Marija Arnautović - Pojam I Vrste Socijalnih Rizika (Master Rad Iz Radnog I Socijalnog Prava)

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Мастер рад из Радног и социјалног права

ПОЈАМ И ВРСТЕ СОЦИЈАЛНИХ РИЗИКА
Ментор: Студент:
проф. др Љубинка Ковачевић Maрија Арнаутовић
(број индекса 19/253)
Београд,
април 2021. године
Садржај:
Садржај: ................................................................................................................................2
УВОД .................................................................................................................................. 13
ДЕО ПРВИ .......................................................................................................................... 27
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СОЦИЈАЛНОГ ПРАВА .............................................................. 27
1. Социјално право ............................................................................................................. 27
1.1. Настанак и развој социјалног права ........................................................................ 27
1.2. Појам социјалног права ........................................................................................... 29
1.3. Предмет и субјекти социјалног права ..................................................................... 32
1.4. Субјекти социјалноправног односа ......................................................................... 34
2. Социјална сигурност ......................................................................................................36
2.1. Настанак појама социјалне сигурности .................................................................. 36
2.2. Дефиниције социјалне сигурности..........................................................................37
2.2.1. Услови за социјалну сигурност ....................................................................... 39
2.3. Концепције социјалне сигурности ..........................................................................40
2.4. Развој система социјалне сигурности након Другог светског рата ....................... 42
3. Социјално осигурање ..................................................................................................... 47
3.1. Настанак и појам социјалног осигурања ................................................................. 47
3.2. Карактеристике социјалног осигурања ................................................................... 48
4. Социјална помоћ ............................................................................................................. 50
4.1. Појам и развој социјалне помоћи ............................................................................ 50
4.2. Карактеристике социјалне помоћи у домаћем праву ............................................. 53
5. Социјална политика ........................................................................................................ 56
5.1. Појам и развој социјалне политике ......................................................................... 57
5.2. Циљеви социјалне политике .................................................................................... 59
5.3. Осврт на социјалну политику у савременом друштву ...........................................60
6. Социјалне престације ..................................................................................................... 62
6.1. Појам социјалних престација .................................................................................. 62
6.2. Врсте социјалних престација................................................................................... 63
ДЕО ДРУГИ........................................................................................................................ 67
ТЕХНИКЕ ЗАШТИТЕ ОД СОЦИЈАЛНИХ РИЗИКА ...................................................... 67
1. Уводна разматрања ......................................................................................................... 67
2. Недиференцираних методи заштите .............................................................................. 68
2.1. Приватна помоћ ....................................................................................................... 68
2.1.1. Стари век ........................................................................................................ 69
2.1.2. Средњи век ........................................................................................................ 71
2
2.1.3. Од XV века до почетка Француске револуције................................................ 73
2.1.4. Период од краја XVIII века ............................................................................... 75
2.2. Штедња..................................................................................................................... 76
2.2.1. Настанак и појам штедње ................................................................................. 77
2.2.2. Штедња као метод заштите у српском друштву .............................................. 78
2.3. Узајамно осигурање ................................................................................................. 80
2.3.1. Историјски аспект заштите од социјалних ризика посредством узајамног
осигурања .................................................................................................................... 80
2.3.2. Модерна друштва за узајамно осигурање ........................................................ 81
2.4. Премијско осигурање............................................................................................... 83
2.5. Грађанскоправна одговорност за штету.................................................................. 84
3. Диференциране технике заштите ................................................................................... 86
3.1. Општа разматрања ................................................................................................... 86
3.2. Закони који су утрли пут диференцираним техникама заштите ............................ 87
3.3. Бизмарков модел социјалног осгурања ................................................................... 90
3.3.1. Настанак Бизмарковог система социјалног осигурања .................................. 90
3.3.2. Карактеристике Бизмарковог модела ............................................................... 92
3.4. Бевериџев систем социјалне сигурности ............................................................... 94
3.4.1. Настанак Бевериџовог система социјалне сигурности .................................... 94
3.4.2. Карактеристике Бевериџовог система социјалне сигурности ......................... 95
3.5. Мешовити облици заштите од социјалних ризика ................................................. 97
3.5.1. Друге могуће класификације модела социјалне сигурности ........................... 99
3.6. Савремени изазови социјалне сигурности ............................................................ 100
4. Допринос Међународне организације рада развоју заштите од социјалних ризика . 102
4.1. Настанак Међународне организације рада ........................................................... 102
4.2. Организација Међународне организације рада .................................................... 105
4.3. Делатност Међународне организације рада ......................................................... 106
4.3.1. Нормативна делтаност МОР-а ........................................................................ 106
4.3.2. Научно-истраживачка и практична делатност МОР-а................................... 108
4.4. Конвенције и препоруке МОР- од значаја за уређивање зашштите од социјалних
ризика ............................................................................................................................ 108
4.4.1. Општа разматрања .......................................................................................... 108
4.4.2.Конвенције прве генерације ............................................................................ 110
4.4.3. Конвенције друге генерације .......................................................................... 111
4.4.4. Конвенције треће генерације .......................................................................... 111
4.5. Конвенција бр.102 о минималним стандардима социјалне сигурности .............. 112
4.5.1. Уводна разматрања ......................................................................................... 112
4.5.2. Значај Конвенције 102 .................................................................................... 114
3
ДЕО ТРЕЋИ...................................................................................................................... 117
РАЗВОЈ ДОМАЋЕГ СОЦИЈАЛНОГ ПРАВА ................................................................. 117
1. Уводна разматрања ....................................................................................................... 117
2. Заштита од социјалних ризика од средњовековне до нововековне српске државе ... 118
2.1. Период од великог жупана Стефана Немање до цара Душана (1166-1331) ........ 118
2.2. Период од цара Душана до Првог српског устанка (1331-1804) ......................... 119
2.2.2. Осврт на последице турске владавине ........................................................... 121
2.2.3. Срби у Хабзбуршкој монархији ..................................................................... 123
3. Развој заштите од социјалних ризика у периоду до 1804. до 1878. Године .............. 124
3.1. Од Првог српског устанка до Српског грађанског законика ............................... 124
3.2. Од Српског грађанског законика до обнове српске државности ......................... 126
4. Развој заштите од социјалних ризика у периоду до 1878. до 1918. године ............... 128
4.1. Општа разматрања ................................................................................................. 129
4.2. Период од Мајског преврата до завршетка Првог светског рата ......................... 130
5. Развој заштите од социјалних ризика у периоду до 1918. до 1945.године ................. 131
6. Развој заштите од социјалних ризика од 1945. до 1991.године .................................. 134
6.1. Од краја Другог светског рата до доношења Устава из 1963. .............................. 134
6.2. Од Устава из 1963.године до распада СФРЈ ......................................................... 136
7.Развој заштите од социјалних ризика након распада СФРЈ ......................................... 138
7.1. Крај XX века .......................................................................................................... 138
7.2. Почетак XXI века ................................................................................................... 139
ДЕО ................................................................................................................................... 142
ЧЕТВРТИ .......................................................................................................................... 142
СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ- ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА И МОГУЋЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ...... 142
2. Обележја социјалног ризика ........................................................................................ 143
3. Терминолошке недоумице везане за појам социјалног ризика................................... 145
3.1. Постављање проблема ........................................................................................... 145
3.1.1. Социјални ризик и социјални случај .............................................................. 146
3.1.2. Социјални ризик и осигурани случај.............................................................. 147
3.1.3. Однос социјалног ризика према осталим терминима .................................... 148
4. Врсте социјалних ризика .............................................................................................. 149
4.1. Класификације социјалних ризика ........................................................................ 149
4.1.1. Стари и нови социјални ризици...................................................................... 152
ДЕО ПЕТИ ........................................................................................................................ 155
ФИЗИОЛОШКИ СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ....................................................................... 155
4
2. Болест ............................................................................................................................ 156
2.1. Појам и врсте болести............................................................................................ 156
2.2. Социјалне престације за случај болести ............................................................... 159
2.3. Модели здравственог осигурања ........................................................................... 161
2.4. Здравствено осигурање у Србији .......................................................................... 163
2.4.1. Обавезно здравствено осигурање ................................................................... 163
2.4.2. Добровољно здравствено осигурање .............................................................. 164
2.5. Могући методи побољшања квалитета здравственог система............................. 166
2.6. Облици здравствене заштите................................................................................. 169
2.7. Заштита лица оболелих од ретких болести ........................................................... 171
2.7.1. Појам и врсте ретких болести ......................................................................... 171
2.7.2. Институције и организације у области заштите од ретких болести у Србији
................................................................................................................................... 173
2.7.3. Буџетски фонд за лечење обољења,стања или повреда које се не могу
успешно лечити у Републици Србији ...................................................................... 174
2.7.4. Положај лица оболелих од ретких болести .................................................... 175
2.7.5. Мере за унапређење положаја оболелих од ретких болести ......................... 177
2.8. Препоруке за побољшање функционисања система здравствене заштите ......... 179
2.9. Закључна разматрања ............................................................................................ 181
3. Старост .......................................................................................................................... 182
3.1. Старост као социјални ризик ................................................................................. 182
3.1.2. Пензијско осигурање....................................................................................... 185
3.2. Врсте пензија.......................................................................................................... 186
3.2.1. Старосна пензија ............................................................................................. 186
3.2.1.1. Општи и посебан правни режим пензијског осигурања ............................. 188
3.2.2. Одложена пензија............................................................................................ 189
3.2.3. Превремена пензија ......................................................................................... 191
3.2.3.1. Однос грађана Србије према превременом пензионисању......................... 192
3.2.4. Социјална пензија ........................................................................................... 193
3.2.4.1. Потреба увођења социјалне пензије у домаћи правни систем ................... 194
3.2.5. Пензија за пољопривреднике.......................................................................... 195
3.2.5.1. Угроженост пољопривредних пензионера у Србији................................... 197
3.3. Критички осврт на повећање броја година за одлазак у старосну пензију ......... 199
3.3.1.Опште напомене............................................................................................... 199
3.3.2. Неповољан однос броја запослених и пензионера ........................................ 200
5
3.4. Реформе пензијског система ................................................................................. 202
3.4.1. Опште напомене .............................................................................................. 202
3.4.2. Начини реформисања пензијског система ..................................................... 203
3.4.3.Увођење другог стуба пензијског осигурања ................................................. 205
3.5. Старија лица на тржишту рада .............................................................................. 207
3.5.2.Прилагођавање старијих лица измењеним околностима на тржишту рада ... 208
3.5.3. Начини прилагођавања старијих лица на тржишту рада ............................... 209
3.6. Активно старење .................................................................................................... 211
3.6.2. Начини спровођења политике активног старења .......................................... 213
3.6.3. Економске, социјалне и здравствене последице старења .............................. 215
3.6.4. Однос сродника и надлежних институција према припадницима трећег доба
................................................................................................................................... 217
4. Инвалидност ................................................................................................................. 223
4.1. Уводна разматрања ................................................................................................ 223
4.2. Појмови инвалидности и инвалидитета ................................................................ 224
4.3. Социјалне престације за случај инвалидности ..................................................... 227
4.3.2. Право на инвалидску пензију ......................................................................... 228
4.3.2.1. Висина инвалидске пензије.......................................................................... 230
4.4. Особе са инвалидитетом ........................................................................................ 232
4.4.2. Запошљавање и професионална рехабилитација особа с инвалидитетом .... 234
4.4.2.1. Општа разматрања ....................................................................................... 234
4.4.2.2. Запошљавање особа са инвалидитетом под општим и посебним условима
................................................................................................................................... 237
4.4.2.3. Квотни систем запошљавања особа са инвалидитетом у домаћем праву . 239
4.4.2.4. Процена радне способности особа с инвалидитетом .................................. 241
4.4.3. Осврт на економски и друштвени положај особа са инвалидитетом у
Србији........................................................................................................................ 243
4.4.3.1. Предрасуде о радној способности особа са инвалидитетом ....................... 243
4.4.3.2. Отежана мобилност особа са инвалидитетом ............................................. 244
5. Материнство ................................................................................................................. 246
5.2. Социјалне престације за случај материнства ........................................................ 248
6
5.2.2. Породиљско одуство и одуство са рада ради неге детета ............................. 249
5.2.3. Ризик дискриминације запсолених због коришћења права на породиљско
одсуство..................................................................................................................... 250
5.2.4. Накнада зараде за време породиљског одуства и одсуства са рада ради неге
детета ......................................................................................................................... 253
5.2.4.1. Критика одређивања накнаде зараде у домаћем праву............................... 254
5.2.5. Право на одсуство с рада ради посебне неге детета ...................................... 257
5.3. Заштита материнства у домаћем праву ................................................................. 257
5.3.1. Опште напомене .............................................................................................. 257
5.3.2. Дискриминација жена на раду услед могућности заснивања породице ....... 259
5.4. Одлагање родитељства .......................................................................................... 260
5.4.1. Материнство као избор савремене жене ........................................................ 263
5.5. Репродуктивна права жена у Србији ..................................................................... 264
5.5.1. Опште напомене .............................................................................................. 264
5.5.2. Раскорак између законских решења и реалности .......................................... 265
5.5.3. Критички осврт на репродуктивна права жена .............................................. 266
5.5 4. Препоруке за успешнију борбу ради опстанка нације................................... 268
5.6. Усклађивање породичних и професионалних обавеза запослених ..................... 271
5.6.2. Осетљиве категорије женске популације ....................................................... 274
5.6.3. Начини усклађивања породичних и професионалних обавеза ..................... 276
ДЕО ШЕСТИ .................................................................................................................... 280
ПРОФЕСИОНАЛНИ СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ................................................................ 280
1.2. Појам и врсте повреда на раду .............................................................................. 281
1.3. Заштита здравља и безбедност на раду ................................................................. 283
1.3.2. Обавезе послодаваца ....................................................................................... 284
1.3.3. Права и обавезе запосленог ............................................................................ 286
1.3.4. Послови са повећаним ризиком ...................................................................... 287
1.3.5. Осврт на стање заштите здравља и безбедности на раду у Србији ............... 288
1.4. Узрочници повреда на раду ................................................................................... 290
2. Професионална болест ................................................................................................. 292
2.2. Појам и узроци настанка професионалних обољења ........................................... 294
2.3. Листе професионалних болести ............................................................................ 295
7
2.3.1. Опште напомене .............................................................................................. 296
2.3.2. Број професионалних обољења у домаћем праву .......................................... 297
2.4. Предлози за побољшање заштите од професиналних болести ............................ 298
2.4.2. Превентивне мере безбедности и здравља на раду као облик заштите од
наступања професионалних болести ....................................................................... 299
2.4.3. Потреба за установљавањем нових професионалних обољења .................... 300
2.5. Социјалне престације за случај повреде на раду и професионалног обољења ... 301
2.5.2. Заштићена лица ............................................................................................... 302
2.5.3. Врсте социјалних престација .......................................................................... 303
2.5.4. Права чланова уже породице у случају смрти осигураника ......................... 305
2.6. Одговорност послодавца за повреду на раду/професионалну болест ................. 308
3. Телесно оштећење ........................................................................................................ 310
3.1. Појам и степени телесног оштећења ..................................................................... 310
3.2. Социјалне престације за случај телесног оштећења............................................. 312
4. Незапосленост као социјални ризик ............................................................................ 315
4.1. Општа разматрања ................................................................................................. 316
4.2. Послови запошљавања и њихови носиоци ........................................................... 317
4.2.1. Опште напомене .............................................................................................. 317
4.2.2. Активне мере запошљавања .......................................................................... 319
4.2. 3. Пасивне мере политике тржишта рада .......................................................... 321
4.3. Осигурање за случај незапослености .................................................................... 322
4.3.1. Новчана накнада.............................................................................................. 323
4.4. Узроци и последице незапослености у Србији ..................................................... 325
4.4.1. Разлози велике незапослености у домовини .................................................. 325
4.4.2. Последице незапослености на здравље и квалитет живота грађана Србије . 327
4.5. Карактеристике тржишта рада у Србији ............................................................... 328
4.5.2. Борба за профит послодаваца на уштрб грађана Србије ............................... 331
4.6. Одговор на незапосленост ..................................................................................... 332
4.6.2. Начини усклађивања понуде и тражње за радним местима ......................... 333
4.7. Млади на тржишту рада ........................................................................................ 335
4.7.1. Најчешћи облици запошљавања младих ........................................................ 336
4.8. Миграције високообразованих грађана ................................................................ 338
8
4.8.2. Недовољно вредновање високог образовања као разлог миграција грађана
Србије у иностранство .............................................................................................. 340
4.8.3. Отежана могућност напредовања младих ...................................................... 342
4.8.4. Улагање у знање као начин спречавања миграција ....................................... 345
4.9. Препоруке за побољшање положаја младих......................................................... 347
4.9.2. Обезбеђивање достојних наследника - што ја почех ти продужи ................ 348
4.10. Закључна разматрања .......................................................................................... 350
ДЕО СЕДМИ .................................................................................................................... 354
СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ КОЈИ ПОВЕЋАВАЈУ ТРОШКОВЕ ИЗДРЖАВАЊА
ПОРОДИЦЕ ...................................................................................................................... 354
1. Издржавање породице .................................................................................................. 354
1.2. Право на родитељски додатак ............................................................................... 356
1.2.1.Услови за остваривање права на родитељски додатак ................................... 356
1.2.2. Висина родитељског додатка.......................................................................... 359
1.3. Право на дечији додатак ........................................................................................ 361
1.3.1. Услови за остваривање права на дечији додатак ........................................... 362
1.3.2. Имовински стање као услов за остваривање права на дечији додатак ......... 362
1.3.3. Висина дечијег додатка ................................................................................... 365
1.4. Појам и врсте породице ......................................................................................... 368
1.4.1. Опште напомене .............................................................................................. 368
1.4.2. Патријархална и савремена породица ............................................................ 369
1.5. Функције породице ................................................................................................ 372
1.5.2. Издржавања деце............................................................................................. 374
1.5.2.1. Потребе и трошкови одгајања детета .......................................................... 375
1.5.2.2. Помоћ државе у издржавању породице ...................................................... 376
2. Смрт издржаваоца ........................................................................................................ 381
2.1. Смрт издржаваоца као социјални ризик ............................................................... 381
2.1.1. Осигурани случај............................................................................................. 382
2.1.2. Осигурана лица ............................................................................................... 383
2.2. Услови за остваривање права на породичну пензију чланова уже породице ..... 384
2.2.1. Удовци и удовице............................................................................................ 384
2.2.2. Ванбрачни партнери ....................................................................................... 385
2.2.3. Деца ................................................................................................................. 387
9
2.3. Висина и исплата породичне пензије .................................................................... 389
2.3.1. Опште напомене .............................................................................................. 389
2.3.2. Немогућност кумулације пензија ................................................................... 391
2.3.3. Неопходност повећања износа социјалне престације.................................... 392
ДЕО ОСМИ....................................................................................................................... 398
НОВИ СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ........................................................................................ 398
2. Жртве криминала/насилног злочина............................................................................ 400
2.1. Појам и врсте жртава криминала/насилног злочина ............................................ 400
2.2. Размере криминалитета ......................................................................................... 403
2.2.2. Кривичне санкције .......................................................................................... 405
2.3. Виктимологија и виктимизација ........................................................................... 406
2.3.1. Опште напомене .............................................................................................. 406
2.3.2. Врсте виктимизације ....................................................................................... 408
2.3.2.1.Непрофесионални рад новинара као ризик наступања секундарне
виктимизације ........................................................................................................... 409
2.4. Начини пружања помоћи жртвама криминала ..................................................... 410
2.4.1. Опште напомене .............................................................................................. 410
2.4.2. Последице злочина.......................................................................................... 412
2.4.3. Предрасуде са којима се суочавају жртве злочина ........................................ 413
2.5. Материјална и нематеријална штета проузорокована жртвама злочина ............. 415
2.5.1. Опште напомене .............................................................................................. 415
2.5.2. Фондови за обештећење жртава злочина ....................................................... 416
3. Жртве обавезне вакцинације ........................................................................................ 420
3.1. Појам и врсте вакцина ........................................................................................... 420
3.2. Значај и својства вакцина ...................................................................................... 422
3.2.1. Нежељене рекације вакцина ........................................................................... 423
3.2.1.1. Антивакцинални покрети............................................................................. 424
3.3. Имунизација у Србији- врсте, накнада штете и препоруке.................................. 426
3.3.1. Обавезна и препоручена имунизација у домаћем праву ............................... 426
3.3.2. Право жртава вакцинације на накнаду штете ................................................ 428
3.3.3. Препоруке за отклањање предрасуда о вакцинама ........................................ 429
4. Губитак аутономије ...................................................................................................... 433
10
4.1. Настанак и развој заштите лица зависних од туђе неге и помоћи ....................... 433
4.2. Право на туђу негу и помоћ................................................................................... 434
4.2.2. (Не) задовољавајући износ новчана накнаде за помоћ и негу другог лица у
Србији........................................................................................................................ 436
4.3. Препоруке за побољшање положаја корисника туђе неге и помоћи ................... 438
4.3.1. Опште напомене .............................................................................................. 438
4.3.2. Неопходност снижавање критеријума за остваривање права на туђу негу и
помоћ ......................................................................................................................... 438
5. Жртве кршења људских права ..................................................................................... 440
5.1. Појам људских права ............................................................................................ 440
5.1.1. Развој људских права до краја Првог светског рата ...................................... 443
5.1.2. Развој људских права од 1918. до 1945. ......................................................... 445
5.1.3. Развој људских права од 1945.године ............................................................ 446
5.1.4. Осврт на стање људских права у савременом друштву................................. 448
5.2. Облици кршења људских права ............................................................................ 449
5.2.1. Опште напомене .............................................................................................. 449
5.2.2. Најучесталији облици кршења људских права у савременом друштву ........ 450
5.3. Непоштовање права мањина по основу националне припадности ...................... 452
5.3.1.Општа разматрања ........................................................................................... 452
5.3.2. Непоштовање мањинских права на Старом континенту ............................... 452
5.3.3. Положај националних мањина у Србији ....................................................... 454
5.3.4. Људска права Срба у региону ......................................................................... 457
5.3.4.1. Албанија ....................................................................................................... 458
5.3.4.2. Босна и Херцеговина .................................................................................... 458
5.3.4.3. Северна Македонија ..................................................................................... 459
5.3.4.4. Бугарка, Мађарска и Румунија..................................................................... 460
5.3.4.5. Хрватска и Црна Гора .................................................................................. 462
5.4. Непоштовање права радника миграната ............................................................... 465
5.4.1. Опште напомене .............................................................................................. 465
5.4.2. Дискриминација радника миграната .............................................................. 467
5.4.3. Мере за побољшање положаја радника мигранта.......................................... 468
5.5. Дискриминација жена ............................................................................................ 470
5.5.1. Опште напомене .............................................................................................. 470
5.5.2. Облици дискриминације и неравноправан положај жена ............................. 471
5.5.3. Позиција жена у српском друштву ................................................................. 472
5.6. Кршење људских права по основу сексуалне оријентације ................................. 474
11
5.6.1. Опште напомене .............................................................................................. 474
5.6.2. Положај припадника транс особа у Европи ................................................... 476
5.6.3. Права транс особа у домаћем праву ............................................................... 478
5.6.3.1. Осврт на положај припадника транс особа у Србији .................................. 480
5.6.4. Положај припадика хомосексуалне мањине у свету ..................................... 481
5.6.4.1. Државе које не поштују права сексуалних мањина .................................... 483
5.6.5. Права припадника хомосексуалне мањине у Србији ..................................... 485
5.6.5.1. ,,За и против'' истополних бракова ............................................................ 486
5.6.5.2. Критички осврт на положај и права припадника хомосексуалне мањине у
Србији........................................................................................................................ 488
5.7. Антисиндикална дискриминација ......................................................................... 490
5.7.1. Опште напомене .............................................................................................. 490
5.7.2. Стање синдикалних слобода у Србији ........................................................... 491
5.7.3. Мере за побољшање положаја синдиката ...................................................... 494
5.8. Заштита жртава кршења људских права ............................................................... 495
5.8.1. Опште напомене .............................................................................................. 496
5.8.2. Начини заштите људских права ..................................................................... 496
5.8.3. Поштовање људских права у домаћем праву................................................. 498
ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................... 503
СПИСАК КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРE ........................................................................ 516
1. Литература на страном језику: ..................................................................................... 516
2. Литература на српском језику:..................................................................................... 518
СПИСАК КОРИШЋЕНИХ ИЗВОРА ПРАВА ................................................................ 547
1. Извори права међународног порекла ........................................................................... 547
1.1. Организација уједињених нација .......................................................................... 547
1.2. Међународна организација рада ........................................................................... 547
1.3 Савет Европе ........................................................................................................... 548
1.4. Европска унија ....................................................................................................... 548
2. Извори права унутрашњег порекла.............................................................................. 548
2.1. Страна права .......................................................................................................... 548
2.1.1. Хрватско право ................................................................................................ 548
2.1.2. Црногорско право............................................................................................ 549
2.2. Домаће право.......................................................................................................... 549
3. Судска пракса ............................................................................................................... 554
4. Oстала истраживачка грађа .......................................................................................... 554
БИОГРАФИЈА КАНДИДАТКИЊЕ................................................................................. 560
12
УВОД
Социјални ризици1, примарна и најважнија тема предметног рада, представљају

основне појмове социјалног права, једне од најмлађих грана права, који завређују
пажњу великог броја правника, политиколога, социолога, економиста, демографа,
историчара и филозофа. Како наведени ризици прожимају и допуњују бројне науке, као
и остале гране права, а престације које се обезбеђују у случају наступања социјалног
ризика су веома битне за егзистенцију значајног броја грађана, у предметном раду је
коришћен мултидисциплинарни приступ. Следствено томе, социјално право се не може
на ваљани начин поимати и изучавати без правилног разумевања његовог односа са
другим наукама и гранама права.
Превасходно, предметна грана права тежи постићи идеал правде и правичности,
обезбеђујући пристојан живот целокупном грађанству како би онемогућила раст
сиромаштва и социјалне искључености угроженог дела становништва, те настоји
остварити циљ прокламован у латинској максим Ius est ars boni et aequi 2. Међутим и
поред поменутих настојања, стварност је другачија услед немогућности држава, са
високим буџетским дефицитом и минорним економским растом, да омогуће свим
грађанима остваривање социјалне правде3, уткане у већину савремних устава, као и
начела једнаких шанси и могућности, Како су у значајној броју држава особе у стању
социјалне потребе препуштене сами себи и помоћи породице, исте представљају ,,једну
сламку међу вихорове'' и ,,сирак су тужни без нигђе никога'' 4. Социјална сигурност би
ипак требала да подробније остварује своју сврху која се манифестује у обезбеђивању,,
услова за опстанак, достојан живот и стабилан и самосталан развој појединаца, због
1
,,Гњев ми, богињо певај, Ахилеја, Пелеју сина,
Злосрећни, штоно Ахејце у хиљаде ували јада.’’
Хомер, Илијада, ЈРЈ друштво за издаваштво, производњу,промет и услуге доо Београд( Земун), 2009,
стр.5 Почетни стихови класичног дела садрже инвокацију, стилску фигуру коју су користили антички
песници и писци да би измолили божанства да им дају снагу да своје дело напишу на ваљани начин и да
га приведу крају на задовољство читавог грађанства. С обзиром на почетак истраживања, ваљало би се
подсетити инвокације, а с друге стране овим путем се одаје почаст култури других,античких, народа и
следствено томе, поштовању људских права, јер су њихове жртве тема предметног рада.
Како Жан Моне истиче ,,када бих поново почињао, почео бих са културом'' . Вид. Видоје Голубовић,
,,Регионална сарадња на заштити и очувању културне баштине'' , Међународни проблеми, Београд, година
LXVI, број 3-4/2014, стр.353.
2
Право је уметност доброг и једнаког (латинска максима).
3
Словом Митровданског устава је прокламовано да је ,, држава српског народа и свих грађана који у њој
живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и
мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.'' Устав
Републике Србије ( ,,Службени гласник РС'', број 98/2006), члан 1.
4
Петар Петровић Његош, Горски вијенац, Школска књига, Нови Сад, 2004, стр.24-25
13
чега се може сматрати важним инструментом социјалне кохезије и гарантом социјалне
правде''. 5
Иако је пре 232.године у француској Декларацији о правима човека и грађанина
прокламовано да се људи рађају и живе слободни и једнаки у правима, а да се
друштвене разлике могу засновати се само на заједничкој користи6, коју славе Владе
широм света, њени принципи нису пустили корене у : a) недемократским и
тоталитарним режимима (миш утикви- што је него сужањ?)7 и б) економски
неразвијеним земљама( чији грађани добијају мрве, као пси у синџиру)8.Поменута
Декларација је донета у јеку француске Револуције засноване на слободи, једнакости и
братсву, а њене вредности су прокламоване у Уставима и спроведене у законима велике
већине држава. Ipso iure9, сви смо једнаки, али nulla regula sine excetione10, али су
изузеци веома чести, те исти претендују да постану правило.
Крајем ХХ века, професор Тркуља је наводио да су појмови „правна држава”,
„политички плурализам” и „цивилно друштво” наједном улетели, попут комете из
далеких светова, у наш политички говор, фасцинирајући нас као некад наше претке у
сусрету са НЛО (неидентификованим летећим објектима) у њиховој наивној вери да су
се ти мистични објекти појавили само зато да их ослободе овоземаљских мука, а живот
учине лепшим и срећнијим. 11
Иако је прошло 30 година од његовог указивања на
проблем неразумевања и погрешног поимања истих, ситуација се,данас, на почетку
треће деценије ХХI није значајније променила.
Уколико држава не поштује људска права и потребе својих становника, иста
неће обезбедити пристојне износе социјалних престација, те ће се њени грађани
изложити маргинализацији и немогућности задовољења елементарних потреба и поред
постојања, како професорка Ковачевић наводи, ,,велике хуманистичке идеје о урођеном
достојанству и једнакости свих чланова људске породице, јер сваком човеку припадају
неотуђива и неповредива права, уз обавезу државе да их свима учини доступним под
5
Љубинка Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,магистарска теза
(необјављена), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2007, стр. 12.
6
Сима Аврамовић, Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, десето издање, Правни
факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014, стр.293.
7
Ипак код њих важи начело да ,,јаки зуби и тврд орах сломе'' , П.П.Његош, op.cit., стр.59
8
,,Сву муку твоју, напор црног роба/ Појешће силни при гозби и пиру…/А теби само, кô псу у синџиру…/
Бациће мрве… О, срам и грдоба!…’’ Алекса Шантић , ,,О класје моје'' , доступно
на:https://www.prelepapoezija.com/o-klasje-moje/, приступљено: 11.01.2021.године.
9
По самом закону (латинска максима)
10
Ниједно правило није без изузетка (латинска максима).
11
Јовица Тркуља, ,,Маргиналије о правној држави, политичком плурализму и цивилном друштву'', Анали
Правног факултета у Београду, година 30, број 1/3, 1991,стр.317.
14
једнаким условима'' 12
. Како experientia docet13, спознали смо да је ,,сиромаштво
незаобилазан феномен данашњег света''14 и да , сходно Шућуру, исто подразумева ,,
друштвено а не природно стање''15.
Теме социјалног права су веома сложене и вишедимензионалне, те поседују
велики значај за грађане света, нарочито за особе у стању социјалне потребе, јер
,,социјално право специфичну пажњу посвећује рањивим категоријама становништва''
16
. Следствено томе, приказана су различита становишта бројних аутора, као и законска
регулатива, превасходно у нашој држави, како би се приближио значај наведене гране
права и законска решења на ваљани начин сагледала. Професор Шундерић је велики
значај социјалног права сажео у једној реченици, те је младу грану права дефинисао
као ,,систем норми и мера чијом примерном се штите живот, здравље и радна
способност''17.
С обзиром на велики значај социјалног права, чињеницу да ignorantia iuris
nocet18, као и приговоре које се стављају на терет правној науци и домаћој регулативи-
да је иста неразумљива просечном грађанину услед неразумљиве стручне
терминологије, штурости и сувопарности општих и посебних правних аката, у
предметном раду је покушано да се богатство правне науке и њена значајна решења на
занимљив начин приближе правним лаицима. Стога се појединац може сусрести са
класицима социјалног права19, пре свега, са утемељивачем социјалног права на нашем
12
Љубинка Ковачевић, ,,Равноправност мушкараца и жена као битан елемент достојанственог
запошљавања: прилог дискусији о нацрту закона о родној радвноправности'', Радно и социјално право,
број 1/2018, стр.101 У прилог томе, Селимовић је писао ,,Ја не бирам, у ствари, ништа, ни рођење, ни
породицу, ни име, ни град, ни крај, ни народ, све ми је наметнуто. Још је чудније што то морање
претварам у љубав. Јер, нешто мора бити моје, зато што је све туђе, те присвајам улицу, град, крај, небо
које гледам над собом од детињства. Због страха од празнине, од света око мене. Ја га отимам, ја му се
намећем, а мојој улици је свеједно, и небу нада мном је свеједно, али нећу да знам за то свеједно, дајем
им своје осећање, удахњујем им своју љубав, да ми је врате.'' Меша Селимовић, Тврђава, Београдско
издавачки- графички завод, Београд,1991,стр.134
13
Искуство подучава (латинска максима)
14
Сиромаштво погађа једну петину светског становништва, а из године у годину свет се суочава са све
већим раслојавањем становништва. Вид. Olja Družić Ljubotina, Marija Kletački Radović, ,,Siromaštvo i
socijalni rad: koliko je siromaštvo doista »tema « socijalnog rada’’, Ljetopis socijalnog rada, vol.18, број 1,
2011, стр.6.
15
Ibid.
16
Филип Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности,докторска дисертација
(необјављена), Правни факултет Универзитета у Беогаду, Београд, 2018, стр.1.
17
Боривоје Шундерић, Социјално право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009,
стр.10.
18
Непознавање права шкоди (латинска максима)
19
Влајко Брајић, Радно право: Радни односи, други односи рада и социјално осигурања, шесто измењено
издање, Савремена администрација a.д. , Београд, 2001; Александар Балтић , Милан Деспотовић,
Основни радног права Југославије и основни проблеми социологије рада, Савремена администрација,
Београд, 1981; Боривоје Шундерић Социјално право, op.cit.,; Ратко Пешић, Радно право, Научна књига,
Београд,1966; Ђорђе Тасић, „Шта је социјално право“, Српски књижевни гласник, број 2/1934, Михаило
15
поднебљу, професором Шундерићем,који је ,,у истраживању кључних института те, у
нашој правној науци још увек недовољно истражене гране права полазио од људских
потреба, њиховог издизања на ниво основних социјалних права и спора о правној
природи те врсте људских права'' 20. Иако су се изучавањем социјалног права бавили и
професор Тарановски, Тасић, Балтић, Деспотовић, његовим утемељивачем се сматра
професор Шундерић јер ,,прву реченицу не пише онај ко почиње већ онај којим нешто
врхуни и доцветава'' 21
. Како су поменути класици оставили достојне наследнике22 у
предметној дисциплини, у раду су приказана њихова становишта о правцима развоја
законске регулативе у земљи, као и анализа постојеће. Све претходно из разлога како
би законодавац на ваљани начин промислио о свим аспектима потенцијалних
законских решења јер се иста одражавају, нарочито у предметној грани, на здравље,
Ступар, Социјална политика, Издавачко предузеће ,,Рад'', Београд, 1963; Александар Петровић,
,,Социјално осигурање- de lege lata и de lege ferenda’’, Зборник радова Правног факултета у Нишу, број
43, 2003.
Руски професор Тарановским, након револуције у Русије је емигрирао из матице и настанио се у
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Предавао је 20- их и 30-их година ХХ века на Правном факултету
у Београду, где је оставио велики траг, Теодор Тарановски, ,,Социјално право у општем теоријском
систему'', Архив за правне и друштвене науке, број 4/1932.
20
Боривоје Шундерић (1950-2020), био је редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду
и један од утемељивача социјалног права у Србији, који је значајно допринео развоју Радног права и
Међународног радног права. Професирка Ковачевић с правом тврди да је професорова књига ,,Социјално
право – а и она је била пионирска у читавом региону – специфична управо по томе што је аутор као
полазиште за реевалуацију основних социјалноправних института користио гарантије основних људских
права.'' Вид. Љубинка Ковачевић, ,,In memoriam Боривоје Шундерић (1950-2020) '', Анали Правног
факултета у Београду, година LXVIII, број 3,2020, стр.216-217.
21
Матија Бећковић, ,,Српска нова ера’’ у: Радомир Никчевић (ур.), Свети кнез Лазар и косовски завет,
Светигора, компанија Новости, Цетиње- Београд, 2007,стр.113.
22
Бранко Лубарда, Увод у радно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014
(редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији); Љ. Ковачевић, Нормирање
социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., (ванредни професор Правног факултета у Београду);
Филип Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности,op.cit., ( доцент Правног
факултета Универзитета у Београду).
Предраг Јовановић, Радно право, осмо измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у
Новом Саду, Нови Сад, 2018 (редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду); Сенад
Јашаревић, Социјално право,Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2010 (редовни
професор Правног факултета у Новом Саду).
Горан Обрадовић, ,,Контролни механизми МОР-а'' ,Зборник радова Правног факултета у Нишу, број 54,
2009 (редовни професор Правног факултета у Нишу).
Радоје Брковић, ,,Социјално предузетништво - могућности и перспективе'',Радно и социјално право, број
1/2014. (редовни професор Правног факултета у Крагујевцу); Бојан Урдаревић, ,, Aнализа основних
узрока миграције радне снаге у Републици Србији'', Радно и социјално право,број 2/2019 (ванредни
професор Правног факултета у Крагујевцу).
Слободанка Ковачевић- Перић,Пристојан рад, докторска дисертација(необјављена),Правни факултет
Универзитета у Нишу, Ниш, 2011. (ванредни професор Правног факултета у Приштини, са привременим
седиштем у Косовској Митровици).
Весна Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, докторска дисертација
(необјављена) , Правни факултет Универзитет Унион у Београду, Београд, 2015 (докторант из области
Радног права на Правном факултету Универзитета Унион у Београду).
Марио Рељановић, ,,Упореднa анализа основних елемената функционисања система пензијског
осигурања'' , Страни правни живот, број 3/2015 (научни сарадник у Институту за упоредно право).
16
срећу и развој грађана наше дивне Србије, као и на социјалну искљученост и
маргинализацију особа у стању социјалне потребе.
Осим аутора из области радног и социјалног права, приказана су и становишта
политикога, криминолога, социолога, лекара, економиста и историчара, јер је социјално
право предмет интересовања које превазилази оквире правне науке. Такође су
предочена размишљања ванвременских књижевника и поета, који својим метаформа и
алегоријама одражавају правни живот, људска права и целокупно друштво, јер је право
нереаздвојни пратилац људског друштва, још од давних времена, првобитно
манифестован у обичајном праву. С обзиром на ванвременске и општепознате речи
нашег нобеловца , Иве Андрића, да је ,,живот несхавтљиво чудо јер се стално троши и
осипа, а ипак стоји и траје чврсто као на Дрини ћуприја'' , социјално право и ризици
истог су тема нашег подробнијег истраживања како се исти тичу, plus- minus23 свих
грађана, јер ћемо се током нашег живота ,,дугог ‘’ живота (ars longa, vita brevis)24
изложити, вероватно, дејству истих.
Tantum scimus quantum memoria tenemus! 25
Сходно томе, пре почетка изучавања
многобројних грана права на Правном факултету у Београду, упознавали смо се са
основним појмовама које красе поменуте. Руководећи се наученим, поменуто знање26
сам применала у писању и изучавању предметног рада, те су у првом делу истог
приказани основни појмови социјалног права, како би на прикладан начин могли да се
бавимо изучавањем социјалних ризика. У наведеном делу заступљена су гледишта
23
Мање- више; отприлике (превод са латинског). Мало је вероватно да у овом стресном и брзом начину
живота, великом броју професионалних обавеза, његовом усклађивању са ,,традиционалним''
породичним обавезама, нећемо отићи на тзв. боловање. С друге стране, значајан број припадница женске
популације користиће право на породиљско одсуство и одсуство ради неге детета, јер, ипак, очеви нису
довољно ради (као и њихови послодавци), да у модерној Србији користе поменуто право, јер се ипак
обавеза подизања деце односи само на мајке ( углавном), као израз традиционално укорењених
вредности . Наравно, старост је саставни део људског живота и уколико будемо имали среће социјална
престација у виду старосне пензије представљаће наш приход у будућности, тако да ће нам тада бити
значајно како се усклађује иста са трошковима живота! Сада не мислимо (о томе), јер је старост ,,далеко
миљама'' од нас, те Дучић вели ,, кад би младост имала филозофију старца не би било ниједног суначаног
дана.''
24
Живот је кратак, уметност је вечна (латинска изрека) ,,Све ће проћи. Али каква је то утеха? Проћи ће и
радост, проћи ће и љубав, проћи ће и живот. Зар је нада у томе да све прође?'' М.Селимовић, Тврђава,
op.cit., стр. 72
25
Колико знамо, толико и памтимо! (латинска изрека)
26
,,Ко зна (ах, нико, нико ништа не зна. / Крхко је знање!)/ Можда је пао трак истине у ме, / А можда су
сање.’’ Добриша Цесарић, ,,Повратак’’у : Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка,
српски језик и књижевност, за трећи разред гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2020.
17
разних аутора27 о значају и улози истих у целокупном правном систему, као и
дефиниције и настанак поменутих појмова.
У другом делу рада приказан је развој недиференцираних (првобитних,који су
настали у давним временима) и диференцираних метода заштите од социјалних ризика
(први је настао у немачкој царевини, за време гвозденог канцелара Ото фон Бизмарка и
по истом добио име, а други је настао у јеку највећег рата у историји човечанства и
добио је назив по његовом творцу, британског лорду Бевериџу). Стога су наведене
предности и мане Бизмарковог модела социјалног осигурања и Бевериџовог модела
социјалне сигурности, као и њихов настанак и прихваћеност широм континетата. Како
су се у другој половини прошлог века јавили мешовити облици са обележјима
поменутих модела, неопходно је биле исте приказати у наставку другог дела. Такође су
тематику истог чинили и савремени изазови система социјалне сигурности, који су
последица значајног краха(или нечујног причања и слабијег спровођења) идеје о
државном благостању и преко потребној социјалној правди. Како су поменути изазови
бројни, државе су, логично, приступиле најлакшем, а за социјално право и њихове
грађане, болним и ,,непристојним'' решењима:нижи износи социјалних престација тј.
смањење обима заштите од социјалних ризика (смањење накнаде за тзв. боловање, које
се често искоришћавало у радо помињаном социјализму, јер ,, радио не радио, свирао
ти радио'' ) и укидање одређених социјалних престација (инвалидност II категорије).
Услед великог значаја Међународне организације рада и Конвенције број 102,
приказани су развој, делатност и организација исте, са освртом на њену нормативну
делатност, те поделу конвенција у три генерације и приказ најзначајније, горе наведене,
конвенције.
У трећем делу насловног рада приказан је развој социјалног права и заштите од
социјалних ризика од почетка средњовековне српске државе, тј. од владавине великог
жупана Стефана Немање (1166-1196), родоначелника највеће српске династије
Немањића, па све до данашњих дана. Ради боље прегледности, трећи део је подељен у
више целина, које обилују, пре свега социјалним правом, али присутна су законска
решења из других области права (у мањој мери) ,заједно са ,,учитељицом живота'' , чији
смо лоши ученици, јер нисмо вољни да научимо ,одређене, лекције из дивне нам
историје.Један од највећих историчара 19 века Арнолд Тојнби на следећи начин наводи
27
Audiatur et altera pars, те сходно латинској макси ваља ,,слушати и другу страну'', а не само ауторе из
области правних наука, већ и значајне социологе, филозофе,демографе, лекаре, политикологе,
историчаре, правне историчаре, књижевнике и сл.
18
значај и вредност историје: ,, Да ли се историја понавља? ... Схватили смо истину да су
западни човек и његово дело исто толико рањиви као и сада нестале цивилизације
Астека и Инка, Сумераца и Хетита. Зато данас трагамо по старим рукописима како
бисмо пронашли да ли они садрже лекцију коју можемо дешифровати'' , стога Тојнби
закључује да историјске лекције нису као астролошки хороскоп, већ исте треба да буду
оно што је мапа за морепловца.28
Како би се боље разумео развој заштите од социјалних ризика и целокупног
социјалног права, непходно је било приказати, у кратким цртама, и историјски период
њихов настанка. Не можемо разумети систем самоуправљања, ако не знамо основна
начела југословенског социјализма, такође, нећемо бити кадри разумети зашто је баш
Рударски закон Стефана Високог дао темеље заштите рударима, а не нпр.меропсима
тј.српским сељацима, од повреда на раду. Historia magistra vitae est!29 Велмар- Јанковић
наводи да нас материјално сиромаштво гони у духовно сиромаштво и у моралну
оскудност, а тако не би смело да буде.30 Стога да смо учили и научи како да памтимо
своју прошлост, можда бисмо лакше мењали ову нашу садашњост, те би се, можда,
оваква садашњост и не би догађала.31
У првој целини трећег дела приказан је развој социјалног права од Стефана
Немања до Првог српског устанка (1166-1804), који убухвата велики период у развоју
српског права, које је блиставо почело са Номоканоном Светог Саве, Душановим
закоником и Рударским законoм, да би се у мрачном средњем веку угасило32, те су
црнорисци успели да љубоморно очувају српску културну и правну баштину наше
средњовековне државе. Након тога је приказан предметни развој од 1804.г. до 1878.г.
јер последња иста означава прекретницу у српској правној и политичкој историји услед
тешко извојеване независности на Берлинском конгресу, која је уследила након два
крвава српско-турска рата (1876-1878). У трећој целини је обухваћен период наредних
четрдесет година, тј.период до 1918.године, све до завршетка Великог рата (1914-1918),
чији је ратни вихор однео 30% српског живља.
28
С.Аврамовић, В.Станимировић,op.cit.,стр.14-15.
29
Историја је учитељица живота (латинска изрека)
30
Светлана Велмар -Јанковић,,, Записи са дунавског песка, Похвала Београду(одломци)’’ , у: Миодраг
Павловић, Зона Мркаљ, Читанка српски језик и књижевност за први разред гимназије, Издавачка кућа
,,Klett'' доо, 2019 стр.23.
31
Ibid.
32
,, Заљуљано царство сурвало се с вама... / Кад олуја прође врх Косова равна, / Косово постаде
непрегледна јама, / Костурница страшна и поразом славна.'' Милан Ракић, ,,На Гази-Местану'' ,у:
Р.Никчевић, op.cit., стр.109. Милан Ракић је спевао дивне, а у исто време, тужне стихове који говоре о
Косовској бици из 1389. односно Пировој победи( или поразу, зависи из ког угла се посматрају
последице славне битке) .
19
Након победничке 1918. године, долази до успостављања нове државе,
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца која је имала особен правни систем, јер су се под
њеним окриљем окупили народи који су били под правним системом Аустро-угарске
монархије и Османског царства. Међутим, завршетком Другог светског рата долази до
успостављања социјалистичке власти и доношења закона о неважности правних
прописа донетих за време непријатељске окупације, као и пре 6.априла 1941.године, те
је начињен прекид са пређашњом правном традицијом. Стога у петој целини обухваћен
је период од 1945. до 1991.године, док су у шестом делу приказане нове тендеције у
социјалном законодавству, настале услед краха југословенске идеје, велике
незапослености, преоптерећености фонодова социјалног осигурања, масовних
миграција младих у иностранство.
Четврти део обухвата дефинисање појма социјалног ризика и његова основна
обележја. Такође су приказане терминолошке недоумице са којима се студенти права и
млади правници суочавју приликом стављања знака једнакости поменутог појма са
другим појмовима сличног садржаја (нпр. социјалних потреба, осигураног случаја)
услед недовољног залажења у nervus rerum33. Такође су наведене најзначајније поделе
поменутих ризика, који су дали најзначајнији аутори српског,југословенског и
упоредног права, са нагласком на поделу ризика на старе и нове.
У петој глави приказани су физиолошки ризици, који настају услед дејства
физиолошких процеса у организму, независно од обављања професионалне делатости.
Наведена су главна обележја ризика: болести,старости, инвалидности и материнства. У
свакој целини су обрађене теме које су у вези са првобитним предметом истраживања
(као нпр.ретке болести, реформе здравственог и пензијског система, препоруке за
побољашање положаја здравственог система, активно старење, положај особе са
инвалидитетом и тешкоће са којима се исте суочавају приликом проналажења радног
места, репродуктивна права жена, тешкоће са којим се припаднице нежнијег пола
суочавају приликом преласкана ниже радно место ,након искоришћавања породиљског
одсуства и одсуства ради неге детета).
У старoм социјалном ризику- материнство, обрађена је веома битна тема у
савременом друштву, којој није посвећено довољно пажње, а то је усклађивање
породичних и професионалних обавеза. Поменуто усклађивање поједини аутори
33
Суштина ствари (превод са латинског).
20
сврставају у нове социјалне ризике, а како су, бар у СФРЈ34, жене изашле на тржиште
рада знатно пре појаве нових социјалних ризика, обрадила сам исте у наведеном старом
социјалном ризику. Такође тиме сам желела нагласити велики значај проблема
неусклађености професионалног и породичног живота, који је свеприсутан у нашем
друштву, које се није отргнуло утицају старина и традиције. Тако и данас постоје
женски послови, резервисани за припаднице лепшег пола, као што су брига о деци и
породици, уз недовољну укљученост35 припадника јачег пола ( нарочито у руралним
подручјима и мањим градовима, као и међу мање образованим делом становништва).
У шестом делу приказана су обележја професионалних социјалних ризика
(повреда на раду, професионална болест, телесно оштећење и незапосленост), који
настају у вези са обављање професионалне активности, са освртом на заштиту здравља
и безбедност на раду. Велики значај је посвећен младима на тржишту рада,проблемима
са којима се исти суочавају приликом запошљавња и напредовања, као и узроцима који
доводе до миграција поменутих у богате западноевропске и прекоокеанске земље.
Услед отежане могућности заснивања радног односа припадници млађе популације су
принуђени да обављају привремене и повремене послове, да раде са непуним радним
временом или пак да буду срећни уколико им се пружи могућност пробног рада. И
поред свих недостатака који су одликовали социјализам, исти је омогућавао велики
број радних места за младе нараштаје и уживање свих права и обавеза из радног
односа. Након краха36 идеје братсва и јединства, млади и старији радници су постали
колатерална штета транзиције и лоше спроведене приватизације, те су поднели велики
терет на својим плећима, губитком радних места/немогућности заснивања радног
односа и појавом флексибилних облика запошљавања.
34
У прилог томе професор Лукић наводи да је радничку класу у социјалистичким земљама,захватио
талас образовања,школовања у највећој мери и тако су у овом периоду постигнути веома значајни
резултати,упркос сливања у њу релативног неписменог сељачког елемента. Радомир Лукић, Основи
социологије, Научна књига, Београд, 1984, стр.363. С тим у вези 1947.године пољопривредно
становништво је у СФРЈ, чинило 75%, док је у периоду од 1953.до 1971. исто смањено за око 2,5
милиона. Тако се удео градског становништва повећао са 22% у 1953.години на 45% у 1977. Вид. Ђорђе
Ђурић, Момчило Павловић, Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и
четврти разред општег и друштвено-језичког смера,Завод за уџбенике, Београд, 2010,стр. 241.
35
Како Бећковић вели ,,идеали човечанства били су и остали правда, слобода, равноправност...
Човечанство се од памтивека бори за идеје против којих није лако.'' Вид. Слободан Панов, Породично
право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд,2013,стр.393. фн.979.
36
Крах државе се првобитно десио на тлу самоуправљања, јер је исто ,,формално и зависно, под
туторством државе оно је сада стварна власт биократије у сенци. Без модерне правне државе принципа
поделе власти, независних судова, политичких слобода и права грађана, политичке конкуренције
потпуне слободе удруживања –самоуправљање остаје само противречан пројекат ,не поседује мрвицу
моћи у реалности''. Мирослав Печујлић, Савремена социологија (стара и нова слика света), Новинско-
издавачка установа ,,Службени лист СФРЈ'', Београд, 1991,стр.93.
21
,,Држава која има овакву омладину не треба да брине за будућност'', представља
надалеко познату мисао Јосипа Броза која се заиста спроводила у пракси, те су млади
били у знатно бољем положају него данас, јер је њихов радни однос одликовала
сигурност запослења са високим зарадама (које нису пратиле привредни раст), а
законодавац је био дарежљивији приликом прописивања износа социјалних престација.
Некад било, сад се приповеда, те у трећем миленијуму велики терет слободног тржишта
подносе припадници младе популације који, неретко, заснивају радни однос на
неодређено време тек, у продуженој младости, на почетку или средином, четврте
деценије живота. Стога су многи вољни напустити отаџбину у потрази за бољим
условима рада и вишим зарадама , као и хијерархијском систему напредовања,
заснованог на знању,додатном образовању и усавршавању, радном исксуству и великој
посвећености. С друге стране, исти не желе да се суоче и ухвате у коштац са правилима
напредовања које, неретко, красе српско тржиште рада. Пријатељски и рођачки
контакти, полтронство и лукавство37, удвориштво, лажно дивљење, безрезервна
оданост и слепа послушност су одвајка постојали на домаћем тржишту рада, као
пожељне карактеристике запослене особе, одн.као топла препорука за заснивање
радног односа и напредовање на истом. То је присутно и данас, у савременом добу
флексибилних облика запошљавања, ниских зарада и високе незапослености јер ,,зло се
трпи од страха горега''38. Следствено томе, заснивање радног односа на неодређено
време, одн.сигурност запослења, представља сан за велики број припадника млађе
популације. Наравно да полтронство и поменуте топле препоруке красе мањи део
тржишта рада у земљи, али су присутни и делимично прихваћени као нормалан образац
понашања, те ваља указати на лош пример, јер исто представља један од разлога тужне
демографске слике Србије и танких новчаних средстава у фондовима социјалног
осигурања. Следствено томе, законодавац је принуђен да неретко,посегне, за
драконским мерама како би успео да успостави одржив систем социјалног осигурања (
нпр.подизање старосне границе, неувођење социјалне пензије39, укидање инвалидности
37
-Зар лукавство може заменити знање?
-Искусан човек би питао :зар знање може заменити лукавство? М.Селимовић, Тврђава,оp.cit., стр.44.
38
Његош вели: ,,Зло се трпи од страха горега. / Ко се топи, хвата се за пјену, /над главом се надодају
руку!'' П.П.Њ, op.cit., стр.40.
39
Доцент Филип Бојић је у својим радовима указивао на потребу установљавања института социјалне
пензије у домаћем праву, као модел обезбеђења старијих лица у старости, који би се пружао путем
периодичне исплате поменуте социјалне престације. Нарочито је у својој докторској дисертацији
подробно указивао на предности њеног успостављања, а које су присутне, позивајући се на радове
доцента, и у предметном раду. Вид. Ф Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне
сигурности,op.cit., стр.18-74; 272-279, 408-435.
22
II категорије, ниски износи социјалних престација- нпр. породичних пензија, које
износе 70% од зараде/пензије преминулог осигураника уколико их користи један члан
породице ). Стога је велика пажња посвећена социјалном ризику незапослености,
недовољним износима накнаде за случају незапослености и потреби њеног дужег
коришћења, младима на тржишту рада и миграцијама најспособнијег дела грађана
Србије. Ваља имати у виду да незапосленост, посебно, ако је распрострањена и
дугорочна, делује разарајућена социјалну кохезију, као способност друштва да свим
својим члановима обезбеди добробит, уз свођење последица социјалног раслојавања на
најмању могућу меру40.
Велика ода је посвећена образовању и ползи од истог јер litterae thesaurum est41 ,
како за појединца,тако и за друштво- већи привредни раст, нова радна места и
инвестиције, смањење незапослености, што доводи до већег сливања новца у буџет
Србије и фискалне консолидације, као и до стабилнијег функционисања система
социјалног осигурања и могућности повећања износа социјалних престација.
Следствено томе, образовање представља најмоћније оружје које можемо употребити
да променимо свет.42
У седмом делу приказани су ризици који проурокују значајно повећање
трошкова живота,одн.издржавања породице: смрт издржаваоца и издржавање
породице. Услед великог значај породице за правилан развој сваке особе, наведени
ризици су и са моралне стране заслужили да буду издвојени у засебни део предметног
рада. Како професорка Јањић- Комар наводи, ,, породица је заједница сродника
повезаних одговорношћу за живот и узајамну добробит'' 43
.Приказана су главна
обележја наведених социјалних ризика и њихових социјалних престација, те је указана
потреба за повећања износа родитељског и дечијег додатка, као и износа породичне
пензије. Предодочено је да уживање права на дечији и родитељски додатак не би
40
Michael Hansenne, Labour flexibility: the quest for competitiveness versus the need for social regulation, у:
„Reconciling labour flexibility with social cohesion – Ideas for political action”, (Trends in social cohesion, No.
16), Council of Europe Publishing, Strasbourg, 2006, стр. 28. нав.према: Љубинка Ковачевић, Ваљани
разлози за отказ уговора о раду, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2016, стр.29.
41
Знање је богатство (латинска максима)
42
Нелсон Мандела (Nelson Rolihlahla Mandela, 1918-2013) био је јужноафрички револуционар и
председник Републике Јужне Африке (1994-1999). Његова политичка борба је била усмерена против
апартхејда, расизма и дискриминације црног становништва, а захваљујући поменутој, провео је 28
година у затвору. ,, Борио сам се против превласти белаца и борио сам се против превласти црнаца. Гајио
сам идеју демократског и слободног друштва у ком сви људи живе у складу и с једнаким могућностима.
То је идеал за који ћу, надам се, живети и постићи га. Али ако буде потребно, за тај идеал спреман сам да
умрем.'' Вид. Сајмон Сибаг Монтефјоре, 101 херој светске историје, превео: Дејан Ћирић, Београд,
Лагуна, 2009, стр.290-291.назив оргинала: Simon Sebag Montefiore, 101 World Heros, Quercus Publishing
Pls, UK, 2007.
43
С.Панов, Породично право,op.cit.,стр.34.
23
ваљало ограничавати бројем деце, те онемогућити родитељима са више од четворо
деце, којима је исти и најпотребнији, да уживају право на поменути додатак. Како су
износи зарада и пензија недовољно високи да издржавају породицу, тек износи
породичних пензија не могу да одговоре на изазов задовољења егзистенцијалног
минимимума услед њихових процентуалних умањења (нпр. корисник породичне
пензије остварује исту у износу од 70% зараде/пензије преминулог издржаваоца).
Следствено томе, наступање социјалног ризика смрт издржаваоца, у домаћем праву,
проузрокује велику економску несигурност осигураних лица, те су исти принуђени да
пронађу додатно радно ангажовање обављајући фактички рад у сивој економији, те
држава губи значајан део прихода , што се одражава на стабилност фондова за
социјално осигурање .
У последњем делу приказани су чиниоци и друштвене промене које се условиле
настанак нових социјалних ризика. Након тога, посвећена је пажња истраживању
четири најзначајнија ризика из наведене категорије:жртве вакцинације, жртве насилног
злочина/криминала, губитак аутономије и жртве кршења људских права. Жртве
насилног злочина/криминала се изучавају пре свега,у кривичном праву, криминологији
и криминалистици, међутим како представљају нови социјални ризик завређују пажњу
и социјалног права. Стога је нарочито заступљен мултидисциплинарни приступ, а
приказане су дефиниције злочина, криминала и жртава, те су дате основне поделе
жртава злочина. Након тога, пажња се усмерила на последице које злочин изазива на
психичко и физичко здравље жртава, секундарну виктимизацију и предрасуде са којима
се исте суочавају након претрпљеног злочина (нпр. жртва силовања је изазвала својим
изгледом силоватеља на извршење поменутог дела), као и начине обештећења
поменутих.
У јеку пандемије озлоглашњеног вируса COVID- 19, ауторка је нашла за сходно
да представи настанак вакцине, која је спасила човечанство од многобројних
болести,као и њене најзначајније поделе. Након уводног дела, представљена су
обележја два супроставена табора- присталица антивакционалног покрета и присталица
имунизације, те обавезна и препоручена имунизација у домаћем праву, као и мере које
би требало спроводити како би се страх од исте ишчезао или смањио ,,на прихватљиву
меру''.
У трећој целини је првобитно приказан настанак социјалног ризика губитка
аутономије, чија се заштита превасходно обезбеђивала у кругу породице, све до
успостављања социјалних престација у случају њиховог наступања. У домаћем праву се
24
обезбеђује новчана накнада за туђу негу и помоћ, чији износи нису довољан вид
подршке особама које не могу да се самостално старају о себи. Такође је скренута
пажња на строге критеријуме које особе у стању социјалне потребе треба да испуне
како би им се омогућила исплата поменуте новчане престација.Приказане су и
позитивне тендеције у домаћем праву које означавуају додатан вид заштите поменутим
особама, манифестоване у прописивању увећаног додатака за помоћ и негу другог
лица.
У четвртој целини,првобитно је приказан појам, настанак и подела људских
права. Указало се да обрисе идеје људских права можемо наћи у чувеној Magna carta
libertatum (1215) , као и у Душановом законику, али да је њихов значај на ваљани начин
препознат и манифестован у декларацијама с краја ХVIII века (у САД и Француској).
Услед великог значаја које поменута права имају у савременом друштву на подробан
начин се посветило истраживању последње целине у предметном раду, те је приказан
настанак значајних организација у прошлом веку које су допринеле промовисању
хумане идеје људских права (Друштво народа, Међународна организација рада,
Организација Уједињених нација). Такође се појаснило да су најзначајнија кршења
поменутих права најприсутнија у тоталитарним и комунистичким системима, као и у
теократским државама. Након тога је приказан положај посебно рањивих група, које су
најподложније непоштовању људских права услед недовољне просвећености
идискриминаторског односа већинског становништва према поменутима. Следствено
томе, предмет истраживања била су кршења људских права припадника: ЛГБТИ
популације, националних мањина ( са нарочитим освртом на положај мањинских
народа у Србији, као и поштовање људских права Срба у региону), женске популација,
радника миграната и припадника синдикалних организација. Указано је да су људска
права недељива и неотуђива права сваког појединца, те да исти по слову Устава44,
домаћег и међународног45 права имају право на њихово уживање. Приказана је
44
Људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта
Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења
задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права. Устав РС (2006), члан 20.
став 1.
Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати. (став 2)
При ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни су да
воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму
ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха
ограничења постигне мањим ограничењем права. (став 3)
45
,,Сви су пред законом једнаки и имају право на једнаку законску заштиту без икаквог разликовања. У
том погледу закон ће забранити сваку дискриминацију и зајемчити свим лицима подједнаку и ефикасну
заштиту против сваке дискриминације, нарочито на основу расе, боје, пола, језика, вероисповести,
25
неопходност развијања толерантног и демократског друштва, поштовања људских
права и слобода свих грађана, као ињихове различитости (,,ласно ћемо ако јесмо
људи''). Такође је представљена потреба едукације, просвећивања46 и образовања
грађана у поменутој области јер ,, право уистину има моћ, али не и свемоћ''47
С обзиром на назив теме предметног рада, највећа пажња у истом је посвећена
изучавању ,,старих'' и ,,нових'' социјалних ризика: њиховом настанку, појму, основним
карактеристикама, као и занимљивим и веома актуелним темама у области сваког од
њих. Како би се боље разумела тема насловног рада,првобитно је приказан: а) настанак
основних појмова социјалног права, са њиховим најзначајним карактеристикама; б)
развој недиференцираних и диференцираних метода заштите од социјалних ризика; в)
развој социјалног права у нашем правном систему са освртом на развој заштите од
социјалних ризика и г) настанак Међународне организације рада, са основним
карактеристикама исте и њеном делетношћу, са посебним освртом на значај
Конвенције број 102.
политичког и било ког другог мишљења, националног и друштвеног порекла, имовине, рођења или
другог статуса.'' Међународни пакт о грађанским и политичким правима(1966), члан 26.
С тим у вези професор Димитријевић истиче да нема сумње да правило о недискриминацији, садржано у
чл. 26. Пакта о грађанским и политичким правима, иако саставни део једног међународног уговора о
грађанским и политичким правима, има опште важење. Војин Димитријевић, ,,Одредбе о
недискриминацији у Међународном пакту о грађанским и политичким правима'', Анали Правног
факултета у Београду, година 39, свеска 1/3, 1991, стр.107.
46
У прилог томе мудри Доситеј истиче да ,,укорењеније старих обичаја подобно је корењу великих дрва-
за колико година су се углубљивала далеко у земљу, толико потребују да се осуше'' . Доситеј Обрадовић,
Живот и прикљученија, Школска књига, Нови Сад, 2004, стр.21.
47
У сваком случају, право регулише односе у којима долази до сукоба интереса. Када уређује и
организовано штити односе потенцијално бремените сукобима, право спречава стихију насиља и борби,
омогућујући опстанак друштва и његову еволуцију, што његову функцију одређује као објективну
иопшту. Радмила Васић, Коста Чавошки, Увод у право II, Издавачка кућа ,,Драганић'' , Београд, 1996,
стр.17-18
26
ДЕО ПРВИ
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СОЦИЈАЛНОГ ПРАВА
1. Социјално право
1.1. Настанак и развој социјалног права
Социјално право представља једну од млађих грана права48 како је изашло из

окриља радног права пред крај XIX века, када је дошло до проширења круга
осигураника на лица која нису у радном односу, као што су пољопривредници и
предузетници. Професор Лубарда наводи да повезаност између поменутих грана права
долази више до изражаја у социјалним државама, које се заснивају на начелима
социјалне правде и у области радног права и социјалне сигурности- социјална
сигурност је битан услов за остваривање права на трагање за срећом.49 У прилог томе,
професор Равнић наводи да је проширењем социјалног осигурања на друге категорије
категорије радних људи (нпр.на трговце, пољопривреднике), социјално осигурање
радника поступно измицало досегу радног права. 50
Према становишту професора Taрановског социјално право је настало у
друштву спонтано и непосредно као објективни резултат и израз, а у исто време и
регулатор удруживања у социјалне групе.51 Такође, наводи да је реч о праву
друштвених заједница које се нагло развило из саме потребе чланова своје заједнице да
заштите своје интересе. 52
Како није било признато у доктрини и јуриспруденцији, као
ни од стране државе, ефикасност поменутог је зависила од социјалне снаге која стоји
иза њега (нпр.ефикасност колективног уговора је зависила од снаге синдиката која се
изражавала у социјалним акцијама). 53
48
Социјално право је млада грана права, формирана тек када је државна делатност у социјалној области
постала толико интензивна да се наметнула потреба њеног изучавања. Сенад Јашаревић, ,,Појам и улога
социјалног права'' ,Зборник радова Правног факултета у Нишу, број 54,2009, стр.30.
49
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.496.
50
Anton Ravnić, Osnove radnog prava: domaćeg, usporednog i međunarodnog, Pravni fakultet Sveučilišta u
Zagrebu, Zagreb, 2004, стр.234.
51
Т. Тарановски, op.cit.,, стр.123, нав.према: Б. Шундерић, Социјално право,op.cit., стр.46.
52
Ibid.
53
Ibid.
27
Радно право има за свој предмет радноправне односе, док су предмет
регулисања социјалног права социјалноправни односи. У домаћој литератури не
постоји потпуна усаглашеност мишљења око становишта да социјално право спада у
јавно право. Професор Равнић наводи да радно право начелно спада у приватно, а
социјално право у јавно право.54 С друге стране, професор Ступар истиче да је
поменуто право нека ,,међувеза'' између приватног и јавног права. 55 Слично становиште
заступа и професор Шундерић те сматра ,,да су норме којима се регулишу одређени
односи, а који нису предмет јавног нити приватног права назване социјалним правом'' 56.
Такође, Шундерић наводи да се аутономија социјалног права развијала у зависности од
развоја његових правила, а самим тим и изградњом спрецифичних правила и метода, те
да су на поменуту реалност указивали поједини аутори сматрајући да је социјално
право бар толико аутономно према јавном праву, колико и према приватном. 57 С тим у
вези, професор Лубарда истиче да социјално право представља скуп јавноправних
норми58, док се радно право сврстава у област приватног права (или је област
приватноправних и јавноправних обележја)59. У прилог томе, професор Јашаревић
заступа становиште да је социјално право претежно јавно право, пошто се о доношењу
и спровођењу прописа из ове области махом директно или индиректно стара држава,
али и наводи да је у социјалном праву од самих његових зачетака било и
приватноправних елемената, те да је тако и данас. 60
Сходно актуелном пољу деловања државе у социјалном домену, професор
Јашаревић сматра да би изучавање социјалног права требало да обухвати: 1. социјално-
економска права; 2. социјално осигурање (здравствено осигурање и здравствена
заштита, пензијско и инвалидско осигурање, осигурање за случај незапослености); 3.
социјално старање; 4. социјалну заштиту деце и породице; 5. социјалну заштиту бораца,
војних инвалида и жртава рата; 6. социјалну политику; 7. партиципацију
(информисање, консултовање и саодлучивање запослених).61
Ваља нагласити да права из радног односа могу бити предмет поравнања, за
разлику од права из социјалноправног односа. Ипак повезаност између ових грана
54
A. Ravnić, op. cit.,стр. 234
55
Михаило Ступар, ,,Савремена схватања о социјалном праву'', Анали Правног факултета у Београду,
број 1/1959, стр.202, нав.према: Б.Шундерић, Социјално право, op. cit., стр. 57.
56
Б. Шундерић, Социјално право, op. cit., стр. 56-57.
57
Ibid.
58
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit.,стр.441.
59
Ibid.,стр.496.
60
С. Јашаревић, ,,Појам и улога социјалног права'' , op. cit., стр.32.
61
Ibid., стр.40.
28
права се огледа у великом броју установа које су прожете карактеристикама других
установа, како радног, тако и социјалног права, као што је служба медицине рада код
послодавца. Разлике су посебно изражене у погледу права- индивидуална и колективна
права запослених и послодаваца (радно право) и права по основу социјалног осигурања
и социјалне заштите.62 Неретко се радни спорови у упоредном праву решавају пред
радним судовима (нпр.Француска, Немачка, Словенија)63, док је у домаћем праву
предвиђен посебан облик парничног поступка. У домаћем праву судска заштита права
по основу социјалног осигурања или социјалне заштите остварује се пред Управним
судом уколико се иста не остваре пред носиоцем осигурања или установом социјалне
заштите, док у појединим земљама социјалне спорове решавају социјални судови (нпр.
у бившој југословенској републици, сада чланици ЕУ- Словенији).
1.2. Појам социјалног права
Израз социјално право се може схватити у ширем и ужем смислу, у зависности

од ширине предмета регулисања поменуте гране права. Социјално право у ужем смислу
обухвата право социјалног осигурања и социјалне заштите, док у ширем смислу
термина социјално право укључује и радно право, право социјалне сигурности и
социјалне помоћи.64 У нашој правној теорији прихваћено је уже схватање предмета
социјалног права, те исто обухвата право социјалног осигурања/ сигурности и право
социјалне заштите.
Професор Шундерић истиче да социјално право представља систем норми и
мера чијом применом се штите живот, здравље и радна способност ( психифизичка и
радна),65 док професор Јашаревић наводи да социјално право има сврху да обезбеди
одговарајући егзистенцијални положај и правилан третман човека у друштву66. С тим у
вези, професор Лубарда дефинише социјално право као ,,скуп јавноправних норми
којима се као израз (професионалне или националне) солидарности, обезбеђује
економска и социјална сигурност лица у стању социјалне потребе, односно лица код
62
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.496
63
Ibid.
64
Ibid.,стр.439. У прилог томе, професор Јашаревић наводи да према новијем, ширем схватању социјалног
права, његови субјекти нису само лица у стању социјалне потребе, већ сви грађани. Стога, професор
наводи да се полази од тога да социјално право регулише односе којима се обезбеђује социјална
сигурнсти или стварају услови за рад и живот свих грађана. С.Јашаревић, Социјално право, op.cit., стр.7.
65
Б.Шундерић, Социјално право, op. cit., стр. 10.
66
С.Јашаревић, ,,Појам и улога социјалног права'', op.cit., стр.33.
29
којих наступи осигурани случај (социјални ризик), којима се уређују односи између
појединца и јавне власти, односно јавних установа (носилаца социјалног осигурања или
установа социјалне заштите)’’67.
Стога, социјално право представља право заштите појединаца који нису у
могућности да обезбеде себи и члановима своје породице средства за живот и
егзистенцијални минимум (превасходно, на основу свог рада или имовине). Поменуто
право се често назива и као право заштите слабијих или немоћнијих, услед свог
хуманог циља и предмета регулисања.Професор Шундерић заступа становиште да се
под плаштом заштите социјалног права сматра обезбеђење ,, не само материјалних
средстава (помоћи), већ оно треба да подразумева обезбеђење свих видова помоћи
(заштите) који омогућују опстанак (задовољавање потреба) и развој појединца. Ту,пре
свега, треба имати у виду обезбеђење физичког, материјалног,социјалног и културног
развоја, који је препоставка вршења рада и стварања услова за рад и развој, а самим тим
и опстанак у друштву.’’ 68
Како професор Лубарда истиче, социјално право допуњује слободу и етику рада
универзалном вредношћу солидарности, како би се задовољила антрополошка потреба
за социјалном сигурности.69 Следствено томе, одредбама социјалног права се настоји
спречити маргинализованост и социјална искљученост појединаца лошег имовног
стања и чланова њихових породица.Међутим, остварење поменутог хуманог циља
социјалног права није лако постићи, с обзиром на значајан број сиромашних грађана,
незнатан привредни раст, оптерећеност пензијског система, ниске зараде запослених,
развој сиве економије и високу незапосленост. Социјални проблеми су присутни у
сваком друштву, нарочито у сиромашним државама где је немали број становника
изложен значајном ризику од наступања, мало популарних, социјалних ризика. Стога,
држава има битну улогу у спречавању социјалне искључености појединаца помоћу
мера социјалне политике и одредаба радног и социјалног законодавства,како би се
поменутим особама омогућило да задовоље основне егзистенцијалне потребе, те да
воде ,,иоле'' пристојан и здрав живот.
Професор Тасић је сматрао да суштину социјалног права треба тражити у
заштити слабијега социјално и економски, као и у праву опстанка сваке индивидуе.70
Слично становиште је заступао и професор Шундерић, који је истицао да се социјално
67
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit.,стр. 440.
68
Б.Шундерић, Социјално право, op. cit., стр. 9.
69
70
Ђ. Тасић, op.cit, стр. 123‒124.
30
право односи на интервенције којима би се путем друштва, задовољиле потребе човека
у правцу егзистенције и напретка.71 Дакле, човек и његове потребе су предмет бриге
социјалног права, пре свега задовољавање потреба за егзистенцијом и развојем.72 Како
професор Слободан Јовановић73 истиче, социјално право се није јавило ради заштите
појединца од државне власти, него ради потребе да се привредно слабији редови
заштите од привредно јачих редова.74 Стога се може закључити да социјална права
немају универзални карактер већ су превасходно усмерена на угрожене припаднике
популације, иако се у појединим системима социјалне сигурности уочавају универзална
давања за све резиденте који испуне законом предвиђене услове.75
Пак, професор Јашаревић наводи да је социјално право веома сложено зато што
има широко поље деловања, те наводи следеће поделе поменутог права: 1) према
карактеру норми на: а) материјално (садржи права и обавезе субјеката и органа која
обезбеђују социјалну сигурност) и б) процесно (поступак остваривања, коришћења,
заштите социјалних права); 2) према врсти заштите на: а) опште (норме које се односе
на све грађане) и б) специјално (само за поједине категорије); 3) према изворима на: а)
међународно и б) национално; 4) према доносиоцу на: а) хетерономно (доносилац је
држава) и б) аутономно (норме које сачињавају вандржавни субјекти).76
Скренута је пажња да су присутна различита становишта аутора о појму
социјалног права. Заједничко им је то да је социјално право уређено државним
јавноправним нормама којима се успоставља однос између појединца и државе, и
којима се појединцима признају давања и услуге прописима јавне власти. 77 Циљ
социјалног права представља обезбеђење социјалне сигурности појединца, породице и
целокупног становништва,а поменуто првенствено подразумева гарантовање
достојанствене и сигурне материјалне егзистенције људи, али и задовољење других -
71
Б. Шундерић, Социјално право, op. cit., стр. 59-60.
72
Ibid.
73
Слободан Јовановић (1869- 1958) редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду,
оснивач Српског културног клуба, потпреседник српске владе у избеглиштву, за време Другог светског
рата. Окосница његових правних текстова јесте надасве државно право, а најзначајнија дела су: О
друштвеном уговору (1895), О суверености (1897), О дводомном систему (1899), Уставно право (1907).
Професор се бавио и изучавањем опште историје и био је критичар књижевности, како домаће тако и
иностране продукције. Његова студија о Марселу Прусту сматра се једном од најбољих у светској
књижевности, а његово капитално дело ,из историјске области, предствља Вођи француске револуције
(1920). Мила.Милосављевић, Српски великани, ЈРЈ друштво за издаваштво, производњу,промет и услуге
доо, Београд (Земун), 2008, стр.218-219
74
Слободан Јовановић, Уставно право, Београд, 1924, стр.448, нав.према: Б. Шундерић, Социјално право,
op. cit., стр. 50.
75
Ф. Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, оp.cit.,, стр.23.
76
С. Јашаревић, ,,Појам и улога социјалног права’’,op.cit., стр.31.
77
A. Ravnić, op. cit.,стр.227.
31
„социјалних потреба“ везаних за суживот у друштву.78 С тим у вези, професор
Шундерић тврди да права на социјалну заштиту, социјално обезбеђење и социјалну
помоћ, која се остварују одређеним давањима и чињењима, представљају циљ
постојања социјалног права.79
1.3. Предмет и субјекти социјалног права
Термин социјално право укључује право социјалног осигурања/сигурности и

