)
w=
4.0451 + 2.9389i
5S
PRIMER 8: Izraunati sin .
2
>> sin(5*pi/2)
ans =
1
221
PRIMER 9: Za x 15 i y 65 izraunati vrednost izraza z ln x y .
>> z=log(x)+sqrt(y)
z=
10.7703
0
PRIMER 11: Izraunati x .
0
>> x=0/0
Warning: Divide by zero.
x=
NaN
1.8. BRISANJE I UVANJE PODATAKA
Naredba Opis
clear Briše podatke iz radne memorije.
clear x Briše se promenljiva x.
uva podatke u fajlu na disku za kasniju
save
upotrebu.
Pamti sve veliine iz radnog prostora pod

save ime
zadatim imenom.
quit, exit Ostvaruje se prekid programa.
load Predstavlja obrnutu naredbu od save
Tabela 5. Naredbe za brisanje i uvanje podataka
222
I - ZADACI ZA VEŽBU
Redni
Datum
broj Naziv vežbe Evidencija Napomene
vežbe
33,5 55 73
1 Izraunajte:
45 52
2
187 3 552
2 Izraunajte: (2 15)3
2 3
39 log(76) 3
3 Izraunajte: 910
63 55
Izraunajte:
· § 5S · tan 6 ln 8
2 S
4 § 7S
cos 2 ¨ sin
¸ ¨ ¸
© 6 ¹ © 8 ¹ 5
1
943
5 Izraunajte: 153 73 55 2
2
Definišite promenljivu x kao x=8,7 i
6 izraunajte:
x 3 3x 2 68, 4 x 57
Definišite promenljivu x kao x=15,5 i
izraunajte:
7
80 x 3
e3 x
Definišite promenljive x i z kao
x=10,7 z=5,8 i izraunajte:
3
8
§ 2z ·5
xz 2 ¨ ¸
© 3x ¹
223
Proveriti: sin 2 x 2sin x cos x za
9 5
x S
24
2 tan x 3
10 tan 2 x za x S
1 tan x
2
17
SVEGA:
224
2. GRAFIK FUNKCIJA
MATLAB poseduje velike mogunosti grafikog predstavljanja. Studenti se mogu
upoznati sa ostalim mogunostima grafikog predstavljanja koristei naredbe
help i demo.
2.1. GRAFIKO PREDSTAVLJANJE FUNKCIJA JEDNE PROMENLJIVE

Osnovna naredba za crtanje grafika je naredba plot.
Najjednostavniji nain za grafiko predstavljanje, sa linearnom podelom na
osama, je korišenje naredbe plot(x). Prilikom crtanja otvara se grafiki prozor
za koji važe ista pravila kao kod Windows prozora.
PRIMER 1: Nacrtati vektor dat svojim koordinatama.
>> x=[1,3,5,7,25,33,51];plot(x)
Iz ovog primera možemo da vidimo da je MATLAB za vrednosti nezavisno

promenljive x uzeo redni broj elementa, a njihove slike su vrednosti vektora x tj.
take nacrtanog grafika koje imaju koordinate (1,x(1)), (2,x(2))...
U opštem sluaju naredba plot(x) crta grafik spajajui take (i,x(i)), gde je
i=1,2,3,...N.
Nezavisno promenljiva može biti zadata posebno. U tom sluaju se koristi

naredba plot(x,y).
225
PRIMER 2: Koristei MATLAB možemo na jednom grafiku nacrtati više funkcija
kao što je prikazano u sledeem primeru.
>> x1=-2:2:2;y1=2*x1;
>> x2=-2:.2:2;y2=x2.*exp(x2);
>> plot(x1,y1,x2,y2)
Vrste linija i oblik mogu takoe da se zadaju naredbom plot na sledei nain:
plot(x,z,'vrsta linije'). U Tabeli 6. date su neke mogunosti izbora.
Simbol linije Boja

. taka y žuta
o krug m ljubiasta
x x-znak c cijan
+ plus r crvena
* zvezda g zelena
- puna linija b plava
-. taka-crta k crna
: takasta w bela
-- isprekidana linija
Tabela 6.
226
PRIMER 3: Nacrtati funkciju y = x4-3x-3 u domenu [-5,5]
>> f='x^4-3*x-3';fplot(f,[-5,5])
Naredba ezplot omoguava crtanje funkcije u definisanom domenu: -2 < x < 2.
Domen funkcije može da se menja i tada naredba ima oblik ezplot(f,[a,b]). Ovom
naredbom se crta grafik funkcije f na intervalu a < x < b .
PRIMER 4: Nacrtati funkciju y = xe x .
>> ezplot('y=x*exp(x)')
227
Druga mogunost da simboliki zadamo funkciju je da prvo definišemo nezavisni
promenljivu, koristei naredbu syms.
1 y
PRIMER 5: Nacrtati funkciju log( ) log(1 5* y ) x 1 0
y 2
>>ezplot('1/y-log(y/2)+log(-1+5*y)+x+1')
x3
PRIMER 6: Grafiki prikazati funkciju y
x2 4
>> ezplot('y=x^3/(x^2-4)')
228
ex
PRIMER 7: Grafiki prikazati funkciju y
x2
>> ezplot ('exp(x)/x^2')
2.2. OZNAAVANJE GRAFIKA I OSA
MATLAB nudi mogunosti oznaavanja osa, pisanja razliitog teksta i razne druge
mogunosti. Neke od njih su:
Oznaka Opis
title Naziv grafika.
xlabel Naziv x ose.
ylabel Naziv y ose.
text Naziv teksta u grafiku.
gtex Tekst na poziciji oznaenenoj mišem.
grid Crtanje linija mreže.
Tekst u prethodnim naredbama piše se u zagradi pod navodnicima. Naredba

hold on zadržava sliku na ekranu. Suprotna njoj je naredba hold off.
229
PRIMER 8: Nacrtati funkciju z=sin x i obeležiti sliku koristei naredbe iz
predhodnog teksta.
>> syms x
>> y=sin(x);
>> ezplot(y)
>> hold on
>> title('sinus')
>> xlabel('x osa')
>> ylabel('y osa')
>> text(0,0,'nula')
>> gtext('max')
>> grid
230
II - ZADACI ZA VEŽBU
Redni
Datum
vežbe
Nacrtati grafik funkcija i sa grafika uneti podatke za:

domen, znak,nule, parnost (neparnost), monotonost, ekstremne
vrednosti, konveksnost (konkavnost), prevojne take
x2 2x 1
1 y
x2 1
3x x 2
2 y
x4
x
y
3 x 4x 3
2
4 y xe x
5
y 2 x e 2 x2
x2

