SLOVO O LJUBAVI

Ako se volite ljubavlju

koja buja u samoi, od razdaljine,
koja je vie od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaete od miline,
mognete li se jo ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagreenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
seaete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam nee guena htenja.
Ako zbog nje pati od nesanice
i u pono hoda budan
po bati,
ako te lomi neutoljena elja luda,
seanja na nju nikad se nees spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
seaemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je elis bezgranino,
a sedi kraj nje bez glasa
sluajui bajku koja se u vama raa,
svanuu slino,
pamtie je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruje sedei uz nju
da je ljubav maslakov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voli u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budie te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
ije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s prolea, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
meu kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se nee
ni kad im due budu posedele.
Ako vam je ljubav no u srcu,
a bojite se taj no izvui,
kao da ete tog asa umreti,
pamtie te on, setie te se
i umirui.
Oni zbog kojih srca
oseamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino ivi,
u seanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesreni i krivi.