553

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
Средства за гашење пожара

– Дипломски рад –
Ментор: Кандидат:
Ред.проф. Владимир Јаковљевић Керановић Милица
бр. индекса 889/16
Београд, 2019.године
Универзитет у Београду – Факултет безбедности
________________________________________________________________________
Садржај
Увод .................................................................................................................................... 3
1. ПОЖАР, ПОЈАМ, КЛАСИФИКАЦИЈА И УЗРОЦИ ................................................ 4
1.1.Дефиниција пожара ................................................................................................ 4
1.2 Класификација пожара ........................................................................................... 7
1.3 Узроци пожара ........................................................................................................ 8
2. ЕФЕКТИ ГАШЕЊА ПОЖАРА ................................................................................. 11
2.1. Ефекат хлађења - гашење пожара снижавањем температуре .......................... 11
2.1.1 Подефекат испаравања .................................................................................... 12
2.1.2 Подефекат сублимације................................................................................... 12
2.1.3 Подефекат разлагања ....................................................................................... 12
2.1.4 Подефекат изједначавања ............................................................................... 13
2.2. Ефекат угушивања - гашење пожара поступком мењања квантитативног
односа гориве материје и кисеоника ......................................................................... 13
2.2.1 Подефекат одвајања ......................................................................................... 14
2.2.2 Подефекат разређења ...................................................................................... 14
2.2.3 Подефекат емулзије ......................................................................................... 14
2.3. Ефекат инхибиције - гашење пожара смањивањем брзине реакције
сагоревања антикаталитичким деловањем ............................................................... 14
3.СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ........................................................................ 16
3.1 Вода ........................................................................................................................ 16
3.1.1 Физичке особине воде ..................................................................................... 17
3.1.2 Хемијске особине воде .................................................................................... 18
3.1.3 Начин деловања воде при гашењу пожара .................................................... 19
3.1.4. Фактори који утичу на способност гашења пожара водом ........................ 20
3.1.5 Област примене воде као средства за гашење пожара ................................. 21
3.1.6 Средства за квашење ....................................................................................... 22
3.2 Прах ........................................................................................................................ 23
3.2.1 Основне особине прашкастих материја за гашење пожара ......................... 24
3.2.2 Начин деловања праха при гашењу пожара .................................................. 25
3.2.3 Прах за гашење пожара класе БЦЕ ................................................................ 26
3.2.4 Прах за гашење пожара класе БЦЕ који се користи заједно са пеном ....... 27
3.2.5 Прах за гашење пожара класе АБЦЕ ............................................................. 27
3.2.6 Специјални прахови за гашење запаљивих метала ...................................... 28
3.3 CO2 (угљен диоксид) као средство за гашење пожара ...................................... 29
3.3.1 Особине угљен диоксида ................................................................................ 29
3.3.2 Начин деловања угљен-диоксида при гашењу пожара ................................ 30
3.3.3 Област примене угљен-диоксида ................................................................... 31
3.4 Халони.................................................................................................................... 32
1
________________________________________________________________________
3.4.1 Хемијски састав и физичко-хемијске особине халона ................................. 32
3.4.2 Начин деловања халона при гашењу пожара ................................................ 33
3.4.3 Утицај халона на здравље људи и животну средину ................................... 34
3.5 Пена као средство за гашење пожара ................................................................. 36
3.5.1 Основне особине пене за гашење пожара ..................................................... 36
3.5.2 Начин деловања пене као средства за гашење пожара ................................ 37
3.5.3. Област примене пена ...................................................................................... 38
4. НОВА СРЕДСТВА 3А ГАШЕЊЕ ПОЖАРА................................................... 41
4.1 Хемијска средства за гашење пожара ................................................................. 42
4.1.1 Основне особине хемијских средстава за гашење пожара .......................... 42
4.1.2. Начин деловања хемијских средстава при гашењу пожара ........................ 43
4.1.3 Област примене хемијских средстава ............................................................ 43
4.1.4 Преглед и карактеристике „зелених“ - хемијских средстава за гашење
пожара ........................................................................................................................ 43
4.2 Инертна средства за гашење пожара .............................................................. 46
4.2.1 Основне особине инертних средстава за гашење пожара ............................ 47
4.2.2. Начин деловања инертних средстава при гашењу пожара ......................... 48
4.2.3 Област примене инертних средстава ............................................................. 49
4.3 Пиротехнички генерисани аеросоли ................................................................... 50
4.3.1 Основне особине пиротехнички генерисаних аеросоли .............................. 50
4.3.2 Начин деловања пиротехнички генерисаних аеросоли ............................... 50
4.3.3 Област примене пиротехнички генерисаних аеросоли ................................ 51
4.4. Приручна средства за гашење пожара ............................................................... 52
ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................... 53
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................. 55
РЕГУЛАТИВА ................................................................................................................ 55
ПРИЛОГ........................................................................................................................... 56
2
________________________________________________________________________
Увод
Откриће ватре, њених карактеристика и својстава која су значајна за човека
(тремичка обрада хране и сл.) једно је од најзначајнијих раних достигнућа која су
утицала на развитак људске врсте. Ватра је прво настајала самостално, без
човековог утицаја, као последица природних појава, удара грома или као последица
високих температура које су узроковале самозапаљење горивих материја. Једно од
првих открића које је одвојило савремене људе од њихових предака и утицало на
еволицију, било је намерно паљење ватре. У почетку човек ватру користи да би се
огрејао, затим да би припремио храну, а временом касније он користи енергију
добијену сагоревањем да изазове многобројне процесе и трансформише различите
видове енергије и употреби их у индустрији као и у свакодневном животу.
Проналазак ватре умногоме је олакшао човеков живот на планети, допринео
развитку људске цивилизације, али је употреба отвореног пламена донела и једну
опасну појаву. Та појава неконтролисаног сагоревања названа је пожар. Пожар
прузрокује или може проузроковати значајне материјалне губитке, контаминацију
животне средине, губитак живота и сл. Из ових разлога потребна је примена
адекватних мера заштите од пожара како би се обезбедила превенција, а у случају
појаве пожара, адекватна реакција (одговор), а након гашења пожара и санација
погођеног простора.
Заштита од пожара је комплексан систем који обухвата разноврсне друштвене
активности, почев од научних истраживања у различитим областима, апликације
резултата на конкретне услове, израде конзистентног система стандарда,
правилника и прописа, едукације на свим нивоима, па до непосредне репресије
пожара.
У Републици Србији, заштита од пожара нормативно је уређена Законом о заштити
од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/09, 20/15,87/18, 87/18 -др. закони) и
подзаконским актима. Применом Закона и подзаконских аката, перманентном
контролом примене прописаних мера заштите од пожара од стране надлежних
органа, едукацијом о опасностима које може да проузрокује ватра по живот и
здравље људи, материјална, културна добра и животну средину, утиче се на
превенцију стварања пожара и припрему за реаговање и реаговање у случају
пожара.
Имајући у виду карактеристике и врсте пожара, места њиховог настанка и сл, од
велике важности у поступку одговора на удес јесте избор одговарајућег средства за
гашење пожара. У даљем тексту, имајући у виду значај средстава за гашење пожара
и њихову примену у систему заштите од пожара, биће детаљно обрађена средства
за гашење пожара као и начин њихове примене. Овим радом, након дефинисања
појма пожара, класификације и најчешћих узрока пожара, дат је преглед средстава
за гашење пожара, њихових карактеристика и начина деловања истих на врсте
пожара.
3
________________________________________________________________________
1. ПОЖАР, ПОЈАМ, КЛАСИФИКАЦИЈА И УЗРОЦИ

1.1.Дефиниција пожара
Пожар је процес неконтролисаног сагоревања којим се угрожавају живот и здравље
људи, материјална добра и животна средина.1
Пожар представља нестационирани процес горења који се одвија у одређеном
простору и времену, а за чији је настанак потребно испуњење следећих основних
услова2:
1. Постојање гориве материје у одређеним – потребним количинама,
2. Непрекидно дотицање кисеоника у зону пожара,
3. Потребна енергија за настајање пожара и ослобађање топлотне
енергије.
Слика 1. Пожарни троугао

Основни фактори који непосредно утичу на развој пожара су:
 горива материја,
 струјање и измена ваздуха у зони пожара,
 карактер простора (објекта) где је пожар настао,
 временски услови,
 пропратне појаве.
Горива материја је један од основних фактора настајања пожара, а познавање
гориве материје количине која гора омогућује сагледавање карактеристика пожара
(брзина горења, интензитет ширења и сл.).
Струјање и измена ваздуха у зони пожара утиче на интензитет и развој пожара.
Ваздух струји према центру пожара (као последица повећане температуре) и од
њега навише. Ка жаришту струји незагрејан ваздух, а од жаришта навише емитује
1
Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/09, 20/15,87/18, 87/18 -др. закони. Члан 4)
2
Ињац Ј., Новаковић М., (2001). Средства за гашење пожара са тактиком гашења пожара, Виша
школа унутрашњих послова, Београд., стр.98 и 99
4
________________________________________________________________________
се загрејан ваздух и споредни продукти сагоревања. На овај начин врши се измена
ваздуха у зони горења.
Карактеристике простора у којем је пожар настао су важне из разлога што исте
утичу на могућност и степен ширења пожара. Уколико су објекти који су захваћени
пожаром изграђени од горивих материјала или се користе за складиштење
запаљивих, испраљивих, материјала склоних самозапаљењу и сл., интензитет
ширења пожара биће виши.
У случају пожара на отвореном простору, временски услови (киша, снег, ветар и
сл.) могу имати значајан утицај на развој пожара. Падавине као што су киша и снег,
у појединим случајевима могу довести до прекида сагоревања, док у условима
израженог ветра и високе температуре, може доћи до развијања и ширења пожара.
Поједине пропратне појаве пожара (ослобађање споредних продуката сагоревања,
радиоактивно зрачење, експлозија и сл.) додатно могу довести до усложњавања
услова за одговор на насталу ситуацију.
У складу са Законом о заштити од пожара, поред појма „пожар“, дата је и
дефиниција експлозије. Експлозија је процес наглог сагоревања који настаје као
последица употребе запаљивих течности, запаљивих гасова и осталих горивих
материја које са ваздухом могу створити експлозивну смешу експлозивних
материја праћену ударним таласом притиска продуката сагоревања и порастом
температуре, којим се угрожавају живот и здравље људи и материјална добра.3
Врло је битно уочити повезаност пожара и експлозије. Скоро по правилу
експлозија изазива пожар, а нису ретке ни ситуације када у пожару долази до
експлозије, па се одговор друштва одређује као заштита и спасавање од пожара и
експлозија.
Законом о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/09, 20/15,87/18, 87/18 -др.
закони) уређује се систем заштите од пожара, права и обавезе државних органа,
органа аутономне покрајине и органа јединица локалне самоуправе, привредних
друштава, других правних и физичких лица, организација ватрогасне службе,
надзор над спровођењем овог закона и друга питања од значаја за систем заштите
од пожара. Одредбе овог закона сходно се примењују и на заштиту од експлозија.
Заштита од пожара остварује се: организовањем и припремањем субјеката заштите
од пожара за спровођење заштите од пожара; обезбеђивањем услова за спровођење
заштите од пожара; предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи,
материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара; надзором над
применом мера заштите од пожара4 .
Законом о заштити од пожара дефинисане су:
 Обавезе субјеката заштите од пожара;
 Начела заштите од пожара,
 Планирање и организовање заштите од пожара;
3
Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/09, 20/15, 87/18, 87/18 - др. закони. Члан 4)
4
Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/09, 20/15, 87/18, 87/18 -др. закони. Члан 5)
5
________________________________________________________________________
 Надлежност Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране и
Војске Србије, Аутономне покрајине и органа локалне самоуправе у погледу
заштите од пожара и спасилачких активности,
 Обавезе правних лица, приватних предузетника, грађана и др. према
заштити од пожара и спасилачким активностима,
 Мере заштите од пожара,
 Надзор над спровођењем и извршењем одредаба овог Закона,
 Казнене одредбе,
 Прелазне и завршне одредбе.
Министарство унутрашњих послова у оквиру свог делокруга, обавља послове
значајне за спровођење заштите од пожара. Министарство унутрашњих послова у
овом смислу, обавља следеће послове:
1) планирање, организовање и спровођење мера заштите од пожара;
2) превентивне мере за спречавање избијања пожара и ублажавања последица
пожара;
3) надзор над применом одредаба овог закона и прописа донесених на основу
њега, планова заштите од пожара и других аката који се односе на заштиту
од пожара;
4) стручно оспособљавање припадника ватрогасно-спасилачких јединица;
5) школовање и усавршавање лица за обављање послова заштите од пожара;
6) израду Стратегије заштите од пожара;
7) сарадњу с осталим субјектима заштите од пожара;
8) друге послове у области заштите од пожара одређене законом5.
Поред наведених одредаба Закона о заштити од пожара, у циљу заштите и
спасавања људи, материјалних и културних добара од опасности изазваних
катастрофама спроводе се мере цивилне заштите, које су дефинисане Законом о
смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама ("Сл. гласник
РС", бр. 87/18).
У складу са Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним
ситуацијама, пожар може представљати техничко технолошку несрећу (изненадни
и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао контроли приликом
управљања одређеним средствима за рад и приликом поступања са опасним
материјама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу и
одлагању) или удес (догађај као што је емисија, пожар или експлозија који настане
као резултат неконтролисаног развоја догађаја током рада привредног друштва и
другог правног лица који доводи до озбиљне опасности по здравље људи и
животну средину, одмах или одложено, унутар или изван привредног друштва и
другог правног лица, а који укључује једну или више опасних супстанци).6
У циљу заштите заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара од
опасности изазваних катастрофама спроводе се мере цивилне заштите, а између
5
Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/09, 20/15,87/18, 87/18 -др. закони. Члан 17)
6
Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама ("Сл. гласник РС", бр.
87/18. Члан 2)
6
________________________________________________________________________
осталог и заштита и спасавање од пожара и експлозија. Према члану 72. Закона о
смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, заштита и
спасавање од пожара и експлозија обухвата организацију и спровођење
превентивних мера у свим срединама, а посебно објектима у којима се складиште
запаљиве и експлозивне материје и просторима где постоји могућност настанка
пожара.
1.2 Класификација пожара

Подела пожара има више, а споменућемо најбитније. Класификација пожара према
месту развоја пожара тј. према месту његовог настајања и ширења у зависности од
услова гасне и топлотне измене могу се поделити на спољашње и унутрашње
пожаре. Спољашњи пожари се развијају на отвореном или су то унутрашњи
пожари који се рушењем конструкције претварају у отворене спољашње пожаре, а
типичан пример су шумски пожари, пожари запаљивих течних материја, пожари на
постројењима на отвореном терену итд. Унутрашњи пожари се одвијају унутар
неког оивиченог затвореног простора. У зависности од висине и намене
грађевинских објеката делимо их у три групе7:
1. Пожари на зградама висине до 6 метара у којима се прозорски отвори
налазе на истом нивоу, где се гасна измена врши у границама висине тих
отвора
2. Пожари у зградама чија висина износи више од 6 метара и где су отвори на
различитим нивоима. У таквим просторијама долази до пада притиска по
висини, а што узрокује велике брзине кретања гасова.
3. Пожари који се одвијају при потпуно затвореним отворима или где отвора,
осим улазног уопште и нема, а где је елиминисана могућност дотока
свежег ваздуха.
Према обиму и величини пожари могу бити: мали пожари, средњи пожари, велики
пожари и катастрофални пожари. Мали пожари се гасе приручним средствима уз
лично ангажовање. Средњим пожаром сматра се ватром захваћена једна или више
просторија неког објекта и гаси га ватрогасно одељење или ватрогасни вод са
припадајућом опремом у зависности од интензитета. Великим пожаром се сматра
пожар који се шири по целом спрату, неким делом подрума или кровне
конструкције, или је захватио цели објекат и за његово локализовање потребна је
ватрогасна чета. Блоковски пожар представља пожар читавих блокова стамбених,
пословних зграда и делова насеља и ту је осим постојећих ватрогасних јединица и
технике потребно мобилисати и нове расположиве снаге у људству и опреми.8
Према фази развоја, ослобађању топлотне енергије, продуката горења и брзине
ширења разликујемо: почетну, разбукталу и фазу живог згаришта са свим својим
специфичностима.
7
Ињац,Ј.,Новаковић,М.,(2001) стр. 100
8
Исто, стр. 101 и 102
7
________________________________________________________________________
Према врсти и карактеру гориве материје и могућности примене адекватног
средства за гашење, пожаре разврставамо у пет класа и то: 9
 Класа А - Пожари чврстих запаљивих материја у којима се појављује
жар, као што су пожари дрвета, хартије угља, текстила итд. За гашење се
најчешће користи вода и неке врсте праха.
 Класа Б - Пожари запаљивих течности у којима не долази до појаве жара,
као што су низ деривати, алкохола, смола воскова, катрана итд. За
гашење ових пожара се најчешће користе пена, прах, хемијска средства и
СО2.
 Класа Ц - Пожари запаљивих гасова, као што су ацетилен, водоник,
метан, пропан итд. За гашење ових пожара се најчешће користе прах,
хемијска средства и СО2.
 Класа Д - Пожари запаљивих метала, као што су алуминијум,
магнезијум, алкални метали, запаљиве легуре итд. За гашење ових
пожара се користи специјални прах и песак.
 Класа Ф – пожари масти и уља (биљних и животињских масти и уља)
SRPS EN 2:2011.
1.3 Узроци пожара