6 2
y xe
ln x
7 y
x
8 y x ln 2 x
231
x2 x
9 y
x 1
10 y x 3 x
SVEGA:
232
3. MATRICE
Kada se matrica definiše, odnosno unese u program, MATLAB omoguuje itav
niz postupaka kojima se unesena matrica ekvivalentno transformiše. To je osnova
efikasnog korišenja MATLAB-a.
3.1. ZAPIS MATRICA I VEKTORA
Matrica je polje brojeva koje se definiše sa dva indeksa m x n gde prvi indeks
m oznaava broj vrsta a drugi n broj kolona. Elementi se uglavnom unose po
vrstama, a zagrade [ , ] oznaavaju listu elemenata. U okviru liste elementi se
razdvajaju zarezom ili razmakom. Taster Enter ili ; se korise za odvajanje vrsta
matrice.
Vektori su matrice vrste ili matrice kolone.
ª1 2 3 º
PRIMER 1: Zapisati matricu A
«4 5 6»
« »
«¬7 8 9 »¼
>> A=[1 2 3;4 5 6; 7 8 9]
A=
1 2 3
4 5 6
7 8 9
Druga mogunost zapisa je:
>> A=[1,2,3;4,5,6;7,8,9]
A=
1 2 3
4 5 6
7 8 9
PRIMER 2: Zapisati vektor x (1, 2,...,10)
>> x=1:10;x
x=
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Naredba length izraunava dužinu vektora.
233
>> length(x)
ans =
10
PRIMER 3: Zapisati vektor x.
>> x=1:10;x=[x x+2]

x=
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
ª 2 3i 1 5i º
PRIMER 4: Zapisati matricu z «3 6i 7 2i »
¬ ¼
>> a=[-2,1;3,7];b=[3,-5;6,2];Z=a+b*i
Z=
-2.0000 + 3.0000i 1.0000 - 5.0000i
3.0000 + 6.0000i 7.0000 + 2.0000i
Matricu možemo zapisati i na sledei nain:
>> Z=[-2+3*i,1-5*i;3+6*i,7+2*i]
Z=
-2.0000 + 3.0000i 1.0000 - 5.0000i

3.0000 + 6.0000i 7.0000 + 2.0000i
Jedan element matrice se može izdvojiti uz pomo komande A(i,j). Ako želimo da
izdvojimo celu vrstu ili kolonu matrice koristimo komande: A(k,:) , A(:,k), gde k
predstavlja traženu vrstu odnosno kolonu.
PRIMER 5:
ª 2 1 5 º
Iz matrice A
«3 6 7 »» izdvojiti element u prvoj vrsti i drugoj koloni.
«
«¬ 3 5 4 »¼
>> A=[-2 1 -5;3 6 7;3 -5 4];
>> A(1,2)
ans =
1
234
Ako želimo da izdvojimo celu vrstu ili kolonu neke matrice to možemo uraditi
koristei komande: A(k,:) i A(:,k) gde k predstavlja traženu vrstu ili kolonu.
Dimenzije matrice odreuju se komandom size (A) ili [m,n]=size(A) .
PRIMER 6:
Odrediti dimenziju matrice iz prethodnog primera koristei naredbu size(A).
>> size(A)
ans =
3 3
Zamena elemenata matrice A brojevima izmeu 21 i 29 realizuje se na sledei nain:
PRIMER 7:
>> A(:)=21:29
A=
21 24 27
22 25 28
23 26 29
3.2. NEKE VRSTE MATRICA
U MATLAB-u postoje posebne naredbe za matrice specijalnih struktura kao što su

eye, ones, zeros, magic, diag i druge.
Naredba eye daje jedininu matricu.
Funkcija Opis
eye(n) Jedinina matrica tipa n x n
eye(size(A)) Jedinina matrica dimenzije date matrice A
Tabela 8. Naredba eye
235
PRIMER 8: Odrediti jedininu matricu sa tri vrste i tri kolone koristei naredbe iz
prethodne tabele, I 3 x 3
>> A=eye(3,3)
A=
1 0 0
0 1 0
0 0 1
PRIMER 9: Koristei dimenzije matrice iz primera 5, odrediti jedininu matricu.
>> A=[-2 1 -5;3 6 7;3 -5 4];X=eye(size(A))

X=
1 0 0
0 1 0
0 0 1
Naredba ones daje matricu iji su svi elementi jedinice.
Funkcija Opis
ones(n) Matrica tipa n x n iji su svi elementi jedinice
ones(m,n) Matrica tipa m x n iji su svi elementi jedinice
ones(size(A)) Daje matricu dimenzija date matrice A iji su svi elementi
jedinice
Tabela 7. Naredba ones
PRIMER 10: Formirati kvadratnu matricu reda 3 iji su svi elementi jednaki 1.
>> A=ones(3)
A=
1 1 1
1 1 1
1 1 1
Naredba zeros daje matricu iji su svi elementi nule.