право социјалне заштите, чији је предмет социјалноправни однос, а садржину чине
социјална права по основу социјалног осигурања и социјална права по основу
социјалне заштите/помоћи, као и социјална права по другим разнородним основима- ex
variis causarum социјалног права80 (која представљају питања социјалног становања,
социјалног обештећења – права бораца, ратних, војних и цивилних инвалида и жртава
рата, као и посебне заштите деце и породице) 81.У новијем упоредном праву се у
предмет социјалног права постепено укључује посебна заштита жртава кршења
основних људских права, жртава насилног злочина, као и посебна заштита жртава
обавезне вакцинације.82
Сходно томе, предмет социјалног права су социјалноправни односи, те у
домаћем праву, разликујемо социјалноправни однос као предмет права социјалног
осигурања и социјалноправни однос као предмет права социјалне заштите.
Професорка Ковачевић наводи да предмет социјалног права представља
социјалноправни однос (социјални однос) који се, поводом обезбеђења заштите од
социјалних ризика, успоставља између лица које је угрожено или погођено социјалним
ризиком и субјекта који обезбеђује одговарајуће социјалне престације.83 Ковачевића
истиче да социјалноправни однос представља један од основних института права
социјалне сигурности.84 Слично становиште заузима и професор Шундерић, те наводи
да социјалноправни однос представља посебан, специфичан друштвени однос који се
успоставља између физичког лица које се налази у стању социјалне потребе и које ради
задовољавања те потребе успоставља однос са другим лицем, које обезбеђује
78
79
Б. Шундерић, Социјално право, op. cit., стр. 10.
80
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.442.
81
Бранко Лубарда, „Социјално право и солидарност“, Радно и социјално право, број 1/2013, стр.68.
82
Ibid.
83
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., стр.48
84
Ibid.
32
задовољавање социјалне потребе, вршећи одређене чинидбе или давања, односно
престације којима обезбеђује оно на шта гласи субјективно право.85
Следствено томе, социјалноправни однос као предмет права социјалног
осигурања представља однос између субјеката који обезбеђује социјалне престације и
субјеката код кога постоји могућност наступања социјалног ризика или је већ наступио
социјални ризик, те стога исти стиче право на социјалне престације. Битно је истаћи да
субјект који има право на наведене престације јесте физичко лице, који може бити
осигураник или осигурано лице. С друге стране, субјекат који обезбеђује социјалне
престације у виду давања и/или чињења јесте правно лице (нпр.институције социјалног
осигурања).
Професор Јашаревић с правом тврди да су социјалноправни односи првенствено
правни, али и други односи између корисника права у оквиру система социјалне
сигурности и субјеката који та права обезбеђују, код којих физичка особа има право на
социјалне престације( давања и чињења), а институције социјалне сигурности или
држава има обавезу да тој особи пружи престацију.86Јашаревић наводи да поменуте
односе чине и међусобни односи субјеката унутар система социјалне сигурности (нпр.
између здравствених установа и министарства).87 С тим у вези, професор Лубарда
истиче да социјалноправни однос представља „институционализовани однос између
заштићеног физичког лица, које на основу закона или другог акта може да оствари
субјективно социјално право за случај наступања утврђених социјалних ризика,
односно опасности од њиховог наступања, и носиоца социјалне сигурности, као
превасходно јавних носилаца социјалне сигурности, којима се поверавају одређена
јавна овлашћења, а кад се јављају као приватни носиоци социјалне сигурности налазе
се у особном правном режиму оснивања, деловања и контроле који је проткан
јавноправним нормама.'' 88.
Социјалноправни односи успостављају се да би се лица заштитила од
социјалних ризика или социјалних случајева, спречавањем њихових узрока или
отклањањем последица.89 Повољна околност за лица погођена социјалним ризиком
јесте да социјалноправни однос карактерише неотуђивост и незастаривост права.
Доцент Бојић наводи да би се успоставио социјалноправни однос, односно да би се
85
Б. Шундерић, Социјално право, op. cit., стр.104−105 и 115.
86
87
Ibid.
88
89
33
остварило право на одређену социјалну престацију, неопходно је да субјект
социјалноправног односа, физичко лице, својом вољом покрене поступак за
остваривање одређеног права.90 Како професорка Ковачевић истиче, социјалну
престацију чини предмет односа који се успоставља између лица у стању потребе и
лица које је дужно да омогући одговарајућу заштиту.91
С друге стране, социјалноправни однос, као предмет права социјалне заштите,
представља однос између установа социјалне заштите ( центра за социјални рад и
других установа социјалне заштите) и корисника- појединца или породице у стању
социјалне потребе, у циљу одржавања минимума (достојанствене) материјалне
сигурности и подстицања социјалне искључености, односно очувања породичних
односа.92
1.4. Субјекти социјалноправног односа
Субјекти социјалноправног односа у праву социјалног осигурања су: 1)

осигураници и осигурана лица и 2) носиоци осигурања. Осигураник представља
физичко лице које остварује право заштите у случају наступања социјалних ризика ,
због чињенице да се налази у радном односу и да уплаћује доприносе за социјално
осигурање у одређеном проценту од зараде. За разлику од упоредноправних решења
која условљавају признавање својства осигураника запосленом минималним трајањем
радног времена или одређеним износом примања/зараде, у домаћем и црногорском
праву таквих минималних услова нема.93
Осигурано лице је физичко лице које издржава осигураник, те на основу
прихода поменутог исти стиче право на осигурање као дериватно право. Стога је право
на осигурање осигураног лица изведено из права на осигурање његовог издржаваоца,
осигураника. Круг осигураних лица је најшири у области здравственог осигурања и у
Закону о здравственом осигурању94 укључује поред осигураника- професионално-
активног дела становништва (запослени; предузетници; пољопривредници; оснивачи
привредних друштава; корисници који за обављање функције остварују плату);
90
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit.,стр.67.
91
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit.,стр.49.
92
93
Ibid., стр.465.
94
,, Службени гласник РС'', број 25/2019.
34
кориснике новчане накнаде по основу незапослености; издржаване чланове уже и шире
породице , као и лица старија од 65 година; монахе и монахиње; кориснике новчане
социјалне помоћи те лица ромске националности који због традиционалног начина
живота немају стално пребивалиште/ боравиште у Србији и др.95.
Правно лице представља другу страну у социјалноправном односу (као предмет
права социјалног осигурања) , те се исто јавља као носилац осигурања. Професор
Шундерић наводи да се у својству правног лица, као субјекта социјалноправног односа,
може појавити држава (односно државни орган), аутономна покрајина (односно њихови
органи), локалне самоуправе (односно њихови органи), као и вандржавни органи
(институције, службе социјалне заштите, јавне службе) 96. Најчешће се као носиоци
осигурања јављају фондови социјалног осигурања, којих у нашој држави има три: Фонд
пензијског и инвалидског осигурања, Фонд здравственог осигурања и Национална
служба за запошљавање. Средства у фондовима социјалног осигурања се обезбеђују
или из доприноса осигураника и послодаваца и/или из пореза и других мање важних
извора финансирања, попут донација, а у домаћем праву и путем средстава добијених у
поступку приватизације.97 Како је словом Устава Републике Србије (2006) прописано
да се држава стара о економској сигурности пензионера98, ,,половина недостајућих
средстава у поменутим фондовима (посебно пензијског и инвалидског) обезбеђује се из
буџета Србије''99. Према Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање,
доприноси могу бити :1) за пензијско и инвалидско осигурање: а) допринос за обавезно
пензијско и инвалидско осигурање; б) додатни допринос за стаж осигурања који се
рачуна са увећаним трајањем у складу са законом; в) допринос за случај инвалидности
и телесног оштећења по основу повреде на раду и професионалне болести у
случајевима утврђеним законом ; 2) за здравствено осигурање: а) допринос за обавезно
здравствено осигурање; б) допринос за случај повреде на раду и професионалне
болести у случајевима утврђеним законом и 3) за осигурање за случај незапослености -
допринос за обавезно осигурање за случај незапослености.100
95
Поред тога, следећим лицима се обезбеђују , у одређеним случајевима, права из обавезног
здравственог осигурања: волонтерима; ученицима и студентима на обавезном производном раду
професионалној пракси или практичној настави; лицима који учествују у акцијама спасавања приликом
елементарних непогода и других несрећа; лицима која су ангажована на обезбеђењу јавних
скупова,културних и спортски догађаја и сл. Ibid.
96
Б. Шундерић, Социјално право, op. cit., стр.105
97
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit.,стр.471
98
Устав Републике Србије (2006), члан 70,став 2.
99
100
Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање ( ,,Службени гласник РС", број 84/2004,
61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - усклађени дин. изн., 8/2013 - усклађени дин. изн.,
35
Док се у систему обавезног здравственог (социјалног осигурања) стопа
доприноса утврђује у истом проценту зараде/плате запосленог, независно од
здравственог стања и година живота, у добровољном (приватном) здравственом
осигурању премија осигурања се утврђује сразмерно ризику осигурања- у зависности
од здравственог стања и година живота осигураника.101
2. Социјална сигурност
2.1. Настанак појама социјалне сигурности
Симон Боливар, борац за независност Јужне Америке од европских

колонизатора, први је употребио израз социјална сигурност у свом говору од 1819.г. и
том приликом прокламовао да социјална сигурност предстваља једно од већег броја
мерила успешног система владања. У поменутом говору Боливар је истакао да је
најсавршенији онај систем владања који је у стању остварити добробит у највећем
ступњу а, који остварује највећу могућу социјалну сигурност и у највећој мери
политичку стабилност.102 У правни језик и терминологију појам социјална сигурност
уведен је америчким Законом о социјалној сигурности (1935), којим је установљен
један од првих система социјалне сигурности.103 Сходно томе, наведени појам је
употребљен са значењем средства за елиминисањем беде, у складу са идејом тадашњег
америчког председника Френклина Делана Рузвелта о слободи од беде,104 а иста се
јавила након велике економске кризе105 која је драстично погодила привреду САД
услед краха Њујоршке берзе (1929) и стечаја значајних компанија и великог броја
банака. Иако се суочавао са жестоким противљењем заступника слободног тржишта,
47/2013, 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн.,
112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 - усклађени дин.
изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 86/2019 и 5/2020 - усклађени дин. изн.), члан 3.
101
102
103
Љ.Ковачевић, ,Нормирање социјалне сигурности у међународном праву,op. cit., стр.16.
104
Ibid.
105
Стога је незапамћени степен државног уплива у пољопривреди, трговини и индустрији омогућио
капитализму у САД-у, да се опорави од ударца примљених после слома волстритске берзе. С.Сибаг
Монтефјоре,op.cit., стр.263.
36
Рузвелт је увео социјално осигурање, заштитио права радника да се организују у
синдикате и одредио радно време и наднице.106
2.2. Дефиниције социјалне сигурности
Правдајући изостанак дефиниције, приликом усвајања Конвенције Међународне

организације рада број 102 о минималним нормама социјалне сигурности творци
конвенције су навели да је концепт социјалне сигурности непрестано у развоју и да
стога ригидна дефиниција појма социјалне сигурности може имати само
ограничавајући ефекат.107 Пјер Ларок (Pierre Laroque) одређује социјалну сигурност
као гарантовање заштите сваком човеку у свим случајевима и особама које су под
наметнутим обавезама (теретима), те наводи да је потреба за сигурношћу стална и
дубоко усађена код људи.108 Социјална сигурност представља, према Лароку, спој
следећих политика: 1) економске политике, која води бригу о пуној запослености; 2)
здравстевене политике; 3) политике сталне техничке опремљености, којом се
спречавају професионалне болести и несрећни случајеви 4) политике расподеле
дохотка усмерене ка модификацији расподеле (деобе), која је резултат слепе игре
економских механизама, ради прилагођавања средстава сваке индивидуе и сваке
породице потребама те индивидуе и потребама те породице. 109
Професор Невил Херис (Neville Harris) сматра да је социјална сигурност скуп
различитих мера које спроводи држава, са примарним циљем пружања финансијске
подршке појединцима којима је помоћ неопходна.110 У прилог томе професорка
106
Рузвелт је такође, тридесетих година ХХ века надзирао обнову америчке привредне моћи и тако
обновљао веру у амерички политички систем и њихов начин живот. На тај начин, давао је земљи снагу
да се суочи са искушењем светског рата који се помаљао на обзору. Ibid., стр.263-264.
107
Ben Saul, David Kinley, Jacqueline Mowbray, The international covenant on economic, social and cultural
rights, commentary, cases and materials, Oxford University Press, Oxford 2014, стр. 612‒613. нав.према: Ф.
Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.86
108
Следствено томе, људи остварену личну и политичку сигурност теже да прошире и на економски и
социјални план . Они траже да буду заштићени од претње сиромаштва, против несигурности
проузроковане различитим догађајима који могу да их лише средстава за егзистенцију, дохотка од
њиховог рада, а да то лишавање буде последица економских узрока, болести,несреће и других ризика.
Тежња за социјалном сигурношћу је само један аспект тежњи за сигурношћу уопште. Ларок указује да
социјална сигурност иде и даље, у заштити људи, гарантовањем материјалних прихода којима се стварају
услови стабилности становања, заштите породице, постојаности (стабилности) околине и социјалне
средине, а чија нестабилност је још један од фактора ризика. Pierre Laroque, ,,Reflextion sur le probleme
social'', Paris, 1953, стр.49, нав.према: Б.Шундерић, Социјално право, op.cit., стр.86
109
Ibid., нав.према: Ibid., стр.87.
110
Вид. Ф. Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.86
37
Вуковић истиче да социјална сигурност представља: ,, постојање таквих друштвених
услова и односа који обезбеђују стабилност положаја, материјалних услова за живот и
рад, као и могућност задовољавања основних потреба свих припадника друштвене
заједнице, а нарочито онда и у ситуацији када постоје услови да се појединци нађу у
стању реалне угрожености и погоршаним условима, тако да нису у стању да себи
обезбеде услове за живот и својим сопственим доприносом у складу са материјалним и
другим вредностима једног друштва.'' 111
Кратку дефиницију наведеног појма дао је
професор Урлих Бекер, који наводи да социјална сигурност представља сигурност од
социјалних ризика.112
Професорка Ковачевић закључује да се и поред постојања различитих
дефиниција социјалне сигурности ( које се разликују у погледу обима заштите коју
укључује поменута сигурност) може уочити њихов заједнички именилац.113
Следствено томе, професорка истиче да је наведеним дефиницијама заједничко да
социјалну сигурност одређују као средство за спречавање и уклањање социјалне
несигурности и беде, у случају наступања социјалних ризика.114
Имајући у виду сврху права и услуга које се пружају унутар система социјалне
сигурности, Питерс (D.Pieters) их дели на она које служе: 1) превенцији социјалних
случајева; 2) успостављању стања које је претходило наступању социјалног случаја и 3)
компензацији (обештећењу) за социјални ризик који је наступио.115 Професор Шефер
сматра да социјална сигурност значи да човек,односно породица, не мора страховати од
тога шта носи будућност, да је у могућности да утиче на будућност, да може у разним
облицима утицати на економске и социјалне промене, контролисати их и усмеравати,
осигуравајући кроз њих и побољшање своје економске и социјалне позиције.116 Слично
111
Дренка Вуковић, Мира Лакићевић, Социјално обезбеђење, Центар за социјални рад, Краљево, 1994,
стр.27
112
Urlich Becker, „Security from a legal perspective“, Rivista del Diritto della Sicurezza Sociale, број 3/2015,
стр. 515.нав.према Ф. Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit.,
стр.86.
113
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., стр.25.
114
Ibid.
115
Вид. С.Јашаревић, ,,Појам и улога социјалног права'', op.cit., стр.35.
116
Ibid. Ваља истаћи да је једну од најуспелијих дефиниција социјалне сигурности дао некадашњи
редовни професор Факултета политичких наука у Београду, Берислав Шефер, који наводи да ,,социјална
сигурност ствара осећај човјека да може бити сигуран у своју економску, социјалну и друштвено-
економску позицију, сигуран не само за себе, него и за своју породицу, при чему ће тај осјећај
сигурности изражавати и у увјерењу да постоји механизам који осигурава појединцу и породици да не
погоршвапостигнути економски и социјални статус, или пак у уверењу да се путем одговарајућих
промјена тај статус може сигурно и побољшати. Социјална сигурност значи, у ствари, да човек, односно
породица, не мора страховати од тога што носи будућност, да је у могућности и позицији да утиче на
будућност. '' Берислав Шефер, Социјална политика и социјална стратегија, БИГЗ, Београд, 1974,стр.95,
38
становиште заступа и професор Шундерић, те истиче да обезбеђење сигурности
представља ослобођење страха за опстанак и будућност и нужна је претпоставка
достојанства, слободе и независности човека.117 Такође, професор наводи да су у
систем социјалне сигурности уграђене три компоненте: 1) елемент економске
сигурности; 2) елемент социјалне сигурности за случај ризика и 3) елемент личне
сигурности.118 Следствено томе, закључује да се циљеви социјалне сигурности морају
остварити многобројним мерама од којих су неке економске, правне или политичке
природе.119
Социјална сигурност је посредно циљ радног права у контексту превенције
социјалних ризика- радно право успоставља концепт превенције заштите здравља и
безбедности на раду, али уколико наступи ризик- повреда на раду, професионална
болест, запослени-осигураник остварује право на репарацију- право на социјалне
престације ( у новцу- накнада зараде због привремене спречености за рад или услугама-
право на здравствену заштиту ; ређе у натури- нпр.помагала):120
2.2.1. Услови за социјалну сигурност121
Професорка Вуковић тврди да важан елемент сигурност човека уопште, као и

целокупног стања његове социјалне сигурности чине ,,привредна несигурност'' и
,,политичка несигурност''.122 Такође, професорка наводи да због тога и сви постојећи
системи имају изграђене механизме стварања стања који ће омогућити већи степен
човекове стабилности за случај послеица датих облика несигурности (нпр.у случају
наступања привредне кризе и велике незапослености, потребно је изградити
нав.према: Дренка Вуковић, Системи социјалне сигурности, друго допуњено издање, Јавно предузеће
,,Службени гласник'', Београд, 2002, стр.21.
117
Боривоје Шундерић, Основи радног права:Право на социјално осигурање, друго издање, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 2001, стр.4.
118
119
Ibid.
120
Бранко Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, Правни
121
Вид. Сенад Јашаревић, ,,Социјална сигурност и социјална држава'', Зборник радова Правног
факултета у Новом Саду, vol.43, број 3, 2009, стр.155. Како вели народна мудрост- да је стећи ко што је
рећи, сви би богати били. За срећу, богатство и социјалну сигурност није довољно испуњење неког
магичног conditio sine qua non, већ је потребно испунити (из перспективе просечног грађанина) којекакве
услове. За утеху- златан ланац, слободу не пружа илити ако је тешко живети, опет је живот сладак. С тим
у вези чика Јова вели: ,, Дати богу што је божје!'' – Ко све има, тај не/ прима; / Де удели несрећнима, - дај,
помози богаљима! / Просвета је благословна, а глупост је анатема. / Ко све има, тај не прима; подај оном
ко ништ' / нема. Јован Јовановић Змај, ,,Јест'' у: Јован Јовановић Змај, Песме, Школска књига, Нови Сад,
2004, стр. 85-86.
122
Д.Вуковић,Системи социјалне сигурности, op.cit.,стр.17
39
одговарајући облик давања који ће решити настало стање и решити проблеме који се
тичу социјалне несигурности).123
Професор Јашаревић наводи да се услови за социјалну сигурност могу поделити
на: природне и друштвене, као и на макро и микро услове.124 У природне услове за
социјалну сигурност спадају природно богатство, геополитички положај земље, клима,
док су друштвени услови социјалне сигурности вишеструки: материјални (економски),
правни, културни, историјски, социјални. Само прожимањем свих ових услова може се
остварити социјална сигурност.125 Опште оквире за социјалну сигурност чине одређени
предуслови у друштву (као што су развијена економија, демократски и стабилан правни
поредак – тзв. макро услови), док микро чиниоце чине конкретни услови у свакој
друштвеној групи и најужој средини у којој људи живе и раде (тако нпр.битну улогу за
социјалну сигурност запослених и њихових породица имају околности у предузећу -
стабилност радних места, ниво и уредност исплате зарада, безбедност на раду, радно
време и други услови рада. 126
2.3. Концепције социјалне сигурности
Две основне концепције социјалне сигурности су дистрибутивна и комутативна.

Професорка Ковачевић истиче да се разликовање поменутих концепција социјалне
сигурности налази у основи традиционалне класификације модела социјалне
сигурности, класификације на Бизмарков и Бевериџијев модел, која је општеприхваћена
у науци и која,истовремено, има највећи значај за правну науку, будући да од
прихваћеног модела социјалне сигурности зависи круг заштићених лица, циљ и
карактер социјалних престација и финансија и администартивна организација систем
заштите.127
Комутативна концепција социјалне сигурности везује заштиту од социјалних
ризика за обављање одређене плаћене активности 128 и чини саставни део Бизмарковог
модела социјалног осигурања. Заснивањем радног односа појединца, на основу кога
исти стиче право на зараду, појединац и чланови његове породице стичу право на
123
Ibid.
124
С. Јашаревић, ,,Социјална сигурност и социјална држава'', op.cit., стр.155.
125
Ibid.
126
Ibid.
127
128
Ibid., стр.18.
40
социјалне престације у случају наступања социјалних ризика, а висина престација
зависи од износа уплаћених доприноса. Сходно томе, Бизмарков модел социјалног
осигурања заснован је на доприносима запослених и послодаваца. У оквиру поменутог
модела држава пружа помоћ осигуранику, који се налази у радном односу, како
поменути није у могућности, да одређено време, обавља рад и оствари зараду у случају
наступања социјалних ризика. Стога је модерно социјално осигурање настало у
царевини Немачкој осамдесетих година XIX века, када је, по први пут, уведено
обавезно осигурање радника од великих социјалних ризика- старости, инвалидности,
болести и незапослености.129 Професорка Ковачевић констатује да се у поменутом
моделу социјалног осигурања социјалне престације третирају као професионално
ангажовање заштићених лица и њихов допринос у друштву, али и противчинидба за
уплаћене доприносе за социјално осигурање.130 Сходно томе, професорка закључује да
Бизмарков модел почива на класичној идеји осигурања и начелу do ut des.131
Лорд Бевериџ, који представља једног од утемељивача идеје социјалне
сигурности, заступао је становиште да социјална делатност државе треба да омогући да
се савладају пет «џиновских непријатеља» сваког друштва: 1) немаштина, 2) болест, 3)
незнање, 4) прљавштина и 5) незапосленост.132 Искорењивањем ових појава посредно
се штити и социјални мир - отклањају се ситуације које представљају подлогу за
изазивање класних и других социјалних сукоба, као и криминалитет. 133
Под утицајем
наведених схватања настао је Бевериџов модел социјалне сигурности, чији је саставни
део дистрибутивна концепција социјалне сигурности. У наведеној концепцији,
социјалне престације се финансирају из државног буџета и њихова висина је независна
од висине зараде осигураника. Стога се Бевериџов модел се одређује као ,,универзални''
модел социјалне сигурности, док се Бизмарков дефинише као ,,професионални'' модел
социјалног осигурања. Нову концепцију социјалне сигурности прокламовао је
поменути, британски лорд Бевериџ у свом Извештају (1942), а ,,имплементација
Бевериџовог модела обезбеђује заштиту свих грађана (или свих становника) једне
државе од одређених социјалних ризика''134. У прилог томе, професор Пешић наводи да
се нова концепција социјалне сигурности састојала у следећем: а) проширењу круга
129
Дејан Поповић, Пореско право, тринаесто издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд,
2016, стр.528.
130
131
Ibid.
132
133
Ibid.
134
41
заштићених лица (и на лица која нису била обухваћена системом обавезног социјалног
осигурања); б) проширењу система на што је могуће већи број ризика; в) унификацији
запослења; г) повећању давања; д) укидању рокова исплате код осигурања за случај
болести и незапослености; ђ) политиципуног запослења; е) установљавања следећих
давања за удате жене: отпремнине приликом удаје, потпоре за удају и материнство и
помоћ прилико извршавања кућних послова приликом болести; ж) установљавања
националне здравствене службе.135
Професорка Ковачевић с правом тврди да универзалност заштите подразумева
да се у оквиру система социјалне сигурности обезбеђује заштита свих становника
одређене државе од социјалних ризика који прате човека ,,од колекве до гроба''.136
Стога, основ заштите у Бевериџовом моделу није радни однос или друга
професионална активност, већ чињеница ,,припадности одређеног лица једној
заједници, што се конкретизује кроз пребивалиште на територији одређене државе''. 137
У прилог томе професор Лубарда наводи да се системи социјалне сигурности могу
класификовати у зависности од степена слободе који остављају појединцу- примарна
одговорност појединца за сопствену економску и социјалну сигурност ( доминантно
приватно осигурање-САД) или примарна одговорност зајеницице (државе) за социјалну
сигурност својих грађана- Бизмарков или Бевериџoв модел социјалне сигурности у
оквиру европског социјалног модела.138
2.4. Развој система социјалне сигурности након Другог светског рата
Након Другог светског рада долази до великог развоја система социјалне

сигурности (који је трајао до 70-их година прошлог века) услед хоризонталног и
вертикалног ширења поменутог система. Стога, професор Лубарда истиче да наведене
три деценије представљају златни период развоја поменутог система у европским
државама.139 Слично становиште заузима и професорка Перишић, те наводи да су од
135
Р Пешић, Радно право, op.cit.,стр.365.
136
137
Ibid., стр.34
138
Б. Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу,op.cit., стр.49-50.
139
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.480. У златно доба државе благостања незапосленост у
Западној Европи била је од 1% до 3%, док крајем 20. века двоцифрена стопа незапослености уопште није
била реткост.Током 1960-тих година, незапосленост није била ризик за висококвалификовану радну
снагу, па ни за велику већину радника.Крајем века ситуација се променила – многи радници остали су
без посла услед гашења индустријских постројења. У периоду од 1979. до 1993. године удео запослених
у индустрији у укупно 64 запослености у земљама ОЕЦД-а опао је за 22% . Вид. Данило Вуковић,
42
половине XX века, све до нафтне кризе из 1973. године, државе Западне Европе
усмеравале, у просеку, скоро четвртину свог БДП у правцу обезбеђивања јавног
социјалног благостања, сврставајући се тиме у светски врх, када је у питању улога
државе у подизању нивоа социјалне сигурности популације.140 Међутим, поменути
период прогреса у развоју социјалне сигурности је смењен периодом стагнације и
кризе услед наступања значајне економске кризе која је погодила већину држава
Европе 1973.и 1979.године.141
Разликујемо хоризнозално и вертикално ширење концепције социјалне
сигурности. С тим у вези хоризонтално ширење система социјалне сигурности се
односи на увођење нових елемената у садржину појма социјалне сигурности, што је
имало за последицу да се наведни појам прошири на све активности државе
благостања.142 Сходно томе, услед дејства наведене концепције долази до проширења
заштите која се односи, не само, на заштиту од наступања социјалног ризика (у виду
социјалних престација) већ и на заштиту везану за обезбеђење значајних културних,
социјалних и животних потреба које се присутне код сваког појединца. Повезивање
социјалне сигурности са идејом развоја личности појединца имало је за последицу
значајно повезивање садржине овог појма, тако да исти према поменутој концепцији,
обухвата гарантије здравствене заштите и довољног животног стандарда, али и
задовољење потреба у области образовања, културе и разоноде, као и учешће у животу
заједнице.143 Идеја развоја личности појединца настала је као логична последица
времена у којем је настала, с обзиром да су државе благостања бележиле значајан
економски раст и спроводиле идеју социјалне правде, а при томе су 1966.године
усвојени Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Међународни пакт о
економским, социјалним и културним правима. Сходно томе, наведена, узвишена
идеја, није последица спровођења чувене римске политике panem et circenses144 , но
правилног поимања културе као ,,скупа свих духовних и материјалних творевина
људског друштвеног рада и деловања, које представљају вредност за човека и људско
друштво'' 145.
Друштвени услови стварања и примене социјалног права у Србији, докторска дисертација (необјављена),
Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012, стр.63-64.
140
Наталија Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'', Социологија, vol.50, број 2,2008,стр.216.
141
142
143
144
Хлеба и игара (латинска изрека).
145
Радош Љушић (ур.), Школско све знање, Завод за уџбенике, Београд, 2007, стр.481.
43
Професорка Ковачевић наводи да се, традиоционално социјална сигурност
везивала за отклањање последица које настају наступањем одређеног скупа социјалних
ризика путем мера којима се гарантује економска сигурност појединца (путем
надокнађујућих или обештећујућих престација, уз изузетак дечјих додатака, који
представљају додатак заради).146 Међутим, овај вид заштите је временом проширен и
техникама превенције социјалних ризика147, те вертикално ширење социјалне
сигурности подразумева проширење заштите на област превенције социјалних ризика.
Стога се сигурност појединца обезбеђује у сваком моменту, невезано за наступање
социјалног ризика. Следстевно томе, савремени концепт социјалне сигурности се везује
за сложену заштиту појединца од наступања социјалних ризика и спречавање њихове
реализације. 148
До вертикалног проширења социјалне сигурности долази нарочито код
социјалних ризика болести и незапослености.149
Професорка Ковачевић с правом тврди да признавањем права сваког човека на
социјалну сигурност, како у унутрашњем праву, тако и у међународним правним
инструментима ( Универзална декларација о људским правима, Међународни пакт о
економским,социјалним и културним правима, конвенције Међународне организације
рада, Европска социјална повеља) доводи до ширења строге комутативне концепције, у
државама са Бизмарковим моделом.150 У складу са тим, професорка наводи да је
уследило ширења обавезне заштите од социјалних ризика, не само на припаднике свих
професионалних категорија, већ на све грађане, односно на све појединце који су
присутни на домаћој територији.151 У прилог томе, професор Лубарда истиче да је
афирмација права на социјалну сигурност као основног субјективног људског права
водила извесном напуштању комутативне концепције социјалне сигурности
(Бизмарковог модела), у правцу утврђивања садржине права на социјалну сигурност
која је загарантована сваком човеку независно од доприноса корисника престација, 152 С
тим у вези професорка Ковачевић наводи да право на социјалну сигурност обухвата
следеће елементе: а) право на приступ систему социјалне сигурности у оквиру кога се
обезбеђује заштита од основних ризика који угрожавају економску и социјалну
сигурност човека (болест, материнство, инвалидност, старост, несрећа на раду,
146
147
Ibid.
148
Jean- Jacques Dupeyroux, Droit de la sécurité sociale,7e édition, Dalloz,Paris, 1977,стр. нав.према:
Ibid.,стр.14.
149
150
151
Ibid.
152
44
професионално обољење, смрт, издржавање породице, незапосленост); б) право на
новчане и натуралне престације у трајању и у висини који човеку омогућавају
одговарајући стандард живота и одговарајући приступ здравственој заштити; в) право
на једнаке могућности за уживање одговарајуће заштите од социјалних ризика (забрана
дискриминације у стицању, остваривању и коришћењу социјалних престација); г)
забрану арбитрарног поступања државе у стварима заштите од социјалних ризика,
посебно када је у питању арбитрарно ускраћивање социјалних престација.153
Професор Шундерић истиче да су у првим годинама пете деценије ХХ века,
највећи утицај на развој система социјалне сигурности извршили поменути Извештај
лорда Бевериџа и Филаделфијска декларација Међународне организације рада (1944).154
У прилог томе поменута Филаделфијска декларација поновно потврђује (у првом делу
Декларације) основна начела на којима је основана Међународна организација рада, а
то су: 1) рад није роба; 2) слобода говора и удруживања неопходан је услов трајног
напретка; 3) сиромаштво, ма где постојало, представља опасност по благостање свих; 4)
борба против оскудице треба да буде вођена неуморно и енергично унутар сваког
народа и сталним концентрисаним међународним напорима у којима представници
радника и послодаваца, сарађујући на основи једнакости са представницима владе,
учествују у слободним расправама о одлукама демократског карактера у циљу
унапређења заједничке добробити.155 Следствено томе ,професор Шундерић наводи да
је након Другог светског рата, у већини држава започео развој система социјалне
сигурностим уз значајан допринос Међународне организације рада (МОР) и
Организације уједињених нација. С тим у вези МОР сматра да систем социјалне
сигурности (социјалног обезбеђења) доприноси не само људској сигурности већ и
достојанству, правичности, социјалној правди, као и развоју демократије.156
153
154
155
Филаделфијска декларација (ILO declaration of Philadelphia), 1944, доступно
на:https://www.ilo.org/legacy/english/inwork/cb-policy-guide/declarationofPhiladelphia1944.pdf.
приступљено: 22.03.2021.године.
Професор Ханами (Hanami) наводи да је у Јапану систем социјалне сигурности подељен у две категорије:
социјално осигурање и социјална помоћ. Први се финансира из доприноса послодаваца и запослених или
самозапослених, као и уз помоћ владиних субвенција, а њиме управља Министарство рада (у случају
осигурања запослених) или Министарство здравља и социјалне заштите. Потоњу углавном (80
процената) субвенционише национална влада, док преосталих 20 процената субвенционише локална
влада, а поменутим управљају локалне канцеларије за социјални рад. T.A. Hanami , Labour law and
industrial relations in Japan,Springer Science &Business Media, Dordecht, 1979, стр.29.
156
Universal challenge: Social security for the world, World of Work, International Labour- Office (International
Labour Organisation- ILO), 2002, december, No,49, стр.11, нав.према: С.Јашаревић, Социјално право,
op.cit., стр.9.
45
Доцент Бојић наводи да се током Другог светског рата широко прихвата идеја
социјалне сигурности као један од идеала које треба успоставити по завршетку рата
широм света.157 Такође, Бојић наводи да на то, осим Атлантске повеље, указује и
споменути Извештај лорда Вилијама Бевериџа, а посебно је значајна и Филаделфијска
декларација, у којој се први пут у изворима Међународне организације рада спомиње
право на социјалну сигурност као један од нових идеала те организације.158 У прилог
томе, професорка Ковачевић заступа становиште да је свечаном прокламацијом права
на социјалну сигурност Универзалном декларацијом о људским правима (1948) започет
и процес интернационализације овог права, који је довео до признања права на
социјалну сигурност у више универзалних и регионалних међународних правних
инструменатa.159 Стога, од средине прошлог века, државе успостављају и развијају
домаће системе социјалне сигурности, спроводе политику социјалне сигурности,
оснивају установе социјалне сигурности, доносе законе о социјалној сигурности, а
поменута материја постаје изазов за теоретичаре да је проучавају.160
Поред Бизмарковог и Беверџевог модела, након завршетка II светског рата,
јавља се велики број мешовитих модела социјалне сигурности, који су прожети
извесним карактеристикама поменутих. Стога, професор Поповић наводи да се често
срећу и елементи социјалног осигурања и елементи буџетских субвенција- како код
пензија, тако и у домену здравствене заштите и осигурања од незапослености.161 При
томе, у европским континенталним правним системима, којима припада и српски,
претежу компоненте социјалног осигурања.162 Већина савремених држава настоји да
обезбеди (минималне) социјалне престације које свим становницима гарантују
задовољење неопходних животних потреба.163 У прилог томе, професорка Ковачевић
тврди да се поменуте престације обезбеђују ,,раме уз раме'' са престацијама које
доприносе очувању стандарда које је заштићено лице имало за време обављања редовне
професионалне, било у оквиру законских, било и у оквиру уговорних режима
заштите.164
157
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit.,стр.113
158
Ibid., стр.113-114
159
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву, op.cit., стр.17.
160
Ibid.
161
Дејан Поповић, op.cit.,стр.528
162
Ibid.
163
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit, стр.39
164
Ibid.
46
3. Социјално осигурање
3.1. Настанак и појам социјалног осигурања
Социјално осигурање у савременом смислу речи се појавило крајем XIX века и

почетком ХХ века.165 Основна идеја Бизмарковог обавезног социјалног осигурања била
је да се обезбеди здравствено осигурање, осигурање од последица несрећног случаја и
збрињавање за старост за слојеве становништва са ниским примањима, односно да се
спрече шпекулацијеодређених кругова људи у погледу ризика од болести (,,Неће се
мени ништа догодити. Радије ћу се одрећи плаћања доприноса за осигурање'').166
Професор Брајић тврди да много раније, пре наведеног периода, налазимо извесне
облике о обезбеђивању радника (нпр.кроз касе узајмане помоћи), обавезивање
послодаваца ( а раније газда у цеховском систему) да се старају о инвалидима или да
одговарају за штету коју је радник претрпео несрећом на послу.167 Међутим, социјално
осигурање није само диференцирани метод заштите од социјалних ризика, већ
укључује читав скуп мера и институција које доприносе обавезној законској заштити
лица од социјалних ризика.168
Социјално осигурање, у најширем смислу, као општи систем, претпоставља
важећим правом установљену обавезну материјалну заштиту и обезбеђење осигураних
лица у случајевима деловања осигураних ризика, а на начин, у обиму и под условима
предвиђеним важећом регулативом из ове области. 169
Професор Пешић наводи да је социјално осигурање законом, или на основу
закона установљена обавезна материјална заштита и обезбеђење радних људи и
чланова њихових породица у случајевима када они услед болести, несрећа на послу и
ван посла, изнемоглости, старости, смрти и незапослености не могу да раде и радом
обезбеде себи и члановима своје породице средства за живот, и у другим случајевима
165
В. Брајић,op.cit., стр.551
166
Током 20.века у средњој Европи социјално осигурање је проширено на скроо све слојеве
становништва. Поступак прерасподеле, у коме активни запослени ( због болести, несреће и старости)
плаћају доприносе за радно неспособна лица јесте база социјалног осигурања ( ,,генерацијски уговор'' ).
Волфганг Рорбак, ,,Социјално осигурање и приватно здравствено осигурање’’, Ревија за право
осигурања, број 1-2/2007,стр.11.
167
В. Брајић, op.cit., стр.551.
168
169
Радислав Лале, ,,Незапосленост као ризик у социјалном осигурању’’,Српска правна мисао, vol.1, број
50, 2017, стр.11.
47
установљеним законским прописима.170 Следствено томе, професор Јовановић истиче
да право социјалног осигурања представља скуп правних норми којима се обезбеђује
социјална и материјална сигурност запослених и других лица по основу законом
дефинисаног осигурања у ситуацијама које су тим законом предвиђене као социјални
ризик или случај.171
3.2. Карактеристике социјалног осигурања
Професорка Ковачевић указује да социјално осигурање чини јединствени

институт (corpus unicum) у односу на осигурање, иако је инспирисано поменутим. У
прилог томе професорка наводи следеће разлике између наведених установа:
1) социјално осигурање је, по правилу, законско, док се однос (премијског или
узајамног) осигурања, у начелу, заснива уговором; 2) природа социјалног осигурања је
јавноправна, будући да постоји општи интерес за његову примену, за разлику од
осигурања које је установа приватног права; 3) за разлику од премијског и узајамног
осигурања, социјално осигурање почива на начелу обавезности, које омогућава да се
обезбеди ефикасна заштита лица којима је она потребна и репартиција трошкова
заштите унутар широког круга лица; 4) социјално осигурање нема за циљ остваривање
добити, док је осигурању својствен спекулативни карактер; 5) висина доприноса за
социјално осигурање одређује се у одређеном проценту од зараде осигураника,
независно од тежине социјалног ризика, за разлику од премијског осигурања, код кога
се премије осигурања обрачунавају према вредности осигуране ствари и зависно од
вероватноће наступања осигураног случаја.172
Како професор Јовановић наводи, социјално осигурање: а) представља
најважнији правни инструмент (полуга) социјалне политике којим се спроводи
социјално-материјална и здравствена заштита људи, али који је одређен и психолошким
разлозима осећања сигурности у животу и раду човека; б) обухвата одређен круг лица
(осигуранике и осигурана лица), тј. лица која су по основу радног односа или неком
другом односу осигурана од појединих, прописима утврђених социјалних ризика; в)
подразумева финансијско учешће сваког осигураника, тј. одговарајуће доприносе
којима се обезбеђују материјална средства, сразмерна тим доприносима и материјалну
170
Р. Пешић, Радно право,op.cit., стр. 275.
171
П. Јовановић, Радно право, op.cit, стр.439.
172
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., стр.80-81.
48
сигурност кад наступи кад наступи социјални ризик и г) карактерише принцип
узајамности и солидарности при обезбеђивању социјално-материјалне сигурности
осигураника (односно, принцип ,,преливања'' материјалних средстава међу
осигураницима и осигураним лциима, у складу са потребама заштите лица који су
,,погођени'' неким социјалним ризиком).173
Социјално осигурање се финансира доприносима, а обвезници плаћања
доприноса су осигураници и послодавци. Неретко су државе ,,принуђене'' да плаћају
доприносе за раднике који остварују ниска примања, како исти не би постали
корисници социјалне помоћи и сличних давања. Социјално осигурање настоји
успоставити одређену равнотежу између доприноса активног осигураника и давања
пасивног осигураника (корисника права), а то се постиже применом начела
узајамности, по коме се доприноси и давања налазе у узајамном односу. 174 У одређеним
ситуцаијама, применом начела солидарности, долази до одступања од начела
узајманости, те осигураник има право на већа давања од оних које би остваривао по
основу уплаћених доприноса.
Штавише, социјално осигурање врши значајну улогу како у животу појединца,
тако и друштва као цeлине, због: 1) пружања сигурности од свих ,,евентуалних ризика
које живот носи'' и обезбеђивања мирне старости (нпр. у случају болести, ако претрпи
повреду на раду, нескривљене незапослености); 2) поседовања дубоког моралног,
социјалног и хуманитарног значаја (ствара осећај човека да исти може бити сигуран у
своју економску и социјалну позицију, те да поменути и чланови његове породице не
морају страховати од тога шта носи будућност), јер исто представља аболицију стања
беде и гаранцију заједнице да ће осигураним лицима, у случају наступања осигураних
ризика, потребе бити задовољене у одређеним границама и 3) великог економском и
привредног значаја, јер поменуто осигурање утиче на повећање продуктивности
рада.175
Социјално осигурање обухвата: здравствено осигурање, пензијско и инвалидско
осигурање и осигурање за случај незапослености. Стога су у домаћем праву носиоци
социјалног осигурања: Фонд здравственог осигурања, Фонд пензијског и инвалидског
осигурања и Национална служба за запошљавање. Разлика између социјалног
осигурања и социјалне заштите је у томе што се као носилац осигурања јављају
173
П. Јовановић, Радно право, op.cit, стр.440.
174
A. Ravnić, op. cit.,стр. 245
175
Стога, социјално осигурање чува и одржава фонд живог друштвеног рада,стварањем повољнијих
услова заштите, те одржава здравље људи, као и њиховурадну способност. Р.Лале, op.cit., стр.23
49
фондови социјалног осигурањам код којих осигураници/осигурана лица остварују своја
права, док права по основу социјалне заштите (услуге социјалне заштите и материјална
давања) остварују корисници (појединци или породице у стању социјалне потребе) у
установама социјалне заштите, при чему одлуке о остваривању права корисника доноси
центар за социјални рад.176
Поред обавезног осигурања код којег постоји законска обавеза послодавца и
запослених да уплаћују доприносе за социјално осигурање у одређене фондове (
постоји независно од воље осигураника) , разликујемо и добровољно социјално
осигурање код којег је уплаћивање доприноса засновано на начелу добровољности.
Професорка Вуковић наводи да осигурање од социјалних ризика, које се организује у
оквиру добровољног осигурања, обезбеђује виши ниво права на основу индивидуално
финансираних рачуна.177 Такође, професорка истиче да се процес приватизације
система социјалног осигурања одвија у правцу преношења веће одговорности на
појединца и обезбеђења минимума сигурности у оквиру (јавног) државног система
осигурања.178 С тим у вези је професор Петровић указивао да истовремени трендови ка
генерализацији и ефикасности заштите гарантоване социјалним осигурањем,
неминовно утичу на приличан пораст трошкова.179 У прилог томе Вуковићева тврди да
су савремене тенденције у реформисању социјалног осигурања условљене, пре свега,
променама на тржишту рада и демократским кретањима, који доводе до кризе система
текућег финансирања и приватизације фондова осигурања.180
4. Социјална помоћ
4.1. Појам и развој социјалне помоћи
Професорка Ковачевић указује да помоћ коју обезбеђује јавна власт представља

метод заштите од социјалних ризика, који се користи вековима ( нпр.у античкој Грчкој
и Риму, у раном феудализму), као и да је након Другог светског рата установа јавне
176
177
Дренка Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, Факултет политичких наука Универзитета у
Београду, Београд, 2005, стр.15.
178
Ibid.
179
Александар Петровић, op.cit., стр.127.
180
Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права,op.cit. ,стр.15.
50
помоћи замењена установом социјалне помоћи.181 С тим у вези професор Лубарда
наводи да се социјална солидарност, у виду права на социјалну помоћ, јавила када
породични приходи нису могли задовољити основне потребе њених чланова.182 Према
Закону о социјалној заштити, право на новчану социјалну помоћ припада појединцу,
односно породици, који својим радом, приходима од имовине или из других извора
остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи.183 Професорка Ковачевић
на сличан начин дефинише социјалну помоћ, те наводи да иста представља ,, облик
заштите коју држава пружа својим члановима који се налазе у стању социјалне потребе
у ситуацији када не могу да остваре довољна средства за издржавање породице на
основу рада, имовине или социјалних престација''184. Следствено томе, право на
новчану социјалну помоћ остварују појединци који немају довољно средстава за
пристојан живот и остварење егзистенцијалног минимума, а иста представља основни
вид помоћи државе, намењен социјално угроженим особама.
Ревидирана европска социјална повеља предвиђа право на социјалну и
медицинску помоћ, те наводи да због ,,осигурања делотворног кориштења права на
социјалну и медицинску помоћ, земље потписнице преузимају обавезу да осигурају да
свако лице које не располаже одговарајућим ресурсима, и које није у могућности
осигурати те ресурсе било властитим напорима или из других извора, посебно
уживањем бенефиција шеме социјалне заштите, добије одговарајућу помоћ, и у случају
болести, бриге коју изискује њено стање'' 185.
Концепт социјалне помоћи није довољно прилагођен ризицима који се
понављају- нпр.болест или неизбежним ризицима- нпр. старост као и да социјална
помоћ не доприноси превенцији ризика, 186
те не можемо стављати знак једнакости
између права на социјалну сигурност и права на социјалну помоћ.
У домаћем праву је прописано да се права на социјалну заштиту обезбеђују
пружањем услуга социјалне заштите и материјалном подршком.187 Право на различите
врсте материјалне подршке, међу којима се убраја новчана социјална помоћ остварује
се ради обезбеђења егзистенцијалног минимума и подршке социјалној укључености
181
Љ.Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., стр.31.
182
183
Закон о социјалној заштити („Службени гласник РС“, број 24/2011), члан 81, став 1.
184
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву, op.cit., стр.30.
185
Ревидирана европка социјална повеља (Revised European Social Charter), 1996, члан 13,став 1.
186
187
Закон о социјалној зашити, (2011),члан 4,став 2.
51
корисника.188 Основни елемент социјалне помоћи представља социјална потреба, која
означава потребу одређеног лица, тј. стање у коме се налази појединац који не може да
обезбеди средства за достојан живот, иако је исцрпео све друге технике заштите од
социјалних ризика или ако нема приступ овим техникама или путем њих не може да
оствари довољну заштиту.189 Социјална помоћ може се остварити у новцу или у натури,
у виду услуга социјалне заштите и иста мора бити одговарајућа како би се омогућило
задовољавање минимума потреба за достојанствен живот.190
Наиме, неретко се ставља знак једнакости између термина социјалне помоћи и
социјалног старања услед чињенице да се у име последњег термина пружа помоћ и
подршка посебно осетљивим грађанима једне државе, које красе специфична обележје
групе ( нпр.виктимизација, дискриминација, одбаченост и усамљеност, социјална
искљученост, незапосленост, лоша материјална ситуација) . С тим у вези професорка
Ковачевић истиче да основну разлику између ових метода представља круг заштићених
лица.191 Путем социјалне помоћи заштита се обезбеђује лицима која не располажу
(уопште или довољним) средствима за издржавање, за разлику од социјалног старања,
које штити посебно осетљиве категорија лица (нпр. стари, лица са инвалидитетом, жртве
насиља, токсикомани и алкохоличари), са циљем да допринесе њиховој добробити и
лакшој интеграцији у друштво.192
Ревидираном европском социјалном повељом је предвиђено да земље
потписнице, са циљем осигурања делотворног кориштења права на социјалну и
медицинску помоћ, преузимају обавезу да осигурају да лица која примају такву помоћ
неће, из тог разлога, подносити смањење својих политичких и социјалних права. 193
У
прилог томе је Законом о социјалној заштити прописана забрана дискриминације
корисника социјалне заштите, по различитим основима исте ( расе, пола, старости,
националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести,
политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика,
инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства).194 Такође
је законодавац прописао да корисник има право на социјалну заштиту која се заснива
на социјалној правди, одговорности и солидарности, а која му се пружа уз поштовање
188
Закон о социјалној заштити (2011), члан 5,став 2.
189
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву ,op.cit., стр.31.
190
191
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву ,op.cit., стр.31.
192
Ibid.стр.32.
193
Ревидирана европска социјална повеља(1996), члан 13,став.2.
194
Закон о социјалној заштити (2011), члан 24.
52
његовог физичког и психичког интегритета, безбедности, као и уз уважавање његових
моралних, културних и религијских убеђења, у складу са зајемченим људским правима
и слободама.195 У прилог томе професор Лубарда наводи да је од посебног значаја
спречити дискриминацију корисника социјалне помоћи у погледу остварења
грађанских,политичких и социјалних права.196 Међу сиромашним лицима која имају
право на социјалну помоћ постоји значајан број оних који су неписмени и који нису
упознати са програмима социјалне помоћи.197 Стога је неопходно да службе социјалне
помоћи активно помажу таквим лицима у остваривању права на социјалну заштиту.198
4.2. Карактеристике социјалне помоћи у домаћем праву
Како би се спречиле злоупотребе (и/или смањио број ) корисника социјалне

помоћи остваривање права на поменуту помоћ је условљено испуњењем строгих
законских услова ( нпр.појединац не сме поседовати друге непокретности, осим
стамбеног простора који одговара његовим потребама, односно потребама породице и
земљишта у површини до 0,5 хектара199). Dura lex, sed lex!200 Међутим, законодавац је
сасвим оправдано прописао следеће услове како би спречио злоупотребе потенцијалних
корисника наведене помоћи, те појединац/ члан породице мора бити савестан и не сме:
a) продати или поклонити непокретну имовину или се одрећи права на наслеђивање
непокретне имовине и б) закључити уговор о доживотном издржавању.201 Како би се
предупредило искоришћавање буџетских средстава, такође је прописано да ће
појединац бити корисник социјалне помоћи уколико: а) није одбио понуђено
запослење, радно ангажовање на привременим, повременим или сезонским пословима,
стручно оспособљавање, преквалификацију, доквалификацију или основно образовање
и б) радни однос није престао његовом вољом, његовом сагласношћу или његовом
195
196
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit.,стр.459-460.
197
Петар Веселиновић, ,,Реформа јавног сектора као кључна детерминанта успешности транзиције
привреде Републике Србије'', Економски хоризонти, vol. 16, свеска 2, 2016, стр.156
198
Ibid.
199
Такође је коришћене наведеног права условљено да појединац, односно члан породице не поседује
покретну имовину чијим коришћењем или отуђењем, без угрожавања основних животних потреба, може
да обезбеди средства у висини шестоструког износа новчане социјалне помоћи која би му била утврђена
по овом закону у моменту подношења захтева за новчану социјалну помоћ; Закон о социјалној заштити
(2011), члан 82, став.1, тачке 1,3.
200
Строг (суров) закон, али закон! ( латинска максима)
201
Међутим, појединац/породица оствариваће право на социјалну помоћ уколико је протекао период у
којем би, од тржишне вредности непокретне имовине коју је продао, поклонио или се одрекао права на
наслеђивање, могао обезбеђивати помоћ у смислу овог закона. Закон о социјалној заштити (2011), члан
82,став.1, тачке 2,4.
53
кривицом, због дисциплинске или кривичне одговорности, осим ако је од престанка
радног односа протекло годину дана или ако је по престанку радног односа наступила
неспособност за рад.202
In commune bonum203 остваривање права на социјалну помоћ условљено је
испуњењем строгих, горе наведених, услова, те је ,, потребно спровести тест имовног
стања (лица, односно чланoва његове породице у заједничком домаћинству)'' 204
.
Међутим, злоупотребе су и даље присутне, те појединац који обавља предузетничку
делатност може приказати износ месечних прихода по члану породице који није веран
оствареној заради (тј. по свом нахођењу), тако да износ укупних примања буде подобан
за остваривање права на социјалну помоћ јер, како вели Валтазар Богишић, ,, што се
грбо роди, време не исправи'' .
Услед лоше економске ситуације и недовољног привредног раста у великом
броју држава, неретко су износи новчане социјалне помоћи недовољни како би се
покрили трошкови живота и задовољиле основне егзистенцијалне потребе сиромашних
слојева становништва. Следствено томе, Решењем о номиналним износима новчане
социјалне помоћи су предвиђени, изузетно, ниски износи социјалне помоћи, који не
могу обезбедити услове за здрав и пристојан живот (сиромашних) грађана. У домаћем
праву се основица за утврђивање висине новчане социјалне помоћи, усклађује са
индексом потрошачких цена у претходних шест месеци, те иста од 1. октобра 2020.
202
203
За опште добро (латинска максима). Строги услови су прописани како би се спречило неоправдано
коришћење права на социјалну помоћ и сходно томе, усмеравања буџетских средстава појединцима који
не испуњавају наведене услове. Ипак смо , као народ, навикли да се ослањамо на државну касу, тј.на
,,државне јасле'', јер према владајућем размишљању ,,држава не може да пропадне, те је ваља
искористити'' (нпр. у овом случају то се предупредило онемогућавањем закључивања уговора о
доживотном издржавању и преноса права својине на друго лице). Треба имати у виду да се буџет
Републике Србије у 2021.години састоји од укупног фискалног суфицита/ дефицита од - 178.500.000.000
динара, те да су сваке рационалне уштеде добродошле! Закон о буџету републике Србије за 2021.годину
(,,Службени гласник РС'' , број 149/2020), члан 1, став 2. Поменути дефицит износи 3 % БДП-а Србије.
доступно на:https://www.mfin.gov.rs/aktivnosti/usvojen-budzet-za-2021-godinu/ , приступљно
23.01.2021.године.
За утеху нам је да ни у другим државама у окружењу ситуација није сјајна, имајући у виду да је
планирано да дефицит у Црној Гори, која има 12 пута мањи број становника и 6.5 пута мању површину у
односу на Србију, износи -335,889,594.85 еура у 2020.години . Закон о буџету Црне Горе за 2020
(,,Сл.лист Црне Горе'', број 74/2019 и 61/2020), члан 1, став 1. Међутим, услед пандемије вируса COVID -
19, дефицит буџета Црне Горе је износио за првих 9 месеци 385,5 милиона евра (знатно више од износа
предвиђеног наведеним законом), тј. 8,4 БДП, што показују подаци Министарства финансија Црне Горе.
доступно на сајту:https://www.danas.rs/svet/deficit-budzeta-crne-gore-718-miliona-visi-u-odnosu-na-planirani/,
приступљено: 23.01.2021.године. Следствено томе, очекује се да је у Црној Гори остварен укупан
дефицит око 400 милиона евра, до краја 2020.године. Стога, не можемо се жалити да смо in margine (на
ивици), имајући у виду ситуацију у суседној нам држави, која се налази близу уласка у Европску Унију,
те би требало да се налази у бољој финансијској ситуацији.
204
54
године износи 8.626,00 динара.205 Стога се номинални износи новчане социјалне
помоћи ( у периоду од 1. октобра 2020. године до 01. априла 2021. године) утврђују на
следећи начин: 1) за појединца, односно носиоца права у породици у висини 1 од
основице или 8.626,00 динара; 2) за сваку наредну одраслу особу у породици у висини
0,5 од основице или 4.313,00 динара; 3) за дете до 18 година у висини 0,3 од основице
или 2.588,00 динара.206
Сходно томе, наведени износи социјалне помоћи само се према слову закона, тј.
,,на папиру'' усклађују са индексом потрошачких цена, те исти не могу задовољитии
подмирити елементарне потребе грађана мајке Србије (трошкови хране, станарине,
грејања, гардеробе, обуће, хигијене и наравно школовања). Наведне тврдње
поткрепљују саопштења Републичког завода за статистику од 11.12.2020.године, који
наводе следеће: а) просечна нето зарада у октобру 2020.године износила је 60. 109,00
динара (тј. 500 еура)207и б) потрошачке цене у децембру 2020. године повећане су
,уколико се пореде са истим месецом у 2019. години, у просеку за 1,3%. 208
С тим у
вези, професор Веселиновић тврди да би било пожељно да се у социјално збрињавање
сиромашних укључе и локалне самоуправе, које би део својих буџетски средстава
издвајале за финансирање програма социјалне заштите.209 Такође, истиче да би било
пожељно, поменутим програмима, обухватити и оне грађанекоји су у тешком
материјалном положају, а не примају помоћ из буџета Републике Србије.210 Тако и у
овом случају неопходне су селективност и таргетираност, како би ограничена
финансијска средства дошла до оних којима су најпотребнија, те предност би требало
205
Решењем о номиналним износима новчане социјалне помоћи (,,Службени гласник РС", број 126 од 23.
октобра 2020.) , члан 1.
206
Решењем о номиналним износима новчане социјалне помоћи(2020), члан 1. Изгледа да су опет
,,полећела два врана гаврана, са Мишара, поља широка, а од Шапца града бијелога'' , но данас, после
215 године од славног Боја на Мишаљу, слећу на угрожене српске породице, а не на двор Кулинове каде.
Можда је пак, реч о гавранима из 1804. ,, саврх Цера, изнад Чокешине'', који су након Боја на Чокешини,
слетели на ,,бијеле Крсманове дворе'' , те казивали о српској несрећи љуби Крсамновој. О тешком
положају наших грађана у прошлим временима, певао је Ерић, те казује: ,, Смрт је честа појава међ’ нама
Србима/као што су пролеће, лето,/ јесен,/зима/и није страшнија/поготову дању од
суше,/поплаве,/земљотреса,/ мраза/ кад је човек сретне на своме имању/окађене душе и светла образа!’’
Добрица Ерић, ,,Пркосна песма'', доступно: https://www.prelepapoezija.com/prkosna-pesma/, приступљено:
09.02.2021.године.
207
Саопштење Републичког Завода за статистику од 25.12.2021.године, ,,Просечна зарада по запосленом,
октобар 2020'', подаци су преузети са сајта Републичког завода за статистику, доступно на:
САОПШТЕЊЕ (stat.gov.rs) , приступљено 18.01.2021.године
208
Саопштење Републичког Завода за статистику од 12.01.2021.године, ,,Индекси потрошачких цена,
децембар 2020.године'', подаци су преузети са сајта Републичког завода за статистику, доступно на:
ПОЧЕТНА | Републички завод за статистику Србије (stat.gov.rs), приступљено: 18.01.2021.године.
209
П.Веселиновић,op.cit., стр.156
210
Ibid.
55
дати мерама које су усмерене на помоћ породицама у стању крајњег сиромаштва,
уместо мерама које нису условљене економским стањем корисника.211
У домаћем праву, ради остваривања права на социјалну помоћ, прави се разлика
између радно способног дела становништва и појединаца који нису способни за рад.212
Законодавац је предвидео решење, којим се ограничава исплата социјалне помоћи
радно способним лицима, те поменути остварују право на исплату наведене помоћи
(само) девет месеци у току календарске године. С једне стране, поменуто разликовање
се може протумачити у негативном контексту, као врста дискриминације радно
способних лица како не можемо, са сигурношћу, закључити да неко настоји живети од
социјалне помоћи (јер је износ поменуте помоћи значајно нижи од просечне зараде у
нашој земљи). С друге стране, поменуто решење је законодавац донео ради спречавања
злоупотреба корисника наведене помоћи и онемогућавања ангажовања истих у сивој
економији ( како не би вршили кумулацију новчаног износа социјалне помоћи и
примања остварених ,,радом на црно'' ). Наведеним решењем се настоји подстицати
радно ангажовање корисника социјалне помоћи који су способни за рад и остваривање
зараде, како би се: a) побољшао квалитет живот истих и чланова њихове породице; б)
смањио број корисника социјалне помоћи в) редуковала буџетска издвајања и постигле
извесне уштеде у државној каси, што би довело да одређеног смањења буџетског
дефицита, тј. јавног дуга Србије (или би се уштеђена средства преусмерила за друге
намене, нпр. повећање износа социјалне помоћи најугроженијим корисницима исте).У
прилог томе професор Брковић наводи да незапослени грађани неминовно користе неки
облик социјалне заштите, при чему одрасли и млади преко 57% су корисници социјалне
помоћи, што је апсурд, јер наведене категорије становништва треба да буду активне, да
имају посао, а не да користе средства из фондова који су намењени најугроженијим
лицима. 213
5. Социјална политика
211
Ibid. Због дуготрајне економске кризе, а и других фактора, на сваком кораку присутни сиромаштво и
беда скоро међу свим категоријама становништва. Р. Брковић, ,, Социјално предузетништво- могућности
и преспективе'', op.cit., стр.144.
212
Закон о социјалној заштити (2011), члан 85,став 3.
213
Р. Брковић, ,, Социјално предузетништво- могућности и преспективе'', op.cit., стр.144.
56
5.1. Појам и развој социјалне политике
Не постоји општеприхваћена заједничка дефиниција појма социјалне политике,

а поменуто важи и код домаћих и код иностраних аутора (у оквиру социјално-
политичке литературе на ширем међународном плану).214 Савремена социјална
политика свих европских држава води порекло од старања о сиромашнима.215
Заједничка карактеристика програма заштите сиромашних била је заснованост на
принципу исказивања потребе за помоћи; неретко, право на помоћ условљавано је и
неспособношћу за рад, односно сиромашни који су били радноспособни нису могли да
остваре право на помоћ, уколико не прихвате да раде. 216
Професор Кочовић тврди да је савремена наука социјалне политике настала у
сложеним условима развоја друштва и припада двадесетом веку, као пракса осенчена је
(кроз нагонску солидарност) у хорди, зачета је са настанком организованог живота у
природној заједници (роду) и касније развијана кроз друштвену организацију у форми
државе. 217 Такође, професор указује да је ,,у том дугом временском периоду кроз време
и простор у сваком друштву до данас социјална политика значајно средство управљања
и владања. Њоме се успоставља склад у функционисању развоја друштва, постиже
социјална правда и афирмишу моралне норме, односно људске врлине.'' 218
С друге стране, професор Ступар истиче да социјална политика има за циљ да
својим посебним одговарајућим методама и средствима обезбеди услове за живот и
напредовање у животу оним члановима друштвене заједнице који без своје кривице,
стално или привремено нису у могућнист да својим средствима и радом сами себи
остваре те циљеве.219 Такође, професор наводи да је управо због тога социјална
политика у различитим земљама, код различитих народа, а нарочито у различитим
историјским епохама била различита.220
Професор Јашаревић сматра да би сходно актуелном пољу деловања државе у
социјалном домену, изучавање социјалног права требало да обухватии социјалну
214
Д.Вуковић,Системи социјалне сигурности, op.cit.,стр.12
215
Н. Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'', op.cit., стр.208-209.
216
Ibid., стр.209
217
Драгослав Кочовић, ,,Политика- феномен социјална политика и њена употреба’’, Годишњак
Факултета политичких наука, vol.9, број 14, 2015, стр.149.
218
Ibid.
219
Д. Вуковић, Системи социјалне сигурности, op.cit.,стр.12
220
Ibid.
57
политику.221 Супротно становиште заузима професор Равнић, те истиче да у садржај
социјалног права не спада социјална политика, која обухвата, на пример, политику о
породици и старим особама, политику старосног и инвалидског осигурања, здравствену
политику, политику социјалне сигурности, политику о несрећама на раду, затим
политику запошљавања и миграције, политику професионалног формирања , итд.222
Следствено томе, Равнић наводи да се социјална политика налази у једнаком односу
према социјалном праву, као што се налази економска политика у односу према
трговачком праву и другим правним гранама непосредно везаним за економију. 223
Социјална политика, као делатаност државе, има за циљ ублажавање последица
коју проузрокује наступање социјалних ризика,као и помоћ сиромашним лицима и
особама у стању социјалне потребе. Према профeсору Учару, социјална политика
представља политику: образовања, припрема за рад, услова рада, пласмана резултата
рада, бриге за спорт, културу, забаву, разоноду, здрав живот, посебну заштиту жена и
деце и друго, па и за подручја ризика и узрока социјалних стања.224 Штавише, професор
Лакићевић разликује: 1) социјалну политику у ширем смислу, која се бави условима
живота и рада људи и 2) социјалну политику у ужем смислу, која има за предмет бригу
о човеку и породици поводом социјалних случајева.225 Ипак Лакићевић закључује да је
прво значење сувише широко и предлаже да се социјална политика одреди као ,,скуп
друштвених мера које се предузимају са непосредним циљем да се човек и друштвене
групе заштите од настајања социјалних случајева и да им се пружи заштита када буду
погођени одређеним социјалним случајевим''226. С тим у вези, професорка Ковачевић
истиче да се и поред разлика у одређењу садржине социјалне политике може закључити
да социјална сигурност представља основну садржину и циљ социјалних политика
савремених држава и предмет социјалне политике као науке. 227 Стога се под
социјалном политиком обично подразумева скуп јавних мера или владиних политика
221
Поред изучавања социјалног осигурање , социјалне заштите деце и породице, социјалнe заштитe
бораца, војних инвалида и жртава рата, партиципацију (информисање, консултовање и саодлучивање
запослених С.Јашаревић, ,,Појам и улога социјалног права'', op.cit., стр.40.
222
A. Ravnić, op. cit.,стр.228-229.
223
Ibid.
224
Marinko Đ. Učur, Socijalno pravo, Informator, Zagreb, 2000, стр.63.
225
Душан Лакићевић, Самоуправно регулисање односа у области социјалног обезбеђења у радној
организацији, докторска дисертација, Београд, 1970, стр. 2-3, нав.према: Љ.Ковачевић, Нормирање
социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., стр.27-28.
226
Ibid.
227
58
којима је циљ да промовишу или да остваре одређене социјалне циљеве.228 Под тим се,
пре свега, мисли на мере које повећавају благостање и добробит појединаца, а поменуте
спроводе државе, међународне организације, Европска унија, али и цркве, удружења
грађана или породица.229
5.2. Циљеви социјалне политике
Професор Јашаревић наводи да постоје два основна поља деловања социјалне

политике: 1) заштита становништва од социјалних ризика и случајева и 2) унапређење
животних и радних услова целокупног становништва.230 Социјално одговорне државе231
посвећују велики значај социјалној политици, тако да њихове Владе разним мерама и
акцијама у оквиру поменуте политике настоје да ублаже социјалну неједнакост грађана
како би помогле истим да превазиђу незавидно материјално стање настало наступањем
социјалних ризика, као и да помогну појединцима/породицама са ниским примањима.
Професор Кочовић заступа становиште да се мерама социјалне политике искорњује
неумереност, постиже права мера и благостање, искорењује ропство, тиранија, беда,
сиромаштво и оскудица сваке врсте. 232
Кочовић наводи да се поменутом политиком
ствара дух равнотеже којом се подсецају жиле грамзивости, а равнотежа је услов за
елеутхерију и коинонију, односно за слободну заједницу. 233
Социјална политика тежи да спречи или умањи социјалне ризике у различитим
областима друштвеног живота, стога у њен домен спадају социјална заштита,
образовањем здравство, становање и запошљавање. 234 Подручја планирања активности
ради обезбеђивања циљева социјалне политике су разноврсна: 1) запошљавање; 2)
сигурност радних односа; 3) одговарајући услови рада; 4) образовање; 5) заштита на
раду и превенција инвалидности; 6) здравствена заштита; 7) социјално осигурање; 8)
стамбена политика; 9) заштита породице, материнства и деце и 10) социјално
228
Милован Митровић, Данило Вуковић, Основи социологије права, друго издање, Правни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 2014, стр.203.
229
Ibid.
230
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit., стр.184
231
С тим у вези професор Јашаревић указује да ,,социјална улога државе се данас често занемарује у
корист економског развоја који постаје сам себи циљ. Уместо социјално одговорне - социјалне државе,
тежи се да се реафирмише либерални концепт државе, као државе која се неће мешати у социјалну
област и подржавати угрожене и рањиве категорије. Тиме држава губи свој легитимитет и сврху у
модерном, урбаном друштву.'' С. Јашаревић, ,,Социјална сигурност и социјална држава'',op.cit.,стр.164.
232
Д. Кочовић,op.cit.,стр.156-157.
233
Дакле, социјална политика се рађа из сукоба и криза у друштву и пројектује се кроз политику у циљу
освајања и очувања власти, те је тиме покретач и производ перманентне борбе. Ibid., стр.157.
234
М. Митровић, Д. Вуковић, op.cit., стр.203.
59
старење.235 Следствено томе, социјална политика се манифестује кроз доношење
законских одредаба, планова, стратегија и програма развоја појединих области које су
значајне у сваком друштву, као што су: запошљавање, решавање стамбеног питања,
повећање пензија и квалитета здравствена заштите, подизање социјалне сигурности и
животног стандарда. Професор Јашаревић скреће пажњу да се социјална политика
може утврђивати за територију општине (града), региона, државе, континента или
регионалне интеграције, па и за глобални ниво ( социјална политика УН). 236
Веома је битно да социјална политика буде усклађена са финансијским
могућностима државе237 и њеним привредним растом, како би могла да одреди своје
приоритете у остваривању задатих циљева- ублажавања социјалне неједнакости и
социјалне кохезије у друштву. С тим у вези професорка Вуковић наводи да је социјална
политика ,, део глобалне политике једног друштва, те је битно опредељена владајућим
вредносним системом, као и економски и политичким факторима датог друштва а
подложна је и утицају других чинилаца.''238 Социјална политика је организована
друштвена делатност у чијем средишту су садржаји (материјалне и нематеријалне
потребе) који чине суштину живота човека и услови (политички, економски,
културни239) у којима се ти садржаји реализују настојећи да их унапреди (правном
нормом, духовним и материјалним средствима, информисаношћу). 240
5.3. Осврт на социјалну политику у савременом друштву
235
С.Јашаревић, Социјално право,op.cit., стр.185.
236
Ibid.
237
Топла препорука за грађане или народна изрека ,,живети у складу са својим могућностима'', треба да
буде примењива приликом израде буџета и издвајања његових средстава за јавне расходе, у свим
државама.
238
Дренка Вукотић, Системи социјалне сигурности,op.cit., стр.14
239
Иако нам се често спочитава да смо недовоњно културан народ ( често и оправдано), значај културе у
српском народу препознао је, још у 19.веку, кнез Михаило Обреновић (1823-1868) један од највећих
Срба, чије име носи најзначајнија улица у престоници, који је добио споменик у истој, али је пре тога пао
убијен у Кошутњаку,1868.године. У прилог томе, аутори наводе да је кнез Михаило неретко, уз
саможртвовање, успевао да подигне бројне културне установе и да помаже појединце који су
доприносили културном развоју Србије. Дружио се и често виђао са најумнијим људима тог доба: Вуком
Караџићем, Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем, те је српској интелектуалној елити пружао
значајну материјалну помоћ и подршку. Уз његову помоћ отворена је Велика школа, Народно позориште
,а подигнуте су многобројне значајне зграде у Београду и у другим српским градовима. Био је спреман да
заложи сопствено имање зарад припрема ослободилачког рата против Турске! Захваљујући њему,
устројена је српска војска, која је за време његове владавине почела да добија значај и улогу у
политичком животу. М.Милосављевић, op.cit.,стр.106. Јован Николић, Градили су модерну Србију,
Беокњига, Београд, 2009, стр.78.
240
Д. Кочовић,op.cit., стр.148
60
Како професорка Вуковић наводи, ,,нестабилност садашњег тренутка у нашем
друштву, али и криза у најразвијенијим земљама,чини да се све више истиче значај
социјалне политике уопште, а у том погледу важност мера које се предузимају у оквиру
система социјалне сигурности.241 У прилог томе, професорка Перишић тврди да
разматрање проблематике релативног сиромаштва и социјалне искључености
представља један од најзначајнијих корака националне социјалне политике у
правцуусклађивања са европским трендовима.242 Сходно томе, Перишићева указује да
је постала јасна неопходност унапређивања многих аспекакта социјалног система и
положаја бројних вулнерабилних група у нашем друштву.243
У савременим државама, неретко, поменута политика бива скрајнута у други
план услед недовољних буџетских издвајања за њено спровођење, због минорног
економског раста, велике незапослености, процеса глобализације и либерализације
тржишта рада, те се иста запоставља на штету свих грађана, нарочито сиромашних,
који су на рубу социјалне искључености, те се не може остварити жељени социјални
мир.
Професор Веселиновић наводи да би реформа социјалне заштите у Републици
Србији требало да обухвати и преформулисање социјалне политике, тако да иста буде
правична и рационална.244 Правична социјална политика садржи програме који су
окренути најсиромашнијим, која тежи да исти буду у потпуности укључени у те
програме, док рационална социјална политика води рачуна о томе да издвајања не
угрозе стабилност буџета (нпр. у Републици Србији се око трећине буџетских средстава
издваја за пензије и социјалну помоћ, што у средњем року није одрживо).245
Како професор Јашаревић истиче, социјална политика не може да се води
стихијски, а да би иста била успешна потребно је поседује следеће карактеристике:
рационалност, објективност, социјалну праведност, систематичност и интегралност. 246
Поред тога, професор наводи да социјална политика мора да помири разне друштвене
вредности (слободу, једнакост, правду), да усклади различита права и интересе
(колективне и индивидуалне) и уважи плуралистичку структуру модерног друштва.247
Слично станивиште заузима и доцент Бојић, те наводи да је задатак сваке државе да
241
Д.Вуковић, Системи социјалне сигурности, op.cit.,стр.14-15.
242
Наталија Перишић, ,,Карактеристике и домети примене отвореног метода кординације у европском и
националном контексту’’, Годишњак Факултета политичких наука, број 7, 2012, стр.228.
243
Ibid.
244
П. Веселиновић,op.cit., стр.156
245
Ibid.
246
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit.,стр.185.
247
Ibid.
61
јасно дефинише мере социјалне политике, односно националну политику за смањивање
стопе сиромаштва, у оквиру које ће значајно место пронаћи и мере за смањивање стопе
сиромаштва старијих лица. 248
Бојић с правом тврди да се за спровођење ефикасних
мера социјалне политике захтева стабилан нормативни оквир, те је обавеза законодавца
да редефинише тренутни концепт и обезбеди већи обим права за најугроженије
категорије које се без своје кривице налазе у условима недовољним за пристојан живот
и задовољење основних људских потреба. 249 Сходно томе, неопходно је да се детаљно
сагледају и прихвате нови социјални ризици, који су већ пронашли своје место у
упоредном праву и у радовима релевантних аутора из области социјалног права, те да
се у случају њиховог наступања обезбеде одговарајуће социјалне престације.250
6. Социјалне престације
6.1. Појам социјалних престација
Професорка Јелчић дефинише социјалне предстације као давања и чињења која