У циљу што успешнијег одговора на пожар, потребно је елиминисати његове
узроке. Питањима узрока пожара бави се пожарна превентива, а елиминисање
узрока пожара подразумева знање о њиховом настајању, тј. како и где се јављају.
Одговоре на ова питања дају анализе пожара, те се на основу статистичких
података о узроцима пожара, предузимају потребне превентивне мере.
Основна класификација поделе узрока пожара је:10
 Техничка неисправност- кварови
 Технички недостаци- непоштовање техничких прописа, лош квалитет и др.
 Људски фактор-непажња, нехат, дечија игра, намерно паљење
 Организациони недостаци-одсуство контроле, организација пожарне
службе, непоштовање закона
 Природни узрочници- гром, земљотрес, сунце
Најчешћи узрочници пожара према статистици су:
1. Електрицитет са 23% водећи узрочник пожара у индустрији. Пожари настају
у инсталацијама- проводницима, моторима, постројењима за пренос,
трансформацију и расподелу електричне енергије. Електроенергетска
постројења инсталације и уређаји чине нервни систем у индустрији техничо-
технолошким процесима и складиштима, па се њиховом пројектовању,
извођењу, употреби и одржавању поклања изузетна пажња.
2. Свуда присутан фактор као потенцијални узрок пожара је пушење око 18%
случајева. Перманентном едукацијом, контролом и подизањем свести код
9
Ккласификацији пожара у складу са стандардом SRPS EN 2:2011 („Сл. гласник РС“, бр. 30/11)
10
Бујандрић В., Бујандрић Н., (1995). Пожар, гашење и противпожарна техника, Ведеко, Београд,
стр. 93
8
________________________________________________________________________
запослених поготову код процеса са високим степеном пожарне опасности
постижу се најболји резултати у области превенције.
3. Због неодржавања и неподмазивања ротирајућих делова машина долази до
трења које је у око 10% случајева узрок настанка пожара. Загревање
металних површина настаје услед трења, због неодржавања и
неподмазивања, на пример ротирајућих делова машина, због лоше
прилагођености преносника итд. Трење може створити високе температуре
довољне за паљење. Спречавање тог узрочника врши се поштовањем
упуства за одржавање и контролом.
4. Прегрејани метали - 8% Технолошки процеси који имају абнормално високе
температуре, посебно ако они укључују загрејане запаљиве течности и
материје у сушарама, могу бити узрочници пожара. Овде се узроци паљења
спречавају пажљивим надзором технолошких процес, стручним
оспособљавањем особља и добрим одржавањем уређаја и инструмената за
контролу топлоте.
5. Загрејане површине - 7% Топлота из котлова, пећи, загрејаних канала и
токова, електричних лампи, топлота при топљењу метала може бити узрок
паљења запаљивих течности и других материјала. Спречавање ових узрока
врши се одговарајућим обликовањем и добрим одржавањем цевовода за
проток запаљивих течности. Одржавање се постиже прочишћавањем канала
и пролаза, као и добром циркулацијом ваздуха (вентилација).
6. Отворени пламен - 7% Неправилном употребом преносник горионика,
котлова, уређаја за сушење, пећи, преносних грејних тела, пламен од гаса
или запаљиве нафте спада у ову групу узрочника пожара. Правилним
поступком у раду као и применом одговарајућих прописа, редовним
одржавањем уређаја, адекватном вентилацијом, правилним складиштењем
запаљивих материја и чувањем отвореног пламена од запаљивих материја
отклањају узрочнике пожара ове групе.
7. Запаљиве варнице – 5% Варнице које излазе из пећи, огњишта, различите
процесне опреме, индустријских превозних средстава припадају овој групи
узрочника пожара. Спречавање паљења варницама врши се добром
конструкцијом уређаја и затварањем комора за сагоревање.
8. Самопаљење – 4% Спонтано паљење врши се индустријским и другим
отпацима, остацима из шушара, честицама и материјалима који су склони да
се при загревању пале. Овај узрок паљења спречава се дневним уклањањем
отпадака и прљавштине, поштовањем технолошког и радног процеса,
изолацијом складишта и материјала склоних самозапаљењу.
9. Сечење и заваривање – 4% Ужарене честице, варнице и растопљене капи
метала носе топлоту и могу изазвати паљење. Спречавање паљења врши се
контролом исправности опреме, алата, инсталација и поступак, као и
поштовањем технолошке и пожарне безбедности.
10. Изложеност ватри – 3% Запаљиви материјали изложени непосредном
утицају ватре, узрочник су пожара из ове групе. Најефикаснија баријера
ватри су голи зидови заштићени спринклерима или армираним стаклом у
зависности од јачине изложености ватри.
9
________________________________________________________________________
11. Намерно паљење – 3% То је злонамерно изазван пожар од стране разниох
лица и из разних побуда. Спречава се осматрањем,, организацијом чуварске
службе, постављањем ограда и другим безбедносним мерама.
12. Механичке честице – 2% Честице од страног тела металног тела у
машинама, при операцијама дробљења и мрвљења, могу бити узрок
настанка пожара. Спречава се држањем материјала за дробљење чистим и
уклањањем страних металних материјала магнетом или неком поступком
сепарације.
13. Кључали метали – 2% Пожар је у овом случају изазван преливањем метала
из оштећених пећи или лошим руковањем. Спречава се праволним радом и
одржавањем опреме.
14. Хемијски процеси - 1% Пожар могу изазвати неконтролисани хемијски
процеси, хемијске реакције са другим материјалима, разлагање непостојаних
материјала. Спречава се правилним радом и контролом, пажљивим
руковањем и складиштењем уз избегавање утицаја топлоте и удара.
15. Статички електрицитет - 1% паљење запаљивих гасова, пара и прашине,
настаје услед ослобађања нагомиланог статичког електрицитета на опреми,
материјалима или људском тел. Спречава се уземљењем, јонизацијом.
16. Муња - 1% Директни удари грома, варнице од индуковане струје у
електричним колима и опреми могу изазвати пожар. Заштита се врши
громобранима, кондензаторима и уземљењем.
17. Разни узроци – 1% То су неубичајено и релативно безначајни узроци
неукључени у горње класификације.11
11
Бујандрић,В., Бујандрић,Н., (1995) стр. 94,95,96
10
________________________________________________________________________
2. ЕФЕКТИ ГАШЕЊА ПОЖАРА

Гашење пожара се своди на елиминацију бар једног од услова неопходних за
одвијање процеса горења, што се постиже увођењем материја које својим
деловањем могу снизити температуру учесника процеса горења или утицати на
промену квантитативних количина гориве материје и кисеоника. У неким
случајевима се смањење брзине хемијске реакције сагоревања може постићи
увођењем материја које својим присуством мењају брзину реакције сагоревања. 12
Горење као процес подразумева низ сложених реакција, међутим поступак гашења
пожара, који прати низ физичких, хемијских, термичких и струјних процеса, може
бити још сложенији. Из тог разлога се процес гашења пожара може поделити на
појединачне ефекте и подефекте гашења. При томе се мора имати у виду да
ниједно средство за гашење нема само један ефекат гашења, поготову не само један
подефекат.13
Процеси гашења пожара могу се поделити на следеће ефекте и подефекте:
1) гашење ефектом хлађења;
 подефекат испаравања,
 подефекат сублимације,
 подефекат разлагања,
 подефекат изједначавања,
2) гашење ефектом угушивања;
 подефекат одвајања,
 подефекат разређења (инертизације) и
 подефекат емулзије,
3) гашење ефектом инхибиције;
 подефекат хомогене и
 подефекат хетерогене инхибиције (антикатализе).
2.1. Ефекат хлађења - гашење пожара снижавањем температуре

Као што је познато, процес сагоревања може настати и трајати само ако у зони
сагоревања постоји одређена температура која зависи од природе материја.
Порастом температуре битно се повећава брзина хемијске реакције и обрнуто. За
реакцију сагоревања, као и за све остале хемијске реакција, важи правило (Ван
Хофово правило) да се повећањем температуре за сваких 10°С брзина реакције
удвостручава.
Сходно томе, повећавање температуре за 100°С изазива повећање брзине реакције
за око 1.000 пута, док повећање температуре за 200°С повећава брзину реакције за
1,000.000 пута. Важи и обрнуто, снижавањем температуре за само 10°С брзина
12
Ињац,Ј.,Новаковић,М., (2001) стр. 19
13
Михајловић Е., Млађан Д.,Јанковић Ж. (2008), Процеси и средства за гашење пожара, Факултет
заштите на раду, Ниш; стр. 67
11
________________________________________________________________________
реакције се смањује на половину, а смањењем температуре за 100°С брзина се
смањује 1.000 пута.
Та зависност брзине реакције од температуре је искоришћена за поступак гашења
пожара снижавањем температуре, односно хлађењем. Код гашења пожара
хлађењем смањује се температура у зони реакције до испод критичне тачке када
престаје реакција сагоревања.
Средство за гашење може успешно да снизи температуру само ако је у стању да из
зоне сагоревања веже што већу количину ослобођене топлоте за што краће време.
Количина топлоте коју средство за гашење везује за себе назива се "специфичним
капацитетом хлађења". Он се може израчунати из термодинамичких података и
добрим делом зависи од специфичне површине средства за гашење.
Технички гледано најбољи ефекти гашења се постижу загревањем или
испаравањем средстава за гашење.
Вредности специфичног топлотног капацитета се односе само на повећање
температуре у оквиру једног агрегатног стања. Због тога, код течних средстава за
гашење ефекат хлађења на бази специфичног топлотног капацитета се своди на
температурни опсег између нормалне температуре и температуре кључања (код
воде је опсег између 0-100°С). Постизањем температуре кључања, температура
течности се више не повећава (даљим загревањем), већ се апсорбована топлота
користи за испаравање и остаје у пари као латентна топлота. Под специфичном
топлотом испаравања подразумевамо количину топлоте потребну да одређену масу
течности преведе у парно стање. Од свих материја које долазе у обзир као средства
за гашење, вода има највећу топлоту испаравања (2.257 KJ/kg).
Снижавање температуре учесника у процесу горења се може постићи, у мањој
мери, и поступцима топљења, разлагања и сублимације средстава за гашење. Ови
поступци имају само теоретски значај, док се о практичном значењу не може
говорити, с обзиром да се овим поступцима може везати врло мало топлоте.14
2.1.1 Подефекат испаравања
Овај подефекат гашења појављује се при преласку течности у гасовито стање -
промени агрегатног стања средства за гашење. Приликом овог ефекта средство за
гашење узима потребну топлоту за своје испаравање од пожара. Одузимањем
топлоте процесу сагоревања смањује се температура сагоревања а тиме и његова
брзина.
2.1.2 Подефекат сублимације
То је процес када материја прелази директно из чврстог у гасовито стање. Ефекат
сублимацује одговара ефекту испаравања. Овај ефекат долази у обзир само код
угљен диоксида, односно при преласку снега у гас.
2.1.3 Подефекат разлагања
Ефекат разлагања се јавља када средство приликом гашења претрпи хемијско-
пирогене, затим термичке дисоцијације и друге промене. Сви ови процеси су
14
12
________________________________________________________________________
ендотермни, што значи да од пожара одузимају топлоту, а тиме смањују брзину
сагоревања и гасе пожар.
2.1.4 Подефекат изједначавања
Неке запаљиве материје као што су минерална уља, стварају високу температуру
при сагоревању, на својој горњој површини. Од горње површине ка унутрашњости
температура нагло пада. Ово је био подстрек за идеју да се температура горњег
слоја течности смањи на тај начин што би се мешали горњи и доњи слојеви.15
2.2. Ефекат угушивања - гашење пожара поступком мењања квантитативног

односа гориве материје и кисеоника
Могућност гашења пожара поступком мењања квантитативног односа горива и
кисеоника произлази из законитости да материје међусобно реагују у одређеним
количинским односима (Прустов закон). Зато за сваку хемијску реакцију постоји
само један количински однос реагујућих материја ("стехиометријски однос").
Тако, на пример, сагоревање водоника се може представити реакцијом из које се
може видети да два дела водоника реагују са једним делом кисеоника градећи два
молекула воде, што одговара тежинском односу 1 према 8.
2Н2 + О2→ 2Н2О
Брзина хемијске реакције зависи од концентрације реагујућих материја. Уколико је
концентрација већа, утолико је већа и брзина хемијцке реакције и обрнуто.
Тако хемијска реакција сагоревања може да се одиграва само при релативно
високој минималној брзини реакције, а смањење концентрације кисеоника са 17%
на 15% доводи, код већине горивих материја, до прекидања процеса горења. Само
мали број материја може да гори на нижој концентрацији кисеоника. а то су, пре
свега, материје које су саме по себи богате кисеоником (нитро целулоза и сл.).
Гашење пожара овим поступком може се постићи: смањивањем концентрације
кисеоника, спречавањем даљег дотока гориве материје или потпуним одвајањем
гориве материје од кисеоника.
Смањивање концентрације кисеоника у зони сагоревања се постиже увођењем гаса
за гашење (угљен-диоксид, инерген) у довољној количини како би концентрација
кисеоника опала на 10-15 %. То захтева употребу велике количине средстава за
гашење. Због тога, када желимо да постигнемо потпуну сигурност одређеног
простора штићеног стабилним системом за гашење угљен-диоксидом, морамо
располагати количином од 1 kg угљен-диоксида по 1 m3 простора, што одговара
концентрацији гаса за гашење од 50%.
Да би се количински смањио удео гориве материје у процесу горења и на тај начин
смањила брзина хемијске реакције горења, мора се спречити доток гориве материје
или извршити потпуно одвајање гориве материје од кисеоника.
15
Бујандрић,В., Бујандрић,Н., (1995) стр. 125
13
________________________________________________________________________
Одвајање учесника реакције се може практично извести тако што се спречи доток
горива материје ка кисеонику или када се између њих постави средство које врши
одвајање механичким путем.16
2.2.1 Подефекат одвајања
Овај подефекат спада у ефекте угушивања, јер се дејством средства за гашење
пожара, врши раздвајање гасне фазе од течне. Типичан пример овог ефекта гашења
је код пожара запаљивих течности и њиховог гашења ваздушном пеном. Слој пене
који покрива упаљену течност одсеца гасну фазу изнад течности, тако да прекида
даље испаравање течности.
2.2.2 Подефекат разређења
Средство за гашење код овог ефекта, има за циљ да смањи концентрацију запаљиве
материје и оно се овде понаша као ометајућа примеса у процесу сагоревања.
Највећи ефекат се постиже смањивањем концетрације кисеоника у односу на
запаљиву материју. Количина кисеоника у ваздуху запремински износи 21%.
Његово смањење на 15% већ онемогућава процес сагоревања већине горивих
материја. Ово смањење се постиже испуњењем неког простора са 30% гаса, као
средства за гашење.17
2.2.3 Подефекат емулзије
Нека средства за гашење, као што је на пример прах, имају способност стварања
емулзије са уљима. При термичком разлагању праха, добија се вода, СО2 и
неутрални натријум карбонат (Na2CO3) који са уљима ствара емулзију. Као
емулгатор, при гашењу пожара уља, може бити и вода. При томе се ствара пена
која има, поред ефекта емулзије и ефекат одвајања.
2.3. Ефекат инхибиције - гашење пожара смањивањем брзине реакције