Funkcija Opis
zeros (n) Matrica tipa n x n iji su svi elementi nule
zeros (m,n) Matrica tipa m x n iji su svi elementi nule
Daje matricu dimenzija date matrice A iji su svi
zeros (size(A))
elementi nule
Tabela 8. Naredba zeros
236
PRIMER 11: Formirati matricu sa tri vrste i dve kolone iji su svi elementi jednaki 0.
>> A=zeros(3,2)
A=
0 0
0 0
0 0
3.3. OPERACIJE SA MATRICAMA
U osnovne operacije sa matricama spadaju sabiranje, oduzimanje, množenje,

stepenovanje, deljenje i transponovanje.
SABIRANJE I ODUZIMANJE MATRICA
Operacije sabiranja (+) i oduzimanja (-) mogu biti izvedene nad matricama istog
tipa odnosno jednakih dimenzija (koji imaju jednak broj vrsta i kolona). Zbir ili
razlika dve matrice dobija se sabiranjem odnosno oduzimanjem njihovih
odgovarajuih elemenata.
PRIMER 12: Izraunati C=A+B.
>>A=[1,-2,3;4,-5,6;-7,8,-9],B=[-1,8,-2;6,3,-4;3,-2,1],C=A+B
A=
1 -2 3
4 -5 6
-7 8 -9
B= Definišemo matrice A i B
-1 8 -2 dimenzija 3x3
6 3 -4
3 -2 1
C=
0 6 1
10 -2 2
-4 6 -8
237
PRIMER 13: Ako prethodno imamo unetu matricu I, izraunati B=A-3I.
>> A=[1,-2,3;4,-5,6;-7,8,-9],B=A-3I
A=
1 -2 3
4 -5 6
-7 8 -9
B=
-2 -5 0
1 -8 3
-10 5 -12
MNOŽENJE MATRICA
Ako su A i B dve matrice, operacija A*B može biti izvedena samo ako je broj
kolona matrice A jednak broju vrsta matrice B. Rezultat je matrica koja ima isti
broj vrsta kao A i isti broj kolona kao B.
PRIMER 14: Izraunati C=A*B.
>> A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8],B=[1,2;2,-3;2,6],C=A*A1
A=
1 4 3
2 6 1
5 2 8
B=
1 2
2 -3
2 6
C=
15 8
16 -8
25 52
Množenje matrica skalarom se vrši tako što svaki element te matrice pomnožimo
datim skalarom.
238
PRIMER 15: Odrediti C=3A.
>> A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8],C=3*A
A=
1 4 3
2 6 1
5 2 8
C=
3 12 9
6 18 3
15 6 24
TRANSPONOVANJE MATRICA
Transponovanje matrica, je zamena vrsta sa kolonama i vrši se pomou operatora ' .
PRIMER 16: Transponovati datu matricu A, gde je E novonastala matrica.
>> A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8];E=A'
E=
1 2 5
4 6 2
3 1 8
DETERMINANTA MATRICE
Operator det služi za izraunavanje determinante matrice.
PRIMER 17: Izraunati determinantu kvadratne matrice A.
>> A=[ 1 -2 3;4 -5 6; 7 8 -9];

>> D=det(A)
D=
42
INVERZNA MATRICA
1
A1 adjA
det( A)
Operatorom inv(A) se odreuje inverzna matrica A1 date matrice A.
239
PRIMER 18: Nai inverznu matricu, matrice A.
>> A;Ai=inv(A)
Ai =
-0.0714 0.1429 0.0714
1.8571 -0.7143 0.1429
1.5952 -0.5238 0.0714
PRIMER 19: Ukoliko želimo da izraunamo inverznu matricu matrice ija je

determinanta jednaka 0, MATLAB daje sledei odgovor:
>> A=[ 1 2 3;4 5 6; 7 8 9];

D=det(A)
D=
0
>> inv(A)
Warning: Matrix is close to singular or badly scaled.
Results may be inaccurate. RCOND = 1.541976e-018.
ans =
1.0e+016 *
-0.4504 0.9007 -0.4504
0.9007 -1.8014 0.9007
-0.4504 0.9007 -0.4504
Ovo pokazuje još jednu prednost MATLAB-a da vam ukazuje na grešku pri radu.
U MATLAB-u ne postoji poseban operator za izraunavanje adjungovane matrice,
ali na osnovu definicije inverzne matrice možemo je izraunati.
adj ( A) det( A) * inv( A)
STEPENOVANJE MATRICA
Za matricu A ija je determinanta razliita od 0, važi A p ( A1 ) p Operator ^

služi za stepenovanje matrice.
240
PRIMER 20: Za matricu A odrediti A2 i A2 i proveriti da li je A2 A2 I
(I je jedinina matrica istih dimenzija kao matrica A)
>> A=[ 1 -2 3;4 -5 6; 7 8 -9];

>> M=A^2,N=A^(-2),I=M*N
M=
14 32 -36
26 65 -72
-24 -126 150
N=
0.3844 -0.1497 0.0204
-1.2313 0.7007 0.0408
-0.9728 0.5646 0.0442
I=
1.0000 0 -0.0000
0 1.0000 -0.0000
0 0.0000 1.0000
DELJENJE MATRICA
Deljenje matrica se obavlja: deljenje s leva i deljenje s desna.
Deljenjem s leva rešavamo matrinu jednainu AX B . U toj jednaini, X i B su

vektori kolone. Jednaina se može rešiti množenjem obe strane matricom
inverznom matrici A, i to s leva:
A1 AX A1 B .
Leva strana ove jednaine jednaka je X, s obzirom da je: A1 AX IX X .
Dakle, rešenje matrine jednaine A×X = B je: X A1 B .
U MATLAB-u se poslednja jednaina može napisati pomou simbola za deljenje s
leva: X A \B. Premda dve poslednje operacije daju isti rezultat, MATLAB u
njima izraunava X na dva razliita naina. U prvoj jednaini sa MATLAB-om se
izraunava A1 i zatim njime množi B. U drugoj (deljenje s leva), rešenje se
dobija numeriki, metodom zasnovanom na postupku Gausove eliminacije. Za
rešavanje skupova linearnih jednaina preporuujemo matrino deljenje s leva,
pošto je rezultat izraunavanja inverzne matrice manje precizan od rezultata
Gausove eliminacije kada se radi o velikim matricama.
Deljenjem s desna rešavamo matrinu jednainu XC D . U toj jednaini X i D su

