Matematiqka gimnazija

MATURSKI RAD
iz predmeta Matematika

Primeri metriqkih prostora

Uqenik
Duxan Drobak, IV d

Mentor
dr Boban Marinkovi

Beograd, jun 2014.

adraj

1 Uvod

2 Osnovni pojmovi
21.
Metrika i metriqki prostor . . . . . . . . . . . . . . . . .
22.
Neki karakteristiqni skupovi u metriqkim prostorima
23.
Vektorski prostor i norma vektora . . . . . . . . . . . . .
24.
Neka svojstva metriqkih prostora . . . . . . . . . . . . . .
3 Neki primeri metriqkih prostora
31.
Uvodni primeri . . . . . . . . . .
32.
Taksigeometrijska metrika . . .
33.
Qebixeveva metrika . . . . . .
4 Metriqki prostori Rnp
41.
Nejednakost Minkovskog . . . . .
42.
lp norma i dp rastojae . . . . . .
43.
Neki karakteristiqni sluqajevi

. . . . .

. . . . .

. . . . .

8
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13

15
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18

5 Metriqki prostori definisani na skupu funkcija

51.
Lp norma i Dp rastojae . . . . . . . . . . . . . . . .
52.
Neki karakteristiqni sluqajevi . . . . . . . . . . .
6 Metriqki prostori na stringovima
61.
Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . .
62.
Hamingovo rastojae . . . . . . . .
63.
Levenxtajnovo rastojae . . . . .
7 Literatura

4
. . . . .

19
. . . . . . . . .

19

. . . . . . . . .

20

22
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

23

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

25

26

Uvod

Xta je to prostor i kako merimo rastojae izmeu dve taqke nam je svima
intuitivno jasno. Nax prostor zamixamo kao jedan trodimenzioni, veoma
gust skup taqaka gde je svaka od ih odreena sa tri realna broja ene koordinate, zadate u odnosu na izabrani poqetak i ose. Rastojae d izmeu dve
taqke odreene sa X = (x1 , x2 , x3 ) i Y = (y1 , y2 , y3 ) (koje moemo shvatiti i kao
funkciju od dve promenive zavisnu samo od pomenutih taqaka i oznaqavati
sa d(X, Y )) merimo dobro nam poznatom Pitagorinom teoremom kao:
p
d = d(X, Y ) = (x1 y1 )2 + (x2 y2 )2 + (x3 y3 )2 .
Sluqaj za jednu dimenziju je dosta jednostavniji, a odgovara situaciji
taqaka na realnoj pravoj, gde je svakoj taqki dodeen jedan realan broj. Rastojae izmeu dve taqke x i y tada definixemo kao
d = |x y|.
Znamo da je rastojae jedinstveno, pa je logiqno nazvati ga funkcijom. Ova
funkcija slika neki Dekartov proizvod istih skupova (u naxem sluqaju skup
taqaka u trodimenzionom euklidskom prostoru E3 ) u skup realnih brojeva.
Iz prakse nam je poznato da je rastojae uvek nenegativan realan broj, koji
je nula ako i samo ako se taqke izmeu kojih merimo rastojae poklapaju. Na
neki naqin je intuitivno da je funkcija rastojaa simetriqna, tj. d(X, Y ) =
d(Y, X). Konaqno, poznata nam je nejednakost trougla koja kae da za bilo
koje tri taqke A, B i C vai:
d(A, B) + d(B, C) > d(A, C).
Sve ove osobine su navele na formalno definisae pojma funkcije rastojaa, koja e biti osnova za definisae pojma metriqkog prostora.
Prvi matematiqar koji se bavio metriqkim prostorima bio je Moris Frexe1
u svojoj doktorskoj disertaciji pod nazivom O nekim taqkama funkcionalne
analize 2 . Ovde je Frexe definisao koncept metriqkih prostora, dok sam naziv
metriqki prostor potiqe od Feliksa Hauzdorfa3 .

Slika

1:

Moris Frexe (levo) i Feliks Hauzdorf (desno)

Maurice Rene Frechet (1878 { 1973), francuski matematiqar

Sur quelques points du calcul fonctionnel, 1906
3
Felix Hausdorff (1868 1942), nemaqki matematiqar
2

Osnovni pojmovi

21.

Metrika i metriqki prostor

Mnogi pojmovi matematike, posebno matematiqke analize su uspexno definisani jer postoji pojam o rastojau na nekom skupu. Meu ima su i konvergencija, neprekidnost, graniqna vrednost (gde govorimo o jako malom rastojau) pojmovi od kojih se polazi. Tako iste ove pojmove moemo definisati
i na drugim skupovima, osim skupa R realnih brojeva. Kao xto je skup realnih brojeva bio osnova za ispitivae funkcije jedne promenive, tako e
i vixedimenzioni prostori (Rn ) biti osnova za definisae pojmova matematiqke analize na funkcijama vixe promenivih. Sledi definicija koju je
dao Frexe.
Definicija 1. Neka je X proizvoan4 skup. Funkcija d : X X R koja
zadovoava da za sve x, y, z X vae sledee osobine
M1) d(x, y) > 0;
M2) d(x, y) = 0 x = y;
M3) d(x, y) = d(y, x);
M4) d(x, y) + d(y, z) > d(x, z);
nazivamo metrikom ili rastojaem u skupu X.
Ova funkcija se aksiomatski mogla zasnovati na vixe naqina, koji bi bili
ekvivalentni priloenom. U prilog tome ide i qienica da je osobina M1
na neki naqin vixak u ovoj definiciji jer se moe izvesti iz ostalih. Primenimo li M4 na elemente x, y, x, a potom i M3 i M2: 2d(x, y) = d(x, y)+d(y, x) >
d(x, x) = 0, odakle je (x, y X) d(x, y) > 0. Meutim, ova definicija je xiroko
priznata i korixena u literaturi. Osobinu M1 nazivamo nenegativnost,
M3 simetriqnost, a M4 nejednakost trougla, sve iz razumivih razloga.
Zanemarujui matematiqke detae, za bilo koji sistem puteva rastojae
izmeu dve lokacije se moe definisati kao duina najkraeg puta koji
povezuje te lokacije. Da bi to bila i metrika, ne bi smeli postojati jednosmerni putevi. Nejednakost trougla govori o tome da putevi sa presedaem
sigurno nisu preqica, tj. da su takvi putevi sigurno dui od direktnog. Bilo
koji od primera navedenih u ovom radu se mogu videti kao konkretna verzija
ove ideje. Kada imamo definisanu metriku na skupu, moemo definisati i
pojam metriqkog prostora.
Definicija 2. Neka je dat neprazan skup X i neka je d jedna metrika
definisana na tom skupu. Tada ureeni par (X, d) nazivamo metriqkim prostorom. Nekada se, kada se govori o metriqkom prostoru, navodi samo skup
X i tada se funkcija d podrazumeva. Elemente metriqkog prostora nazivamo
taqkama ili vektorima.
Postava se pitae da li je mogue na svakom skupu definisati metriku?
Videemo kasnije da za svaki skup uvek postoji bar jedna metrika koja je na
4

Ovime je dozvoeno da X = . Ako ne bi bilo ukuqena ova mogunost, onda bi svaki put
trebalo proveriti da li je skup zaista neprazan. Kako e u ovom radu biti pomiani samo
neprazni skupovi, ovo nije kuqna qienica i nee biti vixe posebnog osvrta na u.
4

emu definisana. Iz ovog razloga je pravilnije pri pomiau metriqkog

prostora pisati obe komponente ureenog para.
Takoe, kao dodatak ovako definisanoj metrici, mogu se definisati i neke
metrike koje nemaju potpun sistem od 4 aksiome iz definicije 1, ve samo
neke od ih. Primeri za to su:
pseudometrika oslabena je osobina M2, i ne vai en drugi smer,
ve samo da je d(x, x) = 0 (dakle, i dae je mogue da je d(x, y) = 0, za
x 6= y). Ona je jako vana poxto indukuje tzv. seminormu. Zbog toga se
qesto naziva i semimetrika (i dae nije usaglaxen naziv, i razliqiti
se koriste u razliqitim oblastima matematike).
kvazimetrika simetrija ne mora vixe obavezno da vai. Ovaj tip rastojaa nije toliko stran u stvarnom svetu. Na primer, na skupu planinskih nasea moe se definisati kvazimetrika. Simetrija ne vai jer je
vee rastojae (u smislu vremena koje je potrebno da bi se ono prexlo)
u sluqaju peae, nego u suprotnom smeru (silaee).
semimetrika uklaa se nejednakost trougla.
22.