сагоревања антикаталитичким деловањем
Реакција сагоревања, у одређеним околностима зависи и од присуства материја које
својим деловањем могу убрзати или успорити реакцију. Те материје су познате под
заједничким именом катализатори.
Применом ових материја можемо утицати на промену брзина хемијске реакције
сагоревања и самим тим је прекинути. Материје које успоравају брзину реакције се
називају антикатализатори или инхибитори, а сам процес се назива
антикаталитички процес.
Антикаталитички процес или инхибиција се може одвијати на два начина.
Хомогена инхибиција се састоји у везивању радикала насталих у процесу горења са
радикалима насталим термичким разлагањем средстава за гашење пожара, чиме се
прекида ланчани процес сагоревања.
Хетерогена инхибиција се састоји у прекидању процеса горења на тај начин што
радикали створени у процесу горења предају део своје енергије средству за
16
Ињац,Ј.,Новаковић,М., (2001) стр. 20 и 21
17
Бујандрић,В., Бујандрић,Н., (1995) стр. 126 и 127
14
________________________________________________________________________
гашење, тако да долази до повратне реакције (рекомбинације радикала) и
прекидања реакције. То се дешава и при контакту радикала са површином зрна
праха. Познато је да један килограм праха гранулације 0,02 - 0,03 mm има
специфичну површину од неколико стотина квадратних метара, што објашњава
велику ефикасност у прекидању процеса горења.18
18
15
________________________________________________________________________
3.СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Средства за гашење су материје које бачене на пожар, прекидају процес сагоревања
и гасе пожар. Гашење се врши неким од наведених ефеката гашења у претходном
поглављу. Као средства за гашење користе се материје у чврстом, течном,
гасовитом стању и у мешовитој фази. Универзалног средства за гашење, односно
средства које би било прикладно за гашење свих врста пожара, нема.
Поделу средства за гашење можемо вршити на више начина. Тако би, прва подела
могла бити према агрегатном стању у коме се налазе при коришћењу и то19:
1) Чврсте материје- прах, соли, песак,
2) Течне материје- вода, тешка уља,
3) Гасне материје,
4) Комбиноване материје- пена, вода са додацима, прах са угљен диоксидом
или азот.
Према начину дејства-ефекту гашења, као њиховом основном особином, средства
за гашење делимо:
1) Ефекат хлађења: вода и неке специјалне течности,
2) Ефекат угушивања: прах, угљен диоксид, водена пара,
3) Антикаталитички ефекат: халогени угљоводоници,
4) Делимично расхладни и загушујући ефекат: ваздушна и хемијска пена,
5) Делимично загушујући и антикаталитички ефекат: прах,
6) Делимично антикаталитички и расхладни ефекат имају: емулзије халогених
угљоводоника.
3.1 Вода
Када је почео да користи ватру, праисторијски човек је брзо научио и како да се
брани од ње.
Посматрајући пожаре изазване природним појавама, човек је уочио да се ватра гаси
водом. Од тих најранијих дана у развоју цивилизације почиње примена воде као
средства за гашење. Дуго година она је представљала једино средство, а и данас, у
савременој заштити од пожара, има највећу примену у гашењу пожара различитих
материја.
Може се користити директно или у смеши са различитим хемијским једињењима
која повећавају њену способност прекидања процеса горења.
Извори снабдевања водом могу бити површински (реке, језера итд.) и подземни
(бунари).20
19
20
16
________________________________________________________________________
3.1.1 Физичке особине воде
На нормалној температури, чиста вода је течност без укуса и мириса, безбојна је у
тањим слојевима, док је у дебљим заленкасто-плава. Као и све течности вода је
незнатно стишљива. Ако се 1.000 cm3 воде подвргне притиску од две атмосфере,
запремина ће се смањити за 0,05 cm. Ово веома мала стишљеност је ипак значајна,
јер ако би вода била потпуно нестишљива, просечни ниво мора био би за 35 m
виши него што је данас и 4% садашњег копна налазило би се под водом.
Неметалне течности су лоши проводници топлоте. Од свих њих вода најбоље
проводи топлоту, иако је и њена термичка проводљивост мала.
Вода кључа на 100°С под притиском од 760 mmHg. Уколико је притисак већи,
утолико је тачка кључања виша и обрнуто.
У моменту мржњења вода се шири, тако да 100 cm3 течне воде на 0°С даје
приближно 110 cm леда на истој температури. Ако се вода замрзне у цевима или
судовима, услед њеног ширења долази до њиховог пуцања.
Хемијски чиста вода је слаб проводник електричне струје и њена специфична
електрична проводљивост на 25 С износи 0,043 х 106 . Електрична проводљивост
воде расте са садржајем растворених електролита (соли, базе, киселине).
Додавањем средстава за стварање пене или средстава за снижавање тачке мржњења
воде, проводност се повећава и то за 100-1.000 пута у односу на дестиловану воду.
Коришћењем воде за гашење пожара, у неким случајевима можемо доћи у контакт
са електричном струјом, а с обзиром на то да људски организам проводи
електричну струју, потребно је познавати све опасности које из тога произлазе.
У Табела 1 су дати подаци о дејству електричне струје на људски организам у
зависности од јачине струје.21
Табела 1. Дејство електричне струје на људски организам
Јачина струје Дејство
0,9 – 1.2 mA Осећа се на тачку додира
1,2 – 1.6mA Жмарци у рукама
1,6 – 2,2 mA Утрнуће шаке
2,2 – 2,8mA Утрнуће шаке и лакта руке
2,8- 3,5mA Лака одузетост руке
3,5 – 4,5mA Јака одузетост руке
4,5 - 5,5mA Грч у доњем делу руке
5,5 - 7,0mA Грч у горњем делу руке
7,0 - 15,0mA Није више могуће пуштање проводника
(може се издржати 15 секунди)
50 mA Смртне последице
На бази испитивања вршених у циљу одређивања минималних безбедносних
растојања млазница од електричних уређаја под напоном. Предложена безбедносна
растојања дата су у Табела 2.22
21
Ињац,Ј.,Новаковић,М.,(2001) стр. 26
17
________________________________________________________________________
Табела 2. Минимална безбедносна растојања млазница од електричних уређаја
Напон(v) Минимална безбедносна растојања(m)
Ел. уређај Проводник Млазница 11/8 Млазница 11/2

635 1100 1,9 2,8
1270 2200 3,5 4,9
1905 3300 4,6 6,7
3175 5500 5,5 8,3
4215 6600 5,8 8,9
6350 11000 6,1 9,2
12700 22000 7,6 10,0
19050 33000 9,2 12,2
3.1.2 Хемијске особине воде

Сједињавање водоника и кисеоника при коме настаје вода, праћено је ослобађењем
велике количине топлоте
2HgО + О2 2H2О + 116,2 Cal
Обрнути процес, термичко разлагање воде, могуће је на вишим температурама, а
степен разлагања зависи од температуре.
Табела 3. Односи између температуре и степена разлагања23
Температура (у °C) Степен разлагања (у %)

1124 0,0073
1984 0,77
2369 4,33
2488 8,6
2656 11,1
Термичким разлагањем воде настају експлозивне гасне смеше водоника и

кисеоника.
Алкални метали (натријум, калијум итд.) лако реагују са водом на обичној
температури.
2Na + 2Н2О → 2NaOH + Н2
Земноалкални метали (калцијум, стронцијум) се слично понашају.
Са + 2Н2О → Са(ОН)2 + Н2
22
23
Исто стр. 27
18
________________________________________________________________________
Поједини метали (магнезијум, цинк и гвожђе) реагују са воденом паром, а
алуминијум у праху реагује са водом, при чему га ослобођена топлота пали.
Усијане металне површине такође реагују са водом, при чему долази до издвајања
знатних количина топлоте.
Fe + Н2О →FeO + Н2
Неметали највећим делом не реагују са водом. Изузетак је угљеник који загрејан до
белог усијања разлаже водену пару градећи водени гас (експлозивна смеша).
С + Н2О → СО + Н2
Вода реагује са карбидима градећи ацетилен.
СаС2 + 2 Н2О → С2Н2 + Са(ОН)2
Реакција је егзотермног карактера, а издвојена топлота доводи до паљења
ацетилена.
Вода се меша са многим неорганским и органским киселинама при чему долази до
издвајања знатне количине топлоте.
3.1.3 Начин деловања воде при гашењу пожара
Основни начин деловања воде при гашењу пожара се огледа у њеној способности
да апсорбовањем топлоте, ослобођене у процесу горења, снижава температуру
гориве материје до испод температуре паљења, чиме се прекида процес горења. 24
Способност снижавања температуре гориве материје уз дејство воде, у вези је са
њеним специфичним топлотним капацитетом и топлотом испаравања.
Специфични топлотни капацитет воде је количина топлоте потребна за загревање 1
kg воде за 1°С и она износи 4,187 кЈ. У поређењу са другим материјама, вода има
знатно већи специфични топлотни капацитет.
Табела 4. Специфични топлотни капацитет појединих материја
Материја Специфични топлотни капацитет
Вода 4200
Алкохол 2500
Лед 2100
Алуминијум 880
Стакло 800
Гвожђе 160
Олово 130
Количина топлоте потребна за испаравање 1 kg воде на тачки кључања је топлота
испаравања воде и она износи 2,257 кЈ.
Ефектом снижавања температуре гориве материје не заустављају се само термички
услови реакције, већ се прекидају и термички процеси разлагања чврстих материја
и спречава појава запаљивих продуката овог разлагања.
24
Ињац,Ј.,Новаковић,М., (2001) стр. 28 и 29.
19
________________________________________________________________________
Приликом гашења пожара водом, у затвореним просторима се поред овог ефекта
јавља и ефекат "угушивања" услед створене водене паре. Потпуним испаравањем
воде ствара се око 1.700 литара водене паре која истискује ваздух из зоне пожара и
на тај начин се смањује количина кисеоника, што доводи до прекидања процеса
горења.
Ефекат "угушивања" код гашења тињајућих пожара није од великог значаја, с
обзиром на то да врло често горива материја у себи садржи потребан кисеоник за
горење.
Код интензивног горења, због кратког временског контакта са материјом која гори,
не ствара се довољно водене паре, па је стога утицај ефекта угушивања незнатан.
При гашењу запаљивих течности и које се мешају са водом, или гашењу запаљивих
чврстих материја које се растварају у води, јавља се и ефекат разблаживања, услед
смањења њихове способности да горе.
Поред наведених ефеката гашења, од значаја су и ефекат раслојавања (раздвајања)
када се дејством компактног воденог млаза врши одвајање гориве материје од
извора паљења и ефекат "одношења" пламена, механичким деловањем воде.25
3.1.4. Фактори који утичу на способност гашења пожара водом
На способност гашења водом највише утичу следећи фактори:
 величина капи воде,
 утрошак воде,
 утицај различитих додатака,
 карактер запаљиве средине.
Величина капи воде. Ефикасност гашења пожара водом у директној је вези са
величином њених капи. Најефикасније су капи димензија 100-1.000 µ. Ефикасност
опада са порастом величине капи воде.
Фино распршена вода је погоднија за гашење од грубо распршене воде због
скраћеног времена испаравања, повећања коефицијента преноса топлоте и
апсорпционе моћи.
Утицај различитих додатака. Способност гашења водом се може повећати
додавањем различитих материја. Извршеним испитивањима је утврђено да се
ефикасност гашења повећава додатком соли алкалних метала (калијум и натријум
карбонат и бикарбонат).
Повећање ефикасности додатком наведених соли се објашњава тиме што се
испаравањем раствора соли у пламену издваја слободна со, под чијим се утицајем
пероксиди, који су неопходни за одржавање горења, разлажу и реакција горења се
прекида.26
Вршена су испитивања утицаја и других додатака. Тако су се водени раствори
диамонијум-фосфата, амонијум-фосфата и карбоксиметил-целулозе, користили за
25
26
20
________________________________________________________________________
гашење шумских пожара. Испитивани додаци повећавају вискозитет воде, њен
топлотни капацитет, а таква вода се лепи за растиње.
Смањивање отпора при кретању воде кроз црева и инсталације, постиже се
додатком различитих синтетичких супстанци (сулфоновани полифенил толуени,
полиакриламиди, оксид полиетилена и др.). Смањивањем отпора смањује се и пад
притиска, чиме се повећава домет млаза и проток воде.
Различита испитивања су показала да се при концентрацији наведених полимера од
свега стотог дела процента, домет млаза воде може двоструко повећати.
Додаци на бази соли алкалних метала утичу на величину капи распршене воде.
Њихов утицај није велики, а испитивања су показала да величина капи у већој мери
зависи од конструкције млазнице и притиска под којим се избацује вода.
Поједине материје које се додају у циљу снижавања тачке мржњења воде у
извесној мери утичу на њену ефикасност као средства за гашење пожара.
Тако је испитивањима утврђено да се ефикасност воде смањује додатком гликола и
алкохола (Табела 5).
Средства за снижавање температуре мржњења на бази алкалних соли утичу на
величину капи воде, али истовремено повећавају њено корозивно дејство.
Корозивно дејство воде се може спречити превлачењем судова у којима се она
налази, пластичним материјалима, или додавањем инхибитора корозије.
У употреби су три групе инхибитора:
 неоргански анодни (фосфати, карбонати и силикати алкалних метала),
 неоргански катодни (калцијум бикарбонат),
 органски (смеше танина, натријумбензанат).
Табела 5. Ефикасност воде са додатком алкохола27
Садржај Температура Време
алкохола мржњења гашења
% °С s
0 0 15
10 -4 25
20 -9 35
30 -16 35
40 -25 не гаси
3.1.5 Област примене воде као средства за гашење пожара
Вода се користи за гашење пожара следећих класа28:
1. Најефикаснија је за гашење пожара чврстих материја (класа А), с обзиром на
чињеницу да од свих средстава за гашење пожара, има највећи ефекат
27
Исто стр.31
28
Ињац,Ј.,Новаковић,М., (2001) стр 31 и 32
21
________________________________________________________________________
хлађења, што је у случају пожара ових материја готово једини начин
гашења. Пожари чврстих материјала се најчешће гасе применом воде у
облику пуног или распршеног млаза.
2. Запаљиве течности (класе Б) са температуром кључања преко 80°С могу се
гасити распршеним млазом воде, а запаљиве течности, које се мешају са
водом (алкохоли, ацетони, органске киселине и др.) могу се гасити и пуним
млазом, при чему до изражаја долази ефекат разблажавања.
3. Запаљиви гасови (водоник, ацетилен, природни гас и др.) могу се успешно
гасити водом, при чему до изражаја долази ефекат "раздвајање" и ефекат
"одношења" пламена.
4. Пожари запаљених метала (алуминијум, магнезијум, алкални метали) не
могу се гасити водом, због опасности од термичког разлагања воде и
стварања праскавог гаса.
Вода се не сме користити за гашење:
 бело усијаних материјала и ужареног угља због опасности од стварања
праскавог гаса и угљенмоноксида,
 метало-органских једињења, металних-хидрида и других једињења која
хидролизом развијају запаљиве гасове,
 лаких метала (алуминијум, магнезијум) због опасности од стварања
праскавог гаса,
 алкалних метала (литијум, натријум. калијум) због хемијске реакције у којој
долази до ослобађања и паљења водоника,
 органске и неорганске материје, које у додиру са водом ослобађају велике
количине топлоте.
Недостаци воде као средства за гашење:
 не гаси пожаре запаљивих течности чија је температура кључања испод
80°С,
 може проузроковати велике штете на зградама, у библиотекама итд.
 многе материје у контакту са водом нагло бубре (житарице и др.), чиме се
повећава запремина и тежина таквих материја, па се јавља опасност од
обрушавања објеката у којима се складиште,
 није ефикасна за гашење пожара прашкастих материја и гумених производа
због мале способности продирања. Овај недостатак може се компензовати
великим утрошком воде или додавањем средстава за квашење,
 на температурама испод 0°С вода прелази у чврсто стање.
3.1.6 Средства за квашење
За гашење пожара материјала у које вода слабо продире користе се средства за
квашење. Ова средства спадају у групу површински активних материја које својим
деловањем смањују површински напон воде, а самим тим и величину капи воде.
22
________________________________________________________________________
Површински активне материје се деле на29:
 анјон-активне (сапуни, детерџенти)
 катјон-активне (соли органских једињења која садрже азот)
 нејоногене-активне (полиамини, полиестри)
 амфотерне (алкилбетаин и сулфобетаин)
Средства за квашење се обично додају у концентрацији 0,5-5,0%.
Додатком ових средстава брзина гашења појединих материјала и утрошак воде се
знатно мењају. Тако се коришћењем овлаживача НП-1 за гашење пожара појединих
материјала потребна количина воде смањује како је приказано у Табела 6.
Табела 6. Укупан утрошак течности30
Материјал Вода (l) 0,03% раствор Уштеда у % (теж)
НП-1
Тресет 0,8 0,4 50%
Дрво 0,3 0,2 33%
Суво дрво 1 0,5 50%
3.2 Прах
Практична примена прашкастих материјала за гашење пожара је почела 1912.
године појавом првих ручних апарата за гашење пожара прахом. Наиме, те године
је у Немачкој заштићен патент под називом "Апарат за гашење пожара деловањем
сабијеним гасом за гашење који дејствује као средство за стварање притиска".
Принцип рада апарата, као и средства која су се налазила у њему у основи су
блиска савременим апаратима за гашење пожара прахом.
Даљим усавршавањем апарата и проналажењем нових прашкастих материјала за
гашење пожара, са тржишта се потискују до тада неприкосновени апарати са водом
и пеном.
Према неким подацима, у Великој Британији, САД и Савезној Републици
Немачкој, више од 75% свих средстава за гашење пожара урађена су на бази
различитих прашкастих материјала.
Данас се на тржишту може наћи широк избор прашкастих материјала за гашење
пожара различитог састава, који се у суштини могу поделити према намени у три
групе: БЦЕ, АБЦЕ и специјални прах за гашење пожара запаљивих метала.31
29
30
Исто, стр. 33
31
23
________________________________________________________________________
Слика 2. Апарати за гашење пожара прахом32