vektori vrste. Jednaina se može rešiti množenjem obe strane matricom koja je
inverzna matrici C i to s desna:
X CC 1 D C 1 pa je X D C 1
241
U MATLAB-u se poslednja jednaina može napisati pomou simbola za deljenje s
desna: X D /C .
PRIMER 21: Uoimo razliku izmeu operatora deljenja s leva \ i s desna /.
>>A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8],B=[1,2,1;2,-3,-1;2,6,-2],
D=A\B,D1=A/B
A=
1 4 3
2 6 1
5 2 8
B=
1 2 1
2 -3 -1
2 6 -2
D=
0.4474 -1.1316 -1.3158
0.1974 -0.3816 0.1842
-0.0789 1.5526 0.5263
D1 =
2.1765 -0.3529 -0.2353
1.5882 -0.1765 0.3824
6.1176 0.7647 -1.3235
PRIMER 22:
Rešiti matrinu jednainu AX=B gde su date matrice
ª1 2 3º ª1 º
A «« 2 5 1»» i B «2»
« »
«¬ 3 5 7 »¼ «¬ 2 »¼
>> A=[1 -2 -3;2 -5 1;-3 -5 -7];B=[1;2;-2];

X=inv(A)*B
X=
0.8172
-0.0753
-0.0108
ili
>> X=A\B
X=
0.8172
-0.0753
-0.0108
242
PRIMER 23: Podeliti matricu A skalarom 3 s leva i s desna.
>> A\3
??? Error using ==> mldivide
Matrix dimensions must agree.
>> A/3
ans =
0.3333 -0.6667 -1.0000
0.6667 -1.6667 0.3333
-1.0000 -1.6667 -2.3333
243
IV -ZADACI ZA VEŽBU
Datum
Red.
Naziv vežbe Evidencija Napomene
broj
Koristei datu matricu

ª 3 1 8º
A= «5 2 4 »»
odrediti:
«
«¬3 2 1 »¼
1 a) lan na mestu (3,1)

b) drugu vrstu matrice A
c) determinantu matrice A2
d) transponovanu matricu matrice
A1
Izraunajte:
A ' A
2 1
koristei
2 4 det A
datu matricu A.
Izraunati zbir matrica:

3 ª1 2 5º ª 1 2 5º
A « iB
¬0 2 3»¼ « 0 3
¬ 4 »¼
Izraunati zbir matrica:

ª1 2 4º ª 2 4 5º
4 A «« 2 5 0 »» i B « 2
« 3 2 »»
¬«3 1 3 ¼» ¬« 2 1 1¼»
Ako je
ª2 1 3º ª4 2 2º
A « iB
4 »¼ «0 3 »¼
5
¬8 2 ¬ 1
Izraunati 3A-5B.
244
Izraunati A2 2 A 2 I ako je
6 ª 1 1º
A «
¬ 1 1 »¼
Rešiti matrine jednaine:

ª 1 3 2º ª1 10 10 º
7 « 2 2 1»» X « 3 2 7 »»
« «
«¬ 3 4 0 »¼ «¬ 0 7 8 »¼
SVEGA:
245
4. SISTEMI LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAINA
Sistemi jednaina po nepoznatim x, y, z možemo zapisati:
a1 x b1 y c1 z d1
a2 x b2 y c2 z d2
a3 x b3 y c3 z d3
gde su ai , bi , ci , di (i =1,2,3) realni brojevi. Stepen možemo zapisati i ovako:
ª a1b1c1 º ª x º ª d1 º
« a b c » « y » «d »
« 2 2 2»« » « 2»
«¬ a3 b3 c3 »¼ «¬ z »¼ «¬ d 3 »¼
odnosno AX=B gde je
ª a1b1c1 º ªx º ª d1 º
A «« a2 b2 c2 »» X « y »B
« »
«d »
« 2»
¬« a3 b3 c3 ¼» «¬ z »¼ ¬« d3 ¼»
Rešavamo ga matrinom metodom: X A1 B , u sluaju kada je det A z 0 .

Za rešavanje sistema možemo primeniti i Kramerovo pravilo, koje se primenjuje
kada je determinanta sistema razliita od 0.
PRIMER 1: Kreirati m-fajl Cramer.m za rešavanje sistema linearnih algebarskih

jednaina koristei Kramerovo pravilo:
%Resavanje sistema AX=B Cramerovim pravilom

%
function X=Cramer(A,B)
[m,n]=size(A);
if m~=n,
error('Matrica nije kvadratna'),
end
if det(A)==0,
error('Matrica je singularna'),
end
for j=1:n,
C=A; C(:,j)=B; X(j)=det(C)/det(A);
end
X=X';
246
PRIMER 2: Rešiti sistem jednaina matrinom metodom i koristei kreirani fajl
Cramer.m. Uporediti dobijena rešenja.
2 x 3 y z 11
3x 5 y 2 z 19
x 2 y 3z 14
>> M=[2,-3,1;-3,5,-2;1,-2,3];
N=[11;-19;14];
>> X1=inv(M)*N
X1 =
1.0000
-2.0000
3.0000
>> X2=Cramer(M,N)
X2 =
1
-2
3
PRIMER 3: Rešiti sistem jednaina matrinom metodom:
px qx z 1
x qx pz 1 za p z 2,1 i q z 0
x pqy z q
>> syms p q
A=[-p q 1;1 -q -p;-1 p*q 1]
A=
[ -p, q, 1]
[ 1, -q, -p]
[ -1, p*q, 1]
>> B=[1;1;q]
B=
1
1
q
>> X=inv(A)*B
X=
-(p+1)/(p^2+p-2)-1/(p^2+p-2)+1/(p^2+p-2)*q
(p+1)/(p^2+p-2)
-1/(p^2+p-2)-(p+1)/(p^2+p-2)-1/(p^2+p-2)*q
247
PRIMER 4: Rešiti sistem jednaina koritei fajl Cramer.m
2 x 3 y z 1
x 3 y 2z 1
x 6y z 3
>> Z=[-2 3 1;1 3 -2;1 -6 1]