Neki karakteristiqni skupovi u metriqkim prostorima

Definicija 3. Neka je (X, d) metriqki prostor, a X i r pozitivan realan

broj. Otvorena (zatvorena) kugla sa centrom a i polupreqnikom r je skup
K(a, r) = {x X | d(x, a) < r}
Definicija 4.

(K[a, r] = {x X | d(x, a) 6 r}).

Sfera sa centrom a polupreqnika r jeste skup

S(a, r) = {x X | d(x, a) = r} .

Primer. U metriqkom prostoru R sa standardno definisanim rastojaem

(v.str. 4) kugla K(x, ) je interval (x , x + ). U metriqkom prostoru R2
zatvorene kugle su krugovi i sfere krunice, a u R3 to su lopte i sferne
povrxi, redom. Xto se tiqe prostora Rnp (o kome e biti reqi u sekciji 4)
tu ovi skupovi mogu imati razne geometrijske interpretacije.
23.

Vektorski prostor i norma vektora

U toku rada bie pomene u vezi sa vektorskim prostorima i normom vektora,

pa je korisno ve sada u uvodu podsetiti se definicije i osnovnih pojmova
u vezi sa tim.
Definicija 5. Pod vektorskim (ili linearnim) prostorom nad bilo kojim poem K podrazumevamo svaki skup V sa definisane dve operacije sabirae ((u, v) u+v, tako da je u, v, u+v V) i mnoee skalarom ((, v) v,
tako da je K, i v, v V), takve da za sve u, v, w V i sve , K vae
sledee osobine:
1) (u + v) + w = u + (v + w),
2) v + u = u + v,
3) v + 0 = v, za neki fiksirani element 0 V,

4) za svako v iz V postoji bar jedno x (koje se qesto oznaqava sa v) iz V za

koje je v + x = 0,
5) (u + v) = u + v,
6) ( + )u = u + u,
7) (u) = ()u,
8) za fiksirani element 1 iz K je 1u = u.
Elemente vektorskih prostora V zovemo vektorima, a elemente poa K skalarima. Pri tome, vektor u + v nazivamo zbirom vektora u i v, a vektor v
proizvodom skalara i vektora v. Ipak, ovde e biti reqi samo o realnim vektorskim prostorima, tj. prostorima nad poem R i ako se specifiqno
ne naglasi to poe e se podrazumevati. Sledi definicija norme vektora u
vektorskom prostoru. u moemo shvatiti kao duinu vektora.
Definicija 6. Neka je X vektorski prostor (nad poem R, recimo) na
5
kome je definisana funkcija kk: X R+
0 , sa sledeim osobinama
N1) (x X)kxk> 0;
N2) kxk= 0 x = 0;
N3) Za svaki skalar i svaki vektor x je kxk= ||kxk;
N4) (x, y X)kx + yk6 kxk+kyk.
Tada za funkciju kk kaemo da je norma na X, a za (X, kk) kaemo da je normiran vektorski (linearni) prostor.
Sada navodimo jednu jednostavnu, ali kuqnu teoremu za povezivae definisanih pojmova.
Teorema 1. Ako je (X, kk) normirani vektorski prostor, onda je funkcija
d : X X R definisana sa
d(x, y) = kx yk
metrika na X. Samim tim je i (X, d) jedan metriqki prsotor.
Dokaz. Osobine M1 i M2 slede iz definicije norme. Ubacujui = 1 u
N3, zakuqujemo da je kxk= kxk, odakle je zbog kx yk= k(x y)k dokazano
i M3. Za M4 potrebno je dokazati kx zk6 kx yk+ky zk, xto sledi primeujui N4 na vektore x y i y z. p
24.

Neka svojstva metriqkih prostora

Sada emo izvesti neke korisne osobine metriqkih prostora. Osobina M4

se jednostavno moe generalizovati u tzv. nejednakost mnogougla, tj. vai
sledea
Lema 1. U svakom metriqkom prostoru (X, d) vai nejednakost mnogougla,
tj. x1 , x2 , . . . , xn X, n > 3 je ispueno
d(x1 , x2 ) + d(x2 , x3 ) + . . . + d(xn1 , dn ) > d(x1 , xn ).
5

ovde je sa R+
0 oznaqen skup nenegativnih realnih brojeva
6

Dokaz. Dokazujemo ovu nejednakost metodom matematiqke indukcije po broju

taqaka. Za n = 3 znamo da je taqna po aksiomi, i to nam je ujedno i baza indukcije. Pretpostavimo da za neko k N i bilo koje taqke x1 , x2 , . . . , xk skupa
X vai nejednakost d(x1 , x2 ) + d(x2 , x3 ) + . . . + d(xk1 , dk ) > d(x1 , xk ). Dokaimo
da ona vai i za bilo kojih k + 1 taqaka. Izaberimo proizvonih k + 1 taqaka
x1 , x2 , . . . , xk , xk+1 X i primenimo induktivnu hipotezu na taqke x1 , x2 , . . . , xk .
Dodajui sabirak d(xk , xk+1 ) na obe strane prethodne nejednakosti i koristei
bazu indukcije, dobijamo d(x1 , x2 ) + d(x2 , x3 ) + . . . + d(xk , xk+1 ) > d(x1 , xk ) +
d(xk , xk+1 ) > d(x1 , xk+1 ), xto je i trebalo dokazati. p
Lema 2. Ako je (M, d) metriqki prostor, onda je za svaki neprazan skup
K M, takoe i (K, d) metriqki prostor.
Dokaz. Kako je x, y, z K x, y, z M, onda sve 4 osobine metrike d
e vaiti na skupu K, kao xto vae i na M. Kae se jox i da je izvrxena
restrikcija na domenu sa M na K. p
Lema 3. Normiran metriqki prostor (X, d) obogaen normom kk ima dodatne osobine takve da je za sve x, y, z X i k R ispueno
1 d(x + z, y + z) = d(x, y),
2 d(kx, ky) = |k|d(x, y),
koje zovemo redom translatorna invarijantnost i homogenost.
Dokaz. Za 1 imamo niz jednakosti d(x+z, y +z) = k(x+z)(y +z)k= kxyk=
d(x, y), a za 2 d(kx, ky) = k(kx) (ky)k= kk(x y)k= |k|kx yk= |k|d(x, y). p
Ove osobine qak ni nemaju smisla u bilo kakvim metriqkim prostorima,
jer je qesto besmisleno sabirati taqke ili mnoiti ih skalarom. Ako je
X normiran metriqki prostor, uvek koristimo metriku koja je povezana sa
normom, osim ako drugaqije nije naglaxeno.

Neki primeri metriqkih prostora

Sada slede neki uvodni i zanimivi primeri metrika i metriqkih prostora. Posle navoea odreenog primera usledie i dokaz da je napomenuta
struktura zaista metriqki prostor. To e biti uqieno jednostavno proveravajui qetiri osobine navedene u definiciji funkcije razdaine. Naravno,
kako e se i ispostaviti, osobina koja e se najtee proveravati je M4.
31.

Uvodni primeri

Primer 1. (Diskretna metrika) Metrika definisana na bilo kom skupu

X na sledei naqin
(
1, za x 6= y
d(x, y) =
0, za x = y
naziva se diskretna metrika. Oqigledno su zadovoene sve qetiri osobine
iz definicije, pa je opravdano koristiti req metrika. Iako na prvi pogled
deluje kao trivijalna, ona je jako vana jer moe biti zasnovana na bilo kom
skupu. Specijalno, ovo pokazuje da za bilo koji skup postoji metrika koja mu
je privrena.
Sada emo proi kroz jedan veoma jednostavan i intuitivan primer, pomenut
u uvodnom delu rada. Radi se o metrici koju poznajemo i koristimo, ali u
jednoj dimenziji. Ona e kasnije biti specijalan sluqaj familije metrika
Rpn .
Primer 2. Neka je funkcija d : C R data sa d = |x y|. Tada je (C, d)
jedan metriqki prostor. (C je skup kompleksnih brojeva, C = R R)
Dokaz. Svojstva M1, M2 i M3 slede iz same definicije. Ostaje da dokaemo
da za proizvone kompleksne brojeve x, y, z vai |xy|+|y z|> |z x|. Uvodei
smene a = x y i b = y z, nejednakost se svodi na |a|+|b|> |a + b|. Shvatajui
kompleksne brojeve kao vektore u kompleksnoj ravni moemo uoqiti da taqke
0, a i a + b u toj ravni obrazuju trougao sa stranicama a, b i a + b. Primeujui nejednakost trougla (euklidski) na taj trougao dobijamo traenu
nejednakost. p
Primer 3. Pozitivni realni brojevi sa metrikom definisanom kao d =
|log(x/y)| qine jedan metriqki prostor.
Dokaz. Najpre vidimo da je podlogaritamski izraz uvek definisan, kao
i da je osobina M1 oqigledno taqna. Za M2 imamo niz ekvivalencija d =
0 log(x/y) = 0 x/y = 1 x = y. Iz log(x/y) = log(y/x), sledi M3.
Dokazaemo sada M4. Koristei log(x/y) = log x log y, kao i nejednakost
trougla iz na brojeve (log xlog y) i (log ylog z), dobijamo |log(x/y)|+|log(y/z)|=
|log x log y|+|log y log z|> |log x log z|= |log(x/z)|. Ovime je dokaz zavrxen. p
Primer 4. (Poxtanska metrika) Neka je S neki skup i f : S R+
0 funkcija
koja uzima vrednost nula najvixe jednom. Metrika definisana sa
(
f (x) + f (y), za x 6= y
d(x, y) =
0,
za x = y
naziva se poxtanska metrika (takoe su qesta imena metrika britanske
eleznice ili SN CF 6 metrika). Ime aludira na to da putovaa vozom (ili
6