3.2.1 Основне особине прашкастих материја за гашење пожара
У погледу коришћења, постављају се извесни услови и захтеви који морају бити
испуњени када су у питању карактеристике прашкастих материјала за гашење
пожара. Основне карактеристике које прашкасте материје морају да испуне су:
- неотровност,
- стабилност,
- нешкодљивост,
- електрична проводљивост,
- флуидност,
- способност гашења.
Неотровност. Прахови за гашење пожара групе БЦЕ, који су већином произведени
на бази натријум-бикарбоната, не испољавају никакво штетно дејство по здравље и
у погледу токсичности испуњавају све прописане захтеве.
Прахови за гашење пожара групе АБЦЕ могу бити различитог хемијског састава,
али у погледу токсичности ни они не испољавају никакво штетно дејство. Код
неких прахова ове групе постоји могућност издвајања мање количине амонијака,
које су испод границе отровности.
У неким случајевима, код примене специјалних прахова за гашење пожара
запаљивих материјала, урађеним на бази натријум-хлорида и калијум-хлорида,
може доћи до штетног деловања што се огледа у нарушавању равнотеже у садржају
ових соли у људском организму.
Стабилност. С обзиром на хемијски састав различитих група прашкастих материја
за гашење пожара може се рећи да су ова средства хемијски врло стабилна.
Стабилност праха зависи, пре свега, од избора средстава која повећавају његову
хидрофобност. Правилним избором и садржајем ових средстава, прах се годинама
може чувати без промена његове хемијске структуре. Недовољан садржај ових
32
Извор: http://www.pasalic.rs/Proizvodi.html
24
________________________________________________________________________
средстава доводи до тога да се у праху јављају грудве тако да његова примена није
могућа.
Нешкодљивост. Без обзира на хемијски састав прашкастих материја за гашење
пожара, оне не испољавају штетно дејство на судове у којима се налазе, као ни на
материје које би могле да буду изложене појави пожара. Нема ни корозивног
дејства, а због финоће честица не показују ни абразивно деловање.
Електрична проводљивост. Различита мерења и испитивања су показала да се
облак праха за гашење може сматрати непроводним, у подручјима ниског и
високог напона. Из сигурносних разлога требало би се придржавати препоруке
произвођача у погледу минималних безбедносних растојања од уређаја под
напоном, као и дозвољене величне напона.
Иако облак праха за гашење није проводник, у неким случајевима прах може
постати проводан. Ако прах за гашење садржи недовољне количине хидрофобних
средстава, он за себе може везати влагу која може да спроводи електрицитет. Због
тога се прах за гашење групе БЦЕ не сме користити код постројења високог
напона, као ни код инсталација и водова са називним напоном од преко 1.000 V.
Исто важи и за прахове групе АБЦЕ. Код прахова ове групе је потребно имати на
уму да се они топе на вишим температурама и да се том приликом стварају
превлаке које су електропроводљиве.
Флуидност. Избацивање праха из апарата се врши деловањем погонског гаса. Под
утицајем створеног притиска, долази до "узбуркивања" праха, који у струји
погонског гаса излази из апарата. Прах може да лебди у струји погонског гаса само
ако је довољно способан за клизање и ако је растресит. Ова особина праха зависи
од облика и величине зрна а може се побољшати додавањем средстава која
побољшавају клизање.
Способност гашења. Способност гашења неког праха зависи од хемијског састава,
као и од облика и величине зрна праха. Способност гашења се у разним класама
пожара доказује практичним пробама нормираним одређеним стандардима.33
3.2.2 Начин деловања праха при гашењу пожара
Више година је владало мишљење да прах урађен на бази натријум-бикарбоната
прекида процес сагоревања ефектом угушивања. Ово мишљење се базирало на
претпоставци да се натријум-бикарбонат, под утицајем топлоте ослобођене у
процесу горења, распада, при чему створени угљен-диоксид и вода делују
угушујуће на процес горења.34
2NaHCO3  Na2CO3 + CO2 H2O
Eфекат прекидања процеса горења прашкастих материја, према појединим
ауторима, базиран је на ефекту "зида". Процес горења представља ланчану
реакцију у којој се формирају радикали, активни молекули и атоми, који
потпомажу процес горења. Уношењем честица праха у пламен долази до стварања
33
34
25
________________________________________________________________________
"прашкастог зида" коме створени радикали, активни молекули и атоми предају
енергију, што доводи до прекидања процеса горења.
Код праха групе АБЦЕ, произведеним на бази амонијум-фосфата, поред овог
ефекта, услед разлагања праха у жаришту пожара долази и до продирања створених
полифосфата у шупљине гориве материје у виду стакластог слоја, чиме се спречава
приступ кисеонику.
Специјални прахови за гашење запаљивих метала имају првенствено покривно
дејство. Приликом загревања праха нанетог на површину запаљивог метала долази
до његовог топљења и стварања тврде коре мале порозности. Створена кора
спречава приступ кисеонику, а истовремено долази и до извесног хлађења
површине упаљеног метала.
Гашење пожара на металима се разликује од гашења пожара на другим
материјалима где се дејством праха пламен тренутно елиминише. Пожари на
металима се не гасе одмах, већ после одређеног времена што зависи од врсте и
површине метала. Време гашења траје 1-2 минута за већину запаљивих метала и
њихових легура, док се код магнезијума и легура које садрже висок проценат
магнезијума, време гашења креће и до 5 минута.
Време потребно за гашење упаљених алкалних и земноалкалних метала је најдуже
и креће се у интервалу 5-10 минута.
3.2.3 Прах за гашење пожара класе БЦЕ
Основна сировина за производњу праха ове групе је натријум бикарбонат. То је
бели у води растворен прах, без мириса, хемијске формуле NаНСОз.
Постоји више поступака његове производње, али се највеће количине добијају
увођењем амонијака и угљен-диоксида у засићен раствор кухињске соли. У првој
фази настаје амонијум-бикарбонат, који у даљој реакцији са NaCl гради натријум-
бикарбонат:
NH4HCO3 + NaCl→NaHCО3 + NH4CI
Натријум-бикарбонат се користи и у прехрамбеној индустрији, индустрији сапуна,
а велику примену има и као средство за неутрализацију киселина.35
Поред натријум-бикарбоната за производњу праха за гашење могу се користити и
калијум-бикарбонат (КНСОз) и калијум-сулфат (K2SО4). Ове калијумове соли се, у
поређењу са натријум-бикарбонатом, одликују великом ефикасношћу у погледу
гашења пожара. Лоша страна им је већа хигроскопност, а самимтим и тенденција
ка грудвању, као и већа производна цена.
Повећана хидрофобност праха се постиже додавањем металних соли стеаринске
киселине или у новије време додавањем силикона. Већа флуидност праха се
постиже додавањем магнезијум-карбоната и трикалцијум-фосфата. Мање
ефикасни, а самим тим и знатно јефтинији, прахови садрже и друге додатке као
што су: силицијум-диоксид, натријум-силикат, лискун, талк итд. Ови састојци
35
26
________________________________________________________________________
повећавају абразивне особине праха и могу изазвати оштећења уколико се
примњују на покретним деловима машина.
Имајући у виду карактеристике, прах ове групе је подесан само за употребу при
гашењу пожара у којима се развија пламен, а то су пожари класе Б и Ц. Може се
користити и за гашење пожара на електричним инсталацијама (класа Е), али се из
сигурносних разлога треба придржавати препорука произвођача у погледу
минималних безбедносних растојања и дозвољене висине напона.
Прах за гашење групе БЦЕ одликује се великом брзином елиминације пламена, али
како не делује хлађењем, након савлађивања пламена, потребно је применити неко
средство за гашење које располаже дејством хлађења како би се избегла опасност
поновне појаве пламена.
Прах ове групе се највише користи за гашење пожара на аеродромима, у
рафинеријама и у индустријским погонима у којима се могу појавити пожари класе
Б и Ц. Међутим, не препоручује се увек његова примена за гашење ових пожара
зато што може да запрља осетљива електрична постројења и уређаје. Примена веће
количине праха у затвореним просторијама доводи до смањења видљивости због
мале брзине таложења праха, о чему треба обратити посебну пажњу.36
3.2.4 Прах за гашење пожара класе БЦЕ који се користи заједно са пеном
Имајући у виду начин деловања праха при гашењу пожара, често се јавља потреба
комбиноване употребе праха и неког средства за гашење са расхладним дејством.
Таква потреба се јавља код гашења пожара на авионима, у индустријским погонима
у којима се налазе веће количине запаљивих течности као и у складиштима
нафтних деривата.
Прах се највише користи у комбинацији са пеном, с обзиром на то да пена
располаже великим расхладним дејством, а нанети слој пене спречава поновно
избијање пламена.
Прах израђен на бази натријум-бикарбоната разара пену. На разарајуће дејство овог
праха утичу и додаци као што су метални стеарати и воскови. Да би се избегло
овакво деловање праха, потребно је смањити удео натријум-бикарбоната, а
повећати хидрофобност средствима на бази силикона.
Прахови за гашење пожара који уместо натријум-бикарбоната садрже калијум-
бикарбонат или калијум-сулфат, а код којих је повећање хидрофобности
постигнуто додавањем силикона, не разарају пену.37
3.2.5 Прах за гашење пожара класе АБЦЕ
Прахови за гашење групе АБЦЕ су прахови урађени на бази амонијум-сулфата, а у
последње време се за израду ових прахова користе и баријум-сулфат, боракс и
калијум-сулфат.
36
37
27
________________________________________________________________________
По својим физичким особинама, они су слични праховима групе БЦЕ. Имају мању
насипну густину која се креће у границама од 0,70-0,85 kg/1, а у погледу
специфичне површине, готово се не разликују од прахова БЦЕ групе.
Постојаност ове групе прахова на температурама је мања у односу на прахове
групе БЦЕ. У подручју прописаних температура од -20°С до +60С не долази до
промене њихових хемијских и физичких својстава.
Имајући у виду његове карактеристике, прах ове групе сматра се универзалним
средством за гашење пожара. Није применљив за гашење код малог броја
материјала (алкалних метала), као и за гашење инсталација под високим напоном.
Највише се користи за гашење пожара на моторним возилима, у складипггима
запаљивих течности и гасова, у радионицама, индустријским погонима итд. Као и у
случају праха групе БЦЕ, не препоручује се гашење пожара на осетљивим
електричним постројењима и инсталацијама.38
3.2.6 Специјални прахови за гашење запаљивих метала
Прахови ове групе се производе на бази натријум-хлорида, калијум-хлорида,
боракса, меламина, баријум-хлорида, графита и натријум-карбоната.
Ако се ради на бази натријум-хлорида, садржај тог елемента се може кретати и до
85%. Производе се и прахови који представљају смешу натријум и калијум-
хлорида, као и прахови који садрже више од 90% меламина.
Њихова насипна густина је знатно већа у односу на насипну густину БЦЕ и АБЦЕ
прахова и креће се у границама од 0-1,3 kg/1. Гранулометријски састав ових
прахова је сличан саставу претходних група прахова.
Користе се за гашење свих запаљивих метала и легура. Код гашења ових пожара у
затвореним просторијама, неопходно је коришћење опреме за заштиту органа за
дисање.39
38
39
28
________________________________________________________________________
3.3 CO2 (угљен диоксид) као средство за гашење пожара