Z=
-2 3 1
1 3 -2
1 -6 1
>> Z1=[1;1;3]
Z1 =
1
1
3
>> Cramer(Z,Z1)
??? Error using ==> Cramer
Matrica je singularna
(Njena determinanta je 0)
248
V - ZADACI ZA VEŽBU
Redni
Datum
vežbe
Rešiti sistem jednaina matrinom metodom:

x yz 0
1. 2 x 2 y 3 z 7
x y 2z 9
2 x y 3z 1
4 x 2 y 3z 5
2.
13
x 3y z
6
x yz 1
3. 2 x 5 y 2 z 10
3x 2 y 3z 15
2x y z 1
4. 5x 4 y 7 z 2
7 x 3 y 6z 3
Rešiti sisteme jednaina koristei Kramerove formule (fajl Cramer.m)
4x 3y 2z 1
5. x 3 y 5 z 1
3x 6 y 9 z 2
2ax 23 y 29 z 4
6. 7 x ay 4 z 7
5 x 2 y az 5
ax 2 z 2
7. 5x 2 y 1
x 2 y bz 3
SVEGA:
249
5. INTEGRALI I PRIMENA INTEGRALA
Neodreeni integral
Integraljenje se može obaviti pomou komande int. Ta komanda se upotrebljava

za izraunavanje neodreenih i odreenih integrala. Neodreeni integral ima
sledee komande:
int(S) ili int(S,prom)
x S može biti oznaka za ranije definisan izraz, ili se izraz upisuje kao argument
x Kada se upotrebi komanda int(S) ako izraz sadrži samo jednu promenljivu,
integraljenje se odvija po toj promenljivoj. Ako izraz sadrži više promenljivih,
izraunava se integral za naznaenu promenljivu.
x Kada se upotrebi oblik komande int(S,prom), pogodan za izraze sa više
promeljivih, integraljenje se obavlja za promenljivu prom.
PRIMER 1:
>> int('cos(x)')
ans =
sin(x)
PRIMER 2:
>> syms x
>> S=2*cos(x)-5*x
S=
2*cos(x)-5*x
>> int(S,x)
ans =
2*sin(x)-5/2*x^2
PRIMER 3:
>> int(x*sin(x))
ans =
sin(x)-x*cos(x)
PRIMER 4:
>> syms x
>> S=5*x^2*cos(4*x);
>> int(S)
ans =
5/4*x^2*sin(4*x)-5/32*sin(4*x)+5/8*x*cos(4*x)
250
PRIMER 5:
>> syms x
>> S=x^2*(x-1);
>> int(S,x)
ans =
1/4*x^4-1/3*x^3
3x 5
PRIMER 6: Izraunati integral ³x 2
2x 2
dx
>> syms x
>> S=(3*x+5)/(x^2+2*x+2);
>> int(S,x)
ans =
3/2*log(x^2+2*x+2)+2*atan(x+1)
>> pretty(ans)
2
3/2 log(x + 2 x + 2) + 2 atan(x + 1)
1 x 2 2x 4
PRIMER 7: Izraunati integral ³ dx
3x 2
>> syms x
>> S=(1+x^2+2*x^4)/(3*x^2);
>> int(S,x)
ans =
2/9*x^3+1/3*x-1/3/x
>> pretty(ans)
3
2/9 x + 1/3 x - 1/3 1/x
³ (5x 2)
9
PRIMER 8: Izraunati integral dx
>> syms x
>> S=(5*x-2)^9;
>> int(S,x)
ans =
1/50*(5*x-2)^10
>> pretty(ans)
10
1/50 (5 x - 2)
251
³e
x3
PRIMER 9: Izraunati integral x 2 dx
>> syms x
>> S=exp(-x^3)*x^2;
>> int(S,x)
ans =
-1/3*exp(-x^3)
3x 2 2 x
PRIMER 10: Izraunati integral ³ x 3 2 x dx
>> syms x
>> S=(3*x^2-2)/(x^3-2*x);
>> int(S,x)
ans =
log(x*(x^2-2))
>> pretty(ans)
2
log(x (x - 2))
1
PRIMER 11: Izraunati integral ³x 2
4
dx
>> syms x
>> S=1/(x^2+4);
>> int(S,x)
ans =
1/2*atan(1/2*x)
>> pretty(ans)
1/2 atan(1/2 x)
252
³ 1 x 5 x 4 dx
3
PRIMER 12: Izraunati integral
>> syms x
>> S=(1+x^5)^(1/3)*x^4;
>> int(S,x)
ans =
3/20*(1+x^5)^(4/3)
>> pretty(ans)
5 4/3
3/20 (1 + x )
Odreeni integral
Za odreene integrale komanda ima sledei oblik:

int(S,a,b) ili int(S,prom,a,b)
x a i b su granice integrala. Granice mogu biti brojevi ili drugi simboli.
S
³0 (sin x 5 x
2
Na primer, odreeni integral )dx u MatLab-u se izraunava na
sledei nain:
PRIMER 1:
>> syms x
>> int(sin(x)-5*x^2,0,pi)
ans =
2-5/3*pi^3
x S može biti oznaka za ranije definisan izraz, ili se izraz upisuje kao argument
x MatLab ponekad ne može izraunati integral. U tom sluaju umesto odgovora
izbacuje poruku Explicit integral could not be found (integral nije pronaen).
³ x dx
3
PRIMER 2: Izraunati .
2
>> syms x
>> f=x^3;
>> int(f,1,3)
ans =
20
253
8
³
3
PRIMER 3: Izraunati x 2 dx .
1
>> syms x
>> f=x^(2/3);
>> int(f,1,8)
ans =
24/5*8^(2/3)-3/5
S
3
1
PRIMER 4: Izraunati ³
S sin
2
x
dx .
4
>> syms x
>> f=1/sin(x)^2;
>> int(f,pi/4,pi/3)
ans =
1-1/3*3^(1/2)
>> pretty(ans)
1/2
1 - 1/3 3
2S
PRIMER 5: Izraunati ³ sin xdx
0
.
>> syms x
>> f=sin(x);
>> int(f,0,2*pi)
ans =
0
2S
PRIMER 6: Izraunati ³ 1/(1 x ^ 2)dx
0
.
>> syms x
>> f=1/(1+x^2);
>> int(f,0,1)
ans =
1/4*pi
254
PRIMENA INTEGRALA - IZRAUNAVANJE POVRŠINA
PRIMER 7: Nacrtati krivu y x 2 9 i izraunati površinu ogranienu lukom krive

i x osom.
>> syms x;f1=x^2-9;

>> a=solve(f1)
a=
3
-3
>> int(f1,-3,3)
ans =
-36
>> abs(ans)
ans =
36
>> ezplot(f1);hold on
PRIMER 8: Data je funkcija f(x)=sin x. Nacrtati funkciju, obeležiti oblast

ogranienu datom funkcijom i x osom na intervalu 0 d x d 1 i izraunati vrednost
površine.
>> x=[0:0.001:1];
>> fill(x,sin(x),'r')
>> x=[0:0.001:1];
>> fill([x 1],[sin(x) 0],'r')
255
Tražena površina ima vrednost:
>> p=int('sin(x),0,1')
p=
[ -cos(x), 0, x]
PRIMER 9: Izraunati površinu ogranienu funkcijom f ( x) e x i x osom na

2
intervalu 0 d x d 4 , nacrtati funkciju i obeležiti traženu površinu.
>> fill([0 0:.1:4 4 0],[0 exp(-(0:.1:4).^2) 0 0],'c')
256
VI - PREGLED URAENIH VEŽBI
Redni
Datum
broj
vežb
e
Izraunati sledee integrale:
³ 3x dx
2
1
³ (x 2x 2 x 1)dx
3 2
2
6 2x x 2
3 ³ x 4 dx
§ 1 3 2·
4 ³ ¨¨ x x x ¸¸dx
© ¹
2
x
5 ³ 1 x 2 dx
e 2 x e x sin x
6 ³ e x dx
cos 2 x
7 ³ sin 2 x cos2 xdx
³ x 5
10
8 dx
dx
9 ³ 5 x
cos xdx
10 ³ 4 sin 2
x
dx
11 ³ a2 x2
2x 3
12 ³ x2 3x 5dx
13 ³ tgxdx
257
Redni
Datum
broj
vežb
e
14 ³ x cos x dx
15 ³ x ln x dx
2x 3
16 ³x 3x 5
2
dx
x2
17 ³ x 2dx
dx
18 ³ x2 2x 5
Proveriti:
x5 ln x x5
³ x ln x dx C
4
19
5 25
20 ³ ln x dx x ln x x C
SVEGA:
258
6. FORMIRANJE DISTRIBUCIJE FREKVENCIJA
PRIMER 1: Mašina za pakovanje kafe puni kesice od 100 gr. Za kontrolu
kvaliteta pakovanja posmatrano je 50 kesica i dobijeni su sledei podaci.
102 98 98 97 99 100 100 102 101

103 99 98 97 100 100 100 99 97 101
102 102 100 101 103 102 100 100 99 98
101 100 100 101 99 98 100 101 102 99
100 102 101 99 98 99 101 100 102 97
a) Srediti podatke u rastui niz.

b) Formirati distribuciju apsolutnih frekvencija i predstaviti grafiki.
c) Formirati distribuciju relativnih frekvencija i predstaviti grafiki.
a)
>> y=[101 102 98 98 97 99 100 100 102 101 103 99 98 97 100 100 100 99
97 101 102 102 100 ...
101 103 102 100 100 99 98 101 100 100 101 99 98 100 101 102 99 100 102
101 99 98 99 101 ...
100 102 97];
>> n=hist(y)
n=
4 6 0 8 13 0 9 0 8 2
>> n=hist(y,7)
n=
4 6 8 13 9 8 2
b)
>> y=[101 102 98 98 97 99 100 100 102 101 103 99 98 97 100 100 100 99
97 101 102 102 100 ...
101 103 102 100 100 99 98 101 100 100 101 99 98 100 101 102 99 100 102
101 99 98 99 101 ...
100 102 97];
>> n=hist(y)
n=
4 6 0 8 13 0 9 0 8 2
>> n=hist(y,7)
n=
4 6 8 13 9 8 2
>> x=[97:1:103];
259
>> hist(y,x)
c)
>> y=[101 102 98 98 97 99 100 100 102 101 103 99 98 97 100 100 100 99
97 101 102 102 100 ...
101 103 102 100 100 99 98 101 100 100 101 99 98 100 101 102 99 100 102
101 99 98 99 101 ...
100 102 97];
>> z=[50];
>> n=hist(y,7)/z
n=
0.0800 0.1200 0.1600 0.2600 0.1800 0.1600 0.0400
>> x=[97 98 99 100 101 102 103];