Societe Nationale des Chemins de fer Francais, Francuska nacionalna elezniqka kompanija
8

pisma) qesto u svom putu idu preko Londona ili Pariza nezavisno od ihove
kraje destinacije. Rastojae je prikazano kao zbir dva nenegativna broja
dva rastojaa. Jedno predstava rastojae od polazne taqke do prekretnice
(London, Pariz, ...), a drugo odatle do cia. Dokazaemo da je ovo zaista
metrika.

Slika

2:

Glavne elezniqke linije u Francuskoj 1856. godine

Dokaz. Osobine M1 i M3 slede iz definicije. Dokazaemo M2 sada. Da

bi vailo d(x, y) = 0, mora biti (zbog nenegativnosti) f (x) = f (y) = 0. Kako u
najvixe jednoj taqki ova funkcija uzima vrednost nula, to mora biti x = y.
Drugi smer sledi iz definicije. Xto se tiqe M4, dovono je da za meusobno
razliqite taqke po definiciji raspixemo d(x, y) i koristimo nenegativnost.
Za x 6= y 6= z 6= x je d(x, y) + d(y, z) > d(x, z) f (x) + f (y) + f (y) + f (z) >
f (x) + f (z) 2f (y) > 0, xto je taqno. Sluqaj x = z je oqigledan, a ako bi bilo
x = y, onda d(x, z) > d(x, z). Ovim je dokaz zavrxen. p
Primer 5. Koncept Erdoxevog7 broja8 navodi na definisae metrike na
skupu svih matematiqara. Neka su x i y dva proizvona matematiqara. Definixemo rastojae d kao

0,
za x = y

1,
ako su saraivali x i y

n,
ako postoje matematiqari a1 , . . . , an1 (n > 2) tako da je niz
d(x, y) =

{x, a1 }, {a1 , a2 }, . . . , {an1 , y} najkrai mogui, gde su u svakom

koraku uparena dva matematiqara koji su bili saradnici

, ako x 6= y i ne postoji takav niz

7

Paul Erd
osh (1913 1996), maarski matematiqar
Erdoxev broj opisuje najkrae kolaborativno rastojae izmeu osobe i matematiqara
Pola Erdoxa mereno po autorizaciji nauqnih radova. Erdox je za vreme svog ivota uqestvovao u izradi oko 1500 radova sa 511 direktnih saradnika. Oni imaju Erdoxev broj
jednak 1. udi koji su saraivali sa ima, ali ne i sa Erdoxom liqno imaju broj 2, itd.
Postoje sliqno definisani brojevi i u drugim nauqnim oblastima.
8

Napomena. Ova metrika se lako generalizuje na bilo koji neusmereni

graf, tako da je rastojae izmeu dva qvora ustvari duina minimalnog
puta od jednog do drugog qvora.
Takoe, znak je suvixan u ovoj definiciji (i pravi problem jer se ne
uklapa u rastojae koje je realan broj). On se moe zameniti dovono velikim
brojem M , gde je M broj svih matematiqara koji su ikada iveli (znamo da
je taj broj konaqan, pa samim tim i realan). Ovime se obezbeuje da je M
sigurno vee od svih rastojaa koja se uklapaju u stavku 3 definicije, pa
samim tim svaka dva matematiqara koja su povezana imaju rastojae mae od
M . To je zato xto za svaka dva povezana matematiqara, minimalni put koji ih
spaja sigurno ne prolazi dva puta kroz istog matematiqara. U dokazu emo
koristiti ovde navedeni broj M .
Dokaz. Osobine M1, M2 i M3 slede iz definicije (ako je matematiqar
x saradnik sa y, onda je i y saradnik sa x). Neka su x, y i z proizvoni
matematiqari i dokaimo da vai d(x, y) + d(y, z) > d(z, x). Ako, bez umanjea opxtosti, x i y nisu povezani, onda d(x, y) + d(y, z) > M > d(z, x). Ako
se poklapaju, tj. x = y, onda d(x, y) + d(y, z) = d(y, z) = d(z, x). Neka su sada
oba para sa leve strane nejednakosti povezana. Neka su x i y povezani kao
{x, a1 }, {a1 , a2 }, . . . , {an1 , y}, a y i z kao {y, b1 }, {b1 , b2 }, . . . , {bn1 , z} (ovde se ukuquju i sluqajevi kada je neko od rastojaa 1, samo tada odgovarajui ai i bj
nee biti potrebni, ve imamo direktnu vezu). Uoqimo vezu koju dobijamo
nadovezivaem ove dve {x, a1 }, . . . , {an1 , y}, {y, b1 }, . . . , {bn1 , z}. To znaqi da su
x i z povezani i da je to jedna veza meu ima, duine d(x, y) + d(y, z). Kako
je d(z, x) minimalno rastojae izmeu matematiqara z i x, onda je sigurno
d(z, x) 6 d(x, y) + d(y, z), xto kompletira dokaz. p
Primer 6. (radiqka metrika), eng. p adic metric. Neka je p proizvoan
prost broj. Za proizvona dva cela broja m i n definixemo rastojae dp kao

0,
za m = n
dp (m, n) =
1

, za pr k m n
r+1
Tada je (Z, dp ) metriqki prostor. (Oznaka taqno deli ab k c znaqi da ab | c i
ab+1 - c)
Dokaz. Osobine M1, M2 (poxto r > 1) i M3 slede iz definicije. Ostaje da
dokaemo nejednakost trougla, tj. da za proizvoan p prost i sve m, n, l Z
vai dp (m, n) + dp (n, l) > dp (l, m). Ako bi bilo m = n (ne gubei na opxtosti),
onda je dp (m, n)+dp (n, l) = dp (n, l) = dp (l, m). Kada je l = m, svodi se na dp (m, n)+
dp (n, l) > 0. Neka su sada svi razliqiti u parovima. Neka pa k m n, pb k n l
i a 6 b. Zapiximo m n = pa A i n l = pb B, gde p - A, B. Onda imamo m l =
pa (A + pba B). Odavde sledi da je stepen broja p koji deli m l bar jednak
1
a. To bi znaqilo da vai dp (m, l) 6
. Konaqno imamo dp (m, n) + dp (n, l) =
a+1
1
1
1
+
>
> dp (m, l). p
a+1 b+1
a+1
Ovaj primer pokazuje da se pojam metriqkih prostora moe uvesti i u
oblasti poput teorije brojeva, gde se kao takav ne oqekuje. Takoe, ova metrika
se moe proxiriti i na skup svih racionalnih brojeva sa odgovarajuom
normom. Vezano za ovu metrika se definixu i brojevi ovog tipa (eng. p adic
numbers) koji imaju xiroku primenu u dekodirau kongruencija. Na primer,
10

oni su naxli i svoju primenu u poznatom dokazu Velike Fermaove teoreme od

strane Endrua Vajlsa9 .
32.