уживају осигуране особе у социјалном осигурању уколико се затекну у стању социјалне
потребе тј. када наступи један од осигураних ризика, уколико исти испуњавају
прописане услове и ако су поменути затражили то даавње или чињење.251Сличну
дефиницију даје и професор Јашаревић, те наводи да социјална престација представља
давање и/или чињење услуга у систему социјалне сигурности, односно, давање или
чињење појединцима или групама које се налазе у стању социјалне потребе.252
Следствно томе, професор истиче да сврха социјалне престације јесте задовољавање
социјалне потребе (да отклони стање социјалне угрожености, односно да олакша
социјални терет појединцима и друштвеним групама), али и превенција - спречавање
настанка нових случајева који изазивају стање социјалне потребе.253
Како би појединац могао да остварује право на социјалне престације, неопходно
је да редовно извршава своју обавезу уплаћивања доприноса. Тако, због наступања
социјалног ризика или ради спречавања наступања истог, појединац има право на
248
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.162
249
Ibid.
250
Ibid.
251
Vera Jelčić, Socijalno pravo: Prava u sistemu socijalnog osiguranja u SFRJ, Informator, Zagreb, 1982. стр.6.
252
С.Јашаревић, ,,Појам и улога социјалног права’’, op.cit., стр.39.
253
Ibid.
62
социјалне престације од стране носиоца осигурања. Следствено томе, професор
Шундерић истиче да је неопходно да се отваре следећа три услова како би се
остварило социјално право: да постоји социјалноправни однос између субјеката
социјалног осигурања, да постоји стање социјалне потребе и да постоји правни основ
социјалног права, у закону или уговору.254
Професор Учур указује да висину социјалне престације одређује социјално
право прописима,а поменути су из подручја здравственог осигурања, пензијског
осигурања, осигурања за случај незапослености, заштита мајке и детета, социјалне
заштите и др.255 Како професор Лубарда наводи, ,,имајући у виду потребу да социјалне
престације требају да очувају своју вредност (куповну моћ), по правилу се предвиђа
механизам периодичног (месечног, тромесечног, полу/годишњег) усклађивања висине
социјалних давања са трошковима живота''.256 Поменуто је спроведено и у домаћем
праву, те се наведено усклађивање врши, на (не)задовољавајући начин, према кретању
потрошачких цена и просечне зараде без пореза, тј. према промени бруто домаћег
производа, трошкова живота и економског раста (нпр.усклађивање пензија и новчане
накнаде 257).
Услед испуњења законом прописаних условима код одређених права (нпр. код
привремене спречености за рад, осигурања за случј незапослености) осигураник може
изгубити право на социјалне престације. Стога у домаћем праву, појединац који
остварује право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад изгубиће
поменуто право уколико,за време коришћења тзв. боловања258, обавља неки други
плаћени посао.
6.2. Врсте социјалних престација
254
Б.Шундерић, Социјално право, op.cit, стр.107-109.
255
М.Učur, op.cit., стр.65
256
Б.Лубарда,Увод у радно право, op.cit., стр.463
257
Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, број 34/2003, 64/2004 – одлука
УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009,
101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014,73/2018, 46/2019-одлука УС и 86/2019) ,члан 80.
258
Општепознато је да су у време , радо присећаног, социјализма радници искоришћавали боловање ради
обављања сезонских и пољопривредних послова на селу (берба малина, купина,јагода; сетва пшенице;
брање кукуруза и сл.), јер су износи накнаде зараде за привремену спреченост за рад били значајни, док
данас износе само 65 % од зараде. Стога се данас боловање ,, слабије исплати''. С тим у вези, професори
наводе да је незаинтересованост југословенског радника у самоуправном социјализму последица
подстицаја којима су исти били изложени, а не некаквог ,,менталитета''. Повећање ангажованости и бољи
рад на радном месту није им доносио повећање плате, а лош рад и општа незапосленост није могла да
доведе до њиховог отпуштања. Борис Беговић, Мирољуб Лабус, Александра Јовановић, Економија за
правнике, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013, стр.24.
63
Социјалне престације се испољавају у облику давања (могу бити у новцу или у
натури) и чињења. Давања у новцу може имати за циљ накнаду примања- нпр. накнаду
зараде за време привремене спречености за рад или старосну пензију, и накнаду
трошкова- накнаду путних трошкова у вези са остваривањем права на здравствену
заштиту или накнаду погребних трошкова или обезбеђење достојанствене егзистенције-
новчана социјална помоћ.259 С друге стране, давање у натури се испољава у
обезбеђивању ортопедских помагала, одеће, хране, лекова, итд. Социјалне престације у
облику чињења састоје се у пружању услуга које се односе на област здравственог
осигурања- медицинског лечења, медицинске рехабилитације, професионалне
рехабилитације260, редовног и контролног прегледа.
Професорка Ковачевић указује да у већини савремених држава постоји тренд
сталног повећања трошкова за натуралне престације, пре свега за случај болести,
инвалидности и незапослености услед развоја превенције социјалних ризика.261
Ковачевићева наводи да савремени системи социјалне сигурности, поред тога што
предузимају куративне мере заштите, предузимају и мере које доприносе отклањању
опасности од наступања одређених ризика, попут мера раног откривања болести, мера
превенције на раду, или обезбеђивања професионалне оријентације и додатног
образовања и обуке у области осигурања за случај незапослености.262
Поред горе наведене поделе социјалних престација на давање и чињење, исте
можемо поделити и на следеће начине.
Доприносне престације су засноване на уплатама доприноса осигураника
(нпр.старосна пензија или престације по основу здравственог осигурања, осим у
случају хитне медицинске помоћи), док се средства за недоприносне престације
обезбеђују независно од доприноса, него се финансирају из пореза (нпр. социјална
помоћ)263. Доцент Бојић наводи да у недоприносне престације, које се исплаћују у
највећем броју система социјалне сигурности данашњице, спадају: финансијска
подршка породици са децом, социјална помоћ, здравствена заштита за кориснике који
нису покривени неким од облика здравственог осигурања, државне пензије, односно
259
260
V.Jelčić, op.cit., стр.6
261
262
Ibid.
263
64
универзалне пензије, које држава исплаћује свим својим држављанима у једнаком
износу без обзира на претходни стаж осигурања.264
Према времену коришћења социјалне престације деле се на дугорочне и
краткорочне социјалне престације. Дугорочне престације одликује неизвесност
њиховог укупног трајања, те се не може унапред предвидети колико ће дуго
осигураници користити социјалне престације у случају наступања социјалних ризика
(нпр.старосна пензија, породична пензија). Краткорочне престације карактерише
одређеност трајања поменутих услед законом прописане дужине њиховог трајања (нпр.
новчана накнада за случај незапослености265).
За одређене престације неопходно је испунити услов у погледу минималног
стажа осигурања (нпр.старосна пензија). Стога, осигураник ће стећи право на старосну
пензију уколико наврши одређен број година живота са поседовањем минималног
стажа266 осигурања. С друге стране, када су у питању (професионални) социјални
ризици- повреда на раду и професионална болест, не поставља се услов у погледу
минималног стажа (претходног осигурања и уплате доприноса).267
Професор Лубарда, с обзиром на време трајања социјалних престација,
разликује: 1) једнократне социјалне престације- исплаћују се у једном наврату како би
се моментално ублажило стање социјалне потребе ( нпр.накнада погребних трошкова);
2) перидичне социјалне престације- исплаћују се када код одређеног лица настане
повремена социјална потреба- нпр.за време болести (нпр. накнаде зарада за време
привремене спречености за рад) или професионалне рехабилитације и 3) сталне
социјалне престације- кад наступе стања сталне социјалне потребе, односно трајне
неспособности за рад (инвалидска пензија).268
С друге стране, професор Учур класификује социјалне престације, према
дужини трајања социјалног случаја, на следећи начин: а) трајне социјалне престације ,
које се пружају корисницима који су погођени трајним социјалним случајевима
264
265
У домаћем праву је предвиђено следеће трајање навдене новчане накнада, која се исплаћује
незапосленом: 1. три месеца, ако има стаж осигурања од једне до пет година; 2. шест месеци, ако има
стаж осигурања од пет до 15 година; 3. девет месеци, ако има стаж осигурања од 15 до 25 година; 4.
дванаест месеци, ако има стаж осигурања дужи од 25 година. Закон о запошљавању и осигурању за
случај незапослености ( ,,Службени гласник РС'', број 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 и 113/2017- др.
закон), члан 72. став 1.
266
С тим у вези је прописано да ,у домаћем праву, осигураник стиче право на старосну пензију на
алтернативне начине: 1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања или 2) кад
наврши 45 година стажа осигурања. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2011), члан 19.став 1.
267
J-P.Chauchard, Droit de la sécurité sociale, Paris, 1910, стр.360, нав.према: Б.Лубарда, Увод у радно
право, op.cit. стр.461.
268
65
(нпр.трајна инвалидност), у облику сталне новчане помоћи, инвалидске пензије и др; б)
повремене социјалне престације, које се дају корисницима када социјална потреба
настаје повремено, може се поновити (нпр.болест), а дају се разне услуге давања у
новцу и натури; в) привремене социјалне престације, које се дају особи у стању
социјалне потребе привремено, у нади да се неће поновити, а исте трају одређено време
(професионална рехабилитација у свим облицима: натури, новцу,услугама и др.) и г)
једнократне социјалне престације, које се пружају ради ублаживања тренутног стања
социјалне потребе, која се, у правилу не понавља ( то су једнократне и тренутне помоћи
ради ублажавања штета од елементарних непогода, у случају крађа, ради ублажавања
трошкова и недаћа које настају поводом смртног случаја у породици и сл.).269
Осим поменутих подела, разликујемо и социјалне престације које су условљене
постојањем теста прихода подносиоца захтева (попут новчане социјалне помоћи) и
социјалне престације нису поменутим тестом условљене ( попут старосне пензије).270
269
М.Učur, op.cit., стр.65
270
66
ДЕО ДРУГИ
ТЕХНИКЕ ЗАШТИТЕ ОД СОЦИЈАЛНИХ РИЗИКА
1. Уводна разматрања
Професор Лубарда наводи да се настанак и развој социјалног права уопште

креће од хуманих појединаца-послодаваца филантропа до хуманизације друштва-
система социјалне сигурности и социјалне заштите.271 Следствено томе, разликујемо
првобитно настале, недиференциране, и диференциране методе (технике) заштите од
социјалних ризика, који су настали у XIX и XX веку. Обриси недиференцираних
метода заштите су видљиви у далекој прошлости,односно, у старом веку. Под
недиференцираним облицима заштите од социјалних ризика или елементарним
техникама заштите подразумевају се методи који се нису развијали као посебни методи
заштите од социјалних ризика, али су се користили за обезбеђење социјалне сигурности
појединца.272 Стога се недиференциране разликују од диференцираних технике заштите
како је њихов циљ представљао пружањање заштите у случају наступања ризика било
које врсте, а не само социјалног ризика. Следствено томе, недиференцираним методима
заштите обезбеђивала се (недовољна) социјална сигурност угрожених појединца у
случају наступања ризика било које врсте, а поменити методи имали су облике:1)
приватне помоћи; 2) штедње; 3) узајамних и премијских осигурања и 4)
грађанскоправне одговорности за штету.
Како је заштита коју су , условно речено, пружали недиференцирани методи
заштите била на незадовољавајућем нивоу, јавила се потреба за одговарајућом
тј.свеобухватнијом заштитом, од социјалних ризика, која се материјализовала у
одредбама закона. У прилог томе професор Видаковић наводи да су прва опажања о
односу рада и здравља вероватно се јављају с почецима људског рада, а најранији
писани подаци из периода пре нове ере односе се на описе појединачних оштећења
271
Ibid., стр.476.
272
Ibid., стр..466-467.
67
радника египатских рудника бакра.273 Ту спадају Хипократови записи о тровањима
особа изложених олову и његово запажање да ,, има доста послова и вештина које
онима који се њима баве доносе много неприлика и невоља''.274 Међутим, тадашњи
владари нису пружали социјалне престације радницама у старом веку у случају
наступања професионалне болести или повреде на раду, те се ,,крајем ХIХ века и
почетком ХХ века развија медицина рада (...) и оснивају се посебни институти и
клинике за медицину рада и професионалне болести ''275.
С тим у вези професорка Ковачевић наводи да је заштита путем
недиференцираних техника заштите била доступна само ограниченом кругу лица
(штедња и осигурање- лицима који су располагала одговарајућим финансијским
средствима, помоћ- само најугроженијим појединцима), те да се јавила потреба за
новим методом који би могао да обезбеди ефикасну и довољну заштиту од социјалних
ризика, посебно у контексту друштвених промена које су се десиле у XIX веку
(индустријска револуција, настанак радничке класе).276 Стога, су се диференцирани
методи заштите од социјалних ризика јавили са великим закашњењем, након пар
миленијума од настанка првобитних метода, али су обезбећивале већи степен исте, као
и заштиту у већем обиму од првобитних метода. Диференцирани мететоди пружају
заштиту осигураницима (и осигураним лицима) у случају наступања прецизно
наведених и унапред одређених социјалних ризика, а исти се јављају у виду
Бизмарковог модела професионалног осигурања и Беверџовог модела социјалне
сигурности.
2. Недиференцираних методи заштите
2.1. Приватна помоћ
273
Александар Видаковић , ,,Увод'' (уводни део књиге), у: Александар Видаковић и сарадници, Основи
медицине рада, Медицински факултетУниверзитета у Београду, Центар за издавачку, библиотечку,
информациону и фотофилмску делатност, Београд, 2007,стр.3.
274
Плиније наводи штете по здравље оних који се баве прерадом живе и сумпора. Плаут, Марцијал и
Јувенил спомињу телесне недостатке и промене изазване пословима кројача и ковача. Овидије,
Лукреције, Клаудије и др. описују рудара као бледог и сипљивог човека. Ibid.
275
Први такав институт је основан у Франкфурту на Mајни почетком ХХ века, а прва клиника за
професионалне болести у Милану 1910. године, а исте године се отвара посебна болница за
професионалне болести у Њујорку. Ibid.
276
68
2.1.1. Стари век
Пре настанка социјалног права, које се везује за прве облике интервенционизма

државе/јавне власти у виду јавне/социјалне помоћи ( сиромашког права), одређена
заштита немоћним лицима се пружала током историје захваљујући човекољубљу
појединаца, владара и цркава.277 Професор Равнић наводи да је доброчинство посебан
облик помоћи у коме доброчинитељ (добротвор) даје, дарује помоћ сиромаху у стању
потребе, у првом реду због саосећања с његовим болом, патњом и трпењем.278 Равнић
истиче да доброчинство представља човечно дело доброчинитеља , тј. онога којима има
срце, самилости и саосећања према ближњем, те разликује световно (пружано од стране
владара и имућних људи) од верског дoброчинства (које су пружале верске
заједнице).279 Следствено томе, под приватном помоћу подразумева се пружање помоћи
лицима у стању потребе од стране приватних физичких или правних лица без икаквих
утилитарних мотива.280
Вековима уназад ( пре нове ере- пре рођења Исуса из Назарета ) су имућни
појединци пружали помоћ, засновану на идеји доброчинства, сиромашном и социјално
угроженом становништву, као и лицима погођеним неком врстом ризика. Поменути су
пружали помоћ без икакве противуслуге, вођени осећајима емпатије, поштовања и
одговорности, те је поменута помоћ, на известан начин, представљала вид моралне
одговорности чланова породице или имућних појединаца према особама у стању
социјалне потребе.
Професор Равнић истиче да се доброчинство појавило у тренутку настанка
човека (јер је доброчинство његово својство) и власништва. 281
. Народи старог века су
неговали потребу пружања доброчинства особама у стању потребе, те је ,,
доброчинство у старом Египту и у Израелу било намењено не само грађанима, него и
странцима, а у Асирији и Вавилонији чак и робовима'' 282. Међутим, помоћ у античкој
Грчкој и Риму се пружала слободним грађанима ,, иако је прављење разлика међу
људима супротно природи доброчинства (...) јер је захваљујући високом степену
277
278
A.Ravnić, op.cit., стр.208
279
Ibid.
280
У основи приватне помоћи налазило доброчинство и љубав према ближњем, као човекољубље, или као
милосрђе уколико се жели нагласити његово религиозно значење. Вид. Љ. Ковачевић, Нормирање
социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., стр.68.
281
Тако, у старом Египту, на једном погребном споменику било је записано: ,, Он је дао хлеба гладноме,
воду жедноме, одело голоме и чамац (или друго средство за рад) ономе коме је недостајало''A. Ravnić,
op. cit.,стр.208.
282
Ibid.
69
њиховог политичког,културног и економског развоја, постојала и законом уређена
интервенција државе у опредељеном подручју'' 283.
Како се првобитно помоћ остваривала у оквиру породице, због ограничене
финансијске могућноси чланова породице за издржавањем својих најближих рођака,
као и услед чињенице да ,,породична солидарност може да затаји, заштитну функцију и
улогу супсидијарног дужника заштите од социјалних ризика преузима друштво тј.
одређене заједнице којима појединац припада, од задруга до верских заједница''. 284 У
прилог томе, професорка Ковачевић скреће пажњу да: а) за разлику од приватне
помоћи, јавна помоћ представља облик заштите коју обезбеђују државне и јавне
установе, односно јавна власт и б) иако корене јавне помоћи срећемо још у античким
државама, до развоја овог облика помоћи долази тек у XIX веку.285 Прве државне мере
које су биле усмерене ка угроженим категоријама становништва везују се за стару
Грчку, где је вођена брига и о инвалидима и лицима са инвалидитетом, који су у старој
Грчкој имали право на посебна давања из специјалних фондова и право на један вид
социјалне помоћи у виду бесплатне хране.286 Такође, у старој Грчкој су осниване и
посебне установе за збрињавање старијих. Разликовала су се два типа таквих установа –
кседонохије, уточишта за сиротињу, и геронтохомије, прихватилишта за старе.287
Римски императори су неретко покушавали да реше социјална питања
материјално угрожених лица и да сиромаштво сведу на минимум, али све то из
политичких побуда (,,државних интереса'' ). О поменутом сведочи и чињеница да лица
која нису имала право гласа на изборима, као што су жене и странци, нису остваривала
правона социјална давања. O tempora, o mores!288 Следствено томе, професор Панов
283
284
Ibid.,стр.68. Ниједна религија не подстиче сукобе и не позива на рат, битке и мржњу, већ прокламују
најплеменитије циљеве : веру, наду, љубав према ближњима, поштовање предака, свог народа али и
других људи, као и пружање помоћи другим појединцима којима је иста преко потребна, искључиво,
ради алтруистичких циљева и вечног живота.! С тим у вези, Владика Николај вели ,,давање материјалних
ствари најмања је жртва, док је брига за душе људске далеко већа. Ако ко цени земаљско благо више
него душу, не може бити милостив. Кад другоме чиниш, себи то двоструко и строструко чиниш. Јер Бог
види и плаћа; а Бог је богат и богато плаћа.'' Свети Владика Николај, Стубови православља, Љубомир
Ранковић (ур.), Шабац, 2009, стр.50-51.
285
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit.,стр. 68-69.
286
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.174-175.
287
Ibid.,стр.175
288
Чудних ли времена, чудних ли обичаја (латинска максима). У прилог томе, наводимо да су у Римској
републици (која почиње око 510.године п.н.е.) Сенат са саветодавном фукнцијом, чинили припадници
римских патрицијских породица. Наведена република није представљала пример демократије у
данашњем смислу, већ је била заједница подељена на сталеже и одлуке је доносило племство, нижи
слојеви-плебејци- најпре нису били политички равноправни и за то су морали напорно да се боре, док
робови нису имали никаква права. Eрнст Кинцл (аутор) , Питер Клаук (илустрације), Стари Рим, превод:
Милан Пртењак, Klett, Београд, 2008, стр.22.
70
истиче да је у старом Риму постојао ,, користољубиви алтруизам'' , јер су социјалну
помоћ добијали не они којима је била потребна, већ они који су имали право гласа и
могли да се ,,одуже за доброчинство''. 289
Римски императори делили су жито, со,
кукуруз, хлеб, свињско месо, уље и вино сиромашнима.290 У старом Риму су,
првенствено, средства издвајана за особе које су биле у војној служби и које су за своје
заслуге од императора добијале одређени износ када више нису могле да обављају
службу услед старости или инвалидности291,што је и ,,разумљиво'', имајући у виду, да
се њихова моћна држава вековима одржала захвљујући веома организованој и
дисциплинованој војсци. Међутим, светли примери одговорног понашања према
сиромашним лицима били су римски реформатори, браћа Тиберије и Гај Грах, који су
спровели аграрну реформу у II веку пре нове ере. Сиротињи се бесплатно делио хлеб,
жито и месо, сузбијано је зеленаштво, ограничавано је дужничко ропство,
велепоседници су обавезивани да запошљавају слободњаке, незапослених слободни
грађани су запошљавани на јавним радовима.292
У Старом завету, у јеврејским, или по некима, прехришћанским књигама у
Библији говори се ,на више места, о доброчинству, као и у другим религијама-
исламској, а нарочито у хришћанској ( нпр. у Новом завету, у јеванђељима).293 Не би
требало заборавити да се и у раном периоду хришћанства снажно промовисала идеја
солидарности и милосрђа према угроженим категоријама.294 Исус из Назарета је
нарочиту пажњу посвећивао маргинализованим, угроженим, болесним и социјално
неупотребљивим члановима друштва. 295
2.1.2. Средњи век
289
С. Панов, Породично право,op. cit.,стр.390, фн. 960.
290
291
Paul Studenski, „Pensions“, The encyclopaedia of the social science, vol. 12, Par-Pun, The Macmillan
Company, New York 1934, стр. 66. нав.према: Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права
социјалне сигурности, op.cit., стр.175. У помоћним трупама, које је створио Август, младићи из
провинција су могли да пронађу плату и да напредују у друштву. Након завршетка војног рока, који је
трајао 25 година, војници из помоћних трупа добијали су потврду о часном отпусту, коју су звали војном
дипломом, а тиме су, истовремено, добијали грађанска права, која су се преносила на њихове
потомке.Е.Кинцл, op.cit., стр.12.
292
С. Јашаревић, Социјално право, op.cit, 61-62.
293
294
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.174.
295
Ibid. Јеванђеља кажу да је Христос био способан да, углавном самим полагањем руку, лечи мушкарце
и жене од слепила, парализе, лепре, глувоће, немости и крварења. Такође је био познат по својој
егзорсистичкој моћи- посећивао је синагоге да би истерао зле духове, лечећи тако и менталне и физичке
болештине. Сматра се да је своје способности пренео ученицима. С.Сибаг Монтефјоре, op.cit., стр.53.
71
Главну улогу у пружању помоћи током старог (и средњег) века имала је црква.
У почетку је помоћ заснована на идеји обавезе хришћанске цркве296 према својим
верницима, а касније помоћ се пружала зарад јачања црквене власти и ширења великог
утицаја цркве у народу и целокупном друштву. Након пада Западног римског царства (
476), црква је настојала да буде, не само, духовни већ и световни поглавар народа.
Стога су црквена давања, у старом и средњем веку, обојена политичко-пропагандним
циљевима. Како се у тадашњој западној и југозападној Европи није појавила довољно
моћна држава која би била брана ширењу црквеног утицаја и моћи, црква се у том
периоду представљала као наследник римских царева, те је имала велику моћ и
поштовање у народу и ,,одрешене руке'' зарад постизања властитих интереса.У прилог
томе, Римлинглер (Gaston Rimlingler) наводи, „средњевековно доброчинство на западу
спроводило се више по принципу спасења душе даваоца, него на потребама примаоца
помоћи“297.
У старом и средњем веку колективну одговорност за помоћ угорженим лицима,
на себе преузима хришћанска црква, која је све до реформације била најзначајнији
носилац приватне помоћи.298 Средства којима је црква остваривала социјалну акцију
била су: недељни прилози, месечни прилози и општи прилози верника; agape као
заједнички обреди (који су престали у петом веку) ; прилози поводом крштења; од
фидеикомиса на земљи и другим непокретностима датим цркви, од дарова цркви и
црквеним социјалним установама.299 Бискупи су у другој половини V века почели
забрањивати давање помоћи у цркви те су за ту сврху саграћени посебни објекти,
названи ,,болнице'' (својеврсни гостињски домови) у непосредној близини бискупског
стана, двора.300
Професорка Перишић тврди да су мере и акције старања о сиромашнима,
односно указивања помоћи и милосрђа становништву без прихода за егзистенцију, као
296
У прилог томе, теолог Тома Аквински је у средњем веку, сматрао је да право представља ,,правило
разума које у циљу остварења општег добра намеће онај коме припада брига за заједницом''. Радмила
Васић, Миодраг Јовановић, Горан Дајовић, Увод у радно право, прво издање, Правни факултет
Универзитета у Београду, Београд,2014, стр.5
297
Gaston Rimlingler, Welfare policy and industrialization in Europe, America and Russia, John Wiley&Sons,
New York – London – Sydney – Toronto 1971, стр. 13. нав.према: Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у
систему права социјалне сигурности, op.cit.,стр.178.
298
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у мећународном праву,op.cit., стр.69. ,,Пазите на
милостињу своју не чините пред људима да вас они виде иначе плате немате од Оца свога који је на
небесима. Када дајеш милостињу не труби пред собом, као што то чине лицемери по синегогама и по
улицама да их људи хвале'' (Јеванђеље по Матеју, 6,1 и 2) . Вид. С.Панов, Породично право, стр.390, фн.
960.
299
300
Храна, одећа, обућа и пиће делили су се, уз молитву и верске песме у цркви. Ibid., стр.211.
72
рудиментарна форма јавне политике (и њена претеча), постојале , у одређеном опсегу, у
свим европским друштвима и усвим историјским епохама.301 Такође, професорка
истиче да је држава постала њихов активнији носилац тек у периоду након средњег
века, мада не у истој мери у свим европским друштвима.302
Oд XIV века у улози носилаца помоћи појављују се и удружења занатлија, која
су обезбеђивала посебне мере узајамне помоћи за случај болести, незапослености и
смрти.303
У средњем веку су најбројније ,,социјалне акције'' намењене особама у стању
социјалне потребе пружане од стране цркве, мада су помоћ даривали и средњовековни
градови, као и владајуће политичке структуре тадашњег доба (краљеви, властела,
феудалаци, локални великаши). Социјална заштита у комунама (градовима) обављала
се: a) преко органа власти или преко посебнх социјалних установа; б) преко разних
задужбина (фондација) финансираних од градова и в) постојала је сиротињска каса у
коју су поједина лица добровољно давала разне дарове и легате, а понекад и
прописиване и комуналне таксе намењене за социјалну заштиту.304
2.1.3. Од XV века до почетка Француске револуције
На самом почетку модерног доба, које је карактерисало јачање државних

ингеренција и изградња држава-нација, најзначајнији и највећи сегмент старања о
сиромашнима ипак није био у надлежности држава већ црквених власти, односно
различитих религиозних група, и представљао је специфичан вид допуне неформалне
подршке породице и локалних заједница.305 Тек касније, постепено, функција заштите
сиромашних почела је да се преноси из религиозне сфере у надлежност државних
институција.306
Француски владар Хенрих II, увео је наредбом (1551) у Паризу порез за
сиромахе, а пет година касније, такође, наредбом, порез је проширен на целу
Француску, а едиктом из 1662.године били су сваки град, општина и село обавезни
издржавати своје сиромахе, и то оне који су ту рођени и настањени.307
301
Н.Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'', op.cit., стр.208-209.
302
Ibid.стр.209.
303
304
М. Ступар, Социјална политика, op.cit.,. стр.60.
305
Н. Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'',op.cit., стр.209.
306
Ibid.
307
A. Ravnić, op. cit.,стр.214
73
Савремена социјална политика свих европских држава води порекло одстарања
о сиромашнима.308. Прва земља која је донела закон о заштити сиромашних била је
Енглеска, у којој је 1601. године, у време владавине краљице Елизабете I, усвојен Закон
о сиротињи (Act of the Relief of the poor/Poor Law) којим су регулисана социјална
давања сиромашнима и лицима која су неспособна за рад због болести, инвалидности
или неке друге слабост.309 Професорка Перишић наводи да је поменутим законом
установљен принудни порез на сиромаштво, те да је предвиђено надгледање
испуњености услова за остваривање правана помоћ, као и самог пружања помоћи.310
Такође, професорка истиче да је наведеним законом уведена одредба о радном
ангажовању сиромашних, те да су у ту сврху, осниване радне куће за сиромашне,
нанивоу локалних заједница.311
Професор Равнић наводи да су на старом континету, током 18.века, у значајном
броју осниване убожнице (сиротишта) за сиромахе способне за рад, а поменути су
радили у убожницама или су од управе поменутих упућивани на рад другима. 312
Међутим, поменуте убожнице су неретко биле предмет злоупотреба и експлатација
немоћних и сиромашних људи, као и деце, те нису биле вођење начелима доброчинства
и хуманизма. Како се рад у убожницама најчешће састојао у дробљењу камења у
дворишту поменутих, те је исти био нерентабилан, неретко се практиковало
изнајмљивање радне снаге спекулантима који су нудили помоћ убожницама у замену за
рад радника сиромашних радника у пољопривреди или другде.313 Стога је наведно
изнајмљивање радне снаге представљало веома уносан посао за руководство
убожница, локалну властелу (која је одобравала поменуте послове) и спекуланте јер
,,правда није реч јачег'' 314. Следствено томе, професор Равнић истиче да су убожнице,
првобитно замишљене као установе човекољубља (са сврхом уклањања сиромаштва) и
308
Н. Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'',op.cit., ,стр.209
309
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.178. С тим у
вези краљица Елизабета (1533-1603) представља једног од најзначајнијих енглеских монарха, а иста је
полако створила од Енглеске модерну нацију,као и поморску и империјалну силу. Држала је верске
поделе своје земље на узди, предводила један незапамћени уметнички процват и надахнула је свој народ
да се одупре нападу највећег енглеског непријатеља, католичке Шпаније. Нико, изузев Винстона
Черчила, не представља тако непокорно, енглеско слободарство. Вид. С.Сибаг Монтефјоре, op.cit.,
стр.101,103
310
Н. Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'',op.cit., ,стр.209
311
312
A. Ravnić, op. cit., стр.216
313
Ibid., стр.217.
314
С.Панов, Породично право, op. cit.,стр.391.
74
господарског напретка, претворене временом у нечовекољубива уточишта , те су
постале креатуре времена у којем су живеле.315
Облике приватне и јавне помоћи су красила (углавном) следећа обележја:
доброчинство, великодушност, хуманост и солидарност.Негативна страна поменутих
метода јесте да су се исти заснивали на вољи пружалаца помоћи као и да је (неретко)
иста чињена из ,,виших'' (политичких) циљева. Стога, пружаоци помоћи су одређивали
круг заштићених лица и обим пружене помоћи ,,према властитом нахођењу'' у складу
са личним интересима и моралним убеђењима. У литератури се као мана поменутих
облика помоћи наводи и то да угрожена лица не учествују ни на који начин у
одговорности за ризике, али и чињеница да примена поменутих доводи заштићена лица
у зависан положај, а често и до њихове стигматизације. 316
2.1.4. Период од краја XVIII века
Након Француске грађанске револуције, у Монтањарској Декларацији о правима

човека (1793) било је прокламовано право на опстајање, следећи идеју о јавној помоћи
као о природном праву сваког човека и светом дугу државе да сиромашним грађанима
обезбеди егзистенцију, али је ова идеја имала вилински век.317 Професорка Ковачевић
тврди да су промене у концепцији јавне помоћи довеле до национализације црквених
установа за пружањем помоћи необезбеђеним лицима и до интензивних активности
државе на плану обезбеђивања послова за радноспособна сиромашна лица.318
Ковачевићева наводи да ,,након што се угасио пламен револуције, нови законодавци су
ограничили јавну помоћ на најмању могућу меру, док је од јакобински реформи очуван
само значајан утицај државе на управљање установама доброчинства.319
У 19. веку дошло је до умањења значаја јавне помоћи као облика заштите од
социјалног ризика, услед појаве економског либерализма и промена на тржишту рада (
као последица идеја да тржиште одређује понуду и тражњу за запосленима, као и да
држава треба да се уздржи у регулисању односа на тржишту рада). Стога, начела
доброчинства и хуманости на којима је почивала јавна помоћ нису спојави са начелима
индустријске Европе из 19 века (начело слободног предузетништва, начело слободне
315
A. Ravnić, op. cit., стр.217
316
317
318
319
Ibid.
75
конкуренције, начело ограниченог државног интервенционизма у регулисању односа на
тржишту рада и у пружању финансије подршке угроженим лицима).
У току либералног капитала није било места за јавну помоћ, те се помоћ
сиромашним лицима пружала, само, од стране великодушних појединаца.У прилог
томе, професор Лубарда указује да се интервенционизам државе као коректив
тржишног механизма и ублажавање друштвених неједнакости сматрао нарушавањем
начела индивидуализма и слободе (предузетништва), а удруживање радника (и
послодаваца) чак бивало кривично санкционисано добрим делом током XIX века.320
Стога је социјална сигурност била препуштена породичној солидарности, која са
усвајањем кодификације грађанског права почетком XIX века задобија облик
законског издржавања.321
Након Другог светског рата установа јавне помоћи замењена је установом
социјалне помоћи која почива на (националној) солидарности, а не на доброчинству. 322
Како професор Лубарда наводи, ,, на дугом путу достизања до установа јавне и
социјалне помоћи испречи се либерализам XIX века'' 323. Данас, следећи моралну идеју
великодушности и доброчинства, делују добротворне организације које пружају
материјалну и моралну подршку лицима код којих наступи социјални ризик.324
Поменуте организације пружајући материјалну и моралну помоћ, као и појединци-
хуманисти325, лицима у стању социјалне потребе, засновану на алтруистичким 326
мотивима.
2.2. Штедња
320
321
Ibid.
322
323
324
Ibid., стр.478.
325
Један од највећих српских добротвора био је Илија Милосављевић Коларац! На позив Светозара
Милетића, Коларац је приложио 400 дуката и фонду за стварање Правне академије, у оквиру Матице
Српске.Коларац је тестаментом предвидео два фонда. Први је наменио подизању ,,српског универзитета''
који би се звао ,,Универзитет Илије М.Коларца, основан сопственим трудом на корист свог народа'' .
Одлука о изградњи Коларчевог универзитета на Студентском тргу у Београду, донета је 29.јуна
1927.године. Зграда коју је пројектовао Петар Бајиловић завршена је 1932.године.Из другог фонда
награђивана су, ћирилицом писана књижевна дела Срба из свих предела српских и издавање других
књига. Из фонда је финансирано штампање дела Иве Андрића, Александра Белића, Ивана Ђаје. Ј.
Николић, op.cit., стр.76-77.
326
Алтруизам означава несебичност, спремност да се помогне другоме без накнаде или надраде, по цену
личне штете и жртве. Као мотив просоцијалног понашања, повезан је с бригом за друге, емпатијом,
одговорношћу и савесношћу. Р.Љушић, op.cit.,стр.26.
76
2.2.1. Настанак и појам штедње
Професорка Ковачевић наводи да насловни облик заштите подразумева

одрицање од актуелне потрошње у корист потрошње у будућности, те истиче да иста
представља најстарију технику индивидуалног обезбеђења од ризика која се примењује
и у циљу заштите од социјалних ризика.327 Слично становиште заступа и професор
Лубарда, који дефинише штедњу као ,,технику индивидуалног обезбеђења од
социјалног ризика, чиме појединци добровољно преузимају одговорност за сопствену
економску и социјалну сигурност''328. Штедња повећава висину имовине са којом
располаже домаћинство, а иста представља разлику измећу прихода и расхода. 329
Стога како би појединац могао, у будућности, да се користи предметним
обликом заштите у случају наступања социјалних ризика, исти треба да умањује, у
садашњости, сопствена новчана средства у одређеном износу. Помоћу наведеног
облика заштите, појединац ,,на време размишља'' о неприликама које га могу задесити у
будућности, те (у извесној мери) обезбеђује своју сигурност, као и сигурност својих
најмилијих, у случају наступања социјалних ризика. На наведени начин се појединци
понашају веома зрело и одговорно, јер настоје да обезбеде своју сигурност у
будућности (нпр.наступање социјалног ризика старости), те избегавају да се ослоне на
,,поуздану помоћ'', која може неретко да затаји (од стране државе, пријатеља, породице,
шире родбине).
У прошлим временима, због ниских зарада, високог наталитета и, сходно томе,
значајног броја издржаваних чланова породице, радници нису били у могућности да се
користе поменутим недиференцираним методом заштите, те се штедња није показала
као одговарајућа техника заштите. Будући да су радници са ниским надницама чинили
категорију становништва која је била најугроженија социјалним ризицима, јасно је да
се штедња показала као недовољан заштитни механизам.330 Стога, професор Лубарда
наводи да је системска слабост поменуте технике у томе што исту не може да приушти
знатан број радника са нижим примањима, односно радника који издржавају више
чланова породице.331 Професорка Ковачевић тврди да за употребу предметне технике
327
Љ.Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit., стр.75.
328
329
Мирољуб Лабус, Милутин Шошкић, Основи политчке економије, ПИП ,,Номос'' БЕОГРАД,
Београд,1993,стр.132.
330
331
77
нису били мотивисани ни лица која су себи могла да приуште издвајања одређених
износа на име штедње, будући да је постојао страх од монетарне нестабилности.332
2.2.2. Штедња као метод заштите у српском друштву
Иако су услови за живот и пристојну зараду у савременом друштву бољи него у

прошлим столећима, и данас значајан број грађана није у могућности да, периодично,
издваја део зараде (и/или других прихода) на име штедње, због ниских прихода,
високих трошкова живота, лошег животног стандарда и високе незапослености. Сходно
томе, неповољна економска ситуација у држави, праћена незахвалним материјалним
положајем и ниским животним стандардом немалог броја грађана, представља главни
узрок оскудног коришћења ове технике. С друге стране, недовољна просвећеност и
лоша обавештеност становништва о погодностима исте, као и становиште да ће
зарада/пензија бити довољне да се покрију потребе и трошкови у случају наступања
социјалних ризика, представљају секундаране узроке ,, недовољне бриге о својој
будућности'' . Следствено томе, житељи Србије се не служе, у значајној мери,
погодностима предметног метода заштите, те штедња представља недовољну
искоришћену технику заштите од социјалних ризика, како у прошлости, тако и у
садашњости( вероватно да значајних промена неће бити ни у будућности, услед не
надзирања битних помака на тржишту рада и економском пољу).
Негативно обележје поменуте технике јесте да се ,,индивидуална штедња не
стимулише пореским мерама, као што је то случај са осигурањем'' 333 , те је мали број
људи мотивисан да користи предметни облик заштите. Како људи реагују на
подстицаје јер исти представљају награду, односно казну за одређено понашање и с
обзиром да грађани доносе одлуке увек на основу поређења онога што добијају и што
пропуштају334, неопходно је подстаћи становништво на коришћење поменутог облик
заштите у већој мери (нпр. већим каматним стопама на износ девизне и динарске
штедње). Коришћењем поменуте технике појединци обезбеђују извесну сигурност у
случају наступања социјалних ризика и осталих недаћа, те исти могу финансирати
непредвиђене (нежељене) издатке. Такође, орочени штедни улози повећавају приходе и
куповну моћ појединца, јер омогућавају додатну зараду. Штавише, штедња у младости
332
333
334
Б. Беговић, М. Лабус, А. Јовановић, op.cit.,стр.22-23
78
ће предупредити болне последице наступања социјалних ризика, са којима ћемо се,
вероватно, сусрести у будућности ( нпр.старост, болест). Поменута техника има
потенцијал да са смањењем незапослности и привредним растом, сведе број корисника
социјалне помоћи ,,на прихватљиву'' меру, како ће се особе на рубу егзистенције
суочити са уживањем права на пристојну зараду. На тај начин ће становници Србије
бити у могућности да перидично издвајају одређене износе на име штедње, те је
неопходно да се држава још активније укључи у економски раст наше земље. Не смемо
превидети да повећање броја корисника динарске/девизне штедње погодује
финансијској стабилности држава и мањој оптерећености буџетских средстава услед
смањења новчаних издвајања на име социјалне помоћи и осталих мера помоћи особама
у стању социјалне потребе.
Преко је потребно радити на едукацији становништва о значају издвајања
одређених новчаних износа у садашњости ради сигурније будућности (нарочито у
,,трећем добу'' ). Све то из разлога јер су износи зарада, пензија и социјалне помоћи,
недовољни да покрију високе трошкове у случају наступања социјалних ризика.
Сходно томе, ослањати се само на државна и фондовска средства помоћи, у случају
наступања социјалних ризика, услед преовлађујућег становишта да држава представља
стабилну институцију и да иста никада не може пропасти ( наслеђено из социјализма),
није рационално и мудро размишљање почетком треће деценије XXI века. У прилог
томе, треба имати у виду често употребљавану изреку од стране економиста да ,,нема
бесплатног ручка'' и да се све на крају плати или на мосту или на ћуприји.335 Како је
истина горка ( veritas amare est) и како време лети (tempus fugit),на појединцима је да
брижљиво планирају своју будућност, тј.старост, те да не дозволе да се нађу у
финансијским неприликама услед недовољно промишљеног поимања далеке
старости336 , у својој лакомисленој младости . Треба имати на уму да ut sementem
feceris, ita metes337.
335
Ibid.
336
.Селимовић је неретко говорио и писао о поимању старости, нарочито у књизи ,,Дервиш и смрт'', те
вели: ,,Четрдесет ми је година, ружно доба: човек је још млад да би имао жеља а већ стар да их
остварује.(...) Штета што немам десет година више па би ме старост чувала од побуна, или десет година
мање па би ми било свеједно. Јер тридесет година је младост, то сад мислим, кад сам се неповратно
удаљио од ње, младост која се ничега не боји, па ни себе. '' Меша Селимовић, Дервиш и смрт, Вулкан,
Београд, 2017, стр.10.
337
Како будемо посејали, тако ћемо и жњети (латинска изрека).
79
2.3. Узајамно осигурање
2.3.1. Историјски аспект заштите од социјалних ризика посредством узајамног

осигурања
Од средине XIX века, осигурање почиње да се користи као техника заштите од

социјалних ризика у већини европских држава.338 Осигурање представља
недиференцирани метод заштите лица у случају наступања ризика различите врсте и
исти почива на принципу факултативности. Циљ поменутог метод јесте накнада
трошкова осигуранику који настају остварењем ризика. Осигураник и заједница
закључују споразум, којим се заједница обавезује да ће,у случају наступања осигураног
случаја, исплатити накнаду трошкова осигуранику. Како професорка Ковачевић
наводи, ,,у односу на помоћ и штедњу, примена предметне технике представљала је
напредак на пољу обезбеђивања заштите од социјалних ризика, будући да
заинтересована лица нису морала да очекују помоћ од трећег лица, нити да издвајају
део актуелних прихода да би се заштитила''339. Разликујемо узајамно и премијско
осигурање.
Одређени облици узајамног осигурања јавили су у старом Риму, где су постојале
Collegio Teniorum (тзв.касе за сахрану) у које је осигураник, поред приступнице, морао
уплаћивати месечне рате, како би породица после његове смрти могла добити одређену
суму.340 Такође су постојале и посебне касе за узајамно осигурање војника, који су
улагали извесну суму новца и на тај начин се обезбеђивали за случај напуштања војне
дужности или премештаја у други гарнизон.341
Такође, ваља нагласити да су у старом Риму првенствено средства издвајана за
особе које су биле у војној служби и које су за своје заслуге од императора добијале
одређени износ када више нису могле да обављају службу услед старости или
инвалидности.342 Није реч о развијеном систему социјалне сигурности, којим се
обезбеђује сигурност свих лица која доспеју у одређену животну доб и нису више
способна за привређивање, већ се лица обезбеђују ad persona, најчешће на основу неких
личних заслуга или веза са владаром, који је имао право дискреционог одлучивања о
338
339
Ibid.
340
Ратко Пешић, Развој социјалног осигурања с нарочитим освртом на социјално осигурање у ФНРЈ и
његоверазвојне тенденције, докторска дисертација (необјављена), Правни факултет Универзитета у
341
Ibid.
342
P.Studentski, op.cit., нав.према Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне
сигурности, op.cit., стр.175.
80
томе коме ће се исплаћивати средства из буџета у случају наступања социјалног ризика
старости или инвалидности343 Установа узајамне помоћи била је позната најстаријим
цивилизацијама, али је посебно развијена током средњег века, када су удружења
трговаца, занатлија и припадника других професија, поред осталих функција, обављала
и функцију обезбеђивања помоћи члановима који се налазе у стању потребе. 344
2.3.2. Модерна друштва за узајамно осигурање
Узајамно осигурање се манифестовало кроз оснивање друштва за узајамну

помоћ, радничких синдиката и друштва за узајамно осигурање. Професор Равнић
наводи да су поменута друштва почела оснивати у Великој Британији у последњој
трећини 18 века под називом frendly societies, а да су под утицајем британских
емиграната оснивана у САД, Аустаралији, Новом Зеланду и Јужвној Африци.345
Носиоци узајамне помоћи била су друштва узајамне помоћи, која су настала из потребе
социјалног живота радника.346 Друштва за узајамну помоћ оснивана су у складу са
начелима узајамности и солидарности, са циљем пружања помоћи болесним, остарелим
и изнемоглим члановима, а у случају смрти члана и лицима које је он издржавао.347
Сходно томе, разлог оснивања поменутих друштава није био профит већ пружање
помоћи члановима истих у случају наступања поменутих ризика, као и развој
солидарности међу њиховим члановима. Међутим, професор Пешић истиче да су многа
друштва нерадо пружала помоћ у случају наступања инвалидитета и старости јер је
поменуто захтевало веће издатке, и то на дужи временски период.348
Наведена друштва су функционисала на начелу добровољности и имала су свој
начин деловања, као и особену организацију у коју се није мешала држава, тако да су
радници управљали друштвом. После када је јавна власт, ваљда кад је оцењено да су од
општег интереса, надзирала њихову делатност и субвенционисала их је.349 Професор
Лубарда тврди да су друштва за узајамну помоћ или братсва одиграла значајну улогу у
343
344
345
346
Ibid., стр.218-219.
347
348
Р.Пешић, Развој социјалног осигурања с нарочитим освртом на социјално осигурање у ФНРЈ и
његоверазвојне тенденције, op.cit.,стр.21.
349
A. Ravnić, op. cit., стр.219.
81
настанку обавезног социјалног осигурања као претеча државног социјалног
осигурања.350
У неким државама, упоредо са друштвима за узајамну помоћ, функцију
помагања остваривали су и раднички синдикати.351 Након наступања индустријске
револуције, миграција становништва у индустријске градове и повећања броја
радноангажованог становништва, ,, радници формирају синдикате, а приморани су и да
сами обезбеде социјално обезбеђење из каса узајамне помоћи и радничких фондова, из
којих би се издвајала посебна давања у случају старости, болести и незапослености''352.
Професор Равнић наводи да су раднички синдикати пружали помоћ целокупном
чланству, а нарочито незапосленим радницима.353
Професорка Ковачевић тврди да је пракса оснивања благајни (фондова) узајамне
помоћи и примене технике осигурања, од друге половине XIX века, допринела развоју
узајамног осигурања, те се од краја XIX века оснивају и прва друштва за узајамно
осигурање.354 Установа узајамног осигурања претпоставља да се чланови ризичне
заједнице истовремено налазе у улози осигуравача и улози осигураника и не укључује
посредовање лица која професионално и у виду занимања пружају услуге осигурања.355
Чланови ризичне заједнице својим улозима образују фонд из кога се исплаћују накнаде,
ако дође до реализације осигураног ризика.356 Стога, благајне узајамног осигурања биле
су устројене на основу техничких критеријума приватног осигурања утемљеног, по
правилу, на добровољној основи.357 У прилог томе, професор Равнић наводи да су
поменуте благајне имале као предмет деловања осигурање својих чланова за одређене
ризике, као и да су (касније) осниване законом. Равнић истиче да су исте
представљале установе имовине, за разлику од од друштва узајамне помоћи, која су
биле установе имовине и особа.358
Узајамно осигурање има за циљ задовољење интереса и потреба чланова
друштва, а не остваривање профита, док се оснивање и деловање друштава за узајамно
осигурање заснива на начелима узајамности, солидарности и демократије.359 Међутим,
350
351
Љ.Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit.,стр.77.
352
353
A.Ravnić, op. cit.,стр.219.
354
355
Ibid.
356
Ibid.
357
358
Ibid.,стр.221.
359
82
недостатак предметног облика заштите јесте да значајан број радника, због ниских
зарада (најамнина), није био у могућности да исти обезбеди себи и члановима своје
породице. С тим у вези, професорка Ковачевић наводи да су због лошег материјалног
стања чланова, друштва располагала скромним и нередовним финансијским
средствима, што је био разлог да су дуговане престације биле недовољне за пуну
заштиту, нарочито у случају реализације тежих ризика, попут инвалидности и старости.
Професорка истиче да је код друштава за узајамно осигурање најчешће обезбеђивана
заштита од ризика болести, а да је таква пракса задржана до данас.360
2.4. Премијско осигурање
Професор Лубарда на следећи начин разликује премијско осигурања од

друштава за узајамну помоћ, као облика узајамног осигурња, ,, премијско осигурање
карактерише чињеница да осигуравајуће друштво има за циљ профит (добит-
осигуравач у замену за премије осигурања осигураника гарантује исплату накнаде за
ризик који наступи) , док код мутуализма ( организма/друштва за узајамну помоћ) циљ
није профит, пошто организам/друштво за узајамну помоћ само управља фондом за
рачун својих чланова, односно јавља се само као посредник између- чланова друштва за
узајамну помоћ''361. Тако, премијско осигурање је засновано на начелу добровољности (
као и узајамно осигурања) али је циљ осигуравајућег друштва лукративан, те поменуто
тежи остваривању профита. Следствено томе, осигураник је плаћао премију
осигуравајућем друштву, а исто је исплаћивало појединцу накнаду у новцу, у случају
наступања социјалног ризика.
Заштита од социјалних ризика обезбеђивана је на основу животног осигурања, с
тим да је за заштиту од ризика старости, инвалидности и смрти широко коришћено
колективно осигурање, односно групно осигурање као његова подврста.362 Професор
Равнић наводи да је у Лондону 1706.године основано животно осигурање за ризик
смрти и несреће, али како је предвиђало високе премије поменуто осигурање су
користили богати, не и радници.363 Равнић истиче да је радницима дата могућност да се
осигурају тек са оснивањем ,,народног осигурања'' , такође у Лондону, 1849.године и да
360
Ibid.
361
362
Ibid.
363
83
је покривало следеће ризике: смрт, трајну инвалидност, несреће на послу, болест, и уз
одређене услове старост.364
Будући да осигуравајуће организације послују у циљу остваривања профита,
премијско осигурање обезбеђује покриће само за ризике који могу донети профит по
закону вероватноће.365 Стога, професор Равнић наводи да је за уговорно осигурање
карактеристично начело добровољности, као и да се код истог премија израчунава
помоћу математичких закона (закона вероватноће наступања ризика или актуарског
начела) и начела добити (профита). 366
Следствено томе, професорка Ковачевић истиче
да примена технике премијског осигурања није подобна за заштиту од социјалних
ризика, који би осигуравача могли довести у пословни губитак. 367
Ковачевићева
наводи да поменуто , нарочито, важи за ризик незапослености будући да овај ризик
може истовремено погодити велики број чланова ризичне заједнице (нпр. у случају
економске кризе), чиме би било онемогућено остваривање сврхе премијског
Број осигураника није био велики, као и код узајамног осигурања, због ниских
зарада запослених на основу којих нису могли издвајати одређени (за њих значајан)
новчани износ на име премија осигуравајућих организације, као и услед великог броја
издржаваних чланова породице и необавезности осигурања.
2.5. Грађанскоправна одговорност за штету
Грађанскоправна одговорност за штету, као недиференцирани облик заштите од

наступања социјалних ризика, настала је као пратећа појаве индустријализације,
масовног запошљавања радника и, сходно томе, значајног броја повреда на раду. У том
периоду долази долази до подизања свести радника о: a. неопходности повећања зарада
(најамнина); б. побољшању услова рада ( експлоатација радника) и в) значају заштите
на раду услед неретког повређивања, које је последица великог обима посла, дугог
радног времена, краткотрајних и недовољних одмора у току рада (тзв.мини паузе),
умора радника, малог броја слободних дана.
364
Ibid.
365
Љ.Ковачевић.Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit.,стр.78.
366
A. Ravnić, op. cit., стр.222.
367
368
Ibid.
84
У Немачкој је донет 1871.г. Закон о јемству (обезбеђењу), којим је прописана
индивиудална одговорност послодавца за несреће на послу, изузев за оне несреће које
су се догодиле без његове кривице.369
Првобитно је постојала субјективна одговорност послодавца за насталу повреду
на раду. Сходно томе, радници су могли да остваре заштиту само ако би доказали да је
послодавац крив за насталу штету услед повреде на раду, а тако постављено решење је
често осујећивало заштиту поменутих.370 Стога, законски оквир није представљао
довољну заштиту радника услед виских судских трошкова, ниских најамнина и
слабијег познавања одредаба закона, као и због необразовања и непросвећености
поменутих. Следствено томе, индустријски радници нису могли да приуште себи
вођење дугих судских поступака, чији су износи били значајни за њихов ,,танак џеп'' .
Након тога је уведен институт уговорне одговорности послодавца за повреде на
раду. Олакшавајућа околност, за разлику од претходног модела одговорности, јесте да
терет доказивања за проузроковану повреду на раду пада на послодавца због ,, повреде
прећутне обавезе послодавца да раднику пружи услове за безбедан рад'' 371. Сходно
томе, послодавац није одговарао за насталу повреду уколико докаже непостојање своје
кривице. Убрзо је ова концепција прихваћена и од стране судова, те је у споровима за
накнаду штете ова врста штете третирана као последица пропуштања послодавца да
изврши поменуту уговорну обавезу.372 Међутим, концепција о уговорној одговорности
послодавца за несреће за раду, није довела до законском нормирања заштите овог
ризика.373
Након ,,владавине'' института уговорне одговорности, долази до успостављања
објективне одговорности послодавца за повреде на раду радника, која настаје ,,као
последица индустријализације (опасних ствари и опасне делатности)'' 374. Крајем XIX и
почетком ХХ века долази до усвајања посебних закона о заштити радника од несрећа
на раду, што је увод у диференциране методе заштите од социјалних ризика, односно
почетак (професионалног) социјалног осигурања. 375 Дакле, несреће на раду
369
Р.Пешић, Развој социјалног осигурања с нарочитим освртом на социјално осигурање у ФНРЈ и његове
развојне тенденције, op.cit., стр.23.
370
371
372
Живомир Ђорђевић, Владан Станковић, Облигационо право (Општи део), четврто издање, Научна
књига, Београд, 1986, стр.398. нав.према: Љ.Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у
међународном праву, op.cit., стр.75.
373
374
375
Ibid.
85
представљају први законом заштићени социјални ризик у историји социјалног права.376
Следствено томе, послодавац је одговарао за штетне последице несрећа на раду
независно од конкретног узрока тих несрећа. 377
Професор Лубарда наводи да грађанскоправна одговорност као правна техника
накнаде штете због одређених ризика (објективна одговорност по основу опасне ствари
или опасне делатности као последица индустријализације током XIX века), има своје
лимите ефикасности, пошто претпоставља солвентност штетника.378 Професор истиче
да поменута представља неадеквату технику кад су у питању ризици који не настају
услед радњи трећих лица- нпр.болест или старост.379 Професорка Ковачевић скреће
пажњу да су први закони о заштити од несрећа на раду предвиђали и могућност
послодаваца да се добровољно осигурају од одговорности за ову врсту штете, будући
да је законска одговорност послодавца за штету представљала озбиљан ризик за
послодавце. 380
Професорка истиче да је наведено правно решење нарочито било
оправдано због чињенице да су у индустријским државама штете ове врсте постале
бројне и велике, али и због тога што су оштећена лица често била осујећена у
обештећењу због инсолвентности лица одговорних за штету.381
3. Диференциране технике заштите
3.1. Општа разматрања
Недиференциране технике заштите нису успеле, на одговарајући начин, да

обезбеде заштиту појединцима приликом наступања социјалних разика, те услед
развоја индустријализације, повећања броја радника и неретких повреда на раду,
постојала је значајна потреба за настанком обухватнијих и стабилнијих техника
заштите. Следствено томе, крајем XIX века, у немачкој царевини Вилхелма I,
предвиђени су обавезни облици заштите од социјалних ризике. Тадашњи немачки
(,,гвоздени'') канцелар, Ото фон Бизмарк, спровео је реформе у области социјалног
376
377
Ibid.
378
379
Ibid.
380
381
Ibid.
86
осигурања, те је низом закона предвидео установљавање обавезног социјалног
осигурања, који представља један од облика диференцираних техника заштите од
социјалних ризика. Слободно се може тврдити да је до успостављања система
социјалног осигурања у Немачкој осамдесетих година ХХ века, основни облик заштите
пружан у породичним заједницама и задругама.382 Такође, различите религије су на
својствен начин, сходно основним верским принципима и веровањима, пружале
одговарајућу помоћ лицима која нису могла да обезбеде минимум егзистенције за себе
и чланове своје породице. 383
Током Другог светског рата, лорд Бевериџ је сачинио Извештај (1942) којим се
предвиђа заштита свим грађанима који се нађу у стању социјалне потребе услед
лордовог становишта да је ,,скромни облик британског система заштите од социјалних
ризика његов највећи недостатак''384. Бевериџов модел социјалне сигурности
представља, такође, представља диференциран облик заштите од социјалних ризика,
који је имплементиран у Великој Британији путем Закона о националном осигурању од
1946.године.385 Осим поменутих диференцираних техника заштите, разликујемо и
мешовите моделе, који комбинују елементе постојећа два модела. У наставку следи
представљање наведених техника заштите: настанак, развој, карактеристике и
распрострањеност истих.
3.2. Закони који су утрли пут диференцираним техникама заштите
Генерално гледајући, крајем XVIII и током ХIX века, услед доношења значајног
броја закона, који су побољшали услове рада и положај радника, проузрокована је већа
интервенција државе у области заштите радника. Следствено томе, крајем ХIX века,
дошло је до стварања погодног тла за настанак диференцираних метода заштите од
социјалних ризика. Доцент Бојић наводи да је додела персоналних пензија, заснованих
на класној припадности, била посебно заступљена у Француској од XVI века па све до
почетка Француске револуције (1789).386 Промене које су дошле са Француском
револуцијом одразиле су се и на институт персоналних пензија, па су тако укинута
социјална давања на основу дискреционе оцене владара и успостављен је нови
382
383
Ibid.
384
385
Ibid.
386
87
пензијски систем, заснован на обезбеђењу престација за запослене у државним
органима, који нису више способни за рад „после дуге и верне службе држави“, као и у
случајевима када је дошло до повреде током вршења службе.387 Уочава се јасна
законска регулатива у новоуспостављеном систему, који је примењиван током целог
ХIХ века у Француској, те се прецизно наводи и у којим ситуацијама и у ком износу је
исплаћивана пензија државним службеницима.388
У Великој Британији је Роберт Пил (1802) представио први закон о заштити
радника, који се односио искључиво на сиромашну децу која су радила као радна снага
у фабрикама памука, посебно у фабрикама на удаљеним подручјима где је постојао
недостатак радне снаге.389 Најчешће се као први формални извор социјалних права
наводи Закон о сиромашнима донет 1834.године у Енглеској, који је признавао
социјалну сигурност старима и неспособнима за рад у замену за политичка права.390
Према ,,неспособнима за рад'' (стари, болесни, хендикепирани) су били усмерени
облици заштите; сиромашни и ,,способни за рад'' су смештени у тзв. убожнице –
стигматизујуће куће за сиромахе и били су принуђени да сами зарађују за живот. 391 С
тим у вези професорка Перишић наводи да историчари немају јединствен став о
ефектима закона о сиромашнима.392 Перишићева указује да се чињеница опадања
њихог значаја након 1870. године, тумачи увођењем алтернативних форми државне
помоћи.393 Међутим, Пинкер тврди да је поменути закон преживео све до двадесетог
века, као главни облик колективног социјалног збрињавања, зато што је оличавао
нормативне доктрине политичке економије, ,,те је представљао неопходну друштвену
допуну слободној игри супротстављених тржишних сила“394. У Великој Британији је
1867. године именована Краљевска комисија за синдикате, помоћу које су исти могли
да лобирају за реформу закона, што је требало да се представи као одлучујући
тренутак у развоју британског радног права.395 Почетком XIX века, усвајају се први
387
P. Studenski, op.cit., стр. 66. нав.према: Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне
сигурности, op.cit., стр.176.
388
389
Derek Fraser, The evolution of the British welfare state, The Macmillian Press, London/ Basingstoke, 1973,
стр.14.
390
Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit., стр.33.
391
Ibid.
392
Н. Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'',op.cit., ,стр.211.
393
Ibid.
394
Robert Pinker, Socijalna teorija i socijalna politika, Savez društava socijalnih radnika Socijalističke
Republike Hrvatske, Zagreb, 1974, стр.61. нав.према: Ibid.
395
Неретко су се синдикати суочавали са разним тешкоћама у функционисању. Једну од потекошкоћа
представљао је повраћај синдикалне имовине уколико је исту службеник или неко од чланова отуђио. Да
би заштитили синдикалну имовину, одређени број синдиката се регистровао сходно Актима о
88
закони којима се регулише заштита деце и жена на рада, између осталог, 1841. године,
усваја се у Француској Закон о радном дану за жене и децу, а 1848. године у Великој
Британији се усваја Закон о 10-часовном радном времену за жене.396
Професор Шундерић наводи да идеја права на рад налази своје правно
уобличење и почетке своје реализације отварањем националних радионица за време
фебруарске револуције у Француској 1848. године.397 Иако су моћне монархије успеле
да угуше највећи револуциони талас на Старом континенту, познат као ,,Пролеће
народа'' (1848-1849), који је настао услед незадовољства грађанства на ограничена
политичка и грађанска права, али и на незадовољавајућ економски и социјални
положај, ниске износе најамнина и тешке услове рада, положај истих се побољшао у
наредним годинама. Тако, у другој половини 19. века радници добијају већа права, те
им се признаје право на организовање које је било преко потребно ради ,,борбе'' за
остваривање значајних права радника и побољшања услова рада. Сходно томе, радници
учествују активније у политичком животу и оснивају радничке партије, те постају
битнији фактор у политичком, грађанском, радничком, економском и социјалном
животу тзв. демократских монархија.
пријатељском друштву који су пружали законски правни лек. Међутим док је већина синдиката
извршавала функције пријатељског друштва, поједини су имали и предмете који су били незаконити, у
смислу да су ограничили трговину. Следствено томе, поменути елемент незаконитости навео је суд у
Хорнбију да ускрати синдикатима заштиту Закона пријатељског друштва. Такође је постојање две врсте
(master and servant legislation) законодавства ометало право запослених да предузму одговарајуће
индустријске мере. Иако је Закон реформисан 1867. године, исти је и даље био извор
незадовољства. Теоретски, било је могуће и за послодавце и за запослене да поднесу кривичне казне
према Закону из 1867. године, али су у пракси, најчешће, кривично гоњени запослени који су, у многим
случајевима, осуђивани. Douglas Brodie, A history of Bristih labour law 1867-1945, Hart publishing, Oxford
and Portland, Oregon, 2003, стр.1
396
Филип Бојић, ,,Положај жена на тржишту рада и у системима социјалне сигурности- историјско
компаративна анализа'', Радно и социјално право, број 2/2015, стр.123.
397
Боривоје Шундерић, ,,Неколико општих напомена о остваривању права на рад'', Анали Правног
факултета у Београду, година 34, свеска 1/3, 1986, стр.178. С тим у вези ваљано би било присетити се да
су наведене револуције захватиле велики број европских држава, у петој деценији ХIX века. У прилог
томе Ћоровић истиче: ,Кад је у фебруару 1848. године избила револуција у Паризу, која је срушила
монархију и довела до прогласа републике у Француској, заљуљала се из темеља и трошна аустријска
зграда. Плануше устанци на све стране. Немачки родољуби сазваше у Франкфурту свенемачки сабор,
који је имао јасно да изази жељу за немачким уједињењем, али не под вођством Аустрије. Као одговор на
тo дoшао је после свесловенски састанак у Прагу, на ком је учествовало и неколико Срба . Иза тих и
поред тих манифестација почеше и уличне борбе. Узбуни се чак и лојални царски Беч.'' Владимир
Ћоровић, Историја Срба, приредио за штампу: Бојан Томовић, издавач:Октоих, Подгорица; Нова књига,
Ријека; Лео комерц, Нови Сад, 2005, стр.688-689.
И пречански Срби су покушали да искористи наведену револуцију за своје националне интересе и
стварање извесне аутономије у оквирима Хабзбуршке монархије. Дошло је до оснивања краткотрајног
Војводства Србије и Тамишког Баната, које је спојено са монархијом већ 1860.године. Како вели
Ћоровић ,, од све борбе из 1848.и 1849.године остало је као једина трајна народна тековина обнова
празне пећке патријаршије''. Ibid., стр. 702.
89
Преокрет, не само у сфери односа према сиромашнима, него и према
становништву уопште, с аспекта улоге државе у обезбеђивању њихове социјалне
сигурности, донео је крај XIX века, тачније раздобље које је започето 1880. године''398.
Традиционална филозофија индивидуалистичког либерализма дуго је успевала да
спречи у неким развијеним државама напредовање социјалног осигурања, које је
заправо било удружено у социјализацији ризика и индивидуалних или породичних
трошкова, што је изгледало супротно општеприхваћеним принципима.399
Професорка Перишић указује да се на политичком плану, крај XIX и почетак XX
века, без обзира на доминацију либералних, социјалдемократских или комунистичких
идеја у различитим државама, одликовао бројношћу чланова радничких унија и
синдиката и њиховом организованошћу. 400
Стога су синдикати радника постали
значајан политички актер и чинилац друштвених збивања, што је подстицало и
социјалне делатности државе, как их је и католичка црква уважила (али, услед страха
од тзв. „безбожног“ социјализма), енцикликом у којој се афирмишу права радника.401
3.3. Бизмарков модел социјалног осгурања
3.3.1. Настанак Бизмарковог система социјалног осигурања
Бизмарков систем социјалног осигурања добио је назив по немачком канцелару

(председнику владе) Отоу фон Бизмарку , који је доношењем већег броја закона
успоставио поменути систем. Пре тога су у царевини претходиле значајне политичке,
економске и социјалне промене: Немачка се у другој половини XIX века ујединила,
проширила своје границе и постала значајна економска сила, базирајући свој
економски раст на индустријски развој. Стога, било је неопходно обезбедити
радницима адекватну заштиту у случају наступања социјалних ризика, пре свега
повреда на раду, које су биле веома честе услед великог броја запослених у недовољно
безбедним фабрикама.
398
Н. Перишић, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'',op.cit., ,стр.211.
399
Александар Петровић, ,,Социјално осигурање- de lege lata и de lege ferenda’’, op.cit., стр.129
400
Н.Перишић, ,,Социјална држава- еволуција једне идеје'', op.cit., стр. 212.
401
Ibid.
90
Попут других држава захваћених индустријском револуцијом, и Немачка је била
суочена са сиромаштвом градског пролетеријата коме традиционални методи заштите
нису могли да обезбеде одговарајућу заштиту.402 Следствено томе, након два покушана
атентата на, тадашњег немачког монарха, Вилхелма Првог (1878), настала је, и током
година јачала, идеја да се репресија странке радничког покрета допуним нечим
позитивним (адекватним, пристојним), као што је реформа закона, систем
финансијских средстава за помоћ радника и заштита од професионалних несрећа.403
Први корак ка успостављању елементарне социјалне правде представљало је усвајање
тзв. фабричког законодавства, које је ограничило најизразитије облике експлоатације
радника, пре свега путем ограничавања радног времена и унапређења безбедности и
здравља на раду.404 Томе треба додати и усвајање првих закона о заштити од несрећа на
раду, које неки аутори сматрају за колевку система социјалне сигурности једног броја
европских држава.405
Последице индустријализације најречитије су указале на превазиђеност
могућности породице и локалне заједнице да се на задовољавајући и обухватан начин
старају о својим сиромашним, старим и болесним члановима.406 Програми државно
установљеног социјалног осигурања одликовали су се обавезношћу запослених и
послодаваца на уплату доприноса за социјално осигурање.407 С тим у вези професорка
Ковачевић истиче да су велика понуда радне снаге на тржишу и непостојање адекватне
правне заштите радника резултирали тешким и неправедним условима рада и
масовним сиромаштвом које је погађало читаву радничку класу. 408 У прилог томе,
професорка Вуковић наводи да је у основи развоја социјалних права стајала потреба
система за самопродуковањем и развојом, те да је поменуто разлог увођења социјалног
осигурања у Немачкој.409
Након усаглашавања ставова немачког кајзера Вилхелма I и гвозденог канцелара
Отоа Фон Бизмарка о увођењу драстичних измена у законодавству и успостављању
402
403
Michael Stolleis, History of social law in Germany, Springer, Berlin, 2014, стр.40. Пре усвајања закона у
царевини, године 1878. Бизмарк је у једном од својих говора о антисоцијалним законима, указао да је
неопходно борбу против социјалдемократије проширити мерама за побољшање положаја радника. Edgar
Reuchtwanger: Bismarck, Routledge, London, 2002, стр.219.
404
405
Ibid.
406
Н.Перишић, ,,Социјална држава- еволуција једне идеје'', op.cit., 212-213.
407
Ibid., стр. 213.
408
409
Такође, професорка истиче да је и данас слична ситуација: захтеви радничких и синдикалних покрета
усмерени су на ,,изнуђивање'' повољнијег регулисања, ширења круга и поштовања људских
права.409Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права,op.cit., стр.33.
91
система социјалног осигурања, уследило је доношење неколико закона. Следствено
томе, првим у низу законом од 1883.г. уведено је социјално осигурање радника у
случају наступања болести. Предметним осигурањем, које је уведено Законом о
осигурању радника за случај болести (1883), најпре су били обухваћени индустријски
радници, а затим 1885.године радници у трговини и 1886.године пољопривредни
радници.410
Другим законом из 1884.године установљено је осигурање радника у случају
повреде на раду, те су радници стицали права на натуралне престације и престације у
новцу. Гвоздени канцелар је одлучио да одступи од правила о грађанскоправној
одговорности послодавца за штету и успостави обавезно осигурање у случају повреде
на раду, за које радници нису морали да плаћају никакав допринос.411 Трећим законом
из 1889. године омогућена је заштита у случају наступања старости и инвалидности.
Сва три поменута закона била су сједињена у један закон 1911.године којим су били
обухваћени следећи социјални ризици: болест, несрећа на раду, инвалидност и старост.
Није био осигуран ризик незапослености све до 1927. године.412
3.3.2. Карактеристике Бизмарковог модела
Бизмарков модел осигурања одређује се као ,,професионални'' јер се право на

остваривање заштите у случају наступања социјалног ризика везује за радни однос.
Стога су обвезници доприноса били запослени и послодавци који су редовним
уплаћивањем истих себи обезбеђивали заштиту у случају наступања социјалних ризика.
Како је поменуто осигурање поседовало обавезни карактер, висина уплаћених
доприноса одређивала се према висини зараде. Сходно томе, у Бизмарковом,
професионалном моделу социјалног осигурања, право на старосну пензију остваривали
су само осигураници који су били радноактивни и који су уплаћивали доприносе за
обавезно пензијско осигурање, а код којих је наступио социјални ризик старости. 413
Професор Равнић истиче да у поређењу са данашњим социјалним осигурањем,
наведени немачки закони нису осигурали следеће ризике: материнство, породични
терет ( одговорност) и незапосленост.414 Међутим, професор заузима становиште да
410
П.Јовановић, Радно право, op.cit.,стр.443-444.
411
M. Stolleis,op. cit.,стр.40.
412
A. Ravnić, op. cit.,стр. 222.
413
414
92
поменуто не умањује велики значај немачког законодавства за развој социјалног
осигурања, те да је исто означило почетак развоја модерног социјалног осигурања
радника.415
Обвезници доприноса били су радници и послодавци, уз повремена државна
субвенционисања из буџета у случају непостојања довољних средстава у фондовима
социјалног осигурања. Стога, професор Поповић истиче да је канцелар Бизмарк између
1883. и 1889. године установио свеобухватни систем социјалног осигурања, у којем се
партиципирале три стране- радници, послодавци и држава.416 С обзиром на то да
радници са ниским надницама ( а таквих је било много у том периоду) нису били у
стању да себи обезбеде потребну сигурност, концепт социјалног осигурања био је
постављен тако да омогући дисперзију ризика.417
Бизмарков концепт подразумева осигурање које се финансира доприносима из
бруто зарада радника и доприносима њихових послодаваца по принципу pay as you go
(текуће финансирање), али и по принципу узајамности и солидарности, стога се
поменуто осигурање остварује у оквиру и преко (претежно) јавних институција. 418
Бизмарков модел је убрзо по имплементирању прихваћен и у другим западноевропским
земљама. Убрзно након Немачке, модел је прихваћен и у Аустрији (1887), Мађарској
(1891), Норвешкој (1894), Финској (1895), Великој Британији (1897), Данској (1898),
Италији (1898), Француској (1898).419 С тим у вези, Дејвид Лојд Џорџ, британски
министар и храбри реформатор са јаком друштвеном свешћу, проширио је социјалну
бригу државе Законом о националном осигурању (1911), чиме је омогућио да се
радници осигурају од будуће незапослености и да се побрину за своју здравствену
заштиту.420
У периоду између два светска рата (1918-1939) многе европске државе су
прихватиле социјално осгурање. Професор Брајић наводи да се у поменутом (
мирнодопском) периоду социјално осигурање уводи у ваневропским земљама и то:
тридесетих година ХХ века, у САД, Канади и Јужној Америци.421
415
Ibid.
416
Дејан Поповић, op.cit.,стр.528.
417
Ibid.
418
П. Јовановић, Радно право, op.cit., стр.444.
419
420
С.Сибаг Монтефјоре, op.cit., стр.235-236.
421
В.Брајић, op.cit., стр.551.
93
После Другог светског рата (1945) је социјално осигурање уведено у готово све
земље, барем за неке осигуране случајеве и/или за неке категорије радника. 422 Стога је
након 1945. године, социјално осигурање уведено у неке земље Африке, Азије и
Кариба.423 Како професор Равнић наводи, радници осигураници су били заједно са
послодавцима обвезници уплате доприноса у фондове социјалног осигурања, а у
случају недостатка средстава, држава је суделовала у финансирању ( обично у облику
субвенција).424 Стога, професор тврди да се социјално осигурање темељило, као што се
и данас темељи, на начелу узајамности ( давања радника требају бити усклађена с
уплаћеним доприносима) и супсидијарно начелу солидарности (које омогућује да се у
неким случајевима одступи од начела узајамности, тј. да давања нису или нису потпуно
усклађена с уплаћеним доприносима, као нпр. у случају несреће на послу).425
3.4. Бевериџев систем социјалне сигурности
3.4.1. Настанак Бевериџовог система социјалне сигурности
Како професор Лубарда наводи, Велика Британија се суочавала током Другог

светског рата са изазовима борбе против пет гигантских зала (немаштине, болести,
незнања, прљавштине и беспослице).426 Следствено томе, за време поменутог рата,
енглеска влада је основала Комисију на чијем челу је био лорд Бевериџ, са задатком да
изврши критичку анализу постојећег система социјалног осигурања и социјалних
служби и да, на тим основама, учини одређене предлоге ради побољшања овог
система.427
Током Другог светског рата, лорд је представио систем социјалне сигурности
који је значио раскид с концепцијом ,,социјалног осигурања'', а која се под утицајем
Бизмаркових реформи развила у Европи. 428 Следствено томе, наведени систем је добио
назив по британском лорду Бевериџу, који је сачинио план социјалне сигурности, у
коме је спровеo идеју о проширењу социјалног осигурања на целокупно становништво.
422
423
424
425
Ibid.
426
427
Б.Шундерић, Социјално право,op.cit., стр.84.
428
Vlado Puljiz, ,,Socijalne reforme Zapada: od milosrđa do socijalne države’’, Studijski centar socijalnog rada
Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 1997, стр.104.
94
Новоуспостављени систем красе обележја универзалности и општости како исти
покрива целокупно становништво, те његова заштита није ограничена само на
запослене.
Социјални ризици који су обухваћени лордовим извештајем су: незапосленост,
старост, издржавање деце, смрт издржаваоца, неспособност за рад, болест и престанак
пословања самозапосленог лица. Бевериџов систем социјалне сигурности,
концепцијски унапређенији у односу на Бизмарков модел, како у погледу проширења
заштите на сва лица, тако и у погледу увођења елемената превенције у систем
социјалне сигурности укључује : а) универзално социјално осигурање; б) социјалну
помоћ; в) мере превенције ризика болести и незапослености.429 У тако сложеној
структури система социјалне сигурности социјално осигурање чини основни метод
заштите од социјалних ризика, док је добровољном осигурању поверена улога
супсидијарног метода заштите.430
3.4.2. Карактеристике Бевериџовог система социјалне сигурности
Универзалност заштите заснива се на идеји да људске потребе представљају

основ заштите од социјалних ризика. У складу са тако одређеним основом заштите,
загарантоване социјалне престације имају за циљ да сваком члану друштва обезбеде
задовољење основних потреба које он има као људско биће, независно од (актуелне или
претходне) професионалне активности.431 Престације се не финансирају уплатама
доприноса послодавца и запослених, него из државног буџета, средствима
прикупљених путем пореза. Висина социјалних престација се одређује независно од
висине зараде осигураника, у униформном износу за све грађане. Стога се Бевериџев
модел одређује као ,,универзални'' модел социјалне сигурност, те се услед
карактеристике универзалности назива системом заштите ,,од колевке до гроба''.
Професор Поповић указује да је захваљујући Извештају британског лорда
Бевериџа, уобличен приступ који се може схватити делимичном корекцијом британског
модела. 432
Стога, професор наводи да поменути модел полази од идеје да би
финансирање социјалне сигурности требало да буде двојако: матерински и дечији
429
430
431
Ibid., стр.38.
432
Дејан Поповић, op.cit., стр.528.
95
додаци, као и здравствена заштита финансирали би се из буџета, а пензије путем
доприноса, на принципима социјалног осигурања. 433
Законодавство држава у којима је имплементиран Бевериџев модел, по правилу,
важи у складу са начелом територијалитета, будући да је у овим државама
пребивалиште на домаћој територији основни услов заштите.434 Са друге стране, у
државама које су прихватиле Бизмарков модел социјалног осигурања постоји
тенденција да примена прописа о социјалној сигурности, у начелу, није строго
ограничена само на кориснике са пребивалиштем на домаћој територији, будући да је
овде заштита условљена уплатом доприноса за социјално осигурање.435 Професорка
Ковачевић с правом тврди да назначене тенденције треба узети са резервом, будући да
ће примена прописа коначно зависи од врсте социјалних престација на које се односе,
као и да не треба губити из вида чињеницу да међународне конвенције о социјалној
сигурности, у складу са начелом очувања стечених социјалних права, гарантују исплату
одређених престација у иностранству.436
Према Извештају из 1942. године, на основу којег је успостављен Бевериџoв
систем социјалне сигурности, нови концепт је почивао на претпоставци о породици у
којој се водећа улога додељује мушкарцу, хранитељу породице, који ради пуно радно
време током читавог свог радног века, а који је у браку са женом, домаћицом, којој је
намењена брига о домаћинству и породици.437 Домаћице, генерално гледано у
Бевериџевом плану нису имале никаква социјална права, осим у случају смрти
супружника, када су остваривале право на породичну пензију која им се исплаћивала
доживотно или до ступања у нови брак. 438 Стога је наведени извештај ( с разлогом)
критикован од тадашњих феминискиња услед патријахалног становишта да је
мушкарац хранитељ породице.439
Након крвавог рата, план лорда Бевериџа почео се спроводити у Великој
Британији, када су власт освојили лабуристи (1946).440 Сходно томе, предлози из
433
Ibid.
434
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву,op.cit, стр. 151.
435
Ibid.
436
Ibid.
437
K. Rowlingson, “From cradle to grave: social security over the life cycle”, Understanding Social Security-
Issues for policy and practice, edited by Jane Millar, Abingdon: The Policy Press, 2003, стр. 12, нав.према:
Ф.Бојић, ,,Положај жена на тржишту рада и у системима социјалне сигурности- историјско компаративна
анализа’’ op.cit., стр.126
438
Ibid., стр.22, нав.према: Ibid.,стр.126-127.
439
Martin Daunton, Wealth and welfare: an economic and social history of Britain,1851-1951, Oxford
University Press, Oxford, 2007, стр.559.
440
Вид. Б.Шундерић, Социјално право, op.cit., стр.85.
96
Бевериџoвог извештаја имплементирани су путем Закона о националном осигурању
1946.године.441 Исте године основана је Национална здравствена служба (National
Helath Service), која је бесплатно доступна свим становницима острва.442
Успешност и прихваћеност овог извештаја огледа се у његовој прихваћености и
имплементацији доношењем низа закона, након II светског рада. Прихваћен је у
Великој Британији, Швајцарској, а у скандинавским земљама, неким државама САД и
Канади, уз извесне посебности443. Такође је имплементиран у Аустралији, Ирској и
другим државама са англосакосноском правном традицијом, а уз извесне модификације
и у Лихтенштајну, Холандији и скандинавским земљама.444 У прилог томе, професор
Лубарда наводи да се немачки и француски систем социјалне сигурности сврстава у
категорију професионалних режима са више фонодва/каса социјалног осигурања, док је
британски систем, прихваћен и у скандинавским земљама, универзални режим са
јединственом касом социјалног осигурања.445
3.5. Мешовити облици заштите од социјалних ризика
Превазилажење разлика између Бизмарковог и Бевериџовог модела врши се на