Развојем хемијске индустрије, производњом и применом све већег броја
различитих синтетичких и пластичних материјала, јављала се потреба за увођењем
нових средстава за гашење пожара. Увођењем угљен-диоксида у систем заштите од
пожара је учињен значајан квалитативни напредак.
Прва примена угљен-диоксида као средства за гашење пожара датира од краја
прошлог века, када су направљени први ручни апарати за гашење пожара.
Амерички хемичар В. Хил је 1875. године предложио примену течног угљен-
диоксида као средства за гашење пожара на бродовима, а већ 1883. године је
објављен патент под називом: "Уређај за гашење ватре помоћу компримоване
угљене киселине без утицаја воде".
Дуго је угљен-диоксид коришћен у смеши са другим гасовима, па и чврстим
средствима за гашење пожара (прах). Прави успон у коришћењу угљен-диоксида је
почео тридесетих година овог века, како преко ручних апарата, тако и преко
стабилних система за гашење пожара.
Угљен-диоксид је присутан у атмосфери, запремински у количини од 0,03%. Ова
чињеница је од велике важности, јер његово присуство условљава постојање
живота.40
Угљен-диоксид на многим местима избија из земље и као гас и као водени раствор
(минерална вода). Велике количине угљен-диоксида настају сагоревањем
органских материја.
С + О2 → СО2
Уколико се процес сагоревања одвија уз присуство недовољне количине ваздуха,
односно кисеоника, онда се поред угљен-диоксида ствара и угљен-моноксид.
2С + О2 → 2 СО
3.3.1 Особине угљен диоксида
Угљен-диоксид је безбојан гас, слабог укуса и мириса. Претпоставља се да није
отрован, али да изазива негативна ефекте по људски организам у случају повећања
његовог удела у ваздуху који се удише. Када се количина угљен-диоксида у
ваздуху повећа од 2% до 3% нема приметних последица; 5-6% изазива убрзање
пулса и појачано лупање срца; 10% снажно лупање срца; ако је проценат већи, гас
има наркотично дејство, а са 25% наступа смрт за неколико часова; ваздух са 50%
угљен-диоксида може се удисати веома кратко време, након чега наступа смрт.
Угљен-диоксид је тежи од ваздуха и његова специфична тежина (у односу на
ваздух) на 0°С и 760 mmHg износи 1,5290.
Као и остали гасови и он се може превести у течно стање. Кондензација угљен-
диоксида се врши на различитим притисцима и температурама, тако, на пример, на
температури од -5°С, потребан је притисак од 30,8 атмосфера; на +5°С притисак од
40,4 атмосфера; а на +15°С потребан је притисак од 52,1 атмосфере. На
40
29
________________________________________________________________________
температурама изнад +32С, угљен-диоксид се не може кондензовати ни под
каквим притиском. Течан угљен-диоксид је безбојна покретљива течност.
Снижавањем температуре и повећањем притиска, течни угљен-диоксид прелази у
чврсто стање, звано "суви лед".
На температурама и притисцима испод тројне тачке (-56,6°С и 5,12 kp/cm2), угљен-
диоксид се јавља у чврстом или гасовитом стању у зависности од услова.
Чврст угљен-диоксид на температури од -78,5°С и при атмосферском притиску
директно прелази у гасовито стање (сублимише).
На температурама и притисцима изнад тројне тачке и испод критичне температуре,
гасовити и течни угљен-диоксид могу да постоје у равнотежи у затвореним
судовима. Изнад критичне температуре (31°С) угљен-диоксид не може да постоји у
течном стању без обзира на притисак.
У хемијском погледу, угљен-диоксид је постојана супстанца и не распада се лако.
Он гаси пламен већине материја које горе, међутим, врло активни метали, као што
су натријум, калијум и магнезијум горе у угљен-диоксиду.
СО2 + 2 Mg → С + 2MgO
2Na + 2СО2 →Na2CО3 + СО
Он реагује и у додиру са ужареним угљем, при чему, у зависности од температуре
ужареног угља, долази до стварања угљенмоноксида.
СО2 + С → 2СО
Због опасности од стварања угљенмоноксида, ужарени угаљ и запаљени метали не
смеју се гасити угљен-диоксидом, будући да је угљен-моноксид запаљив и
експлозиван гас.
Угљен-диоксид је прилично постојан на високим температурама. Када се загрева
под атмосферским притиском на 1,300°С распада се само 0,004%, на 1.400°С -
0,14%, а на 1.478°С - 0,32%.41
3.3.2 Начин деловања угљен-диоксида при гашењу пожара
Основни начин деловања угљен-диоксида при гашењу пожара је угушивање.
Увођењем угљен-диоксида у зону пожара садржај кисеоника се у ваздуху смањује
толико да се процес горења прекида.
Познато је да се процес горења већине запаљивих материја прекида када
концентрација кисеоника у ваздуху опадне испод 15%. Само мали број запаљивих
материја и даље може да гори при овој или нижој концентрацији кисеоника у
ваздуху (водоник, ацетилен, бели фосфор итд.).
Да би се концентрација кисеоника у ваздуху од 21 % (запремински) смањила на
15%, мора да се разреди укупна запремина ваздуха у околини упаљене материје за
једну трећину, што се постиже довођењем одговарајуће количине угљен-диоксида.
41
30
________________________________________________________________________
Када се угљен-диоксид користи преко стабилних система за гашење пожара,
потребна количина угљен-диоксида је око 1 kg СО2 по кубном метру просторије,
што одговара концентрацији гаса за гашење од 50%.
Неки аутори наводе да се код примене угљен-диоксида јавља и ефекат хлађења. Он
није од неког значаја јер је количина топлоте коју угљен-диоксид може да веже
занемарљива. Тако чврст угљен-диоксид има сублимациону топлоту од 586 KJ/kg,
што је, у односу на количину топлоте коју може да веже вода, мало.
3.3.3 Област примене угљен-диоксида
Највећа примена угљен-диоксида је код гашења пожара на електричним
постројењима и пожара лако запаљивих течности у лакирницама, где се углавном
користи преко стабилних система за гашење пожара.
Посматрајући по класама пожара, он се користи за гашење пожара класа Б, Ц и Е.
Дејство угљен-диоксида долази до пуног изражаја само у затвореним просторијама,
јер се у слободном простору, тешко могу постићи потребне концентрације.
Угљен-диоксид се користи у три облика: као "снег", магла и гac.
Угљен-диоксид у облику "снега" се ствара у млазници за снег. Од укупне количине
угљен-диоксида у једној боци, око 30% може да се претвори у снег. Ефикасност
апарата се огледа у стварању што ситнијих кристала снега, а угљен-диоксид у том
облику је погодан за гашење малих пожара класе Б.
Угљен-диоксид у облику магле (аеросол) има исто подручје примене као СО2-снег.
Апарати за гашење СО2-маглом погодни су за гашење пожара на
електроинсталацијама и уређајима, као и за гашење пожара у лабораторијама,
апотекама и сл.
Гасовити угљен-диоксид настаје при нормалном протоку гаса из боце и млазнице.
Гас излази под пуним притиском из боце. Захваљујући великој брзини излажења,
гасовити угљен-диоксид је погодан за гашење пожара запаљивих гасова. Код
гашења пожара запаљивих течности, мање је ефикасан у односу на угљен-диоксид
у облику снега и магле.
При излажењу угљен-диоксида из боце долази до електростатичког пражњења.
Овај електрицитет је безопасан по човека и ствара само малу неугодност (пецкање
руку)42
42
31
________________________________________________________________________
3.4 Халони
Халогени угљоводоници – халони су халогена једињења која садрже један или
више атома једног од халогених елемената: флуора, хлора, брома или јода.
Присуство халогених елемената даје једињењу стабилност, инертност и велику
способност гашења пожара.43
Примена халона као средства за гашење пожара је отпочела 1870. године, када је
први пут примењен угљен-тетрахлорид. Поред њега већ тада су коришћена и друга
једињења хлора, као на пример хлороформ. У време коришћења првих халона, није
у потпуности био познат њихов ефекат на живот и здравље људи и животну
средину.
Након првобитне употребе угљен-тетрахлорида, примењивани су и други халони,
те је француски хемичар Ш. Дифрес установио да бромни и јодни деривати
угљоводоника показују већу ефикасност у погледу гашења од хлорних деривата
угљоводоника. На тржишту су се убрзо појавили халони састава метил и етил-
бромид. Године 1939. у Немачкој је отпочела производња халона састава бром-
хлорметан ("СВ") који је у односу на претходне халоне био ефикаснији.
После Другог светског рата, даљим испитивањем се дошло до сазнања да су
халогеновани угљоводоници, који у себи имају флуора, још ефикаснији у гашењу
пожара и да су најмање штетни по људско здравље. Флуоровани угљоводоници су
нашли и огромну примену у расхладној техници, а као погонски гас се користе у
спреј боцама.
Ипак, до забране производње и коришћења халона, дошло је након испитивања
њиховог утицаја на озонски омотач Земље. Бројним испитивањима установљено је
да они утичу на разарање озонског омотача и стварање тзв. озонских рупа у
атмосфери. Монтреалским споразумом, потписаним 16. 9. 1987. године, постигнут
је договор о забрани коришћења појединих халона као средстава за гашење пожара.
На међународним конвенцијама 1990. год. у Лондону и 1992. год. у Копенхагену,
донета је одлука о потпуном обустављању производње халона.
Одмах по забрани производње халона, престало се и са пројектовањем нових
стабилних система за гашење пожара који користе халон, као и са производњом
ручних и преносних апарата пуњених халоном.
3.4.1 Хемијски састав и физичко-хемијске особине халона
У хемијском погледу халони представљају халогеноване деривате угљоводоника
(алкана), настале заменом једног или више водоникових атома атомима халогених
елемената.
Из практичних разлога је уведен нумерички систем означавања халона, који је прво
усвојен у Америци, а касније у осталим земљама. У том систему се налази и
такозвани халонски број. Под првим бројем наводи се број атома угљеника, под
другим број атома флуора, под трећим хлора, под четвртим брома и под петим
бројем, број атома јода. Ако поједини елемент не постоји у једињењу, на његовом
43
32
________________________________________________________________________
месту је уписана нула, а нуле на крају једињења се не уписују. У складу са
наведеним, хеијско једињење халона 1011 је CH2ClBr, халона 1211 CF2ClBr, халона
1301 CF3Br итд.
Халони у нормалним условима могу бити течни или гасовити. У нашој пракси се
сусрећемо са халонима 1301 и 1211 који су у виду гаса и халоном 2402 који је у
течном стању.
С обзиром на хемијску структуру, они испољавају одређену корозивну активност,
која расте с повећањем садржаја влаге. Узрок корозије представља хлороводонична
киселина која настаје у реакцији халона са водом.
У погледу електричне проводности, они спадају у слабе проводнике електричне
струје, па се стога користе за гашење пожара на електричним инсталацијама и
уређајима.
На високим температурама, долази до разлагања халона уз издвајање отровних
гасова, нарочито фозгена (COCI2), као и карбонил-халогенида и
халогеноводоничних киселина. Многобројним испитивањима је утврђено да се
токсичност халона вишеструко повећава када долази до наглог разлагања. Такође
утврђено да се токсичност угљен-тетрахлорида повећава 90 пута, хлор-бром-метана
17, дифлуор-дихлор-метана 29 и трифлуор-бром-метана 59 пута, приликом
разлагања. Према доступним подацима, продукти разлагања надражујуће делују на
слузокожу очију и дисајних путева, а дуготрајним удисањем долази до оштећења
плућа.
3.4.2 Начин деловања халона при гашењу пожара
Многобројна проучавања механизма гашења пожара халонима, која су вршена
широм света, показала су да дејство гашења треба приписати хомогеној
инхибицији.
Овај процес се одвија у две фазе. У првој фази под дејством високих температура
долази до разлагања халона, при чему долази до издвајања радикала халогених
елемената. У другој фази, радикали халогених елемената реагују са радикалима
насталим из запаљених материја и тиме прекидају процес сагоревања.
Способност гашења, односно ефикасност халона, зависи од количине халогених
радикала који се ослобађају. С обзиром на то да јачина везе, коју остварују
халогени елементи са угљениковим атомима, опада како опада хемијска
реактивност халогених елемената, закључујемо да су најефикаснији они халони
који имају највише брома и хлора.
У пракси се најчешће користе халони који, поред брома и хлора, садрже и атоме
флуора, јер се тиме смањује њихова токсичност.
Поједини аутори сматрају да халони (течни) делују ефектом хлађења. Међутим,
знајући да је њихова топлота испаравања 10-15 пута мања од топлоте испаравања
воде, ефекат хлађења се не може сматрати доминантним фактором.
33
________________________________________________________________________
3.4.3 Утицај халона на здравље људи и животну средину
Током периода њихове примене, спровођена су детаљна испитивања утицаја
халона на животну средину и здравље људи. У погледу токсичних особина, халони
се међусобно доста разликују, али и међу њима постоје неке заједничке особине.
Када доспе у људски организам, преко органа за дисање, коже или гутањем течних
халона, долази до њиховог растварања или таложења у масним ткивима организма,
што доводи до раздражљивости (узнемирености), вртоглавице, мучнине, грча и јаке
главобоље која прелази у несвестицу.
Поједини халони имају веома изражене наркотичке особине (угљен-тетрахлорид,
етил-бромид), док други изазивају појаву чирева на кожи.44
Утврђено је да коришћење хлора и брома, односно, њихово испуштање у
атмосферу, оштећује озонски омотач планете Земље и доводи до стварања
„озонских рупа“. Кључна улога озонског омотача јесте апсорпција
ултраљубичастог зрачења Сунца. Данас се са сигурношћу може рећи да коришћење
извора хлора и брома (као што су CFC – хлорофлуоро карбонат и BFC –
бромофлуорокарбонат), доводи до уништења озона у озонском омотачу. Наведена
једињења (CFC и BFC) су нашла своју примену у расхладној техници и
производњи средстава за чишћење (фреон) и средствима за гашење пожара
(халони).
У циљу спречавања негативног утицаја средстава која оштећују озонски омотач,
донет је низ међународних споразума и протокола којима се предметни производи
стављају ван употребе или се њихова употреба ограничава. Након Бечке
конвенције о заштити озонског омотача45, донет је Монтреалски протокол о
супстанцама које оштећују озонски омотач. Због високог потенцијала за оштећење
озонског омотача, халони су сврстани у Анекс А листе контролисаних супстанци
Монтреалског протокола. У складу са протоколом, поједине земље су у потпуности
престале да користе халоне, док су остале (углавном мање развијене и неразвијене
земље) постепено смањивале количину халона која је коришћена.
У Републици Србији донета су подзаконска акта која дефинишу поступање са
супстанцама које оштећују озонски омотач. Уредбом о поступању са супстанцама
које оштећују озонски омотач, као и о условима за издавање дозвола за увоз и извоз
тих супстанци („Сл. гласник РС“, бр. 114/2013, 23/2018, 44/2018 - др. закон, 95/2018
- др. закон) прописано је поступно смањивање потрошње супстанци које оштећују
озонски омотач; услови и начин издавања дозвола за увоз и извоз супстанци које
оштећују озонски омотач, процедуре за проверу испуштања из стационарне
расхладне и климатизационе опреме, топлотних пумпи и система за заштиту од
пожара који садрже три или више килограма супстанци које оштећују озонски
омотач и сл.
44
45
Бечка конвенција о заштити озонског омотача донета је 22.марта 1985. године и истој је
приступила 21 земља Европе, обавезујући се да ће штити људско здравље и животну средину од
штетног утицаја која настају услед оштећења озонског омотача
34
________________________________________________________________________
У складу са чланом 6. предметне Уредбе, потрошња халона - 1211 (R-12В1), халон-
1301 (R-13В1), халон-2402 (R-114В2) износи нула.46.
Дозвољен је увоз, извоз, стављање у промет и употреба сакупљених, обновљених
или обрађених халона из члана 6. Уредбе под условом да се користе за критичне
употребе у складу са Прилогом 7 – Критична употреба халона и да су набављени из
Центара за сакупљање, обнављање и обраду контролисаних супстанци и
флуорованих гасова са ефектом стаклене баште у Републици Србији или другој
земљи чланици Протокола. Прилог 7 - Критична употреба халона, дат је у прилогу
овог рада.
Пре стављања у промет, цилиндри са сакупљеним, обновљеним или обрађеним
халонима обележавају се напоменом да се могу користити искључиво за критичне
употребе, као и називом и адресом одговарајућег центра из којег су халони
набављени.
Власници система за заштиту од пожара и апарата за гашење пожара који садрже
халоне воде евиденцију о количинама инсталираних, употребљених,
ускладиштених и емитованих халона, извештавају Министарство крајем фебруара
текуће године за претходну годину о типу опреме у којој су инсталирани халони, о
количинама инсталираних, употребљених, ускладиштених и емитованих халона и
активностима предузетим за избегавање емисија и за замену халона.
Власници система за заштиту од пожара и уређаја за гашење пожара који садрже
халоне који нису намењени за критичне употребе према Прилогу 7. ове уредбе, у
обавези су да изврше њихово повлачењe из употребе до 31. децембра 2020. године
или до дана приступања Републике Србије Европској унији, у зависности који
датум буде раније.47
У Републици Србији, оперативна је банка халона чији је основни циљ контрола
потрошње, елиминација и замена халона, у циљу заштите озонског омотача, а да
притом не угрози ефикасност система за заштиту од пожара. Банка халона
представља постројење за прикупљање, пречишћавање и рециклирање, контролу
квалитета и складиштење халона који се налазе у системима за гашење пожара.
Управљање банком халона у Републици Србији поверено је предузећу
„Ватроспрем“ д.о.о. из Београда. „Ватроспрем“ је једина овлашћена фирма за
обављање послова сакупљања, пречишћавања, складиштења и дистрибуције халона
у складу са одредбама Монтреалског протокола и Закона о заштити животне
средине. У банци халона могуће је набавити халон за критичне примене, уз
верификацију и надзор надлежних институција.
Рад банке халона омогућује корисницима да реализују супституцију својих
халонских инсталација алтернативним, еколошки прихватљивим системима за
заштиту од пожара, решавајући проблем замењеног и употребљеног халона из
својих инсталација.48
46
Уредба о поступању са супстанцама које оштећују озонски омотач, као и о условима за издавање
дозвола за увоз и извоз тих супстанци - Прилог 1. група А/II
47
Исто, члан 15.
48
http://www.vatrospremdoo.rs/banka-halona
35
________________________________________________________________________
3.5 Пена као средство за гашење пожара
Пена се састоји од мехурића чију опну чини смеша-емулзија, а унутрашњост је
испуњена угљендиоксидом-CO2, или ваздухом. Ако је мехур испуњен CO2 добија
се хемијска пена, а ако је испуњен ваздухом, имамо ваздушну пену. Назив хемијска
потиче од чињенице да се она добија хемијским путем, док се ваздушна добија
механичким. Зато се ваздушна пена често назива и механичком.49
Хемијска пена се може добити на два начина: мешањем водених раствора
растворљивих карбоната или бикарбоната и пенушаваца са воденим раствором
алуминијум сулфата, или мешањем тачно дозираних количина алкалних и киселих
соли у пеногенератору са млазом воде. У оба случаја се ствара угљен-диоксид
према следећој једначини:50
6 NaHCO3+Аl2(SО4)3 3Na2SO4+2Al(OH)3+6CO2
Ваздушно-механичка пена се добија у ваздушно-пенским цревима (топовима).
Екстракт пенушавца меша се са струјом воде, а ваздух потребан за стварање пене,
усисава се водом кроз отворе цеви за пену. У зависности од средства за упењавање,
врсте цеви и притска воде може се добити пена различитог броја упењења.
3.5.1 Основне особине пене за гашење пожара
Својство пена за гашење пожара одређује се бројем упењавања пена, постојаношћу,
односно стабилношћу пене и њеном флуидношћу. Број упењавања пене
представља однос између количине течности (раствор вода-пенушавац) и количине
воде. Број упењавања је различит и креће се у границама од 1-1.000. Према броју
упењавања пене деле на:51
 тешке пене, број упењавања 1-20,