Taksigeometrijska metrika

Taksigeometrija je geometrijska teorija razmatrana od strane Hermana Minkovskog10 u 19om veku. U oj je standardno rastojae Euklidove geometrije
zameeno novom metrikom (taksigeometrijska metrika) u kojoj je rastojae
izmeu dve taqke suma apsolutnih vrednosti ihovih Dekartovih koordinata. Ova metrika je jox poznata i kao d1 rastojae, l1 norma (v. sekciju 4),
rastojae gradskih blokova, Menhetn rastojae ili Menhetn duina, sa odgovarajuim varijacijama u imenu same geometrije. Sledi definicija metrike
predloene od strane Minkovskog koja je osnov za tradicionalnu taksigeometriju.
Definicija 7. Taksigeometrijsko rastojae dt izmeu dve taqke X =
(x1 , . . . , xn ) i Y = (y1 , . . . , yn ) prostora Rn definixemo kao
dt =

n
X

|xi yi |.

i=1

Ovakva taksigeometrija se naziva neprekidna ili kontinualna. U sluqaju

da je umesto skupa R bio skup N ili Z (po lemi 2, ovo e ostati metriqki
prostor), taksigeometrija bi bila diskretna. Ustvari, mogue je definisati
taksigeometriju nad skupom Kn , gde je K R. Dokaimo da ovo zaista jeste
metrika.
Dokaz. Osobine M1 i M3 slede iz definicije. dt = 0 (i {1, 2, . . . , n}) xi =
yi x = y, pa je i M2 dokazano. Xto se tiqe nejednakosti trougla, dovono je
sumirati sve nejednakosti oblika |xi yi |+|yi zi |> |xi zi |, za i {1, 2, . . . , n},
gde je ova nejednakost oqigledna posledica nejednakosti trougla. p
Za n = 1 formula se svodi na standardno euklidsko rastojae u jednoj
dimenziji. Za dve dimenzije, tj. u sluqaju kada je n = 2, formula taksigeometrijskog rastojaa izmeu taqaka X = (x1 , x2 ) i Y = (y1 , y2 ) ima oblik
dt = |x1 y1 |+|x2 y2 |.
Ideja iza ove formule rastojaa je da najkrae rastojae izmeu dva
objekta ne mora obavezno biti prava linija, ve po horizontalnim i vertikalnim linijama, kao po ulicama savrxenog grada gde bi inaqe morao da
ide taksi. Otuda potiqe originalno ime za ovu geometriju.
Daa imena, poput Menhetn rastojaa ili rastojae gradskih blokova,
aludiraju na oblik mree koju prave veina ulica ostrva Menhetn. Ovakav
sistem ulica uzrokuje da je najkrae rastojae koje auto mora da pree
izmeu dva mesta jednako broju raskrsnica izmeu ih. Ovakav put svakako
nije jedinstven, xto je i prikazano na slici 3, gde su crvenom, plavom i utom
izlomenom linijom prikazana samo tri od mnogo moguih puteva izmeu dva
mesta. Menhetn rastojae je dt = 6 + 6 = 12. U Euklidovoj geometriji, postoji
jedinstven
najkrai put izmeu dve taqke (zelena linija) i u ovom sluqaju je
duine 6 2 8.48.
9
10

Sir Andrew John Wiles (1953 ), britanski matematiqar

Hermann Minkowski (1864 1909), nemaqki matematiqar
11

Slika

3:

Prikaz vixe Menhetn rastojaa i jedinstvenog Euklidovog

Sada emo videti po qemu se razlikuju ve pomenute krunice (sfere) u

dve dimenzije u taksigeometriji u odnosu na Euklidovu. Pre svega, jednaqina
krunice u koordinatnom sistemu xOy sa centrom u (x0 , y0 ) je |x x0 |+|y y0 |=
r. Neka je geometrija kontinualna, a krunica polupreqnika r i sa centrom u
O. Tada se
jednaqina krunice svede na |x|+|y|= r. Dakle, u pitau je kvadrat
stranice r 2, zarotiran oko centra za ugao /4. Skica ovog rezultata za dve
diskretne (reu i guxu) i neprekidnu metriku je prikazana na slici 4.
Vidimo da je za krunicu polupreqnika r, en obim jednak 8r. To bi znaqilo
da je geometrijski analog broju u taksigeometriji broj 4.

Slika

4:

Krunice u diskretnim i kontinualnoj taksigeometriji

U xahu, rastojae izmeu poa na tabli za topove se meri diskretnim

Menhetn rastojaem gde posmatrani skup predstava skup poa table.

Slika

5:

Menhetn rastojae 2 na xahovskoj tabli

12

33.

Qebixeveva metrika

Qebixeveva metrika (d metrika (v. sekciju 4), maksimalna metrika) je

metrika definisana na vektorskom prostoru (ovde Rn ) gde je rastojae izmeu
dve taqke predstaveno kao maksimum od svih razlika formiranih po koordinatama. Nazvana je po P. Qebixevu11 .
Definicija 8. Qebixevevo rastojae dC definisano na skupu Rn izmeu
taqaka X = (x1 , x2 , . . . , xn ) i Y = (y1 , y2 , . . . , yn ) je dato sa
dC = max |xi yi |.
16i6n

Dokaimo da je ovo zaista metrika.

Dokaz. Osobine M1 i M3 slede direktno iz definicije. Za M2 imamo niz
ekvivalencija dC = 0 max |xi yi | = 0 (i {1, 2, . . . , n}) xi = yi x =
16i6n

y. Uvedimo treu taqku kao Z = (z1 , z2 , . . . , zn ). Ostaje da se dokae da je

max |xi yi | + max |yi zi | > max |xi zi |. Neka je m onaj indeks za koji je
16i6n

16i6n

16i6n

izraz |xi zi | maksimalan. Tada imamo da vai max |xi yi | + max |yi zi | >
16i6n

16i6n

|xm ym |+|ym zm |> |xm zm |= max |xi zi |. Posleda nejednakost je posled16i6n

ica nejednakosti trougla. Ovim smo dokazali da je (Rn , dC ) jedan metriqki

prostor. p
Kao i kod taksigeometrijske metrike, razlikujemo diskretne i neprekidne
Qebixeveve metrike. U sluqaju jedne dimenzije formula se svodi na Euklidovo rastojae (primer 2). Za sluqaj dve dimenzije formula rastojaa
izmeu taqaka X = (x1 , x2 ) i Y = (y1 , y2 ) glasi
dC = max {|x1 y1 |, |x2 y2 |},
i kao takvo ima najvee primene. Qebixevevo rastojae je takoe poznato
i kao xahovsko rastojae. Ovo rastojae izmeu dva poa xahovske table
(uzimajui da su poa jediniqna) predstava minimalni broj poteza koje
kra mora da napravi da bi prexao sa jednog na drugo. Na primer, rastojae
izmeu f6 i e2 je 4. Nie je prikazana standardna tabla 8 8 i Qebixevevo
rastojae svakog poa od poa f6. I rastojae koje kraica prelazi se meri
na ovaj naqin.

Slika
11

6:

Qebixevevo rastojae svakog poa od f6

Pafnutii L~voviq Qebyxev (1821 1894), ruski matematiqar

13

Izgled krunica u ovoj (neprekidnoj) metrici nije texko utvrditi. Uoqimo

krunicu sa centrom u (0, 0) i polupreqnika r. ena jednaqina u Dekartovim koordinatama glasi max {|x|, |y|} = r. Vidimo da e to biti kvadrat, sa
stranicama paralelnim koordinatnim osama i centrom u centru krunice,
sa stranicom 2r. Ekvivalent u diskretnoj metrici je oqit, i moe se videti
u primeru sa xahom na slici 6. Sfera u tri dimenzije je kocka, qija je svaka
strana normalna na odgovarajuu koordinatnu osu, dok se sfere u vixe dimenzija nazivaju hiperkocke.
Dvodimenziono Menhetn rastojae takoe ima krunice (tj. dvodimenzione
sfere) u formi kvadrata. Na neki naqin se ravansko Qebixevevo rastojae
moe shvatiti kao ekvivalent Menhetn rastojau
sa odgovarajuom rotacijom (za ugao /4) i skaliraem (sa koeficijentom 2). Meutim, ova ekvivalencija se ne generalizuje na vixe dimenzija. Sferna povrx formirana koristei Qebixevevo rastojae predstava kocku, qija je svaka strana normalna na jednu od koordinatnih osa. Sa druge strane, sferna povrx formirana koristei Menhetn rastojae je oktaedar.
U teoriji elijskih automata poa na Menhetn rastojau od 1 (krunica
polupreqnika 1) predstavaju fon Nojmanov12 komxiluk. Sliqno, na krunici polupreqnika 1 mereno Qebixevevim rastojaem nalazi se Murov13
komxiluk. Na slici 7 ispod mogu se videti primeri oba komxiluka. Crvenom
bojom je oznaqen odgovarajui komxiluk plavog poa.