различите начине. Неретко се у Бевериџовом методу одустаје од унификованости
престација, те се престације одређују у складу са висином уплаћених доприноса, тако
да долази до његовог приближавања Бизмарковом систему. Ублажавање разлике на
другој страни се може испољити у проширивању заштите од наступања социјалних
ризика на већи круг лица, а не само на запослене.Уместо раније строге поделе на
системе који јамче само новчане престације надокнађујућег карактера ( Бизмарков
модел) и системе који јамче само новчане престације алиментационог карактера
(Бевериџов модел), савремени системи социјалне сигурности, у начелу, обезбеђују обе
врсте новчаних престација, независно од прихваћеног модела социјалне сигурности. 446
Поред Бизмарковог и Бевериџовог модела, као основних, јавља се и већи број
мешовитих модела, који поседују одређене карактеристике горе поменутих. Следствено
томе, имплементацијом мешовитих модела у законодавства значајног броја држава,
441
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву , op.cit, стр. 89.
442
Ibid.
443
П.Јовановић, Радно право, op.cit. стр.445.
444
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit, стр. 37.
445
446
Љ. Ковачевић,Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit, стр. 39.
97
превазилазе се супростављености првобитно насталих модела. С тим у вези професор
Лубарда истиче да је настанак мешовитих модела условио да се у класификацији
модела у оквиру државе благостања, поред либералног и корпоративно-
континенталног,јави и нордијски (скандинавски) тип, а своје специфичности имају и
јужноевропске државе благостања.447 Основе теоријских поставки класификације
савремених система социјалне сигурности постављене су 90-их година прошлог века,
објављивањем књиге ,,Три света капитализма благостања'' (The three worlds of welfare
capitalism) Геста Еспинг-Андерсена.448 Полазећи од става да је за одређивање карактера
и домета социјалне политике значајно не само колико износе социјални трансфери,
него и како се исти троше, поменути аутор разликује три модела система социјалне
сигурности: либерални, корпоративни и социјално демократски модел. 449
Либерални модел450 карактерише уздржавање државе од мешања у социјалну
област451, низак износ социјалних престација и накнада, као и узак круг њихових
корисника452. Ослања се у највећој мери на тржишне механизме, развија приватне
програме осигурања, а улогу породице и нарочито државе минимизира, сврставајући их
у ред резидуалних актера.453 Трајање накнада у поменутом систему није дуго, те је
степен социјалне сигурности релативно низак, па се сматра да овакав вид помагања не
подстиче довољно смањивање социјалних разлика.454 Са друге стране, низак ниво
накнада омогућава релативно мале пореске стопе, са чиме се доводи у везу висок ниво
запослености у тим земљама.455
Корпоративни модел456 одликује умерени ниво мешања државе, која организује
и контролише системе социјалне сигурности, док су бенефиције умерене, негде између
осталих модела.457 У његовом седишту се налази социјално осигурање, тј.остваривање
447
448
Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit.,стр.22
449
Ibid.
450
Поменути модел најзаступљенији је у англосаксонским земљама, те се назива и англосаксонским
режимом (Велика Британија, Ирска). Наталија Перишић, ,,Кородинација политика социјалног
укључивања европских држава благостања'', Годишњак Факултета политичких наука, број 11, 2014,
стр.97.
451
С.Јашаревић , ,,Социјална сигурност и социјална држава'', op.cit.,стр.162.
452
453
Н, Перишић, ,,Кородинација политика социјалног укључивања европских држава благостања'', op.cit.,
стр.97.
454
С.Јашаревић, ,, Социјална сигурност и социјална држава’’ ,op.cit., стр.162.
455
Ibid.
456
Заступљен је у континентално европским земљама: Италија, Француска, Немачка, Швајцаарска,
Холандија. Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права,op.cit., стр.22
457
Заштита грађана заснива се два подсистема: социјалном осигурању - које се финансира доприносима
запослених, и социјалном старању - које гарантује помоћ најсиромашнијим слојевима из општих
државних средстава. С.Јашаревић, ,,Социјална сигурност и социјална држава’’, op.cit., стр.162.
98
права по основу рада и уплате доприноса.458 Поменути модел претпоставља систем
социјалног осигурања усмерен на очување стандарда радника у случају наступања
социјалног ризика. 459
Социјално-демократски модел460 настоји да постигне социјално обезбеђење за
све грађане, уз константно смањење разлика у дохоцима, те се поменутим промовише
једнакост на највишем нивоу461. Полази од претпоставке о нестабилности тржишних и
породичних механизама, у складу са чим развија одрживу државну алтернативу.462
Професорка Ковачевић истиче да поменути модел настоји да обезбеди универзалну
заштиту свих становника која се обезбеђује буџетски финансираним униформним
престацијама.463 Овај систем је универзалистички, прави се мала разлика између
професионалних група,права се првенствено обезбеђују из пореза, а примања су
дуготрајна и релативно висока.464
3.5.1. Друге могуће класификације модела социјалне сигурности
Професорка Ковачевић заступа становиште да специфичну подгрупу у оквиру

корпоративног модела чине јужноевропске државе (Италија, Португалија, Шпанија),
будући да оне поред осигурања заснованог на радном односу или другој
професионалној активности, постепено уводе и универзалну заштиту (национална
здравствена служба).465 С друге стране, професорке Вуковић и Перишић, наводе да
поменуте карактеристике система социјалне сигурности у земљама Медитерана чине
засебан (четврти) модел , тзв.медитерански или јужни модел. Иако наведене
професорке заступају различита становишта о предметној класификацији наведеног
(под) модела, поменуте концепције се не разликују у садржинском смислу. Сходно
томе, професорка Перишић наводи да у извесним сегментима поменуте државе
репродукују неолибералну логику ослањања на тржиште, док у неким другим
458
Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права,op.cit., стр.22.
459
460
Најзаступљенији је у нордијским,односно скандинавским, земљама- Данска, Норвешка и Финска, те
се назива и нордијским режимом. Вид. Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit.,стр.23.
Н. Перишић, ,,Координација политика социјалног укључивања европских држава благостања'', op.cit.,
стр.97.
461
462
Н. Перишић, ,,Координација политика социјалног укључивања европских држава благостања'', op.cit.,
стр.97.
463
464
С.Јашаревић, ,, Социјална сигурност и социјална држава’’, op.cit.,стр.162
465
Љ. Ковачевић,Нормирање социјалне сигурности у међународном праву,op.cit, стр. 40.
99
аспектима следе принципе универзалног обухвата становништва(здравство).466
Професорка Вуковић истиче да се основне карактеристике система у јужноевропским
државама тичу фрагментираног и корпоративног модела одржавања прихода који
обезбеђује високе пензијске накнаде, за разлику од малог обухвата становништва
социјалном заштитом, и непостојања гаранције минималних доходака у неким
државама.467
У прилог наведеној подели, професорка Перишић разликује и пети модел, који
обухвата земље средње и источе Европе, које су припадале некадашњем Источном
блоку (Варшавском пакту) и исте чине тзв. источноевропски модел (Мађарска, Пољска,
Чешка, Словачка).468 Перишићева наводи да је током периода транзиције, поменути
модел своје до тада комплетно подржављене социјалне системе,почео да
трансформише у правцу неолибералне агенде. 469
Сходно томе, уравнотеженији однос
тржишних и државних одговорности угрожен је финансијским ограничењима, а у
поменутом моделу су и максимални износи социјалне помоћи релативно ниски.470
Ваља указати да се наведени модели државе благостања формирају, пре свега,
услед карактеристичне економске, политичке, социјалне и демографске ситуације у
држави или региону (економски раст, сиромаштво, висина зарада запослених и услови
рада поменутих, број незапослених и пензионисаних лица, миграције, проценат
високообразованих лица, класне поделе и сл.). Такође, на наведене моделе утичу
последице догађаја у свету471 ( као што је светска економска криза- која се временом
шири на све државе и исте принуђава да воде мање одговору социјалну политику, те
државе посежу за рестриктивним решењима, нпр. смањење износа социјалних
престација), као и особена правна (и народна) традиција и укорењена обичајна правила.
3.6. Савремени изазови социјалне сигурности
466
Перишићева истиче да је породична солидарност незаобилазни генератор благостања и утиче знатно
на (не) изложеност сиромаштву Н.Перишић, ,,Координација политика социјалног укључивања
европских држава благостања'', op.cit., стр.98.
467
Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit., стр.26
468
Вид.Н.Перишић, ,,Кординација политика социјалног укључивања европских држава благостања'',
op.cit., стр.98.
469
Ibid.
470
Ibid.
471
У прилог томе, професор Печујлић истиче да се пред нашим очима одвија сукоб старих и нових актера
историје, старих и нових форми социјалног живота. Тај сукоб и њиме изазване промене протежу се у
целом луку од односа према природи, технолошкој бази цивилизације,формама економског и политичког
живота, облицима породице и културних стилова, преко промена у ликовима класа, елита моћи и сила
опозиције, до стварања светског друштва. М. Печујлић, op.cit., стр. 55.
100
Крајем XX века ситуација се променила – многи радници остали су без посла
услед гашења индустријских постројења, те је у периоду од 1979. до 1993. године удео
запослених у индустрији , у укупно запослености, у земљама ОЕЦД-a опао за 22% . 472
Да ствари буду горе, њихове квалификације недовољне су да би нашли нови посао, што
их чини далеко рањивијим и подложнијим дугорочној незапослености.473 У прилог
томе, професор Лубарда истиче да су демографске промене, старење становништва и
растући број самохраних породица водили расту значаја социјалних престација за
издржавање породице (ширу здравствену заштиту и дечије додатке). 474
Такође,
професор наводи да је озбиљан изазов на одрживост система социјалне
исгурноти/осигурања представљала финансијска криза (изазвана и нафтним шоковима),
повећањем стопе незапослености, повећавањем трошкова услед старења
становништва.475
Иако су суочене са великим изазовима, савремене државе
(сиромаштво,недовољан економски раст, демографске промене, флескибилни облици
запошљавања и несигурност радног места, незапосленост, старења становништва) ,,
настоје да обезбедe основне (минималне) социјалне престације које свим становницима
гарантују задовољење основних животних потреба'' 476
. Наведене престације обезбеђују
се «раме уз раме» са престацијама које доприносе очувању стандарда који је заштићено
лице имало за време обављања редовне професионалне активности, било у оквиру
законских, било и у оквиру уговорних режима заштите.477.
Ипак настојања држава ради обезбеђивања минималних социјалних престација,
резултирају некад са више, а некад са мање успеха, у зависности од: а) расположивих
буџетских средстава; б) привредног раста; в) развоја владавине права и демократских
институција и (надасве) политичке воље; г) традиција и менталитег; д) просвећености
и развијене свести грађана ( који желе нешто више од panem et circenses) уколико је
иста на завидном нивоу, државе не могу олако да се позивају на смањење износа
социјалних престација и мера социјалне политике ради стабилности буџетских и
472
Вид. Д.Вуковић, op.cit., стр.63-64.
473
С друге стране, нова услужна економија не може да апсорбује вишак радне снаге отпуштене из
индустријског сектора. Сам услужни сектор је радно интензиван, али у њему своје место налази
другачија радна снага – ниско квалификована, али све више женска радна снага. Раст удела женске радне
снаге последица је раста удела послова које су жене некада радиле као неплаћени кућни рад – припрема
хране, услуге личне хигијене, услуге бриге и старања итд. Ibid., стр.64.
474
475
Ibid.
476
477
Ibid.
101
фондовских средстава. С тим у вези професор Јашаревић наводи да су однос према
раду, менталитет и традиција су важни подстицаји социјалне сигурности, а наведно
показују примери земаља које су и поред великих разарања и криза (нпр. Немачка,
Јапан), захваљујући позитивном односу према раду успеле да се брзо врате у ред
најразвијенијих земаља (тзв. култ рада). 478
Исто тако, солидаристички менталитет и
мирољубивост, који традиционално красе скандинавске земље, један су од најважнијих
чинилаца њихове дугорочне друштвене стабилности и просперитета.479
Професор Лубарда наводи да долази до преиспитивања модела система
социјалне сигурности, како би се очувала финансијска одрживост истих ( смањио
буџетски дефицит), што се постиже смањењем броја социјалних престација,
пооштравањем услова за стицање права по основу социјалног осигурања/сигурности
(нпр. продужењем стажа осигурања и подизањем старосне доби за стицање права на
старосну пензију).480 У прилог томе, професорка Перишић истиче да перцепција
нужности гарантовања социјалне сигурности у савременим условима, све више је под
притиском раскорака, који постоји између константног смањења средстава
расположивих за њено финансирање, тј. материјалних проблема и увећања
(социјалних) потреба.481 Перишићева наводи да као једна од области јавних политика,
социјална сигурност представља и значајну област државних расхода, због чега је,
готово без изузетка, предмет противуречних расправа. 482
Сходно томе, врло честу
реакцију представљају горе наведене мере социјалних рестрикција, водећи ка тзв.
„кризи социјалне сигурности “.483
4. Допринос Међународне организације рада развоју заштите од социјалних

ризика
4.1. Настанак Међународне организације рада
478
С.Јашаревић, ,, Социјална сигурност и социјална држава'' , op.cit.,стр.158.
479
Ibid.
480
481
Наталија Перишић, Социјална сигурност између државе и тржишта, докторска дисертација
(необјављена) , Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Београд, 2012, стр.25.
482
Ibid.
483
Ibid. У основи, нова социјална политика почива на идеји да је појединац одговоран за сопствено
благостање, а улога државе је да му помогне или да га подстакне да своје потенцијале развија. Од свих
потенцијала, најважнији су они који омогућавају активно учешће на тржишту радне снаге, било да је реч
о знањима, вештинама или ставовима. Д.Вуковић, op.cit., стр.66.
102
Професорка Ковачевић-Перић с правом тврди да су негативне последице I
светског рата, као и руска револуција којом је 1917. године незадовољни пролетеријат
срушио режим Николаја II и преузео владање државом, претили свом жестином
светском миру.484 Такође, истиче да је покушај стварања и очувања мира у
међународним размерама путем Друштва (Лиге) народа, пропраћен и тенденцијама за
побољшање животних и радних услова радничке класе широм света.485 Друштво народа
је основано на Париској мировној конференцији 1919. године, а 28 држава и 5
британских доминина сматрани су за осниваче истог, док је касније број нарастао на 60
држава.486 Лига народа је представљала међународну организацију држава са задатком
очувања мира, спољне безбедности држава и мирног решавања спорова. 487
У горе наведеним условима основана је Међународна организација рада (1919),
на Мировној конференцији у Паризу, након завршетка Првог светског рата, како би се
побољшао положај радника и истим обезбедила већа права, као и да би се постигао
политички и социјални мир. У прилог томе професор Јовановић наводи да су социјални
мир и стабилност неопходно окружење за продуктивни друштвени рад, а тиме и
опстанак друштва и државе.488 Стога, након Великог рата започиње ера мултилетаризма
у међународним односима, будући да је Друштво народа представљало медијум у коме
су државе чланице усклађивале своје појединачне, индивидуалне акције ради
остваривања заједничких циљева.489 Док је чланство у Лиги народа подразумевало и
чланство у МОР-у, иступање из Друштва није доводило до иступања из МОР-а.
Професорка Ковачевић-Перић истиче да је стварању Међународне организације
рада допринела свест да се социјални мир и правда повежу са једнаким слободама и
правима за све.490 Устав МОР-а чини тринаести део Версајског уговора о миру и исти је
посвећен оснивању и организацији поменуте организације. У изворном тексту Устава
претежно се налазе одредбе које се односе на органе Међународне организације рада и
484
С.Ковачевић- Перић, Пристојан рад, op.cit., стр.26.
485
Ibid.
486
Ђ. Ђурић, М. Павловић,op.cit., , стр.111.
487
Ibid., стр.112.
488
Предраг Јовановић, ,, Наслеђено и садашње стање колективних права запослених у светлу актуелних
промена у радном законодавству’’, Радно и социјално право ,број 1/2014,стр.3.
489
Миленко Крећа, Међународно јавно право, осмо издање, Правни факултет Универзитета у Београду,
Београд, 2016,стр.43.
490
С. Ковачевић-Перић,Пристојан рад, op.cit., стр.26.
103
функционисање организације, док су основни принципи прокламовани у преамбули у
којој стоји да се општи и трајни мир може заснивати само на социјалној правди.491
Филозофија и сврха МОР-а приликом њеног оснивања била је да се утврде
минимални стандарди рада, тј. основни стандарди испод којих ниједна нација не би
требало да иде. 492 Када се прва МОР- ова Скупштина састала у Вашингтону у октобру
1919. године, усвојила је шест међународних стандарда који се тичу радног времена у
индустрији, незапослености, заштите материнства, ноћног рада за жене, минималних
година за запослење и ноћног рада за омладину у индустрији.493 То су, вероватно,
најважнији стандарди рада и данас. 494 У једном сижеу, може се рећи да су примарни
програмски циљеви МОР: очување универзалног и трајног мира заснованог на
социјалној правди, побољшање услова рада, хуманизација услова рада, материјално
благостање и духовни развој радника у условима слободе и једнакости, економске
сигурности и једнакости шанси за живот и рад достојан човека.495
Међународна организација рада представља једну од најзначајнијих
међународних организација која се бави људским правима, како је изградила цео
систем радних стандарда који су, примењујући се преко националних закондавстава,
допринели побољшању положаја радника широм света, те тако остварује основни циљ
свог постојања – социјалну правду, али и равнотежу између економског и друштвеног
напретка.496 Међутим и поред наведеног значаја професор Обрадовић истиче да иста
представља једну потпуно безопасну организацију из следећих разлога: а) чланство у
овој организацији не подразумева истовремено и поштовање чак ни основних
стандарда рада и б) механизми за контролу примене усвојених међународних стандарда
рада су неделотворни, како унутар постојећег надзорног механизма МОРа не постоји
начин да се државе чланице приморају на поштовање добровољно усвојених
међународних стандарда рада, те поменито доводи до умањења значај самих
међународних стандарда рада.497
491
Nicos Valticos, International labour law, Kluwer, Deventer, The Netherlands 1979, стр. 43. нав.према:
492
Г.Обрадовић, ,,Контролни механизми МОР-а'' ,op.cit., стр.46.
493
Ibid.
494
Ibid.
495
С. Ковачевић-Перић, Пристојан рад, op.cit., стр.27-28.
496
Г.Обрадовић, ,,Контролни механизми МОР-а'', op.cit., стр.57.
497
Ibid.
104
4.2. Организација Међународне организације рада
Међународна организација рада је транформисана на основу посебног уговора

(1946) у специјализовану агенцију Уједињених нација, не мењајући своје задатке. 498
Професор Шундерић наводи да поменута организација представља трајни облик
сарадње држава чији је задатак да својим активностима обезбеђује побољшање
положаја радних, економски и социјалних услова запослених лица499 и иста представља
аутономну установу у оквиру Организације Уједињених нација.
Сталну организацију Међународне организације рада чине:
а) општа конференција, која је састављена од националних делегација држава
чланица (састоји се од четири члана: двојица су делегати владе, а по један члан имају
представници послодаваца и радника) и представља: а) највиши орган МОР-а; б)
генералну скупштину ове организације; в) њену врховну инстанцу; г) врховни трибунал
надлежан да се изјасни о социјалној политици; д) светску трибину где се дискутује о
питањима рада; ђ)међународни парламент; е) светски парламент рада порт-пароле
народа земаља чланица МОР-а; 500
Стога, наведена конференција представља
најважнији орган, јер је у њеној надлежности нормативна функција - доношење
конвенција и препорука, као најважнији извор међународних стандарда рада; 501
б) административни савет, који усмерава и координира активности
Организације502. Поменути орган има трипартитни састав и састоји се од 48 лица ( 24
представника влада, 12 представника послодаваца и 12 представника радника). Не
представља само управни и изврши орган, већ се налази између Конференције и
Међународног бироа рада, те на оба органа врши утицај.503 Следствено томе, задужен је
да се стара о извршавању одлука конфедерације, као и да врши непрекидну контолу над
активношћу Бироа.
в) међународни биро рада, има улогу извршног и административног органа
организације. Уједно, он врши улогу сталног секретаријата Међународне организације
498
Боривоје Шундерић, Право Mеђународне oрганизације рада, Правни факултет Универзитета у
Београду, Београд, 2001, стр.3. Специјализоване агенције су облици институционализације међународних
неполитичких односа држава. М. Крећа, op.cit., стр.568.
499
Б. Шундерић, Право Међународне организације рада, op.cit., стр.3
500
Ibid., стр.73.
501
502
Ibid.
503
Такође, утврђује дневни ред и место заседања конференције; сазива регионалне конференције као и
рад других тела, као нпр.комисија; подстиче сарадњу са другим међународним организацијама; именује
генералног директора Међународног бироа рада. Б.Шундерић, Право Међународне организације рада
op.cit., стр.80.
105
рада.504 Генерални директор се налази на челу наведеног органа, а истог бира
Администартивни савет. Најзначајније функције Бироа су: а) сакупљање и расподела
свих информација које се односе на међународно регулисање услова рада и система
рада; б) изучавање питања која се предлажу да буду изнета на разматрање на
конференцију, у циљу закључивања међународних конвенција и в) извршавање свих
специјалних анкета које су Конференција или Савет прописали.505
Професорка Ковачевић указује да избијањем Другог светског рата није прекинут
континуитет Међународне организације рада, већ је она једини део Друштва народа,
који је преживео његову пропаст.506 С тим у вези доцент Бојић наводи да је знатно већи
значај принципима на којима МОР темељи своју делатност у другој половини ХХ века
дат одредбама Филаделфијске декларације (1944), која на основу једногласне одлуке
Међународне конференције рада представља саставни део Устава МОР-а.507 У прилог
томе, професорка Ковачевић истиче да наведена декларација (чији пун назив гласи-
Декларација о циљевима и сврси Међународне организације рада) представља први
међународноправни инструмент у коме је наговештено да је право на социјалну
сигурност једно од људских права, а исто је непосредно признато у члану 22
Универзалне декларације о људским правима.508
4.3. Делатност Међународне организације рада
4.3.1. Нормативна делтаност МОР-а
Међународна организација рада остварује својебројне функције помоћу

нормативне, научно-истраживачке и практичне делатности. С тим у вези професор
Шундерић наводи да се нормативна делатност МОР-а састоји у усвајању норми
међународног радног законодавства, те се ради о усвајању основних норми као и
504
505
Према упуствима које би могао да прима од Администартивног савета, Биро би могао да: а) припрема
документацију о разним тачкама дневног реда заседања Конференције; б) пружа владама на њихово
тражење и у оквиру својих могућности, сваку одговарајућу помоћ приликом израде законских прописа на
основу одлука Конференције, као и за побољшање управне праксе и система инспекције; в) извршава
сагласно одлукама Устава задатке који су му поверени у погледу стварне примене конвенције; г)
редигује и објављује на оним језицима, које Административни савет буде сматрао одговарајућим,
публикације о питањима од међународног интереса, а које се односе на индустрију и рад. Б.Шундерић,
Право Међународне организације рада op.cit., стр.81.
506
507
508
Љ. Ковачевић,Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit, стр. 61-62.
106
основних принципа у области рада и социјалне политике.509 Такође, истиче да
конвенције и препоруке представљају најважније облике доношења норми, као и да се
делатност ове организације, до Другог светског рата, у највећој мери темељила на
њиховом усвајању.510 У прилог томе, професорка Ковачевић-Перић наводи да ,,не
занемарујући значај, сврху и домашај осталих активности МОР, рад у нормативној
сфери – доношење конвенција и препорука који су носиоци универзалних
међународних стандарда есенцијална је делатност Организације, њен атрибут и
сврха''511. Др Весна Стојановић истиче да прогресиван утицај МОР-а на развој радног, а
нарочито социјалног законодавства неспоран је не само у земљама које овој
организацији припадају, већ и у земљама које нису њени чланови. 512
Такође,
Стојановићева наводи да су конвенције и препоруке МОР-а значајно допринеле
побољшању материјалног и друштвеног положаја радника, а самим тим и инвалида
рада којима су друштвена помоћ и стална брига неопходне. 513 Међународни стандарди
рада, тј. основна правила, норме о условима рада и другим питањима са подручја рада,
успостављају се конвенцијама и препорукама МОР-а. 514
Професорка Ковачевић истиче да је са нормативном делатношћу Организације
повезана и њена техничка делатност, која се огледа у успостављању техничке сарадње
и пружању техничке помоћи државама (посебно државама у развоју), не би ли се
остварили бољи услови за ратификацију и примену универзалних радних и социјалних
стандарда. 515 С тим у вези професор Шундерић указује да се наводе три различита
начина који представљају методе пружања техничке помоћи: 1) пружањем помоћи у
изради планова развоја; 2) повећавањем производње било путем помоћи на стварању
нових привредних делатности, било путем побољшања радног учинка у постојећим
индустријама и 3) потпомагањем, на непосредан начин у подизању животног нивоа
путем усавршавања социјалних служби или увођења нових заштитних форми.516
Професор наводи да је Међународна организација рада пружала техничку помоћ у
разним областима, као што су: 1. планирање и организација рада; 2. стручно
509
Б.Шундерић, Право Међународне организације рада op.cit., стр.95.
510
Ibid.
511
Следствено томе, професорка наводи да ови инструменти имају највећу важност, не само због броја
држава које су њима везане, већ и због великог броја радноправних и социјалних питања која су њима
уређена. С.Ковачевић- Перић, Пристојан рад, op.cit., стр.30-31.
512
В. Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом,op.cit., стр.76
513
Tirade unions and the ILO a worker’s education manual, ILO, 1988, стр. 21. нав.према:Ibid.
514
Г.Обрадовић, ,,Контролни механизми МОР-а'', op.cit., стр.47.
515
516
Б.Шундерић, Право Међународне организације рада, op.cit., стр.88.
107
оспособљавање; 3. продуктивност и усавршавање руководећих кадрова; 4. задругарство
и занатсво; 5. социјално обезбеђење; 6.услови рада и администрација и 7. у другим
областима.517
4.3.2. Научно-истраживачка и практична делатност МОР-а
Од почетка свог постојања, Међународна организација рада, бави се и стручним

и научним истраживањем питања из области рада и социјалне сигурности и
објављивањем резултата ових истраживања, као и организовањем одговарајућих
програма обуке и образовања, што чини суштину њене научноистраживачке
делатности.518 Закључци и препоруке усвојени на састанцима стручњака, који
разматрају свако питање које се намерава ставити на дневни ред Конференције,
достављају се Међународном бироу рада.519 Научноистраживачка делатност се развија
издавањем сталних публикација од стране Бироа рада (једномесечне, двомесечне и
тромесечне публикације; од којих је најпознатија Међународна ревија рада, која садржи
чланке општег и теоријског карактера, а излази као часопис месечно), а сем поменутих
публикација значајни су и следећи документи: извештаји, упитници и предложени
текстови које саставља Биро рада; годишњи извештај који генерални директор подноси
Конференцији; извештаји о финансијским и буџетским питањима и др.520
Професорка Ковачевић-Перић наводи да остале две активности (научно-
истраживачка и практичка делатност) у основи служе припреми терена за доношење
конвенција и препорука, као и преносу искустава са превасходно развијених земаља на
слабије развијене чланицама како у креирању и спровођењу социјалне политике, тако и
у креирању националног законодавства по питањима којима се бави МОР.521
4.4. Конвенције и препоруке МОР- од значаја за уређивање зашштите од социјалних

ризика
4.4.1. Општа разматрања
517
Ibid.
518
519
520
Ibid.
521
108
У највећој мери се нормативна делатност МОР-а манифестује кроз доношење
конвенција и препорука, а исту врши Општа конференција рада њиховим доношењем.
Наведена конференција одлучује да ли ће о питању које је на дневном реду, а тиче се
нормативне делатности, донети одлуку у форми конвенције или препоруке
тј.рекомандације ( оне се сматрају усвојеним ако за њих гласа две трећине гласова
присутних делегата).522 Усвајање конвенција и препорука које су примарни извор
међународних радних стандарда, чини кичму рада и главно средство акције МОР у
односе баланса снага капитала и рада.523
Пре него што наведемо поделу и укажемо на најзначајније конвенције МОР-а,
ваља скренути пажњу да су препоруке акти који немају правно-обавезан карактер и да
исте не подлежу ратификацији већ прихватању, односно усвајању (усвајањем
препорука се не прихватају правила препоруке већ идеје, мере и средства, решења
препоручена за решавање одређених односа).524 Следстевно томе, препоруке се доносе
као замена за конвенцију или допуна конвенцији, те је у питању сложен стандард, који
се користи када Конференција рада сматра да се нису стекли услови за унификацију
дате материје (у форми конвенције), или када за то није погодно, због крупних разлика
у погледу привредно-социјалног развоја појединих земаља чланица.525
Док конвенција ратификацијом постаје извор националног права државе
чланице која ју је ратификовала, усвојена препорука нема карактер извора права и не
постаје део унутрашпњег права државе чланице.526 Професорка Ковачевић-Перић
скреће пажњу да ратификована конвенција има нормативно, правно обавезујуће
дејство, са снагом закона, односно јачом правном снагом од домаћих прописа, те се
примењује конвенција у случају колизије између домаћих правних аката и
ратификоване конвенције.527 Такође, наводи да се чином ратификације држава
обавезује на поштовање одредаба конвенције десет година.528
522
523
Професорка Ковачевић-Перић указује да нормативни инструменти имају највећу важност, не само због
броја држава које су њима везане, већ и због великог броја радноправних и социјалних питања која су
њима уређена. С.Ковачевић- Перић, Пристојан рад, op.cit., стр.30- 31.
524
525
526
527
Земље чланице су дужне да донету конвенцију поднесу надлежним властима на ратификацију (у
правилу је то законодавни орган) у року од дванаест месеци од усвајања конвенције. С.Ковачевић-
Перић, Пристојан рад, op.cit., стр.33.
528
Ibid.
109
4.4.2.Конвенције прве генерације
Конвенције прве генерације већином уређују основна права из класичног

социјалног осигурања, заснованог на Бизмарковом моделу социјалног осигурања, и
претежно је реч о конвенцијама и препорукама усвојеним пре почетка Другог светског
рата, од 1919. до 1936. године.529 Ови извори права Међународне организације рада
заснивају се на концепцији социјалног осигурања,те је у поменутим социјално
осигурање представљено као једини метод заштите од социјалних ризика.530 Како су
социјалне престације стицале одређене категорије радника и како се заштита
осигураника односила на поједине социјалне ризике, конвенцијама прве генерације
није пружана, на адекватан и пристојан начин, заштита радницима.
Како професорка Ковачевић истиче, ради систематичности, целисходно је
класификовање конвенција прве генерације на:
1) конвенције које садрже норме социјалног осигурања, а које се могу даље
поделити на: a) конвенције које садрже норме минималне заштите за поједине
категорије радника, од којих су најзначајније следеће: Конвенција број 8 о накнади за
незапосленост због бродолома (1920), Конвенција број 12 о обештећењу радника у
пољопривреди (1921), Конвенција број 25 o осигурању за случај болести
пољопривредних радника (1927) и б) конвенције које садрже норме минималне заштите
од одређених социјалних ризика, као нпр. Конвенција број 17 o обештећењу радника у
случају несреће на раду (1925), Конвенција број 18 о обештећењу радника у случају
професионалног обољења (1925) и
2) конвенције које уређују међународну координацију система социјалног
осигурања, које нису уређивале све аспекте међународне координације социјалне
сигурности, већ су утврђивале само нека начела координације. Као најзначајније
конвенције из ове групе убрајају се : Конвенција број 19 о једнакости третмана домаћих
и страних радника у погледу обештећења радника у случају несреће на раду (1925) и
Конвенција број 48 која се односи на установљавање међународне шеме за очување
права из осигурања за случај инвалидности, старости и смрти издржаваоца породице
(1935).531
529
Budislav Vukas, ,,Međunarodna organizacija rada i zaštita prava čoveka’’, Југословенска ревија за
међународно право, брoj 1−2/1989, стр.110.
530
531
Ibid., стр.248-249.
110
Доцент Бојић наводи да се примећује да један број конвенција прве генерације,
превасходно због неактуелности питања које регулишу, није више на снази или је
претходно отказан од држава чланица које су извршиле ратификацију.532
4.4.3. Конвенције друге генерације
За разлику од конвенција и препорука прве генерације, које су регулисале

заштиту од социјалних ризика само у делу који се тиче социјалног осигурања,
конвенције и препоруке које су усвојене након Другог светског рата биле су
инспирисане идејама из Извештаја лорда Бевериџа и новом концепцијом социјалне
сигурности.533 Стога је након 1945. афирмисан концепт социјалне сигурности као шири
концепт, који се манифестовао у доношењу конвенција друге генерације, а поменуто је
потврђено доношењем Конвенције број 102 о минималним стандардима социјалне
сигурности.534
Доцент Бојић указује да већина аутора сматра да се у конвенције и препоруке
друге генерације сврставају стандарди који су усвојени у периоду од усвајања
Филаделфијске декларација до усвајања Конвенције број 102 о минималним нормама
социјалне сигурности.535 С тим у вези професорка Ковачевић наводи да је социјална
сигурност у конвенцијама друге генерације афирмисана као инструмент за
обезбеђивање основних прихода и здравствене заштите свим лицима која се налазе у
стању потребе.536 Као најзначајније конвенције друге генерације МОР-а издвајају се:
Конвенција број 70 о социјалној сигурности помораца (1946), Конвенција број 71 о
пензијама помораца (1946), Конвенција број 102 о минималним стандардима социјалне
сигурности (1952), Конвенцију број 103 о заштити материнства (1952).537
4.4.4. Конвенције треће генерације
Доцент Бојић наводи да конвенције треће генерације одликује већи степен

флексибилности и да су исте усвајане како би се извршила ревизија стандарда из
532
533
534
535
536
537
Ibid., стр.251.
111
периода пре почетка Другог светског рада.538 Како професорка Ковачевић наводи,
конвенције треће генерације одликују следеће карактеристике: 1) ревидирају
конвенције прве генерације; 2) конципиране су по узору на Конвенцију број 102 и 3)
утврђују више стандарде заштите у одређеним гранама социјалне сигурности
(превасходно у погледу круга заштићених лица и загарантованих престација). 539 Као
најзначајније конвенције треће генерације се издвајају следеће: Конвенција број 128 о
престацијама за случај инвалидности, старости и смрти издржаваоца (1967),
Конвенција број 130 о медицинској нези и престацијама за случај болести (1969),
Конвенција број 168 о унапређењу запосолених и заштити за случај незапослености
(1988), Конвенција број 183 о заштити материнства (2000).540 И поред усвајања, млађих,
конвенција из треће генерације, доцент Бојић скреће пажњу да у периоду ,, од 1952.
године до данас, Међународна организација рада није усвојила значајнији извор права
социјалне сигурности, те се Конвенција број 102 и даље сматра најзначајнијим
стандардом те организације којим се регулише област социјалне сигурности'' .541
4.5. Конвенција бр.102 о минималним стандардима социјалне сигурности
4.5.1. Уводна разматрања
Конвенција број 102 о минималним стандардима социјалне сигурности (1952),

која садржи 87 чланова, представља најзначајнију конвенцију друге генерације. Прва
држава која је ратификовала насловну конвенцију била је СФРЈ, а њена ратификација је
регистрована 20.12.1954.године.542 Доцент Бојић наводи да конвенција представља
инструмент хармонизације, који одликује висок степен флексибилности, јер се
државама оставља могућност да приликом ратификације изаберу најмање три од
укупно девет социјалних ризика предвиђених Конвенцијом.543 Стога, наведена
конвенција садржи карактеристике флескибилности и аутономије воље како омогућава
државама да, сходно својим могућностима, изаберу одговарајући ниво заштите заштите
538
539
540
541
542
543
112
од социјалних ризика, те су исте у обавези да прихвате известан (минимални) број
њених одредаба, а не све одредбе поменуте.
Професорка Ковачевић истиче да основни циљ система социјалне сигурности
представља обезбеђивање економске сигурности за лица која уживају заштиту у оквиру
система.544 Тако, на основу укупне садржине Конвенције број 102 могуће је резимирати
да се наведени циљ остварује тиме што се у оквиру система социјалне сигурности
обезбеђују права на новчана и натурална давања за класичне социјалне ризике.545
Следствено томе, разлог доношења Конвенција број 102 јесте да се свим држављанима
света омогући минимални ниво социјалне сигурности, те је иста извршила
имплементацију концепта социјалне сигурности услед чињенице да је одређене
социјалне ризике подигла на ниво основних социјалних ризика на међународном плану.
Професор Шундерић истиче да је доносилац поменуте конвенције пошао од тога
да међу државама-чланицама постоје одређене неједнакости у развијености
законодавства у социјалном осигурању, и да оне могу да изазову одређене тешкоће у
погледу њене ратификације.546 Иако Конвенција број 102 оставља државама слободу
избора, поменута им намеће један јединствено одређен ниво заштите који треба да
остваре на домаћој територији, те се може закључити да је поменутом прецизно
утврђен циљ који треба да остваре њене уговорне стране.547
Разлог доношења насловне конвеније представља ,,постојање потребе за
усвајањем јединствене међународне конвенције којом би били обухваћени универзални
стандарди заштите од свих основних социјалних ризика.''548 Према професору
Јовановићу, Конвенција бр.102, на неки начин, означава и прекретницу у нормативној
делатности МОР-а по питањима социјалног осигурања.549 Професор истиче да наведено
произилази из чињенице да је пре доношења поменуте конвенције, нормативна
делатност МОР-а била базирана, углавном, на постојећим резултатима постигнутим у
појединим земљама на плану социјалног осигурања и на њиховом ,,упросечавању'' и
дизању на ниво међународних правила.550
544
Љ. Ковачевић,Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op.cit., стр. 64.
545
Ibid.
546
547
Jean- Jacques Dupeyroux, Le droit à la sécurité sociale dans les déclarations et pactes internationaux,
Droit social, No 6/1960, стр.378. нав.према: Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у
међународном праву,op.cit, стр. 263.
548
549
П. Јовановић, Радно право, op.cit., стр.454.
550
Ibid.
113
4.5.2. Значај Конвенције 102
Професорка Ковачевић с правом тврди да поменута конвенција представља

најзначајнији међународно правни инстримент који доприноси минималном
усклађивању националних права социјалне сигурнисти.551 Слично становиште заузима
и професор Шундерић, те наводи да се поменута конвенција ,,убраја у једну од
најважнијих и најобимнијих конвенција које је усвојила Међународна организација
рада у својој свеукупној делатности''552.
Иако Конвенција број 102 утврђује минималне стандарде, нивое престација у
основним гранама социјалне сигурности- адресоване на државе уговорнице, професор
Лубарда скреће пажњу да поменута не признаје и субјективно право на социјалну
сигурност.553 С тим у вези, професорка Ковачевић истиче да и поред изостанка
непосредне гарантије сваког човека на социјалну сигурност, наведена конвенција,
остварује известан утицај на државе чланице да признају поменуто право својим
становницима (пре свега, предвиђањем обавезних упустава, које постепено треба да
доведу до ефикасног признавања права на социјалну сигурност).554 Професорка указује
да ова конвенција предвиђа да се загарантоване социјалне престације и
административни трошкови који су везани за ове престације финансирају колективно,
путем доприноса или пореза, или комбиновањем ова два извора средстава. 555 Такође,
конвенција садржи и начело солидарности, које се манифестује у омогућавању лицима
слабијег имовног стања да уживају пристојан третман, те да исти не буду сувише, изнад
својих могућности, оптерећени доприносима и порезима за социјалну сигурност.
У Конвенцији број 102 је представљено девет ,,старих'' социјалних ризика и то:
болест, инвалидност, старост, материнсто, несрећа на раду, професионално обољење,
смрт издржаваоца, издржавање породице и незапосленост. Како садржи правила о свим
гранама социјалног осигурања наведеном конвенцијом се настоје успоставити
универзални и основни оквири система социјалног осигурања, како у погледу
социјалних ризика, тако и у погледу одређених давања и других права по основу тог
осигурања, а с циљем даљег побољшања и развоја система социјалног осигурања. 556
551
552
553
554
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву ,op.cit., стр. 263.
555
Ibid., стр. 267.
556
П.Јовановић, Радно право, op.cit., стр.454.
114
С једне стране, доцент Бојић заступа становиште како је неопходно прихватити
реалност да је модел социјалне сигурности, који се и даље махом ослања на одредбе
Конвенције број 102, превазиђен и да савремени светски поредак, који је захваћен
бројним друштвеним променама, захтева нови концепт социјалне сигурности, иако
наводи да је неспоран утицај Међународне организације рада на проширивање броја
корисника који ће бити обезбеђени посредством неког од облика социјалне сигурности,
557
Такође, доцент скреће пажњу да се морају имати у виду велике промене, које су
наступиле у последњих 69 година, у системима социјалне сигурности: поједини ризици
нису више актуелни; појављују се и нови социјални ризици који нису били обухваћени
текстом Конвенције број 102, а који захтевају међународни нормативни оквир.558 Стога,
истиче да би државе чланице које су ратификовале Конвенцију број 102 требало да
ратификују и конвенције Међународне организације рада којима се постављају виши
стандарди, односно конвенције треће генерације, као и да изврше одговарајућу
имплементацију одредаба релевантних препорука, а посебно Препоруке број 202.559
С друге стране, професорка Ковачевић наводи да ,,иако се у литератури често
указује на потребу да се ревидирају превазиђена решења Конвенције број 102, које
изражавају друштвено-економску ситуацију која је у време усвајања исте постојала у
индустријским државама(...) чини се да ова конотација не умањује значај Конвенције,
будући да правна начела која је она поставила нису изгубила на вредности. Стога је на
државама да на овим начелима изграђују националне стратегије социјалне сигурности
које ће пратити савремене тенденције у развоју друштва.''560 Професорка потрепљује
наведене тврдње чињеницом да конвенције треће генерације нису прошириле
међународну концепцију социјалне сигурности новим ризицима коју су својствени
савременом добу, попут ризика сиромаштва и ризика социјалне искључености, иако
исте предвиђају напредније стандарде заштите од социјалних ризика (укључујући и
један број нових социјалних престација).561
Изузев Конвенције број 102, према професорки Перишић, нормативни оквир
заједничких циљева и принципа у области социјалне сигурности МОР-а, сачињавају и
следеће конвенције: 1. Конвенција о накнадама за повреду на раду број 121 (1964); 2.
557
Филип Бојић, ,, Право на социјалну сигурност и концепт обезбеђења лица код којих је наступио
социјални ризик старости у стандардима Међународне организације рада'', Радно и социјално право, број
2/2019,стр.104.
558
Ibid.
559
Ibid., стр.105.
560
561
Ibid.
115
Конвенција о инвалидским, старосним и породичним пензијама број 128 (1967); 3.
Конвенција о здравственој заштити и накнадама за боловање број 130 (1969); 4.
Конвенција о унапређењу запослења и заштити од незапослености број 168 (1988) и 5.
Конвенција о заштити материнства број 183 (2000).562
562
Н.Перишић, Социјална сигурност између државе и тржишта, op.cit., стр.28.
116
ДЕО ТРЕЋИ
РАЗВОЈ ДОМАЋЕГ СОЦИЈАЛНОГ ПРАВА
Квалитет и обим заштите од социјалних ризика у домаћем праву зависио је од

следећих фактора: а) развоја економије (првобитно рударства, пољопривреде и
занатства, касније индустрије и терцијарног- услужног сектора); б) расположивих
буџетских средстава; в) односа броја незапослених, запослених и пензионисаних лица;
г) политичке воље и облика државног уређења (монархистичког или републиканског);
ђ) недовољне просвећености становништва; е) утицаја традиције, обичаја и вере. С
обзиром на наслов предметног дела рада, у истом је приказан, на хронолошки начин,
развој социјалног права и заштите од социјалних ризика у домаћем правном систему.
Следствено томе, првобитно је предмет истраживања био период зачетка заштите од
социјалних ризика, која је била скромног карактера и ограничена, углавном, на
сиромашне појединце. Стога, први период заштите од социјалних ризика обухвата
раздобље од владавине великог жупана Стефана Немање (1166 године), тј. од
настанка најзначајније, српске средњовековне државе под влашћу династије Немањића,
па до избијања Првог српског устанка (1804). Славни устанак,563 под вођством вожда
Ђорђа Петровића, означава настанак модерне српске државе, која је независност
извојевала 1878.године, на Берлинском конгресу564, за време кнеза (касније краља)
563
После збра у Орашцу, кад су се људи узајамно потакли и решили на акцију, устанак поче да узима
маха. Осећало се као да је ,,крвца из земље проврела''. Кроз Шумадију се пронесе општи поклич: ,,Сваки
свога убите субашу.'' ,,Уста раја ко из земље трава.'' В. Ћоровић, op.cit., стр. 614.
564
Наши су дедови вековима ,,вољно слагали / лепећи крвљу срца рођеног/ мишица својих кости
сломљене, / да унуцима спреме бусију,/ оклен ће некад смело презирућ / Душмана чекат чете грабљиве. ''
Ђура Јакшић , ,,Отаџбина'' у: Ђура Јакшић, Песме, Школска књига, Нови Сад, 2004, стр.98. Вазда је
српски сељак подносио најтеже последице свакојаких буна,устанака и ратова ( губитак синова, очева,
мужева; преоране летине, њиве и ливаде; изгубљен извор прихода и хране услед угинућа,отимања од
стране непријатеља и давања српској војсци, домаћих животиња).
Тако се у народу с правом уврежило схватање да је увек српска мајка у рату (уз све претходно набројано)
давала сина јединца, а аристократе/капиталисти давали су само волове- раге.
С тим у вези је Данко Поповић верно приказао несрећан и незахвалан положај наших предака- красних
српских сељака у вихору Првог светског рата. ,,Тешко бре синовче- како који рат, а теби из штале пар
волова. А то није играчка. Волови су волови, зна се шта је сељаку пар волова. Таман подигнеш волове и
укоскас, а оно, узме дрзава, треба да вуку топове, да вуку комору, провијант. Ама треба, бре , волови и да
ору, и да вуку жито, и сено, и дрва, треба да и' продаш, да узмеш коју пару, а не овако да иду џабе.''
Данко Поповић, Књига о Милутину, стр.1. доступно на: https://www.zbor.rs/wp-
117
Милана Обреновића. Стога, други период има за предмет заштиту од социјалних
ризика од 1804.године до 1878. године.
У трећој целини је обрађен период од , вековима жељене,независности српске
државе до завршетка Великог рата и проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
( 1878-1918). Након тога је приказан развој социјалног права и заштите од социјалних
ризика, који се односи на период од успостављања републиканског уређења (1945) па
до последње деценије ХХ века, која се завршила распадом СФРЈ и крвавим грађанским
ратом. У последњој целини су приказане промене у области социјалног осигурања и
заштите од социјалних ризика, које је законодавац прописао ради одрживости
буџетских средстава и функционисања система социјаног осигурња. Истичем да су у
петој целини наведене промене приказане ,,у кратким цртама'', јер су у наставку
предметног рада приказани социјални ризици са постојећим законским решењима у
домаћем праву, на подробан и темељан начин.
2. Заштита од социјалних ризика од средњовековне до нововековне српске државе
2.1. Период од великог жупана Стефана Немање до цара Душана (1166-1331)
Доцент Бојић наводи да су бројни средњовековни извори права који сведоче о

улози српске православне цркве у обезбеђивању сиромашних и убогих, а уочавају се и
одредбе које се односе и на заштиту старих565. Такође, доцент истиче дао томе сведоче
и одредбе Законоправила Светог Саве (Номоканона, Крмчије), једног од најстаријих
сачуваних извора права на нашим просторима, те у истом постоје норме којима се
предвиђа пружање помоћи старим и немоћним лицима, као и лицима са телесним
манама. 566
У прилог томе, наводимо да Законоправило Светог Саве неспорно
представља први правни документ у средњовековној Србији писан богатим
српскословенским језиком и да је у њему кодификовано цело средњовековно српско
право, а узор за наведено дело било је римско-византијско право и правни извори.567
content/uploads/2019/11/1060_popovi-_danko_-_knjiga_o_milutinu.pdf; приступљено: 08.02.2021.године,

стр.1.
565
566
Ibid.
567
Бранко Милетић, ,,Законоправило Светог Саве (Светосавски Номоканон) и Законик Стефана Душана
(Душанов законик) као извори српског права у средњовековној Србији’’ , Зборник радова Филозофског
факултета у Приштини, vol.49, број 2, 2019, стр.170.
118
Сходно томе, Крмчија представља „потврду“ о правној уређености средњовековне
српске државе.568
Научно прихваћена документа доказују да су прве болнице при српским
манастирима биле организоване још у XII веку, те је најстарију српску болницу за
лечење калуђера организовао, наш први архиепископ, Свети Сава у Хиландару 1199.
године.569 Недуго потом је Растко Немањић, у манастиру Студеница (1209), основао
прву болницу на српском тлу, а након тога је подстицао развој и отварање поменутих
на целокупном подручју српске средњовековне државе. Први српски архиепископ је
институционализовао школу здравља, у којој су улогу имали и држава и црква и
медицина тога доба, како су првобитно при манастирима: a) болнице осниване ; б)
превођене античке и средњовековне медицинске књиге и в) лекари учили својој
вештини и начину лечења570, а касније су исте отваране и у богатим градовима-
приморским и рударским.
Широм Европе, али и у Србији, оснивају се хоспитуми, установе које, између
осталог, представљају и склоништа за немоћне старце без породице.571 Хоспитуми су у
Србији основани при манастирима Студеница, Милешева, Дечани и Раваница, а
превасходно су били намењени остарелим монасима, али и другим старим људима који
би се замонашили приликом доласка у хоспитум.572 У приморским српским
територијама биле су изграђене и организоване самосталне болнице грађанског
карактера, као и апотеке, а развијани су и првобитни облици специфичне превентивне
делатности путем организованих хигијенско-противепидемијских мера и ефектних
комуналних система - канализација, водовод и сл. (Котор, Дубровник и др.).573
2.2. Период од цара Душана до Првог српског устанка (1331-1804)
568
Ibid.
569
Болнице оснивају и Стефан III Урош Немањић у Дечанима између 1327 и 1331. године, цар Стефан
Душан у Манастиру Св. Арханфела код Призрена 1342. године. Кнез Лазар подиже у Раваници болницу
1381. године, цар Стефан Душан у Котору 1350. године, а деспот Стефан Лазаревић у Београду, око 1390.
године. Зоран Чеперковић, ,, Српска медицина у средњем веку'', Општа медицина, vol.11, брoj1-2, 2005,
стр.85.
570
Следствено томе, у манастирима се као културним центрима средњовековне срспке државе, медицини
посвећивала посебна пажња. Развитак медицине у Србији у средњем веку био је сасвим у складу са
општим културним приликама. З.Чеперковић, op.cit.,стр.85.
571
Надежда Сатарић, „Установе за ‘збрињавање’ старијих некада и данас, са освртом на поштовање
људских права њихових корисника“, Геронтологија, број 2/2014, стр. 38. нав.према: Ф.Бојић, Право на
социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit.,стр.180.
572
З.Чеперковић, op.cit.,стр.85.
573
Лекари који су водили ове болнице и здравствено особље које је спроводило хигијенско-
епидемиолошке мере, регрутовани су најчешће из медицинских школа Универзитета из Италије. Ibid.
119
У средњовековној српској држави, ,,убоги'' (сиромашни грађани и особе са

инвалидитетом) су се окупљали испред манастира и цркава тражећи милостињу од
становништва. Потребе и посебан положај поменутих препознатје у Душановом
законику (1349), где је у члану 28. ,,кодификована наредба свим црквама да хране
убоге људе, и то онако како је прописао ктитор''574. Посебне одредбе о заштити
сиромашних уочавају се и у статутима и повељама српских приморских градова,
Котора, Будве и Дубровника.575
Након распада српског царства576 (1371) и Косовске битке (1389), односно после
пада Српске деспотовине (1459) под турску власт577, положај српског становништва
био је незавидан и веома отежан услед изложености истог: 1) великом броју пореза
(главарина, харач); 2) бесплатном раду тј. кулуку за турске локалне моћне (спахије); 3)
данку у крви578; 4) немогућности остваривања основних права. Стога је сиромаштво
Срба на подручју Отоманског царства попримило велике размере, те су се исти
довијали на различите начине да опстану под турском влашћу. Свесрдну подршку и
помоћ народу је пружало српско свештенство579, под окриљем Пећке патријаршије. У
прилог томе, Бећковић истиче да су за време турске власти гинули војници, али су
574
Никола Селаковић, Душанов законик и правни трансплатати, упоредно-правна студија, Правни
факултет Универзитета у Београду, Београд, 2007,стр.39.
575
576
,, Великаши проклете им душе/ на комаде раздробише царство.'' П.П.Његош,op.cit., стр.30.
577
Под Турцима сте много пропатили. Били сте раја. Цркве и манастире сте склањали под земљу или у
дивље планинске кланце, далеко од путева својих господара. Отимали су вам децу и од њих стварали
јаничаре. Од своје сиротиње сте плаћали и добар „десетак" угњетачима. Ваши родољуби нису могли да
трпе тај неподношљиви јарам па су потражили склониште у шумама, у које Турчин није смео да крочи.
Били су то ваши хајдуци, духовни оци оних који су остварили повлачење преко Албаније, Цера и Јадра.
Кајмакчалана и Доброг поља. Терали су вас са плодних равница, њих је запоседао Турчин, а вама
остављао само каменито планинско земљиште. Арчибалд Рајс, Чујте Срби, стр.1. доступно на:
http://www.upps.rs/wp-content/uploads/2015/08/Cujte-Srbi.pdf, приступљено: 13.03.2021
578
Од свих терета и обавеза које је наш народ имао у Турској, најтеже је свету падао данак у крви. Њега
су морали давати сви немуслимани, сем Јевреја и Јермена, који би за нарочите заслуге били од тога
ослобођени. Од њега су биле изузете и оне у нас ретке области које су саме признале турску власт. Тај
данак се купио обично сваке године између мушке деце од 8 до 12 година, али не увек у истим
покрајинама, негу у разним, али тако да се турнус обављао сваке пете године. Укупан број једног
годишњег купљења износио би до 3000 деце. У временима кад је требало ближе занављати војску тај
рок би се смањивао, и мењао би се и турнус покрајина. В. Ћоровић, op.cit.,стр.430-431.
Сходно томе, Бећковић наводи да се Срби нису само турчили него и грчили и латинили. Стога је битка
против асимилације (од стране Турака) настављена у Црној Гори, али је почела у Светој Гори. М.
Бећковић, ,,Српска нова ера'', op.cit.,стр.113.
579
С тим у вези Ћоровић наводи да је српско свештенство кроз векове, под Османлијама, све више
добијало значај као учитељ и вођа народа, али је њихово образовање, лишено ранијих могућности све
више опадало. Било је доста примера да је једва знало читати и писати. Али је ипак било активно, жељно
покрета и пуно жудње за слободом. Оно је успевало да наш мали свет и у то доба робовања диже цркве и
манастире, мале и скромне али ипак корисне; да ствара школе, макар примитивне и врло оскудне; и да
чак покушава подизање штампарија. В.Ћоровић, op.cit., стр.447-448.
120
најжешћи и најдужи отпор дали црнорисци 580 (тј.калуђери, због вишевековне пружане ,
здушне, моралне и духовне подршке српском народу, као и услед очувања
средњовековне културне баштине). У Душановом законику је прописано да ,,ко опсује
епископа, или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа,
или калуђера, или попа, тај да се убије или обеси.''581 Следстсвено томе, положај српске
цркве и њених великодостојника био је значајан још за време владара из династије
Немањића.
Битно је истаћи да је рударство у средњовековној српској држави представљало
веома значајну привредну делатност, која је убирала велике приходе 582 српским
владарима. У прилог томе, професор Видаковић наводи да се покушајем заштите
здравља радника у нашој земљи може сматрати Закон о рудницима, који је донео
деспот Стефан Лазаревић(1427). 583Поменути закон, како професор наводи, представља:
a) покушај да се живот рудара олакша и б) документ о заштити рудара и њихових
породица, као и околине рудника у тадашњој Србије. 584
2.2.2. Осврт на последице турске владавине
Након потпадања под турску власт, утицај православне цркве на српски живaљ
je попримио велике размере, јер је иста представљала једини бастион српства у
,,мрачном'' добу. Доктор Марковић наводи да су културне последице косовског пораза
(оно о чему никакве хронике не говоре и што се никада и ничим не може надокнадити)
огромне услед враћања српског народа у векове његовог преисторијског битисања (од
580
М. Бећковић, ,,Српска нова ера'', оp.cti., стр.113. О утицају турске власти на културу српског народа
писала је и Исидора Секулић , те наводи да ,, као што латинске државе још од древног Рима повлаче своj
ius, nus,fas, то јест вољу, правицу и наредбе од људи и по Божјем и моралном закону, тако ми носимо
наслеђе косовско даље кроз разне савремене догађаје, али увек са везаношћу за нешто што је древно
косовски елеменат у нашим природама и опредељењу.'' Исидора Секулић,,,Косово, нити је престало,
нити је нестало, нити ће икада док је нас’’ у: Р. Никчевић, op.cit., стр.109.
581
Члан 95. Душановог законика, нав.према: Стојан Јасић ,,Душанов законик'' , Београд, 1968, стр.9,
доступно на: https://www.harmonius.org/sr/pravni-izvori/jugoistocna-evropa/javno-
pravo/srbija/Dusanov_zakonik.pdf , приступљено: 22.03.2021.године.
582
У прилог томе, говори један опис Србије с почетка Душанове владавине, писан 1332.године.
,,Краљевина је та много богата житом, вином, уљем и месом; пријатно је испресецана текућим водама,
изворима и рекама, окићена шумама, планинама, долинама и равницама, и пуна сваковрсне дивљачи;
кратко рекавши, добро је и одбрано све што у њој роди, нарочито у крајевима приморским.
У Србији има сада пет рудника злата, и исто толико рудника сребра, где рудари непрестано раде. И осим
тога има руда сребра, помешаног са златом, који су заиста ту скоро нађени на многим другим и
различитим местима, и поврх свега има великих шума и добре врсте. И ко буде добио ову краљевину,
имаће доиста прекрасну и милу драгоценост, која ће имати скупу цену у свему овом веку.'' В.Ћоровић,
op.cit.,стр.220.
583
А. Видаковић, ,,Увод'', op.cit., стр.5.
584
Ibid.
121
краја 14. до почетка 19. века Срби нису дали ниједно уметничко дело, које би се могло
упоредити са културом немањићке епохе).585 Уколико се рачуна да једно покољење или
,,пас'' има 25 година, то значи да су Турци за четири века убили стваралачки полет у
душама шеснаест покољења, а тамо где су остали пет векова- двадесет покољења. 586
Опстали као народ јесмо, али последице затирања 587 српске културе и традиције
су велике и њихов данак још увек плаћамо услед ниског прага толеранције према
различитостима, недовољно развијене демократије, културе дијалога и поштовања
људских права, сиромаштва, недовољног значаја образовања и малог поштовања
српске памети, јер су наши преци у том периоду били ,,јунаци који су умирали ћутке на
страшноме кољу''588, а култура и образовање су били, и остали, у нас Срба у другом
плану! Стога су културни прегаоци, наши великани и доброжелатељи, углавном, били
скрајнути на маргине друштва,али су успевали да опстану и доприносе истом и на
самој граници сиромаштва, на корист читавог српства. Несхваћени, декаденти,чудаци
и мудраци589 су разна етикетирања које поменути добијају за време свoг битисања на
земљи, a значај590 истих и полза од њиховог стваралаштва се вазда препознавала
постхумно ( у складу са Богишићевом умотворином Што се грбо роди, време не
исправи), јер код нас, међу шљивама , важи правило primum vivere, deinde
philosophari591.
Из претходног произилази да је за време турске владавине592 положај српског
народа био изложен разним, горе наведеним, недаћама 593, те је заштиту од социјалних
585
Марко Марковић, ,,Свештенство и историјско Косово’’, у: Р.Никчевић, op.cit., стр.137.
586
Ibid.
587
У прилог одумирања културе и писмености, пише и Његош, који указује на неписменост (недовољну
писменост) свештенства за време турске владавине. Тако, поп Мићо вели: ,, Аманат ми, ја је (литургију)
и не читам, / нити ми је књига за потребу./ нит' је када у цркви отварам./ Напамент сам добро утврдио/
летурђију, крстит и вјенчавати, / ка и друге помање потребе; / па кад ми је које за потребу/ испојем га ка
пјесну на уста'' . П.П.Његош, op.cit., стр.95.
588
Милан Ракић, ,,Наслеђе’’ у:Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка, српски језик и
књижевност, за трећи разред гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2020,стр.93.
589
Један од поменитих био је српски писац и сатиричар Радоје Домановић(1873-1908) . Имајућу насупрот
сурову Обреновићевску владавину (краља Милана и Александара) коју је свесрдно подржавао велики
број додворица, користољубаца, властољубаца и политиканата Домановић је изабрао мањину, круг људи
коју су били за прогрес Србије, за праведнији и равноправнији живот њених грађана. Због те
припадности и моралног опредељења био је у немилости власти, због чега је премештан више пута у
место службовања, да би коначно 1898.године био отпуштен из службе. ,, Нећу се борити ни мачем, ни
шарком, ни пушком, већ пером, али имајте на уму да је моје перо силније од мачева свих светских
освајача.'' М.Милосављевић, op.cit., стр.180-182.
590
,,Благо томе ко довијек живи, / имао се рашта и родити.'' П. П. Његош, op.cit., стр.42.
591
Прво живети, онда филозофирати (лат.изрека).
592
Изрека ,,кадија те тужи, кадија ти суди'' , која је код нас дубоко укорењена, сведочи да је време
робовања под туђином увек било једно бесудно време, а то време, на жалост, није кратко трајало те су и
његови трагови дубоки. М.Митровић, Д.Вуковић,op.cit., стр.237.
122
ризика обезбеђивала породица и делимично црква . Следствено томе, особе у стању
социјалне потребе су могле, једино, да се ослоне на солидарност чланова своје
породице како турска власт није имала ,,нарочитог слуха'' за положај каурског народа,
оптерећеног бројним порезима и наметима.
2.2.3. Срби у Хабзбуршкој монархији
С друге стране,српски народ на подручју Хабзбуршке монархије (касније

Аустро-Угарске) уживао је повољнији положај594 у односу на Србе под отоманском
влашћу. Хабзбуршки цареви су се руководили у складу са латинском максимом do ut
des, те су Србима дали извесне повластице595 (слободу вероисповести, подизање цркава
и манастира, несметан рад Карловачке митрополије, оснивање школа, гимназија и
српске православне богословије у Карловцима) ради очувања својих граница од
турских упада, јер су пречански Срби били на бранику (туђе отаџбине) моћне
Хабзбуршке монархије, као војници граничари у Војној крајини. Становништво које је
живело у Крајини није било потчињено феудалцима, већ војним властима и уместо
уобичајених феудалних дажбина било је дужно да врши војну службу, и то не само у
ратовима против Турске, већ у свим ратовима које је Аустрија водила широм Европе. 596
Сходно томе, култура, образовање и просвећеност Срба била је на вишем
ступњу развоја код Хабзбурга, него код Османлија, те се као најпознатији културни
прегаоци597 истичу: Захарије Орфелин, Јован Рајић, Христифор Жефаровић, Павле
Јулинац.
593
Срби постају раја, у ствари робље, поданици другог реда, осуђени да раде за друге. Њихова
цивилизација, која је тако лепо и видно напредовала, пресечена је грубо. Пресахли су богати приходи
дарежљивих владарских ктитора, разбила се иницијатива културних великаша, престала активност
изузетно лепо васпитаног женског дела нашег средњовековног друштва. Б.Ћоровић, op.cit., стр.447.
594
Пошто сте основали велико царство, које је, судећи по ономе што је од њега остало, много обећавало
и у своје доба било напредно попут западних царевина и краљевина, пали сте под превласт Турака, затим
и у њихово ропство. Да би избегли то робовање, многи од вас су напуштали земљу и тражили уточиште
код моћних суседа, Аустроугара, али су само мењали господара. А.Рајс, op.cit., стр.1.
595
У прилог томе Ћоровић наводи да иако је Беч давањем привилегија Србима, признао засебан положај
поменутим, желео је да ту самоуправу што више ослаби и ограничи. Борба око тога се водила столећима.
Кад им Срби буду потребни, Беч ће пристати да им, с времена на време, обнови привилегије и са
ласкањем да нова обећања; чим опасност мине, сви ће српски непријатељи гледати на све начине да се
обећања изиграју. Ibid., стр.536. Како вели народна мудрост- Док те мами шећером те храни, кад' намими
и хлеб забрани!
596
Ђ.Ђурић, М. Павловић, оp.cit., стр. 61-62.
597
Поменути су били најзначајнији српски песници, историчари и књижевници, који су стварали на
подручју Хабзбуршкој монархије . Такође су велики значај, у културном и друштвеном животу Срба, у
Аустрији и Мађарској имале владике и митрополити карловачке митрополије,од којих су највећи значај
оставили: Лукијан Мушицки, Мојсије Петровић,Стеван Стратимировић и Јосиф Рајачић.
123
Професорка Стојановић наводи да је Захарије Орфелин у Вечном календару из
1739. године био први међу писменим Србима, који је промовисао здравствену
културу, а а за њега је приоритет у здравственим правилима имало очување вида, што
довољно говори о раширености слепила у народу. 598 У прилог томе, професорка наводи
да је један од првих поборника теорије о стварању азила за сиромашна слепа лица био
офталмолог Константин Пејчић из Будима.599 Он је током 1830. године препоручивао
да се слепи у таквим заводима негују и хране, уз предлог да би се можда могли
издржавати од рада на лакшим пословима, али је све остало у домену теоријског
приступа проблему издржавања инвалида.600
3. Развој заштите од социјалних ризика у периоду до 1804. до 1878. Године
3.1. Од Првог српског устанка до Српског грађанског законика
Социјално осигурање у периоду од избијања Првог српског устанка до

проглашења независности Србије на Берлинском конгресу (1804-1882), односило се на
мали број становника и обухватало је заштиту од појединих социјалних ризика. Србија,
која је давно заспала и у мраку лежала601, пробудила се почетком 19 века са почетком I
српског устанком, који је букнуо 1804. године, у Орашцу, а завршио се неславно
1813.године, тешким поразом Срба. Након тога је уследио II српски устанак, вођен
598
В Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, op.cit.,стр.64.
599
Ibid. Консантин Пејчић (1802-1882) био је књижевник, доктор медицинских наука, управник
Текилијанума и један од најзначајнијих Срба у културном и интелектуалном животу, на територији
Хабзбуршке ( до 1867.године), односно Аустро- Угарске монархије.
600
Ibid.
601
Крајем 18 века, из Млетака се Доситеј оглашавао на следећи начин: ,, Востани Сербије! /давно си
заспала/ у мраку остала/ сада се пробуди и Сербље возбуди!’’ Ј. Николић, op.cit., стр.21. У устаничкој
Србији, која је поставила темеље нововековне Србије, важило је правило ,,Рани сина пак' шаљи на војску,
Србија с умирит' не може'', које живи у славној песми- циклуса о ослобођењу Србије и Црне Горе- ,,Бој
на Мишару''. О неустрашивости српских јунака сведоче и речи Лазаревић Луке, коцељевачко-шабачког
свештеника и војводе, упућене Анти Богићевићу (лозничком војводи) , Бакал- Милосаву (шабачком
капетану) и Милошу од Поцерја ( поцерском тј. шабачком војводи, који је био један од ретких писмених
Срба у устаничкој Србији), из Боја на Лозницу: ,,Чујете ли до три војводе!/ Браните се не дајте Лознице/
Ја у Турке у проклете руке,/ Не дај града без великог јада, / Без прољева крви од Србина. ''
Године 1813. положај Срба је био веома тежак. Сами, без иједног пријатеља, веома оскудни са
муницијом, завађени међу собом, они су били клонули пре почетка борбе. Почетком јула 1813.године,
три турске војске кренуле на Србију, од Видина, Ниша и са Дрине, тако да је устанак је крваво угушен
1813.године, а Карађорђе се 21.септембра 1813.године пребацио у Земун. Након њега и остале српске
војводе су напустиле домовину, сем Милоша Обреновића . Вид. В.Ћоровић,op.cit., стр.653-654
124
свега неколико месеци, а по његовом завршетку (1815) Срби добијају полуаутономи
положај602 и извесне повластице.
Хатишерифима из 1830.и 1833. Кнежевина Србија је добила аутономни положај,
који је ставио пред новог владара решавање виталних државних питања, попут устава и
аграрног питања, те је Указом из 1835.године у Србији нестало феудализма, а створени
су сви услови за развој демократије и задружног сељаштва.603 Димитрије Давидовић је
сачинио Сретењски устав, први у Срба, који је великим делом ограничао власт
деспотског кнеза Милоша, како је исту поделио на законодавну, извршну и судску.
Глава дванаеста поменутог устава носи наслов ,,Права чиновника'' , који су били, до
тада, веома незадовољни својим положајем, несигурни у сваком погледу, а све
значајнији за српску државу која се развијала.604 Стога је Сретењски устав предвидео
право на чиновничку пензију (када услед старости или болести не могу да обављају
своје послове) и њен износ.605 Како је поменути устав био исувише либералан за
тадашњу српску кнежевину-аутономну јединицу османске империје, а чак и за
европске прилике, убрзо је укинут, уз сагласност великих сила (Русије, Аустрије,
Турске) .
Указом кнеза Милоша Обреновића из 1835. године, који је донет непосредно
после усвајања Сретењског устава, предвиђена је исплата социјалних давања, која
имају карактеристике персоналних пензија, из буџета за заслужне појединце и за
учеснике Првог и Другог српског устанка.606 Такође, Народна скупштина Србије је
1892. године усвојила предлог Радикалне странке „да се заслужним књижевницима
српским Змај-Јовану Јовановићу и Љуби П. Ненадовићу одреди годишња награда од
4.000 динара докле год су живи“, што представља још један пример персоналних
пензија у нашој правној традицији.607
Привилегије чиновника су потврђене Турским уставом (1838), те им је
,,омогућено право на пензију, не могу у служби бити дерогирани и не могу се
602
У прилог томе Милосављевићева наводи да је наизглед незнатан помак, заправо , означио почетак
новог периода у историји српске државе у чијој су управи после више векова поново учествовали Срби.
Истина, заједно са Турцима, али су зато добили свог врховног кнеза као и Народну канцеларију, затим
сопствене органе власти на локалном нивоу, као и учешће у суђењима, убирању пореза. М.
Милосављевић, op.cit., стр.100.
603
Ibid., стр.101.
604
Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, Правни факултет Универзитета у Београду,
605
606
607
Ibid.
125
кажњавати телесним казнама. Ослобођени су пореза, сем пораза на непокретности''.608
На основу Уредбе о пензији чиновника од 1841.године, предвиђено је да сваки
чиновник може да оствари право ако испуни услове у погледу стажа у служби, услед
година велике старости или услед губитка способности за службу.609 Право на
породичну пензију стекле су удовице и деца чиновника, посебном Уредбом од
1843.године да би Законом од пензијском фонду за удовице и децу умрлих чиновника
био донет 1871.године .610
3.2. Од Српског грађанског законика до обнове српске државности
Јован Хаџић611 је донео Српски грађански законик (1844), којем се приговара

што је својом кодификацијом допринео распаду породичне задруге, ускратио наследно
право ћеркама, женама ограничио пословну способност,612 а исти није био ни дарежљив
у обезбеђивању социјалних престација за особе у стање социјалне потребе. У брачном и
родитељском праву неравноправност жене и мушкарца је потпуна: супруга је
потчињена мужевљевој власти током трајања брака, а као мајка – иако се појављује у
многим односима према брачној деци уз оца и поред оца – никада нема самосталан
положај родитеља који врши родитељско право. 613
И поред мањкавости СГЗ-а , значај
истог је немерљив како је прокломовао неповредивост личности и имања, слободу
608
Љ.Кркљуш,op.cit., стр.157.
609
610
Уредбом из 1843.године, удовице су уживале право на породичну пензију до смрти или преудаје.С
друге стране, ћерке су остваривале поменуто право до навршене 18.године, а синови до 21.године. Ibid.,
стр.482.
611
Јован Хаџић (1799-1869), доктор правних наука, угледни новасадски адвокат, градски сенатор,
директор гимназије, творац Српског грађанског законика, посланик Новог Сада на сабору у Карловцима,
потпреседник Матице Српске, а каријеру је завршио председавајући судом у Новом Саду. Заправо, Јован
Хаџић представља најистакнутију личност српског законодавстава у 19 веку. Ј.Николић, op.cit., стр.9.
612
Садржао је 950 параграфа, као једна од првих модерних дуговечних европских кодификација насталих
у XIX веку. Поред доминантног аустријског права, у њему се и те како осећа „дух народа“ и слој
обичајног правног наслеђа, поготово у породичном и наследном праву, Сима Аврамовић,,, Српски
грађански законик (1844) и правни трансплатати – копија аустријског узора или више од тога?'', у:
Милена Полојац, Зоран Мирковић, Марко Ђурђевић (ур), Српски грађански законик- 170 година, Правни
факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014.стр.13,14.43.
У члану 8. поменути законик садржи правила тумачења, те предвиђа: „Смисао закона нико да не изврће,
и криво да не толкује. Сваки да пази на речи, и њихово право значење, па ако му се не би тако разумети
дало, онда нека погледа на друге овде изложене подобне законе, и нека испита намеру законодавца, па
сравнивши га с овима нека га тако протолкује, како да се са основима здравога разума и природне
правице слаже“. Вид. Зоран Мирковић, ,,Уводна правила и увођењу у живот српског грађанског
законика'', у: М. Полојац, З.Мирковић, М. Ђурђевић, op.cit., стр. 91.
613
Марија Драшкић ,,Усвојење и старатељство- добра традиција Српског грађанског законика'' у: М.
Полојац, З.Мирковић, М. Ђурђевић, op.cit., стр. 91.
126
грађана (непостојање ропства) и једнакост истих пред законом614, а на снази је остао све
до успостављања новог социјалистичког поретка.
Све социјалне престације које су жене остваривале у овом периоду, биле су
везане за права из радног односа супруга- нпр. право на породичну пензију чиновника.
Како исте нису заснивале радни однос (сем у ретким случајевима) због заступљеног
патријархата, ослањале су се на супругову зараду. Стога су жене из зараде тадашњег
,,храниоца'' породице изводиле дериватна права на социјалне престације, те су биле у
веоме неповољном положају. Уколико се има у виду да су право на пензију
остваривали само писменији делови становништва, можемо само наслутити у каквој
незавидној ситуацији се налазио српски живаљ у сеоским и планинским крајевима. Teк
о усклађивању породичних и професионалних обавеза, родној равноправности и
поштовању људских права,у том периоду, не може бити говора!
Занaталије ради јачања солидарности и пружања међусобне помоћи, оснивају
почетком XIX века прва еснафска удружења у држави. Чланови еснафских удружења
су уплаћивали део зараде у еснафске касе, на основу Уредбе о еснафима од 1847.г. из
које су се обезбеђивала давања/помоћ кад због старости или болести нису били у стању
да остваре приходе за себе и чланове породице; за сахрањивање сиромашних чланова
еснафа; помоћ сиромашним удовицама и сирочади. 615 Рударским законом из 1866.г.
основане су рударске касе, по угледу на еснафске ради пружања помоћи рударима и
њиховим породицама. Рудари услед изложености отежаним условима рада и значајном
ризику од наступања смрти, а занатлије због недостатка сталних прихода и
конкуренције на тржишту,основали су своја удружења као начин сопственог
обезбеђења (и чланова својих породица) у случају наступања одређених социјалних
ризика и неспособности приврђивања- немогућности остваривања пристојне
егзистенције.
Фонд за помен онима који су пали за отаџбину (1857), у износу од 250 дуката,
који су предати тадашњем београдском митрополиту Петру, основали су: Илија
Милосављевић Коларац616,велики српски добротвор и Тома Вучић Перишић, српски
политичар и војсковођа из устаничких дана.
614
615
Ibid.
616
.Ј.Николић, op.cit., стр.76.
127
После устанка под Карађорђем и Милошем, управо је кнезу Михаилу пошло за
руком да охрабри свој народ, да ,,оживи српску мисао и да поврати народни понос''. 617
Следствено томе, доласком кнез Михаила Обреновића, по други, на српски престо
(1860) и доношењем низа закона618, успостављан је просвећени апсолутизам у
Кнежевини. Главни циљеви тадашње кнежеве, краткотрајне, владавине били су
усмерени на: уређивање законодавства619, развој културе и науке (целокупног
просвештенија) , борбу за ослобођење620 од турске власти. Према слову Закона о
чиновницима грађанског реда (1861) исти више нису били сопственици свог знања, већ
су слуге државе, које врше своју дужност у општем интересу.621 Поменутим законом су
уређени услови за стицање права на пензију (по молби чиновника и по нахођењу
владе).622
Како професорка Ковачевић наводи , право Републике Србије баштини богату
традицију заштите жртава рата и њихових породица, будући да је још 1863. године
усвојен Закон о установљењу инвалидског фонда за изнемогле и у служби осакаћене
војнике, док је 15 година касније усвојен Закон о потпори војних инвалида и породица
погинулих, умрлих или несталих војника.623 Право на старосну пензију признато је и
официрима Законом о устројству војске из 1864.године, а на основу истоименог закона
од 1883. пензије официра се уређују аналогно пензијама чиновника.624
4. Развој заштите од социјалних ризика у периоду до 1878. до 1918. године
617
М.Милосављевић, op.cit., стр. 106.
618
Кнез Михаило је изменио Устав од 1838. низом органских закона, који су мењали основне уставне
одредбе. То су били: Устројеније Државног Совјета (1861), Устројеније Централне државне управе у
Књажевеству Србији (1862), Закон о народној скупштини (1861), Закон о чиновницима грађанског реда
(1861), Устројеније народне војске ( 1861), Закон о устројству обштина и обштинских власти (1866).
Љ.Кркљуш,op.cit., стр.182-183.
619
У прокламацији кнеза Михаила Обреновића објаваљеној приликом ступања на српски престо(1860)
налази се реченица која наликује Душановом законику: ,,Док је књаз Михаил на влади нек' сваки зна да
је закон највиша воља у Србији, којој се сваки покоравати мора.'' М.Милосављевић,op.cit.,стр.105.
620
Једна од највећих заслуга је та, што му је пошло за руком да 1867. Издејствује ,,ферман о градовима'' ,
један од најважнијих државно-правних аката у осамостаљивању Србије од Турака, те су Београд, Шабац,
Смедерево и Кладово предати Србима на управљање. М.Милосављевић,op.cit.,стр.105.
621
Ibid., стр.166.
622
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit.,стр.482. Чиновници су од сталних постали привремени, а могли
су се отпустити и пензионисати кадгод влада нађе да је потребно. Љ.Кркљуш,op.cit., стр.184.
623
Љубинка Ковачевић, ,,Изазови кодификације и новелирања законодавства о борачко- инвалидској
заштити'', Радно и социјално право, број 1/2014, Београд, стр.48.
624
128
Након убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку (1868), Кнежевином