 средње пене, број упењавања 20-200,
 лаке пене, број упењавања 200-1.000.
На број упењавања утиче притисак у топу за пену, врста и квалитет пенушавца,
температура раствора и начин деловања пенушавца (коришћење претходно
припремљеног раствора пенушавца или припреме смеше у процесу формирања
пене у пеногенератору).
Стабилност пене дефинише се количином воде издвојене из пене у одређеном
временском интервалу. Време у току којег ће се из пена издвојити половина
течности, зове се време полураспада пене. Стабилност пене зависи од више
фактора, а најважнији су температура и присуство других материја растворених
или диспергованих у води. У погледу стабилности на температуру, пена доброг
квалитета мора имати термостабилност 3-4 минута. Флуидност пена је важна
карактеристика пена, с обзиром да од ње зависи брзина покривања површине
упаљене материје.
49
50
51
36
________________________________________________________________________
3.5.2 Начин деловања пене као средства за гашење пожара
Пена има делом загушујуће, делом расхлађујуће дејство. Од ова два дејства не
може се рећи које је главно јер де смењују и по интензитету и по фазама гашења
пожара. Загушујуће дејство наступа када пена прекрије запаљиву површину она
изврши одвајање гасне од течне фазе и прекида процес испаравања, а тиме и
сагоревања. После распадања пене наступа ефекат хлађења. Ефекат хлађења има
два под ефекта: ефекат изједначавања и испаравања.
Пена се на површини горива, загрејаној преко 100C делом распада тако да се
стварају капи воде које се сливају са мехурића. У пролазу кроз слој горива ова вода
се загрева и испарава. Настали мехурићи водене паре крећу се навише и цела
површина даје изглед течности која кључа. Овим процесом се температура гориве
површине снизи за максимум 100C. Затим се површина течности смири, што
омогућава да новодоведена пена остаје неразграђена и плива на површини, чиме се
ствара плашт од пене.
После распадања пене, настале капи воде падају кроз слојеве запаљене течности
наниже, а затим се крећу навише и врше изједначавање. Током струјања кроз
течност оне испаравају. Испаравањем одузимају топлоту од материје која гори,
температура се снижава и брзина сагоревања се успорава до прекида сагоревања. 52
Средства за упењавање
За добијање пене неопходно додавање материја које смањују површински напон.
Такве материје називају се средствима за упењавање (пенушавци). Као средства за
упењавање се примењују неке природне материје богате беланчевинама
(протеинима) и синтетичке површински-активне материје.
Основна сировина за производњу средстава на бази природних беланчевина
(протеина) је коштано брашно добијено млевењем костију рогатих животиња.
Користи се и брашно добијено од копита, длаке, перја или неке друге материје
богате беланчевинама. Из наведених сировина се беланчевине (протеини) издвајају
алкалном хидролизом и преводе у облик растворљив у води.53
Средствима за упењавање на бази природних беланчевина (протеина) додају се
различити додаци у циљу повећања стабилности пене, њене постојаности на
алкохоле, отпорности на мраз и деловање микроорганизама. Повећање стабилности
пене се постиже најчешће додавањем феросулфата (FeSО4), а заштита од деловања
микроорганизама додавањем различитих конзерванаса.
Флуорпротеинска средства за упењавање су у основи протеинска средства са
додатком флуора који повећава ефикасносг пене. Физичке карактеристике ових
средстава су сличне физичким карактеристикама обичних протеинских средстава.
Повећана способност гашења пожара флуорпротеинских средстава се постиже
образовањем танког слоја (филма) између слоја пене и површине горуће
течности,чиме се спречава даље испаравање запаљиве течности.
52
Михајловић Е., Млађан Д.,Јанковић Ж, (2008) стр. 115
53
37
________________________________________________________________________
Слика 3. Гашење пожара пеном54

У флуорпротеинска средства спадају и синтетички AFFF (Aqueous Film-Forming
Foam Concentrates) екстракти за ваздушну пену. Синтетичка површински активна
средства се користе за добијање вишенаменских пена. Производе се на бази алкил-
сулфата, алкил-арил- сулфата, алгинске киселине, полиаминске киселине и др.
Вршена су испитивања и на изради пена које садрже минималну количину воде.
Овакве пене се одликују великом ефикасношћу у гашењу пожара, а због ниске
температуре мржњења се могу користити и на температурама испод 0°С. Код
израде ових пена се као површински активне материје користе диетилен-амиди
виших масних киселина, а мехури пене садрже и халоне CF3Br и CF2ClBr. На
основу садржаја материја које се користе за израду ових пена, оне у ствари
представљају комбинацију класичне пене и халона. У групу ових пена спада и
халопена, која, у ствари представља комбинацију стандардног AFFF екстракта и
халона 2420 (C2F4CI2) и 2230 (C2F3CI3). У поређењу са осталим средствима за
гашење пожара, као и са AFFF пеном, халопена се одликује већом ефикасношћу.
Већа ефикасност халопене је резултат присуства три основна ефекта гашења који
потичу од присутних халона (антикаталитички ефекат), AFFF екстракта (ефекат
раздвајања и угушивања) и воде (ефекат расхлађивања). Халопена се користи за
гашење пожара класа А и Б.
Чување средстава за упењавање врши се по препорукама произвођача, а век
трајања им је од 5-10 година.
3.5.3. Област примене пена
Пене се највише користе за гашење пожара течних и чврстих материја, а
првенствено за гашење пожара нафте и нафтних деривата, као и пожара у
хемијским фабрикама. У зависности од избора поступка гашења пожара, користе се
пене различитог броја упењења.
54
Извор: https://ifpmag.mdmpublishing.com/firefighting-foam-making-water-wetter/
38
________________________________________________________________________
Тешке пене, углавном ваздушно-механичке, користе се за гашење пожара
запаљивих течности (нафтних деривата, бензола, толуола и сл.) и чврстих
супстанци (дрво, гума, папир).
При гашењу пожара запаљивих течности је важно да се прекривање површине
течности обави што брже, без прекида поступка. Прекривајући слој пене мора
имати дебљину од 50 cm. За један кубни метар тешке пене потребно је 5 литара
екстракта, односно за прекривање површине од једног метра квадратног потребно
је 2,5 l екстракта. У неким случајевима, нарочито када се ради о великим
количинама упаљеног материјала, количину екстракта треба удвостручити, па чак и
учетворостручити.
Употреба тешке пене је код гашења пожара чврстих материја у неким случајевима
неопходна, поготово када се ради о гашењу пожара на бродовима (због
преоптерећења се избегава употреба воде) и гашењу пожара угља у затвореним
просторијама да би се на тај начин избегло стварање експлозивног воденог гаса.
Посебна област примене тешке пене је прекривање аеродромских писта у случају
принудног слетања авиона. Пеном се у овом случају постиже ефекат клизања по
писти, а са друге стране се спречава варничење које се јавља при принудном
слетању авиона.
Тешка пена, с обзиром на велики садржај воде, не користи се за гашење пожара
тамо где вода проузрокује опасне хемијске реакције, као што је код пожара лаких
метала, карбида и сл. Такође, тешка пена проводи електричну енергију, па се због
тога не може користити за гашење пожара на електричним постројењима.55
Средње пене са бројем упењавања од 20-200 имају исто подручје примене као и
тешке пене, с том разликом што се могу применити и за запреминско гашење
пожара, односно за гашење пожара у затвореним просторима.
Лаке пене са бројем упењавања од 200-1.000 успешно се користе за гашење
пожара:56
 у фабрикама боја и лакова,
 у лакирницама,
 у библиотекама и архивама,
 у рудницима,
 на електропосгројењима,
 на бродовима, и
 таложења радиоактивних загађења из ваздуха.
У поређењу са тешком пеном и средњом пеном лака пена има одређене предности:
 штета изазвана водом је минимална, због великог броја упењавања, односно
мањег садржаја воде,
55
56
Исто стр. 58
39
________________________________________________________________________
 поступак добијања лаке пене је економичнији, јер се од 1 l екстракта, у
зависности од броја упењавања, може добити и до 25.000 литара пене,
 смањује топлотно зрачење, чиме се обезбеђује заштита од преношења
пожара,
 брзо испуњава целокупну запремину просторије,
 чишћење просторија од лаке пене је једноставно, јер се пена усисава помоћу
усисивача или разара распршеном водом,
 спречава издвајања дима и гасовитих продуката горења.
Недостаци лаке пене су:
 лако се одува ветром и струјом продуката горења,
 у односу на тешку пену, брзо се распада при контакту са сувим продуктима,
па је због тога потребна већа количина пене,
 димни гасови и прашина створени горењем, које усисава вентилатор
пеногенератора, погоршавају квалитет пене и поједини гасови је разарају.
Пена може да се употреби за гашење пожара у комбинацији са прахом. Пошто прах
за гашење не испољава расхладно деловање на процес гашења постоји опасност од
поновног запаљења течних запаљивих супстанци око усијаних металних делова.
Овај недостатак при великим пожарима уклања се комбинованим коришћењем
праха и пене, при чему прах брзо сузбија пламен, а пена која се доводи после овога,
спречава поновно запаљење.
За сваку врсту пене треба испитати компатибилност пене, односно примене пенила
са одређеном врстом праха.57
57
40
________________________________________________________________________
4. НОВА СРЕДСТВА 3А ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

С обзиром на забрану коришћења халона као средства за гашење пожара, као и
ограниченим ефектима појединих средстава за гашење, спроведена су истраживања
усмерена на изналажење нових средстава, која би у потпуности могла да замене
халоне и поједина друга конвенционална средства гашења, а која у потпуности
испуњавају еколошке захтеве.
Смерницама Монтреалског протокола, чији је потписник и Србија, дати су рокови
до којих треба да се замене халони, новим средствима за гашење пожара, која се у
целом свету називају „зелена“ средства за гашење пожара. Садашња и будућа
примена Халона у оквиру земаља Европске Уније дефинисана су уредбом Европске
Комисије (ЕК) 2037/2000. Коришћење халона биће дозвољено само у посебним
случајевима, на такозваним критичним местима која подразумевају само места
битна за обраду радиоактивних материјала, пилотске кабине, места мотора и
пртљага у авионима и сл.
Технички комитет који је радио према смерницама Монтреалског протокола донео
је 1993. године препоруку да „зелена“ средства треба да имају индекс ОDP (Ozone
Depletition Potential-потенцијал оштећења озона) једнак или мањи од 0,05.58
„Зелена“ средства за гашење пожара морала су да задовоље норме према
стандардима ISO 14520 и NFPA 2001 (National Fire Protection Association).
Према нормама NFPA 2001, који своју одлуку темељи на испитивањима
токсичности, општа препорука је за59:
просторе који не могу да се напусте за мање од 1 мин, допуштена
концентрација дефинише према NOAEL-у60 и
 просторе које могу да се напусте за мење од 1 мин, допуштена
концентрација дефинише према LOAEL-у61.
Савремена „зелена“ средства за гашење пожара треба да су:
 нешкодљива по људе пре употребе и приликом употребе (нетоксична и
неканцерогена),
 нешкодљива по околину (живи свет, воду, ваздух, земљиште, озонски
слој...),
 некорозивна,
 стабилна у погледу складиштења и услова примене,
 ефикасна за гашење пожара, и
 једноставна за употребу.
58
59
Исто. стр. 213
60
NOAEL (No observable adverse effect level) - максимална концентрација при којој се не примећују
никакви токсични ефекти, безбедна концентрација
61
LOAEL (Lowest observable adverse effect level) - минимална концентрација при којој се запажају
први нежељени ефекти
41
________________________________________________________________________
Нова средства за гашење могу да се сврстају у две групе:62
1. Групу хемијских средставa;

2. Групу инертних средстава (овде спадају средства која садрже азот, аргон и
угњендиоксид).
3. Пиротехнички генерисане аеросоли, такозване аеросолне генераторе или
аеросоли, мада припадају првој групи – хемијских средстава, због одређених
специфичности ипак их треба посебно разматрати.
4.1 Хемијска средства за гашење пожара