Slika

12
13

7:

fon Nojmanov (levo) i Murov komxiluk (desno)

John von Neumann (19031957), maarskoameriqki matematiqar

Edward Forrest Moore (19252003), ameriqki matematiqar
14

Metriqki prostori Rnp

Kao xo je ve pomenuto u uvodnom delu, skup Rn sa odgovarajuim rastojaem je jako bitan i izmeu ostalog qini osnovu za analizu funkcija vixe
promenivih (kojom se ovde neemo baviti). Xtavixe, familija metriqkih
prostora koja ega obuhvata je veoma xiroka i sadri generalizaciju za broj
dimenzija, koja je logiqno nametnuta, kao i uvoee novog parametra, realnog
broja p > 1. Da bismo lakxe nastavili priqu, najpre emo se osvrnuti na osnovne pojmove koji e biti korixeni, kao i dokaz jedne nejednakosti koja e
biti od krucijalnog znaqaja za postojae ovakvih metrika.
41.

Nejednakost Minkovskog

Iako je ova nejednakost veoma poznata (kao i ostale ovde navedene) bie
propraena dokazom radi kompletnosti ovog odeka. Najpre emo dokazati
neke pomone nejednakosti koje e posluiti kao osnova za lakxe dokazivae
traene nejednakosti.
1 1
Teorema 2. (Jangova14 nejednakost) Ako je p > 1, q > 1, + = 1 i ako su
p q
u i v nenegativni realni brojevi15 , tada je
up v q
uv 6
+ .
p
q
Jednakost vai ako i samo ako je up = v q .
Dokaz. Posmatrijamo funkciju f (x) = ax , x R za neko a > 1. Izraqunavamo f 00 (x) = (ax ln a)0 = ax ln2 a. Kako je f 00 (x) > 0 za svako x iz domena, onda
je funkcija f (x) strogo konveksna na R. Po definiciji konveksne funkcije, to
bi znaqilo da je za svaka dva realna broja x1 i x2 i svaka dva nenegativna
broja 1 i 2 za koje vai 1 + 2 = 1 ispueno
a1 x1 +2 x2 6 1 ax1 + 2 ax2
pri qemu jednakost vai ako i samo ako je x1 = x2 ili 1 2 = 0. Dae, neka
1 1
1
su p i q realni brojevi vei od 1 za koje je + = 1. Tada brojevi 1 = i
p q
p
1
2 = zadovoavaju uslove nenegativnosti, kao i 1 + 2 = 1. Ako u posledoj
q
nejednakosti uvedemo smene u = a1 x1 i v = a2 x2 , dobiemo nejednakost koju
je trebalo dokazati. Jednakost vai ako i samo ako je (poxto sigurno vai
1 2 6= 0) up = v q . p
Napomena. Ovo je samo jedan sluqaj Jangove nejednakosti kada je p, q > 1.
Takoe, ovoj sliqna jednakost vai (samo je znak nejednakosti okrenut na
drugu stranu) i kada je (bez umaea opxtosti) 0 < p < 1 i q < 0. Ovo vai
i za nejednakost formulisanu u sledeoj teoremi.
1
1
Teorema 3. (Helderova16 nejednakost) Neka je p > 1, q > 1, + = 1 i
p
q
neka su x1 , . . . , xn , y1 , . . . , yn pozitivni realni brojevi. Tada vai nejednakost
!1/p n
!1/q
n
n
X
X
X q
p
x i yi 6
xi
yi
.
i=1

i=1

i=1

14

William Henry Young (1863 1942), engleski matematiqar

ovakvi brojevi p i q qesto se zovu spregnuti indeksi
16
Otto H
older (1859 1937), nemaqki matematiqar
15

15

Jednakost vai ako i samo ako je

Dokaz.

xp1
xp2
xpn
q = q = ... = q .
y1
y2
yn
n
X

Oznaqimo radi jednostavnosti X =

!1/p
xpi

i Y =

i=1

n
X

!1/q
yiq

i=1

xk
yk
Zamenimo li u Jangovoj nejednakosti iz teoreme 2 u =
i v =
, za k =
X
Y
1, 2, . . . , n dobiemo
p
q
1 y
x k yk
1 x
6 kp + kq ,
XY
p X
q Y
odakle sumirajui po k sledi sledea nejednakost
n
n
n
1 X q
1 1
1 X
1 X p
+
x i yi 6
x
yk = + = 1.
k
p
q
XY
pX
qY
p q
k=1

k=1

k=1

n
X

xi yi 6 XY , koju je i trebalo dokazati. Jednakost

k=1
 x p  y q
k
k
vai ako i samo ako je za svako k 1, 2, . . . , n ispueno
=
, xto se
X
Y
p
p
p
x
x
xn
svodi na q1 = q2 = . . . = q . p
y1
y2
yn
Odatle sledi nejednakost

Konaqno dolazimo do nejednakosti koja nam je potrebna, a koju formulixe

sledea
Teorema 4. (Nejednakost Minkovskog) Neka je p > 1 proizvoan realan
broj i neka su x1 , . . . , xn , y1 , . . . , yn pozitivni realni brojevi. Tada vai nejednakost
!1/p
!1/p
!1/p
n
n
n
X
X
X
p
p
p
(xk + yk )
6
xk
+
yk
.
k=1

k=1

k=1

x2
xn
x1
Jednakost vai ako i samo ako je
=
= ... =
.
y1
y2
yn
Dokaz.

Razbijmo sumu sa leve strane na dve sume na sledei naqin

n
X

(xk + yk )p =

k=1

n
X

xk (xk + yk )p1 +

k=1

n
X

yk (xk + yk )p1 .

k=1

Primenom Helderove nejednakosti na levu od ove dve sume, dobijamo (realan

1 1
p
broj q je odreen uslovom + = 1, tj. q =
, onda vai i q > 1)
p q
p1
n
X

xk (xk + yk )p1 6

k=1

n
X

!1/p
xpk

k=1

n
X

!1/q
(xk + yk )p

k=1

Analogno vai i za drugu od dve sume. Sabirajui ih, a potom i delei obe
!1/q
n
X
strane (pozitivnim) brojem
(xk + yk )p
, imamo nejednakost
k=1
n
X
(xk + yk )p
k=1

!11/q
6

n
X
k=1

16

!1/p
xpk

n
X
k=1

!1/p
ykp

koja je ekvivalentna sa traenom. Jednakost se dostie ako i samo ako su

xp1
xpn
y1p
ispueni uslovi
=
.
.
.
=
i
= ... =
((x1 + y1 )p )q
((xn + yn )p )q
((x1 + y1 )p )q
x2
xn
ynp
x1
=
= ... =
.p
, xo je zaista ekvivalentno sa
p
q
((xn + yn ) )
y1
y2
yn
Napomena. Jednakost se moe generalizovati na sve realne brojeve koristei qienicu |xi |+|yi |> |xi + yi |. Formalnije, ako je p > 1 realan broj i
ako su x1 , . . . , xn , y1 , . . . , yn realni brojevi, onda vai nejednakost
n
X

!1/p
|xk + yk |

k=1

n
X
|xk |p

!1/p
+

k=1

n
X

!1/p
p

|yk |

k=1

Nejednakost Minkovskog u ovom obliku emo koristiti. Takoe, vai i napomena oko parametra p. Ako je p < 1, onda vai sliqna nejednakost u kojoj je
promeen samo znak nejednakosti u onaj suprotni.
42.

lp norma i dp rastojae

Uopxteno, ne postoje algebarske operacije (osim funkcije rastojaa) definisane na metriqkom prostoru. Veina prostora koji se pojavuju u analizi
su vektorski (ili linearni) prostori, i metrika na ima je obiqno izvedena
iz norme, koja je definisana u uvodnom delu.
Definicija 9. Neka je x = (x1 , x2 , . . . , xn ) vektor iz Rn i p > 1 realan broj.
Definixemo lp normu vektora x kao
kxkp =

n
X

!1/p
p

|xi |

i=1

Dokaimo da je ovo zaista norma.