влада намесништво (1868-1872), а након свог пунолетства, кнез (краљ од 1882.г.)
Милан Обреновић, долази на српски престо на ком ће остати до абдицирања (1889).
Први свеобухватни здравствени закони који су донети у Србији били су Закон о
установљавању народног санитетског фонда (1879) и Закон о уређењу санитестке
струке и очувања народног здравља (1881)625, који је био међу првима тог типа у
Европи626. Законом из 1881. предвиђа се обављање лекарске праксе уз дозволу
министарства унутрашњих послова, а исти је предвидео да трошкове лечења домаћих
држављана у иностранству сносни народни санитетски фонд, с правом на рефундацију
од пацијената или чланова његове породице.627
Међутим, положај жена у друштву није био на задовољавајућем нивоу, јер се
значајна већина истих старала о породици и водила послове у домаћинству, те није
била у радном односу, а како што смо навели, само су одређене припаднице женске
популације, имале право на породичну пензију. Штавише, жене које су радиле нису
имале исти третман приликом остваривања права из радног односа, те су ,најчешће,
остваривале мању зараду од колега. О поменутом сведочи пример Шапчанке Драге
Љочић, прве Српкиње која је постала лекар у исто време када и прва жена из Велике
Британије, а за време српско-бугарског рата 1885. године, била је једини лекар у
Општој државној болници у Београду.628 Услед дискриминаторског односа према
женама и неједнаког вредновања истих, посао у државној службу није могла добити, те
се бавила приватном лекарском праксом, иако је: а) имала само 24 године када је
постала прва жена лекар у Србији која је на Универзитету циришком положила
625
Јелена Јовановић Симић, Српско лекарско друштво 1872-2017, Српско лекарско друштво, Београд,
2017,стр.12.
626
Први закон о здравственој заштити донет је у Данској 1858.г. а након тога у Норвешкој 1860.г. Вид.
627
Ibid.
628
Заједно са Саром Карамарковић 1904. основала је „Материнско удружење“, установу која је имала
задатак да смањи смртност одојчади и збрине напуштену и на улици остављену децу. После рата
учествовала је у формирању Женског лекарског друштва (1920) и била њена прва председница.
Учествовала је у прикупљању добровољних прилога за изградњу болнице на Топчидерском брду (1922—
1929). Такође је учествовала у подизању Болнице „др Елза Инглис“, женске болнице на Дедињу, где су
њене колеге, по завршетку изградње, у једној болесничкој соби поставиле мермерну плочу са њеним
именом. Знајући стране језике, пратила је достигнућа у европској медицини, а бавила се и превођењем с
руског језика.С руског је превела књигу „Гајење мале деце“. Била је један од оснивача ,,Кола српских
сестара''. Бранислава Стaнимиров, ,,Мој идол.-прва жена лекар'', доступно на:
http://www.rastko.rs/rastko/delo/14012, приступљено: 09.01.2021.године.
129
докторат629 као доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести и б) била
учесник свих ратова које Србија водила од 1876. до 1918. године.
Законом о пензијама учитељских удовица и њихове деце од 1885. признато је
право на породичну пензију удовици и деци преминулог учитеља, а Уставом од 1888. је
уређено право на пензију чиновника, право на пензију судија, председника и чланова
Државног савета.630 У 19.веку веома цењене професије биле су чиновничке, судијске и
учитељске, због незнатног броја писменог становништва, потребе описмењава народа и
примене закона, као и професија официра услед намере српских кнежева и српског
народа да се ослободе вишевековног турског јарма, те су поменути први добили право
на пензију у Кнежевини, касније, Краљевини Србији.
4.2. Период од Мајског преврата до завршетка Првог светског рата
Након Мајског преврата и убиства краља Александара (1889-1903) и краљице

Драге Обреновић, на српски престо долази краљ Петар I Карађорђевић (1903-1921),
чију је владавину красила демократија, поштовање уставности и грађанских права,
развој парламентаризма, оснивања значајног броја политичких странака, развоја
политичког живота и слободе мишљења, и надаве социјалног права. При Српском
лекарском друштву деловао је Фонд за потпомагање сиромашних лекара, њихових
удовица и сирочади, који је успостављен новим Правилима рада (1905) заједно са
Судом части и Управним одбором поменутог друштва.631
Најзначајнији закон из периода владавине краља Петра I представља Закон о
радњама (1910) који је увео први пут обавезно осигурање за раднике, за случај болести,
повреда на раду, изнемоглости,старости и смрти (под утицајем Бизмарковог модела).
Професионално осигурање за случај болести и повреде било је обавезно, док је за
остале социјалне ризике било добровољно.632 Законом о радњама било је предвиђено да
радник остварује право на пензију, као вид социјалног давања у случају наступања
старости, а пензија би се одређивала према величини уложене суме и времену улагања,
а према таблицама које прописује министар народне привреде после саветовања са
629
Ibid.
630
631
Ј.Ј.Симић, op.cit., стр.14.
632
Добровољно осигурање се могло преобразити у обавезно уз одобрење Министра народне привреде,
кад се договоре заинтересоване радничке класе или кад то тражи већина радника одређене привреде
гране. Ibid., стр.484.
130
члановима Земаљског савеза.633 У случају смрти радника, његова удовица и деца
остваривала су право на једномесечну зараду или посмртнину и на породичну пензију у
износу 30% пензије на коју би осигураник према том закону стекао право.634
Поменутим законом је било предвиђено право радника (супруге и деце) на лекарску
помоћ, која укључује право на лекове, лечење у болницама и бањама, као и новчану
помоћ, према степену неспособности за рад, а по први пут је омогућено уживање
значајног права радница током трудноће и по рођењу детета- права на помоћ
радницама шест недеља пре и шест недеља после трудноће.635
Међутим, Закон о радњама није могао и практично да заживи, јер су Србију
убрзо захватили ратови 1912. и 1913.године, а затим и Први светски рат.636 И поред
побољшања положаја радника и заштите здравља истих, све до краја Великог рата није
дошло до успостављања, преко потребног, министарства здравља. С тим у вези је
Владан Ђорђевић637 указивао на следеће: ,, Једна држава која има нарочита
министарства за детаљне потребе свог народа, за унутрашњу и спољну политику, за
правду и просвету, за финансије и привреду, за војску, па чак и за грађевине, пошту и
телеграф, треба пре свега да има министарство за живот и здравље свог народа, јер је
то основа за целокупни друштвени живот''638.
5. Развој заштите од социјалних ризика у периоду до 1918. до 1945.године
Краљевина Србија је претрпела огромне губитке у другој деценији XX века

услед вођења Балканских ратова(1912-1913) и Првог светског рата(1914-1918). Скоро
50.000 људи, уз велики број рањених и инвалида639 представља црни биланс
Балканских ратова и показатељ великог страдања српског народа ради ослобођења
земље Душанове. Недуго затим је уследио Велики рат из ког је наша држава изашла ,
633
634
Ibid.
635
636
П.Јовановић, Радно право,op.cit., стр.447.
637
Владан Ђорђевић (1844-1930) је медицинске науке студирао у Бечу, где је и докторирао 1869.године.П
редавао је медицину у Артиљеријској школи, у српско-турском рату био је начелник Санитета Врховне
команде Србије. Његовим залагањем установљен је Закон о уређењу санитетске службе и очувању
народног здравља (1881) Један је од оснивача Српског лекарског друштва, министар просвете и народне
привреде, посланик Краљевине Србије у Атини. Након тога, обављао је дужности шефа дипломатије,
као и председника Владе. Ј.Николић, op.cit., стр.102-103.
638
Ј.Ј.Симић, op.cit., стр.15.
639
Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit., стр.69.
131
условно речено, као победник јер је претрпела велике жртве услед страдања око 30%
укупног становништва, те је ,,цена коју је Србија платила за победу у овом рату била
превисока. Земља је била разорена, а њена привреда опљачкана и уништена. Људски
губици били су стравични''640 .
Крајем 1918.г. долази до проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и
уједињења поменутих народа у једну државу. Након тога, донет је Видовдански устав
(1921) који је садржао, осим грађанских и политичких права и слобода, одредбе
социјално-економске природе по узору на Вајмарски устав, који је у своје време
сматран за најлибералнији буржоаски устав.641 Истицана је брига државе за неке
социјално-економске проблеме сиромашних слојева друштва, као и предвиђање
могућности интервенције државе у неким економски и друштвеним питањима, а
радницима се гарантује право на организовање ради постизања бољих радних услова.
642
На основу Видовданског устава донет је Закон о осигурању радника (1922),

којим су били обухваћени ризици болести, несреће, беспослице, неспособности,
старости и смрти.643 Закон се примењивао у одредбама које се односе на осигурање за
случај болести и несреће на послу, док је примена пензијског осигурања дуго одлагана,
а са истом се почело тек 1937.године.644 Како је доношењем наведеног закона
спроведна централизација укупног система социјалног осигурања са једним носиоцем
општег радничког осигурања- Средишњим уредом за социјално осигурање,645 те је
повећан обим заштите радника у случају наступања социјалних ризика, велики број
послодавца био је незадовољан на исти услед издвајања значајних новчаних обавеза за
сваког радника на име радног односа. Према наведеном закону социјално су осигурана
640
Највише губитака био је међу мушком популацијом између 17 и 60 година, чак 55 %. Велики број
инвалида и близу пола милиона деце без родитеља такође су били трагични биланс овог рата за Србију.
Последице овог демографског удара српско друштво је осећало током читавог 20. века. Ђ.Ђурић,
М.Павловић, op.cit., стр.101. О великом јунаштву наших предака неретко је писао Јакшић, те исти вели: ,,
И само дотле, до тог камена, / до тог бедема... / Ногом ћеш ступит можда поганом? / Дрзнеш ли даље? ...
чућеш громове, / како тишину земље слободнем / са грмљавином срашном кидију (...) Ал ' један израз,
једну мисао/ Чућеш у борбе страшној ломњави: / ,О т а џ б и н а ј е о в о С р б и н а!' ...'' Ђ.Јакшић ,,
Отаџбина'', op.cit., стр.98.
641
Љ.Кркљуш,op.cit., стр.305-306.
642
Феудални односи се сматрају за укинуте даном одлобођења од туђиниске власти. Питање
експропријације великих поседа и ,,њихова раздеоба у својину онима који земљу обрађују'' уредиће се
законом. Ibid., стр.307.
643
644
В.Брајић, op.cit., стр.552-553.
645
132
сва лица у радном односу, а из осигурања су били изузети пољопривредни радници ( и
најамни рад) и лица која су запослена у кућама као надничари.646
Доцент Бојић указује да су услови за старосну пензију били су престрого
постављени Законом о осигурању радника, посебно у погледу година живота
осигураника, те се предвиђало да ће осигураник остварити право на старосну пензију
када наврши 70 година живота уз минимум 500 недеља претходног стажа осигурања
(нешто мање од 10 година). 647
Здравствено осигурање је обухватало лекарску помоћ и
хранарину за одређено време, болничку негу и потпору породиља, посмртну помоћ и
друга права.648 Такође су поменутим законом биле предвиђене потпоре и повластице
незапосленим радницима који су пријављени код месних берзи рада.649 Берзе рада
обављају послове запошљавања, али немају функцију осигурања за случај
незапослености, осим што могу да се брину о исхрани, смештају и трошковима превоза
ради запослења и незапослених радника. 650 Професорка Кркљуш тврди да иако су
прописане мере за ублажавање незапослености, које су донете са намером да спрече
незадовољство радника, поменути прописи нису могли да спрече сталан раст
незапослености, опадање надница и продужење радног времена.651
Године 1937. донет је био нови Закон о осигурању радника, којим је спрођење
осигурања било поверено средишњем уреду за осигурање радника.652 У међуратном
периоду, с обзиром на горе наведене одредбе Устава и поменутих закона, повећан је
обим заштите радника у случају наступања социјалних ризика и законским одредбама
обухваћен је већи број поменутих ризика. Како су нова законска решења повећавала
трошкове рада , недостатак представља недовољна примена наведених одредаба, јер су
исте представљале извор незадовољства послодаваца и крупне буржоазије, која је била
значајни чинилац у Краљевини Југославији.
646
Изузета су и друга лица, као запослени у државним саобраћајним установама, чиновници народне
банке, али и намештеници великих задруга, рударим лица на раду у поморском рибарству. В.Брајић,
op.cit., стр.553.
647
648
649
Потпоре су се састојале у новцу,храни и преноћишту, а повластице у нарочитим дозволама за
путовање у пола цене када путују у друга места ради тражења посла. П.Јовановић, Радно право,op.cit.,
стр.448.
650
Између два светска рата и поред оснивања државних,односно јавних берзи рада, опстале су и
приватне берзе рада, а које су забрањене након Другог светског рата, сходно начелима новог система
административног социјализма. Б.Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном
дијалогу, op.cit., стр.312.
651
652
133
6. Развој заштите од социјалних ризика од 1945. до 1991.године
6.1. Од краја Другог светског рата до доношења Устава из 1963.
Масовна страдања српског народа653 су се поновила у Другом светском рату,

чији је ратни вихор однео више од милион становника. Након завршетка рата долази до
промене државног уређења у Југославији, те се укида Краљевина Југославија и
успоставља Федеративна Народна Република Југославија, а године 1963. назив исте
преименован је у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију.
Први реформаторски закон у правно-материјалном смислу био је Закон о
социјалном осигурању (1946), а основни циљ доношења истог била је правно-
материјална унификација социјалног осигурања. 654 Поменутим законом регулисане су
све гране социјалног осигурања , обухваћена је већина запослених, уз проширивање
обима права655, a усвојена је и Уредба о спровођењу закона656. Уместо Средишњег
завода установљен је Државни завод за социјално осигурање са седиштем у Београду.657
Нови Закон о социјалном осигурању радника и службеника и њихових породица (1950)
укључио је и државне службенике, уз проширење обима и садржине права.658
Јуна 1950. донет је Закон о управљању привредним предузећима и вишим
привредним удружењима од стране радних колектива, као најава увођења радничког
самоуправљања у предузећа, то је била и нова политика КПЈ у изградњи социјализма у
држави.659 При томе се сматрало да држава постепено треба да одумире тако што ће
653
У рату у Србији погинуло је преко 160 000 становника, трајно онеспособљено више од 102 000,
интернирано и хапшено више од 323 000. У Србији је боравило више од 300 000 избеглица, око 26%
становника је пријавило ратну штету. Међутим, највећи број убијених и мучених Срба био је, ван Србије,
у логорима на подручју Независне Државе Хрватске ( Јасеновац тзв.фабрика смрти, комплекс Јадовно-
Госпић, Босанска Губица, Јастребарско, Доњи Михаљевац, Лобор, Ђаково,Босанска Градишка, Сански
Мост, Нова Топола, Приједор, Бања Лука). Такође, логори су постојали на подручју окупиране Србије (у
Београду:Сајмшите, Бањица,Топовске шуме, Црвени крст у Нишу, логори у Шапцу), а мањи део српског
живаља је боравио у логорима противничких, нацистичких, држава ( који су одведени након
капитулације Краљевине Југославије у пролеће 1941.године).Више у: Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit.,
стр.206-208. Губици су се наставили након Другог светског рата, када је немали број српског народа
убијен и прогнан или је пак лишен многих грађанских права услед неслагања са победничким,
партизанским, снагама (нпр. славни див јунаци Великог рата: војвода Петар Бојовић, бригадни генерал
Пантелија-Панта Драшкић, али и уметници, попут славне српске глумице Жанке Стокић).
654
655
Ibid.
656
657
Ibid.
658
659
Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit., стр.239.
134
својина из државне прећи у радничке руке (друштвена својина), којом ће управљати
непосредни произвођачи, преко радничких савета. 660
Након увођења самоуправљања, уследио је године 1952. и 1953. нов начин
организације и управљања социјалним осигурањем, који је базиран на заводима за
социјално осигурање као самосталним установама са друштвеним управљањем.661
Финансирање социјалног осигурања остваривано је доприносом који су уплаћивали
предузећа, установе и послодавци за запослене раднике, те су исте биле прве измене у
систему социјалног осигурања након увођења самоуправљања. 662 Професор Шундерић
је истицао да самоуправљање утиче да процес остваривања рада буде хуман, слободан
и стабилан процес, који не може бити прекинут услед организационих и технолошких
разлога, већ само у случајевима предвићеним у закону.663 Самоуправљање у радним
организацијама је било засновано на начелу потпуне власти запослених радних људи.
664
Након тога су донета три савезна закона о социјалном осигурању: Закон о

здравственом осигурању (1954), Закон о пензијском осигурању (1957) и Закон о
инвалидском осигурању (1958), те се, како професор Лубарда истиче ,,нов квалитет
огледа у утемељењу система на начелима узајамности и солидарности, неотуђивости и
незастаривости права, као и начелу самоуправљања'' 665
. Наведеним законима долази до
правне поделе социјалног осигурања на здравствено, пензијско и инвалидско
осигурање. Закон о инвалидском осигурању уводи три категорије инвалидности666 које
нису опстале у данашњем законодавству услед транзиције, високе стопе
незапослености, процеса старења становништва, приватизације и привредне стагнације.
Уредбом о фондовима за узајамно помагање из 1956.год. у систем социјалног
осигурања уведено је и добровољно осигурање, независно од општег обавезног
Законом о пензијском осигурању из 1957. године прописано је право на старосну
пензију по основу дуготрајног осигурања којим је општа старосна граница снижена на
660
До краја 1950.основано је преко 7 000 радничких савета, а њих су бирали радници непосредно. Ibid.
661
П.Јовановић, Радно право,op.cit., стр.449.
662
Ibid.
663
Право на рад у условима друштвене својине и самоуправљања не своди се, само на запошљење, већ
му самоуправљање даје једну пунију садржин, тј. оно његовог носиоцавраћа из отуђења и чини да
учешће у процесу производње губи карактер рада као робе. Боривоје Шундерић, ,,Неколико општих
напомена о остваривању права на рад'' ,op.cit., стр.181.
664
Радомир Лукић, Увод у право, Научна књига, Београд,1972, стр.415.
665
666
667
Ibid., стр. 450.
135
50 година живота за жену, односно 55 година за мушкарце, под условом да је навршен
тзв. пуни период осигурања - 30 година осигурања за жену, односно 35 година за
мушкарца. 668
Неколико година касније, Основним законом о пензијском осигурању
(ОЗОПО) из 1964. године дата је могућност остваривања права на пензију искључиво
на основу навршеног пензијског стажа – мушкарац који је навршио 40 година
пензијског стажа и жена која је навршила 35 година пензијског стажа, могли су стећи
право на старосну пензију без обзира на године живота.669 Истовремено је била
предвиђена могућност да мушкарац са навршених 35 година пензијског стажа и 55
година живота, а жена са навршених 30 година пензијског стажа и 50 година живота,
остваре право на превремену пензију670
6.2. Од Устава из 1963.године до распада СФРЈ
Друштвено-економске промене које су уследиле по доношњу Устава

1963.године, условиле су даље промене у развоју социјалног осигурања, те се доносе
следећи закони: Основни закон о пензијском осигурању (1964), Основни закон о
инвалидском осигурању (1965) и Закон о обавезном здравственом осигурању (1965)671,
а исти су извршили усклађивање система социјалног осигурања са потребама укупне
социјалне политике и могућностима материјалне основе друштва.672 Заједно са Закон о
обавезном здравственом осигурању из 1969.године, који представља последњи савезни
668
Велизар Голубовић, ,, Превремена пензија у праву Србије и упоредном праву’’, Радно и социјално
право, број 1/2014, Београд, стр.213.
669
Ibid.
670
При том се висина превремене пензије одређивала од старосне пензије која се трајно умањивала за
сваку годину ранијег одласка у пензију пре навршених 60, односно 55 година живота (умањење за 2% од
пензије – мушкарцу са 38 или 39 година пензијског стажа, односно жени са 33 или 34 године пензијског
стажа; за по 2,5% од пензије мушкарцу са 35, 36 или 37 година пензијског стажа, односно жени са 30, 31
или 32 године пензијског стажа).670 Образложење за увођење превремене пензије са умањењем састојало
се у настојању да се испоштује економски принцип еквивалентности уплаћених доприноса и остварених
пензија. Ibid.
671
Закон о обавезном здравственом осигурању (1965) је регулисао најзначајнија питања социјалног
осигурања, пре све одредбе које се односе на самоуправљање радника, које су припремале концепт
стварања самоуправних интересних заједница социјалног осигурања. Према наведеном закону
самоуправљање осигураника се организује у оквиру заједница , комуналних заједница социјалног
осигурања које се удружују у Републичке заједнице, а последње чине Југословенску заједницу
социјалног осигурања. Послове спровођења социјалног осигурања врше заводи за социјално осигурање.
672
Тако, у области пензијског осигурања пензије се јаче везују за доприносе осигураника у систему
социјалног осигурања, пооштравају се услови за остваривање права на пензију, уводи се први пут
институција усклађивања пензија. У области инвалидског осигурања предвиђа се и непосредно учешће
радних организација при остваривању појединих права, као што је професионална рехабилитација
инвалида. У области здравственог осигурања уводи се партиципација осигураних лица тј.учешће у
трошковима здравствене заштите.П.Јовановић, Радно право, op.cit., стр.450.
136
закон о здравственом осигурању и бившој СФРЈ673, наведени закони су спровели
уставни концепт поделе надлежности између федерације и федералних јединица и на
пољу социјалног осигурања. Законом из 1969.г. као и републичким и покрајинским
законима, уведен је нов систем здравствене заштите и здравственог осигурања. 674
Иако је привидно функционисала, Југославија је у периоду 1971-1986.
деградирала себе као државу услед промене карактера федерације извршене: a)
уставним амандманима 1969. и 1971. године, који су довели до јачања положаја
република али и покрајина и б) Уставом (1974) који је садржао низ конфедералних
елемената, те је дошло до слабљења заједништва, парцелизације економија, и
поткопавања Југославије као заједничке државе.675 Промене на политичком плану,
одразиле су се и на законодавну регулативу, те професор Јовановић истиче да је за за
укупно социјално осигурањетоком седамдесетих година прошлог века,
карактеристична трострука регулатива- савезна; републичко-покрајинска и
самоуправна.676 Услед доношења Закона о пензијском и инвалидском осигурању (1972)
долази до поновног обједињавања материје пензијског и инвалидског осигурања у
једном закону, те професор Јовановић указује да је наведеним законом предвиђена
могућност република и покрајина да шире регулишу обим права из поменуте материје,
као и да детаљније регулишу друга питања везана за њихову реализацију. 677
Након смрти председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, 04.маја 1980.године, држава
запада у велику економску и политичку кризу (иако је изгледала као јединствена) те је
дошло до бујања национализма и сепаратизма, као и до продубљивања разлика међу
народима. Федералне јединице су, у значајном мери, водиле засебну политику, као и
самосталну регулативу. Државом је руководило колективно тело- Председништво као
колективни шеф државе, кога су чинили по један члан из сваке републике и покрајине
са придодатим чланом из армије и СКЈ, али исто није имало ауторитет комунистичког
вође Јосипа Броза.678
673
674
Професор Јовановић наводи даје нов систем заштите поседовао следеће карактеристике: а)
обезбеђивање обавезних видова здравствене заштите за све грађане, тј.за целокупно становништво по
основу самог закона и обезбеђивање одговарајућих права по принципу осигурања за осигуранике и
осигурана лица и б) уграђивање самоуправних односа, како у организационом смислу ( удруживање
осигураника у самоуправне заједнице- у заједнице здравственог осигурања), тако и у разради и
уређивању права у области здарвствене заштите и здравственог осигурања у оквирз заједница
здравственог осигурања (аутономним општим актима).П..Јовановић, Радно право, op.cit., стр. 451.
675
Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit., стр. 244-248.
676
П..Јовановић, Радно право, op.cit., стр. 451.
677
Ibid.
678
Вид. Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit., стр. 247.
137
Законом о основним правима из пензијског осигурања (1982) су постављена
основна начела пензијског и инвалидског осигурања, круг осигураника радника и са
њима изједначених лица (укључујући и значајна питања осигурања држављана
Југославије на раду у иностранству или код страних организација у Југославији, као и
питања осигурања страних држављана на раду у Југославији код домаћих или страних
организација и држављана), трансфер пензија, међусобни односи у вези са стажом
навршеним у више република или у аутономним покрајинама, решавање сукоба
надлежности,основи судске заштите права и др.679 Важна новина која је успостављена
наведеним законом јесте прописивање обавезног пензијског и инвалидског осигурања
за земљораднике и предузетнике, односно за лица која обављају самосталну делатност.
7.Развој заштите од социјалних ризика након распада СФРЈ
7.1. Крај XX века
Крајем осамдесетих година и почетком деведесетих година прошлог века у

Југославији и у Србији запажају се изузетно неповољне тенденције у смислу спорог
раста запослености, а све већег раста броја пензионера, међутим, разлози за овакво
стање нису били само у неповољним економским кретањима, већ су делом била и
последица тенденција да се пензионисањем решавају све тежи проблеми привреде и
друштвене делатности.680 Године 1990. у Југославији су одржани први вишестраначки
избори, а исте године је донет и Устав Србије. Уследили су крвави грађански рат (1991-
1995), оружани сукоби у - земљи Лазара и Милоша- јужној српској покрајини681 и
тзв.Милосрдни анђео који су продубили лошу економску ситуацију, довели до великог
броја избеглих и прогнаних682 са територија разних југословених република и јужне
679
Такође су наведеним законом на потпун начин уведена права бораца НОР-а. П..Јовановић, Радно
право, op.cit., стр. 452.
680
Ibid.
681
Кажемо да памтимо од Косова, а мислимо од Потопа. Бројимо од Косова а мислимо од Почела.
Косово је било пре свих векова. Косовом почиње српска нова ера. Као што кости настају у утроби мајке
тако се од невидљиве пређе језика испреда и најтрајнија људска грађевина. Христос је још на крсту,
Крститељ у води. Док буде дрвета од њега ће се правити крстови, док буде српског језика биће Косова.
М.Бећковић, ,,Српска нова ера'', op.cit., стр. 113.
682
Рат у Хрватској је окончан акцијама хрватске војске против српског становништва (Бљесак и Олуја,
изведене у мају и августу 1995.године), које су завршене падом Српске Крајине и протеривањем преко
300 000 Срба. С друге стране, грађански рат у БиХ је окончан потписивањем примирја у Дејтону (САД),
21.новембра 1995.и мировног уговора у Паризу 14.децембра исте године. Уговор у Дејтону дефинисао је
138
српске покрајине на подручје Србије, проузроковали економску стагнацију, стечај и
ликвидају тадашњих предузећа и велику незапосленост. Стога су се бурна дешавања на
политичком плану, одразила на поље социјалног осигурања и на обим права
осигураних лица.
Услед лоше економске ситуације неопходно је било заштити одрживост система
социјалног осигурања у тадашњој осиромашеној Југославији, те су за време ратних
збивања (1992) донета три значајна закона: Закон о здравственом осигурању, Закон о
пензијском и инвалидском осигурању и Закон о здравственој заштити. Поменути
закони представљају раскид са дотадашњом политиком у области социјалног
осигурања услед ,, почетка поошравања услова за стицање права, укидања одређених
социјалних права, смањења износа социјалних престација''683. Професор Јовановић
указује да је наведена реформа имала за циљ да транформише досадашњи систем
осигурања који се развијао у условима планиране (друштвено-договорене) економије- у
систем који би одговарао условима тржишне еконимије.684
Како је током транзиције све израженија рестриктивност у погледу права и
услова за њихово стицање, дошло је до: а) укидања одређених права (укидање
инвалидности II категорије, односно права на распоређивање на друге одговарајуће
послове, права на превремену пензију; укидање права на накнаду погребних трошкова
у здравстевном осигурању) ; пооштравања услова за стицање права (нпр.постепено
подизање година живота као услова за стицање права на старосну и породичну пензију)
; в) утврђивање нижих износа новчаних социјалних престација ( нпр. накнада зараде за
време тзв. боловања износи 65%, а раније 85% просечне зараде осигураника; висина
старосне пензије се не обрачунава више на основу 10 најповољнијих узастопних година
стажа осигурања већ на основу укупног стажа).685
7.2. Почетак XXI века
Током три деценије ХХI века суочавамо се са ниским привредним растом,

великим миграцијама наших држављана у иностранство , негативним природним
Босну и Херцеговину као државу састављену од два ентитета: Муслиманско- хрватске федерације и
Републике Српске. У Србији је регистровано око 600 000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине.
Вид. Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit., стр. 250.
683
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit.,стр.485-486.
684
П.Јовановић, Радно право, op.cit., стр. 452.
685
139
прираштајем, повећањем броја пензионера, старењем становништва,686
централизацијом државе и сходно томе, масовним напуштањем сеоских домаћинстава
и унутрашњим миграцијама. Следствено томе, недовољан је број радно активног
становништва, као и количина уплаћених доприноса који се сливају у фондове
социјалног осигурања. Такође, услед виских стопа пореза, одређени предузетници
прибегавају за ангажовањем радника у сивој економији што проузрокује велику штету
за раднике услед ризика од наступања социјалних ризика, као и за државу због
измаклих уплата новчаних средстава у фондове социјалног осигурања.
Треба нагласити да је економски осиромашена држава била принуђена да
посегне за радикалним решењима, те је ускратила осигураним лицима уживање
одређених права (нпр.инвалидност II категорије) , док је код других права обим
заштите мањи (нпр.накнада зараде код привремене спречености за рад услед болести).
Сходно томе, дошло је до успостављања добровољног пензијског и здравственог
осигурања, те је здравствено осигурање у домаћем праву обавезно здравствено
осигурање и добровољно здравствено осигурање687. Уредба о добровољном
здравственом осигурању детаљније уређује овај систем осигурања, а иста предвиђа да
добровољно здравствено осигурање може организовати и спроводити Републички
завод за здравствено осигурање и правна лица која обављају делатност осигурања у
складу са законом којим се уређује осигурање.688 С друге стране, Законом о
добровољним пензијским фондовима и плановима689 ближе се регулише добровољно
пензијско осигурање и начин функционисања добровољних пензијских фондова.
Међутим, ниске зараде, нестабилност запослења, делимична информисаност о
функционисању поменутих осигурања и значајно неповерење према истим, као и
686
Упоређујући период између два пописа становништва 2002 и 2011. године видљив је пад броја
становника старости између 30 и 50 година и пораст броја становника преко 50 година, што се може
тумачити да је радно способно становништво у најбољим годинама живота и радног стваралаштва
напустило земљу, а да као нација старимо Удео становништва у том периоду млађег од 19 година и
старијег од 65 година у укупном становништву кретао се: проценат младих (0-18) пао је са 21% у 2002.
години на 18,5% у 2011. години, док је проценат старих 65 и више порастао са 16,5% (2002. године) на
17,3% (2011. године). Радни контингент становништва (15-64) незнатно се увећао, од 67,3% (2002.
године) на 68,0% (2011. године). Ђуро Клипа, Модел управљања перформансама процеса социјалне
заштите и транзиције модела е-управе у паметну управу, докторска дисертација (необјављена),
Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2015, стр.25. Процењује се да ће 2041.
године број становника износити 6.522.206 становника, мање од 711.893 становника у односу на
2011.годину. Подаци са сајта Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону
политику, доступно на: https://www.mdpp.gov.rs/demografija-projekcije-stanovnistva.php, приступљено:
12.02.2021.године.
687
Закон о здравственом осигурању ( ,,Службени гласник РС'', број 25/2019), члан 1, став 2.
688
Уредба о добровољном здравственом осигурању (,,Службеник гласник РС'', број 108 od 25.
новембра2008, 49/09), члан 2.
689
,,Службени гласник РС'', број 85/2005 и 31/2011
140
недовољно размишљање о далекој старости, која је сваким даном све ближа,
проузрокују да мали број грађана Србије рационално располаже својим средствима и да
исте периодично издваја у сврхе добровољног осигурања, како би имали сигурнију
будућност и безбрижнију старост! С тим у вези, врсни српски и југословенски писац,
Данило Киш у Енциклопедији мртвих је записао следеће ,, историју пишу победници.
Предања испреда пук. Књижевници фантазирају. Извесна је само смрт.''
141
ДЕО
ЧЕТВРТИ
СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ- ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА И МОГУЋЕ

КЛАСИФИКАЦИЈЕ
Термин ризик у обичном говору означава будући неизвестан догађај чије

наступање не зависи искључиво од воље осигураника а чијим наступањем може
настати и нека штета или корист.690 С друге стране, појам социјални ризик (социјални
случај) представља окосницу социјалног права, темељ науке социјалног права.691
Професор Пешић дефинише социјални ризика као ,, сваки случај или боље речено
сваки догађај, односно неприлика која човека може задесити у току рада или живота, а
чије наступањe изазива нужност заштите од стране друштвене заједнице, односно чије
наступање даје право на социјално осигурање.692 Сличну дефиницију дао је и професор
Јовановић који наводи да социјални ризик преставља догађај или неприлику која
човека може да задеси у току рада или живота, а коју човек тешко може сам да
превазиђе без организоване помоћи или интервенције.693 Појам ризика посматран са
правног аспекта представља могућност наступања неизвесног догађаја који не зависи
од искључиве воље заинтересованог лица, а чије је осигурање допуштено законом,
јавним поретком и моралом.694
Теоријски појам социјалног ризика се традиционално одређује као опасност од
наступања штетног догађаја који је изнад његове контроле, односно не зависи
искључиво од воље лица.695 Услед наступања социјалног ризика доспевају права и
обавезе за осигураника, а понекад и за чланове његове породице, који представљају
осигурана лица. Следствено томе, социјални ризик можемо квалификовати као
опасност наступања одређеног догађаја, који проузрокује штете последице за
осигураника и чланове његове породице, јер његовим наступања долази до
690
Paul Durand, La politique contemporaine de sécurité sociale, Paris, 1953 стр. 14, нав.премa: Б.Шундерић,
Социјално право, op.cit., стр.78.
691
M.Učur, op.cit., стр. 61.
692
Р. Пешић, Радно право, op.cit., стр.276.
693
П.Јовановић, Радно право,op.cit.,стр.441.
694
P.Durand,op.cit., стр. 14, нав.премa: Б.Шундерић, Социјално право, op.cit., стр.78.
695
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit.стр.446.
142
проузроковања значајних економских и социјалних последица, као што су: а) повећања
трошкова (нпр.услед рођења детета); б) смањења имовине (нпр.губитак зараде услед
незапослености); в) смањења квалитета живота; г) слабљење социјалних веза и
друштвене активности услед немогућности учествовања, на пристојан и ваљаниначин,
у животу заједнице.
2. Обележја социјалног ризика
Професорка Ковачевић истиче да се социјални ризик може одредити као

опасност од наступања штетног, неизвесног догађаја који не зависи од воље одређеног
лица.696 У прилог томе професор Шундерић наводи да су три битна обележја
социјалних ризика: 1. неизвесност; 2. штетност и 3. чињеница да наступање социјалног
ризика не зависи од воље појединца.697 Како је неизвесност карактеристика поменутог
ризика, исти представља догађај који може наступити у будућности, те осигураници
нису упознати да ли ће и у ком временском периоду доћи до његовог наступања.
Уколико до тога дође, осигураник добија одређене социјалне престације, новчаног
и/или натуралног карактера, као израз помоћи и бриге државе за грађане у стању
социјалне потребе.
Неизвесност наступања социјалног ризика може бити апсолутна или релативна.
Код апсолутне неизвесности осигуранику је потпуно непознато да ли ће доћи до
наступања ризика (нпр. инвалидност), док релативну неизвесност одликује извесност
наступања социјалног ризика, те је осигуранику непознато,само, тачно време његовог
наступања (нпр.смрт). Професор Шундерић скреће пажњу да у социјалном осигурању,
због заштите осигураника, елемент неизвесности није толико изражен. Стога, професор
наводи да се у социјалном осигурању, све више ослања на релативну неизвесност, а
самим тим и на догађаје који се означавају ризиком, те закључује да ће поменуто
довести до постепеног преображаја осигураног ризика у заштићени догађај.698
Штетност социјалног ризика се испољава у умањењу прихода или у повећавању
трошкова.699 Наведно обележје произилази из чињенице да будућа реализација
696
Љ. Ковачевић,Нормирање социјалне сигурности у међународном праву op.cit, стр. 20.
697
Б.Шундерић, Социјално право, op.cit.,стр.79.
698
Боривоје Шундерић, ,,О појму социјалног ризика’’, Радно и социјално право, Београд, број 2/2011,
стр.12.
699
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit.стр.446.
143
социјалног ризика,углавном, ограничава или умањује радну способност појединца или
појединца лишава способности да зарађује за живот на основу рада, или пак ствара
нове трошкове који отежавају услове живота. 700 Сходно томе, социјални ризик,
најчешће, изазива штетне последице за осигураника и осигурана лица. Међутим,
поменути ризици могу представљати срећне и жељене догађаје ( материнство, рођење
детета, старост) који доводе до повећања трошкова живота, те професор Учур наводи
да и неповољни и жељени догађаји увек ,,доносе губитик и смањење зараде,повећање
издатака и сл.'' 701.
Како се појединац погођен социјални ризиком налази у неповољнијем положају
у односу на остале осигуранике, држава поменутим лицима настоји да помогне
обезбеђујући им социјалне престације у виду давања или чињења. На наведени начин,
државе теже одржати равнотежу у друштву и помоћи осигураницима да лакше
преброде одређене догађаје, који доводе до увећаних трошкова или смањења прихода.
У прилог томе, професор Учур наводи да тенденција социјалног осигурања јесте да се
обухвати што више ризика, као и да се поменуто осигурање прошири на социјалну
сигурност људи како би се реализовало начело свеобухватности. 702
Треће обележје социјалног ризика чини независаност наступања истог од воље
поједница. Стога, професор Шошар истиче да наступање социјалних ризика не зависи у
потпуности од воље заштићеног лица, тако да постоје ризици које лице трпи (нпр.
болест, несрећа на раду, инвалидност, смрт издржаваоца) и ризици које лице
прихвата/саглашава се (нпр.материнство).703 Следствено томе, поменуто обележје је
релативизовано услед чињенице да осигураник може, у великој мери, утицати на
наступања појединих социјалних ризика инастојати да проузрокује наступање истих
(нпр.материнство- рођење детета). Такође у социјалном осигурању постоје одређени
ризици на чији настанак осигураник не може да утиче, односно не може да спречи
њихов настанак (старост, смрт), а поједине ризике исти не може ни да изазове
(старост).704
Према професору Јовановићу, у појам социјалног ризика, поред претходна три
елемента треба укључити и четврти елемент, те истиче ,,да заштићено лице по правилу
не може само да савлада последице наступања ризика, што изискује солидарност,
700
701
M.Učur, op.cit., стр. 61.
702
Ibid.
703
Вид. Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.446.
704
Б. Шундерић, ,,О појму социјалног ризика'', op.cit., стр.12.
144
односно интервенцију јавне власти (државне/локалне самоуправе) у циљу пружања
заштите/сигурности у виду социјалних престације''705.
Из претходног произилази да је дошло до проширења садржине социјалног
ризика коју познаје социјално осигурање, те професор Шундерић с правом тврди да
,,систем социјалне сигурности у свом развоју није остао ограничен само на давање
накнада за будуће догађаје, већ је обезбеђивао појединца и друштвене групе и у случају
оптерећености одређеним теретима (трошковима) '' 706. Стога, професор указује се под
појмом ,,социјални ризик'' подразумева не само неизвестан догађај, већ и известан
догађај, па чак и реализован догађај који умањује средства за егзистенцију и стандард
живота лица.707
3. Терминолошке недоумице везане за појам социјалног ризика
3.1. Постављање проблема
Осим термина ,,социјални ризик'' за означавање догађа који изазива одређене

социјалне последице у животу појединца и друштвених група, као и примену
одређених социјално-економских и правних мира, употребљавају се још и називи:
социјална незгода, социјални случај, социјална угроженост, социјална безбедност и
социјална несигурност.708 Заједничко овим терминима, према Лакићевићевом
мишљењу, јесте то што обележавају догађаjе који угрожавају задовољавање живоних
потреба човека, његову социјалну сигурност, услове за напредовање у животу, па и сам
живот.709
Указујемо на термин ,,случај'' не можемо изједначити са термином ,,ризик'' , јер
,,случај'' представља људску радњу или природни догађај (настаје услед дејства
природних сила), који проузрокује одређене последице и кога карактерише недостатак
кривице појединца, те је недостатак одговорности код одређеног лица најбитније
обележје датог термина. Професор Шундерић скреће пажњу да разлика термина
,,случај'' у односу на појам ризика представља чињеница да за ,,случај (као догађај или
радњу) нису битни елементи могућност наступања, неизвесност, штетност, независност
од воље субјеката односно осигураника, него само то да се његово наступање не може
705
П.Јовановић, Радно право, op.cit, стр. 412
706
Б. Шундерић, ,,О појму социјалног ризика'', op.cit., стр.11.
707
Ibid.
708
Б.Шундерић, Социјално право, op.cit., стр.78.
709
Душан Лакићевић, Увод у социјалну политику, Београд,1980, стр.20, нав.према: Ibid.
145
ставити у кривицу одређеном лицу ( осигураном или заштићеном лицу) и да искључује
његову одговорност ( у грађанском праву- за штету, у кривичном праву- за кривично
дело)''.710 Следствено томе, професор закључује да термин ,,случај'' није примерен
социјалном осигурању, те да би примеренији суштини осигурања били термини
,,ризик'' или ,,догађај''.711
Професор Ступар тврди да је најадекватнија употреба термина ,,социјални
случај'' , који покрива како будуће и неизвесне догађаје, тако и већ реализоване, срећне
и несрећне, те је одбацио употребу термина као што су: ,социјална незгода'', ,,несрећни
случај'', ,,социјална несрећа'' и ,,социјални ризик'' и прихватио термин ,,социјални
случај''.712 Ступар сматра да поменути термин има шири предмет регулисања, за
разлику од наведених, који обухватају несрећне догађаја и изазивају веома тешке
последице по осигураника услед наступања инвалидности, професионалног обољења
болест и др.713 Генерелано гледано, у нашој теорији не постоји сагласност око термина
који ће се користити за означавање опасности од наступања штетних догађаја. Ипак
треба истаћи да је у домаћем праву термин социјални ризик најшире прихваћен у
односу на друге.
3.1.1. Социјални ризик и социјални случај
Професор Учур сматра да ,,социјални случај'' има најшире значење, јер обухвата
све објективне догађаје који су по владајућем схватању односе на животне и радне
услове човека, који му умањују изгледе за напредовање у животу.714 С друге стране,
професорка Јелчић наводи да је сам назив ,,осигурани случај'' или ,,социјални случај''
неадекватан, јер означава куративне случајеве, односно нешто што се морало догодити
да би постао случајем, а социјално осигурање има све више елемената превентивне
заштите, који се нарочито огледају у здравственој заштити и мерама у спречавању
инвалидности. Стога, професорка истиче да би много исправнији термин био
,,социјалне потребе'', које би означавале интервенцију друштва да људима штити
здравствене и радне способности, а уколико им је та способност умањена или
710
Б.Шундерић, Социјално право, op.cit., стр.73-74.
711
Ibid., стр.74.
712
Вид. М. Ступар, Социјална политика, op.cit., стр.93.
713
Ibid.
714
M.Učur, op.cit, стр.62.
146
уништена, пружи њима, односно њиховим породицама, средства за живот која ће им
осигурати живљење достојно човека.715
Професор Шундерић с правом тврди да нису сви социјални случајеви покривени
или, како неки писци кажу, заштићени социјалним правом ( правом социјалног
осигурања), већ само главни социјални случајеви.716 Шундерић истиче да су то
случајеви од којих друштво осигурава лица, пре свега да би их заштитило од последица
које они производе, а које значе угрожавање социјалне сигурности, а пре свега, основне
социјалне сигурности.717 С тим у вези, професорка Ковачевић указује да већи број
аутора, ипак, оспорава идеју да сваки ризик који је својствен животу у друштву
представља социјални ризик, јер се та концепција критикује као преширока.718 У
прилог томе Дипеир (Jean -Jacques Dupeyroux) истиче да се одређени социјални
ризици, попут болести и старости, тешко могу одредити као ризици који су својствени
животу у друштвеној заједници.719 Објективно, државе нису у могућности да осигурају
све ризике јер би се поменуто отежано спроводило у пракси услед могућих злоупотреба
осигураника и административних ,,перипетија'' у циљу доказивању њиховог наступања.
Такође, проширење осигурања на све ризике би довело до значајних буџетских
издвајања, те би се негативно одразило на ефикасност јавних финансија. Стога,
поменута идеја није ваљана услед чињенице да би иста знатно оптеретила (недовољно
богату) ,,државну касу'' , те би довела у питање функционисање система социјалног
осигурања и финансирање јавних расхода.
3.1.2. Социјални ризик и осигурани случај
Појам социјалног ризика не бисмо смели да поистовећујемо са термином

осигурани случај, јер се исти разликују по својој садржини. Социјалне ризик
представља могућност/вероватноћу/опасност од наступања одређеног догађаја, а
осигурани случај је конретан догађај у животу појединца који је наступио услед
реализације социјалног ризика и који изазива одређене последице код осигураног лица-
нпр.повреда на раду одређеног запосленог, предузетника или пољопривредника. 720
715
V.Jelčić, op.cit, стр.4.
716
Б. Шундерић, ,,О појму социјалног ризика’’,op.cit,. стр.5.
717
Ibid.
718
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву op.cit, стр.21.
719
Ibid.
720
147
Према томе, када је у питању ризик, онда је реч по могућности наступања догађаја, а
када је у питању осигурани случај, онда је реч о догађају који је наступио.721
Професор Лубарда тврди да изједначавање појмова социјални ризик и осигурани
случај није прихватљиво имајући у виду да су савремени системи социјалне сигурности
усмерени не само ка репарацији ( заштити за случај наступања социјалног ризика) већ и
превенцији, спречавању социјалних ризика ( превенцији професионалних социјалних
ризика знатно доприноси и радно право- безбедност и здравље на раду)722 Тако, смрт
издржаваоца представља социјални ризик који ствара обавезу фонда социјалног
осигурања да обезбеди социјалне престације за издржаване чланове породице
преминулог осигураника. Пак, наступање поменутог социјалног ризика доводи до
губитка значајних прихода и отежаног задовољења егзистенцијалних потреба чланова
породице преминулог издржаваоца. Стога, његова смрт има за последицу стицање
права на породичну пензију. С тим у вези треба истаћи да услед наступања смрти
осигураника и стицања права на породичну пензију осигураних лица, смрт издржаваоца
представља осигурани случај ( а не више социјални ризик) .
3.1.3. Однос социјалног ризика према осталим терминима
Погрешно је стављати знак једнакости између осигураног ризика и ризика.

Осигуран ризик је само онај догађај које је правна норма дала то својство и за чије
наступање правна норма везује одређене последице, док ризик представља опасност
која прети некој имовини или лицу од наступања неког догађаја.723 У прилог томе,
професор Учур наводи да ,, ако су социјални ризици правно покривени, каже се да су то
осигурани ризици''.724
Појам социјални проблем представља збир ,,социјалних случајева'', социјалних
појава (незапосленост већег броја радника, алкохолизам већег броја људи и др.), те има
доста шире значење у односу на претходно наведене термине725. Услед својих
карактеристика, последица и великог утицаја које остварује на друштво и његове
чланове, социјални проблем није искључиво везан за социјално право, већ је прожет
утицајима и других наука (нпр. социологије, психологије, медицине). Тако, социјална
721
722
723
724
M.Učur, op.cit, стр.81.
725
Ibid., стр.84.
148
патологија под појмом социјални проблем обухвата појаве девијантног понашање и
друштвене дезорганизације.726 Они су присутни у сваком друштву (нарочито у
сиромашним и мање развијеним државама) и неповољно делују на чланове истог. Како
би се њихове последице умањиле и исти свели на минимум, неопходна је значајнија
интервенција државе у отклањању њихових узрока, као што су: велика незапосленост,
ниске зараде, насиље у породици, сиромаштво, значајан број необразованог
становништва у укупној популацији.
Такође, појам социјални ризик ваља разликовати од појма социјална потреба, јер
исти означава будући и неизвестан догађај, док социјална потреба представља садашње
стање које се односи на недостатак новчаних средстава за достојанствен и пристојан
живот. Услед наступања социјалног ризика осигураник стиче право на социјалне
престације у новцу или натури, док наступањем стања социјалне потребе појединац са/
без чланова породице стиче право на социјалну заштиту/помоћ да би обезбедио
минимални износ новчаних средстава за пристојан живот. Стога, појам потреба има
шире значење од појма ризик- док ризик тражи да се надокнади претрпљена штета,
потреба има алиментациони карактер, кад укључује негу, образовање, доколицу;
разлика је и у томе што у случају ризика који изазове сама жртва, неће бити одобрена
социјална престација, док у случају потребе које је изазвало само лице, неће бити
ускраћене социјалне престације (ако је у сличној ситуацији потребе као друго лице).727
Следствено томе, професор Лубарда наводи да је социјална потреба појам и институт
социјалне заштите, док је социјални ризик појам и институт социјалне сигурности ( а
осигурани случај појам социјалног осигурања).728
4. Врсте социјалних ризика
4.1. Класификације социјалних ризика
Постоје различити начини класификације социјалних ризика. Професори Балтић

и Деспотовић поделили су социјални ризици на: физиолошке (болест, инвалидитет,
старост, смрт и материнство) и професионалне ( несреће на раду, повреде,
726
Ibid.
727
J-P. Chauchard, op.cit., стр.21; нав.према Б. Лубарда, Увод у радно право,op.cit., стр.448.
728
149
професионално обољење и незапосленост).729 Физиолошки ризици настају независно од
обављања професионалне делатности ( нпр.материнство); док је настанак
професионалних ризика везан за обављање одређене професије (нпр. несреће на раду).
Сличну поделу даје и професор Јашаревић , те дели социјалне ризика на: a)
физиолошке ( болест, старост,смрт) и б) професионалнe (незапосленост, инвалидност,
телесно оштећење)730 У прилог томе професор Јовановић наводи да треба разликовати
социјалне ризике од узрока тих ризика, те узроци наведених ризика могу бити рад,
услови рада и умор, повреда на раду или ван рада, професионална болест или болест
која то није.731
Професор Лубарда наводи да се у основној подели ризика, исти деле на: 1)
ризике чијим се наступањем умањују приходи остварени услед професионалне
активности појединца (нпр.због професионалног обољења) и 2) ризике који доводе до
повећања трошкова живота (нпр.издржавање породице).732 До губитка прихода може
доћи услед дејства: a) физичких ризика, који доводе до опадања способности лица за
рад ( нпр.старост) , а који могу бити: професионални (повреда на раду, професионална
болести) и непрофесионални (материнство, болест, старост, смрт, смрт издржаваоца) и
б) економских ризика, који онемогућавају заснивање радног односа појединца (
незапосленост).733 Професор истиче да је наведена подела значајна у упоредном праву
са становишта обавезе послодавца код кога се јављају чешће несреће/повреде на раду
да уплати више износе доприноса у односу на послодавце код којих је мање несреће на
раду (што је у посредној везу са квалитетом примене мера заштите здравља и
безбедности на раду), као и услед вишег износа социјалних давања за професионалне
социјалне ризике у осносу на непрофесионалне социјалне ризике.734
У зависности да ли се социјални ризици односе на породичну или
професионалну сферу, поменуте делимо на: 1) породичне ризике, који се односе на
породични живот, а који умањују ниво животног стандарда осигураника и његове
породице (нпр. услед рођења детета) и 2) професионалне социјалне ризике, чији се
настанак везује за обављање одређене професије. Стога, поменути ризици су настали
као последица извршења уговора о раду и обављања радних задатака на радном месту,
те доводе до неспособности за рад запосленог, која може бити трајна или привремене.
729
А. Балтић , М. Деспотовић, op.cit., стр.460.
730
П.Јовановић, Радно право, op.cit., стр. 442.
731
Ibid.
732
733
Ibid.
734
Ibid.
150
Професор Шошар ( Jean-Pierre Chauchard) је класификовао социјалне ризике
према последицама које исти изазивају, те разликује индивидуалне и колективне
социјалне ризике. 735
Стога, Шошар у прву групу сврстава ризике који доводе до
штетних последица за економско стање појединца према коме је ризик наступио
(нпр.болест, незапосленост), док су ризици из друге групе заједнички за већи број лица
која живе у одређеној заједници, попут масовне незапослености.736
Значајну поделу социјалних ризика даје професор Равнић, који дели исте према
следећа три критеријума: 1) природи ризика,који могу бити: а) физиолошки ризици
(смрт; болести- опште, професионалне и туберкулозне природе; несреће на раду;
инвалидност и старост) и б) економско-социјални ризици (незапосленост, дужност
издржавања чланова породице,суспензија или ограничење рада, позив у војску); 2)
давањима, који се даље деле на: а) догађаје покривене економским давањима (смрт,
инвалидност, старост, незапосленост, суспензија или ограничењење рада, позив у
војску) и б) догађаје покривене мешовитим давањима- санитарним и економским
(несрећа и болести) и 3) економским теретима, који се деле на: а) догађаје који терете
само зараду (смрт, инвалидност, старост) ; б) догађаје који повећавају потребе (дужност
издржавања чланова породице) и в) мешовите догађаје, који истовремено терете зараду
и повећавају потребе ( несреће и болести). 737
Равнић истиче да класификација ризика
има своју практичну страну, која се огледа у чињеници да се за два или више ризика,
ако су по настанку или природи слични или сродни, може организовати грана
социјалног осигурања на истој управи и једном систему функционисања.738
Професор Лубарда наводи и поделу социјалних ризика на основне (предвиђене
конвенцијом МОР-а број 102, који су заједнички именитељ за различите моделе
социјалне сигурности), и друге социјалне ризике, последице индустријског и
нуклеарног загађења, а нарочито ризик сиромаштва (који постаје један од
најозбиљнијих ризика у 80-им и 90-им годинама прошлог и почетком XXI века), који се
ставља у шири контекст социјалне (и професионалне) искључености.739
С обзиром на узрок настанка социјалних ризика (овде, социјалних случајева),
професор Ступар разликује следећих пет категорија: 1) социјални случајеви настали
услед физиолошких узрока (нпр.болест, инвалидитет, материнство); 2) социјални
735
736
Ibid.,стр.21-22.
737
Вид. Б. Шундерић, Социјално право, op.cit, стр.77-78.
738
Ibid.,стр. 78 .
739
151
случајеви настали због вршења одређене професије (нпр. повреда на раду,
незапосленост); 3) социјални случајеви настали због породичних услова који
оптерећују родитеље породице у њиховим обавезама према породици и њеним
члановима (бројности деце); 4) социјални случајеви настали због друштвене средине
(случајеви проузроковани ратом, промена политичких режима) и 5) социјални
случајеви настали због физичке средине (поплава, ерозија, пожари, земљотреси). 740
Међутим, наведена подела није широко прихваћена у теорији, јер се код исте социјални
ризик широко одређује, те обухвата и случајеве који нису социјално заштићени.
4.1.1. Стари и нови социјални ризици
Последњих неколико година поједини аутори стварају нове класификације и

пишу о старим социјалним ризицима (болест, незапосленост, инвалидност, старост,
несрећа на раду, професионална болест, смрт издржаваоца породице, материнство,
издржавање породице) предвиђеним у оквиру Конвенције бр. 102, али и новим
социјалним ризицима као што су губитак аутономије, усклађивање професионалних и
породичних обавеза, поседовање ниских или превазиђених квалификација услед
напретка технологије, недовољно социјалне сигурности.741 Долази и до спајања
одређених ризика, те се код појединих аутора као нови јединствени ризик појављује
неспособност за рад ( incapacity for work).742 Сличну поделу даје ипрофесор Микола
(Matti Mikkola), којијасно разликује традиционалне социјалне ризике, који имају
упориште у Конвенцији бр. 102 МОР-а и нове социјалне ризике, који се махом
финансирају из буџетских прихода.743 У нове социјалне ризике квалификује:
продужење студирања, суочавање са проблемима особа са инвалидитетом, бригу о
деци, родитељство, самохрано родитељство, суочавање са проблемима старијих особа,
бескућништво и неадекватне стамбене услове, социјалну искљученост и прекомерну
употребу личних података.744 Различити облици обезбеђења од „нових“ социјалних
740
Вид. М.Ступар, Социјална политика, op.cit., стр.94-95. M.Učur, op.cit.,стр.63.
741
Giuliano Bonoli, The origins of actie social policy – labour market and childcare policies in a comparative
perspective, Oxford University Press, 2013, стр. 16-17. нав.према: Филип Бојић, ,,Правци реформе система
инвалидског осигурања у Србији'', Српска политичка мисао, број 4/2016, стр.405.
742
Ф. Бојић, ,,Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији'' ,op.cit., стр.405
743
Matti Mikkola, Employment-related and fundamental minimums of European social security, у: Kirsten
Ketscher (ed.), „Velferd og rettfeld, Festskrift til Asbjjørn Kjønstad 70 år”, Gyldendal Juridisk, Oslo 2013, стр.
400‒401. нав.према: Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit.,
стр.157.
744
Ibid.
152
ризика првенствено су настали у скандинавским земљама и већином је реч о
обезбеђењу путем недоприносних престација које подлежу тесту прихода, те се
уочавају карактеристике таргетираних престација, али се поједини ризици превазилазе
и различитим видовима социјалних услуга.745
Сходно томе, крајем XX века дошло је до појаве нових социјалних ризика услед
потребе за подмирењем нових социјалних потреба. На настанак поменутих утицале су
друштвене, економске и политичке промене, развој информационих технологија, нови
облици криминалитета, повећање потребе појединца, економска криза, флексибилни
облици запошљавање, промене на тржишту радне снаге, масовне миграције у богате
западноевропске и прекоокеанске државе. У прилог томе, професор Шундерић наводи
да су флексибилни облици запошљавања настали као последица увођења нових
технологија у процес рада (аутоматизације, компјутеризације, роботизације) и реакција
послодаваца на тзв. стандардни (типични) облик рада. 746
Иако се ,, употребом
флексибилних видова рада увећава успешност економије у целини, те тако постепено
расте и могућност трајног запослења ”747, поменути облици запошљавања доводе до ,,
опадања права запослених и стабилности запослења, а потоњи остају често без шансе
за напредовање и усавршавање''748. Стога се распрострањеност флексибилних облика
запошљавања услед недовољно високих зарадаи нестабилности запослења, негативно
одражава и на:1) односе у породици; 2) квалитет живота осигураника и осигураних
лица; 3) слабљење социјалних веза и сиромашан друштвени живот и 4) стварања нових
социјалних ризика (нпр. отежано усклађивање породичних и професионалних обавеза,
једнородитељске породице).
Док су стари социјални ризици набројани и приказани у Конвенцији број 102
МОР-а, као најзначајнији нови социјални ризици издвајају се следећи: губитак
аутономије, кршење (непоштовање) основних људских права, жртве обавезне
вакцинације, жртве криминала, једнородитељске породице, немогућност усклађивања
745
Ibid.
746
Б. Шундерић, Право Међународне oрганизације рада, op.cit., стр. 244.
747
Сенад Јашаревић, ,,Флексибилне форме запошљавања у Закону о раду’’, Радно и социјално правo, број
1-3, 2002, стр.94.
748
Јована Рајић Ћалић, ,,Флексибилизација раднних односа сa освртом на рад са непуним радним
временом’’, Страни правни живот, година LXIV, број 1/2020, стр.91. Неадекватна покривеност
системом социјалног осигурања све се чешће јавља као претња по социјалну сигурност становништва.
Нестандардни облици запошљавања, као и нестабилност запослења, могу довести до неадекватног нивоа
обезбеђења од ризика старости, болести, инвалидности или незапослености, односно недовољне
покривености системима социјалне сигурности, који уз нестандардизованост приватних социјалних
услуга представљају озбиљан социјални ризик. Вид. Марина Пантелић, Једнородитељске породице и
нови социјални ризици: импликације на социјалну политику и праксу у Републици Србији, докторска
дисертација (необјављена), Факултет политичких наука у Београду, Београд, 2019, стр.34.
153
породичних и професионалних обавеза, поседовање недовољних и застарелих вештина.
У петом, шестом и седмом делу предметног рада биће приказани традиционални
социјални ризици, док су у седмом делу рада представљени настанак, развој, појам и
карактеристике нових социјалних ризика ( губитак аутономије, жртве кршења основних
људских права, жртве криминала/насилног злочина и жртве вакцинације).
154
ДЕО ПЕТИ
ФИЗИОЛОШКИ СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ
У теорији, међу страним и домаћим ауторима, постоје различити начини

класификације социјалних ризика. Једна од најобухватнијих и најједноставнијих подела
јесте она коју дају др Александар Балтић и др Милан Деспотовић. Према поменутим
ауторима, социјални ризици се деле на физиолошке (болест, инвалидитет, старост, смрт
и материнство) и на професионалне ( несреће на раду, повреде, професионално
обољење и незапосленост).749 Имајући у виду наведену, као и поделе других
(поменутих) аутора, набројане социјалне ризике из Конвенције број 102 и ризике нове
генерације, у овом раду приказани су следеће групе социјални ризици:
а) у петом делу- физиолошки ризици(болест, старост, инвалидност и
материнство), који настају независно од обављања професије, услед физиолошких
процеса у организму;
б) у шестом делу- професионални ризици (повреда на раду, професионална
болест, телесно оштећење и незапосленост), који су у узрочно-последичној вези са
извршењем радних обавеза запосленог код послодавца, односно који настају у вези са
обављањем професионалне делатности;
в) у седмом делу- ризици који повећавају трошкове издржавања породице
(издржавање породице и смрт издржаваоца). Имајући у виду велики значај породице за
правилан развој и васпитање наших наследника, као и чињеницу да исти нарочито
погађају породични буџет (јер и наступање осталих ризика утиче на ,,породичну касу'' –
нпр. накнада за привремену спреченост код тзв.боловања исплаћује се у износу од 65%
од зараде осигураника), поменута два ,,стара'' ризика обрађена су засебном делу.
г) у осмом делу- нови социјални ризици (жртве обавезне вакцинације, жртве
насилног злочина, губитак аутономије и жртве кршења основних људских права).
749
А. Балтић, М. Деспотовић, op.cit., стр.460
155
2. Болест
2.1. Појам и врсте болести
На овом свету ништа није сигурно, осим смрти и плаћања пореза представља
чувену и препознатиљиву мисао америчког државника Бенџамина Френклина. Иако је
медицина значајно напредовала у области превенције и раног откривања болести, као и
у домену лечења болесника, смрт је саставни део људског живота.750 Мало популарна,
смрт, представља значајно обележје људског живота, те се иста, најчешће, јавља као
последица болести, али и услед несрећних догађаја (нпр.саобраћајних незгода), ратних
сукоба, самоубиства и др.
Под здрављем се подразумева стање комплетног душевног, моралног и
социјалног благостања човека, односно запосленог, и не састоји се само у одсуству
болести или слабости/немоћи- дефиниција Светске здравствене организације.751 Устав
РС јемчи свим грађанима заштиту физичког и психичког здравља 752 и прописује да
Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.753Здравље је највеће
богатство, Здрав просјак је срећнији од сиромашног краља, Здравље је уметност
живљења, Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав, У здравом телу, здрав дух, неке
су од народних изрека и сентенци мислећих људи, које су присутне у свакодневном
говору, а које изражавају драгоценост здравља754 и непроценљиву вредност живота!
Болест је физичка или ментална слабост која тражи здравствену заштиту (и
негу) и изазива неспособност за рад.755 Иста представља сва збивања у организму која
одступају од стања здравља услед дејства различитих штетних чинилаца, те може
750
Свет је постојао и пре нас, постоји и мимо нас, постојаће и без нас. Хоће ли свега нестати ако сви
људи помру? Неће. Све ће остати, и оно што знамо и оно што не знамо, само нас неће бити. Смрт чини
бесмисленим и живот и оно што се у животу ствара. А иза те страшне коби, непозната тама. Знаш крај, а
не знаш ништа о њему. Помирити се са њом не можеш, а не можеш ништа изменити.
Ни мрав не види човека целог, због своје величине човек и не постоји за мрава, видеће само прст, или
гранчицу, ако му се испречимо на пут, осетиће потрес ако растуримо мравињак. А човек према васиони
ситнији је него мрав. И зашто би постојао човек и његов начин мишљења? М.Селимовић, Тврђава, op.cit.,
стр.257-258
751
752
Устав РС (2006), члан,став 1.
753
Устав РС (2006), члан 68,став 4.
754
Српског лекара и песника, Јована Јовановића Змаја, задесила је велика породична трагедија, те је смрт
задесила младу супругу Ружу и њихову децу. Змај је спевао најлепших и најтужнијe песме, између
осталог, у својој чувеној збирци ,,Ђулићи увеоци'', посвећеној умрлим члановима породице. Једна од
његових најсентименталнијих песама је ,,Пођем клецнем'', а делови исте су следећи: ,, Вичем Богу: Она је
још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те!
Ниоткуда нема ми одјека, - / Вичем себи: Зар јој немаш лека!... / Идем станем, ка очајник клети, / Опет
зборим речи без памети: Не сме нам умрети! '' Јован Јовановић Змај, ,,Пођем, клецнем'', у: Ј. Јовановић
Змај, op.cit., стр.75.
755
156
захтватити цео организам или поједине органе. Болест може бити наследна, урођена и
стечена. Наследне болести се наслеђују од родитеља или ранијих предака (нпр.
хромозомопатија), док се урођене болести развијају за време трудноће (нпр. урођене
аномалије), а стечене болести настају током живота појединца услед дејства различитих
штетних фактора (нпр. цироза јетре, хепатитис Б, AIDS).
Ваља указати да су узроци настанка болести многобројни, те се као
најучесталији издвајају: а) биолошки узрочници (вируси, бактерије); б) хемијски
узрочници (отрови, киселине, тешки метали); в) психички узорчници (злостављање на
раду, психичко насиље у породици, увреде) и г) узрочници савременог доба (хроничан
стрес, неуредан начин живота, неправилна исхрана, неумереност у јелу и пићу,
коришћење психоактивних супстанци,незапосленост, значајан обим радних задатака-
велика оптерећеност послом, отежано усклађивање професионалних и породичних
обавеза). Болест може бити излечива и неизлечива756. Услед раног откривања болести и
одговарајућег лечења, исход болести може бити излечење без последица или излечење
са извесним последицама. С друге стране, уколико се болест открије у каснијем
стадијуму, када је иста веома напредовала и обухватила велики део органа, поменуто
обољење ће проузроковати смрти исход.
Појединац својим понашањем и начином живота може да делује превентивно и
предупреди настанак многих болести. Стога, потребно је развијати здраве навике
(физичка активност, умерена и избаланисирана исхрана, неконзумирање алкохола,
дроге и цигарета, довољно сна), здравствену културу (одлазити на превентивне,
редовне и контролне прегледе), смањити стрес и нервозу, путовати, обогатити
социјални живот и окружити се са драгим и квалитетним људима. Психолошко
здравље и сигурност запослених су једнако важни као и њихова физичка добробит. 757
Стога, као значајни фактори ризика који могу довести до погоршања физичког здравља
појединца, издвајају се: стрес, малтретирање и други облици узнемиравања, окрутност
или насиље који утичу на ментално здравље запосленог .758
756
У прилог томе наводим да је туберкулоза била неизлечива болест током XIX века, од које је
преминуло велики број становника широм света. Међу преминулима били су и најзначајнији умови
српског народа у XIX веку: песник Бранко Радичевић, владика и песник Петар II Петровић-Његош,
композитор Корнелије Станковић,економиста и министар финанција Костa Цукића итд.
С тим у вези је Б.Радичевић, на веродостојан начин, приказао последњи стадијум болести, односно
последње тренутке човекове борбе са истом: ,, Глава клону, лице потавнило/ боловање око ми попило, /
рука ломна, тело измождено, / а клеца ми слабачко колено!/ Дође доба да одем у гроба! '' Бранко
Радичевић, ,,Кад млидија’ умрети'' у: Бранко Радичевић, Песме, Школска књига, Нови Сад, 2004, стр.123.
757
Joan Lewis, Greta Thornbory, Employement law and occupational health: a practical handbook ,Publisher
: Wiley-Blackwell, Chichester (United Kingdom), 2010,стр.99.
758
Ibid.
157
Почетком овог века, болести проузроковане старењем су најзаступљенији
фактор у смртности светског становништва, те кардиоваскуларне болести узрокују 29%
укупне смртности у свету, инфективне 19%, тумори 13%, а насилне смрти око 9%.759
Водећи узрок смрти у нашој земљи су кардиоваскуларне болести, 760 док се тумори
налазе на неславном другом месту. Осим кардиоваскуларних болести и тумора, честа
су и следећа обољења: шећернa болест (дијабетес), поремећај функције штитне жлезде
услед прекомерног или недовољног лучења хормона, тумори, туберкулозa,
Алцхајмеровa болест, цирозa јетре и др. Услед развоја савремених технологија и
потрошачког начина живота, појам ,,болести зависности'' (нпр.коришћење алкохола761,
опијата, психоактивних супстанци762, коцкање) поприма шире значење, како су млади и
средовечни људи, неретко, зависни од употребе компјутера, интернета, социјалних
мрежа и мобилних телефона, као и од свакодневне куповине.
Неретко се повећање броја оболелих од малигних болести доводи у везу са
огромном количином осиромашеног уранијума баченог за време НАТО бомбародавања
(24.03.1999.године- 10.06.1999.године), које је проуроковало велику материјалну
штету763 и значајне људске губитке764 у јужној српској покрајини,765 као и у остатку
759
Иван Маринковић, ,,Узроци смрти у Србији од средине 20.века’’, Становништво, година 50, број
1/2012, стр.104.
760
Услед незадовољавајуће економске ситуације, која се одражава на лошији квалитет живота и свест о
потреби за превенирањем фактора ризика за настанак обољења, земље источног и централног дела
Европе, као и Балкана, још увек имају изузетно високе стопе смртности од болести циркулаторног
(кардиоваскуларног) система. Ibid., стр. 89-90, 95.
761
Попут конзумирања дувана,пијење алкохолних пића у Србији спада у друштвено прихватљиво
понашање.Употреба алкохола поистовећује се са традицијом и није лако замислити било коју прославу
или друштвени догађај у којој алкохол није заступљен.
На основу статистике о морталитету становништваСрбије (просек за 2016–2018), алкохол је
дијагностикован као основни узрок смрти у 644 смртна случаја, кроз 10 болести и клиничких
стања. Посматрано по старосним групама, практично није било смртности од овог узрока код
млађих од 30 година, док је код млађих од 50 година тај удео износиосвега 13%. Процена индиректног
утицаја алкохола на морталитет у Србији у периоду 2016-2018. износи просечно 1.802 случаја,
што у збиру са директним утицајем алкохола на смртност износи 2.445 умрлих на годишњем нивоу.
Број умрлих на годишњем нивоудоста је уједначен од 2015. До 2018. био је у интервалу 2.389‒2.480.
Ваљало би се подестити да свакодневни унос алкохола, према анкети из 2013, практикује 5%
становништва,што представља значајан скоку односу на 2006.годину (3%). Свакодневна конзумација
алкохола је чак шест пута заступљенија код мушкараца него код жена, при чему је ова навика највише
израженамеђу најсиромашнијом популацијом. Посебан ризик представља екстензивно пијење
алкохола, а овакву навику, макар једном у току недеље, има 4% становништва Србије (8%
мушкараца и 1% жена), са највећом учесталошћу у старосној групи 25–34 године. Иван Маринковић,
,,Алкохол као фактор смртности становништва у Србији (2016-2018)’’, Становништво, година 58, број
1, 2020, стр.94- 95.
762
Према једном истраживању, у земљама Западне Европе просечан узраст конзумената дроге све је
нижи- од 13 од 17 година. Жеља за конзумирањем дроге је показатељ успешног модела друштва: бекство
од збиље је похвала те модерне збиље. Вид. С.Панов, Породично право, , op.cit. , стр.230.
763
НАТО је на СРЈ бацио више од 23.000 бомби и ракета, а током бомбардовања погођено је 7. 643 куће,
око 300 школа, 55 болнице и 50 цркава и споменика. Нанета је огромна материјална штета, незванично
процењена на тридесет милијарди долара, док је према другим подацима износила сто милијарди долара.
158
Србије. Како би се поменути наводи ваљано испитали, Народна скупштина РС донела
је 2018.године, Одлуку о образовању комисије за истрагу последица НАТО
бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну
средину, са посебним освртом на последице које је оставила употреба пројектила са
осиромашеним уранијумом.766 Главни задатак наведене комисије јесте да утврди (не)
постојање узрочно-последичне везе између штетних продуката НАТО бомбардовања,
тј. осиромашњеног уранијума и значајног броја тешких обољења који се јављају код
грађана Србије.
2.2. Социјалне престације за случај болести
Најзначајније конвенције Међународне организације рада које регулишу

престације за случај болести су следеће: Конвенција број 24 о осигурању за случај
болести индустријских и трговачких радника и домаће послуге (1927), Конвенција број
25 о осигурању за случај болести пољопривредних радника (1927), Конвенција број 102
о минималној норми социјалног обезбеђења (1952) , Конвенција број 130 о здравственој
нези и накнадама за случај болести (1969). Према наведеним конвенцијама заштита од
ризика болести обухвата, не само медицинску негу, већ и обезбеђивање новчаних
престација за случај болести.767
Ђ.Ђукић, М.Павловић, op.cit., стр.251. Из јужне српске покрајине се иселио велики број грађана, док је
на њеној територији остао малобројан живаљ (у медијима и целој јавности се спомиње цифра око 100.000
становника- колико им је веровати), као и српске светиње. ,, Грачанице, кад бар не би била од камена, /
кад би се могла на небеса вазнети, / ко Богородице Милешеве и Сопоћана/, да друга рука крај тебе траву
не плеви, / да ти вране не ходају по паперти. (...) Да те бар можемо подићи на Тару, / у каленићку порту
те пренети/ заборавити ликове по твом олтару/ Грачанице, кад бар не би била од камена, / кад би се
могла на небеса вазнети.'' Десанка Максимовић, ,,Грачаница'', у: Р.Никчевић, op.cit. , стр.111.
764
Погинуло је између 1 200 - 2 500 цивила, а од тог броја њих 88 била су деца, док је повређено око 5
000 људи. Ђ.Ђукић, М.Павловић, op.cit., стр.251.
765
,,Косовски јунаци, заслуга је ваша/ Што последњи бесте. У крвавој страви, / Када труло царство оружја
се маша, / Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.'' М.Ракић, На Гази- местану,op.cit., стр.109. - У
једнпм старом запису из времена Косовске битке остале су овјековјечене речи, којима је цар Лазар
објавио својим витезовима, браћи и саборцима, разлоге свога привољевања Царству Небеском и које су
постале крилатица његовог Косовског завјета: ,, Боље нам је у подвигу смрт, него у срамоти живот''.
Митрополит Амфилохије, ,, Свети Лазар Великомученик'' у: Р.Никчевић, op.cit. , стр.4 Како вели
Бећковић: ,,Народ који верује да су му краљеви свети, лако поверује у своје посебне рачуне и обавезе
према Богу. Народна поезија га (кнеза Лазара) је лако убедила да је племић. Поверовао је оно што је и
сам мислио.'' М.Бећковић, ,,Српска нова ера'', , op.cit., стр.136.
766
,,Службени гласник РС’’, број 38/2018
767
159
Социјални ризик представљају трошкови здравствене заштите (здравствених
услуга и производа).768 Право на здравствену заштиту и право на новчане накнаде
(право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад и право на накнаду
путних трошкова у вези са коришћењем здравствене заштите) су права из обавезног
здравственог осигурања. Средства за финансирање права из обавезног социјалног
осигурања обезбеђује се уплатом доприноса и из других извора, у складу са законом, а
поменута средства су приход Републичког фонда.769 Здравствена заштита становништва
у свету обезбеђује се на следеће начине: 1) обавезним здравственим осигурањем- које
се финансира из доприноса радно активних лица, 2) системом опште здравствене
заштите- које се финансира из општих средстава и 3) приватним и допунским
здравственим осигурањем.770
Висина накнаде зараде за време привремене спречености за рад услед болести
износи 65% од основа за накнаду зараде, а основ представља просечна зарада коју је
осигураник остварио у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила
привремена спреченост за рад.771 У домаћем праву, осигурано лице има право на
накнаду трошкова превоза према најкраћој релацији у висини цене карте аутобуса или
другог разреда воза.772. У прилог томе, професорка Ковачевић наводи да у условима
велике незапослености, послодавци остварују много већи фактички утицај на запослене
него што их право на то овлашћује, нарочито када је реч о запосленима са атипичним
радном односом, који се, због страха од губитка посла, неретко, одлучују да се уздрже
од коришћења одсуства, независно од чињенице да привремена спреченост за рад
представља неоправдан отказни разлог.773 Следствено томе, неки запослени не користе
право на одсуство, те раде и поред болести или повреде, и то, зато што не могу себи (и
својој породици) да приуште „луксуз“ коришћења одсуства, јер би тада, уместо зараде,
остваривали накнаду која је, осим у случајевима професионалне болести, повреде на
раду и добровољног давања ткива и органа, нижа од зараде коју би остварио да није
болестан или повређен.774
768
769
Закон о здравственом осигурању (2019), члан 168.
770
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit, стр.192.
771
Закон о здравственом осигурању(2019), члан 95, став 1.
772
Закон о здравственом осигурању(2019), члан 104,став 1.
773
Љубинка Ковачевић, ,,(Не)допуштено коришћење права на одсуство због привремене спречености
запосленог на рад’’, Право и привреда, број 7-9/2012, стр.487.
774
Xenia Scheil-Adlung, Lydia Sandner, Wage continuation during sickness: Observations on paid sick leave
provisions in times of crises, International Labour Organization, Geneva, 2010, стр. 2 нав.према: Ibid.
160
Право на здравствену заштиту обухвата:1) мере превенције и раног откривања
болести; 2) прегледе и лечење у вези са планирањем породице, у току трудноће,
порођаја и до 12 месеци након порођаја; 3) прегледе и лечење у случају болести и
повреде; 4) прегледе и лечење болести уста и зуба; 5) медицинску рехабилитацију у
случају болести и повреде; 6) лекове; 7) медицинска средства.775 Наведено право
припада осигуранику (који, притом, има слободу избора лекара и здравствене установе-
болнице), као и издржаваној деци и супрузи/супругу (који немају приходе изнад
одређеног нивоа).776
Иако Устави демократских земаља гарантују једнакост за своје грађане у смислу
остваривања свих њихових права па и права на здравствену заштиту, неке друштвене
групе остале су ван многих друштвених система, било да се ради о политичким,
социјалним, образовним, културним или чак ван система здравствене заштите.777 У
прилог томе наводимо да је Уставом РС прокламовано да свако има право на
здравствену заштиту, тј. право на заштиту свог физичког и психичког здравља.778 Право
на здравствену заштиту се обезбеђује за случај настанка болести и повреде ван рада,
као и у случају повреде на раду или професионалне болести.779
2.3. Модели здравственог осигурања
Према Светској здравственој организацији постоје следећи типови модела

