Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin«

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
iz predmeta
Meko računarstvo

TEMA
Modifikatori lingvističkih vrednosti

Profesor: Student:
Vladimir Brtka Smer:

Zrenjanin, 2015.
 SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................................................3
2. OPERATORI MODIFIKACIJE I LINGVISTIČKI MODIFIKATORI.................................4
3. PROBLEM NAPOJNICE U JEZIKU R - PRAVILA ODLUČIVANJA O IZNOSU...........6
4. ZAKLJUČAK.........................................................................................................................7
5. LITERATURA.......................................................................................................................8

2
 1. UVOD

Teorija fazi skupova je namenjena predstavljanju nepreciznih informacija iz našeg

okruženja i stvaranja računarskih sistema za praktičnu obradu tih informacija. Da bi se ova
teorija primenila na različite praktične problemeupotrebljavaju se lingvistički izrazi (mlad,
visok, brz) ili iskazi sa modofikacijama (veoma mlad, umereno visok, uglavnom brz).

Lingvistička promenljiva je promenljiva čije su dozvoljene vrednosti reči prirodnog

jezika.

Ako promenljiva Starost može da ima vrednosti star, mlad, nije mlad, veoma mlad,
manje-više mlad, onda je Starost lingvistička promenljiva. U tom slučaju se star, mlad, nije
mlad nazivaju vrednosti lingvističke promenljive ili lingvističke vrednosti. Lingvistička
promenljiva se često naziva fazi promenljivom. Veoma, manje-više i slično se nazivaju
lingvističkim modifikatorima.

Vrednosti lingvističke promenljive sastoje se od:

 osnovnih lingvističkih vrednosti (mlad, star...)
 lingvističkog modifikatora (veoma, manje-više, nije...)
 veznika (i, ili)

Osnovne lingvističke vrednosti su najjednostavnije lingvističke vrednosti koje se

mogu upotrebiti. Dodavanjem modifikatora i kombinovanjem sa veznicima mogu se dobiti
složeni lingvistički izrazi, npr. „ni veoma mlad, ni veoma star“.

3
 2. OPERATORI MODIFIKACIJE I LINGVISTIČKI MODIFIKATORI

Prva grupa modifikatora se može definisati na sledeći način:

 Množenje skalarom

Slika 1. Množenje skalarom

μαA(x) = αμA(x);
α je nenegativan realan broj i α je realan broj takav da i
∀ x ∈ X αμ (x)≤1.
A

 Stepenovanje

Slika 2. Stepenovanje
α
μ A α ( x ) =( μ A ( x ) )
,
 je realan broj.

 Normalizacija

Slika 3. Normalizacija

4
Druga grupa operatora modifikacije se može definisati na sledeći način:
 Pojačavanje kontrasta:

Slika 4. Pojačavanje kontrasta

Ako se operator pojačavanja kontrasta označi sa INT, onda se funkcija pripadnosti skupa
INT(A) definiše na sledeći način:

2 2
{ {
μINT(A)(x)=¿ 2(μA(x)) ,¿{za 0≤μ¿(x)≤0.5¿ 1−2[1−μA(x)] ,¿ ¿
 Fazifikacija

Fazifikacija fuzzy skupa A se vrši pomoću drugog fazi skupa K(x i) i definiše se na sledeći
način:
SF ( A ;K )=∑ μ A ( x i ) K ( x i )
i .
K ( xi)
Ovde se fazi skup naziva se jezgro fazifikacije.

Slika 5. Fazifikacija

5
3. PROBLEM NAPOJNICE U JEZIKU R - PRAVILA ODLUČIVANJA O
IZNOSU

Pravila određivanja napojnice

1. If usluga je losa or hrana je neukusna

then napojnica je mala
2. If usluga je dobra
then napojnica je srednja
3. If usluga je izvrsna or hrana je ukusna
then napojnica je velikodušna

Fazi pravila koriste lingvističke promenljive usluga, hrana i napojnica. Definisanje

linvističkih promenljivih vrši se definisanjem funkcija pripadnosti µusluga, µhrana, µnapojnica

library(sets)
## Definisanje "univerzuma" odluka: 0..25% iznosa računa
sets_options("universe", seq(from = 0, to = 25, by = 0.1))
## Definisanje lingvističkih promenljivih
variables <- set(
usluga = fuzzy_partition(
varnames = c(losa = 0, dobra = 5, izvrsna = 10), sd = 1.5),
hrana = fuzzy_variable(
neukusna = fuzzy_trapezoid(corners = c(-2,0, 2,4)),
ukusna = fuzzy_trapezoid(corners = c(7, 9,11,13))),
napojnica = fuzzy_partition(
varnames = c(mala=5, srednja=12.5, velikodusna=20),
FUN = fuzzy_cone, radius = 5))
## Definisanje fazi pravila pomoću lingvističkih promenljivih
rules <- set(
fuzzy_rule(usluga %is% losa 11 hrana %is% neukusna, napojnica %is% mala),
fuzzy_rule(usluga %is% dobra, napojnica %is% srednja),
fuzzy_rule(usluga %is% izvrsna 11 hrana %is% ukusna, napojnica %is% velikodušna))

Slika 6. Grafici fazi odluka i lingvističke promenljive

6
 4. ZAKLJUČAK

Lingvistički modifikatori i veznici se mogu definisati zavisno od upotrebe i namene.

Zbog toga se upotrebljava veliki broj različitih lingvističkih modifikatora i veznika. Ono što
svaki od njih mora da zadovoljava je da bude konzistentan sa našim shvatanjem reči koje se
upotrebljavaju u složenijim lingivsaitčkim izrazima.

7
 5. LITERATURA

1. PERO SUBAŠIĆ, “Fazi logika i neuronske mreže“, Tehnička knjiga, Beograd, 1997.
2. ZORAN MILJKOVIĆ, “Sistemi veštačkih neuronskih mreža u proizvodnim tehnoligijama”,
Contact line, 2002.
3. TURBAN E., ARONSON J.E., LIANG T., SHARDA R., “Decision Support and Business
Intelligence Systems“, 9th Ed, Pearson Education, Inc, 2010.
4. SEREF M., AHUJA R.,WINSTON W., “Developing Spreadsheet-based Decision Support Systems,
Dynamic Ideas“, 2007.