>> y=[0.08 0.12 0.16 0.26 0.18 0.16 0.04];
>> plot(x,y)
>> plot(x,y,'--r*')
260
PRIMER 2:
a)
>> y=[37 38 37 6 20 11 22 23 3 11 4 39 17 23 37 21 21 10 12 20 15 2 20 15
...
22 3 18 45 36 9 10 15 41 24 31 23 29 33 5 36 40 12 12 1 2 4 33 31 31 5 31 ...
13 22 23 1 5 35 32 2 0 6 18 32 16 25 38 31 1 27 25 33 0 27 34 20 17 19 29 ...
31 21 17 44 1 19 32 17 38 1 21 45 12 27 36 24 34 20 12 18 25 15];
>> n=hist(y,8)
n=
17 7 11 21 12 14 13 5
>> hist(y,8)
261
b)
>> y=[37 38 37 6 20 11 22 23 3 11 4 39 17 23 37 21 21 10 12 20 15 2 20 15
...
22 3 18 45 36 9 10 15 41 24 31 23 29 33 5 36 40 12 12 1 2 4 33 31 31 5 31 ...
13 22 23 1 5 35 32 2 0 6 18 32 16 25 38 31 1 27 25 33 0 27 34 20 17 19 29 ...
31 21 17 44 1 19 32 17 38 1 21 45 12 27 36 24 34 20 12 18 25 15];
>> n=hist(y,5)
n=
20 22 26 20 12
>> hist(y,5)
PRIMER 3: Anketirani su kupci u prodavnicama XYZ Trade o broju lanova u porodici.
1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3
2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3
1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1
a) Srediti podatke u rastui niz.

b) Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija.
c) Prikazati grafiki distribuciju relativnih frekvencija.
262
a)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];
>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9 12 3 1
>>
b)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];
>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9 12 3 1
>> hist(y,6)
>> x=[1:1:6];
>> hist(y,x)
>> a=[36];
>> z=n/a
z=
0.1111 0.1944 0.2500 0.3333 0.0833 0.0278
263
c)
>> x=[1 2 3 4 5 6]
x=
1 2 3 4 5 6
>> y=[11 20 25 33 8 3]
y=
11 20 25 33 8 3
>> plot(x,y)
>> plot(x,y,'--r*')
PRIMER 4:
a)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];

>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9 12 3 1
264
b)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];

>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9 12 3 1
>> hist(y,6)
>> x=[1:1:6];
>> hist(y,x)
>> a=[36];
>> z=n/a
z=
0.1111 0.1944 0.2500 0.3333 0.0833 0.0278
265
v)
>> x=[1 2 3 4 5 6]
x=
1 2 3 4 5 6
>> y=[11 20 25 33 8 3]
y=
11 20 25 33 8 3
>> plot(x,y)
>> plot(x,y,'--r*')
266
ZADACI ZA VEŽBU
1. Anketirano je 30 kupaca u prodavnicama „C Marketa“ o prosenoj dnevnoj

1 3 4 2 5 1 6 2 2 2 4 5 3 2 6
2 2 3 1 1 1 3 6 4 2 1 2 3 2 1

c) Prikazati grafiki distribuciju apsolutnih frekvencija
2. Pogon za kontrolu pakovanja mleka preduzea „PKB Imlek“ kontroliše mašinu

za punjenje dugotrajnog mleka u tetrapak od 1 litar. Kontrola 20 pakovanja
dala je sledee rezultate:
1,02 0,89 0,92 0,84 0,90 0,97 0,95 0,94 0,93 1,01
1,01 0,97 0,95 0,90 0,94 0,96 0,99 0,99 0,97 0,94
a) Izraunati prosenu koliinu mleka u tetrapaku

b) Odrediti medijanu za negrupisane dobijene rezultate
c) Formirati distribuciju frekvencije za klasne intervale 0,80-0,89; 0,90-
0,99; 1,00-1,09 i izraunati prosenu koliinu mleka u jednom tetrapaku
koristei u izraunavanju sredine klasnih intervala. Uporediti prosene
vrednosti koje se dobiju pre i posle grupisanja podataka.
3. U prodavnicama „Pekabete“ anketirano je 30 kupaca o prosenoj dnevnoj

1 4 3 5 2 1 3 2 4 2 5 4 3 2 6
2 2 1 3 1 1 6 6 2 2 2 1 3 1 2

c) Prikazati grafiki distribuciju relativnih frekvencija u procentima.
4. Pogon za kontrolu pakovanja kafe preduzea „Grand“ kontroliše mašinu za

punjenje kafe u pakovanje od 2 kg. Kontrola 20 pakovanja dala je sledee
rezultate:
2,02 1,89 1,92 1,84 1,90 1,97 1,95 1,94 1,93 2,01
2,01 1,97 1,95 1,90 1,94 1,96 1,99 1,99 1,97 1,94
a) Izraunati prosenu koliinu kafe u pakovanju

b) Odrediti medijanu za grupisane dobijene rezultate
267
c) Formirati distribuciju frekvencije za klasne intervale 1,80-1,89; 1,90-1,99;
2,00-2,09 i izraunati prosenu koliinu kafe u jednom pakovanju koristei u
268
VII - PREGLED URAENIH VEŽBI
Datum
Redni broj
vežbe
SVEGA:
269
270
FINANSIJSKE
TABLICE
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
STATISTIKE
TABLICE
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
Odlukom Senata Univerziteta “Singidunum”, Beogrаd, broj 636/08 od 12.06.2008,
ovaj udžbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji
se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta “Singidunum”.
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
519.2(075.8)(076)
51-77:33(075.8)(076)
ЖИЖОВИЋ, Малиша, 1948-

Kvantitativne metode : zbirka zadataka /
Mališa Žižović, Olivera Nikolić, Ana
Simićević. - Beograd : Univerzitet
Singidunum, 2010 (Loznica : Mladost grup). -
295 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm
Tiraž 1.350.
ISBN 978-86-7912-275-9
1. Николић, Оливера, 1948- [аутор] 2.
Симићевић, Ана, 1984- [аутор]
a) Математичка статистика - Задаци b)
Привредна математика - Задаци
COBISS.SR-ID 177946124
© 2010.
Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavača.