здравственог осигурања: Бизмарков модел (1883) који се назива ,,класичним"
(обавезним) здравственим осигурањем, или тзв. социјалним здравственим осигурањем;
2. Бевериџов модел (1948), у литератури познат као модел ,,буџетског здравственог
осигурања" или националне здравствене службе (сервиси) и 3. Семашков модел (1920)
или модел ,,државно вођене здравствене заштите”.780
775
Закон о здравственом осигурању(2019), члан 52.
776
777
Чедомир Шагрић, Оливера Радуловић, Марјана Богдановић, Роберта Марковић, ,,Социјална
маргинализација и здравље'', Acta Medica Medianae, vol.46, број 2/ 2007, стр.48.
778
Устав РС (2006), члан 68, став 1. Сходно томе, према Закону о здравственој заштити, сваки грађанин,
као и страни држављанин и лице без држављанства које је стално настањено или привремено борави у
Републици Србији, има право на здравствену заштиту, у складу са законом, и дужност да чува и
унапређује своје и здравље других грађана, као и услове животне и радне средине. Закон о здравственој
заштити ( ,, Службени гласник РС’’ , број 25/2019), члан 3,став 1.
779
Закон о здравственом осигурању (2019), члан 51,став 1.
780
Радован Дамњановић, Владан Владисављевић, Тања Араповић, ,, Модели финансирања здравственог
осигурања'' , Одитор, vol.4, број 1/2008, стр 86.
161
У систему професионалног социјалног осигурања здравствено осигурање се
финансира из доприноса (запослених и послодаваца) како би се покрили трошкови
лекарске, стоматолошке и фармацеутске заштите и болнички трошкови, 781
док се
Бевериџов систем, универзалног, здравственог осигурања базира на порезима који
уплаћују обвезници, тј. финансирање се врши из општег државног буџета тако да
перманентно долази до ,,борбе" за финансијска средства са осталим секторима који се
финансирају из буџета782. Тако, у Великој Британији, у којој је утемељен Беверџијев
модел осигурања, систем је прилично централизован, те се здравствена заштита преко
90% покрива преко Националне здравствене службе. 783 У Семашковом моделу држава
је одговорна за организовање и финансирање здравствене заштите свих грађана, а исти
се примењивао у Совјетском Савезу и другим социјалистичким земљама.
Од осигураника у систему обавезног здравственог осигурања се може захтевати
извесна партиципација у трошковима, која у начелу не треба да одвраћа осигураника од
здравствене заштите (управо због тога што се уводи допунско здравствено
осигурање).784 Партиципација пацијената у финансирању здравствене заштите постоји
у свим земљама ЕУ-а у већој или мањој мери, а основни разлог је већа ефикасност у
управљању трошковима.785 Иако се примењују различити облици партиципације,
најчешћи вид исте је учешће пацијената у плаћању прописаних лекова у процентуалном
или фиксном износу, а често се појављује и партиципација у плаћању специјалистичких
услуга (много ређе услуга опште праксе), док неке земље примењују партиципацију у
плаћању болничких услуга.786 Већина система здравствене заштите предвиђа
партиципацију корисника, и она се креће од симболичних накнада до потпуног
сношења трошкова лечења (стоматолошке услуге).787 Ипак плаћања партиципације за
781
782
Р.Дамњановић, В. Владисављевић, Т. Араповић, op.cit.,стр. 88.
783
Branimir Marković, Slavko Vukić, ,, Modeli organizacije i financiranja zdravstva u odabranim zemljama
svijeta’’, Ekonomski vjesnik, vol. 22, број 1/2009, стр.194.
784
785
Марко Матић, Огњен Ђукић, Системи здравствене заштите у БиХ: Финансијски изазови и опције за
реформу, Friedrich-Ebert-Stiftung (FES), Сарајево, 2018, стр.22, доступно на :https://library.fes.de/pdf-
files/bueros/sarajevo/14125.pdf, приступљено: 01.01.2021. године.
786
Ibid.
787
Д. Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit., стр.19. Ниски износи партиципације у
домаћем праву прописани су Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из
обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2020.годину ( ,,Службени гласник'' , број 13 од
14.фебруара 2020, 87 од 19.јуна 2020). Тако, Правилник наводи да партиципације за стационарно
лечење- по болничком дану износи 50 динара, а преглед на ултразвучном апарату- по упуту износи 100
динара (члан 14, став 1).
162
здравствене услуге ослобођене су рањиве категорије грађана у упоредном и домаћем
праву.788
Разлози за постојање обавезног здравственог осигурања („први стуб“) су, између
осталог, и у томе што је здравље појединца питање од општег значаја, односно
представља јавно добро и што појединци немају довољно знања о потреби и добрим
странама здравствене заштите.789 Обавезно здравствено (као и пензијско) осигурање
најчешће није предвиђено за запослене са високим приходима, мада им се по правилу
пружа могућност добровољног осигурања.790
2.4. Здравствено осигурање у Србији
2.4.1. Обавезно здравствено осигурање
У домаћем праву, прописане су две врсте здравственог осигурања: обавезно и

добровољно. С тим у вези Совиљ истиче да се у нашој држави, у основи, примењује
Бизмарков модел здравственог осигурања, с обзиром да се преко 90% средстава за
остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбеђује из средстава
доприноса за обавезно здравствено осигурање.791 У домаћем праву обавезно
здравствено осигурање обухвата: осигурање за случај болести и повреде ван рада, као и
осигурање за случај професионалне болести и повреде на раду.
Државе, односно њена тела уводе обавезно здравствено осигурање како би се
проширила заједнице ризика тј. обавезно, присилно, укључили нискоризични (са
становништва осигураног догађаја) појединци, те се допринос за здравствено
788
У домаћем праву, осигурана лица којима се обезбеђује здравствена заштита из средстава обавезног
здравственог осигурања у пуном износу, без плаћања партиципације, јесу:1) ратни војни инвалиди,
мирнодопски војни инвалиди и цивилни инвалиди рата; 2) слепа лица и трајно непокретна лица, као и
лица која остварују новчану накнаду за помоћ и негу другог лица, у складу са законом; 3) добровољни
даваоци крви који су крв дали десет и више пута, осим за лекове са Листе лекова, као и за медицинско–
техничка помагала и имплантате;4) добровољни даваоци крви који су крв дали мање од десет пута, осим
за лекове са Листе лекова, као и за медицинска средства, у року од 12 месеци после сваког давања крви;
5) живи даваоци органа, осим за лекове са Листе лекова, као и за медицинска средства; 6) даваоци ћелија
и ткива, осим за лекове са Листе лекова, као и за медицинска средства.Правилник о садржају и обиму
права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2020.годину
(2020), члaн 18.
789
Миле Врањеш, ,, Проблеми у финансирању здравственог осигурања у Србији’’ ,Зборник радова
Правног факултета у Новом Саду, број 3/2008, стр. 71
790
Д. Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit., стр.18.
791
Ранко Совиљ, ,, Упоредноправна анализа и изазови регулисања ифинансирања здравственог
осигурања'', Страни правни живот, број 3/2018, стр.148.
163
осигурање наплаћује се као проценат осигураникових текућих примања. 792. Следствено
томе, наведена државна интервенција путем увођења обавезе осигурања представља
интерно субвенционисање, при коме богати субвенционишу сиромашне, а здравији
мање здраве).793 Тако, постојеће генерације запослених обезбеђују права из
здравственог осигурања не само себи, него и члановима породице, корисницима
пензија и инвалиднина, незапосленим лицима пријављеним код Националне службе за
запошљавање и осталим осигураним лицима уплатом доприноса за здравствено
осигурање на зараде и из зарада.794 Сходно томе, обавезно здравствено осигурање, које
се наводи као тековина државе благостања, погрешно се назива ,,бесплатном
здравственом заштитом''.795
Професор Врањеш указује да су присутни бројни проблеми у финансирању
здравственог осигурања, те су на једној страни присутна преширока зајемчена права из
здравственог осигурања, док на другој страни имамо недовољна средства којима би се
та права реализовала.796 Врањеш наводи да је дугорочна неодрживост финансирања
здравственог осигурања на бази текућег финансирања, то јест међугенерацијске
солидарности, довела до тога да се финансирање здравственог осигурања све више
окреће мерама тржишно оријентисаног система у коме и осигураници учествују у
покривању трошкова своје здравствене помоћи – било партиципацијом, директним
учествовањем у трошковима насталим њиховим здравственим збрињавањем, било
плаћањем премија допунског здравственог осигурања. 797
2.4.2. Добровољно здравствено осигурање
У домаћем праву се уговор о добровољном здравственом осигурању закључује

на основу претходне понуде за закључивање наведеног уговора коју осигуравач даје
лицу које жели да закључи исти, а уговара се на период који не може бити краћи од 12
месеци од дана почетка осигурања, осим у законом предвиђеним случајевима .798 Стога
792
Б.Беговић, М.Лабус, А.Јовановић,op.cit., стр.378.
793
Ibid.
794
М. Врањеш, ,, Проблеми у финансирању здравственог осигурања у Србији’’, op.cit.,стр.73.
795
Б.Беговић, М.Лабус, А.Јовановић,op.cit., стр.379.
796
М. Врањеш, ,, Проблеми у финансирању здравственог осигурања у Србији’’, op.cit.,стр. 67
797
Ibid., стр. 73.
798
Законодавац је прописао да добровољно здравствено осигурање може трајати и краће од 12 месеци и
то: 1) за време боравка осигураника добровољног здравственог осигурања у иностранству, односно за
покривање трошкова здравствене заштите која се остварује у иностранству; 2) у случају када својство
осигураног лица у систему обавезног здравственог осигурања траје краћи период у складу са овим
законом и подзаконским актима донетим за спровођење овог закона; 3) за време привременог боравка у
164
се средства за финансирање добровољног здравственог осигурања обезбеђују уплатом
премија осигурања од стране лица који су закључили наведени уговор. С тим у вези
професор Врањеш указује да наведено осигурање („други стуб“) пак, омогућује да
осигураници индивидуално осигуравају права која су предвиђена основним
здравственим осигурањем.799
Врсте добровољног здравственог осигурања су: 1) допунско здравствено
осигурање - осигурање којим се покривају трошкови здравствене заштите који настају
када осигурано лице допуњује права из обавезног здравственог осигурања у погледу
садржаја, обима и стандарда; 2) додатно здравствено осигурање - осигурање којим се
покрива учешће у трошковима здравствене заштите, односно покривају трошкови
здравствених услуга, лекова, медицинских средстава, односно новчаних накнада који
нису обухваћени правима из обавезног здравственог осигурања и3 ) приватно
здравствено осигурање - осигурање лица која нису обухваћена обавезним здравственим
осигурањем, за покривање трошкова за врсту, садржај, обим и стандард права која се
уговарају са осигуравачем.800
Приватно осигурање значи да људи добровољно одлучују дали ће купити
здравствено осигурање, како би се обезбедили у случају болести.801 Тако, повећани
степен болести и изузетно високи трошкови здравствене заштите представљају велики
проблем америчког здравственог осигурања.802 Углавном се трошкови здравствене
заштите плаћају преко приватних здравствених осигурања, које не покрива све потребе
осигураника.803 Тотић скреће пажњу да се опасност којој је изложено приватно
здравствено осигурање везује за евентуално погоршање здравља грађана-осигураника и
Републици Србији осигураника добровољног здравственог осигурања, који је страни држављанин или
лице без држављанства; 4) за лица која су у току уговореног периода осигурања стекла основ за
осигурање код колективних уговора; 5) уколико издавању полисе осигурања претходи закључивање
листе покрића. Закон о здравственом осигурању (2019), члан 170, став 2; члан 179, став 1.
799
М. Врањеш, ,,Проблеми у финансирању здравственог осигурања у Србији’’ , op.cit.,стр. 71
800
Закон о здравственом осигурању, члан 174. Могућност отварања приватних стоматолошких
ординација први пут дата је амандманима на Закон о здравственој заштити из 1986. године, а приватних
лекарских ординација 1989. године. Тек након пада социјализма, посебним поглављем Закона о
здравственој заштити из 1990. године, предвиђено је обављање здравствене делатности личним радом и
прецизиране су врсте приватних здравствених установа које могу да се оснивају, као и услови, оснивачи,
права и обавезе запослених у њима. Н. Перишић, Социјална сигурност изеђу државе и тржишта,
op.cit.,стр.184-185
801
Ана Гавриловић, Снежана Трмчић, ,,Здравствено осигурање у Србији- финансијски одрживи систем'' ,
Међународна научна конференција Менаџмент 2012, Младеновац, 20-21 април 2012, стр.3. доступно на:
https://meste.org/konf/Arhiva/Man_2012/pdf/RADOVI/Gavrilovic.pdf , приступљено: 01.01.2021.године.
802
B. Marković, S. Vukić, op.cit., стр.189.
803
Ibid.
165
пораста здравствених расхода услед његовог санирања.804 Осим тога, све је присутнији
страх због западања земаља-чланица ЕУ у дужничку кризу (Португалија, Италија,
Ирска, Грчка, Шпанија) услед лаганог сиромашења грађана и њихове,из дана у дан,
слабије куповне моћи, која ће значајно угрозити фондове приватног здравственог
Kaко професорка Матковић истиче, недовољан квалитет у пружању
здравствених услуга у појединим земљама, међу којима је и наша земља, доводи до
стратификације у погледу коришћења здравствене заштите. 806
Стога, Матковићева
наводи да боље стојећи сегменти популације све више користе услуге приватног
сектора које плаћају из сопственог џепа.807
Др Совиљ истиче да би ваљало инсистирати,у оквиру добровољног
здравственог осигурања, на пружању здравствених услуга које не постоје у систему
обавезног здравственог осигурања, као и услуга већег обима и квалитета, како би се
утицало на смањење трошкова појединаца на услуге здравственог осигурања „из
џепа“.808 С тим у вези професорке Вуковић и Перишић с правом тврде да би ,, даљи
развој приватне праксе представљао повољно решење бар за део проблема, али само
уколико би био регулисан неупоредиво боље него сада. То, међутим, и даље не би било
реалистично решење за проблем неадекватног обухвата тзв. рањивих група (Роми,
избеглице, интерно расељена лица) здравственом заштитом.'' 809
2.5. Могући методи побољшања квалитета здравственог система
Примарни циљ здравствене политике поједине земље јесте постизање

финансијске одрживости здравственог система са једне стране, уз обезбеђивање већег
804
Ибрахим Тотић, ,,Нека питања у вези са финансирањем здравствене заштите у земљама-чланицана
Европске уније'' ,Медицински гласник Специјалне болнице за болести штитасте жлезде и болести
метаболизма 'Златибор', vol.17, број 43, 2012, стр.54
805
Ibid.
806
Гордана Матковић, Држава благостања у земљама Западног Балкана- изазови и опције, Центар за
социјалну политику, Београд, 2017, стр.37.
807
Ibid.
808
Р. Совиљ, op.cit, стр.158.
809
Дренка Вуковић, Наталија Перишић, ,,Социјална сигурност у транзицији-изазови и (не)решена питања
рефорими'' , у: Зоран Стојиљковић (ур.), Лавиринти транзиције, Friedrich Ebert Stiftung, ,Центар за
демократију Факултета политичких наука Београд, Београд, 2012, стр.143. Професроке истичу да иако је
стопа покривености становништва наведеним чак 93–94%, иста се и даље се може унапређивати. Такође,
наводе да се, са великом извесношћу,може претпоставити да би боље регулисан рад приватног сектора
здравства, водио побољшању положаја пацијената. Ibid.
166
обима права и шире доступности здравствене услуге целокупном становништву.810
Објективни узроци знатног повећања трошковау свету су: велики напредак медицинске
технологије и повећање старе популације становништва.811 С тим у вези професорка
Матковић скреће пажњу да због високих трошкова, потребе за лечењем остају
незадовољене, посебно међу сиромашнијим слојевима становништва. 812
Основни модели реформи система финансирања здравственог осигурања су
ограничавање или смањење трошкова увођењем „иновација“, као што су: дељење
трошкова са пацијентом (cost sharing), односно увођење делимичног плаћања трошкова
лечења и комбиновање финансирања путем јавних фондова и приватног организовања
здравствене заштите (,,јавно-приватни микс''), слободом избора лекара и обједињавање
здравственог осигурања и пружања здравствених услуга, у оквиру приватног сектора,
оснивањем „интересних заједница“ (health maintenance organizations), односно
финансирањем трошкова лечења из доприноса чланова организације, што је знатно
смањило трошкове у односу на класични систем приватног осигурања.813
Како би здравствени систем у нашој земљи боље функционисао, неопходно је,
према Перишићу, да исти одликује: 1) стављање посебног акцента на промоцију и
превенцију здравља; 2) спровођење здравствених акција како би исте биле ефикасне и
ефективне; 3) указивање посебне пажње на квалитет и на одржавање квалитета; 4)
усредсређеност ка решавању потреба и захтева људи, као и непостојање предрасуда у
њиховом коришћењу у односу на пол, старост, расу и материјалан положај; 5) обраћање
посебне пажње на едукацију здравствених кадрова и њихово усавршавање и др.814
Стога, Перишић наводи да функционисање здравственог система подразумева
унапређење здравља грађанина по принципу једнаке доступности здравствених услуга,
поштовање права пацијената, уз ефикасну употребу финансијских, људских и других
ресурса.815
810
Р. Совиљ, op.cit, стр.157.
811
B. Marković, S. Vukić, op.cit., стр.194.
812
Процењује се да око 8,5% становника Србије не може да задовољи поменуте потребе из финансијских
разлога, док је у Црној Гори проценат већи и износи 13,3%. Удео становника који процењују да не могу
да задовоље потребе за лечењем расте ако се узму у обзир и други разлози, као што су удаљеност од
здравствених установа или листе чекања, а посебно ако се укључе и потребе за стоматолошким услугама
Г.Матковић, Држава благостања у земљама Западног Балкана- изазови и опције, op.cit., стр.38.
813
Нелица Атанасијевић, Јашко Ондреј, Младен Чуданов, ,,Модели реформи финансирања примарне
здравствене заштите‘’ , Економске теме, број 1/ 2011, стр.89-90.
814
Саша Перишић, ,, Менаџмент здравственог система ’’, Радно и социјално право, број 1/ 2010,
доступно на: https://radno-pravo.org/casopis/?p=61, приступљено: 01.01. 2021. године.
815
Ibid.
167
Поједини аутори (Атанасијевић, Ондреј, Чуданов) сматрају да је најбољи начин
за повећање квалитета здравствене заштите и побољшање здравственог стања
становништва у једној држави, па и у нашој, генерисање и прихватање иновације у
свим аспектима здравственог система816 Они наводе да иновације у здравству могу
бити на нивоу: 1) читавог здравственог система (примена иновативних технологија и
мултидисциплинарних сазнања за: праћење и контролу заразних болести, надзор
животне средине и превенцију загађења, безбедност хране, праћење промена
здравственог стања становништва, разне врсте скрининга појединих група
становништва, превенцију и контролу хроничних болести, постизање одрживог
финансирања здравствене заштите становништва и 2) здравствене установе (примена
опште прихваћених стандарда, протокола и доктрина; примена добрих пракси; добро
дефинисање и унапређење организационих циљева; партнерство са локалном
привредом и локалном заједницом; повишење квалитета комуникација и појединачних
здравствених услуга).817
Велики проблем представља дискриминаторски однос здравственог система
према маргинализованим лицима и неједнакост истих са осталим грађанима, приликом
остваривања права на здравствену заштиту и услуге здравствених установа. Поред
групе „добровољно“ маргинализованих особа (особа које се одлучују за номадски
живот путујући по свету без сталног боравка, чланови разних религиозних секти,
путујући уметници...) много већи проблем представља група „принудно“
маргинализованих људи. 818 Принудно маргинализован се постаје рођењем (ако се ради
о етничкој дисквалификацији као што је случај са Ромима у нашој средини, ако се ради
о неком урођеном хендикепу, сексуална различитост или ако се ради о друштвеном
слоју кога карактерише тежи облик сиромаштва или је пак условљен женским полом)
или се то може постати током живота (стицањем неког облика хендикепа, избеглиштво,
наркоманија, ХИВ инфекцијом, проституција, незапослени, затвореници, стара лица,
хомосексуалци).819 Стога је неопходно побољшати положај наведених лица у домаћем
здравственом систему и омогућити им једнако уживање права из обавезног здравствног
осигурања, као што остварују остали осигураници и осигурана лица.
816
Н. Атанасијевић, Ј. Ондреј, М. Чуданов, op.cit., стр.89
817
Ibid.
818
Ч. Шагрић, О. Радуловић, М. Богдановић, Р. Марковић, op.cit.,стр.49.
819
Ibid.
168
2.6. Облици здравствене заштите
У англосаксонској литератури здравствена заштита се обично дефинише у три

нивоа превенције према познатој подели Левела и Клерка: 1)први ниво или примарна
превенција, обухвата период пре настанка обољења и означава унапређење и очување
здравља и спречавање и сузбијање обољења; 2) други ниво или секундарна превенција
односи се на рано откривање и благовремено лечење обољења и 3) трећи ниво или
терцијарна превенција односи се на рехабилитацију.820
Осим установа које обављају здравствену делатност на примарном, секунарном
и терцијарном нивоу здравствене заштите, разликујемо и следеће здравствене установе
које обављају поменуту делатности на више нивоа здравствене заштите: Завод за јавно
здравље; Завод за трансфузију крви; Завод за медицину рада; Завод за судску
медицину; завод за вирусологију, вакцине и серуме; Завод за анарабичну заштиту;
Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију и Завод за биоциде и
медицинску екологију.821 Здравствене установе се распоређују на територији наше
земље, у зависности од следећих чинилаца: здравствене делатности коју обављају;
броја и старосне структуре становника којима пружају здравствену заштиту; постојећег
броја, капацитета и распореда здравствених установа; степена урбанизације,
развијености и саобраћајне повезаности појединих подручја; доступности здравствене
заштите; потребног обима одређеног нивоа здравствене делатности, као и економске
могућности Републике Србије.822
Примарна здравствена заштита представља најзначајнији елемент у систему
здравстене заштите и предуслов за побољшање здравља појединца, а носиоци поменуте
заштите су домови здравља. Такође, у домаћем праву, здравствену делатност на
примарном нивоу здравствене заштите обављају: здравствена установа поликлиника,
апотекарска установа и завод.823 Први степен додира између појединца и система
820
Нада Трифковић, ,, Новине у здравственом осигурању- корак ка превентивној здравственој нези’’,
Сестринска реч, vol.22, број 78, 2019,стр.41-42.
821
Уредба о плану мреже здравствених установа ( Службени гласник РС'', број 5/2020, 11/2020, 52/2020,
88/2020), члан 31; Закон о здравственој заштити (2019), чл.101-112.
822
Уредба о плану мреже здравствених установа (2020) , члан 2, став 4.
823
Закон о здравственој заштити(2019) , чл. 74-80. С обзиром на наведене Заводе који обављају
здравствену делатност на више нивоа здравствене заштите, ваља усказати да се завод на примарном
нивоу заштите оснива се као:1) завод за здравствену заштиту студената; 2) завод за здравствену заштиту
радника; 3) завод за ургентну медицину; 4) завод за геријатрију и палијативно збрињавање; 5) завод за
палијативно збрињавање; 6) завод за денталну медицину; 7) завод за плућне болести и туберкулозу; 8)
завод за кожне и венеричне болести; 9) завод за лабораторијску дијагностику; 10) завод за радиолошку
дијагностику. (став 80, став 2)
169
здравства је у области примарне здравствене заштите у којој здравствене услуге
уживају корисници, а пружају здравствени радници.824 Поменута заштита обухвата
широк опус здравствених услуга: заштиту и унапређење здравља, спречавање и рано
откривање болести; превентивну здравствену заштиту; здравствено васпитање и
саветовање за очување и унапређење здравља, укључујући унапређење репродуктивног
здравља, као и саветовање у области раног развоја и адолесценције; патронажне посете,
здравствену негу и рехабилитацију у кући; спречавање, рано откривање и контролу
малигних болести; фармацеутску здравствену заштиту; рехабилитацију деце са
сметњама у развоју и инвалидитетом и одраслих особа са инвалидитетом; палијативно
збрињавање; заштиту менталног здравља и др. 825
У примарној здравственој заштити, да би увео у ред начин плаћања
здравствених услуга, велики број земаља је започео да примењује различите моделе, од
којих је највише помињани модел капитације, што у преводу значи глава, плаћање по
глави, главарина и сл.826 Модел подразумева да лекар ( здравствена установа) добија
капитацију за свако регистровано лице, односно, одређени износ за који треба да у
потпуности обезбеди, а самим тим и пружи, све здравствене услуге из домена своје
делатности.827
У домаћем праву секундарна здравствена заштита подразумева: 1.
специјалистичко-консултативну (обухвата сложеније мере и поступке откривања
болести и повреда, као и здравствене неге, лечења и рехабилитације оболелих и
повређених) и 2. болничку здравствену делатност (обухвата смештај пацијента,
дијагностику, лечење, здравствену негу и рехабилитацију, као и апотекарску делатност
у болничкој апотеци, у складу са законом). 828
Терцијарни ниво здравствене заштите обухвата: a) пружање најсложенијих мера
и поступака здравствене заштите и специјалистичко-консултативне и болничке
здравствене делатности, б) научноистраживачку и образовну делатност и в) обављање
824
Ибрахим Тотић, Снежана Марић- Крејовић, ,,Финансирање здравствених потреба и обрачун и
плаћање здравствених услуга’’ , Медицински гласник, Специјалне болнице за болести штитасте жлезде
и болести метаболизма 'Златибор', vol.15, број 33, 2010, стр. 46.
825
Специјалистичко-консултативна делатност може се обављати у дому здравља и другој здравственој
установи на примарном нивоу здравствене заштите, али само ако се односи на једноставније мере и
поступке откривавања болести и повреда .Закон о здравственој заштити (2019) , чл. 65- 67.
826
И.Тотић, С.Марић- Крејовић, op.cit.,стр. 52.
827
Ibid.
828
На секундарном нивоу здравствене заштите, здравствену делатност обављају: 1) болница, која може
бити: a) општа болница, која пружа здравствену заштиту лицима свих узраста, оболелих од разних врста
болести и б) специјална болница , пружа наведену заштиту оболелима од одређене болести и 2)
здравствени центар, који обавља делатност дома здравља и општеболнице. Закон о здравственој заштити
(2019) , чл. 68, 93-96.
170
апотекарске делатности у болничкој апотеци. .829 Носиоци терцијарном нивоа
здравствене заштите су: клиника, институт,клиничко- болнички центар и
универзитетски клинички центар, а исти се могу оснивати само у седишту
универзитета, који у свом саставу има факултет здравствене струке.
2.7. Заштита лица оболелих од ретких болести
2.7.1. Појам и врсте ретких болести
Према Европској повељи о правима пацијената ,,сваки појединац има право

приступа здравственим услугама које су му потребне. Здравствене установе морају
гарантовати исти приступ свакоме, без дискриминирања на основу финансијских
ресурса, места становања, врсте болести или времена доступности услугe.‘’.830
Током људске историје многе болести су биле предмет стигматизације, болесни
од тешких (заразних) болести су били изопштени из друштва.831 У XX веку
човечанство се поново сусрело са проблемом изразите стигматизације и
маргинализације и то у случају инфицираних и оболелих од АИДС-а и истоплоно
оријентисаних особа. 832
Ретке болести су животно опасне или хронично исцрпљујуће болести, које су
тако мале преваленце (мали број оболелих унутар популације) да су потребни
заједнички напори државе и грађана како би се спречио број обољења и рани
морталитет оболелих, као и да би се побољшао њихов квалитет живота и социјално-
економски положај.833 Стога, ретке болести су оне које погађају мање од 5 лица на
10000 особа,834 те је стопа обољевања код истих 1:2000).
Златановићева наводи да Француска представља прву земљу чланицу Европске
уније која је донела Национални план за ретке болести 2004. године. 835 Такође, истиче
да се као антипод Француској узима Немачка која, данас, нема Национални план за
829
Закон о здравственој заштити (2019), члан 69.
830
Eвропска повеља о правима пацијената (The European Charter of Patients' Rights), 2002, члан 2.
831
Ч. Шагрић, О. Радуловић, М. Богдановић, Р. Марковић, op.cit.,стр.51
832
Ibid.
833
Одлука број 1295/99 EЗ Европског парламента и Савета од 29. априла 1999 ( Decision No 1295/99/EC of
the European Parliament and of the Council of 29 April 1999), доступно на:
https://ec.europa.eu/health/archive/ph_overview/previous_programme/rare_diseases/raredis_wpgm99_en.pdf
, приступљено: 01.01.2021.године.
834
Ibid.
835
Сања Златановић, ,, Национални план за ретке болести-упоредноправни приказ ‘’, Страни правни
живот, број 1/2013, стр.293
171
ретке болести, али која због своје дуге традиције, у развоју система социјалне заштите
тзв. Бизмарковог модела социјалне заштите, предвиђа да сваки пацијент има пуно
здравствено осигурање које укључује превентивне, дијагностичке, терапијске и
рехабилитационе мере што обухвата и пацијенте оболеле од ретких болести.836
Сматра се да преко 80% ретких болести има наследну основу, али међу ретке
болестисе убрајају и оне које су стечене у току живота, као што су ретки канцери, ретке
инфективне болести и ретке аутоимуне болести. 837
Такође, узрок неких ретких болести
је и даље непознати, те за њих нигде на свету, тренутно, не може бити постављена
дијагноза. 838
Упркос томе што су ретке у популацији, оне представљају важан
медицински и социјални проблем са којим се сусрећу здравствени системи широм
света.839 Према процени Европског комитета за ретке болести, око 8 процената
популације болује од ретких болести, а то значи да би по тим проценама у Србији
требало да има око пола милиона оболелих што је запрепашћујуће велики број (по
процени Националне асоцијације студената фармације Србије број оболелих од ретких
болести у Србији је око 230 000).840 С тим у вези Стојковић Златановић истиче да
наведена лица можемо класификовати, са становишта радног права, односно према
радној способности и могућностима радног ангажовања, на она чија ретка болест
узрокује: 1) хронично стање које се може одржавати под контролом применом
адекватне терапије и 2) односно, доводи до инвалидитета, а за која је већ у радном
законодавству Србије предвиђена посебна заштита права на раду и у вези са радом
Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом,
као и Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.841
836
Ibid.
837
Маја Стојиљковић, ,,Ретке болести-медицински проблем'' , у: Марта Сјенчић, Марко Миленковић
(ур.),
Друштвени и правни положај особа са ретким болестима и њихових породица у Србији, Удржење
правника за медицинско и здравствено право Србије-СУПРАМ, Институт друштвенох наука, Београд,
2016, стр.25
838
Ibid.
839
Душанка Крајиновић, Јасмина Арсић, Драгана Јоцић, Андријана Милошевић Георгијев, Љиљана
Тасић, Валентина Марковић, ,,Процена знања и ставова фармацеута о ретким болестима и лековима за
ретке болести’’, Acta Medica Medianae, vol. 52, број 2, 2013, стр.23.
840
Драган Јанковић, Татјана Станковић, Петар Рајковић,Александар Миленковић, ,,IT подршка
ублажавању проблема ретких болести ‘’,Infotex, Јахорина, vol.10, 2011, стр.501.
841
Сања Стојковић Златановић, ,,Радноправни и статус у систему социјалне заштите лица оболелих од
ретких болести у Републици Србији – стање и перспективе'', у: М. Сјеничић, М. Миленковић (ур.),
Друштвени и правни положај особа са ретким болестима и њихових породица у Србији, op.cit, стр.147-
148.
172
2.7.2. Институције и организације у области заштите од ретких болести у Србији
У домаћем праву, центри за ретке болести су здравствене установе на

терцијарном нивоу здравствене заштите које обављају следеће послове за одређену
врсту ретких болести: 1) дијагностику оболелих од ретких болести и збрињавања
истих; 2)вођење регистра оболелих и њихове едукације ; 3) пренатални и неонатални
скрининг и генетско саветовалиште и 4) сарадња са референтним иностраним центрима
за дијагностиковање и лечење ретких болести, као и са мрежом европских и светских
организација за ретке болести.842
Национална организација за ретке болести Србије- НОРБС основана је
2010.г.како би се побољшао положај и квалитет живота особа са ретким болестима у
нашој земљи. Чланица је Европске организације за ретке болести- ЕУРОРДИС.843
НОРБС ради социјалне интеграције особа са ретким болестима и подизања свести
грађана и надлежних институција, организује конференције, саветовања и округле
столове. На наведеним окупљањима разматрају се питања која се односе на побољшање
положаја наведених лица и указује се на проблеме са којима се исти свакодневно
суочавају.Често се у друштву самоиницијативно стварају поједина удружења за
појединачну ретку болест, док их за неке практично нема, делимично и због мањег
броја пацијената.844 Треба имати у виду да језичка баријера може бити чест узрок
непостојања интернационалних удружења односно прикључењу таквим
удружењима.845
Републичка комисија за ретке болести основана је решењем министра здравља
2011.године, а њени главни задаци представљају: дефинисање националне политике у
области ретких болести, предлози мера и активности у циљу ране дијагностике ретких
болести, као и низ других задатака од значаја за квалитет живота лица оболелих од
ретких болести.846 Први пут у домаћем праву усвојен је Програм за ретке болести у
Републици Србији за период 2020-2022 године, заједничком иницијативом
министарства здравља и Националне организације за ретке болести Србије, којим се
настоји обезбедити унапређена здравствена заштита и квалитет живота лица оболелих
842
Наведени центри могу обављати и друге послове, ако се исти предузимају ради унапређивања
дијагностиковања и лечења оболелих од ретких болести. Закон о здравственој заштити(2019), члан 72.
843
844
Д. Јанковић, Т. Станковић, П. Рајковић,А. Миленковић, op.cit., стр.502.
845
Ibid.
846
Програм за ретке болести у Републици Србији за период 2020-2022 године ( ,,Службени гласник РС '',
број 86 / 2019), део 3, члан 3.
173
од ретких болести и то:1) побољшана превенција и дијагностика ретких болести и 2)
унапређено лечење, нега и социјална заштита лица оболелих од ретких болести.847
2.7.3. Буџетски фонд за лечење обољења,стања или повреда које се не могу успешно
лечити у Републици Србији
Буџетски фонд за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно
лечити у Републици Србији основан је Одлуком Владе 848, тек у августу 2014.
године. Међутим, potins sero quam numquam849 и како је оснивање поменутог фонда res
publica850 , јер омогућава лечења грађана Србије у иностранству уколико се њихова
обољења не могу успешно лечити у нашој земљи. Ваља истаћи да иако је велики број
корисника наведеног фонда имало неку врсту ретке болести, исти не представља Фонд
за ретке болести, како га многи погрешно називају. Следствено томе, сврху образовања
Буџетског фонда представља обезбеђивање додатних средстава за лечење обољења,
стања или повреда, као и лечења оболелих од одређених врста ретких болести које су
излечиве, а које се не могу успешно лечити у Републици Србији, за које РФЗО не може
да обезбеди довољан износ средстава за лечење од уплате доприноса за обавезно
здравствено осигурање и из других извора финансирања. 851
Пацијент или законски заступник, уз достављање одговарајуће медицинске
документације, подноси захтев за доделу средстава, на предлог три лекара
специјалиста. Захтев се подноси Комисији за доделу средстава из Буџетског фонда, која
даје стручни налаз, мишљење и оцену о захтеву, а министар здравља доноси одлуку о
додели средстава из Фонда. Међутим, приликом додељивања средстава из Фонда
847
Програм за ретке болести у Републици Србији за период 2020-2022 (2019), део 4, члан 2.
848
Одлука о отварању Буџетског фонда за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно
лечити у Републици Србији( ,,Службени гласник РС'', број 92/2014, 122/2014,131/2014)
849
Боље икад, него никад ( латинска максима).
850
Општа (јавна) ствар (латинска максима).
851
Здравствени систем задовољава углавном потребе просечног пацијента и просечне потребе
становништва Републике Србије, док оно што излази ван просека, као што су, често, потребе за
здравственим услугама особа са ретким болестима, често остаје без адекватног одговора система
здравственог осигурања. Следствено томе, оснивање Буџетског фонда за лечење обољења, стања или
повреда које се не могу успешно лечити у Републици Србији било је неопходно, с обзиром на ограничена
средства којима располаже Републички фонд за здравствено осигурање. Марта Сјенчић, Марко
Миленковић, ,,Правни положај оболелих од ретких у Србији: Организација здравствене службе,поступци
покривања трошкова дијагностике и лечења из различитих извора финансирања и подела надлежности
између тела релевантних за ретке болести'' ,у: М. Сјеничић, М. Миленковић (ур.), Друштвени и правни
положај особа са ретким болестима и њихових породица у Србији ,op.cit, стр.105
174
приоритет имају деца и млади,852 а исти се финансира на различите начине- средствима
из буџета, донација, легата, поклона, као и других јавних прихода. Стога, сваки
појединац може уплатити донацију на рачун Буџетског фонда, који је доступан на сајту
Министарства здравља853 и својим малим доприносом учествовати у борби за животе
оболелих!
2.7.4. Положај лица оболелих од ретких болести
Проблеми са којима се суочавају оболели од ретких болести су бројни:

неблаговремено постављање тачне дијагнозе, сложеност лечења и пружања
здравствених услуга, висока цена лекова и трошкова лечења, недовољна научна
истраживања из поменуте области, непостојање одговарајућих медицинских помагала,
административне препреке у поступку остваривања права из области социјалне
заштите.
У свету је последњих година приметан пораст интересовања здравствених
власти и јавности о ретким болестима и лековима за њихово лечење.854 Како су
трошкови лекова „сирочића” исти у развијеним и земљама у развоју, последњим је
веома тешко да приуште такве терапије. 855 У домаћем праву се лекови за ретке болести
обезбеђују на више начина и то: 1) из буџетских средстава; 2) из средстава обавезног
здравственог осигурања, 3) из средстава РФЗО по основу Правилника о садржају и
обиму права на здравствену заштиту; 4) из средстава РФЗО, по основу Правилника о
852
Буџетски фонд служи за лечење обољења, стања или повреда и лечења од одређених врста ретких
болести које су излечиве. Велики број ретких болести, међутим, није излечив, али то не значи да особама
које од њих болују треба ускратити право на дијагнозу, третман и задовољавање основних животних
потреба (специјализована храна, пелене и слично). Према томе, одлуку треба кориговати и у том смислу
што ће се овај део одредбе уклонити, јер може представљати препреку за лечење оболелих од ретких
болести који се не могу надати излечењу, али се могу надати достојанственом животу, уз своју болест.
Ibid., стр.105-106.
853
Подаци са сајта Министарства здравља ,од 21. октобра 2020.године, наводе да су добровољни
трансфери од физичких и правних лица, који су планирана у износу од 10.000.000,00 динара, остварени у
износу од 10.202.200.00 динара. Средства у износу од 15,467,105.21 динара су пренета у 2020.годину и
евидентирају се као неутрошена средства из донација из претходних година и биће расположива за
трошкове лечења, као и друге трошкове у вези са лечењем, односно утврђивањем дијагностике, који ће
се плаћати из Буџетског фонда. Такође је истакнуто да је рачун у НБС затворен у 2019.године, док је
отворен код Управе за трезор наменски девизни подрачун 840-248731 59. Салдо на девизном рачуну, на
дан 31.12.2019.године, износи 2.099,88 евра и пренет је у 2020.годину.доступљно на
сајту:https://www.zdravlje.gov.rs/vest/351126/izvestaj-o-izvrsenju-budzeta-za-2019-godinu-za-budzetski-fond-
za-lecenje-oboljenja-stanja-ili-povreda-koje-se-ne-mogu-uspesno-leciti-u-republici-srbiji-.php,
приступљено:25.01.2021.године.
Давно је речено да човека не чини интелигенција, но срце! С тим у вези, Његош вели ,, У добру је лако
добар бити, / на муци се познају јунаци! '' П.П.Његош, op.cit., стр.27.
854
Д. Крајновић , Ј. Арсић, Д. Јоцић, А. Милошевић Георгијев, Љ. Тасић, В.Марковић, op.cit.,стр.28.
855
Ibid., стр. 24
175
упућивању осигураних лица на лечење у иностранство и 5) из сопствених средстава
здравствених установа.856
Због чињенице да су цене појединих иновативних орпхан лекова, којима се могу
успешно лечити само неке болести (нпр. Гошеова болест, Фабријева болест), веома
високе, тако да могу оптеретити државне здравствене фондове, фармацеутска
индустрија обично не региструје, већ често донира ове лекове у хуманитарне сврхе за
најтеже случајеве, док држава не прихвати партиципирање у финансирању лечења ових
болесника.857 Стога се многи пацијенти оболели од ретких болести и чланови њихових
породица, током процеса постављања дијагнозе, лечења и/или рехабилитације, сусрећу
са низом тешких животних околности, у борби са којима им је потребна додатна
материјална подршка.858 Поменуте особе се свакодневно суочавају са различитим
облицима дискриминације, као и са стигматизацијом и социјалном искљученошћу, због
недостатка емпатије и неразумевања заједнице за њихове нарочите потребе и тешко
здравствено стање.
Одраслe особе која уживају статус потпуно радно неспособних лица и која нису
остварила право на рад (односно немају захтевани стаж осигурања), као и деца,
остварују права из социјалне заштите, пре свега, право на додатак за помоћ и негу
другог лица или право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица у зависности од
степена оштећења, уз могућност остваривања права на новчану социјалну помоћ или
увећану новчану социјалну помоћ, у зависности од утврђеног материјалног стања. 859
Одрасла лица оболела од ретких болести која имају законом одређен минимални стаж
осигурања, према одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, остварују
право на инвалидску пензију, као и одређена права из социјалне заштите у случајевима
озбиљних оштећења здравља и потребе за негом (нпр. право на додатак за помоћ и негу
другог лица, право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица) или лошег
856
Програм за ретке болести у Републици Србији за период 2020-2022 године ( 2019), део 3, члан 6-7.
857
Д. Крајновић , Ј. Арсић, Д. Јоцић, А. Милошевић Георгијев, Љ. Тасић, В.Марковић, op.cit., стр.24.
858
Најважнија замерка којa се износи на рачун здравственог система тиче се његове неефикасности, која
проистиче из одређених структурних мањкавости, које се тичу: а) генерално лошег односа према
третману оболелих од ретких болести; б) лошег функционисања мреже здравствених институција; в)
међуинституционалних и унутаринституционалних ривалитета; г) недостатка основних дијагностичких
средстава; д) тешкоће у приступу лечењу и рехабилитацији и ђ) расположивих људских
(професионалних и eкспертских) ресурса. Исидора Јарић, Милош Миленковић, ,,Мапирање места
потенцијалне дискриминације из перспективе особа оболелих од ретких болести и чланова њихових
породица- разултати квалитативногистраживања '', у:М. Сјеничић, М. Миленковић (ур.), Друштвени и
правни положај особа са ретким болестимаи њихових породица у Србији,op.cit, стр. 193, 208.
859
С. Стојковић Златановић, ,,Радноправни и статус у систему социјалне заштите лица оболелих од
ретких болести у Републици Србији – стање и перспективе'', op.cit, стр. стр.171.
176
материјалног стања (право на новчану социјалну помоћ, право на увећану новчану
социјалну помоћ).860
2.7.5. Мере за унапређење положаја оболелих од ретких болести
Како законодавац није у потпуности регулисао положај особа са ретким

болести, правне празнине у овој области су значајне, те се поменуте особе суочавају са
разним администартивним потешкоћама у остваривању својих новчаних и неновчаних
престација. Услед стављања знака једнакости између особа са ретким болестима и
особа са инвалидитетом, први се не препознају аутономно, те често не уживају
одговарајућу заштиту у систему социјалне заштите. Потребно је спровести програме
едукације и додатне обуке, како би се запослени при надлежним институцијама боље
упознали са правима и нарочитим положајем особа са ретким болестима. Све то из
разлога, да би се предупредили пропусти у њиховом раду, а особе којима је помоћ
фондова непоходна, не би остале без новачних престација. Стога, већом доступношћу
флексибилних облика запошљавања (нпр. рад са непуним радним временом.) уважио
би се нарочит положај особа са ретким болестим, а исте би се радним ангажовањем
осећале, као равноправни чланови заједнице, значајним и корисним како за породицу,
тако и за друштво.
Свакодневица особа оболелих од ретких болести препуна је чудесних обрта, у
којима они бивају заробљени у пукотинама одређених протокола и препуштени доброј
вољи изузетних појединаца који имају снаге да искораче изван постојећих протокола.
861
Следствено томе, лица оболела од ретких болести треба да уживају статус посебне
категорије запослених, односно лица која траже запослење, како би се мерама
позитивне дискриминације, по угледу на регулативу којом се регулише статус лица са
инвалидитетом, олакшала њихова професионална интеграција и потпуно укључивање у
друштвену (и радну) заједницу.862
Услед сложености откривања поменутих болести и ,,реткости'' истих, преко је
потребно да лекари вештаци, на стручан и ваљан начин, процене радну способност
оболелог лица, имајући у виду карактеристике специфичног обољења и његову
могућности за рад . Послодавци у Србији имају низак праг толеранције у односу на
860
Ibid.
861
И. Јарић, М. Миленковић, op.cit.,стр.205.
862
С.Стојковић Златановић, ,,Радноправни и статус у систему социјалне заштите лица оболелих од
ретких болести у Републици Србији – стање и перспективе'', op.cit, стр.170.
177
било какве посебне потребе запослених, а привредни систем, који у великој мери
функционише унутар поља сиве економије, нема развијене унутрашње механизме
путем којих би штитио оболеле раднике од самовоље послодаваца.863 У том смислу
посебно рањиву категорију запослених чине они који имају уговоре на одређено време
и они који раде у приватним фирмама.864 Стога је потребно предупредити и
санционисати сваки вид дискриминације особа са ретким болестима (нарочито на
радном месту), као и ситим омогућити коришћење плаћеног одсуства за потребе
дијагностике и терапије.
Стојковић Златановић указује да треба имати увиду да свака ретка болест има
импликације на животе чланова породице оболелог лица коме су неопходни стална
нега и помоћ и на њихову социјалну сигурност. Стога, истиче да се члановима
породице, у индикованим случајевима, морају предвидети, по угледу на решења у
упоредном праву, следеће мере: a) посебне мере политике рада и запошљавања (право
на скраћено радно време, право на рад са непуним радним временом, право на
заснивање радног односа на основу неког флексибилног уговорног ангажмана), као и
социјалне заштите (пре свега, признавање статуса родитеља неговатеља, односно
неговатеља члана породице).865
Пожељно би било формирати један централни репозиторијум (систем
електронских сервиса који омогућавају чување, архивирање и презентацију података)
са релевантним подацима из историја болести пацијената оболелих од ретких болести,
како би се створила довољна количина репрезентативних података, која би била
критична маса довољна за много квалитетнија истраживања и кориговање постојећих
процедура у лечењу ових болести.866 Тако би приликом откривања пацијената са
ретким болестима лекари релевантне податке остављали у централни репозиторијум,
те приступ наведеном репозиторијуму би требало омогућити свим истраживачима који
желе да се баве проучавањем ових болести, као и радницима запосленим на клиникама,
а у виду чувања података које имају на својој клиници. 867
863
И. Јарић, М. Миленковић, op.cit.,стр.220.
864
Из ових разлога многи оболели од ретких болести и чланови њихових породица прибегавају
различитим стратегијама мимикрије/прећуткивања и/или конформирања постојећим условима ма како
они били за њих неповољни, а понекад чак и контраиндиковани њиховом основном здравственом
проблему. Ibid., стр.220-221.
865
С.Стојковић Златановић, ,,Радноправни и статус у систему социјалне заштите лица оболелих од
ретких болести у Републици Србији – стање и перспективе'', op.cit, стр.172.
866
Д. Јанковић, Т. Станковић, П. Рајковић,А. Миленковић, op.cit., стр.501.
867
Ibid.
178
2.8. Препоруке за побољшање функционисања система здравствене заштите
Најчешћи проблеми са којима се сусреће наш здравствени систем су

материјално-финансијске природе али постоје и многобројне слабости у области
организације и функционисања здравствене заштите и то: ниске зараде здравствених
радника, здравствени капацитети изнад оквира економских могућности друштва,
застарела опрема, неквалитетан информациони систем, нефункционално организована
здравствена служба, неадекватан метод плаћања здравствених услуга и нејасан начин
финансирања здравствених установа, лоше пројективане потребе и приоритети у
здравственој заштити, велики проценат немедицинског особља у здравстрвеним
установама.868 Стога, неопходно је спровести свеобухватне реформе у систему
здравствене заштите како би се повећала њена ефикасност и доступност, за све грађане
наше земље, без дискриминације.
Како наступање болести онемогућава нормално функционисање организма и
остваривање зараде појединца, потребно је повећати новчане износе социјалних
престације из области здравствене заштите. Преко је потребно пружити грађанима
медицинске прегледе, постављање дијагнозе, лечење, операције и контролне прегледе,
као и медицинска помагала и рехабилитацију, у примереном року, без дугих листа
чекања, како се здравствено стање осигураника не би додатно погоршало, а болест
проширила на остале органе. Пошто су процедуре у здравственим установама
неразумљиве просечном грађанину, а нарочито старијим лицима и становништвуу
руралним подручјима, због њихове необразованости и социјалне искључености,
неопходно је поједностављење истих ради једнаке доступности здравствене заштите
свим грађанима Србије.
Професорка Матковић наводи да ће , на дужи рок посматрано, обуздавање
расхода за здравство представљати основни изазови на Западном Балкану, имајући у
виду не само старење и већа очекивања становништва, већ и модерне технологије и
лекове који стварају велики притисак на пораст издвајања за ове намене.869 Стога,
професорка указује да уколико поменуте желе да спрече одлив лекара и медицинског
особља, исте ће морати додатно да повећају и плате, макар у појединим сегментима
здравствене заштите. 870 Услед масовног одласка медицнског особља и лекарског кадра
у иностранство, претежно у западноевропске и скандинавске земље, државе су
868
А. Гавриловић, С. Трмчић, op.cit., стр.4.
869
Г.Матковић, Држава благостања у земљама Западног Балкана- изазови и опције, op.cit., стр.43.
870
Ibid.
179
принуђене да предузму значајне мере како би се смањио број миграција (повећање
зарада; регулисан и пристојно плаћен сменски и прековремени рад; олакшано добијање
специјализација; улагање у здравствену инфраструктуру; додатно запошљавање
медицинског особља ради смањења оптерећеностипостојећег - нарочито услед
пандемије вируса COVID-19) и предупредио ,,колапс'' здравственог система.
Услед ниских износа социјалних престација за случај наступања
болести,неопходно је повећати износе истих, као и побољшати квалитет услуга
здравствене заштите, како би грађани могли да се, на пристојан начин, лече у старости
(и младости). Како не би живот особа оболелих од ретких болести зависио од броја
СМС порука и донација хуманих грађана, преко је потребно значајније издвајање
буџетских средстава за лечење оболелих ( колико је наведено и могуће због ниског
привредног раста, великих миграција у иностранство и значајне незапослености ).
Међутим, предложена повећања у супротности су са настојањима држава
Балкана да смање буџетске расходе и прилив средстава у здравствени систем, те се
поменуте налазе пред тешким и незахвалним избором: 1) да ли омогућити право свим
грађанима на једнаку здравствену заштиту871 која се може остварити већим издвајањем
новчаних средстава у овај систем или 2) посегнути за ,,рационалнијим'' коришћењем
поменутих средстава и довести у питање фукнционисање здравственог система услед
миграција здравственог кадра?! Уистину, претходних година се у Србији значајно
издвајају буџетска средства за,несметан и пристојан, рад поменутог система (узастопно
повећање зарада, изградња нових и реновирање постојећих болница, осавремењивање
медицинске опреме), те је начињен знатан и веома запажен, али ипак недовољан, корак
у борби за ваљано пружање здравствене заштите и здравствених услуга, као и за
останак стручног кадра у матици.
Треба скренути пажњу да је од изузетног значаја за правилно функционисање
овог система и вођење немилосрдније борбе против корупције, која је пустила корене у
нашем здравственом систему, предузимање следећих мера: a) повећање зарада
лекарима и медицинском особљу како би се исти стимулисали да боље и одговорније
раде свој посао и да не захтевају/примају награду- част, од грађана за свој рад, јер ,,
богата је тешко даровати, сита госта још теже частити'' ; б) неселективно
санкционисање и строжије кажњавање истих– изрицање казни за извршена кривична
дела против здравља људи, кривична дела против службене дужности и др. С тим у
871
Свако има право на заштиту свог физичког или психичког здравља. Устав РС (2006), члан 68,став 1.
180
вези, професорка Перишић истиче да корисницима преостаје опција плаћања за
одређене услуге у приватном сектору услед немогућности остваривања права на исте у
државном сектору, по основу осигурања. 872
Професорка наводи да је усмеравање
популације ка приватној пракси, резултовало додатним издвајањима за лечење и
медикаменте, што је водило ка даљем сиромашењу иначе сиромашног становништва и
увећању стварних трошкова за здравство. 873
2.9. Закључна разматрања
Скрећем пажњу да након завршетка Великог рата874 (1914-1918) положај лекара

и медицинског особља у Србији није био довољно признат и цењен, и поред приказане
надљудске борбе поменутих, у спасавању значајног броја људских живота. Стога се не
можемо надати нечему бољем , данас, у 2021.години, када је последњи рат био пре
више од 20 година услед чињенице да је амнезија обележје памћења нашег народа!
Наиме, године 1922. када је прошло два лета након оснивања Медицинског факултета у
Београду, Министарски савет је размишљао о укидању поменутог факултета под велом
,,рационализације државног буџета'' , а заправо услед проблема у вези са организацијом
наставе и научног рада наставничким кадром.875 У прилог томе, Српско лекарско
друштво је у Резолуцији указало ,, господин минастар просвете не сме заборавити да су
културне тековине српског народа неприкосновена својина Срба, до које се дошло не
само тешким материјалним жртвама у борбама за ослобођење свих српских земаља, у
којима је положило животе 50 % српски лекара, те да ће те културне тековине бранити
не само српски лекари него сав српски народ'' 876.
Inter nos, surdo fabulam narat!877 Стога је узалуд др Арчибалд Рајс свесредно
писао и указивао на мањкавост система вредности878, као и на колективну амнезију879 у
872
Н.Перишић,Социјална сигурности између државе и тржишта,op.cit.,стр.155-156.
873
Ibid., стр.155.
874
Толстој је говорећи о Србији пред Први светски рат, рекао: ,, Није битан политички положај Србије.
Најважнији је степен народног јединства, висина узајамне љубави, снага солидарности, чврстина слоге.
Народ који има та својства и у поразу је непобедив, морално и духовно је несавладив. '' Укрепљени у
врлини, ревносни за подвиг, пламено жељни слободе. Вид.С.Панов, Породично право, op.cit., стр.396.
875
'' Ј.Ј.Симић, op.cit., стр.14.
876
О хуманости, родољубљу и пожртвованости те генерације лекара сведочи и последња забелешка у
дневнику др Живка Влајића, умрлог од пегавог тифуса у Алексинцу 1914.године: ,, Данас се осећам
доста хрћаво. Нека језа ме спопала!Легао бих, ал'не бих, сваки гледа у мене и очекује помоћ од мене!
Морам дакле на све да мислим, а на себе ако стигнем!'' Ibid.,стр.14-15.
877
Међу нама,глувом причаш причу( латинске изреке).
181
Србији, и по томе насловио чувену књигу, Чујте Срби: чувајте се себе! Велики
пријатељ и поштовалац српског народа, др Рајс, превидео је да , како професор
Лубарда наводи, ,,сваки појединац и свако друштво могу само до одрећене границе да
прихвате истину о себи''880 и да исту мењају.
3. Старост
3.1. Старост као социјални ризик
Старост881 представља случај који трајно лишава неко лице могућности да

својим радом прибавља себи средства за живот, односно, да има услове стандарда
живота једнаке или приближне са другим грађанима.882 Старост као социјални ризик се
састоји у навршењу година живота и минималног стажа, за који су уплаћени доприноси
у систему професионалног социјалног осигурања, који су услов за стицање права на
878
Српски народ је амбициозан, а храбар народ и треба да буде амбициозан, али није љубоморан.
Љубомора је тековина оног изрођеног дела становништва, дела који чини „интелигенцију", како се она
неоправдано назива(...) Ваша омладина која трчи за чиновничком службом добро зна да јој плата неће
бити сјајна, али рачуна да ће то надокнадити митом и другим ситним радњама. Уз то, она кани да живи
безбрижно са што је могуће мање рада. Чак јој ни на памет не пада да је у добро уређеној држави сваки
чиновник мала карика у ланцу који покреће точак државе и да свака карика мора пратити то крстање
како би тај точак произвео максимум корисног рада. А.Рајс, op.cit., стр.6, 23.
879
Шта сте учинили за своје ратне инвалиде? Од свих земаља које су учествовале у рату ваша се најгоре
односи према њима. Док се неколико стотина ваших бивших министара, саможивих политичких
професионалаца, који, у већини случајева, ништа нису учинили за отаџбину, већ обилато напунили
џепове, сређују себи исплаћивање „пензија" које вас коштају небројених милиона, инвалиди вам могу
умирати од глади. А шта је са војницима и официрима који нису штедели крв и здравље да бисте ви били
слободни? Јесте ли поступали с њима како то они заслужују и како вам дужност налаже? Не! Многи, чак
и најзаслужнији официри су пензионисани, а да им нисте нашли посао у цивилству који би њима и
њиховим породицама обезбеђивао пристојан живот. Исто тако сте поступали и са војницима, а сву
благонаклоност сачували сте за штићенике тренутних моћника. Ibid., стр.4-5.
880
,,Та граница је одрећена индивидуално и разликује се од појединца до појединца и од друштва до
друштва. Преко те границе долази до личних и друштвених потреса и ломова.’’ Бранко Лубарда,
..Демократија: истине и илузије-идеје и институције’’, Анали Правног факултета у Београду, година 28,
свеска 3,1990, стр.343.Ипак, као народ нисмо мудри као Калхант, ,,Тесторов син, од свију што најбоље
толкује птице./ Он је садашњост знао да види, будућност и прошлост, /ахејским лађама он је под Илиј
пут показив'о / врачањем својим, а тим га обдарио Фебо Аполон''. Хомер, op.cit., стр.7.
881
Мудри Дучић вели да ,,треба имати много мудрсти, па знати остарити без ружноће, без пакости и туге;
три кобне ствари које иду заједно'' . У вези с тим Пандуровић наводи да у старости ,,бледе наше душе,
седе наше власи, трагови се драгих успомена перу, а одјека стари не налазе гласи.'' Стога, даље наводи
,,живот, то је кошмар, идеали- траље''. Сима Пандуровић , ,,Родна груда'', у:Љ.Бајић, М.Павловић,
З.Мркаљ, Читанка: Српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и средњих стручних школа,
882
М. Ступар, Социјална политика,op.cit.,, стр.104
182
старосну пензију, како би се пружила сигурност против евентуалног умањења прихода
услед година живота.883
Услед наступања , не тако пријатне, старости осигураник стиче право на
социјалну престацију у виду старосне (или привремене) пензије. Штавише, у
упоредном праву предвиђа се и социјална пензија за егзистенцијално угрожене
појединце, који не остварују потребне услове за стицање права на старосну пензију, као
вид новчане помоћи и увиђавности државе за основне потребе њених грађана. Доцент
Бојић истиче да се наступање социјалног ризика старости не везује за психофизичко
стање појединца већ се доводи у везу са одређеним годинама живота, које представљају
просечне године у којима опада психофизичка активност и могућност да се приходи
стичу на основу рада.884 С тим у вези професорка Ковачевић указује да Конвенције
број 102 и 128 МОР-а заснивају осигурани случај на одређеним годинама живота, а не
на завршетку радног века или престанку обављања одређене лукративне активности. 885
Стојилковић истиче да старосни пензионери добијају право на пензију на основу
законом прописане старости коју морају да пређу, инвалидски могу бити лица која су
трајно изгубила способност за рад, а повреда може настати током целог живота, док су
породични пензионери такође врло разноврсни, јер право на породичну пензију могу да
остваре и два члана породице, различите старости. 886
Профеосор Јашаревић наводи да у погледу начина обезбеђења прихода за случај

старости и неспособности за рад у свету, постоје два режима:1) систем пензија, који се
базира на солидарности, тако што се осигураном лицу по престанку рада исплаћује
периодично новчано давање до краја живота, без обзира на то да ли уплаћена средства
покривају трошкове укупне накнаде пензије и 2) систем паушалне накнаде или
,,пензијске штедње'' , који подразумева исплату целокупног износа прикупљеног новца
одједном или у одређеном броју рата по завршетку радног века, до тренутка док се не
исцрпи акумулирана сума.887
883
Б.Лубарда,Увод у радно право, op.cit.,стр.454
884
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit.,стр.157
885
886
Јелена Стојилковић, ,, Пораст броја пензионера и старење становништва у Србији’’ , Зборник радова
Географског института ,,Јован Цвијић'' САНУ, књига 61-2, 2011, стр. 78-79.
887
183
Најважнији циљеви пензијског система су: уједначавање потрошње, смањивање
сиромаштва и дистрибуција додатних ресурса изнад нивоа сиромаштва за одређене
угрожене групе, нпр.жене.888 У погледу начина финансирања пензија разликују се два
система: 1) ,,систем међугенерацијске солидарности'' или ,,текуће расподеле'' (познат
као ,,pay-as-you-go'' систем) и 2) ,,систем капитализације'' ( систем акумулације
капитала или систем капитализоване штедње). Систем међугенерацијске солидарности
представља систем финансирања пензијског фонда путем доприноса које плаћају сва
запослена лица.889 Тако, осигураници за време трајања радног века улажу новац у
пензијски фонд, који користе они који су већ испунили условеза стицање права на
пензију. 890
Стога, када осигурани случај наступи и у односу на њих, осигураници
постају корисници осигурања али не користе новац који су они лично улагали – тај
новац су већ потрошиле претходне генерације пензионера – већ новац који тренутно
улажу актуелни осигураници.891
Pay-as-you-go систем је добро функционисао у условима који су подразумевали
значајно већи број запослених од броја пензионера. 892 Међутим, током времена се у
Србији, као и бројним земљама тај однос значајно погоршаo. С тим у вези професор
Вуковић наводи да је посебно важну улогу МОР имала у промовисању пензијског
система заснованог на међугенерацијској солидарности.893 Вуковић истиче да је управо
захваљујући активностима МОР овакав пензијски систем доминирао у целом свету, све
до 80-тих година прошлог века и превласти неолибералних идеја, јер се сматрало да су
државни системи прилагодљиви и да се могу мењати у складу са демографским
променама.894
У систему капитацији ( највише заступљеном у англосаксонским земљама),
новац се слива на индивидуалне или колективне рачуне које води за то специјализована
установа- пензиони фонд, те се прикупљена средства улажу у пословне инвестиције,
како би се очувала и увећала- капитализовала.895 Како пензија директно зависи од
888
Гордана Матковић, Jurij Bajec, Бошко Мијатовић, Бошко Живковић, Катарина Станић, Изазови
увођења обавезног приватног пензијског система у Републици Србији, публикација, Центар за
либерално- демократске студије, уз помоћ Америчке агенције за међународни развој (USAID), Београд,
2009, стр.9-10.
889
М. Рељановић, ,op.cit., стр.98.
890
Ibid.
891
Ibid., стр. 99.
892
Бранко Тешановић, Маја Фолић, ,, Пензионо осигурање са посебним освртом на Републику Србију’’,
Војно дело ,број 3/2018,стр.412.
893
Д. Вуковић,op.cit.,стр. 79.
894
Ibid.
895
184
степена оплодње уложеног капитала, приходи од средстава обично су већи него код
међугенерацијског система- располагање је рационалније и мањи су администативни
трошкови- али је пословни ризик знатно већи.896 Поједини аутори (Бировљев,
Бојиновић, Мировић) тврде да је систем текућег финансирања у кризи, док је систем
капитализације могућа алтернатива и указују да је немогуће извршити промене уколико
се не поправи животни стандард, те треба повести рачуна о финансијској стабилности и
равнотежи.897 Такође, истичу даје народ сумњичав према свим видовима такве
акумулације капиталакако се кроз историју економског система дешавало потпуно
обезвређење свих фондова.898
Професорка Перишић наводи следеће поделе пензијских система: 1) а. јавни-
управљање системом врши држава или органи које она овласти и б. приватни-
управљање фондовима врше приватне финансијске институције; 2) а. обавезни- држава
обавезује осигуранике на уплату доприноса и б. добровољни- уплата доприноса ствар
избора осигураника; 3) а. са дефинисаним давањима- пензије су унапред задате
пензијском формулом и држава гарантује њихову исплату и б. са дефинисаним
доприносима- висина пензија зависи од висине уплаћиваних доприноса и 4) а.
универзални- право на пензије имају сви грађани или б. засновани на осигурању- право
на пензију имају осигураници и чланови њихових породица.899
3.1.2. Пензијско осигурање
Пензијско осигурање је подељено у три стуба: 1) први стуб је обавезно државно

пензијско осигурање. Оно функционише по принципу текућег финансирања, где се
уплаћени доприноси у ПИО фонду на терет послодавца и запослених, одмах исплаћују
у виду пензија садашњим пензионерима; 2) други стуб је обавезно допунско приватно
пензијско осигурање у коме се део обавезних доприноса који би ишли у државни
пензијски фонд, усмерава у обавезан приватни пензијски фонд, тако да запослени могу
остваривати право на две пензије – приватну и државну и 3) трећи стуб је добровољно
пензијско осигурање, које даје могућност свима да, без обзира да ли су запослени или
896
Ibid., стр. 198-199.
897
Јелена Бировљев, Жељко Војиновић, Вера Мировић, ,,Функционална зависност категорија корисника
пензија у односу на укупан број запослених'' , Економске теме, vol.53, број 3, 2015, стр.381-382.
898
Ibid., стр.382.
899
Н.Перишић, Социјална сигурност између државе и тржишта, op.cit., стр.34-35.
185
не, издвоје додатне пензијске доприносе на личне рачуне и у будућности обезбеде
додатну пензију.900
Обавезно пензијско-инвалидско осигурање у Србији заснива се на текућем
финансирању пензија и подразумева осигурање од три основне врсте ризика: старости,
настанка инвалидности и смрти осигураника.901 Обавезним осигурањем су обухваћени
запослени, послодавци, самозапослени и пољопривредници.902 Постојећи пензијски
систем у Србији функционише по принципу, што се из текућих прихода од доприноса
из зарада запослених и послодаваца финансирају текући расходи за пензионе
кориснике, уз надокнаду недовољних прихода од доприноса из буџета Републике
Србије.903
3.2. Врсте пензија
3.2.1. Старосна пензија
Како су у пензијско-инвалидском систему 2000. године затечени: велики дугови

и нередовне исплате пензија, висок удео издатака за пензије у БДП-у, ниски износи
пензија, недовољни за покриће основних потреба, веома високе стопе доприноса,
либерални услови за одлазак у пензију, избегавање плаћања доприноса и мали број
осигураника (неповољан однос између броја осигураника и пензионера), 904
повећање
старосне границе за одлазак у пензију био је преко потребан.905 Следствено томе,
предузете реформе су учињене како би се наведени систем учинио рационалнијим и
ефикаснијим, тј. ради успостављања одрживости његовог финансирања.
Традиционално се још увек задржава разлика између мушкараца и жена у
погледу живота и пензијског стажа, као израз веће оптерећености жена у породици,
900
П. Веселиновић, op.cit.,стр.150.
901
Гордана Матковић, ,,Пензијски систем у Србији- карактеристике, досадашње реформе, дилеме и
опције'', у: Катарина Станић, Гордана Матковић, Jurij Bajec,Rosa Chiappe, Ненад Ракић, Пензијски систем
у Србији, публикација, Bearing Point, USAID, Београд,2009 ,стр.7.
902
Ibid.
903
Б.Тешановић, М.Фолић, op.cit.,стр.399.
904
Тако, старосна граница за пензионисање, 2001.године је повећана у једном кораку за 3 године: са 55
на58 година за жене и са 60 на 63 године за мушкарце, а минимална староснаграница померена са 50 на
53 године (нека права, за које је оцењено да нису примерена тржишној економији, су укинута, као на
пример, опасност од настанка инвалидности изапошљавање и преквалификација под посебним
условима). Г. Матковић, ,,Пензијски систем у Србији- карактеристике,досадашње реформе,дилеме и
опције'',op.cit., стр.15-17
905
Ibid., стр.16-17
186
што се постепено ублажава или напушта.906 Од петооктобарских промена 2000.године,
константно су се пооштравали услови за одлазак у старосну пензију. Стога у
2021.години, осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 година
живота и најмање 15 година стажа осигурања или 2) кад наврши 45 година стажа
осигурања.907. Док старосни услов за одлазак жена у наведену пензију, у овој години,
представља навршење 63 године и два месеца живота. У годинама испред нас,
поменути услови за припаднице нежнијег пола биће строжији ,,да би се 2032.године
услови осигураника мушкараца и жена изједначили''908 (од 2021.године до 2032.године,
повећаваће се, по два месеца, неопходан број година, као критеријум одласка жене у
старосну пензију). Ако се узме у обзир демографска правилност да жене живе дуже у
односу на мушкарце и то у просеку пет година, чини се да постоји читав контингент
радне снаге који добија бенефиције раније, а при том их дуже користи.909
Како се мушкарци касније пензионишу, законодавац наведеним решењем
исправља одређену врсту ,,дискриминације'' истих, док женама одузима могућност
ранијег одласка у пензију. На тај начин се отежава усклађивање професионалних и
породичних обавеза припадница лепшег пола910, те се истим продужава ,,вођење битке
на два фронта'' ( тзв. женски послови у кући и радне обавезе на послу) и у зрелим
годинама. Како су жене знатно више оптерећене породичним обавезама од мушкараца,
а значајан број истих је радно ангажован и како смо необројано пута чули
прокламацију борбе против беле куге, законодавац је требао прописати повољније
решење.Треба напоменути и да се усвојеним међународним стандардима толерише та
разлика између мушкараца и жена у погледу година живота за остваривање права на
старосну пензију, те се, између осталог, Препоруком бр. 67 Међународне организације
рада превиђа и да године живота за остваривање права на старосну пензију код
мушкараца не би требало да прелазе 65 година, а код жена 60 година.911 Ваља признати
да је законодавац, на скроман начин, препознао посебан положај жена, у породици и
друштву, те је омогућио истим урачунавање у посебан пензијски стаж, време у трајању
906
907
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 19,став 1.
908
909
Mилица Девеџић,, Јелена Стојилковић, ,,Ново поимање старости-проспективна старост‘’,
Становништво, број 1/2012, стр.65.
910
Услед великог броја обавеза које исте поносно носе (и успешно решавају) на својим плећима,
неадекватно их је назвати припадницама нежнијег пола, јер ,,бој не бије светло оружје, већ бој бије срце
јунака.'' Стога се не можемо сложити да ,,људи трпе, а жене наричу''. П.П.Његош, оp.cit., стр.26.
911
Jean-Michel Servais, International social security, Kluwer Law International, The Netherlands 2013, стр. 80.
Нав.према Ф.Бојић,Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit.,стр.124.
187
од: а) шест месеци- уколико је родила једно дете; б) годину дана- уколико је родила
двоје деце и в) две године- уколико је родила троје деце.912
3.2.1.1. Општи и посебан правни режим пензијског осигурања
Осим општег правног режима пензијског осигурања, који се односи на све

категорије осигураника (и запослених), разликујемо и посебан правни режим, који се
одноди на одређене категорије осигураника- запослених.913 Законодавац је оправдано,
лицима у посебном правном режиму, прописао остваривање права на старосну пензију
под повољнијим условима у односу на остале осигуранике, како исти обављају: а)
тешке исложене радне обавезе; б) физички, веома исцрпљујуће, радне задатке и в)
,,мање пријатне'' радне обавезе услед излагања своје безбедности, а неретко и чланова
своје породице, значајном ризику због њиховог обављања, за res publica. Стога,
поменута лица стичу право на пензију уколико наврше најмање 55 година живота и 25
година стажа осигурања, од чега најмање 15 година мора бити ефективно проведено на
радним местима, на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.914
Следствено томе, код обављања наведених послова важи правило Hannibal ante
portas915.
Како је законодавац уважио, на јасан и недвосмислен начин, наведене
карактеристике које красе значајан број послова у посебном правном режиму, исти је
912
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003), члан 60, став 1-2.
913
Законодавац је прописао да следећи осигураници - запослени који раде на пословима на којима се стаж
осигурања рачуна са увећаним трајањем, могу под посебним условима остварити право на пензију:
1) полицијски службеници - униформисана овлашћена службена лица и полицијски службеници који
раде на посебно сложеним, специфичним, односно оперативним пословима; 2) запослени у
Министарству спољних послова који раде на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним
трајањем; 3) припадници Безбедносно-информативне агенције, припадници Војнобезбедносне агенције и
Војнообавештајне агенције;
4) запослени у Управи за извршење кривичних санкција који раде на пословима на којима се стаж
осигурања рачуна са увећаним трајањем (у даљем тексту: запослени у Управи); 4а) судије распоређене у
Посебно одељење и Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду и Посебно одељење и Одељење за
ратне злочине Апелационог суда у Београду, Тужилац за организовани криминал, заменици Тужиоца за
организовани криминал, Тужилац за ратне злочине и заменици Тужиоца за ратне злочине; 5) овлашћена
службена лица Пореске полиције у смислу прописа о пореској администрацији; 6) професионална војна
лица према прописима о Војсци Србије; 7) остали полицијски службеници који раде на радним местима,
односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем. Закон о пензијском и
инвалидском осигурању (2003), члан 42, став 1.
914
Изузетак представљају следећа професионална војна лица, која стичу право на старосну пензију под
повољнијим околностима- када наврше мањи број година живота: 1) подофицир и официр до чина
пуковника кад наврши 40 година пензијског стажа и најмање 53 године живота; 2) официр чина
пуковника кад наврши 40 година пензијског стажа и најмање 54 године живота. Закон о пензијском и
инвалидском осигурању(2003) , члан 43,став 1,4.
915
Ханибал је пред вратима, тј. наступила је опасност (латинска максима).
188
предвидео да запослени у административно-техничким радним местима не уживају
погодност ранијег пензионисања, сем одређених лица.916
3.2.2. Одложена пензија
Професор Лубарда наводи да се у упоредном праву јавља одложена пензија