Хемијска средства за гашење пожара, у свом саставу садрже хемијска једињења из
групе халогенованих угљоводоника. Халогеновани угљоводоници који се користе
за производњу ових средстава не садрже бром, за разлику од халогенованих
угљоводоника који се користе за производњу халона.
Хемијска средства за гашење пожара, одликују се следећим карактеристикама:
 имају велику способност гашења пожара, првенствено пожара са пламеном,
 не проводе електричну струју,
 после испаравања не остављају никакве остатке,
 не делују штетно по животну околину,
 могу се користити преко постојећих халонских инсталација за гашење
пожара.
4.1.1 Основне особине хемијских средстава за гашење пожара
У погледу квалитета и чистоће, хемијска средства морају испуњавати услове
прописане стандардима и то63:
- моларна чистоћа, минимум 99%,
- киселост, еквивалентна HCl по тежини ppm 3,
- садржај воде по тежини, у % максимално 0,001,
- неиспарљиви остаци, g/100ml, максимално 0,05.
Класификација токсичности хемијских средстава извршена је према одговарајућим
стандардима. Подаци о токсичности односе се на испитивања концентрација ових
средстава опасних по здравље људи. У литератури, као и у техничким подацима
произвођача хемијских средстава, дати су подаци за три различите концентрације
средстава и њихов утицај на здравље људи, и то:
 NOAEL - највећа концентрација хемијског средства при којој нису
запажени токсични ефекти,
 LOAEL - концентрација хемијског средства при којој се примећују
први неповољни ефекти,
 LC50 - смртоносна концентрација за 50% популације пацова при
излагању од 4 сата.
62
63
42
________________________________________________________________________
4.1.2. Начин деловања хемијских средстава при гашењу пожара
Хемијска средства су испарљиве течности, са температурама испарљивости испод
0°С. Чувају се у боцама под притиском. Степен пуњења боца (тежина хемијског
средства према запремини боце) зависи од врсте хемијског средства.
Многобројна проучавања механизма гашења пожара хемијским средствима,
показала су да дејсто гашења треба прописати хомогеној инхибицији.64
Овај процес се као и код халона, одвија у две фазе. У првој фази под дејством
високих температура, долази до разлагања хемијских средстава, при чему се
издвајају радикали халогених елемената. У другој фази, радикали халогених
елемената реагују са радикалима насталим из запаљених материја и тиме прекидају
процес сагоревања.
Способност гашења, односно ефикасност хемијских средстава, зависи од количине
халогених радикала који се ослобађају.
4.1.3 Област примене хемијских средстава
Хемијска средства за гашење пожара користе се за гашење следећих пожара65:
 запаљивих течних материја,
 запаљивих чврстих материја,
 електричне опреме и инсталација,
 компјутерске технике,
 предмета и материјала велике вредности, у музејима, банкама, архивама и
др.
Примењују се преко ручних и превозних апарата за гашење пожара као и преко
стабилних система.
4.1.4 Преглед и карактеристике „зелених“ - хемијских средстава за гашење
пожара
Хемијска средства за гашење пожара називају се још и „зеленим“ средствима
имајући у виду да не утичу на животну средину (нпр. озонски омотач) и здравље
људи, као што је то случај са појединим средствима која су раније коришћена (нпр.
халони). Прво средство за гашење пожара које је ушло у употребу као замена за
халон било је средство под комерцијалним називом HBFC-12 B1, FM-100 или
Халон 1201. Ово средство представља бром-дифлуор-метан, хемијске формуле
CHF2Br. Због велике вредности ОDP (ODP >0,05) ово средство је избачено из
употребе.66
Имајући у виду да су поједина хемијска средства током година развијана и
испитиван њихов утицај на безбедност и здравље људи и животну средину, данас
се на тржишту могу пронаћи средства која не садрже бром и остала једињења која
имају негативан утицај. У табли која следи биће дат преглед „зелених“средстава
које су у употреби и њихове карактеристике.
64
65
66
43
________________________________________________________________________
Табела 7. Преглед и карактеристике „зелених“ средстава за гашење пожара
Ред. Назив Ефекат
Карактеристике Напомена
број средства гашења
Због високог индекса GWP
(Global Warning Potetial) није
дозвољена његова употреба у
Незнатна токсичност (мала
новим системима за гашење
Инхибиција иритација дисајних органа и
1. HCFC-22 пожара, а у већ постојећим
и хлађење очију), задовољавајући
може да се користи до 2030.
индекс LOAEL-у.
год. у развијеним земљама, а у
земљама у развоју до 2040.
год.
Успешно гаси пожаре класе Б
и Ц, као и пожаре на
HCFC-123 Задовољавајућ ниво
електричним инсталацијама.
(HCFC токсичности према NOAEL-
Пошто садржи непотпуно
2. Blend B) Инхибиција у и LOAEL-у и
халогенизован хлор-флуор
(Halotron I) задовољавајући индекс ОDP
угљоводоник треба га
(FE-232) и GWP
избацити из употребе до 2030.,
односно 2040. године.
Задовољавајућ ниво Познат је и као расхладни
токсичности према NOAEL- флуид Фреон 124.
HCFC-124
3. Инхибиција у и LOAEL-у и
(FE 241)
задовољавајући индекс ОDP
и GWP
Предвиђено је потпуно
Мали ниво токсичности
HCFC избацивање за развијене земље
према NOAEL-у и LOAEL-у
4. Blend A Инхибиција до почетка 2030. Године, а за
и задовољавајући индекс
(NAF S III) земље у развоју до почетка
ОDP, али неповољан GWP
2040. године
Задовољавајући ниво
HCFC Blend токсичности према NOAEL- Пошто садржи хлор и њега
5. C (NAF P- Инхибиција у и LOAEL-у и треба избацити из употребе до
III) задовољавајући индекс 2030., односно 2040. године.
HCFC Сличне карактеристике као Представља HCFC-123 са
6. Инхибиција
Blend D HCFC-123 додатком D-lemonen
HCFC Заснива се на средству HCFC-
токсичности према NOAEL-
7. Blend E Инхибиција 123, коме су додати HFC-125 и
у и задовољавајући индекс
(NAF P-IV) D-lemonen
Задовољавајући ниво Представља потпуно
HFC-23 токсичности према NOAEL- флуорисан метан, односно три-
(FE 13) у и задовољавајући индекс флуор-метан, хемијске
ОDP, али неповољан GWP формуле CHF3.
HFC-125 Задовољавајући ниво Познат као расхладни флуид
(NAF S- токсичности према NOAEL- R-125,хемијске формуле
125) у и задовољавајући индекс C2HF5, уз додатак D-lemonenа
(FE-25) ОDP, али неповољан GWP као адитива
10 HFC-227еа Инхибиција FM-200 је непотпуно Продукти распадања FM-200
44
________________________________________________________________________
(FM-200) флуорисан угљоводоник на високој температури су
(FE-227) (хепта-флуор-пропан). То је врло токсични.
гас без боје, мириса и укуса. Флуороводоник који се налази
Није електрично проводљив као један од продуката, је
па се користи за заштиту веома опасан са смртоносним
електронике и концентрацијама преко 2500
електроопреме. Пожар гаси ppm (0,25%). До распадања
веома брзо, у току десет FM-200, долази само на
секунди од активирања високим темпаратурама. Из
система за гашење. тих разлога активирање
система за аутоматско гашење
се врши у почетној фази
пожара, на појаву дима, када
још увек не постоје високе
температуре и не очекује се
распадање FM-200. У
развијеним земљама престао
да се производи 2010. године,
али рок за потпуно избацивање
из употребе још није донет.
HFC-236fa токсичности према NOAEL-
11. Инхибиција Повучен из употребе
(FE-36) у и задовољавајући индекс
Због извесног степена
Задовљавајући индекси токсичности може се
ODP и GWP, „животни“ век користити само у просторијама
12. Фреон 13Т1 Инхибиција
му је кратак јер се распада у којој не бораве људи или из
за само један дан којих је могућа брза
евакуација.
Задовљавајућ индекс ODP, „Животни“ век му је дуг, па
PEC-614 док му је индекс утицаја на његова употреба није
13. (CEA-614) Инхибиција климатске услове препоручљива, мада временска
(FC-1-14) неповољан, ограничења његовог
GWP = 9000 коришћења још нису донета.
Задовљавајућ индекс ODP,
Употреба није препоручљива,
PEC-218 док му је индекс утицаја на мада временска ограничења
14. Инхибиција климатске услове
(CEA-218) његовог коришћења још нису
неповољан, донета.
GWP = 7000
Задовљавајућ индекс ODP, „Животни“ век му је дуг, па
PEC-410
док му је индекс утицаја на његова употреба није
15. Инхибиција климатске услове препоручљива, мада временска
(CEA-410)
неповољан, ограничења његовог
Гас без боје и мириса, Као средство за гашење
16. SF6 Инхибиција незапаљив је и нетоксичан. пожара SF6 користи се веома
SF6 се лоше раствара у ретко и то за почетно гашење
45
________________________________________________________________________
води. Под дејством пожара на критичним местима
електричног лука SF6 може у војсци и полицији помоћу
да се распадне на ручних апарата за гашење (не
дисумпоров декафлуорид, производи се за комерцијалну
S2F10, високо токсичан гас, употребу)
сличан по својствима
фосгену
Сличан халонима, тако да
представља њихову
директну замену. За разлику
од халона Novec 1230 се
убраја у „зелена“ средства, Novec 1230 је нашао примену
јер не делује на озонски приликом гашења пожара на:
омотач, не утиче на климу и  центрима за пренос
глобално загревање података,
Средство Novec 1230 је  уређајима за
средство са веома ниским телекомуникацију,
степеном отровности и
 системима мобилне
изразити диелектрик, што
телефоније,
Инхибиција му омогућује широку
17. Novec 1230  комерцијалној и војној
и хлађење примену, посебно код
авијацији,
заштите електронских
уређаја и у срединама где  специјалним војним
има људи. То је средство системима,
које апсолутно не проводи  експлоатацији нафте и гаса
струју, тако да електронски и
уређаји могу да буду скроз  свим транспортним
потопљени у ово средство средствима на копну, води
без оштећења. Ову особину и ваздуху.
не поседује ни једна од
познатих хемијских
средстава за гашење
пожара.
Задовљавајућ индекс ODP, “Животни“ век му је дуг па
док му је индекс утицаја на његова употреба није
18. Halotron II Инхибиција климатске услове препоручљива, мада временска
неповољан, ограничења његовог
4.2 Инертна средства за гашење пожара

У циљу замене халона у системима за гашење пожара битну улогу је одиграла и
група инертних гасова и њихових смеша под називом инергени.
Овде спадају средства која у свом саставу садрже азот (N), aргон (Ar) и
угљендиоксид (CO2).
46
________________________________________________________________________
Азот је безбојан гас без мириса и укуса, не гори и не учествује у процесу горења,
није токсичан. Хемијски је неактиван, тешко ступа у реакцију са другим
елементима. Слабо се раствара у води, слаб је проводник топлоте и електрицитета.
У атмосфери се налази у количини од 78,3%.
Аргон је природни гас, без боје, мириса и укуса, потпуно нетоксичан и хемијски
неактиван. У атмосфери се налази у количини од 0,93%.
Угљендиоксид је гас, без боје, мириса и слабо киселог укуса јер је анхидрид
угљене киселине. Угљендиоксид се у природи налази слободан и хемијски везан. У
ваздуху га увек има слободног од 0,02% до 0,03%. Појављује се у сва три агрегатна
стања: чврстом, течном и гасовитом.
Ова средстава, са еколошког аспекта, могу да се назову „зелена“ средства.
Као инертна средства која се користе за потребе гашења пожара, можемо навести:
 IG-01 (Argotec) – чист аргон
 IG-100 (NN 100) – чист азот
 IG-541 (Inergen)
 IG-55 (Аргонит)
4.2.1 Основне особине инертних средстава за гашење пожара
IG-01 (Argotec) – чист аргон
Индустријска производња аргона, као и осталих племенитих гасова врши се
утечњавањем и фракционом дестилацијом течног ваздуха. Прво се издвајају две
фракције (смеса N, He, O и смеса N, O, Ar, Kr, Xe), а затим се вишеструком
ректификацијом издвајау поједини племенити гасови односно обогаћене смесе.
Преостали кисеоник уклања се превођењем преко загрејаних метала, а најчешће
спаљивањем с водоника. Након уклањања настале водене паре аргон је чистоће
99,999%. Добијени аргон може да се транспортује у гасовитом стању или као
течност у термички изолованим посудама. Аргон, као инертни гас, има бројне
примене у процесној индустрији и истраживачким лабораторијама, при лучном
заваривању, резању и термо поступцима нашења заштитних слојева. Исту улогу
има у процесу производње титанијума и других јако реактивних елемената.
Аргон се примењује за производњу расветних тела. У стандардним сијалицама
додаје се помешан азотом (10-30%) чиме се повећава трајност сијаличне нити.67
IG-100 (NN 100) – чист азот
Азот у слободном облику јавља се у виду N2. У сваком молекулу има два атома
азота која су везана троструком везом. Под нормалним условима се понаша као
инертан гас.
Азот улази у састав многох једињења као што су на пример: амонојак, азотна
киселина, нитрати, нитрити као и многих важних једињења. Неопходан је за живот
на Земљи. Улази у састав биомолекула као што су аминокиселине, нуклеинске
киселине итд.
67
47
________________________________________________________________________
Употреба азота под притиском и течног азота подлежу посебним прописима и
мерама заштите. За течни азот је неопходна примена аустенитних челика, легура
бакра и алуминијума.
Користи се68:
 као инертан гас у металургији, хемијској индустрији, индустрији хране и
пољопривреди,
 за транспорт агресивних маетрија,
 у течном агрегатном стању за брзо хлађење у индустрији, производњи
хране, медицини и ветрини, у научнотехничким истаживањима,
 за регулисање калоричне вредности горивих гасова и
 за синтезе у хемијској индустији.
IG-541 (Инерген)
IG-541 или Inert Gas Blend (Inergen) је мешавина три природна гаса: азота (52%),
аргона (40%) и угљендиоксида (8%).
Као средство за гашење пожара инерген се одликује следећим карактеристикама:
 не загађује животну средину,
 није шкодљив за људе,
 није токсичан,
 не проузрокује корозију метала,
 не оштећује електронску и другу вредну опрему код гашења пожара,
 не ствара маглу при гашењу пожара,
 има ниску специфичну проводљивост.
Инерген се чува у боцама под притиском од 150 bar. Највише се користе боце од 80
литара. За заштиту простора за запремине мање од 100 m3 користе се боце од
67,40,27 или 13,4 литара.
Батерије боца са инергеном и припадајућом опремом не смеју бити угрожене
пожаром. Зато се морају смесгити у посебну просторију минималне отпорности на
пожар од 90 минута. Дозвољена температура у овој просторији је од 0-50°С.
Излаз из просторије мора бити директно са спољне стране, или на степениште и
ходнике који воде директно ван објекта.
IG-55 (Аргонит)
IG-55 или Аргонит састоји се од 50% азота и 50% аргона.
4.2.2. Начин деловања инертних средстава при гашењу пожара

Аргонит IG-55 и Аргон IG-01 гасе пожаре искључиво поступком мењања
квантитативног односа горива и кисеоника (ефекат угушивања).
68
48
________________________________________________________________________
При гашењу пожара у затвореним просторијама овим средствима, потребно је у
простору постићи минималну запреминску концентрацију средстава (С), како би
концентрација кисеоника пала испод 15%.69
Инерген гаси пожаре искључиво поступком мењања квантитативног односа горива
и кисеоника (ефекат угушивања). При гашењу пожара инергеном у затвореном
простору, садржај кисеоника се смањује на 12,5%, а садржај угљен-диоксида
повећава се на 3%.70
4.2.3 Област примене инертних средстава
Инертна средства за гашење пожара аргонит IG-55 и аргон IG-01 користе се за
гашење пожара класе А, Б и Ц. У начелу, највише се примењују за гашење
следећих врста пожара71:
 запаљивих течних материја,
 чврстих запаљивих материја (дрво, папир, текстил и сл.),
 компјутерске технике,
 електричних уређаја и опреме као што су: генератори, трансформатори,
прекидачи и сл.,
 вредних предмета и материјала у музејима, архивима, библиотекама и др.
Нису ефикасна и не препоручује се њихова примена за гашење следећих материја:
 алкалних метала (натријум, калијум, литијум и др.),
 реактивних метала (магнезијум, цирконијум и др.),
 металних хидрида,
 материја богатих кисеоником (нитро-целулоза, барут и др.).
Инерген се као средство за гашење пожара искључиво користи преко стабилних
система за гашење пожара.
Инсталација за инергеном се активира преко система за аутоматску дојаву пожара
у двозонској зависности или ручним активирањем.
За стабилне уређаје за гашење пожара халоном и угљендиоксидом постоји законска
обавеза уградње уређаја за одложено излажење ових средстава, у случају заштите
просторија у којој се налазе људи. Код стабилних система са инергеном то није
неопходно, с обзиром на то да је испитивањем доказано да у простору који је
испуњен инергеном, човек може да борави до 7 минута без последица. Из овога
произлази да су уређаји за гашење пожара инергеном једноставнији и безбеднији
од стабилних уређаја за гашење халоном и угљендиоксидом.
Инерген је погодан за заштиту објеката и гашење пожара у затвореним просторима
(рачунарски центри, телефонске централе, командни и дистрибуциони центри,
банке, штампарије новчаница). На опреми за гашење не изазива корозију и нема
штетних дејстава на осетљиве електронске елементе.
69
70
Исто. стр 65
71
49
________________________________________________________________________
4.3 Пиротехнички генерисани аеросоли
У складу са Правилником о техничким захтевима за системе за гашење пожара
пиротехничким аеросолима („Сл. гласник СРЈ“ бр. 58/1999), пиротехнички
аеоросол је средство у виду микроскопски ситних честица, добијено сагоревањем
чврсте супстанце, које прекида процес горења.
Аеросолни генератори намењени су за просторно и локално гашење пожара и
представљају најновију генерацију средстава за гашење пожара. Настали су у
Русији, где су коришћени за заштиту војних објеката и средстава. На тржишту се
могу наћи два типа аеросолних генератора: МАГ и ПУРГА. Аеросолни генератори
поседују атесте Русије, Италије, САД, Немачке, Аустралије, Аустрије и др.72
4.3.1 Основне особине пиротехнички генерисаних аеросоли
Основна супстанца за производњу аеросола за гашење пожара чини калијумов
нитрат KNO3, позната као шалитра. То је бео кристал који се раствара у води.
Највише се употребљава као вештачко ђубриво, за производњу барута, при
производњи стакла, за конзервисање меса, у медицини... Калијумов нитрат се на
повишеној температури разлаже при чему настају аеросоли које ефикасно гасе
пожар.
Основна обележја аеросолних средстава за гашење пожара су:
 безбедност по човека и околину,
 два пута већа способност сузбијања пламена у поређењу са другим
средствима за просторно гашење,
 не делује штетно по озонски слој Земљине атмосфере,
 нису корозивна,
 нису потребни цевни разводи и инсталације под притиском,
 велики дијапазон екплоатације, од -50 до +60 C, при валажности и до 98%,
 аеросол чува својство гашења пожара после ослобађања више од 2 сата,
 безбедни при транспорту и екплоатацији,
 не смањују концентрацију кисеоника при гашењу пожара и
 рок трајања до 10 година.
4.3.2 Начин деловања пиротехнички генерисаних аеросоли
Суштина гешења аеросолном прашином калијума је у томе да она сакупља
испарљиве и друге компоненте настале у процесу горења, градећи несагориви
калијум-карбонат и друга несагорива једињења калијума који се таложе преко
гориве материје, спречавајући даље испаравање компоненти битних за наставак
процеса горења. Процес гашења може да се дефинише као хемијска инхибиција.
На високим температурама честце KNO3 се разлажу на честице калијума (К) и
азотових оксида NOx. Честице калијума се турболентно крећу, тако да са собом
односе топлоту с површине гориве материје и прелазе у радикале калијума који
везују слободне радикале, битне компоненте за наставак процеса горења.
72
50
________________________________________________________________________
Поред калијум-карбоната (KCO3), делом се ствара и калцијум-бикарбонат (KHCO3)
који је познат као саставни део сувог праха за гашење пожара. Аеросол има
особину спорог распадања што му даје велику инертност, као једну од битних
особина поузданог превентивног средства за гашење.
Аеросолни генератори новије генерације представљају велики помак, посебно у
делу опреме за стабилне системе за гашење, као адекватна замена за све раније
коришћене системе (вода, пена, прах, халони и инертни гасови). Исто тако
аеросоли су одговарајућа замена за халоне, који су Монтреалским протоколом
забрањени. Од посебног значаја за системе за гашење аеросолима је и то да се могу
применити на местима где је незамислива примена других система, без додатних
трошкова.73
4.3.3 Област примене пиротехнички генерисаних аеросоли
Механизам гашења пожара заснива се на антикаталитичком ефекту. Аеросолни
генератори ефикасно гасе пожаре класе А, Б, Ц и пожара на електричној опреми до
1000 V.
Користе се у74:
 производним просторијама,
 трансформаторским и генераторским просторима,
 разводним орманима,
 млиновима и силосима,
 гаражама,
 рачунарским центрима,
 пословним и стамбеним објектима,
 библиотекама, складиштима драгоцености
Аеросоле не треба употребљавати за гашење:
 материја склоних самопаљењу,
 електроуређаја и инсталација под напоном већим од 1000 V,
 хемикалијама којима за сагоревање није потребан кисеоник из ваздуха,
 метала и металних прахова,
 за гашење пожара у просторијама чија је запремина већа од 5000m3 и висине
преко 12m и
 пожаре реактивних метала (магнезијум, титан, цирконијум, литијум, уран и
плутонијум).
Токсичност овог средства је мала, па је оно сврстано у класу мало опасних
материја. Инхалација овим средством до 20 минута код човека изазива слабо
раздражљиво дејство на слузнице, а инхалација дужа од 20 минута изазива кашаљ и
црвенило у очима.
Аеросоли се користе у:
 стабилним системима за гашење пожара у индустријским објектима и
73
Михајловић Е., Млађан Д.,Јанковић Ж, (2008) стр. 244, 245 и 246
74
51
________________________________________________________________________
 стабилним системима за гашење на транспортним средствима.
Апарати и уређаји са аеросолима су изузетно економични, њима се лако рукује,
нема употребе гломазне и тешке опреме стабилних инсталација за гашење. Из ових
разлога одржавање је знатно једноставније, цена уградње и одржавања знатно
прихватљивија.
Уградњу, испитавање и одржавање аеросолних средстава обављају посебно
обучена лица у складу са одредбама Правилника о техничким захтевима за системе
за гашење пожара пиротехничким аеросолима.
4.4. Приручна средства за гашење пожара