US - Kvantitativne Metode - Zbirka Zadataka

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Kvantitativne Metode - Zbirka Zadataka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mališa Žižoviæ

Prof. dr Mališa Žižović

Beograd, 2010. godine

Svrha ovog Praktikuma je da omogui studentu razumevanje i ovladavanje

Finansijske tablice 271

Pregled nekih elementarnih funkcija

2. Kvadratna funkcija y ax 2  bx  c a, b, c  R, a z 0 kanonski oblik

1. Oblast definisanosti sledeih funkcija je:

e) y x 2  4, x 2  4 t 0  x  f, 2@  > 2, f

2. Ispitati parnost odnosno neparnost funkcije:

3. Ispitati znak i odrediti nule funkcije:

4. Izraunati granine vrednosti:

6. Izraunati granine vrednosti:

Neke važnije granine vrednosti

8. Odrediti sledee granine vrednosti:

9. Izraunati sledee granine vrednosti:

10. Odrediti levu i desnu graninu vrednost funkcije:

Može se tražiti samo desna granina vrednost u okolini take x=1

11. Ispitati neprekidnost sledeih funkcija:

odnosno nije definisana u taki x0 1 , ali je neprekidna na svom domenu

12. Odrediti vrednost nepoznatog parametra da funkcija bude neprekidna:

13. Nai asimptote sledeih funkcija:

14. Odrediti asimptote funkcija:

15. Nai prvi izvod funkcije:

18. Primenom Lopitalove teoreme izraunati granine vrednosti

19. Odrediti take maksimuma i minimuma i intervale monotonosti funkcije:

y ' ! 0 , x  R  y n i nema ekstremne vrednosti.

20. Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevojne take funkcija:

y '' ! 0 y  i nema prevojnih taaka.

21. Nacrtati grafik funkcije:

4x 1  x2  2  2x2  2 1  x2  2x 4x 1  x2  4x 2  2x2

1. x4z0 D : x  f, 4  4, f

x  f, 6  2, f y ' ! 0 y n

4. lim f x lim lim f

lim f x lim lim f

Prvi izvod nije definisan u takama  3, 3 i 0

23. Dokazati da su za dovoljno malo h tane približne formule:

24. Odrediti približnu vrednost:

25. Koristei Tejlorovu formulu razložiti polinom:

26. Koristei Maklorenovu formulu dokazati:

27. Nai prve parcijalne izvode funkcije:

28. Nai parcijalne izvode prvog i drugog reda:

29. Nai totalni diferencijal I i II reda za funkcije:

30. Nai Maklorenov polinom za funkciju z e x  y pri n 3 .

z 'x e x y z 'x / 0,0 1

31. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju:

32. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije z x3  3xy 2  15 x  12 y

33. Nai uslovne ekstremne vrednosti sledee funkcije

1. Proveriti da li su tano odreene oblasti definisanosti za sledee funkcije:

2. Odrediti oblast definisanosti funkcije:

3. Ispitati parnost odnosno neparnost funkcije:

4. Odrediti znak i nule funkcije:

6. Proveriti sledee granine vrednosti:

16. Proveriti da li je tano odreen prvi izvod funkcije

18. Pokazati da je:

19. Odrediti prvi izvod funkcija:

20. Odrediti druge izvode funkcija:

21. Dokazati da je:

25. Odrediti nule i znak funkcije: y x 2 ln x

29. Odrediti take maksimuma i minimuma i intervale monotonosti funkcije:

30. Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevodne take funkcije:

42. Nai totalni diferencijal I i II reda za sledee funkcije:

45. Nai Maklorenov polinom za funkciju z e x cos y za n 2.

46. Nai Maklorenov polinom etvrtog reda za funkciju z cos x cos y .

2. Kvadratna funkcija y ax 2 bx c a, b, c R, a z 0 kanonski oblik

e) y x 2 4, x 2 4 t 0 x f, 2@ > 2, f

y ' ! 0 , x R y n i nema ekstremne vrednosti.

y '' ! 0 y i nema prevojnih taaka.

4x 1 x2 2 2x2 2 1 x2 2x 4x 1 x2 4x 2 2x2

1. x4z0 D : x f, 4 4, f

x f, 6 2, f y ' ! 0 y n

4. lim f x lim lim f

lim f x lim lim f

Prvi izvod nije definisan u takama 3, 3 i 0

30. Nai Maklorenov polinom za funkciju z e x y pri n 3 .

z 'x e x y z 'x / 0,0 1

32. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije z x3 3xy 2 15 x 12 y

47. Nai Maklorenov polinom treeg reda za funkciju z e x y cos y .

5. ³ sin xdx cos x C

6. ³ cos xdx sin x C

³ x cos x dx x sin x 2 x cos x 2sin x C

³ arc sin x dx x arc sin x 1 x C

lim ª¬ln ln c ln ln 1 H º¼ lim ª¬ln lnb ln ln c º¼ f

6. Odrediti partikularno rešenje jednaine y 'cos x y sin x 1 koje zadovoljava

Ako saberemo prve dve jednaine dobijamo x y 2 z 6 , a kako je trea

2. Data je funkcija tražnje x 6 p 54

Za funkciju tražnje x p 2 16 p 60 elastinost tražnje

7. Za funkciju tražnje x ap b a ! 0, b 0 .

8. Neka su za proizvod X na dva razliita tržišta funkcije tražnje: x1 2 p 10 i

10. Date su funkcije tražnje x1 p 2 20 p 100 i x2 4 p 2 400