(deferred pension), која омогућава лицу да и после навршених 65 година живота настави
са радом како би остварили престације у вишем износу (ако висина престације зависи
од дужине радног односа, односно стажа осигурања), а на такву солуцију указује и
Ревидирана социјална повеља.917 Могућност одложеног пензионисања, доводи до
продуженог коришћења драгоценог искуства и знања старијих лица (лекара, професора,
судија и сл.) , који поменута знања и вештине са успехом преносе, као нека врста
ментора, својим млађим колегама. Услед продужетка њиховог радног века, постижу се
немале уштеде у Фондовима социјалног осигурања. У словеначком праву се одложено
пензионисање стимулише за сваку годину рада по навршеној старосној граници.918
Међутим, ваља указати да се установљавањем поменутог института,
онемогућава запошљавање младих нараштаја, жељних доказивања и успеха. Стога,
посматрано из перспективе значајног броја незапослених лица, поменути стручњаци би
,,заузимали'' радна места младим и средовечним колегама, док би млађани били
принуђени да животни век проведу ван матице или да раде послове испод мукотрпно
стечених квалификација.
,,Како престанак радног односа проузводи озбиљне последице за његове
субјекте, посебно запосленог, али и за читаво друштво и државу''919 , законодавци
(нарочито у земљама које имају низак БДП) би требало да ставе на тас и ваљано измере
916
У домаћем праву радна места и послови на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем (наведени у
фусноти 913 предметног рада, тј. члану 42,става 1, ЗПИО-а) не могу бити административно-техничка
радна места, односно послови, сем у случају: судија распоређених у Посебно одељење и Одељење за
ратне злочине Вишег суда у Београду и Посебно одељење и Одељење за ратне злочине Апелационог суда
у Београду, Тужиоца за организовани криминал, заменика Тужиоца за организовани криминал, Тужиоца
за ратне злочине и заменика Тужиоца за ратне злочине, као и професионалних војних лица према
прописима о Војсци Србије.Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003), члан 42, став 3.
С тим у вези је законодавац прописао да право на увећани стаж уживају запослени на пословима на
којима је: a) рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље; б) обављање професионалне делатности
ограничено навршењем одређених година живота или због природе и тежине посла, физиолошке
функције опадају у тој мери да онемогућавају њено даље успешно обављање. Закон о пензијском и
инвалидском осигурању (2003), члан 42, став 2.
917
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.455-456.
918
Б.Лубарда, Увод у радно право,op.cit., стр.456
919
Љубинка Ковачевић, ,, Престанак радног односа услед смрти односно престанка његових субјеката '' ,
Радно и социјално право, број 1/2016,стр.94.
189
позитивне и негативне последице увођења одложене пензије, пре него што донесу
коначну одлуку о (не) увођењу исте. Као најзначајније последице увођења одложене
пензије биле би: смањење значајних расхода у пензијском систему; коришћење
драгоценог искуства и знања врхунских стручњака након навршене 65-те године
живота; миграције младих; велика незапосленост; неоспособљавање наследника за
обављање послова у будућности-нпр. ко ће лечити грађане у блиској будућности, ако се
конкурси за специјализацију расписују у недовољном броју, јер формално нема
(фактички има!) потребе да се иста раније распише услед испуњене норме запосленог
кадра, изнад 65.година. Стога је наведен пример из области медицине приказан у
светлу концепције (не) увођења одложене пензије, како је напредовање у истој
засновано на вишегодишњем труду, раду и усавршавању у свим државамане само у
нашој Србији 920, те је неопходно раније мислити на ,,обезбеђивање достојне замене'' за
старије кадрове. Наравно, примери су бројни и у другим областима где је преко
потребно константно усавршавање и свесрдан рад на свом додатном образовању, као и
на стицању знања из уже области (нпр.судијска функција921). Стога је неопходно
обезбедити ,на време, континуитет функционисања државних органа иинституција, јер
,,ex nihilo nihil fit’’,922 а одложено пензионисање је у супротности са намером жељеног
континуитета, које је у складу са Змајевим саветом ,,што ја почех-ти продужи''923.
920
У домаћем праву специјализације доктора медицине трају од три до шест година. Правилник о
специјализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених сарадника
(,,Службени гласник РС'', број 10/2013, 91/2013, 113/2013, 109/2014 и 53/2018), члан 2, став 2. С тим у
вези, ваља истаћи да је у суседној Хрватској усвојен Национални план специјалистичкој усавршавања
здравствених радника за петогодишње раздобље 2020-2024 који наводи тачан број неопходних
потребних специјалиста лекара медицине, денталне медицине, магистара фармације и магистара
медицинске биохемије. Nacionalni plan specijalističkoj usavršavanja zdravstvenih radnika za petogodišnje
razdoblje 2020-2024 (,, Narodne novine’’,broj 103/2020), део III. Ваљало би се угледати на комшије!
921
Законом о судијама је предвиђено да је након положеног правосудног испита потребно радно
искуство у правној струци и то: а. две године за судију прекршајног суда; б. три године за судију
основног суда; в. шест година за судију вишег суда, привредног суда и Прекршајног апелационог суда; г.
десет година за судију апелационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда; д. дванаест
година за судију Врховног касационог суда. Закон о судијама (,,Службени гласник РС", бр. 116/2008,
58/2009 - одлука УС, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - одлука УС, 121/2012, 124/2012 - одлука УС, 101/2013,
111/2014 - одлука УС, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - одлука УС, 106/2015, 63/2016 - одлука УС и 47/2017),
члан 44. став 1. Такође су услови за избор у судијску функцију строго прописани и у упоредном праву.
Тако, у суседној Црној Гори су још ригорозније постављени поменути услови, те за судију вишег суда
може бити бирано лице које ради као судија/ државни тужилац, најмање осам година; док за судију
Врховног суда може бити бирано лице које ради као судијa/ државни тужилац, најмање 15 година. Закон
о судском савјету и судијама (,, Службени лист ЦГ'', број 11/2015, 28/2015 и 42/2018), члан 38, ставови
6,8.
922
Из ничега ништа не настаје. (латинска максима).
923
Јован Јовановић Змај, ,, Светли гробови'' у: Ј. Јовановић Змај, op.cit., стр.19.
190
3.2.3. Превремена пензија
Доктор Голубовић истиче да Конвенција МОР-а број 102 о минималној норми

социјалног обезбеђења у погледу давања за старост, одређује само горњу старосну
границу и минималан период плаћања доприноса, предвиђајући право на смањено
давање ако је стаж за давање већи од 10 а мањи од 30 година плаћених доприноса, не
помињући право на превремену пензију што јасно говори да се ово право не може
сврстати у корпус минималних права социјалног обезбеђења.924 Право на исту стиче
осигураник са мање година живота у односу на старосну пензију, како у упоредном,
тако и у домаћем праву. Услед ранијег коришћења ,,благодети'' пензионерских дана,
осигураник је новчано санкционисан, јер се истом процентуално умањује пензија за
сваку годину ранијег пензионисања.Тако, Чешка дозвољава превремено пензионисање
највише за три године.925
Закон о пензијском и инвалидском осигурању, предвиђа периоде постепеног
подизања услова за стицање права на превремену пензију926 и спроводи тенденције
пооштравања услова, у погледу потребних година и неопходног стажа осигурања, код
осигураника- жена. Услед повећаног броја пензионера, значајног старења
становништва и велики незапослености, законодавац се одлучио на наведено решење.
Осигураник стиче право на превремену старосну пензију кад наврши најмање 40
година стажа осигурања и најмање 60 година живота, а изузетно од тога, да би се
грађани Србије у 2021.години превремено пензионисали, неопходно је да испуне
следеће услове: а) 40 година стажа осигурања и најмање 59 година живота (за
мушкараце) и б) 39 година и четири месеца стажа осигурања и најмање 58 година и
четири месеци живота (за жене).927 Висина превремене старосне пензије одређује се на
исти начин као и висина старосне пензије, с тим што се износ тако одређене пензије
трајно умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених година живота за стицање
услова за старосну пензију ( у 2021: пре 65 година за мушкарце, односно 63 година и 2
месеца за жене), a трајно умањење не може бити више од 20,4 %.928
924
В. Голубовић, ,, Превремена пензија у праву Србије и упоредном праву ‘’,op.cit. , стр. 212.
925
Б.Лубарда, Увод у радно право,op.cit., стр.517
926
У 2023. години, жене ће се изједначии са мушкарцима у погледу неопходних 40 година стажа
осигурања, као неопходног услова за превремено пензионисање. Стога, у 2023.године, како би се
превремено пензионисали неопходно је остварити: a) 40 година стажа осигурања и најмање 60 година
живота (за мушкараце) и б) 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и шест месеци живота (за
жене). Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2013) , члан 70.б.
927
Закон о пензијском и инвалидском осигурањ(2003) ,чланови 19.б. 19в, став 1, тачка 7.
928
Закон о пензијском и инвалидском осигурањ(2003) ,чланови 70.а, 70в.
191
3.2.3.1. Однос грађана Србије према превременом пензионисању
Реално гледајући, велики број потенцијалних пензионера не тежи превременом

пензионисању услед умањења њихових пензија, да не би уживали умањени животни
стандард. Стога се миноран број наведених одлучује да превремено корисити благодети
пензионерских дана ( нпр. ако су им пристојни износи пензија, да би пружили помоћ
деци у усклађивању професионалних и породичних обавеза).
Доктор Велизар Голубовић истиче да у пензијском систему Србије нема
опасности од повећаног пензионисања, из разлога што превремене пензије замењују
досадашње могућности превременог пензионисања без умањења, повећавајући
старосну доб уз трајно умањење пензије.929 Неспорно је да су услови за остваривање
права на превремену старосну пензију престрого постављени, имајући у виду да се
кориснику доживотно умањује износ старосне пензије, али и да је услов који се односи
на претходни стаж осигурања превисок, посебно ако се узме у обзир тренутно стање на
тржишту рада, односно високе стопе незапослености и раширеност сиве еконимије.930
У земљи у којој велики број грађана живи на ивици егзистенције, могло би да
буде много прихватљивије решење привременог, а не трајног умањења износа
пензије.931 Слично становиште заузима и доцент Бојић, који с правом тврди да би
привремено умањење пензија ( од 60.године до 65 године) омогућило отварање нових
радних места за младе, јер би старији осигураници прихватали превремену пензију уз
бенефит pro futuro да умањење није трајног карактера.932 Предложена промена у
домаћем законодавству не би проузроковала значајне буџетске издатке, а иста би
допринела извесном побољшању живота пензионера. С тим у вези Голубовић истиче
да је избор превремене пензије за појединца деликатно питање, јер је искуство показало
да људи најчешће користе прву прилику да се пензионишу а таква одлука неизбежно
повећава сиромаштво у старијем добу.933
Нашим старијим суграђанима услед ниских износа пензија и високих трошкова
живота, свако умањење/повећање пензија, знатно, утиче на квалитет живота. Стога,
лицима у трећем добу ,,био би од користи'' и додатни новчани износ, у виду пуне
929
В. Голубовић, ,, Превремена пензија у праву Србије и упоредном праву ‘’, op.cit., стр.220.
930
931
Ibid.
932
Ibid.
933
В. Голубовић, ,, Превремена пензија у праву Србије и упоредном праву ‘’, op.cit., стр.221.
192
старосне пензије, како исти услед своје старости и смањених животних функција не
могу ( неки и морају!) остваривати додатне приходе и ангажовати се у сивој
економији/на законски начин- нпр. уговором о делу.
Истраживања у развијеним земљама показала су да смањење старосне границе
за пензионисање није довело до пада стопе незапослености.934 У прилог томе
Голубовић истиче да су , неретко, услед ниских износа пензија, превремено
пензионисани принуђени да оставрују додатне приходе, те пристају на ниске зараде,
обарајући тако цену рада испод нивоа који обезбеђује пристојну егзистенцију. 935
3.2.4. Социјална пензија
Поред тога, што је старост социјални ризик у систему професионалног

социјалног осигурања, може бити социјални ризик који се штити признавањем и права
на социјалну/државну пензију (чија се средства обезбеђују из пореза), које се
обезбеђују за становнике старије од 65 година, чија примања не прелазе прописани
минимум (тест примања), а нису испунили услове за старосну пензију у систему
обавезног (професионалног) социјалног осигурања (нпр. у Словенији).936 Социјалне
пензије би се могле дефинисати као недоприносне социјалне престације, које се
исплаћују појединцу из буџетских прихода, а како би се обезбедила социјална
сигурност особа код којих је наступио социјални ризик старости или инвалидности, а
нису обезбедили право на пензију, сходно прописима о пензијском и инвалидском
осигурању, услед недовољно година претходног стажа осигурања.937
934
Nicolass Barr, Peter Diamond, ,,Reforming pensions: Principles, analytical errors and policy direction“,
International social security review, vol. 62, број 2/2009, стр. 29.
935
Голубовић наводи да постоји реална вероватноћа да ће корисник превремене пензије настојати да нађе
запослење чиме онемогућава смањење незапослености, у условима када је дозвољено поновно запослење
кориснику пензије, и када је низак ниво пензија. Међутим, имајући у виду на степен развијености сиве
економије и обезбеђеност здравствене заштите пензионера већа је вероватноћа да ће корисник
превремене пензије настојати да ради нелегално где може остварити већу зараду. В.Голубовић, ,,
Превремена пензија у праву Србије и упоредном праву ‘’, op.cit., стр.222.
936
937
Стога се , у појединим системима социјалне сигурности, исплата те престације не везује стриктно за
ризик старости већ право на социјалну пензију може остварити и особа код које је наступио социјални
ризик инвалидности, а која не испуњава услове за стицање права на инвалидску пензију, сходно
прописима о пензијском и инвалидском осигурању.Ф. Бојић, Право на социјалну пензију у систему
права социјалне сигурности, op.cit.,стр. 33, 34.
193
Социјална пензија пре свега служи заштити најсиромашнијих категорија
становништва које нису у прилици да уплаћују допунско пензијско осигурање и иста
представља минимални износ средстава потребних за живот.938
Професор Лубарда указује да је социјална пензија веома слична (новчаној)
социјалној помоћи, као и да, између њих, постоје значајне разлике и то: а) социјална
пензија је престација по правилу нешто повољнија у односу на социјалну помоћ, пошто
се додељује лицима која су имала одређени пензијски стаж, мада недовољан за стицање
права на старосну пензију; б) социјалну пензију стичу само грађани старији од 65
година, док социјална помоћ није условљена животном доби; в) социјална пензија се
признаје као дугорочна престација без накнадне контроле прихода корисника, док се
социјална помоћ одобрава уз раскидни услов (право се губи ако корисник заснује радни
однос или ако стекне одређену имовину-тест прихода). 939
Како доцент Бојић истиче, социјална пензија представља, у највећем броју
случајева, недоприносну престацију која се исплаћује особама које нису стекле право
на старосну пензију, како би им се обезбедио одговарајући ниво социјалне сигурности
у старости.940 С тим у вези Рељановић наводи да њен износ често није довољан да
задовољи све животне потребе примаоца, али и ту постоји различита пракса, у
зависности од економске и финансијске снаге и стабилности државе у питању. 941 Бојић
указује да се право на социјалну пензију не може наследити, односно после смрти
корисника социјалне пензије, његови наследници не могу наставити да користе
социјалне престације које су исплаћиване преминулом кориснику.942
3.2.4.1. Потреба увођења социјалне пензије у домаћи правни систем
Домаћи законодавац није предвидео најсиромашнијим грађанима Србије

могућност остваривања права на социјалну пензију, за разлику од законодавца у низу
земаља Старог континента ( Португалија, Кипар, Бугарска, Словенија). Како је у нашој
земљи пристутан значајан број старијих грађана који не остварују никакве приходе и не
поседују имовину, исплата социјалне пензије би поменутим, на одређени начин,
помогла да задовоље основне егзистенцијалне потребе. Професорка Вуковић истиче да
938
М. Рељановић, op.cit., стр.101.
939
Б.Лубарда, Увод у радно право,op.cit.,стр.456
940
941
М.Рељановић, op.cit., стр.101
942
194
висока стопа сиромаштва старих у Србији, несигурност корисника пензија и недовољан
обухват социјалним давањима, представљају основне аргументе за увођење социјалних
пензија које би се финансирале из буџета. 943
Треба имати у виду да би увођење
поменутих пензија финансијски растеретило њихове чланове породице и најближе
рођаке, који сносе велики материјални, психолошки, морални и емоционални терет
подршке и бриге о поменутим лицима. Социјалне пензије јачају и грађански статус
старијих особа јер учвршћују друштвени уговор између државе и грађана, али уједно
унапређују и породични статус, јер повећањем финансијске независности у односу на
друге чланове породице старије особе поново стичу поштовање и статус, посебно у
домаћинствима у којима је већи број млађих чланова породице.944
Велики део популације старих не обезбеђује права на пензијске накнаде јер су
она условљена претходном запосленошћу.945 Према неким проценама, око 400.000 лица
преко 65 година не прима пензију нити има сталан извор прихода, те због тога је
увођење нултог стуба или социјалних пензија такође процењено као скупо.946
Следствено томе, увођење социјалних пензија значајно би оптеретило ,,танку државну
касу'' или би се поменуто одразило на мања буџетска издвајања за остала права из
пензијског и инвалидског осигурања, те би остали осигураници сносили , немале,
последице помоћи најугроженијих грађана у старости, односно увођења социјалне
пензије у домаћи правни систем. Међутим, поменуто је мање важно уколико се има у
виду да би се њиховим увођењем ,знатно, олакшао тежак материјални положај 400.000
становника Србије, који се налазе на ивици сиромаштва.
3.2.5. Пензија за пољопривреднике
943
Дренка Вуковић, ,,Старост и сиромаштво '', Зборник Матице српске за друштвене науке, број 131,
2010, стр173.
944
945
Д.Вуковић,Н.Перишић, Социјална сигурност у транзицији- изазови и (не)решена питања реформи,
op.cit.,стр.142.
946
Ibid. С тим у вези доцент Бојић наводи да постоји извесна недоумица да ли треба приступити решењу
да се институт социјалне пензије ограничи само на особе које из одређених ваљаних разлога нису могле
да остваре право на старосну пензију. У ту категорију могле би да се сврстају особе са инвалидитетом,
особе које немају довољно стажа осигурања, запослени у сивој економији. Или, једноставно, као основни
услов за стицање права на социјалну пензију поставити одговарајући тест прихода, али не са тако
стриктним условима као за провере које се спроводе приликом остваривања права на новчану социјалну
помоћ. Могуће је да би најправедније решење било увођење пензијског теста уз одговарајући тест
имовине, на основу којег би се проверавало да ли подносилац захтева поседује још непокретности осим
основног стамбеног простора који одговара његовим потребама и земљишта одређене површине.
195
Припадници физиократске школе у економији (1750-1850), полазећи од значаја
природе, тврдили су да је пољопривредна активност једина продуктивна активност у
друштву, а да су све друге манифестације привредног живота стерилне или
непродуктивне.947 Данас, следбенци поменуте школе не би имали доста присталица у
савременој Србији услед осиромашења, затирања и депопулације села948, које је
последица: a) значајних унутрашњих и спољашњих миграција; б) процеса старења
становништва; в) лоше инфраструктурне повезаности; г) уситњених парцела и
примитивног начина обрађивања земље услед недостатка аутоматизованих
пољопривредних машина; д) недовољно просвећеног и образованог
становништва.Стога су рурална и планинска подручја насељена старачким
становништвом који отежано успевају да преживе ,,из месеца у месец'' , јер су износи
пољопривредних пензија изузетно ниски949 ( како су исти уплаћивали најниже
доприносе услед немаштине). Следствено томе, корисници поменутих пензија (и они
који не остварују поменуту) принуђени су да помоћ потраже од потомака у разним
градовима Србије.
С обзиром да корисници наведних пензије живе у удаљеним и руралним
срединама, далеко од потомака, који су, с разлогом, напусили огњишта у потрази за
квалитетнијим животом, они су, у значајној мери, изложени социјалној искључености
и сиромаштву. Старачка самачка домаћинства најчешће се налазе у удаљеним и
неразвијеним сеоским областима, те је просторна изолованост велики проблем, са
којима се поменути сучавају, а која отежава све врсте друштвених контаката. 950 Стога,
947
М.Лабус, Д.Шошкић, op.cit., стр.5.
948
Миграције становништва у градове се биле учестале још у међуратном периоду, те др Рајс о томе
сликовито пише- По природним богатствима ваша земља је била предодређена да буде превасходно
пољопривредна. Уместо да усмерите омладину на рационално обрађивање земље тако што ћете јој
пружити добро основно школовање, па одлично пољопривредно - техничко образовање, засенили сте је
славом високих научних студија, независности - на папиру - и зарадама у такозваним слободним
занимањима. Уместо да сте у сваком селу подигли основну школу и да сте је стално усавршавали, уместо
специјалних школа за пољопривреднике и занатлије, у сваком градићу сте основали „гимназије", а
универзитете и факултете у Београду, Скопљу, Суботици и Љубљани. Штавише, да бисте охрабрили
младе да напуштају село, увели сте бесплатно средње и универзитетско образовање. А земље старе
културе и заиста најдемократскије земље, попут Швајцарске, имају бесплатно основно образовање, али
се више школовање плаћа. Знају оне зашто то чине: не желе да лише државу најздравијег елемента,
пољопривредника и занатлија. Ви претерујете у том демагошком полету. A, Рајс, op.cit., стр.23.
949
За фебруар 2020.године, најнижи износ пољопривредне пензије био је 11.881,50 динара.
Податке сачинио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Статистички месечни билтен
II/2020, Београд, април, 2020, стр.7. доступно на следећој адреси, којој је приступљено:
29.12.2020.године: https://www.pio.rs/sites/default/files/ostalo%202020/Bilten%202020/RF%20PIO%20-
%20Statisticki%20mesecni%20bilten%20feb2020.pdf ,
950
Као у многим европским земљама, и у Србији је сиромаштво много веће у сеоским, него у градским
срединама. На то делује низ фактора, међу којима су и мали поседи од који многи не производе за
тржиште, велики удео старачких домаћинстава на селу итд. Сеоска популација је додатно погођена
196
поменути не могу да се ослоне на државне институције или невладине организације
које би им пружиле основну социјалну помоћ.951 Следствено томе, неопходно је
наведеним лицима повећати износе пензија, јер су постојећи веома ниски и недостојни
савремeног човека, те исти не могу да задовоље основне потребе услед високих
трошкова живота и лечења.
3.2.5.1. Угроженост пољопривредних пензионера у Србији
Захваљујући нестабилности прихода од пољопривредне производње, ниским

износима државних субвенција за пољопривреднике и минорним ценама
пољопривредних производа, велики број српских сељана не може себи да приушти
,,луксуз'' уплаћивања доприноса у фондове социјалног осигурања како би себи
обезбедио извесну сигурност у старости (условно речено сигурност, имајући у виду
скромне износе најнижих пољопривредних пензија, које преовладавају код сеоског
становништва). Стога, многобројна обећања државних институција и локалне
самоуправе, као и доношење разних закона, планова и програма за опоравак села и
мањом укљученошћу у развијене друштвене институције, као што су образовне, здравствене и сл.
М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit., стр.203.
Пописом из 2011.године слика структуре становништва Србије се изменила (нажалост у негативном
смислу. И даље преовладава број самачких домаћинстава (22,3%) и домаћинстава са два члана (25,6%) у
којима живи скоро 50% популације. У односу на попис из 2002.године број тих домаћинстава се повећао
за 5,6%. Број домаћинстава са три члана смањен је за 0,9%, а број домаћинстава са четири члана смањен
је чак за 15%. За 4% смањен је број домаћинстава са пет чланова, док је број домаћинстава са шест и
више чланова смањен за око 2% . Дакле све више је самачких домаћинстава или домаћинстава са два
члана (најчешће одрасла лица), а смањује се број домаћинстава са више чланова, односно домаћинстава
са децом. Посебно је
угрожена четворочлана породица која је иначе била основна структура породице у друштву (родитељи са
двоје деце) где је број тих породица драстично опао, чак за 15%. Ђ.Клипа, op.cit., стр.23.
951
Ibid. Како се увек сетимо сељака када треба положити животе за ,,крст часни и слободу златну'' и
убирати свакојаке порезе, онда би ваљано било сетити се истих и у миру. Повећањем износа најнижих
пољопривредних пензија значајно би се побољашао њихов скроман квалитет живота, те би се доказало
истим да држава заиста брине о њима, те да су нам потребни и у миру. ,,Госн начелниче, не апси се
шумадијски домаћин тек тако лако, нисам ја чиновник, нисам ни официр, ни лопов, ни политичар, не
можеш ти мене да уапсиш. Не смеш ти то од краља, који ти је моје писмо дао. Зна краљ ко чува државу и
круну. (...) И попа ти можеш да уаписш. Али не смеш шумадијског домаћина. То су сви краљеви досад
знали, поготово наш српски, сељачки.'' Данко Поповић, op.cit., стр.30. Тако, Селимовић пише: ,, Никад
нисам имао ништа, и нисам ни желио да имам, али је моја сељачка крв сачувала страх од растурања. То је
почетак беспућа. '' М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр.334. ,, Aко живот изда и шева, / и гуштери,
сунца уживачи, / и песникиња мириса, зова, / за себра (сељака) / себар издати неће, / за себра који у
поводу/ води по десетину себара синова.'' Десанка Максимовић, ,,Тражим помиловање'' у: Љиљана Бајић,
Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка, српски језик и књижевност, уџбеник за четврти разред
гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2019, стр.87.
197
пољопривреде,952 неће опоравити наведене уколико се не буде поступало, у тој области,
сходно максими res, non verba953.
У архајским и руралним културама нема пензионисања, те појединац ради док
може природно трошећи себе у специфичној симбиози биолошке и емоционалне
самоперцепције.954 Изгледа да су по узору на њих, вредни српски земљорадници
принуђени да у трећем добу обављају многобројне, тешке и напорне, послове како би
обезбедили додатне приходе и могли да преживе наредни месец. Свакако скромни
износи од продаје пољопривредних производа или бављење сточарством/овчарством не
могу допринети значајном повећању прихода поменутих.
Колику ћу количину пољопривредних производа остварити просечно старачко
домаћинство у наредним годинама? На постављено питање не можемо дати прецизан
одговор, јер је несигурност карактеристика неисплативе пољопривредне делатности у
нашој држави (имајући у виду отежану продају и ниске цене пољопривредних
производа955, високе износе улагања у пољопривредну делатност, недовољну помоћ
државе у субвенционисању исте, неизвесност у наведеној делатности око количине
рода и цене производа, све то у складу са општепознатом Шантићевом сентенцом ,,
сељаче, гољо, ти си прах на поду, тегли и вуци и у јарму скапај''956) . Из претходног
произилази да је затирање и депопулација села, одлазак младих из руралих крајева и
запуштање пољопривредне производње логична је последица957 мудро вођење
952
Закон о пољопривреди и руралном развоју (,,Службени гласник РС'', број 41/2009, 10/2013- др.закон и
101/2016), Закон о пољопривредном земљишту (,,Службени гласник РС'', број 62/2006, 65/2008-др.закон,
41/2009, 112/2015,80/2017 и 95/2018- др.закон), Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике
Србије за период 2014-2024.године (објављено у ,,Службеном гласнику РС'', бр.85/14 од 12.августа 2014),
Програм развоја винарства и виноградарства Републике Србије за период од 2021-2031.године
(,,Службени гласник РС'' , број 154/20 од 23.децембра 2020.године) , Национални програм развоја за
пољопривреду за период 2018-2020 године, који је усвојен Закључком Владе (објављено у ,,Службеном
гласнику РС'' , број 120/17 од 30.децембра 2017.године) и др.
953
Дела, не речи ( латинска изрека).
954
Зоран Гудовић, ,, Изазови и друштвена перцептивност старoсти '', Геронтологија, број 1/2014, стр.34.
955
Вид. Саопштење Републичког завода за статистику (број 012 - год. LXX) од 20.01.2021.године, ,,Цене
на мало пољопривредних производа, 1.01-7.01.2021. '' доступно на адреси РЗС-а :
https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20211012.pdf, приступљно: 27.01.2021.године.
С тим у вези Давичо вели: ,,Псовке и псовке, еј, у чије здравље/ залуд је орање, залуд је летина?/Клетве и
клетве, за чије је трупло кравље/ набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,/ буре у буне, за чије се
зубе лавље/дими од млека овца и дими планина,/ кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?’’ Оскар
Давичо, ,, Србија'', доступно: https://www.prelepapoezija.com/srbija/, приступљено: 09.02.2021.године.
956
,, Тражим помиловање/ за себра / што ниче и умире као трава/ у заборав из заборава, / за тридесетак
кућица његовог кромпира, / за усукано кукуруза стабаоце, / за дим над кровом, / за оно где је, следећи
оце, / погрешио делом и словом. '' Д.Максимовић, ,,Тражим помиловање'',op.cit., стр.87.
957
Ивановић Баришић наводи да су се после педесетих година 20. века села у Србији нашла на
прекретници свог развоја уосталом као и читава југословенска заједница тог времена, јер су тенденције
друштвеног развоја усмераване на изван пољопривредну производњу, што је условило да у потоњим
деценијама наступи убрзано старење, депопулација и постепени нестанак једног броја села, а и оним
постојећим у садашњем времену прети такође убрзано изуми рање ако се нешто не измени у циљу
198
економске политике и великог улагања на индустријску делатност протеклих деценија.
Стога, поменути проблем се не може решити никаквим административним
ограничавањем кретања људи, али би се на њега могло утицати алтернативном
политиком руралног и регионалног развоја.958 Улагањима у модернизацију села и
пољопривреде многи би се могли задржати да у њима живе, а неки би се можда и
вратили (мада су ови процеси обично неповратни).959
3.3. Критички осврт на повећање броја година за одлазак у старосну пензију
3.3.1.Опште напомене
Када је уведен, Бизмарков систем је предвиђао пензионисање са 70 година

живота и бар 30 година стажа осигурања, а просечно трајање коришћења права на
пензију било је око 7,5 година.960 У међувремену, радни век је скраћен и у највећем
броју земаља навршава се између 60 и 67 година старости (углавном је граница
постављена око 65 година).961 Истовремено, животни век се продужио а популација је,
због ниског природног прираштаја, у просеку остарила, те се данас пензија ужива
далеко дуже него пре сто година.962
задржавања или повратка „исељеника“. То је нарочито видљиво у готово свим планинским

областима у земљи, као и у насељима удаљеним од већих градских центара, али су то,
истовремено, и насеља која су заобишле важније саобраћајнице, које су битан предуслов
подизања економског стандарда становништва.
Такође, указује да су масовна усељавања радничко-службеничког карактера у поприлично кратком
времену изменила структуру привређивања на просторима усељења, у којима је доходак од
пољопривредне производње престајао да буде најважнији економски чинилац. Милина Ивановић
Баришић, ,,Миграције село- град у другој половини 20 века у Србији'', Гласник Етнографског
института САНУ, издање LXII, број 3, 2015, стр.600,602.
958
Сходно томе, индустријска и урбана пренасељеност велики проблем. Скупље је и друштвено
нерационалније имати незапослене вишкове становништва у градовима него у пољопривреди и селима.
Градски живот је скупљи, несташица станова је велика, фабрике су препуне сувишних радника, а у
нашим селима не само да су многе њиве истих тих људи необрађене, него и њихове куће ,,зврје празне''.
М.Митровић, Д.Вуковић,op.cit.,стр.102
959
Ibid. Смањивањем удаљености, пре свега, планинских села од градских центара и изградњом
саобраћајница омогућује се повезивање са ближом/даљом околином и спречава или бар успорава
њихов нестанак због депопулације, тако да је осигурана комуникација битан чинилац опстанка живота у
њима. М.Ивановић Баришић, op.cit., стр.600. Демографска слика је из године у годину све тужнија. С тим
у вези Клипа наводи да је просечна старост становништва Србије порасла са 40,2 године (2002. године)
на 41,4 (2011. године). Просечан животни век мушког и женског становништва у Србији продужен је у
последњих девет година за 1,7 годину (са 69,7 на 71,4 годину код мушкараца, а са 75,0 на 76,6 године код
жена). Ђ.Клипа, op.cit., стр.26.
960
М.Рељановић, op.cit., стр.102.
961
Ibid.
962
Ibid.
199
Већина аутора сматра да је идеална пропорција за одрживост пензијског система
једне земље четири запослена која ће плаћати доприносе за пензијско и инвалидско
осигурање на једног корисника пензије.963 Тако је током педесетих година прошлог
века, на једног пензионера долазило око пет запослених, док је прву половину
шездестих година обележио је још већи број запослених на једног пензионера (6:1),
услед великог броја запослених генерација рођених између два светска рата и малог
броја пензионера.964 Међутим, током осамдесетих се десио нагли пад на око два
запослена по пензионеру, да би се тај тренд наставио у 21 веку и поменути однос
износи 1,41:1 у корист запослених965 (услед старења становништва, великог броја
пензионера, миграција младих у иностранство, велике незапослености, непристојно
ниских зарада и уплаћивања најнижих доприноса за запослене ).
3.3.2. Неповољан однос броја запослених и пензионера
Како расте очекивано трајање живота, или ће бенифиције бити смањене или ће
се дуже радити да би се остварило право на пензију.966 Очекиване промене у старосној
структури становништва, које ће у наредним годинама увећати број пензионера и
издатке за пензије, у комбинацији са високом стопом незапослености, која представља
хроничан економски проблем у Србији, ће се без сумње, ceteris paribus, одразити
негативно на одрживост пензијског система и генерално буџетског дефицита, чак и у
средњем року.967 Неповољан однос између броја оних који уплаћују доприносе и броја
пензионера у Србији данас није претежно резултат демографског старења већ, пре
свега, високе незапослености и распрострањене сиве економије.968 С тим у вези доктор
Рељановић истиче да подизање старосне границе за остваривање права на пензију
дугорочно смањује број година које осигураници проведу користећи ово право.969
963
Вид. Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.123.
964
Мирјана Девеџић, Јелена Стојилковић, ,,Однос броја пензионера и запослених у контексту
демографског старења у Србији'' , Зборник Mатице српске за друштвене науке, број 131, 2010, стр.183
965
Сходно томе, значајно је бројчано смањивање генерација које улазе у своје радно способно доба, што
је последица старења становништва , а свакако ће бити детерминанта будућих економских трендова. Ibid.
966
Ј.Стојилковић, ,, Пораст броја пензионера и старење становништва у Србији ‘’ , op.cit., стр.78.
967
Александар Здравковић, Ивана Домазет, Владимир Никитовић, ,, Утицај демографског старења на
одрживост јавних финансија у Србији’’ , Становништво,број1/2012,стр.30.
968
Г.Матковић,Ј.Bajec,Б. Мијатовић,Б. Живковић,К.Станић,op.cit., стр.193.
969
М. Рељановић, op.cit., стр.103.
200
Међутим, Рељановић указује да ће ефекти оваквих мера на дужи рок бити минимални,
с обзиром да се људски век се константно продужава.970
Доцент Бојић с правом тврди да пооштравање услова за старосну пензију утиче
и на институт социјалне пензије, јер се тиме посредно узрокује већи број потенцијалних
титулара права на социјалну пензију, пошто ће мањи број осигураника бити у прилици
да оствари право на старосну пензију, нарочито када се уз године живота подижу и
услови који се односе на претходни стаж осигурања.971 Бојић истиче да обавезу државе,
која се одлучила да пооштри услове за стицање права на старосну пензију, представља
успостављање одговарајућег модела, којим ће се обезбедити социјалну сигурност
лицима која нису остварила право на старосну пензију.972
Неопходно је пронаћи одговарајућа решења која би ублажиле негативне
последице процеса старења становништва и повећање број пензионера како би
пензијски систем могао ваљано функционисати, а старија лица уживати право на
(заслужену и зарађену) пристојну пензију. С обзиром на чињеницу да је очекивано
трајање живота старих у лаганом порасту, сасвим је реално очекивати и дуже
временско коришћење пензија старосних пензионера, али и инвалидских који су у
просеку млађи од старосних.973
За несметано функционисање пензијских система потребан је знатно већи број
активних осигураника у односу на број пензионера, како би се расход финансирања
пензија расподелио на знатно већи број лица. 974 Професорка Ковачевић указује на
неопходност, пре свега, очувања радне способности и мотивисаности за рад старијих
радника као и прилагођавање услове рада њиховим потребама, уколико се настоји
повећати стопа запослености старијих радника.975 Следствено томе, професорка истиче
да би реформа система запошљавања и радних односа требало, између осталог, да
обухвати и питање ангажовања старијих радника, посебно за рад код куће, рад на
даљину и рад са непуним радним временом, као и питања ограничавања њиховог
ноћног и прековременог рада (рад само уз писану сагласност старијег радника),
признавање права на посебну заштиту у погледу безбедности и здравља на раду,
додатне дане годишњег одмора, као и посебну заштиту приликом отказа угововра о
970
Ibid.,стр.111
971
972
Ibid.
973
Ј.Стојилковић, ,, Пораст броја пензионера и старење становништва у Србији’’ ,op.cit., стр.81
974
Б. Тешановић, М. Фолић, op.cit., стр.406.
975
Љубинка Ковачевић, ,,Заштита старијих радника- скорашњи допринос међународних организација ‘’
,Право и привреда, vol. XLIX, бр. 10-12/2012, стр. 138.
201
раду.976 Ковачевићева указује да би се, на одговарајуће законодавне и политичке мере,
морале надовезати и мере које ће предузимати и социјални партнери, у циљу развијања
културе активног старења и тзв.стратегија менаџмента старења.977
3.4. Реформе пензијског система
3.4.1. Опште напомене
Реформе пензијског система које су уследиле након почетка трећег миленијума,

наставиле су свој живот и у наредним годинама. Имајући у виду да су ,, показатељи
стања пензијског система једне државе, поред осталих су: висина стопе замене (однос
између прве пензије и просечне зараде у последњој години пре пензионисања), висина
пензије, редовност исплате пензије, начин усклађивања (индексације) пензије,
покривеност пензија средствима доприноса за обавезно пензијско и инвалидско
осигурање, учешће расхода за пензије у БДП-у и др.''978 ,непходност реформи у
Отаџбини је преко потребна! Услед процеса старења становништва979 и следствено
томе, раста броја пензионера, као и високе незапосленоти, миграција у иностранство,
негативног природног прираштаја980, присутности сиве економије и ниских доприноса
које послодавци уплаћују за радно ангажовање запослених, реформе пензијског
система у Србији су нужне и крајње неопходне. Професорка Димитријевић с правом
тврди да је лако било плаћати издашне пензије, након Другог светског рада, када су се
976
Љубинка Ковачевић, ,, Забрана старосне дискриминације радника у светлу концепције активног
старења и међугенерацијске солидарности '' , Радно и социјално право, број 1/2012,стр.103.
977
Примена ових мера захтева, међутим, опрез, будући да постоји опасност да се подстицање старијих
лица да буду активнија може разумети и као позив за сужавање њихове заштите у оквиру система
социјалне сигурности. Такво тумачење чини се неприхватљивим, због чега је приликом спровођења
реформи пензијског система, система запошљавања и система радних односа неопходно узети у обзир
потребе свих група старијих лица, укључујући многобројну групу лица од којих није реално очекивати
да раде и након навршене 65. године живота, као и лица која нису у прилици да остваре довољна
социјална давања (нпр. због дугорочне незапослености, болести, дискриминације или прекида у каријери
због породичних обавеза). Ibid., стр.103-104.
978
Рајко Косановић, Сања Пауновић, ,,Филозофија достојанственог рада'', Радно и социјално право, број
2/2013, стр.134.
979
Просечна старост становништва Републике Србије порасла је са 42,1 (2011) на 43,2 године (2018).
Просечан животни век мушког и женског становништва у Републици Србији продужен је у последњих
осам година за две године, са 71,6 на 73,2 године код мушкараца, односно са 76,8 на 78,1 годину код
жена. Душан Гавриловић (ур.), Статистички годишњак Републике Србије 2019, Републички завод за
статистику, Београд, 2019, стр.25.
980
Према подацима виталне статистике у 2018, стопа природног прираштаја износи -5,4‰. Стопа
наталитета је 9,2‰, а стопа морталитета 14,6‰. Ibid.
202
пензијски системи конституисали, те је број пензионера био мали, а младе генерације,
које су плаћале доприносе за пензијско осигурање, масовно су се запошљавале.981
Имајући у виду да је у Србији значајан број људи запослен у јавном сектору982
(некадашњи, а и садашњи, сан већине грађана) и да су исти на великом терету пореских
обвезника и шкртог приватног сектора, преко је потребно предузети, ваљане и
свеобухватне, реформе (повећање продуктивности, рационалнија пословна политика,
смањење високих зарада у појединим предузећима) . Уистину, рад у државним
органима пружа већу сигурност радног места и друге ,,повољности'' - права из радног
односа, које се теже остварују код послодавца ( право на пристојну зараду, право на
годишњи одмор, право на дневни одмор, право на плаћено/неплаћено одсуство, право
на мировање радног односа и др.).
3.4.2. Начини реформисања пензијског система
Професор Врањеш указује да наш садашњи систем текућег финансирања

пензијског иинвалидског осигурања, не може успешно да функционише, јер средства
прикупљена доприносима за јавно пензијско и инвалидско осигурање нису довољна за
исплату пензија, па су нужни трансфери из буџета Републике који покривају тај мањак
средстава.983 Перспективе и будућност пензионог система Србије, самим тим и свих
садашњих осигураника а будућих пензионера, као и садашњих пензионера, могла би се
укратко описати као немогућа мисија.984 Досадашње функционисање пензионог и
социјалног система у целости можемо сматрати срећом или умећем, на терет буџета,
оптерећивањем спољног дуга, када су извори прихода све мањи - а то су доприноси на
терет радника, којих је све мањи број у односу на пензионере и плате као основице које
су изузетно мале.985
981
Марина Димитријевић, ,,Стварање услова за развој модерних пензијских система ‘’, Радно и социјално
право, број 2/2013, стр.105.
982
Jавни сектор Републике Србије је превелики и као такав производи негативне ефекте на целу
привреду. Високи трошкови које генерише јавни сектор представљају озбиљан проблем буџетској
равнотежи и управо је ниво буџетског дефицита један од најзначајнијих проблема економске политике
Републике Србије. П.Веслиновић,op.cit., стр.134,143.
983
Миле Врањеш, ,, Проблеми у финансирању пензијског и инвалидског осигурања у Србији’’, Зборник
радова Правног факултета у Новом Саду, vol.XLI, број 1-2/2017,стр.74.
984
Ј. Бировљев, Ж. Војиновић, В. Мировић, op.cit.,стр.380.
985
Поред незахвалне финансијске ситуације велики проблем представљају и демографска кретања,
старосна структура становника и велики проценат незапослености као и добар део неевидентираних
радника.Ibid.,стр.380-381.
203
Професор Веселиновић наводи да се као императив намећу следеће мере
реформе пензијског система Републике Србије: 1) увођење система актуарских
фактора, односно, пенала за превремено пензионисање и награда закасно
пензионисање; 2) постепено изједначавање старосне границеза одлазак у пензију за
мушкарце и жене до границе од 65 година; 3) повећање старосне границе за одлазак у
пензију за оба пола, у складу са продужењем очекиваног животног века популације и 4)
увођење смањења пензијских надокнада пензионисаним лицима која раде.986
Доцент Бојић с правом тврди да што је стопа незапослености у друштву већа,
мањи су и приливи у виду доприноса пензијским фондовима, те је неопходна
интервенција државе са циљем одрживости пензијских система.987 Стога, узимајући у
обзир број незапослених и још увек велики број неевидентираних радника, јасно је да
се ту крије одређени потенцијал пензионог система али су неопходне системске
реформе у друштву, што је у овом моменту јако тешко извести.988 Међутим, ваља
имати у виду да уколико би се повећала стопа доприноса за запослене, те би се слило
значајно више средстава у Фондове социјалног осигурања, којим би се, између осталог,
финансирале пензије постојећег становништва, поменуто би могло довести до
престанка радног односа значајног броја запослениих- услед немогућности одређеног
броја послодаваца да исплате повећан износ обавеза. Предложена мера би донела
,,више штете, него користи'' и с обзиром да би ,,свеже незапослени'' остваривали право
на накнаду за случај незапослености, те би се додатно оптеретила буџетска каса Србије.
Стога, повећање стопа доприноса, може утицати на тренутно увећање новчане масе у
пензијском фонду али дугорочно не отклања проблеме који су до мањка новца
довели.989 Истовремено, стопе доприноса које се константно увећавају преко одређених
граница, могу угрозити послодавце и стимулисати рад на црно.990
И поред недовољно високог привредног раста у нашој земљи, доцент Бојић се у
својој докторској дисертацији свесрдно залаже за увођење социјалне пензије у домаћи
правни систем, ради виших циљева- обезбеђивање социјалне сигурности и смањење
стопе сиромаштва међу припадницима старије генерације који нису остварили услове
за старосну пензију.991 Тако, Бојић скреће пажњу на непходност њеног увођења с
обзиром да: 1) пооштравањем услова за стицање права на старосну пензију: a) с једне
986
П.Веслиновић, op.cit., стр.151-152.
987
988
Ј.Бировљев, Ж.Војиновић, В.Мировић, op.cit., стр.381.
989
М.Рељановић, op.cit.,стр. 103.
990
Ibid.
991
Вид.Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit, стр.125.
204
стране, смањује број корисника те социјалне престације, чиме се растерећују пензијски
фондови али, б) с друге стране, узрокује нове проблеме повећаног броја лица која неће
бити у прилици да испуне законске услове за старосну пензију и на тај начин обезбеде
себи одговарајући ниво социјалне сигурности у старости и 2) флексибилни облици
запошљавања уносе одређени вид несигурности на тржиште рада, услед чега ће се у
предстојећем периоду теже испуњавати предвиђени законски услови за остваривање
права на старосну пензију. 992
3.4.3.Увођење другог стуба пензијског осигурања
Обезбеђење сигурног економског и социјалног благостања за садашње и будуће

генерације представља потребу ургентног реформисања пензијско-инвалидског
осигурања (ПИО).993 Како увођењем трећег стуба пензионог система није у потпуности
дало резултат јер тај систем у економским приликама у којима је Србија не може
функционисати994 ( услед ниских зарада, високих трошкова живота и отежане
могућности издвајања одређеног новчаног износа у трећи стуб пензијског система),
поједини аутори размишљају у увођењу друга стуба пензијског осигурања. С тим у вези
професорка Димитријевић наводи да се од увођења пензијског осигурања на темељу
индивидуалне капитализиране штедње и очекује повећање одговорности појединца за
властиту социјалну сигурност у старости, већа мотивисаност за плаћање доприноса и
дужи рад, дугорочно смањивање пензијских издатака који се финансирају на текућој
основи, финансијска стабилизација пензијског система и подстицање економског
раста.995 Професорка указује да за успешну приватизацију пензијског осигурања нису
важни само капацитети тржишта већ је, подједнако важна, и јачина и стабилност
државе и њених институција.996 Стога, истиче да државе које се одлуче за структурну
992
У прилог тме, Кристенсен (Anna Christensen) тврди да раширеност флексибилних облика запошљавања
на тржишту рада може довести до ситуације у којој одређене групе неће бити у могућности да стекну
право на старосну пензију или ће износ стечене пензије бити недовољан за задовољење основних
животних потреба, те ће доћи до пораста стопе сиромаштва међу припадницима старије популације.
Ibid., стр.125, 349.
993
Снежана Грк, ,,Реформа пензионог система у Србији - у сенци привредног раста и неповољне
демографске структуре’’ ,Српска политичка мисао, број 1/2011, стр.180.
994
J.Бировљев, Ж.Бојиновић, В.Мировић, op.cit., стр.381.
995
М.Димитријевић,op.cit., стр. 112.
996
Ibid.
205
пензијску реформу треба, пре тога, да остваре значајна улагања у људске ресурсе и
побољшање информационо-технолошке опремљености јавног.997
Поједини аутори (Бировљев, Бојиновић, Мировић) истичу да је увођење другог
стуба у потпуности неопходно што показују искуства свих земаља у транзицији, како
је систем текућег финансирања у проблему, тесистем капитализације представља
могућу алтернативу.998 Такође, наводе да је немогуће извршити промене уколико се не
поправи животни стандард , али и онда треба повести рачуна о финансијској
стабилности и равнотежи.999 Указују да треба имати у виду да се кроз историју
економског система дешавало потпуно обезвређење свих фондова, те да је народ
сумњичав према свим видовима такве акумулације капитала.1000 С тим у вези професор
Врањеш истиче да уколико у наредним годинама демографска ситуација буде овако
драматична, иста ће довести до увођења система акумулације капитала, које би
обезбедило стабилнији систем финансирања пензијског и инвалидског осигурања у
Србији.1001 Такође, професор сматра да ће систем текућег финансирања јавног
пензијског и инвалидског осигурања у Србији, тада имати много мању улогу него
данас.1002
С друге стране, професорка Матковић истиче да у Србији данас још увек нема
услова, а ни довољно убедљивих оправдања за увођење II стуба, услед следећих
разлога: 1) неразвијеног финансијског тржишта; 2) недовољног административног
капацитета за његову регулацију; 3) високог транзиционог трошака, који подразумева
врло велике издатке са неизвесним резултатима на дуги рок. 1003
Такође, наводи, као
оно што је најважније, да нема јасног доказа да би се увођењем II стуба за данашње
генерације запослених створили услови за сигурнију идовољно високу пензију.1004 На
основу постојеће ситуације у нашој земљи, на пољу економијеи тржишту рада- висока
незапосленост и ниске зараде , очигледно је да нема неопходних услова за увођење
другог стуба у блиској будућности, све док се наведени недостаци не отклоне или
смање у знатној мери (какоњегово увођење не би био представљало ,,слово на папиру'').
997
Ibid.
998
Ј.Бировљевић, Ж.Војиновић, В.Мировић, оp.cit., стр.381- 382.
999
Ibid., стр.382.
1000
Ibid.
1001
М.Врањеш, ,, Проблеми у финансирању пензијског и инвалидског осигурања у Србији’’, op.cit.,
стр.74.
1002
Ibid.
1003
Г. Матковић, Ј. Bajec, Б. Мијатовић, Б. Живковић, К. Станић, Изазови увођења обавезног приватног
пензијског система у Републици Србији, op.cit., стр.201.
1004
Ibid.
206
3.5. Старија лица на тржишту рада
Живимо у свету глобалног капитализма, у којем се капитал се слободно креће,

тражећи максималан профит и ако је могуће, нулти порез.1005 Иако је глобализација
извор прилика за оне који их могу искористити, многе појединце је оставила
незаштићене, у односу на нове глобалне изазове и трансформације које имају дубоке
последице на националном и локалном нивоу,1006 и нарочито су њеним последицама
погођени старији и млади радници. С тим у вези већина земаља ЕУ се суочава са
променом структуре становништва изазваном продужењем животног века
становништва и ниском стопом наталитета, чиме питања везана за активније учешће
старијих лица на тржишту рада све више добијају на значају.1007 Са проблемом старења
становништва и оптерећености буџетских средстава услед великог издвајања за
пензије, сусреће се и наша Србија. Професорка Ковачевић истиче да је услед пада стопе
фертилитета и пораста броја старијих од 60 година угрожена финансијска стабилност
(и) одрживост националних система социјалне сигурности, будући да ће број радника
који одлазе у пензију сваке године бити већи од броја нових радника који ступају на
тржиште рада. 1008
Док је младој генерацији „продужена младост“ јер се прекасно запошљавају,
прекасно се жене и удају, прекасно долазе до стана ако икад до њега дођу; дотле је
генерацији њихових родитеља „продужена старост“ тиме што су прерано изгубили
1005
Следствено томе, имамо више богатих, али много више сиромашних и незапослених. Тако се
почетком друге деценије 21 века ,за две године број незапослених у еврозони повећао се за 2 милиона. У
октобру 2012. близу 19 милиона људи у еврозони било је незапослено. У Грчкој је 57% младих остало
без посла.Roger Blanpain, European labour law, Wolters Kluwer Law & Business, Alphen aan den Rijn ( The
Netherlands), 2013, стр.7-9, 13-16.
1006
Ibid., стр.20-21.
1007
Маја Јандрић, Дејан Молнар, Квалитет запослености и тржиште рада у Србији: Колико је Србија
далеко од ЕУ, анализа, Fridrich Ebert Stiftung, Београд, 2017, стр.19
1008
Таква демографска кретања су, заједно са падом стопе фертилитета, скопчана са низом озбиљних
социјалних и економских последица. Најзначајније од тих последица тичу се угрожавања финансијске
стабилности (и одрживости) националних система социјалне сигурности, будући да ће број радника који
одлазе у пензију сваке године бити већи од броја нових радника који ступају у тржиште рада. Ове
промене нарочито тешко погађају системе који почивају на међугенерацијској солидарности и примени
технике репартиције, што се, најпре, испољава у повећању трошкова финансирања пензијског система и
система здравствене заштите, као најобимнијих ставки у трошковима за социјалну сигурност. Љ.
Ковачевић, ,,Забрана старосне дискриминације радника у светлу концпеције активног старења и
међугенерацијске солидарности'',op.cit., стр.84.
207
посао, прерано отишли у пензију, прерано почели да старе.1009 Уколико се нису
пензионисали, а остали су без радног места (добијајући отпремнину у најбољем
случају), принуђени су да раде до стицања услова за старосну пензију, како би
обезбедили егзистенцију и , донекле, пристојан живот. С друге стране, одређен број
припадника зрелог доба услед недовољних износа пензија, наставља свој радни век и
након пензионисања. Белоица наводи да су старије жене мање активне на тржишту рада
у односу на старије мушкарце и брже се пензионишу1010, како су, услед вишевековног
представљања као ,,чуварима породичног дома и традиције'', предодређене за: а) бригу
о старијим лицима и својим потомцима; б) обављање породичних обавеза- свих кућних
послова и в) одржавање родбинских и пријатељских веза.
3.5.2.Прилагођавање старијих лица измењеним околностима на тржишту рада
Како професорка Ковачевић наводи, неповољно поступање према старијим

радницима неретко је засновано на предрасудама и стереотипима (нпр. о нежнијем
здрављу, мањој продуктивности и мањој креативности старијих радника или њиховој
неспремности да се усавршавају, усвајају нова знања и прилагођавају променама на
тржишту), иако се одређене предрасуде и стереотипи једнако везују и за рад младих
радника (нпр. да су неискусни, мање поуздани и мање лојални о њихових старијих
колега).1011 Општепознато је да старија лица на тржишту рада отежано налазе
запослење услед нижег нивоа образовања, броја година, слабијег здравственог стања,
непознавања страних језика, као и одговарајућих вештина и иновација. С тим у вези
Ковачевићева указује да се навршење одређених година не може сматрати
,,гарантијом'' знања и способности за рад, тим пре што се знања и способност могу
проценити путем одговарајућих тестова и других инструмената за претходну проверу
радних способности.1012
1009
Срећко Михаиловић, Војислав Михаиловић, Старији радници,: Неки на послу, а неки ни посла ни
пензије, Центар за демократију, Програм Европске уније,,Подршка цивилном друштву'' за Србију,
1010
Јелена Белоица, ,, Анализа запослености у Републици Србији'' , Економске идеје и пракса, број 33,
2019,стр.79
1011
Љ.Ковачевић, ,,Забрана старосне дискриминације радника у светлу концпеције активног старења и
међугенерацијске солидарности '' , op.cit., стр. 86.
1012
Послодавац је при том, дужан да се приликом претходне провере радних способности уздржи од
постављања питања која се непосредно или посредно односе на животно доба кандидата, као и од захтева
да кандидати, уз пријаву на оглас, достављају и личну фотографију. Ibid., стр.92.
208
Као грађани Србије, неретко смо сведоци неповољног положаја старијих лица на
тржишту рада, који се довијају на свакојаке начине да прехране своју породицу и
обезбеде истој пристојну егзистенцију. Стога, често су принуђени да обављају
фактички рад код послодавца- ради веће зараде, неретко раде и у отежаним условима
рада, а обављање разних привремених и повремених послове ( сезонски послови-
туристички послови, рад на њиви, берба воћа и сл.) , такође, им није непознато. Тако,
радно ангажоване појединце у шестој/седмој деценији живота, можемо видети како
обављају послове обезбеђења (нпр.у банкама, поштама, привредним друштвима),
курира и рецепционера (нпр. у средњошколским и студентским домовима), које млади
људи не желе да раде, услед ниских зарада, отежаних услова рада, ноћног и
прековременог рада. Такође је заступљен потцењивачки однос ,одређеног броја младих,
према наведним и другим слабије плаћеним пословима, услед продужене младости-
ушушканог живота у окриљу породичног дома и издржавања ,,младих'' од стране
родитеља и у 30-тим годинама, јер ,,док је вола, има и самара'' услед размишљања
млађаних да ,, има дана за мегдана'' .
3.5.3. Начини прилагођавања старијих лица на тржишту рада
Докторка Новаковић наводи да је приватизација уништила друштвену својину,

привреду и индустрију, те је одвела највећи број радника у сиромаштво. 1013 Следствено
томе, старији незапослени сматрају се једном од највећих жртава транзиције , јер им је
тешко да се преквалификују и прилагоде захтевима на тржишту рада.1014 Тако је услед
процеса приватизације радничка класа системски и трајно развлашћена, размрвљена,
бачена у зону сиромаштва и на маргине друштва.1015 С тим у вези доцент Бојић наводи
да ,,дуже трајање животног века, осим што ствара притисак на пензијске системе услед
све већег броја корисника старосних пензија, узрокује и већи проценат сиромаштва у
старости, због повећаног броја потреба у старости, које често захтевају и додатне
приходе уз пензију''1016.
1013
Нада Новаковић, Раднички штрајкови и транзиција у Србији од 1990. до 2015.године, Фондација
Rosa Luxemburg - Stiftung Southeast Europe, Институт друштвених наука, Београд, 2017, стр.133-134.
1014
Исидора Бераха, ,, Високо образовање, незапосленост и стање на тржишту рада ‘’ , у: Јован Зубовић
(ур.), Активне мере на тржишту рада и питања запослености, Институт друштвених наука, Београд,
2011, стр.65.
1015
Н. Новаковић, Раднички штрајкови и транзиција у Србији од 1990. до 2015.године, op.cit., стр.135.
1016
209
Како би били конкурентни на тржишту рада старији радници су принуђени да
непрекидно усвајају новазнања и стичу потребне вештине (нпр. информациона
писменост, елемнтарно познавање енглеског језика). Међутим, поменути радници се
слабије сналазе у свету савремених технологија, те отежано успевају савладати рад на
рачунару и учење страних језика. Такође им ,,тешко пада'' сама помисао на могућност
додатног образовања, преквалификације, похађање разних курсева и обука, како би
били конкурентни на тржишту рада. Следствено томе, неретко се одлучују ићи
,,линијом мањег отпора'' и прихватити радно ангажовање (овде: као шири појам
схваћен) у областима које не захтевају додатне квалификације и већи интелектуални
напор (привремени и повремени послови, рад у сивој економији) . Тако је током
деведесетих година прошлог века дошло до бујања сиве – неформалне економије,
наравно на штету формалног сектора, 1017 те је ухлебљење у мало популарној економији
пронашло велики број старијих радника, који су остали без запослења услед,
неадекватно спроведених, процеса транзиције и приватизације. Треба истаћи да су
одређене специфичне врсте радног времена (рад код куће, као и суботом, недељом,
увече и ноћу) такође, релативно честа појава, што је нарочито изражено када је у
питању рад током викенда или увече.1018 Следствено томе, старија лица су принуђена
да се прилагоде и флексибилним облицима радног ангажовања уколико настоје да буду
конкурентни на тржишту рада и пронађу, преко потребан, посао.
Уистину, запослење је веома значајно за грађане света, имајући у виду да је
нарочито важна његова улога у издржавању породице, избегавању сиромаштва и
маргинализованости, али, исто не значи да сви у друштву морају бити запослени. Тако,
Пол Спикер истиче да је могуће пронаћи начине како би се неучествовање на тржишту
рада учинило легитимним, на пример поновном квалификацијом незапослених у неку
другу категорију ( самохрани родитељ, особа са инвалидитетом, онеспособљени);
уклањање људи са тржишта рада путем раног пензионисања, одлужења војног рока или
као наставак образовања.1019 Свакако би се Спикерови савети лако могли спровести у
развијеним економским државама, које остварују висок привредни раст и поседују
завидне новчане износе у буџету, за разлику од држава на брдовитом Балкану, на коме
,,дувају'' ветрови беспарице, сиве економије и лоше пословне климе. Ваља истаћи да ни
1017
Данило Шуковић, ,, Становништво Србије у фокусу тржишта рада'' , Становништво, број 2/2009,
стр.95-96.
1018
М. Јандрић, Д. Молнар, op.cit., стр.14
1019
Пол Спикер,Социјална политика: теорија и пракса, превод :Јелена Видојевић, Наталија Перишић,
Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Београд, 2013, стр.101.
210
богатије земље од нас, нису присталице ранијег пензионисања старијих лица, чак
напротив, исте повећавају1020 године живота за одлазак у пензију. У прилог томе,
профeсорка Вуковић истиче да карактеристику садашњег стања представља тежња ка
подизању старосне границе са 65 година, за разлику од седамдесетих и осамдесетих
година прошлог века, када је под утицајем високе стопе незапослености постојала
тенденција снижавања старосне границе, како би се ,,ослободила'' радна места за
незапослене.1021
3.6. Активно старење
Како се генерацијска свест ствара на основу заједничког искуства стари нису

хомогена група ни у генерацијском смислу, те седамдесетогодишњак и стогодишњак не
припадају истој генерацији, а могу их разликовати и демографска понашања,
морталитетни услови и здравствена култура.1022 Приликом проучавања различитих
димензија старења у свету све више се ова популација, с обзиром на број година, дели
на три подгрупе: 1) ,,младо старо" становништво (65-74); 2) ,,старо становништво'' (75-
84) и 3) ,,најстарије старо" становништво (преко 85 година) .1023 С тим у вези Коковић
наводи да седамдесете године могу бити задовољавајуће и активно раздобље живота,
нарочито за бистре и образованије људе који настављају радити или задржавају
одређене улоге у пензији, посебно у добро интегрисаним друштвима.1024
1020
Тако ће у Хрватској већ до 2030. даме ићи у пензију са 65, а њихови партнери до 2038. са 67 лета. За
Италијане, који имају просечну пензију 490 евра, важи правило да са 66 година и три месеца могу у
заслужену пензију, док је за Италијанке та граница на 63 године и девет месеци. До 2031. и код њих је у
плану да се граница за оба пола подигне на 67. До 2036. број година који ће бити потребан за пензију у
Шведској износиће 67. Тренутно је за мушкарце 66, док је за жене 63 године. У Норвешкој мушкарци
радно место напуштају са 67, док за жене важи правило да иду са посла са 64. До 2030. године потребне
за одлазак у пензију за жене ће се повећавати до 67. Ј.Ж.Скендерија, ,,Да ли старосна граница за одлазак
у пензију може да буде померена на више од 65 година?'' , Вечерње новости, 10.09.2020. Доступно на:
https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/916177/starosna-granica-odlazak-penziju-moze-bude-pomerena-vise-65-
godina, приступљено: 28.01.2021.године.
1021
1022
М. Девеџић, Ј. Стојилковић, ,,Ново поимање старости-проспективна старост'' ,op.cit.,.47.
1023
Ibid., стр.46.
1024
Драган Коковић, ,, Старост - између културе и поткултуре '', Геронтологија, број 2/2014, стр.104.
211
Светска здравствена организација (СЗО) активно старење дефинише као
здравље, независност и продуктивност старијих људи.1025 Стога, учествовање у
социјалном, економском, културном, духовном и цивилном животу глобалне и локалне
заједнице суштински чини садржај појма активног старења.1026 Професорка Ковачевић
с правом тврди да афирмисање културе активног старења има за циљ старење људи у
добром здрављу, са осећајем професионалне испуњености и независности у обављању
свакодневних активности, и уз пуно учешће у друштвеном животу.1027 Овај концепт у
центар пажње ставља потенцијале старијих и њихову улогу у креирању сопственог
живота, као и у доприносима широј друштвеној заједници.1028 Успешна реализација
концепта активног старења претпоставља промену многобројних стереотипа,
предрасуда и неразумевања везаних за старост.1029 Наиме, старост се често изједначава
са болешћу, усамљеношћу, бескорисношћу, беспомоћношћу, а стари људи се најчешће
карактеришу као себични и превише критични. 1030
Активно старење је концепт снажно подржан од стране Европске Уније, па је ,
већ давна, 2012. година била проглашена и „Европском годином активног старења и
међугенерацијске солидарности“.1031 Параметри активног старења успостављени су у
оквиру следећа три подручја: запосленост старијих одраслих особа, учествовање у
друштву и промоција самосталног и независног живота у старости.1032 Старији грађани
не би смели превидети да услед повећања просечног животног века, пензионерски дани
пружају шаренолики спекар могућности за вишегодишњи садржајан,
квалитетан,угодан, активан и здрав живот. Стога би стари, као припадници растуће
популације у Србији, требало да имају смислен и активан живот у пензионерским
1025
Слађана Драгишић Лабаш, Активно старење у Београду, Социолошко удружење Србије и Црне Горе,
Институт за социолошка истраживања, Филозофски факултет -Универзитет у Београду, Београд, 2016,
стр.26.
1026
Концепт перманентног образовања и културних активности спадају у основ концепта и праксе
активног старења. Маријана Миланков, Богдана Опачић, ,, Култура старења и стари у култури ‘’,
Герентологија, број 2/2014, стр.79.
1027
Љ.Ковачевић, ,, Забрана старосне дискриминације радника у светлу концепције активног старења и
међугенерацијске солидарности '' , op.cit., стр.85.
1028
Анкица Шобот, ,, Кочнице савремном моделу старења у Србији '', Геронтологија, број 2/2014, стр.9.
1029
Мирјана Рашевић, ,, Од лаптопа до активног старења ‘’, Геронтологија, број 1/2014, стр.110.
1030
Раширено је и уверење, такође, да је страх од смрти веома присутан код старих жена и мушкараца и
да су окупирани њиме. Ibid.
1031
А.Шобот, ,op.cit.,стр.9.Највећи број оних за које пензионисање значи „нови живот“ и ослобађајући
осећај скопчан с големим олакшањем, чине људи који су радни век проживели у тешким, једноличним
или отуђујућим пословима. За ове особе, овај животни циклус може бити реанимација њихових
некадашњих животних жеља да се посвете оним преокупацијама о којима су увек маштали. З. Гудовић,
op.cit., стр.34-35.
1032
Ibid.
212
данима, насупрот пасивном и друштвено маргинализованом животу. 1033 Међутим,
престанком радног односа и одласком у пензију значајно се, уз начин живота
појединца, мења и висина његових редовних материјалних прихода ( пензије су свуда у
свету значајно ниже од просечних плата). 1034
3.6.2. Начини спровођења политике активног старења
Пензионерски дани се најчешће доживљавају као предворје у сигурну смрт, како

су прожети смањеним социјалним контактима (стога, fide, sed cui, vide јер honoers
mutant mores )1035, као и ужим кругом породице и пријатеља. Следствено томе, грађани
не настоје спојити слободно време са жељеним активностима- dulce cum utili1036. Иако
смо земља ,,гуња, опанака, где су зоре вечно црвене'' 1037
, пензионери- превасходно у
градовима могу да квалитетно испуне своје време: дружењем, учењем страних језика,
похађањем школа сликања и ликовних радионица, интелектуалним радом (писањем
књига и научних радова, учествовањем на конгресима, радом у удружењима),
бављењем спортом и различитим рекреативним активностим, хуманитарним радом и
1033
М.Миланков,Б.Опачић, op.cit.,стр.82. С тим у вези Селимовић пише:,,Пале су ми на ум књиге, оне
нису човек сав већ оно што је у њему најбоље, човек одбараних тренутака. С тим живот човеком кога
нема, можеш разговарати, можеш уживати, а не мораш му се захваљивати. Можеш се с њим свађати, а он
нема могућности да ти одговори ишта осим оно што је већ написао. Можеш се поносити својом памећу,
говорећи му глупости, стрпљиво ће те саслушати. Можеш га оставити другоме, неће се наљутити..
Срдачно ће те дочекати, ако му се вратиш, увек спреман да почне разговор с тобом. '' М.Селимовић,
Тврђава,op.cit., стр.256.
1034
Sonja Podgorelac, Sanja Klempić Bogadi, ,, Kvalitet života starijega stanovništva na hrvatskim otocima ‘’,
Геронтологија,број 2/2014, стр.116.
1035
Веруј, само пази коме верујеш, јер почасти мењају навике! (латинске максиме) У пренесеном
значењу, док смо млади, здрави, радно способни, успешни и на високим функцијама, имамо прегршт:
рођака, (мање) искрених пријатеља, колега, познаника и доброжелатеља, али када наступи та, горка
старост и тужна пензија, као и опадање утицаја и моћи у друштву, остаје нам plus-minus (мање-више)
примарна породица и пар искрених пријатеља пред којима можемо скинути оклопе страха од неизвесне
будућности и сигурне смрти. С тим у вези Селимовић пише: ,,Волео би да нађе пријатеља, не
присталицу, не следбеника, има их, већ правог пријатеља, с којим се друкчије разговара, и друкчије ћути,
него с осталим људима, ма колико нам били драги. Пријатељство се не ствара, оно настаје, као и љубав.''
М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.145. Kaко вели народна изрека ваља нам се држати новог пута и старог
пријатеља.
Ваљало би послушати Његоша, и да прекинемо, ,,ове разговоре црне'' , иако смо (не само) у старости, ,,
сирак тужни без нигђе никога!'' П.П.Његош, op.cit., стр.25,26. Ипак, c' est la vie!
Истини за вољу, није све тако црно- мрачно, тако да треба имати на уму народну мудрост - добра је
тешко видети, а лако се позна. Наведено поткрепљују следеће Селимовићево казивање: ,, Све би се у
животу могло издржати за кратко, и да будеш добар, и храбар, и пажљив, али живот не траје кратко а
ништа не може постати тешко као обавеза коју сам себи наметнеш у тренутку слабости или одушевљења.
Стид те да одсутанеш, а мука да истрајеш, а немаш кога да псујеш, јер си сам себе натоварио.''
М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.250.
1036
Угодно са корисним (латинска максима).
1037
,,У тој земљи гуња, опанака/ где су зоре вечно црвене/ никад бој не спи/ а кад жито зри/ тад без
престанка/ свуда се чује песма танка/ песма од уранка.'' Општепознати рецитал из песме ,,Марш на
Дрину''.
213
сл. Стога у пензионерским данима, грађани имају прегршт времена да се баве стварима
за које нису имали времена док су били радно ангажовани, услед пословних и
породичних обавзеа.
Такође, пензионери могу да се радно ангажују (нпр. уговором о делу) ради
остваривања додатних прихода; испуњења слободног времена; преношења искуства на
млађе нараштаје. У домаћем праву, радни однос се може продужити особама које
наврше 65 година живота и стекну право на старосну пензију, уколико се споразумеју
послодавац и запослени.1038 Стога, послодавац тада може, али не мора, донети одлуку о
престанку радног односа.1039 Ово стога што се послодавац и запослени могу
споразумети о наставку радног односа, а што ће зависити од процене ситуације у
одређеној радној средини, тј. од потреба процеса рада и од врсте посла који је поверен
запосленом, као и од његове мотивисаности и способности да настави са радом за
послодавца и по навршењу тзв. радног века.1040 На тај начин, поменути свој радни век
настављају и у трећем добу (најчешће факултетско образовани грађани, који обављају
напоран интелектуални рад: лекари, инжењери, професори, научни радници).
За разлику од Србије, у којој се тек петина старијих особа бави неким културно-
уметничким стваралаштвом, у земљама Европске уније то чини чак 60% пензионера, те
старије особе у Европској унији чешће свирају неки инструмент, певају и плешу.1041
Старији људи у нашој земљи, своје слободно време најчешће проводе у гледању
телевизије, шетњи и бављењу ручним радом, док мање од 10% посећује културне
догађаје, иако двоструко више њих има жељу за честим посетама културним
дешавањима.1042 Стога су услед недостатка финансијских средстава, тј. ниских пензија,
наши пензионери принуђени да себи ускрате задовољство посећивања културних
дешавања, те се, на одређени начин, излажу искључености из социјалног и културног
живота.
Професорка Димитријевић с правом тврди да и поред тога целу популацију
државе, која се суочава са пензијском кризом, треба детаљно информисати о реалном
стању пензијског система, нарочито, јер искуство потврђује да пензијске погодности,
1038
Закон о раду (2005), члан 175, став 1, тачка 2.
1039
Љ. Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду,op,cit.,, стр.91.
1040
Ibid. Сходно томе, Гудовић истиче да болан осећај због губитка статуса могу осећати и они
малобројни умни ентузијасти које је пензионисање онемогућило да остваре своје личне циљеве и
амбиције. Ипак, предност особа из ове групације је у томе што и после пензионисања могу настављати с
креативним радом остајући препознатљиви и присутни у друштвеном и јавном животу. З.Гудовић, op.cit.,
стр. 34.
1041
М.Миланков, Б.Опачић,op.cit., стр.92.
1042
Ibid., стр.78.
214
годинама коришћење, као и уврежена мишљења о пензионисању и пензијама, није лако
мењати.1043 Стога је најбоље ослањати се на себе, а не на (не) стабилан систем
социјалног осигурања, те би грађани требало да рационалније размишљају о квалитету
свог живота у блиској старости и да , сходно могућностима, одређени новчани износ
(месечно или годишње) штеде, иако су зараде ниске, а трошкови живота значајни. Тако
би уштеђени новац могли уложити у стицање права својине на непокретности(ма)- нпр.
у куповину некретнине и/или локала које би рентирали у старости.
Док уштеђеног новца код наших грађана, углавном, мањка, избора за улагање
истог не фали, те становници могу исти ставити на штедњу књижицу или пак, орочити
на одређени број година у банци, као и пружити себи додатно пензијско осигурање.
Ипак незнатан број људи се мудро понаша, услед своје немарности и заборава да ће
зрело доба брзо наступити, као и због мање разборитог размишљања да ће износи
старосних пензија бити довољни да покрију њихове трошкове живота у старости ( тзв.
непромишљено ослањање на старосне пензије). Ипак, hora ruit!1044
3.6.3. Економске, социјалне и здравствене последице старења
Иако је у домаћем праву прописано уживање друштвеног стандарда