Dokaz. Najpre, uoqimo da je Rn jedan vektorski prostor nad poem R (sve
osobine iz definicije 3 se oqigledno proveravaju), pa na emu moemo definisati normu. Svojstvo N1 iz definicije 4 je oqigledno ispueno. Xto se
tiqe N2, norma je nula, ako i samo ako je svaka od koordinata upravo nula,
!1/p
n
X
p
xto znaqi i da je sam vektor nula. Dae, imamo kxkp =
|xi |
=
i=1
n
X
p
||
|xi |p

!1/p
= ||kxkp . Za osobinu N4, dovono je direktno primeniti

i=1

nejednakost Minkovskog koja je dokazana u prethodnom odeku za p > 1, dok se

nejednakost za p = 1 direktno poverava. Ovime smo dokazali da ovako definisana lp norma zaista to i jeste. p
Sada, saglasno teoremi 1, izvodimo metriku na Rn na osnovu ove norme.
Definicija 10. Skup Rn sa metrikom definisanom sa d = d(x, y) = kx ykp
za p > 1 qini jedan metriqki prostor. Takoe je uobiqajeno ime za ovu metriku
dp metrika. Metriqki prostor (Rn , dp ) emo nadae obeleavati sa Rnp .
Sada emo videti qemu vode neki specijalni sluqajevi regulisani vrednoxu parametra p. Diskutovaemo tri karakteristiqna sluqaja kada je p = 1,
p = 2 i p .
17

43.

Neki karakteristiqni sluqajevi

p=1
Kada je p = 1 rastojae e biti sledee
d1 =

n
X
|xi yi |.
i=1

Vidimo da ovo odgovara taksigeometrijskom rastojau, obraenom u

prethodnoj sekciji.
p=2
U ovom sluqaju dobijamo rastojae definisano sa
!1/2 v
u n
n
X
uX
2
d2 =
|xi yi |
= t (xi yi )2 .
i=1

i=1

Ovakvo rastojae qesto zovemo Euklidovo rastojae u n dimenzija. Ovo

je svakako najpoznatija i najqexe korixena mera udaenosti dva objekta. Za n = 1, 2, 3 dobijamo redom rastojaa koja su nam dobro poznata
za jednu, dve ili tri dimenzije (v. primer 2 i uvod na str. 4). Uopxtee
na broj dimenzija je jako znaqajno i qini osnovu za analizu funkcija
vixe promenivih. Za svaku promenivu uvodimo po jednu novu nepoznatu, xto geometrijski moe da se protumaqi kao nova osa u (n + 1)
dimenzionom koordinatnom sistemu (gde je jedna osa vrednost funkcije).
Pri definisau pojmova matematiqke analize kao xto su neprekidnost
ili graniqna vrednost, okolina neke taqke vixe nee biti interval
(osim u sluqaju jedne promenive), ve otvorena kugla polupreqnika .
Qesto se, zbog stalne upotrebe ove metrike pixe samo d umesto d2 .
p
Za ovu vrednost parametra p imamo sledeu metriku
d = lim dp = lim
p

n
X

!1/p
|xi yi |p

i=1

= max |xi yi |.
16i6n

Posleda jednakost sledi iz teoreme o dva policajca. Vidimo da ovo

odgovara Qebixevevom rastojau obraenom u prethodnoj sekciji.

Slika

8:

Izgled otvorenih kugli K(y, L) za ove sluqajeve

18

Metriqki prostori definisani na skupu funkcija

U ovoj sekciji baviemo se metriqkim prostorima na nekom skupu koji sadri

funkcije. Ovaj pristup e biti dosta analogan onom u prethodnoj sekciji,
samo xto vixe neemo meriti rastojaa izmeu brojeva, ve izmeu dve
(neprekidne) funkcije, kao xto su f (x) = ln x i g(x) = x2 cos x. Rastojae,
kako god ga definisali, mora biti pozitivan realan broj. Jedna od stvari
vezana za funkcije, koja za rezultat ima broj je odreeni integral. Funkcije
emo razmatrati na nekom segmentu, upravo da bismo obezbedili postojae
tog broja.
51.

Lp norma i Dp rastojae

Shodno prethodnoj sekciji definixemo normu, samo ovaj put na skupu funkcija.
Definicija 11. Neka su a < b realni brojevi i neka je C[a, b] skup svih
neprekidnih funkcija f koje slikaju segment [a, b] na skup realnih brojeva R.
Uzmimo f C[a, b] i p > 1 realan broj. Definixemo Lp normu funkcije f kao
Z
kf kp =

b
p

|f (x)| dx

1/p
.

Da prethodni izraz zaista ima smisla za realnu funkciju, tvrdi Vajerxtrasova17 teorema. Pre dokaza da ovo jeste norma, osvrnimo se na jednu lemu
koja e biti korixena u dokazu.
Lema 4. Pretpostavimo da je a < b, p > 1 i f C[a, b] takva da je f (x) > 0,
za x [a, b]. Ako je
Z b
f (x) dx = 0
a

onda je f (x) = 0 za sve x [a, b].

Dokaz. Pretpostavimo suprotno, tj. da je f (t) > 0, za neko t [a, b]. Po
neprekidnosti moemo nai > 0 tako da je |f (t) f (x)| 6 f (t)/2, za sve x
[a, b] [t , t + ]. Iz toga sledi f (x) > f (t)/2, za sve x [a, b] [t , t + ].
Odatle imamo
Z b
Z
f (x) dx >
f (x) dx > f (t)/2 > 0.
a

x[a,b][t,t+]

Xto je kontradikcija sa pretpostavkom. p

Dokaimo sada da norma iz definicije 11 zaista to i jeste.
Dokaz. Najpre, uoqimo da je C[a, b] jedan vektorski prostor nad poem R
(sve osobine iz definicije 3 se lako proveravaju), pa na emu moemo definisati normu. Takoe, kako radimo sa neprekidnom funkcijom na segmentu,
sledi da je ona i integrabilna (i ena apsolutna vrednost je takoe integrabilna), pa napisani odreeni integral postoji. Osobina N1 iz definicije 4
sledi kako je |f (x)|p > 0. Ako je f (x) = 0, x [a, b], onda je sigurno i norma jednaka 0. Drugi smer N2 sledi direktnom primenom leme 4 na funkciju |f (x)|p .
Z b
1/p

1/p
Z b
p
p
p
Dae, imamo kf kp =
|f (x)| dx
= ||
|f (x)| dx
= ||kf kp , pa
a
17

Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (18151897), nemaqki matematiqar

19

je i N3 zadovoeno. Za dokaz N4 posluiemo se nejednakoxu Minkovskog,

dokazanoj u prethodnoj sekciji. Kako i f i g integralimo na istom segmentu,
moemo za raqunae tih integrala izabrati istu podelu intervala (qiji
moduo tei nuli), a onda i napraviti isti izbor za komplet taqaka u svakom
od tih intervala podele, uz pomo kojih raqunamo odreeni integral. Ovo
sledi iz definicije integrabilnosti. Sada se lako videti da se dokaz ove nejednakosti svodi na primenu (integralne) nejednakosti Minkovskog napisane
za integralne sume za p > 1. Za p = 1, dokaz sledi iz nejednakosti trougla. p
Na osnovu ovako definisane norme, moe se izvesti i odgovarajua metrika.
Definicija 12.

Skup C[a, b] sa metrikom definisanom sa

Z

Dp = Dp (f, g) = kf gkp =

|f (x) g(x)|p dx

1/p

za p > 1 i funkcije f, g C[a, b] qini jedan metriqki prostor.

Svaka od metrika (odreenih vrednoxu parametra p) se moe koristiti
pri oceni aproksimacije funkcija. Meutim, nije praktiqno koristiti bilo
koje vrednosti parametra, a jox mae raqunati odstupae u opxtem sluqaju.
Zato se izdvajaju neki karakteristiqni sluqajevi za vrednosti parametra p.
Kao i ranije, i sada e biti interesantni sluqajevi p = 1, p = 2 i p .
52.