Приручна средства за гашење пожара представљају посебну групу средстава
намењених, углавном, за почетна гашења пожара. У неким посебним условима она
могу представљати и основна средства за гашење.75
У ова средства спада све оно што се може користити за гашење пожара као пгго су:
песак, земља, разне врсте прекривача, минерална уља, струготина сировог гвожђа,
кухињска со, итд.
Песак се користи за гашење мањих пожара, фосфора, алуминијума, магнезијума и
алкалних метала, при чему песак мора бити потпуно сув. Такође, се користи и за
гашење пожара разливених упаљених течности.
Земља је погодна за гашење пожара ниског растиња, разливених упаљених
течности и депонија неких врста упаљених отпадних материја.
Разне врсте прекривача, као што су ћебад, радни мантили или пак азбестни
прекривачи, погодни су за гашење упаљених посуда, делова намештаја и сл.
Минерална уља могу се користити за гашење пожара лаких метала, а струготина
сировог гвожђа се користи и за гашење пожара лаких метала и различитих
запаљивих течности.
Кухињска со је врло ефикасна за гашење пожара лаких метала. У погледу гашења
ових пожара, она је мање ефикасна у односу на специјалне прахове, али је зато
неупоредиво јефтинија.
75
52
________________________________________________________________________
ЗАКЉУЧАК
Уз развој људског друштва (развој индустрије, употребе и примене материјала и
сл.) повећавао се и број узрока пожара. Из тог разлога је од великог значаја стално
усавршавање, пре свега, превентивних мера заштите од пожара, доношењем
адекватне регулативе и упознавањем свих субјеката са мерама заштите од пожара.
Приликом појаве пожара јако је важно на време предузети све мере и активности у
циљу правовременог локализовања и гашења пожара, због тога је од изузетне
важности стално усвршавање људи и опреме за гашење пожара. С обзиром на то
да, као што је речено, не постоји универзално средство за гашење пожара, од
велике је важности познавање врсте пожара (гориве материје и сл.). У складу са
карактеристикама пожара, потребно је одабрати и користити адекватно средство за
гашење пожара, јер у супротоном, услед непажње или незнања, може доћи до
погрешног избора средства за гашење пожара што може довести до
катастрофалних последица.
За поједине запаљиве материје узима се више средстава за гашење, а то
подразумева да појединачно ниједно није идеално. За одређено средство за гашење
не могу се строго одредити подручје и границе примене, јер у неким случајевима
пожар морамо гасити комбинацијом неколико средстава, обично је то случај код
пожара већег обима, где би коришћење само једног средства довело до експлозије
и/или ширења пожара. На избор средства за гашење пожара утиче доста фактора,
као што су: врста гориве материје, величина и место пожара и др.
Друга питања у погледу избора средства за гашење могу бити хемијске природе,
техничка, питање сигурности и питање штете која може настати за материјале,
објекте, животну средину и људе применом одређеног средства.
Јако је важно и стално усавршавање средстава за гашење пожара јер се развојем
индустрије и технологије јављају материје које се тешко гасе постојећим
средствима. Велика пажња мора бити посвећена и развијању нових тзв. „зелених“
средстава за гашење пожара која су мање штетна по здравље људи и животне
средине. Као пример, могу навести Монтреалски споразум, потписан 16. 9. 1987.
године, којим је постигнут договор о забрани коришћења халона 1301, 1211 и 2402
као средстава за гашење пожара. На међународним конвенцијама 1990. год. у
Лондону и 1992. год. у Копенхагену, донета је одлука о потпуном обустављању
производње ових халона.
Могу закључити да је даљи развитак средстава за гашење пожара неопходан. У
процесу развијања средства за гашење пожара треба имати у виду да средства
испуњавају одређене услове да би могла одговарати својој намени и употреби, и то:
 да гасе ефикасно,
 да су употребљива за гашење већег броја материја,
 да су постојана при чувању и складиштењу,
 да не стварају отровне продукте приликом распадања или при гашењу,
 да не подржавају горење,
 да им је употреба једноставна,
53
________________________________________________________________________
 да не остављају штетне последице на материје које гасе,
 да су јефтина,
 да, по могућности, нису проводници електрицитета.
Такође, избор средстава за гашење и начин њихове употребе зависи, већим делом,
од:
 садржаја материје, тј. од хемијског састава гориве материје,
 величине и количине материје која гори,
 величине и јачине пожара,
 количине топлоте и топлотног зрачења,
 простора где је пожар настао.
54
________________________________________________________________________
ЛИТЕРАТУРА
1. Бујандрић В., Бујандрић Н., Пожар, гашење и противпожарна техника,
Ведеко, Београд, 1995
2. Михајловић Е., Млађан Д.,Јанковић Ж., Процеси и средства за гашење
пожара, Факултет заштите на раду, Ниш, 2008
3. Ињац Ј,. Новаковић М., Средства за гашење пожара са тактиком гашења
пожара, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 2001
РЕГУЛАТИВА
1. Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/09, 20/15,87/18,
87/18 -др. закони);
2. Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљања ванредним
ситуацијама ("Сл. гласник РС", бр. 87/18);
3. Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/2004,
36/2009, 36/2009 - др. закон, 72/2009 - др. закон, 43/2011 - УС, 14/2016,
76/2018, 95/2018 - др. закон);
4. Правилник о техничким захтевима за системе за гашење пожара
пиротехничким аеросолима („Сл. гласник СРЈ“ бр. 58/1999);
5. Уредба о поступању са супстанцама које оштећују озонски омотач, као и о
условима за издавање дозвола за увоз и извоз тих супстанци („Сл. гласник
РС“, бр. 114/2013, 23/2018, 44/2018 - др. закон, 95/2018 - др. закон);
6. Уредба о сертификацији лица која обављају одређене делатности у вези са
супстанцама које оштећују озонски омотач и одређеним флуорованим
гасовима са ефектом стаклене баште („Сл. гласник РС“, бр. 24/2016);
Интернет:
www.mup.gov.rs
http://prezentacije.mup.gov.rs/svs/Pocetna.html
https://ifpmag.mdmpublishing.com/firefighting-foam-making-water-wetter/
http://www.pasalic.rs/Proizvodi.html
http://www.vatrospremdoo.rs/banka-halona
55
________________________________________________________________________
ПРИЛОГ
Критична употреба халона
ПРИМЕНА
ТИП
АПАРАТА
КАТЕГОРИЈЕ ОПРЕМЕ ТИП
СВРХА ЗА
ИЛИ ПОСТРОЈЕЊА ХАЛОНА
ГАШЕЊЕ
ПОЖАРА
1301
1.1 За заштиту одељака за Фиксни
1211
мотор систем
2402
1. На војним теренским
1.2 За заштиту одељака за Фиксни 1301
возилима
посаду систем 2402
1.3 За заштиту одељака за Преносиви 1301
посаду апарат 1211
2.1 За заштиту простора у
којем обично бораве лица Фиксни 1301
у машинским систем 2402
просторијама
1301
којем обично не бораве Фиксни
1211
лица у машинским систем
2402
просторијама
Фиксни 1301
2. На војним којем обично не бораве
систем 1211
површинским лица у електро орманима
бродовима 2.4 За заштиту командних Фиксни
1301
центара систем
2.5 За заштиту просторија Фиксни
1301
за пумпе за гориво систем
2.6 За заштиту ормана за 1301
Фиксни
складиштење запаљивих 1211
систем
течности 2402
2.7 За заштиту авиона у
Преносиви 1301
хангарима и просторима
апарат 1211
за одржавање
3.1 За заштиту машинских Фиксни
1301
просторија систем
3. На војним 3.2 За заштиту командних Фиксни
1301
подморницама центара систем
3.3 За заштиту просторија Фиксни
1301
са дизел генераторима систем
56
________________________________________________________________________
ПРИМЕНА
ТИП
АПАРАТА
СВРХА ЗА
ГАШЕЊЕ
ПОЖАРА
3.4 За заштиту електро Фиксни
1301
ормана систем
1301
којем обично не бораве Фиксни
1211
лица у товарним систем
2402
одељцима
4.2 За заштиту кабина и Преносиви 1211
одељака за посаду апарат 2402
4.3 За заштиту кућишта 1301
Фиксни
мотора и помоћних 1211
систем
4. На авионима агрегата 2402
4.4 За инертизацију Фиксни 1301
резервоара за гориво систем 2402
1301
4.5 За заштиту контејнера Фиксни
1211
за отпад у тоалетима систем
2402
1301
4.6 За заштиту празних Фиксни
1211
противпожарних комора систем
2402
5.1 За заштиту простора
5. У нафтним и
где је могуће ослобађање Фиксни 1301
петрохемијским
запаљивих течности или систем 2402
постројењима
гасова
6.1 За инертизацију
простора у којем обично
бораве лица у
6. На трговачким Фиксни 1301
просторијама где је
теретним бродовима систем 2402
могуће ослобађање
запаљивих течности или
гасова
7.1 За заштиту простора у Фиксни 1301
7. У копненим којем обично бораве лица систем 2402
командним и
7.2 За заштиту простора у Преносиви
комуникацијским 1211
којем обично бораве лица апарат
центрима који су од
изузетног значаја за Фиксни 1301
којем обично не бораве
националну безбедност систем 2402
лица
8. На пистама и Преносиви
8.1 За спасилачка возила 1211
аеродромима апарат
57
________________________________________________________________________
ПРИМЕНА
ТИП
АПАРАТА
СВРХА ЗА
ГАШЕЊЕ
ПОЖАРА
8.2 За заштиту авиона у
Преносиви
хангарима и просторима 1211
апарат
за одржавање
9. У постројењима за 9.1 За заштиту простора
производњу и где је неопходно смањити Фиксни
1301
истраживање ризик од дисперзије систем
нуклеарне енергије радиоактивних материја
10.1 За почетно гашење
пожара од стране
Преносиви
ватрогасних бригада, где 1211
апарат
је то пресудно за
10. Остало
сигурност људи
10.2 За примену на
Преносиви
лицима од стране војске и 1211
апарат
полиције
Напомена:
1. „Инертизација” значи спречавање почетка сагоревања у запаљивој или експлозивној
атмосфери додавањем инхибитора или средства за разређивање.
2. „Теретни брод” значи брод који није путнички брод, који има укупну тежину преко 500
тона и намењен је за међународну пловидбу, у складу са дефиницијом тих термина према
међународној Конвенцији о сигурности живота на мору (SOLAS), која дефинише
„путнички брод” као „брод са више од 12 путника” и „међународну пловидбу” као
„пловидбу из земље у којој се примењује поменута конвенција до луке изван те земље, или
обрнуто”.
3. „Простор у којем обично бораве лица” значи заштићен простор у којем је неопходно
присуство лица већи део времена или стално, ради ефикасног функционисања постројења
или опреме. За војне примене, статус заштићеног простора у којем бораве лица је онај који
би се примењивао у борбеним ситуацијама.
4. „Простор у којем обично не бораве лица” значи заштићен простор у којем лица бораве
током ограниченог временског периода, нарочито приликом одржавања, и у којем стално
присуство лица није потребно за ефикасно функционисање опреме или постројења.
58

553

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

553

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Средства за гашење пожара

1. ПОЖАР, ПОЈАМ, КЛАСИФИКАЦИЈА И УЗРОЦИ

Слика 1. Пожарни троугао

1.2 Класификација пожара

1.3 Узроци пожара

2. ЕФЕКТИ ГАШЕЊА ПОЖАРА

2.1. Ефекат хлађења - гашење пожара снижавањем температуре

2.2. Ефекат угушивања - гашење пожара поступком мењања квантитативног

2.3. Ефекат инхибиције - гашење пожара смањивањем брзине реакције

3.СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Ел. уређај Проводник Млазница 11/8 Млазница 11/2

3.1.2 Хемијске особине воде

Температура (у °C) Степен разлагања (у %)

Термичким разлагањем воде настају експлозивне гасне смеше водоника и

Слика 2. Апарати за гашење пожара прахом32

3.3 CO2 (угљен диоксид) као средство за гашење пожара

 тешке пене, број упењавања 1-20,

Слика 3. Гашење пожара пеном54

4. НОВА СРЕДСТВА 3А ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

1. Групу хемијских средставa;

4.1 Хемијска средства за гашење пожара

4.2 Инертна средства за гашење пожара

IG-55 или Аргонит састоји се од 50% азота и 50% аргона.

4.2.2. Начин деловања инертних средстава при гашењу пожара

4.4. Приручна средства за гашење пожара

You might also like