Neki karakteristiqni sluqajevi

p=1
Za ovu vrednost parametra, metrika se svodi na
Z b
D1 = |f (x) g(x)| dx
a

Ovo rastojae se qesto naziva integralna metrika.

p=2
Dobijamo metriku oblika
s
Z
D2 =

(f (x) g(x))2 dx

Ovo rastojae se qesto naziva sredekvadratno rastojae ili metrika

sredeg kvadratnog odstupaa. Kao xto je to sluqaj i sa brojevima, i
ovde se ova vrednost parametra najqexe koristi. Ovo rastojae je
praktiqnije od prethodnog (za p = 1), jer je nestala apsolutna vrednost. Zamislimo situaciju u kojoj imamo zadate taqke merene na neki
naqin, i poznatu funkciju koji one aproksimiraju. Upravo koristei
ideju o minimalizaciji diskretne verzije ovog rastojaa, dobijaju se
parametri koji potpuno odreuju tu funkciju. Ovaj metod je poznat kao
metod najmaih kvadrata. Primera radi, za linearnu funkciju se mogu
na osnovu taqaka dobiti koeficijent pravca i odseqak na yosi. Tada
kaemo da smo provukli najbou moguu pravu kroz date taqke. Druga
vrsta problema koji moe da se javi je pitae koja od funkcija najboe aproksimira datu funkciju na nekom intervalu. Funkcije kojima
se aproksimira su qesto polinomi, i to malog stepena, jer je to znatno
20

povonije za kompjuterska (a i ruqna izraqunavaa). Funkcije koje se

aproksimiraju su qesto komplikovane za raqunaa, ili ih je qak ruqno
bez tablica i nemogue izraqunati. Upravo se kao rastojae izmeu
dve funkcije (koje treba minimizovati) qesto koristi upravo ovo. Evo
jednog jednostavnog primera za ilustraciju.
Primer. Koji od polinoma P (x) = 2x2 + 1 ili Q(x) = x2 + x + 1 boe
aproksimira funkciju f (x) = ex na intervalu [0, 1] u sredekvadratnoj
aproksimaciji.
Odredimo D2 rastojaa ovih polinoma od funkcije. PosmaZ 1
2
2
traemo kvadrate rastojaa. Imamo d1 = D2 (P, f ) =
(f (x) P (x))2 dx =
0
Z 1
Z 1

2
2x
x
2
4
2
x
2
(e 2e (2x + 1) + 4x + 4x + 1) dx =
e 2x 1 dx =
0
0
 2x
1

e
4x5 4x3
e2
379
2ex (2x2 4x + 5) +
+
+ x  =
6e +
, kao i
2
5
3
2
30
0
Z 1
Z 1

2
2
2
2
d2 = D2 (Q, f ) =
(f (x) Q(x)) dx =
ex x2 x 1 dx =
0
0
Z 1
2x
x 2
4
3
2
(e 2e (x + x + 1) + x + 2x + 3x + 2x + 1) dx =
0 2x
1

e
x5 x4
36
e2
x 2
3
2
2e (x x + 2) +
+
+ x + x + x  =
4e +
. Kako je
2
5
2
2
5
0
216 379
60e 163
=
> 0, odnosno d2 > d1 , to bi znaqilo
d22 d21 = 2e +
30
30
da za bou aproksimaciju funkcije f (x) = ex na intervalu [0, 1] moemo
uzeti polinom P (x) = 2x2 + 1. p
Rexee.

p
U ovom sluqaju se lako izvodi
Z
p

|f (x) g(x)| dx

D = lim Dp = lim
p

1/p
= max |f (x) g(x)|
x[a,b]

Ispod se moe videti primer (zatvorene) kugle za ovakav tip metrike. Centar sfere je u funkciji koja je obeleena zelenom bojom, dok joj je polupreqnik jednak 0.2. Granice sfere su obeleene crvenim funkcijama.

Slika

9:

Primer sfere u prostoru (C[0.4, 1], D1 )

21

Metriqki prostori na stringovima

Da li moemo meriti rastojae nekih objekata koji nisu naizgled matematiqki? Na primer, xta bi bilo rastojae izmeu dva modela automobila,
ili moda dve slike udskog lica? Ispostava se da moemo neke stvari
poput ovih formalizovati i izgraditi metriqki prostor nad odgovarajuim
skupom. U ovom poglavu bie vixe reqi o rastojau izmeu dve reqi, ili
kako emo ih ovde zvati stringovi 18 . Intuitivno je jasno xta string treba
da bude, ali uprkos tome, radi striktnog definisaa daih stvari, sledi
pregled osnovnih pojmova.
61.

Osnovni pojmovi

Definicija 13. Neka je A konaqan skup simbola (tokoe poznatih kao

karakteri ili slova). ega emo zvati azbuka (ili alfabet). String nad
skupom A je sekvenca simbola iz A.
Napomenimo da ne postoje nikakva ograniqea o vrsti slova u azbuci,
to mogu biti bilo kako definisani oblici. Na primer, ako je azbuka A =
{$, f, 0, 1}, onda je 01$0f 1 jedan string nad om. Takoe, mogue je nametnuti
pravila za izgradu stringova. Jedan od naqina za to je odrediti aksiome
(stringovi od kojih se polazi), kao i pravila izvoea, takozvana gramatika
(na taj naqin se zasnivaju formalne teorije). Mogue je to uqiniti i direktno. U ovom primeru smo mogli rei da sekvenca koja poqie sa 0 nije string,
pa ovaj primer ne bi bio legitiman. U sluqaju da se nixta ne nagovesti, podrazumeva se da su sve kombinacije ukuqene.
Duinom stringa emo oznaqavati ukupan broj slova u tom stringu. Ova
vrednost moe biti bilo koji nenegativan ceo broj. Prazan string je jedinstveni string nad datom azbukom A, duine 0. Uobiqajena oznaka za ega je .
Skup svih stringova nad azbukom A koji su duine n emo nadae oznaqavati
sa An , dok emo skup svih moguih stringova nad azbukom A bilo koje duine
oznaqavati sa A
Primer.

Vae sledea tvrea:

Ako je azbuka A = {0, 1}, onda je A2 = {00, 01, 10, 11};

A0 = {}, za bilo koju azbuku A;
string A6 i qwerty A , za azbuku A = {a, b, c, d, . . . , x, y, z}.
Ono xto e dae biti korixeno u ovom radu je azbuka saqiena od malih
slova engleske abecede A = {a, b, c, . . . , z} za definisae raznih metrika na toj
azbuci. Ovu azbuku emo ovde zvati standardna azbuka. Sada definiximo
xta mislimo kada kaemo transformacija jednog stringa u drugi.
Definicija 14. Neka su a i b dva stringa nad azbukom A. Rastojae ureivaa (engl. edit distance) je najmai mogui broj operacija ureivaa koje
transformixu a u b. Sledi nekoliko jednostavnih ovakvih operacija koje su
najqexe korixene ( i su proizvoni stringovi ove azbuke):
Ubacivae slova. Ako je a = , onda ubacivaem slova x moemo dobiti string x.
18

ovaj pojam se i kod nas ustalio u programirau

22

 Brisae slova. Ako je a = x, onda brisaem slova x moemo dobiti

string . Ova operacija je inverzna ubacivau.
Zamena razliqitih slova. Ako je a = x, onda zamenom slova x slovom
y 6= x moemo dobiti y.
Transpozicija susednoh slova. Ako je a = xy, onda transpozicijom
slova x i y moemo dobiti yx.
Razliqita rastojaa koja budemo obradili e koristiti upravo neke od
navedenih operacija. Daa generalizacija ovoga bi podrazumevala dodeivae odreenih teina datim operacijama. Na primer, u nekoj implementaciji
bi operacija zamene slova x slovom y mogla biti ekvivalentna kompoziciji
operacija brisaa slova x i ubacivaa slova y, pa bi se oj dodelila teina
2 (ako je teina osnovnih operacija 1). Meutim, ovde emo podrazumevati
da su sve teine jednake 1. Uz napomenu da operacije brisaa i ubacivaa moraju uvek ii u paru, dokaimo sada da je funkcija koja daje minimalan broj ovakvih operacija (nekih od ih) zaista metrika na odgovarajuem
skupu.
Dokaz. Svakako, rastojae ne moe biti negativan broj, pa vai M1. Qinjenica da je rastojae izmeu dva stringa jednako nuli je ekvivalentna sa
tim da nije potrebno praviti nikakvu promenu da bi se od jednog stiglo
do drugog, xto e rei da su oni isti. Ako su dva stringa ista, rastojae
je nula, pa sledi i M2. Primetimo da su operacije zamene i transpozicije
same sebi inverzne, tj. ako ih dvaput primenimo na isti string (moda za
razliqita slova) vratiemo se na isti string. Takoe, primetimo da su operacije brisaa i ubacivaa inverzne jedna drugoj (iz tog razloga moraju
ii u paru). Iz ovih argumenata lako sledi M3 jer postoji analogan niz
poteza prevoea jednog stringa u drugi i obrnuto. Ostaje nam da dokaemo
nejednakost trougla d(x, y) + d(y, z) > d(x, z) za stringove x, y i z, koliko god
to u ovom sluqaju zvuqalo qudno. Neemo se zadravati detano na ovome,
pa sledi dokaz u duhu toga. d(x, z) je najmai mogui broj operacija koje
treba izvrxiti da bi se od stringa x doxlo do stringa z. d(x, y) + d(y, z) e
onda biti minimalan broj operacija potrebnih da se od x doe do z, ali e
obavezno kao jedan meukorak imati y. Kako je i takav jedan put kandidat za
minimalni (moda to i jeste) onda je sigurno d(x, y) + d(y, z) > d(x, z), xto je
i trebalo dokazati. p
62.

Hamingovo rastojae

Najjednostavniji primer definisaa rastojaa izmeu dva stringa je Hamingovo rastojae, koje je nastalo po ideji Riqarda Haminga19 . Ova funkcija
veoma intuitivno meri rastojae izmeu dva stringa iste duine. Sledi
formalna definicija.
Definicija 15. Neka je A proizvona azbuka i n nenegativan ceo broj.
Dae, uzmimo s1 , s2 An ena dva proizvona stringa duine n. Hamingovo
rastojae dH (s1 , s2 ) izmeu ih definixemo kao broj mesta na kojima se ti
stringovi razlikuju. Drugim reqima, ono meri minimalni broj operacija
zamene koje su potrebne da bi se od jednog stringa dobio drugi, ili minimalni broj grexaka koje su mogle da od jednog stringa naprave drugi.
19

Richard Wesley Hamming (19151998), ameriqki matematiqar

23

Primer. Uzmimo standardnu azbuku. Tada imamo sledee jednakosti:

dH (abba, baba) = 2; dH (ababab, bababa) = 6; dH (sekira, sekica) = 1;
dH (matematika, geometrija) = 8.
Napomenimo da, da bi Hamingovo rastojae izmeu dva stringa bilo definisano, oni moraju biti iste duine. Odavde zakuqujemo da je (An , dH ) metriqki prostor, za proizvonu azbuku A.
Za dva binarna stringa a i b (to su stringovi nad azbukom A = {0, 1})
Hamingovo rastojae je jednako broju jedinica u stringu aXORb, xto se vidi
iz sledee tabele.
x
0
0
1
1
Slika

10:

y xXORy
0
0
1
1
0
1
1
0

Binarna operacija XOR nad bitovima

Binarni string duine n se moe gledati kao vektor u prostoru Rn gde egov sadraj slova oznaqava koordinate. Ovakvi vektori predstavaju temena
jedne hiperkocke. Hamingovo rastojae izmeu dva stringa je ekvivalentno
Menhetn rastojau izmeu tih temena. Primera radi, na slici 10, vai
dH (000, 011) = 3, kao i dH (010, 111) = 2 i tako i kojim god putem krenuli,
minimum nam je potrebno taqno 3, odnosno 2 pomeraa, xto odgovara Menhetn rastojau izmeu tih temena. Sliqno vai i u qetiri dimenzije gde
vidimo da je npr. dH (1001, 0100) = 3. Za vizuelnu interpretaciju hiperkocke u
qetiri dimenzije koristi se model pod nazivom tezerakt. On nudi topoloxki
ispravnu interpretaciju, dok ostale stvari ne ostaju na snazi.

Slika

11:

Primer u tri (levo) i qetiri dimenzije (desno)

Hamingovo rastojae se koristi i u telekomunikacijama kao mera obrnutih bitova u binarnoj reqi fiksne duine da bi se otkrila grexka. Iz tog
razloga se nekada ovo rastojae zove i rastojae signala. Na tabli, poput xahovske, Hamingovo rastojae izmeu dva poa (oznaqena stringom duine 2
po standardnoj notaciji) predstava minimalan broj poteza koji je potreban
topu za pomerae sa jednog na drugo.
Algoritam nalaea Hamingovog rastojaa je veoma jednostavan i brz
i to je egova najvea prednost u odnosu na ostala rastojaa ovog tipa.
Uoqavajui svako slovo stringa posebno i uporeujui ga sa slovom na istom mestu u drugom stringu, jednostavno se prebrojava rastojae izmeu ih.
Stringovi moraju biti iste duine da bi se algoritam izvrxio. Ako je ihova duina n, onda algoritam radi u vremenskoj sloenosti (n).
24

63.

Levenxtajnovo rastojae

Ostaje nekoliko stvari koje Hamingovo rastojae ne rexava. Meu ima je i

pitae rastojaa izmeu stringova razliqite duine, gde oqigledno moramo
ukuqiti i operacije ubacivaa ili brisaa. Jedno od takvih rastojaa je
i Levenxtajnovo rastojae, definisano od strane Vladimira Levenxtajna20 .
Definicija 16. Neka je A proizvona azbuka. Dae, uzmimo s1 , s2 A
ena dva proizvona stringa. Levenxtajnovo rastojae dL (s1 , s2 ) definixemo
kao minimalan broj operacija ubacivaa, brisaa ili zamene koje je potrebno
izvrxiti da bi se od s1 doxlo do s2 .
Primer. Uzmimo standardnu azbuku. Tada imamo sledee jednakosti:
dL (abababa, bababa) = 1; dL (nekiolik, nekoliko) = 2; dL (pomeraj, pomeranje) = 2.
Kako za definisae ovog rastojaa nije obavezno da su stringovi iste
duine, moemo rei da su oni iz skupa A . Odatle je (A , dL ) jedan metriqki
prostor, za proizvonu azbuku A.
Efikasan algoritam nalaea Levenxtajnovog rastojaa koristi tehniku
dinamiqkog programiraa. Sledi skica algoritma.
Pretpostavimo da traimo rastojae izmeu stringova s1 i s2 koji su redom duina l1 i l2 . Formirajmo dinamiqku matricu A dimenzija l1 l2 i sa
A[i, j] oznaqimo eno poe u itoj vrsti i jtoj koloni (indeksirae poqie
od 1). Za 1 6 i 6 l1 i 1 6 j 6 l2 formirajmo string d1 kao deo stringa s1 od
poqetka do itog karaktera i string d2 kao deo stringa s2 od poqetka do jtog
karaktera. U pou A[i, j] upiximo Levenxtajnovo rastojae izmeu stringova
d1 i d2 . Rexee naxeg problema bie zapisano u pou A[l1 , l2 ]. Poa A[1, j]
predstavaju rastojae od praznog stringa () do nekog duine j, tako da je
A[1, j] = j. Sliqno je A[i, 1] = i. Povezaemo A[i, j] sa A[i, j 1], A[i 1, j] i
A[i 1, j 1], za 2 6 i 6 l1 i 2 6 j 6 l2 . Neka su sa c1 i c2 redom oznaqena
slova itom mestu u prvoj reqi i jtom mestu u drugoj reqi. U sluqaju da
je c1 = c2 , problem se svodi na nalaee rastojaa dva stringa bez ovih
slova, odnosno A[i, j] = A[i 1, j 1]. Za c1 6= c2 posmatrajmo brojeve A[i, j 1]
i A[i 1, j]. Uzmimo mai od ih i dodajmo jedan odgovarajui karakter (c1
ili c2 ). Oqigledno je to najmai mogui broj poteza. Dakle, sumirajui sve
moemo pisati
(
A[i 1, j 1],
za c1 = c2
A[i, j] =
min{A[i, j 1], A[i 1, j]} + 1, za c1 6= c2
Ovaj tip rekurentne veze je mogue izraqunati tako da je u svakom potezu
do popuea cele matrice uvek bar jedno poe mogue izraqunati. Kako je
za vreme iterativnog procesa popuena cela matrica, i to jedno poe po
iteraciji, vremenska sloenost ovog algoritma je (l1 l2 ).
Primena ove vrste rastojaa je mnogobrojna. Primeri za to su u bioinformatici (uporeivaem gena razliqitih vrsta mogu se odrediti funkcije
odreenih regiona, otkriti puteve evolucije, kao i uporeivati jedinke u potrazi za mutacijama), maxinskim prevodiocima, prepoznavau govora, teoriji
pretrage. U svakom od ovih primera se tei ka tome da se odredi koliko su
sliqna dva objekta i onda se najsliqniji koriste kao taqni.
20

Vladimir Iosifoviq Levenxtein (1935 ), ruski informatiqar

25

Literatura

1. D. Adnaevi, Z. Kadelburg: Matematiqka analiza II, xesto izdae, Matematiqki fakultet, Krug, Beograd 2011.
2. Z. Kadelburg, V. Mii, S. Oganovi: Analiza sa algebrom 4, u
benik sa
zbirkom zadataka za 4. razred Matematiqke gimnazije, peto dopuano izdae, krug, Beograd 2011.
3. G. Kalaj
i: Linearna algebra i geometrija, prvo izdae, Zavod za u
benike,
Beograd 2011.
4. N. Okaqi, V. Paxi: Matematika II, ETF Univerzitet u Tuzli, Tuzla
2013.
5. T. W. K
orner: M etric and T opological Spaces
6. en.wikipedia.org
7. sr.wikipedia.org
8. www.taxicabgeometry.net

26