пензионера1045, исто захтева испуњење строгих услова, те значајан број ,,зрелих''
1043
Професорка истиче да наведено информисање треба да прати подизање свести свих њених
држављана да нема бесплатног ручка, односно да у постојећим приликама свако мора да сноси део своје
одговорности и одговарајући део трошкова својих пензијских права (пензионери пензијских права које
су остварили а млади нараштаји оних пензијских права које ће у будућности остваривати) .
М.Димитријевић, op.cit., стр.106.
1044
Време тече (латинска максима). ,, Све што даље време хити, / Све се већма прошлост грли,/ Све се
већма моји мртви/ мени чине неумрли . (...) Кроз смрт само ваља проћи, / Па ћу с' и ја с њима слити, / Ако
л' тамо нема ништа?! – И тад ћемо једно бити. '' Јован Јовановић Змај,, Све што даље време хити'' у:
Ј.Јовановић Змај, op.cit., стр.80-81.
1045
Друштвеним стандардом корисника пензија сматра се: 1. рехабилитација корисника пензија у
здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима; 2) културне и спортско-
рекреативне манифестације чији је циљ подстицање интеграције старих лица у друштво; 3) солидарна
помоћ корисницима пензија у пакетима са основним животним намирницама и средствима за хигијену. С
тим у вези Управни одбор РФПИО доноси одлуку о трошковима рехабилитације корисника пензијa и
цени смештаја пратиоца по установама, по дану боравка. Правилник о друштвеном стандарду корисника
пензија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање ( ,,Службени гласник РС'' , , број
80/2020 и 154/ 2020), члан 2.
Горе наведене тврдње о строгости услова за уживање друштвеног стандарда пензионера поткрепљујемо
једном у низу ,,строгих'' одредаба, која прописује да: Фонд сноси трошкове рехабилитације за корисника
пензије под следећим, за многе тешко остваривим,условима: a. пензија не сме прелазити износ просечне
пензије; б. пензионер не поседује друга лична примања и в. пензионер није претходно користио
рехабилитацију по одредбама овог правилника. Корисник пензије упућује се на рехабилитацију према
исказаној жељи, у складу са смештајним капацитетима установе, која није контраиндикована његовој
медицинској документацији. Правилник о друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда
за пензијско и инвалидско осигурање (2020), члан 4,члан 7, став 1.
215
грађана не успева исти да досегну и да искористе прописане, скоромне, повластице.
Одлазак у пензију представља један од најважнијих животних догађаја сваког
појединца. Неке од последица, које наступају услед пензионисања појединца, су
следеће: смањена активност, слабљење друштвеног утицаја, отежано склапање нових
познанстава и стицање нових пријатеља, смањени приходи (ниска пензија), као и
осећаји празнине, неприпадања и отуђења.У старости, појединац,осим разочарања због
сопствених и туђих погрешака, такође мора изаћи на крај са усамљеношћу, што је
једна од последица (драматичних) старости.1046 Ипак, стари људи врло често живе у
култури сиромаштва коју обележава осећај маргиналности, те иста карактерише осећаје
резигнације и фатализам.1047
Старост1048, треће доба или зрело доба (утешно речено) је судбина великог броја
људи. Нажалост, немају сви појединци срећу да исту доживе услед преране смрти.
Неретко појединци не увиђају да је привилегија ( а не недостатак или срамота)
доживети зреле године1049, услед учесталог пропагирања (електронских и штампаних)
медија у глобализованом друштву како треба лепо изгледати, бити млад, здрав и
виталан. Докторка Рашевић указује да се старост доминантно доживљава у негативном
контексту, као дегенеративни процес, односно фаза у животу која је препуна хендикепа
и ограничења, те да се не разумеју специфичне карактеристике, као и одређене
предности и потенцијали трећег и четвртог доба живота.1050
У старости виталне, моторичке и интелектуалне функције опадају, те су људи у
зрелом добру суочени са нижим самопоуздањем и смањеним самопоштовањем, као и са
ниским пензијама, мањим бројем чланова породице и пријатеља. Докторка Шобот
1046
Такође, појединац се суочава са све већим ракораком између духовне жеље и телесне могућности(кад
је човек нестрпљив, али неспособан да трчи; жељан добре хране, али нема апетита; кад страсно воли
изложбе и бављење ситним пословима, (уради сам), али га издају ноге итд.). Д.Коковић, ,, Старост -
између културе и поткултуре '', op.cit., стр.106.
1047
На нивоу друштва, културу сиромаштва карактерише неукључивање и неучествовање у главним
институцијама ширег глобалног друштва. Она поприма снагу културе, јер су њене особине и оквир за
начин поступања, мишљења, понашања и деловања. Ibid.
1048
У античкој Спарти положај старијих људи био је на задовољавајућем нивоу (уистину, углавном за
аристократе). Стога је 28-оро најутицајних људи од најмање 60 година са два спартанска базилеуса
(краља) чинило герузију (веће стараца), која је ,,предлагала законе, претходно разматрала скупштинске
предлоге и имала право вета на њене одлуке, судила базилеусима, уколико је потребно, а има и судску
надлежност за дела против државе''. Вид. С. Аврамовић, В. Станимровић, op.cit., стр.96.
1049
,,Позивам за сведока мастионицу и перо и оно што се пером пише (...) позивам за сведока судњи дан,
и душу што сама себе кори, позивам за сведока време, почетак и свршетак свега- да је сваки човек увек
на губитку.'' М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр.369.
1050
Стари људи се најчешће карактеришу као себични и превише критични. Раширено је и уверење,
такође, да је страх од смрти веома присутан код старих жена и мушкараца и да су окупирани њиме.
Поред тога постоји јак социјални притисак на изражавање сексуалности у старости. М.Рашевић, ,, Од
лаптопа до активног старења ‘’, op.cit., стр.110.
216
наводи да њихову свакодневицу постављају далеко од концепта савременог старења: 1)
суочавање са: a) ограничењима у погледу задовољења елементарних животних потреба
и б) здравственим тешкоћама и могућностима лечења и 2) осећања немоћи и
зависности.1051
3.6.4. Однос сродника и надлежних институција према припадницима трећег доба
Iustitia erga does religio, erga parentes pietas, creditis in rebus fides nominatur!1052
Међутим, данас поштовање које се указује старијем делу становиштва, од стране
породице и надлежних институција није задовољавајуће, неретко је и поражавајуће.
Старије особе највише дискриминишу млади (31,6%), здравство (31,4%) и држава
(30,7%), а као најмањи дискриминатор препознате су радна сфера, медији и породица.
1053
Тешко је превазилажење генерацијског јаза у породици и у друштву уопште, а та
врста несклада оставља највише трага и најјаче последице управо на старе и појачава
осећај несхваћености.1054 Углавном се млади не обазиру на проблеме и потребе
старијих лица, те исти сматрају старије грађане за ,,особе чије је време прошло''. Тим
понашањем, млади и средовечни људи прикривају страх од старости и смрти, те
заборављају да ће се и сами , убрзо, наћи у зрелом добу (panta rei!1055).
Млади и успешни, са пуно пријатеља и великом породицом, као и са великом
жељом за успех и напредовањем ,,нећемо бити довека'' .Човек у рату са временом је
увек на губитку, те смо, сваке године, принуђени, суочити се са већим бројем година у
крштеници. Када претходно поменуто, на ваљани начин, схватимо1056 и сами се нађемо
1051
А. Шобот , op.cit., стр.13.
1052
Правда се у односу на богове назива вером, у односу на родитеље поштовањем, а у пословним
обичајима поштењем (латинска изрека).
1053
М.Миланков, Б.Опачић,op.cit., стр.86. Нарочито је важно да се спречи дискриминација старих (
,,ејџизам'') која је неприхватљива у модерном друштву исто као и било која друга дискриминација- по
основу пола ( ,,сексизам'' ), расе, нације. М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit., стр.148.
1054
Владимир Илић, ,, Потреба образовања и стручног усавршавања социјалних радника за рад са
старијима’’ , Геронтологија, број 1/2014,стр.156.
1055
Све тече, све се мења. (латинска максима) . Пошто је протраћио истинску вечност, човек је пао у
време, у којем је успео, ако не да напредује, оно бар да живи: сигурно је да му се прилагодио. Ток овог
пада и прилагођавања носи назив Историја. Емил Сиоран, Пад у време (прев. са франц. Милица Козић),
Нови Сад 2008, 131, нав.према: Зоран Томић, ,,Време и (у) устав(у)- овдашње право с почетном
филозофском белешком'', Анали Правног факултета у Београду, година LXVII, број 1/2019, стр.8.
1056
Како вели Селимовић: ,,Кривица је у нама, у нашој охолости, себичности, безобзирности, у хиљаду
глупих навика без којих не можемо замислити живот. Једино себи задржавамо право да мислимо, да
указујемо на пут којим треба ићи, да одређујемо кривце и казне'' . М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.194.
Ипак човек без мане и дрво без гране- не могу бити.
217
у том мало популарном добу. Златни савет: ,, Упознај себе''- врло се касно прима. 1057 У
прилог томе, наводим констатацију академкиње Исидоре Секулић ,, Куд смо, зашто
смо- то је у мојим књигама, мислима, животу. А то питање остаје без одговора. Човек је
ограничен докле год тајне свемира остану апсолутне.'' 1058
Сходно томе, неретко умемо
да превидимо како сваки нови дан представља велики дар и да се исти неће поновити.
Вазда се приповедало да стар и мудар заслужују двоструко поштовање, као и да
припаднике трећег доба, најчешће, нећемо појимити док се и сами не нађемо у истом
јер ипак ,,старци боље на далеко виде'' .
Ипак истини за вољу, окренути смо ка стицању новца и знања, грађењу
каријере, додатном образовању1059 и константном усавршавању ,како бисмо: a) били
конкурентнији на тржишту рада; б) постигли значајне резултате на послу и успехе у
каријери, в) задовољили своје духовне потребе, померили сопствене границе и
самопотврдили се, те мало времена1060 посвећујемо пријатељима и породици, посебно
њеним најстаријим члановима. Следствено томе, ,,више не сећамо не само својих
старих предака, него ни својих савременика, ни самих себе. Зато смо стигли ту где смо.
Од непамћења сахне нам корење: и лахор нас може однети, као исушене гранчице.''1061
Након посла коме је човек био привржен, одласком у пензију у његовом животу
настаје огромна празнина коју нагризају здравствене, емотивне и финансијске бриге.
1057
,,Човек у младоти, не обазирући се нимало на своје недостатке и несавршености, жели само у говори:
,Камо су наши стари паметнији били’ ! У тридесетим годинама почиње сумњати да није ни сам доста
паметан био. Од четрдесет година не двоји више; види да није најпаметнији био, намерава и нада се да ће
се исправити, док и старост дође. Шта ћемо сад? Ништа, на пут, на пут! Једино нам остаје желети, да
наша деца и унуци бољи и паметнији буду.'' Д. Обрадовић, оp.cit.,, стр.15-16.
1058
М. Милосављевић, op.cit., стр.61.
1059
Савремена култура обележена је индивидуализацијом, што се преноси и на област образовања
одраслих. Ради се о огромном порасту курсева који нуде могућност креирања новог идентитета:
асертивност, креативно писање, интерперсоналне вештине, саветовање, итд. Управо је постмодернизам
препознао постојање вишеструких иднетитета и њихово смењивање, док образовање одраслих
(изграђено на идеји целоживотног учења) изразито подржава идеју о томе да одрасли могу да се мењају.
Тамара Николић Максић, Образовање као чинилац квалитета слободног времена одраслих, докторска
дисертација (необјављена), Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2015, стр.86.
1060
Негативно гледање на слободно време је и оно која га одређује као време за обнову организма од рада
или као припрему за још рада, као што је на то указао Маркс. Индустријски рад је натерао појединца да
побегне у опоравак од дехуманизујућег рада и док се не повећа слободно време, нема простора за развој
потенцијала и свестраност, које човек поседује. Слободно време дефинисано на овим поставкама нема
никакву вредност по себи, већ има вредност само толико колико утиче на бољу продуктивност тј.
вреднује се само онолико колико доприноси раду . Ibid., op.cit., стр.14.
1061
С. Велмар - Јанковић, op.cit., стр. 211. Вазда је било да само пријатељи и породица представљају
имовину појединца, тзв.носиоца права својине, а не којекакве покретности и непокретности , али исто
касно схватамо, јер,, ако нам други могу купити капу, памет не могу'' .
С тим у вези Селимовић вели: ,, Јесте ли кадгод помислили, по чему ће нас народ (породица и пријатељи)
запамтити? (...) Нико не помисли на наше грешке, нико не помену дубље разлоге наших невоља, нико се
не зачуди што овакавих појава није било и раније, што их није било више.'' М.Селимовић, Тврђава,
218
1062
Доживљај усамљености појединца нужно зависи од величине породице у којем
живи, квалитета односа у истој, али и у локалној средини.1063 Преласком у треће
животно добa, појединац осећа најразорније последице личне кризе која је видљива у
пензионисању, одласку последњег детета из породице и губитку брачног друга.1064
Стога је ово доба и најстреснији период човековог животног циклуса, јер зависи од
нужне подршке тако рањеној особи да настави да живи и себе поново доживи као
потребног и корисног припадника друштва.1065 Следствено томе је пожељно да
потомци, у зависности од својих обавеза, буду укљученији у живот и активности својих
сродника, како би исти лакше савладали тешкоће и нелагодности са којима се суочавају
у зрелом добу. За пензионере, провођење времена са потомцима ( чувају их, воде на
тренинге, помажу у решавању школских задатака) даје им осећај корисности и
представља подстицај за многе активности поменутих.1066
Како су најзначајнији поклон за старије сроднике ( као и за нас младе) сусрети и
виђања са најближим сродницима и пријатељима, потомци би требали показати више
пажње и бриге за живот својих родитеља/ бака и дека1067, како би се истим показало да
су значајани и битни у животима поменутих. Заиста, повремена виђања, разговори
посредством телефона, честитке празника и рођендана, не одузимају пуно времена.
Стога, порука која се шаље поменутим видовима комуникације, свим (нарочито
старијим) појединцима јесте да нам њихово присуство, мишљење и богато искуство1068
1062
З.Гудовић, op.cit., стр.33. Нелагодност, усамљеност и тешкоћу живота у зрелом добу, Тин Ујевић је
веродостојно представио на следећи начин:,,Како је тешко бити слаб,/ како је тешко бити сам,/ и бити
стар, а бити млад !/И бити слаб, и немоћан,/ и сам без игде икога/ и немиран, и очајан!'' Аугустин Тин
Ујевић, ,,Свакидашња јадиковка '', у: Љ. Бајић, М. Павловић, З. Мркаљ, Читанка: српски језик и
књижевност за трећи разред гимназије и средњих стручних школа, Klett, 2020,стр.256.
1063
S. Podgorelac, S. Klempić Bogadi, op.cit., стр.121.
1064
З.Гудовић, op.cit.,стр.33
1065
Доживљај изгубљеног статуса и психолошке рањивости због одласка у пензију посебно се везује за
лица чији је статус зависио од респектабилности њихове улоге у систему контроле и моћи да се
подређенима заповеда и нормативно налаже. Реч је о високим официрима, полицијским службеницима и
чиновницима који су радили у разним видовима цивилних инспекцијских и ревизорских служби. И
много година након пензионисања, ови људи конверзацију са другима прилагођавају негдашњој улози
коју су обављали и сећању на минулу моћ. Ibid., стр.33-34.
1066
С. Драгишић Лабаш,op.cit., стр.94.
1067
,, Приметио сам ја да нас сељаке наши школовани људи млого потцењују. И то ови наши сељачки
синови, они што су јуче опанке узели. (...) Не знам синовче, је л' и тако у други народа према сељацима?
И не знам чиме смо ми то српски сељаци заслужили. Не знам да л' су другде сељаци поднели и учинили
за свој народ нешто више него ми. Па зар нам највећи људи нису били сељаци? Ко нам је устанке и буне
дизао и водио, ко је државу стварао , чуво и спасавао, ајде руку на срце.'' Данко Поповић, op.cit., стр.9.
1068
У прилог богатом искуству који поседују старији грађани,а које недовољно поштујемо и чије
мишљење не уважавамо, игуман Стефан у Његошевом ,,Горском вијенцу'' казује следеће: ,, Све што бива
и све што може бити,/мени ништа није непознато;/ што год дође ја сам му наредан.'' Игуман даље наводи
,, Ти си млад јошт и невјешт, владико!/ Прве капље из чаше отрови/ најгрче су и најупорније./ О да
знадеш шта те јоште чека!/ Св'јет је овај тиран тиранину / а камоли души благородној.'' П.П.Његош,
op.cit.,стр.110.
219
доста значи , као и да нам је драго што су саставни део наших живота (amor omnia
vincit1069 или не?). Тиме би се смањио осећај усамљености, празнине и беспомоћности
поменутих лица, а потомци би се, на известан начин одужили својим прецима за лепе
успомене на срећно и безбрижно детињство јер,, ако погледате дубоко у длан своје
руке, видећете своје родитеље и све генерације ваших предака. Сви су живи у овом
тренутку. Сви су присутни у вашем телу. Ви сте њихов наставак.”.1070
.
Како је Србија међу најстаријим популацијама у Европи и свету, са уделом

старих од 17,4% у укупној популацији (преко 1.250.000 становништва је старије изнад
65 година)1071, те поседује значајан број пензионера, оптерећеност пензијског система у
нашој Србији је велика и реформе истог су преко потребне. Како су се у савременом
радном (и социјалном) праву економска и социјална питања међусобно испреплетала
више него раније, јасно је да сваки систем радног права треба постићи равнотежу
између економске флексибилности и социјалне сигурности.1072 Стога је законодавац
прописао подизање старосне границе за одлазак у старосну и превремену пензију, као и
изједначавање услова за остваривање права на старосну пензију за мушкарце и жене (и
поред веће оптерећености женске популације породичним обавезама). Неспорно је да
свака држава настоји да изгради пензијски систем који ће одговарати њеним
расположивим средствима, систему вредности и друштвено-политичким
приоритетитим, те иста треба да успостави равнотежу између ових супростављених
циљева.1073
Ипак, наведене реформе у домаћем праву нису довољне како би пензијски
систем ваљано и ефикасно функционисо, те се као једна од могућности, за рационално
1069
Љубав све побеђује ( латинска изрека). ,, Ми људи веома често, сваки од нас на свој начин,
полакомимо се на овај земаљски живот, а не знамо да овај живот пролази као пјена морска и нестаје. И
само безуман човек се хвата за пјену морску, само безуман човјек на паучини гради свој живот и свој
смисао и своју будућност.'' Митрополит Амфилохије, op.cit., стр.5.
1070
Thích Nhất Hạnh(1926- ), вијетнамски будистички монах и мировни активиста. У прилог томе, Библија
вели да је срећан народ у коме син наставља дело очево. С.Панов, Породично право,op.cit., стр.200. фн.
510. С тим у вези Селимовић вели: ,, Већ дуго се у мени мијеша вријеме и простор, па се не зна гдје сам,
ни кад се десило то што мислим. Не постоје границе, као у пустињи, као на небу, и сјећања мирно
прелазе, смијештајући се ондје гдје им је згодније.'' М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.30.
1071
М.Рашевић,,, Од лаптопа до активног старења ‘’, op.cit., стр.106.
1072
Martin Vranken, Death of labour law: Comparative perspectives, Melbourne University press, Melbourne,
2009, стр. 230.
1073
R.L. Brown, „Designing a social security pension system“, International Social Security Review, vol. 61,
број 1/2008, стр. 66.
220
и продуктивно функционисање јавних финансија, наводи увођење другог стуба
пензијског система. Следствено томе је неопходно усвојити одређене стратегије за
смањење евазије доприноса, као на пример: 1. стратегију за промену ставова
запослених, послодаваца и владе, која је усмерена на спровођење различитих акција
које ће стимулисати плаћање доприноса (путем јавних и едукативних кампања, којима
се истичу предности плаћања доприноса и указује на казне за њихово неплаћање, затим
објављивањем имена запослених и послодаваца који не плаћају доприносе уновинама
или на интернет страницама и сл.) и/или 2. стратегију која се ослањања на
административне промене, а која се може спроводити: a. повећањем ефикасности
администрације (променом извештавања, избором метода прикупљања доприноса,
побољшањем евиденције доприноса и сл.); б. подстицајима за плаћање доприноса
(истицањем политичара који то чине; в. поједностављењем закона како би били
разумљивији; г. обуком запослених који дају савете запосленима и послодавцима; д.
смањењем образаца које послодавци попуњавају при уплати доприноса и сл.); ђ.
променама у наплати и кажњавању (усредсређивањем на веће послодавце уколико
недостају финансијска средства за контролу).1074
Преко је потребно створити добру пословну климу за домаћа и страна улагања
која би довела до значајног економског развоја. Пре свега, за останак младих у земљи,
неопходано нам је: 1) улагање у науку и образовање1075 и 2) развој предузетништва1076,
привредних друштава1077, са нарочитим освртом на развој, колоквијално речено,
1074
Милена Николић, Биљана Ракић, ,, Детерминанте висине доприноса за пензијско и инвалидско
осигурање : ЕУ и Србија ‘’, Економске теме, година 54 , број 1/2016, стр.78.
1075
Чињеница је да се образовање не одвија само у школи, односно у формалним институцијама и
ситуацијама, већ се односи на велики број најразличитијих активности и процеса. Насупрот школовању,
образовање је целоживотно, отворено, самоусмерено, може бити формално или неформално и одвијати
се било где, укључујући укупан збир целокупних искустава учења и никако само оних која су
организована у школи. Т.Николић Максић, op.cit., стр.73.
1076
Према Закону о привредним друштвима, предузетник је пословно способно физичко лице које обавља
делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о
регистрацији. С обзиром на немали број предузетника у Србији и потребу његовог развоја, ваљало би
истаћи да се исти може регистровати на одређено или неодређено време. Нарочито треба имати у виду да
за све обавезе, настале у вези са обављањем своје делатности, послодавац одговара целокупном својом
имовином. У ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. Стога,
одговорност за обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра. Закон о привредним друштвима
(,,Сл. гласник РС", бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018 и 91/2019) , чланови
83-85.
1077
У домаћем праву, правне форме друштва су следеће: 1) ортачко друштво; 2) командитно друштво; 3)
друштво с ограниченом одговорношћу и 4) акционарско друштво. Закон о привредним друштвима (2011)
, члан 8.
221
породичних фирми и 3) пољопривреде1078 и села1079. Тако би се у пензијски систем слио
значајан део недостајућих новчаних средстава, те не би било потребно спроводити
одређене ригорозне мере ( нпр.одлазак жена у пензију са 65 година). Стога, подстицање
младих људе да уплове у предузетничке воде (нпр. значајним субвенцијама,
ослобађањем од плаћања пореза и доприноса на дужи временски период) и
запошљавају раднике, као и омогућавање најквалитетнијем кадру да ради на
најодговорнијим местима у државним институцијама и органима (а не да одлазе у
иностранство) значајно би допринело одрживости финансирања пензијског система,
као и будућности мајке Србије.
Битно је ширење знања о здравственим, психолошким и социјалним аспектима
старења и старости уопште, посебно у Србији, да би се створила другачија културна
клима, смањиле интергенерацијске тензије, и изградио нови социјални уговор међу
старосним групама у модерном "старом" друштву каквом треба тежити.1080 Но, слика о
старењу и старости треба да буде реална, то јест да укљући потенцијале старијих људи
али и ризике који су саставни део живота у трећем и четвртом добу. 1081
Док држава може помоћи пензионерима на поменуте начине (нпр.увођењем
социјалне пензије, подршком концепту ,,активног старења'' , онемогућавањем подизања
старосне граница), родбина и пријатљељи могу обогатити живот старијих лица у
пензионерским данима. Како су старија лица пружала подршку младим нараштајима,
увек када је истима било потребно, најмање што потомци могу учинити за старијим
сроднике јесте да им омогуће, у складу са могућностима, помоћ (материјалну и
моралну), бригу и негу. Тиме би породица пружила преко потребну подршку старијим
1078
Иако су према Закону о пољопривреди и руралном развоју предвиђене три главне групе подстицаја,
обухват истих није задовољавајућ, а износи који се пружају њима нису довољни за спречавања
депопулације села. Тако су наведеним законом прописани следећи подстицаји :
1) непосредни подстицаји, који обухватају: a) премије; б) подстицаје за производњу; в) регресе; г)
подршку некомерцијалним пољопривредним газдинствима; 2) тржишни подстицаји, које чине: a)
извозни подстицаје;
б) трошкови складиштења и в) кредитна подршку и 3) структурни подстицаји, који обухватају : a) мере
руралног развоја; б) побољшање заштите и квалитета пољопривредног земљишта и в) мере
институционалне подршке.Закону о пољопривреди и руралном развоју (2012), чланови 9-12.
1079
У прилог томе, наводимо да су у заосталим планинским селима остали махом стари људи, а млади,
који би рађали децу, одселили су се у градове, тако да се и у овим подручјима смањује број становника;
они се све више концентришу у градовима. Популациона политика, као и политика равномернијег
регионалног друштвено-економског развоја и подстицаја развоја сеоских и брдско-планинских
подручја,морала би макар да ублажи ове неповољне токове демографског и других друштвених процеса.
Потпуно их преокренути било би веома тешко, а у кратко року и немогуће. М.Митровић,
Д.Вуковић,op.cit., стр.103
1080
М.Рашевић, ,, Од лаптопа до активног старења ‘’, оp.cit., стр.111.
1081
У ширење ове врсте знања треба укључити све канале, формалне и неформалне. Пре свих, медије,
школе и невладине организације. Ibid.
222
особама и истима показала да нису искључени из друштва, него да су битни чланови
поменутог и да се њихов значајне не умањује пензионисањем.
У прилог томе, Тесла је истицао да ,, најуспешнији човек у животу је онај који
оствари највећу срећу кад може да каже, завршавајући свој дневни посао, да је учинио
најбоље што је могао за свог ближњег'' 1082. Стога, како би се концепт активног старења
могао доследно и на ваљани начин спроводити, осим, преко потребне, помоћи државе и
њених институција, неопходна је посвећеност, подршка и брига најближих сродника и
пријатеља jер ,, не питајте се шта ваша земља може учинити за вас, него шта ви можете
да учините за вашу земљу''1083 и породицу!
4. Инвалидност
4.1. Уводна разматрања
У старом и средњем веку, положај особа са инвалидитетом био је незахвалан, те

су Спартанци своју децу болесну децу са урођеним манама одбацивали. Сходно томе, у
Спарти је свако дете после рођење прегледао најстарији члан племена, те уколико би
утврдио да је слабо или има физичку ману, одмах би исто било послато у смрт
(оставило би се у јами).1084 Међутим, одбацивање деце није био само спартански обичај,
у разним формама га познају и други антички народи, али за исто је овлашћење имао
отац детета, док је у Спарти, на наведени начин, одлучивала заједница.1085
У средњовековној српској држави, ,,убоги'' су се окупљали испред манастира
тражећи милостињу других. Следствено томе, потребе и посебан положај поменутих
препознат је и у Душановом законику (1349), где је у члану 28 ,,кодификована наредба
свим црквама да хране убоге људе, и то онако како је прописао ктитор''1086. Посебне
1082
М.Милосављевић, op.cit., стр.160.
1083
Поменуте речи је изговорио амерички председник Џон Кенеди (1917- 1963) у свом надахнутом
говору, 1961.године, када је проглашен за председника. С.Сибаг Монтефјоре, op.cit.,стр.287.
1084
С.Аврамовић, В.Станимировић,op.cit.,стр.94.
1085
Ibid. И богиње напуштају дете. Хефест, плод предбрачне љубави Зевса и Хере, рођен је наказан и пре
времена. Да би од богова сакривала ружно и богољасто дете, Хера је Хефеста бацила у море. Хефест је
ипак био спасен и постао је једно од 12.олимпијских божанстава, одличан уметник, својом добротом и
хумором ,,фактор хармоније'' на Олимпу и Афродитин муж. Брак са Афродитом је био Хефестов услов да
опрости Хери њено недело. С.Панов, Породично право, op.cit.,стр.39, фн.580.
1086
Н. Селаковић, op.cit. ,стр.39.
223
одредбе о заштити сиромашних уочавају се и у статутима и повељама српских
приморских градова, Котора, Будве и Дубровника.1087
Средином прошлог века Међународна организација рада препознала је нарочит
положај и потребе особа код којих је наступио социјални ризик инвалидности,
доносећи Конвенцију број 102 о минималним стандардима социјалне сигурности
(1952). Осим наведене, најзначајније конвенције МОР-а које регулишу предметни
социјални ризик су: Конвенција број 128 о престацијама за случај инвалидности,
старости и смрти издржаваоца (1967), Конвенција број 142 о професионалној
оријентацији и стручном оспособљавању (1975), Конвенција број 159 о професионалној
рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (1983). Према Конвенцији
МОР-а број 159, појам инвалид подразумева лице чији су изгледи да обезбеди и задржи
одговарајуће запослење, као и да напредује у њему знатно или трајно умањени због
смањења његових физичких и психичких способности.1088
Србија је ратификовала 2009.године1089, веома значајну конвенцију у поменутој
области, Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом (2006), која садржи следећа
начела: а) поштовање урођеног достојанства, индивидуалну аутономију особа са
инвалидитетом укључујући право истих да доносе одлуке и њихову независност
(самосталност); б) забрану дискриминације; в) пуно и ефективно учешће и укљученост
у све сфере друштва; г) уважавање разлика и прихватање особа са инвалидитетом као
дела људске разноликости и човечанства; д) једнаке могућности; ђ) доступност
(приступачност); е) равноправност жена и мушкараца; ж) поштовање развојних
способности деце са инвалидитетом као и поштовање права деце са инвалидитетом на
очување свог идентитета.1090 Професорка Ковачевић указује да наведена конвенција
представља први правнообавезујући међународни инструмент који обавезује државе
уговорнице да обезбеде и заштите права најбројније „мањине“ на свету. 1091
4.2. Појмови инвалидности и инвалидитета
1087
1088
Конвенција Међународне организације рада број 159, члaн 1.
1089
Закон о потврђивању конвенције о правима особа са инвалидитетом ( ,,Службеник гласник РС-
Међународни уговори'', број 42/2009).
1090
Конвенција Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом (Convention on the Rights of
Persons with Disabilities), 2006 , члан 3,став 1.
1091
Љубинка Ковачевић, ,, Запошљавање лица са инвалидитетом’’ , у: Дренка Вуковић, Михаил
Ардаренко, Социјалне реформе: Садржај и резултати, Факултет политичких наука Универзитет у
224
Појмови инвалидности и инвалидитета имају заједничко исходиште у латинској
речи invalidatis ( од invalidus = неспособан) и с обзиром на граматичка обележја, могли
би се сматрати синонимима, међутим, у пракси су се показале одређене разлике у
њиховом садржају.1092
Светска здравствена организација је 2000. године усвојила следећу дефиницију
појма инвалидности: ,,Инвалидност је губитак или ограничење активности која
онемогућава да се учествује у друштву на истом нивоу са другима и то због социјалних
баријера и баријера у животном окружењу''.1093 Професор Лубарда наводи да се
разликује: a) ,,општа инвалидност'' – која проузрокује (продужену) неспособност за
рад/зарађивање било које зараде/плате и б) ,,професионална инвалидност'' – (трајна или
продужена) неспособност за обављање одређене врсте рада или обављање одређене
професије.1094 Имајући у виду хетерогеност радника, инвалидност се мора посматрати у
контексту посла који обавља запослени, како се не може, на исти начин, ценити радна
способност хирурга, возача аутобуса или свештеника.1095
Професорка Ковачевић скреће пажњу да је у позитивном праву Републике
Србије прихваћена најрестриктивнија дефиниција инвалидности, према којој се она
одређује као потпуни губитак радне способности, због промена у здравстевеном стању
проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или
болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.1096
Ковачевићева истиче да је реч, притом, о општој неспособности за рад, тј.
неспособности за обављање ма ког посла, а не посла за који одређено лице поседује
квалификације, вештине, умећа и друге способности.1097
У домаћем праву, такође, инвалидност постоји када код професионалног војног
лица настане потпуни губитак способности за професионалну војну службу и када код
полицијског службеника настане потпуни губитак радне способности за професионално
вршење полицијских послова, због промена у здравственом стању проузрокованих
повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се
не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.1098 Стога су војна лица
1092
Mihovil Rismondo, ,, Invalidnost i invaliditetet. Definiranje, sličnosti i razlike. ‘’ , Mirovinsko osiguranje,
бр.3-4/2003, стр.72.
1093
В. Стојановић,Социјалнии радноправни положај особа са инвалидитетом,op.cit.,стр.20.
1094
1095
Paul Spicker ,,,Distinguishing disability and incapacity ‘’, International Social Security Review, vol. 56, број
2, 2003, стр. 15-16.
1096
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду, op.cit., стр.102-103.
1097
Ibid. ,стр.103.
1098
225
и полицијски службеници у повлашћеном положају у односу на остале групе
осигураника, јер је поменутим довољна професионална неспособност за наступање
ризика инвалидности и остваривања права на инвалидску пензију.
Ваљано је истаћи да не смемо стављати знак једнакости између појма
инвалидности у смислу Закона о пензијском и инвалидском осигурању и појма
инвалидитет у смислу Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа
са инвалидитетом. У прилог томе, последњи закон дефинише особе са инвалидитетом
као лица са трајним последицама телесног, сензорног, менталног или душевног
оштећења или болести које се не могу отклонити лечењем или медицинском
рехабилитацијом, које се суочавају са социјалним и другим ограничењима од утицаја
на радну способност и могућност запослења или одржања запослења и које немају
могућности или имају смањене могућности да се, под равноправним условима, укључе
на тржиште рада и да конкуришу за запошљавање са другим лицима.1099
Инвалидитет се не везује само за способност одређеног лица за рад, а о томе
најбоље сведочи горе наведена Конвенција Уједињених нација о правима особа са
инвалидитетом (,, дугорочна, интелектуална или сензорна оштећења, која, у дејству са
различитим препрекама, могу ометати (...) пуно, ефикасно и равноправно учешће у
друштву'').1100 Стога, инвалидитет се не сматра( само) медицинског или биолошком
дисфункцијом, већ се приликом одређивања овог појма узимају у обзир и ограничења и
препреке за обављање активности и пуно учешће лица са инвалидитетом у друштву.1101
У том смислу се може закључити да инвалидитет представља чињеницу, која је, у
начелу, трајна (али не мора увек бити таква)1102 и чије наступање производи лакше или
теже последице по здравље и животну способност одређеног лица, за разлику од
инвалидности, коју, такође, одликује трајност (и то апсолутно), али се, за разлику од
инвалидитета, процењује само у односу на способност одређеног лица за рад 1103. Стога
1099
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ( ,,Службени
гласник РС'' , број 36/2009, 32/2013), члан 3. Према Закону о хрватском регистру особа с инвалидитетом,
ннвалидитет је дефинисан као трајно ограничење, смањење или губитак (које произлази из оштећења
здравља) способности извршења неке физичке активност или психичке функције примерене животној
доби особе и односи се на способности, у облику сложених активности и понашања, које су опште
прихваћене као битни састојци свакодневног живота. Zakon o hrvatskom registru o osobama sa
invaliditetom , (,, Narodne novine’’ , broj 64/01),члан 1,став 3.
1100
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду,op.cit.,стр.104-105.
1101
Peter Alldridge, ,,Locating disability law’’ , Current Legal Problems, vol. 59, број 1/2016, стр.297,
нав.према:Ibid., стр.105.
1102
United Nations,From еxclusion to еquality: Realizing the rights of persons with disabilities. Handbook for
Parliamentarians on the Convention on the Rights of Persons with Disabilities and its Optional Protocol,
Geneva, 2007, стр. 13. нав.према: Ibid.
1103
M.Rismondo, op.cit., стр.76, нав.према: Ibid.
226
су битни критеријуми за квалификацију инвалидности: трајност, промена здравственог
стања, немогућност отклањања лечењем, неспособност за рад и везаност уз својство
осигураника.1104
4.3. Социјалне престације за случај инвалидности
Обезбеђивање социјалне сигурности услед наступања социјалног ризика

инвалидности везује се у највећем броју случајева за институт инвалидске пензије.1105
Професор Лубарда наводи да у случају наступања инвалидности, осигураник стиче
право на престације у новцу (инвалидска пензија), али и престације у натури
(рехабилитацију, професионалну рехабилитацију), као рад по посебним условима кад
постоји преостала радна способност- инвалидност II (кад се комбинује примена
института радног права- рад са непуним радним временом и права социјалне
сигурности- делимична инвалидска пензија).1106 Такође, указује да је инвалидност II
категорије у домаћем праву укинута доношењем Закона о пензијском и инвалидском
осигурању из 2003.године (уз очување стеченог права), док је у црногорском праву
задржана делимична инвалидност, као делимичан губитак радне способности од 75%,
за коју се стиче делимична инвалидска пензија (у висини од 75% пуне инвалидске
пензије).1107
Велику тешкоћу код института делимичне инвалидске пензије представља
сложеност вештачења, односно, утврђивања поменуте инвалидности. 1108
Како
делимична инвалидност није јасно дефинисана, тешко је одредити јасну разлику између
делимичног губитка радне способности и смањења радне способности изазваног
другим разлозима.1109 Осигураницима се данас гарантују социјалне престације у новцу
у виду инвалидске пензије а у складу са Законом о пензијском и инвалидском
осигурању, док су се ранијим прописима предвиђала и нека друга права за случај
инвалидности, првенствено одређене социјалне престације чињења као што су: право
1104
Ibid.
1105
Филип Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији'' , op.cit., стр.404.
1106
1107
Ibid.
1108
Grushka O.Carlos, Demarco Gustavo, ,,Disability pensions and social security reform – Analysis of the Latin
American experience'', Social Protection Discussion Paper Series, Word Bank, Washington, No 0325, 2003,
стр. 5–6.
1109
Ibid.
227
на преквалификацију и доквалификацију, распоређивање, односно запослење на
одговарајућем послу али и новчане накнаде по основу коришћења права на
преквалификацију или доквалификацију, распоређивање, односно запослење на
одговарајућем послу.1110
За разлику од домаћег права, које познаје само потпуни губитак радне
способности и по том основу право на инвалидску пензију, у упоредном праву се
јављају два или три степена инвалидности: инвалидност II степена – смањена радна
способност за обављање свог посла за 50% и више (рад са половином пуног радног
времена); инвалидност треће категорије – смањена радна способност за свој посао за
мање од 50% (рад са непуним радним временом, али не краћим од половине пуног
радног времена).1111 Инвалидност II и III категорије и даље се предвиђа у великом броју
савремених система социјалног осигурања.1112 Између осталог, институт делимичне
инвалидности, предвиђа се законима Црне Горе, Хрватске, Словеније,
босанскохерецеговачког ентитета Федерације БиХ, али и у Бугарској, Чешкој, Кипру,
Немачкој, Румунији.1113
4.3.2. Право на инвалидску пензију
Неспособност за рад, проузрокована повредом на раду, професионалном

болешћу, повредом ван рада или болешћу, проузрокује немогућност осигураника да на
основу рада обезбеђује основна средства за себе и за чланове своје породице.1114 У
случају да је наступила привремена неспособност за рад, осигураник ће у већини
савремених социјалних система остварити право на накнаду зараде због привремене
спречености за рад а у складу са прописима о здравственом осигурању. Ако је утврђено
да је неспособност за рад трајна, осигураник ће под одређеним условима, предвиђеним
прописима о пензијском и инвалидском осигурању, остварити право на инвалидску
пензију.1115
1110
Ф. Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији'' ,оp.cit.,стр.406-407.
1111
Весна Стојановић, ,,Право на инвалидску пензију по садашњем закону, потпуни губитак радне
способности пракса судова у вези инвалидности и могуће промене у инвалидском осигурању’’ , Радно и
социјално право, број 2/2015, стр.232.
1112
.Ф. Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији'' , оp.cit.,стр.411.
1113
Ibid.
1114
Доцент Бојић указује да социјални ризик неспособност за рад( incapacity for work) представља синтезу
социјалног ризика инвалидности и социјалног ризика болести која проузрокује привремену спреченост за
рад. Ibid., стр.405.
1115
Ibid., стр.405-406.
228
Сходно прописима из области радног права и права социјалног осигурања,
постоје две подгрупе инвалида рада: (а) инвалиди код којих је дошло до потпуног и
трајног губитка радне способности и (б) инвалиди код којих постоји преостала радна
способност.1116 У прву подгрупу се убрајају осигураници код којих је потпуни и трајни
губитак радне способности наступио услед проузроковане: a) повреде на раду; б)
професионалне болести; в) повреде ван рада или г) болести. Уколико је инвалидност
проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, осигураник стиче
право на инвалидску пензију, без додатних услова. С друге стране, ако је инвалидност
проузрокована повредом ван рада или болешћу, за остваривање поменутог права,
неопходно је да осигураник има навршених пет година стажа осигурањаи да је
инвалидност настала пре навршења година живота прописаних као општи услов за
старосну пензију. С тим у вези, уколико је повреда ван рада или болест настала пре 30
године живота, неопходан је следећи стаж за остваривање предметне социјалне
престације: 1) кад је инвалидност настала до навршене 20 године живота - година дана
стажа осигурања; 2) кад је инвалидност настала до навршене 25 године живота - ако до
настанка инвалидности има најмање две године стажа осигурања; и 3) кад је
инвалидност настала до навршене 30 године живота - ако до настанка инвалидности
има најмање три године стажа осигурања.1117 Поставља се питање, шта се дешава у
ситуацију у којој осигураник има више од тридесет година живота, а није испунио
услове у погледу година стажа осигурања.1118 На који начин ће се обезбедити минимум
социјалне сигурности, имајући у виду да је осигураник у наведеном случаја у
немогућности да оствари право на инвалидску пензију.1119
Преостала радна способност оцењује се наспрам посла који је инвалид обављао
до наступања инвалидности.1120 Инвалиди код којих постоји преостала радна
способност за посао који су радили до наступања инвалидности (и не могу да раде
више на том послу са пуним радним временом, али могу са краћим од пуног), могуће је
да на другом одговарајућем послу могу радити са пуним радним временом, односно да
се могу преквалификацијом или доквалификацијом оспособити за такав рад.1121
1116
Предраг Јовановић, ,, Заштита инвалида у радној средини ‘’ , Зборник радова Правног факултета у
Новом Саду, број 3/2015, стр.940.
1117
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члaн 26, став 1.
1118
Ф.Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији ‘’ ,op.cit.,стр.409.
1119
Ibid.
1120
П.Јовановић, ,, Заштита инвалида у радној средини’’ , op.cit.,стр.940-941.
1121
Ibid., стр.941.
229
4.3.2.1. Висина инвалидске пензије
Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, за одређивање висине

инвалидске пензије, ако је узрок инвалидности повреда на раду или професионална
болест, при утврђивању личних бодова рачуна се 40 година пензијског стажа. 1122 С
друге стране, уколико је узрок инвалидности болест или повреда ван рада1123, при
утврђивању личних бодова додају се године пензијског стажа од дана престанка
осигурања а сходно годинама живота осигураник. С тим у вези доцент Бојић наводи да
узрок инвалидности има утицај и приликом одређивања висине инвалидске пензије,
сходно начелу солидарности.1124
Законодавац је предвидео повољну околност за припаднице женског пола,
приликом одређивања висине старосне и инвалидске пензије, те се истим навршен стаж
осигурања увећава за 6%.1125 Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању,
промене у стању инвалидности, које су од утицаја на право на инвалидску пензију,
утврђују се у поступку покренутом : a) на захтев осигураника, корисника права или б)
по службеној дужности, у складу са општим актом Фонда.1126
Како корисницима права није у интересу да изгубе право на инвалидску пензију,
претежно се вештачење промена у стању инвалидности врши у поступку покренутом
по службеној дужности, а исто се врши уколико постоји ,,оправданост за покретање
поступка по службеној дужности: у случају запослења или обављања самосталне
делатности, на иницијативу органа надлежног зарешавање о правима, органа
вештачења, по представкама грађана, организација и на основу упозорења других
органа, који су у обављању послова из своје делатности дошли до сазнања дапостоје
1122
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003), члан 69, став 2.
1123
Стога је законодавац прописао да се за одређивање висине инвалидске пензије, ако је узрок
инвалидности болест или повреда ван рада, при утврђивању личних бодова, додају године пензијског
стажа од дана престанка осигурања, односно уколико је осигурање престало пре дана утврђене
инвалидности, у односу на дан утврђене инвалидности, тако што се:
1) осигуранику млађем од 53 године живота додаје 2/3 пензијског стажа који му недостаје до навршених
53 године живота и 1/2 пензијског стажа која недостаје осигуранику жени од 53 године живота до
навршених 58 година живота, а осигуранику мушкарцу од 53 године живота до навршених 63 године
живота;
2) осигуранику старијем од 53 године живота додаје 1/2 пензијског стажа која недостаје осигуранику
жени до навршених 58 година живота, а осигуранику мушкарцу до навршених 63 године живота.
1124
Ф.Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији ‘’ , op.cit.,стр.409.
1125
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003), члан 69.
1126
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 96.
230
промене у здравственом стању ''1127. С тим у вези доктор Голубовић истиче да је
контролни преглед у супротности са законском дефиницијом инвалидности, која
подразумева трајну промену здравственог стања која се не може отклонити лечењем
или медицинском рехабилитацијом,1128 те последица поменутог може бити
ускраћивање права на инвалидску пензију. Тако, Голубовић истиче да је нејасно који
су мотиви за увођење овог института, те поставља следеће питање: ,, Да ли се ту
мислило на помоћ алтернативне медицине, евентуални проналазак нових лекова и
метода лечења, или на благотворно дејство пензије на њеног корисника?’’1129С друге
стране, доцент Бојић заступа становиште да је неопходна свеобухватна ревизија
постојећих инвалидских пензија уз чешће контролне прегледе, како би се избегле
могуће злоупотребе приликом остваривања права на инвалидску пензију, као и поновно
укључивање у тржиште рада особа чије се здравствено стање услед напретка медицине
побољшало.1130
Како не постоји право поменутих да се врате на претходно радно место, те
бивши послодавци нису у обавези да са истим поново заснују радни однос, положај
истих је знатно отежан уколико се утврди побољшање њихове радне способности. У
прилог томе Голубовић истиче да је проблем реинтеграције бившег корисника
инвалидске пензије на тржишту рада заиста огроман и решив је само за ретка, изузетно
тражена занимања.1131 Промене у процени радне способности, такође, могу бити
последица ,,неуједначених критеријума лекара вештака'', те са овим институтум ваља
бити веома опрезан. Стога, законодавац треба да формулише мерила и критеријуме
који ће, на јасан и недвосмислен начин, приликом контролног прегледа, потврдити
губитак -непостојање- радне способности или пак, квалификовати постојање (одређене)
радне способности.
Велики број пензионера који примају инвалидске пензије а млађи су од 65
година потиче од ранијих либералних закона о инвалидности, који су инвалидност
дефинисали као немогућност да се обавља делатност коју је појединац раније
обављао.1132 Садашњи закон прописује да само они који не могу да обављају ниједну
1127
Правилник о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијско и
инвалидско осигурање (Службени гласник РС, бр. 58/2019) , члан 42, став 1.
1128
Велизар Голубовић, ,,Инвалидско осигурање у државама сукцесорима СФРЈ’’ , Право-теорија и
пракса, vol.27, број 11-12/2010, стр.77.
1129
Ibid.
1130
Ф.Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији ‘’ , op.cit.,стр.415.
1131
Велизар Голубовић, ,, Неусаглашеност и колизија норми у области социјалног осигурања и радних
односа'' , Радно и социјално право, брoj 2/ 2006, стр. 10.
1132
Ј.Стојилковић, ,, Пораст броја пензионера и старење становништва у Србији '' , op.cit.,стр.79.
231
делатност могу да остваре право на инвалидску пензију, а случајеви где је према
законима из претходних година одобрена инвалидска пензија, не могу се по уставу
ревидирати.1133
Сходно одредбама Конвенције број 102, право на социјалне престације у случају
инвалидности, осигураник ће користити све док траје осигурани случај инвалидности
или до тренутка када осигураник оствари право на старосну пензију, али само под
претпоставком да испуњава законом предвиђене услове.1134 Право на инвалидску
пензију остварује се по престанку осигурања односно по престанку радног односа или
по престанку рада по неком од уговора уређених у Закону о раду.1135 Ипак, корисници
права на инвалидску пензију све чешће закључује уговоре о делу или неке друге
уговоре по којима повремено или у дужем временском интервалу обавља неке послове
за које поседује радну способност1136 услед ниских износа инвалидских пензија и
немогућности подмирења трошкова живота.
4.4. Особе са инвалидитетом
Како је дефиниција особа са инвалидитетом у домаћем праву приказана у

претходним страницама, указаћемо да статус особе са инвалидитетом у домаћем
правном систему имају следећа лица: 1) ратни војни инвалид; 2) мирнодопски војни
инвалид; 3) цивилни инвалид рата; 4) лице коме је извршена категоризација и друго
лице коме је утврђена инвалидност, у складу са законом; 5) лице коме је, у складу са
прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђена категорија инвалидности,
односно преостала радна способност и 6) лице коме се, у складу са овим законом,
процени радна способност сагласно којој има могућност запослења или одржања
запослења, односно радног ангажовања.1137
Према подацима Светске здравствене организације, око 10% укупног
становништва на свету чине особе са инвалидитетом, док се процењује да у Србији
1133
Ibid.
1134
Ф.Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији '', op.cit.,стр.410.
1135
В.Стојановић, ,, Право на инвалидску пензију по садашњем закону, потпуни губитак радне
способности пракса судова у вези инвалидности и могуће промене у инвалидском осигурању '',
op.cit.,стр.235.
1136
Ibid.
1137
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом(2009), члан 4, став
1.
232
поменутих има између 800.000 и 1.000.000.1138 Проблем инвалидитета је одсуство
људских права и постојање неједнаких могућности за особе са инвалидитетом.1139 Тако,
особе са инвалидитетом представљају мањинску групу којој су ускраћена права, а нису
група људи која је биолошки инфериорна и девијантна.1140 С тим у вези докторка
Стојановић истиче да у домаћем праву, особа са инвалидитетом може бити само лице
старије од 15 година живота (година живота када се стиче радна способност), и млађе
од 65 година живота (година живота када се стиче последњи услов за остваривање
права на старосну пензију). 1141
Професорка Ковачевић с правом тврди да се лица са инвалидитетом, осим
проблема квалификације, суочавају и са ризиком дискриминације, будући да је потврда
начела (формалне) једнакости недовољна да се елиминишу сви случајеви фактичке
неједнакости у професионалном животу.1142 Уставне и законске одредбе у домаћем
правном систему, заиста, пружају ваљану правну зашту поменутим лицима, али
неретко исте умеју бити стављене ,,по страни'' , те остају само ,,слово на папиру''.
Према Митровданском уставу забрањена је дискриминација, непосредна и посредна, по
било ком основу, а нарочито по основу физичког или психичког инвалидитета.1143
Такође је Уставом РС прокламовано да се женама, инвалидима и омладини омогућује
посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом. 1144 Законом о
забрани дискриминације прописано је да су сви појединици једнаки и да уживају једнак
положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства.1145
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, кoјим се уређује
заштита поменутих лица у случају спречавања или наступања дискриминације, почива
на следећим начелима: 1. забране дискриминације особа са инвалидитетом; 2.
поштовања људских права и достојанства особа са инвалидитетом; 3. укључености
особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота на равноправној основи; 4.
укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим
1138
П.Јовановић, ,, Заштита инвалида у радној средини'' , op.cit.,стр.931.
1139
Маша Поповић, ,,Мобилност особа са оштећењем вида:отклањање архитектонских баријера'',
Психолошка истраживања, vol. 16 , број 1/ 2013, стр. 82.
1140
Ibid., стр.83.
1141
В. Стојановић,Социјалнии радноправни положај особа са инвалидитетом,op.cit., стр. 242.
1142
Љубинка Ковачевић, ,,Основне новине у законодавству о запошљвању’’ , Право и привреда, број 1-3/
2010, стр.187.
1143
Устав РС(2006), члан 21, став 3.
1144
1145
Закон о забрани дискриминације (,,Службени гласник РС'' ,22/2009), члан 4,став 1.
233
правима и обавезама и 5. једнаких права и обавеза.1146 Међутим и данас су особе са
инвалидитетом изложене посредној и непосредној дискриминацији, те се њихово знање
и образовање не вреднују довољно, а радни потенцијали истих нису довољно
искоришћени. Стога, продуктивност поменутих може достићи завидан ниво уколико се
стереотипи и предрасуде везане за њихов рад и знање елиминишу1147, као и ако се
послови и радна места, на законом прописан начин, прилагоде њиховим потребама и
могућностима рада.
4.4.2. Запошљавање и професионална рехабилитација особа с инвалидитетом
4.4.2.1. Општа разматрања
Према Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са

инвалидитетом, позитивна дискриминација особа са инвалидитетом огледа се нарочито
у правима које те особе имају и, наспрам тога, обавезама које послодавци имају. 1148
Најважнија права су усмерена у правцу професионалне рехабилитације и подстицања

њиховог запошљавања под општим и посебним условима, те остваривања мера активне
политике запошљавања.1149
Принципи професионалне рехабилитације и политике запошљавања особа са
инвалидитетом утврђени су одредбама Конвенције Међународне организације рада
број 159, која одређује да свака држава чланица треба да усвоји и реализује одређену
националну политику о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида.1150
У домаћем праву, особе са инвалидитетом могу остварити многобројна права и то: 1)
на утврђивање статуса и процену радне способности; 2) на подстицање запошљавања,
радне и социјалне укључености и афирмацију једнаких могућности на тржишту рада; 3)
на мере и активности професионалне рехабилитације; 4) на запошљавање под општим
1146
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом ( ,,Службени гласник РС'', број 33/2006,
13/2016), члан 2, став 1.
1147
С тим у вези Селимовић каже: ,,Људи су наша мисао и слика о њима. Ми сањамо живог и свијет. А
како можемо сачувати своје и туђе снове? Други виде нас, ми видимо друге, и све се открива, као у
шаљивој игри с маскама, само што ово није шаљиво. Једном се пробудимо и погледамо се запрепашћено:
шта се десило са нашим сновима?'' М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.70. Како је просечном грађанину,
народски речено ,,здравом и правом'' појединцу, тешко да оствари своје снове- пристојну зараду,
могућност напредовања, поштовање права из радног односа, квалитетан живот, али и љубав, поштовање,
срећу, тек' је особама које прате инвалидност и инвалидитет поменуто тешко досегнути.
1148
Предраг Јовановић, ,, Начело једнакости у радном праву'' ,Зборник радова Правног факултета у
Новом Саду, број 1/2018, стр.35.
1149
Ibid.
1150
234
условима; 5) на запошљавање под посебним условима; 6) на мере активне политике
запошљавања; 7) на запошљавање у посебним организованим облицима запошљавања
и радног ангажовања особа са инвалидитетом; 8) као и друга права у складу са
законом.1151
Поред уживања наведених права,за особе са инвалидитетом, прописане су и
следеће обавезе: 1) одазивање на позив за процену радне способности и утврђивање
статуса; 2) укључивање у образовање, школовање, усавршавање, стручно
оспособљавање и обуку; 3) активно тражење запослења; 4) прихватање професионалне
рехабилитације; 5) сарађивање са стручним радницима у току професионалне
рехабилитације, запошљавања и рада и поштовање радне и технолошке дисциплину; 6)
прихватање мера активне политике запошљавања.1152
Професор Јовановић наводи да су инвалиди , традиционално, корисници мера
позитивне дискриминације, јер због умањених радних способности они имају умањене
(неједнаке) шансе при остваривању права у вези са запошљавањем и радом.1153 С тим у
вези професорка Вуковић истиче ,,да би се ублажили проблеми на тржишту рада и
обезбедила радна места за ризичне групе ( инвалиди, неквалификовани, припадници
етничких група) националним системима се прописују мере стимулације послодаваца и
незапослених, или се обезбеђују новчана давања до остваривања права у оквиру
пензијског и инвалидског осигурања'' .1154 У прилог томе професорка Ковачевић наводи
да су следеће мере законодавца најзначајније за повећање запослености лица са
инвалидитетом: а) утврђивање професионалних могућности лица са инвалидитетом; б)
активне мере запошљавања (рефундација трошкова прилагођавања радног места
потребама запослених, субвенције зарада запослених без радног искуства); в)
професионална рехабилитација лица са инвалидитетом; г) обавеза запошљавања лица
са инвалидитетом код послодаваца са 20 и више запослених; д) оснивање и рад
предузећа која, поред остваривања профита, имају за циљ стварање послова за лица са
инвалидитетом (предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са
инвалидитетом и социјална предузећа).1155
1151
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ( 2009 ), члан 6.
1152
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ( 2009 ), члан 7.
1153
П.Јовановић, ,, Начело једнакости у радном праву'' ,op.cit., стр.34.
1154
1155
Стога, професорка Ковачевић, с разлогом, истиче да је усвајањем Закона о професионалној
рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009) напуштена традиционална концепција
заштићеног запослења, на којој је почивао Закон о радном оспособљавању и запошљавању инвалида
(,,Службени гласник РС’’, број 25/96 и 101/05) бавећи се, готово искључиво, питањем оснивања и рада
235
Национална служба организује током целе године сајмове запошљавања на
којима се непосредно спајају послодавци и особе са инвалидитетом на којима се
послодавци упознају са радним биографијама ових лица а, с друге стране, Национална
служба за запошљавање даје све потребне информације о пословима које обавља
послодавац као и која су му радана места упражњена и који профил стручне спреме је
неопходан ради доброг обављања послова.1156 Саветник за запошљавање у Националној
служби, у сваком моменту, стоји на располагању особи са инвалидитетом да на основу
података којима располаже - које се односе на квалификације и професионалне циљеве
особе са инвалидитетом - пружи савет, подршку и конкретну помоћ око остваривања
њеног запошљавања,у складу са потребама на тржишту рада.1157
Према професору Лубарди разликујемо следеће концепт заснивања радних
односа особа са инвалидитетом: a) архаични концепт, који се односи на предузећа која
првобитно запошљавају особе са инвалидитетом, а којима се пружају пореске
олакшице, што доводи до својеврсне изолованости поменутих лица и б) савремени
концепт, који настоји да смањи изолованост лица са инвалидитетом и да их интегрише
са осталим запосленима кроз квотни систем, односно кроз обавезу запошљавања
одређеног броја лица са инвалидитетом (уз давање првенства квалификованим лицима
са инвалидитетом и прилагођавање места рада инвалидитету).1158
Носиоци послова професионалне рехабилитације, поред организације надлежне
за послове запошљавања, могу бити и предузећа за професионалну рехабилитацију и
запошљавање особа са инвалидитетом, образовне установе и други облици
организовања који испуњавају услове, критеријуме и стандарде за спровођење мера и
активности професионалне рехабилитације.1159 Mере професионалне рехабилитације
особа са инвалидитетом спроводе се ради оспособљавања истих за: обављање
одговарајућег посла, развој каријере, напредовања и усавршавања. Као најчешће
коришћене мере професионалне рехабилитације, можемо издвојити следеће:
професионално информисање и саветовање; индивидуални план запошљавања; развој
мотивације; техничку помоћ и стручну подршку. Стога, запажамо да се једноставније
предузећа за запошљавање лица са инвалидитетом (заштитних радионица). Љ.Ковачевић, ,,Основне

новине у законодавству о запошљавању’’, op.cit., стр.185-186.
1156
В. Стојановић,Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом,op.cit.,стр.287-288.
1157
Ibid.
1158
Б.Лубарда, Радно право: расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, op.cit.,стр.64.
1159
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009), члан 14.
236
мере чешће спроводе, за разлику од осталих- темељнијих и сложенијих1160, као што су:
радно оспособљавање, доквалификациjа и преквалификациjа; појединачни и групни,
општи и прилагођени програми за унапређење радно-социјалне интеграције; едукација
и тренинг семинари за послодавце, стручна лица за радно оспособљавање и
професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом и друга лица.
У складу са начелом солидарности предвиђено је да трошкове професионалне
рехабилитације особа са инвалидитетом, чија је радна способност смањена због
повреде на раду или професионалне болести, оправдано, сноси послодавац код кога је
особа са инвалидитетом у радном односу у време настанка повреде на раду или
професионалне болести, док поменуте трошкове код осталих особа са инвалидитетом
сноси организација надлежна за послове запошљавања.
У домаћем праву, послодавац који запосли на неодређено време особу са
инвалидитетом без радног искуства има право на субвенцију зараде за ту особу у
трајању од 12 месеци, која износи до 75% укупних трошкова зараде са припадајућим
доприносима за обавезно социјално осигурање, али не више од износа минималне
зараде утврђене у складу с прописима о раду.1161 Наведену мера активне политике
запошљавања особа са инвалидитетом послодавци најчешће користе, јер обезбеђује
значајно снижење трошкова рада запосленог лица, али иста представља погодно тле
злоупотребама како послодавци , неретко, практикују отпуштање поменутих, након
истека 12 месеци од заснивања радног односа ( коришћење субвенција зараде- као
искључиви циљ радног ангажовања особа са инвалидитетом).
4.4.2.2. Запошљавање особа са инвалидитетом под општим и посебним условима
У домаћем праву је предвиђена алтернативна могућност запошљавања особа са

инвалидитетом, те се исти могу запошљавати под општим или под посебним условима.
Стога се запошљавањем поменутих лица под општим условима сматра запошљавање
код послодавца без прилагођавања послова, радног места или послова и радног места,
1160
С обзиром да сложеније мере захтевају значајније новчане издатке, већу посвећеност и образовање
особа које их спроводе ( уколико имамо у виду недовољно високе плате у јавном сектору и малу
могућност напредовања у оквиру истог, не можемо очекивати, како у садашњости, тако и у будућности,
свесредну посвећеност запослених). Стога су неретко тзв.сложеније мере скрајнуте, те се најчешће
спроводе најједноставније мере у виду саветовања и информисања особа са инвалидитетом, као и
њиховог повезивања са послодавцима који на тржишту рада дају понуду за запослење истих- најчешће
због квотног сиситема запошљавања. Ипак, ,,боље врабац у руци, него голуб на грани'' !
1161
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009), члан 32,
став 1-2.
237
док је за запошљавање поменутих под посебним условима неопходно прилагодити
послове, радно место или послове и радно место.1162 С тим у вези професорка
Ковачевић истиче да треба имати у виду да се, у другом случају, одбијање послодавца
да изврши разумно прилагођавање послова и радног места могућностима и потребама
лица са инвалидитетом може сматрати посебним обликом дискриминације, на шта нас
упозорава Међународна конвенција (УН) о правима лица са инвалидитетом (чл. 2 ст.
5)1163. Професорка указује да је реч о захтеву да се послови, радни процес, радни
задаци, распоред радног времена, место рада, машине и друга средства за рад,
прилагођавају могућностима и потребама лицā са инвалидитетом.1164 Ваљано је истаћи
да у упоредном праву разумно прилагођавање представља коректив начелу једнакости,
те означава скуп мера које би требало да спороведе послодавац, у случају када је то
неопходно, да би лице са инвалидитетом имало приступ послу и да би могло да
учестује у извршењу радних обавеза, осим ако такве мере представљају
превеликтрошак за послодавца.1165
Професор Обрадовић наводи да се под термином дискриминација сматра
одбијање извршења техничке адаптације радног места која би омогућила ефикасан рад
особе са инвалидитетом, ако трошкови адаптације не падају на терет послодавца или
нису несразмерни у односу на корист коју би послодавац имао.1166
Запошљавање под општим условима за послодавцане ствара обавезу
прилагођавања радног места и посла инвалидитету лица, у чему се они третирају као
остали запослени без инвалидитета.1167 Лица са инвалидитетом се разликују по врсти
свог инвалидитета и у складу са тим могубити и радно ангажована на отворeном
тржишту као и остали запослени, док је запошљавање под посебним условима
резервисано за лица са инвалидитетом код којих постоји тежи облик инвалидности.1168
Посебни облици запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом,
који имају за циљ запошљавање, односно радно ангажовање и побољшање квалитета
1162
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009), члан 23,
став 2.
1163
Љ.Ковачевић, ,,Основне новине у законодавству о запошљавању’’, op.cit., стр.186.
1164
Љ.Ковачевић, ,, Запошљавња лица са инвалидитетом'', оp.cit.,стр.202.
1165
L. Waddington, „When it is reasonalbe for Europens to be cofused: understanding when a disability
accomodation is ‘’reasonable’’ from a coparative perspective“, Comparative Labour Law & Policy Journal, vol.
29 број 3/2008, стр. 319
1166
Горан Обрадовић, ,,Право на једнак третман у запошљавању особа са менталним поремећајима’’
,Темида, 2007, стр.49.
1167
Јована Рајић, ,,Проблем запошљавања лица са инвалидитетом'', Страни правни живот, година 60,
број 3/2016, стр.180.
1168
Ibid.
238
живота особа са инвалидитетом, према одредбама Закона о професионалној
рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, могу бити организовани као:
1) предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са
инвалидитетом; 2) радни центри; 3) социјално предузеће и организацијa1169 (како
професор Брковић указује, ,,за социјалне предузетнике профит није циљ, већ
друштвени утицај да се преко социјалног предузећа збрину најсиромашнији, углавном
хендикепирани слојеви друштва.'' 1170).
У домаћем праву ради потребе превенције инвалидности, предвиђена је и
посебна заштита запослених са погоршаним здравственим стањем и сметњама1171, те је
особама са инвалидитетом и особама са здравственим сметњама послодавац дужан да
обезбеди обављање послова према њиховој радној способности1172. Поменути
запослени чије је погоршано здравствено стање утврђено налазом надлежног
здравственог органа, не могу да буду распоређени на радно место на коме би обављање
послова изазвало погоршање њиховог здравственог стања или последице опасне за
њихову околину. 1173
Сем тога, на радно место на коме постоји повећана опасност од
повређивања, професионалних или других обољења, може да буде распоређен само
запослени који, поред услова утврђених законом, колективним уговором и
правилником о систематизацији радних места испуњава и услове за рад у погледу
здравственог стања, психофизичких способности и доба живота . 1174
4.4.2.3. Квотни систем запошљавања особа са инвалидитетом у домаћем праву
Позитивна дискриминација у смислу прописивања квота за запошљавање се

јавила у корист ратних војних инвалида после Првог светског рата (у Аустрији,
Немачкој, Италији, Француској и Пољској).1175 Знатно пре тога, после ратова на
почетку XIX века које је водио Наполеон, дошло је у Француској до оснивања
1169
В.Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, op.cit., стр. 292.
1170
Р.Брковић, ,,Социјално предузетништво- могућности и перспективе'', op.cit., стр.146.
1171
П.Јовановић, ,, Заштита инвалида у радној средини'' , op.cit., стр.943.
1172
Закон о раду( 2005) , члан 101.
1173
1174
Ibid.
1175
Б.Лубарда, Радно право: расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, op.cit., стр.132.
239
заштитних радионица, у којима су се запошљавали (превасходно ) ратни војни
инвалиди.1176
У домаћем праву, послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да има у
радном односу једну особу са инвалидитетом, а уколико исти запошљава 50 и више
запослених дужан је да има у радном односу најмање две особе са инвалидитетом, и на
сваких наредних започетих 50 запослених по једну особу са инвалидитетом. 1177 Пак,
законодавац је прописао олакшавајућу околност за новоосноване послодаваце, те исти
немају ,,на терету'' поменуту обавезу, али само у периоду од 24 месеца од дана
оснивања (као вид подстицања самозапошљавања и развоја предузетништва).
Следствено томе, квотни систем запошљавања управо представља рефлексију
позитивне дискриминације како би се подстакло запошљавање лица са инвалидитетом
који би радне задаткео бављали са осталим запосленима и уједно спречила њихова
изолација.1178 Противници квотног система упозоравају, међутим, да обавезна природа
квоте не доприноси лакој интеграцији заштићених лица у редовне радне средине, већ
погодује укорењивању стереотипа да су ова лица мање продуктивна и да могу да се
интегришу у тржиште рада тек ако послодавци имају обавезу да их запосле.1179
Ипак, истини за вољу, Законом о професионалној рехабилитацији и
запошљавању особа са инвалидитетом, предвиђена је могућност да се послодавац
,,ослободи'' обавезе запошљавања особа са инвалидитетом, предвиђену квотним
системом, уколико уплати износ од 50% просечне зараде по запосленом у Републици
Србији.1180 Наведени износ послодавци уплаћују у Буџетски фонд за професионалну
рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом (којим управља
министарство надлежно за послове запошљавања), а чији приходи (буџетска средства и
износи од послодаваца) се користе за подстицање запошљавања, професионалну
рехабилитацију, финансирање зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу
1176
Али и пре тога, током XVIII века, у Пруској, у време Фридриха II Великог, чије је начело владања
било унапређење општег благостања, ратни војни инвалиди су запошљавани приоритетно у пошти,
општинској управи. Ibid.
1177
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009),члан 24.
1178
Ј. Рајић, ,,Проблем запошљавања лица са инвалидитетом'', op.cit., стр.185.
1179
Истовремено, увођење квотног система прати дилема о његовом стварном утицају на запошљавање
заштићених лица, будући да се, редовно, као алтернатива обавези запошљавања или као санкција за њено
неизвршавање, предвиђа уплата одређеног новчаног износа. Осим тога, могуће је приметити да
послодавци на сваки начин настоје да избегну ову обавезу, што се надовезује на хронични проблеми
наплате пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање од послодаваца у Србији. Љ. Ковачевић,
,,Изазови кодификације и новелирања законодавства о борачко- инвалидској заштити'',op.cit.,стр.59.
1180
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инавалидитетом (2009) ,члан 26,
став 1,став 2. Како Његош вели: ,,О јунаштву ту не бјеше збора.'' П.П.Његош, op.cit.,стр.71.
240
за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или
социјалном предузећу и организацији и друге намене у складу са законом.1181
Постоји бојазан да ће домаћи послодавци гледати да на сваки начин заобиђу
обавезу запошљавања лица са инвалидитетом, па и вршити притисак на запослене да се
пријављују као лица са инвалидитетом.1182 Истовремено, постоји опасност да ће се
послодавци који не удовоље обавезним квотама за запошљавање лица са
инвалидитетом оглуштити о обавезу уплате пенала, на шта нас упозоравају хронични
проблеми наплате стандардних пореза и доприноса од послодаваца, тим пре што су они
сада суочени са последицама кризе.1183 При том, ваља имати у виду да се због
релативно ниске висине новачних казни, послодавци пре одлучују за плаћање пенала
него за запошљавање лица са инвалидитетом.1184 С тим у вези професорка Ковачевић
истиче да се намеће питање да ли су пенали којима се излажу послодаваци уколико не
запосле особе са инвалидитетом, као и новчане казне за одговарајући прекршај (од
200.000 до 1.000.000 динара за правна лица, односно од 5.000 до 400.000 динара за
предузетнике1185) − довољне да подстакну послодавце у Србији да заснивају радни
однос са лицима са инвалидитетом.1186
4.4.2.4. Процена радне способности особа с инвалидитетом
Према Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са

инвалидитетом, процена радне способности и могућности запослења или одржања
запослења обухвата медицинске, социјалне и друге критеријуме којима се утврђују
могућности и способности особе са инвалидитетом неопходне за укључивање на
тржиште рада и обављање конкретних послова самостално или уз службу подршке,
употребу техничких помагала, односно могућности запошљавања под општим или под
посебним условима.1187 Послодавац је дужан да запосленом инвалиду рада омогући
1181
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009) ,члан 28.
1182
Михаил Арандаренко, „Нови закони о запошљавању“, Фокус, јул 2009, Центар за
либералнодемократске студије, Београд 2009, стр. 19. нав.према:Љ.Ковачевић, ,, Запошљавање лица са
инвалидитетом '' , op.cit., стр.209.
1183
Љ.Ковачевић, ,, Запошљавање лица са инвалидитетом '' , op.cit.,стр.209.
1184
Lisa Waddington, „Reassessing the employment of people with disabilities in Europe: From quotas to anti-
discrimination laws“, Comparative Labor Law & Policy Journal, бр. 18, 1996, стр. 69. нав.према: ,, Основне
новине у законодавству о запошљвању’’, op.cit, стр.189.
1185
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом(2009) ,члан 50.
1186
Љ.Ковачевић, ,, Основне новине у законодавству о запошљавању’’, op.cit., стр.189.
1187
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009) , члан 8, став
1.
241
обављање његових ранијих послова, сходно преосталој радној способности (ако то
потребе процеса рада дозвољавају), односно да обезбеди рад на другом одговарајућем
послу, или да обезбеди преквалификацију или доквалификацију како би запослени
могао да ради са пуним радним временом на том другом послу.1188 Захтев за процену
радне способности подноси се организацији надлежној за послове запошљавања, а
изузетно се поменути подноси организацији надлежној за послове пензијског и
инвалидског осигурања, наравно, уз захтев за остваривање права на инвалидску
пензију.1189
Професорка Ковачевић истиче да је важно уочити, када је реч о процени радне
способности лица са инвалидитетом, да се иста не врши у циљу утврђивања степена
инвалидности, већ у циљу утврђивања могућности ових лица да се запосле или да
задрже посао.1190 Такође, професорка указује да процену врши комисија органа
вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, док Национална
служба за запошљавање, на основу налаза, мишљења и оцене комисије, доноси решење
о радној способности и могућности запослења или одржања запослења.1191
У домаћем праву, прописана је обавеза послодавца да особи са инвалидитетом,
обезбеди обављање послова према радној способности,1192 а уколико запослени одбије
да прихвати посао, послодавац може да откаже уговор о раду. Међутим, ако послодавац
не може запосленом да обезбеди одговарајући посао, исти се сматра вишком
запосленим. Професор Јовановић наводи да су , не само, инвалиди рада доведени у
исти положај са осталим радницима у ситуацији када им послодавац не може
обезбедити одговарајући посао (проглашавају се вишком), већ су, шта више, стављени
у гори положај.1193
Према Закону о раду, након престанка радног односа, на истим пословима на
којима су радници проглашени вишком, послодавац не може да запосли друго лице у
року од три месеца од дана престанка радног односа, осим ако је у питању инвалид
коме је дао отказ као вишку запослених.1194 С тим у вези професор Јовановић истиче да
1188
П.Јовановић, ,, Заштита инвалида у радној средини ‘’ ,op.cit.,стр.941.
1189
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009) чл. 9,ст. 1-2.
1190
Љ.Ковачевић, ,,Запошљавање лица са инвалидитетом'' , op.cit., стр.200.
1191
Ibid. Налаз, мишљење и оцену у погледу радне способности и могућности запослења или одржања
запослења даје орган вештачења организације надлежне за послове пензијског и инвалидског осигурања.
Решење о процењеној радној способности и могућности запослења или одржања запослења доноси
организација надлежна за послове запошљавања, као поверени посао. Закон о професионалној
рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009), чл. 9, ст. 3-4.
1192
Закон о раду (2005) ,члан 101.
1193
П.Јовановић, ,, Заштита инвалида у радној средини ‘’ ,op.cit. ,стр.941.
1194
Закон о раду (2005), члан 102,став 2; члан 182.
242
су поменутом одредбом, заправо, дискриминисани инвалиди са преосталом радном
способношћу (немају исте шансе у истој ситуацији као други вишкови), који би се
могли вратити на посао код истог послодавца (чак са приоритетним правом поновног
запослења – као и остали вишкови запослених), ако би се код послодавца у року од три
месеца појавила потреба за њиховим радом.1195
4.4.3. Осврт на економски и друштвени положај особа са инвалидитетом у Србији
4.4.3.1. Предрасуде о радној способности особа са инвалидитетом
Међу лицима која наилазе на значајне препреке приликом остваривања и

уживања права сваког човека да зарађује за живот на основу слободно изабраног
занимања и запослења ( право на рад), убрајају се и особе са инвалидитетом.1196
Професрока Ковачевић истиче да се поменута лица, неретко суочавају са ризиком да ће
послодавци, приликом запошљавања, према њима поступати на основу стереотипа и
предрасуда која се везују за рад лица са инвалидитетом, попут мишљења да су ова лица
мање продуктивна, да чешће одсуствују са рада или да је прилагођавање радног места
њиховим потребама скопчано са високим трошковима.1197
У Србији није довољно развијена свест и разумевање друштва према
инвалидитету, те не постоји довољна осетљивост и улагање напора да се укључе особе
са инвалидитетом у друштво и није/отежано је могуће учествовање у активностима
које се дешавају у отвореним, јавним просторима.1198 Баријеру да буду запослени код
послодавца заједно са осталим запосленима, послодавцу ствара и обавеза да радно
место прилагоди раду лица са инвалидитетом, што нужно изискује трошкове, које он
настоји да смањи у времену светске економске кризе. Уз то, постоји реалан проблем у
недовољном образовању и оспособљавању особа са инвалидитетом за обављање
поједине врсте послова.1199 Kaко професор Јовановић наводи, особе са инвалидитетом
срећу се са одређеним проблемима већ од предшколског узраста, а исти су заступљени
и на осталим васпитно-образовним нивоима. Због ових проблема велики број лица са
1195
П.Јовановић, ,,Заштита инвалида у радној средини ‘’,op.cit., стр.941.
1196
Љ.Ковачевић, ,,Запошљавање лица са инвалидитетом'' , op.cit.,стр.195-196.
1197
Ibid.
1198
М. Поповић, op.cit., стр. 84-85.
1199
Ј. Рајић, ,,Проблем запошљавања лица са инвалидитетом'', оp.cit., стр.174.
243
инвалидитетом не располаже одговарајућим стручним образовањем, а то даље води
њиховој незапослености и сиромаштву.1200
4.4.3.2. Отежана мобилност особа са инвалидитетом
Осим социјалних и економских ограничења са којима се особе са инвалидитетом

стално сусрећу и у вези са којима се праве бројне анализе, неопходно је истаћи да се
исти суочавају са ограничења у доступности и приступачности јавним просторима и
транспортним системима, као факторима конкретнијег физичког искључења из
друштва.1201 Како је мобилност једна од основних карактеристика модерног друштва
иста је, пре свега, неопходна ради задовољења основних животних потреба, тј.
неопходна је за саму људску егзистенцију, веома је важно идентификовати и детаљно
разматрати карактеристике градске средине које представљају препреке (поломљени
плочници и степеништа, рупе и пукотине на тротоарима и улицама, неозначени
грађевински радове, одсуство уличног осветљења) и стварају тешкоће у свакодневном
кретању особа са инвалидитетом уопште.1202 Стога, поменуто подразумева ,,детаљно
проучавање унутрашњости, спољашњости и околине зграда, проучавање тротоара,
улица и других путева, као и отворених јавних простора'' 1203
и проналажење
функционалних решења који ће омогућити самостално и олакшано кретање особе са
инвалидитетом, као и њихову продуктивности и корисност.
Професорка Ковачевић с правом тврди да ,, права зајемчена законодавством о

борачко-инвалидској заштити представљају израз уважавања, поштовања и захвалности
према лицима која су у одбрани државе, односно у вези са тим, изгубила живот, или
потпуно или делимично изгубила способност да зарађују за живот на основу свога рада
– дакле, дуг Отаџбине према онима који су за њену слободу дали највише''1204. Такође,
наводи да олакшавању запошљавања бораца, војних инвалида и чланова њихових
1200
1201
М.Поповић, op.cit., стр.83.
1202
Ibid.,стр.87.
1203
Ibid.
1204
Љ. Ковачевић, ,,Изазови кодификације и новелирања законодавства о борачко- инвалидској заштити'',
op.cit., стр.51.
244
породица може допринети и обавезивање државних органа, евентуално и органа
територијалне аутономије и локалне самоуправе, да приликом избора кандидатâ за
запослење дају предност у запошљавању овим категоријама лица.1205 Предложена мера
позитивне дискриминације била би примењивана само ако борци, војни инвалиди и
чланови породица палих бораца имају исте радне способности као и остали
кандидати.1206 Стога би се поменутим лицима,на известан начин, признале велике
заслуге манифестоване у безрезервној и свесрдној жртви за сваки педаљ родне груде,
jер су они наши ,,прометеји наде'' и ,,апостоли јада''1207 из ратова вођених крајам ХХ
века.
Доцент Бојић наводи да би било исправно поновно законско увођење друге и
треће категорије инвалидности и сходно томе право на нове социјалне престације у
случају наступања социјалног ризика инвалидности, нарочито делимичне
инвалидности, као што је случај у већини савремених система социјалне сигурности.1208
Такође, истиче да ваља имати у виду да је у великом броју држава чланица Европске
уније и даље задржан концепт делимичног губитка радне способности, што може
изазвати проблеме приликом координације система социјалне сигурности.1209 На тај
начин, особе са делимичним губитком радне способности остваривале би извесне
социјалне престације и радиле би са скраћеним/непуним радним временом, те се не би
излагале даљем погоршавању здрвственог стања јер би радиле сходно својим
могућностима (а не пуно радно време).
Како докторка Грк наводи, чињеница је да Србија не може да настави са старом
праксом задуживања и трошења незарађеног новца - јер би државу такво понашање
одвело у банкротство, али не могу ни пензионери да сносе одговорност због лоше
1205
Ibid.,стр.60.
1206
Ibid. У прилог томе, наводим пример из судске праксе у америчкој држави Масачусетс, зван.
Комонвелт Масачусетса: У случају Personnel Administrator of Massachusetts v. Feeney, пресуда: 442 U.S.
256 (1979), Врховни суд је подржао закон из Масачусетса, који је захтевао да сви ветерани имају
предност у државним службама у односу на оне који то нису, иако је закон имао за последицу
дискриминацију жена јер су ветерани били претежно мушки. Класификација кандидата на основу
борачког статуса била је оправдана неопходна за важећи владин циљ награђивања ветерана за жртвовање
војне службе. Patrck J.Cihon, James Ottavio Castagnera, Employement and labour law, 7th edition, South-
Western Cengage Learning, Mason, OH (USA), 2011, стр.312.
1207
Наведени епитети су преузети из песме ,,Плава гробница'', коју је написао песник Милутин
Бојић, којом је одао почаст српским див јунацима Великог рата, а иста се односи на страдање
српског народа на грчкој обали, највише на острвима Крф и Видо. ,,Ту на дну, где шкољке сан
уморан хвата/ И на мртве алге тресетница пада, / Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,/
Прометеји наде, апостоли јада.’’ Милутин Бојић, ,,Плава гробница'', у: Љиљана Бајић, Миодраг
Павловић, Зона Мркаљ, Читанка, српски језик и књижевност, за трећи разред гимназија и средњих
стручних школа, Klett, Београд, 2020.
1208
Ф. Бојић, ,, Правци реформе система инвалидског осигурања у Србији ‘’ , op.cit.,стр.415-416.
1209
Ibid., стр.415-416.
245
економске политике каква се води у земљи.1210 Држава је одговорна што није урадила
на време реформу пензионог система, а због лоше приватизације велики је број људи на
силу послат у пензију, што је додатно повећавао број пензионера који су били радно
способни.1211 Услед наведеног повећања броја старосних пензионера (које је задесило
Србију почетком ХХ века) и великих злоупотреба приликом оставаривања права на
инвалидску пензију, законодавац је подизањем старосне границе за остваривањем
права на старосну пензију и пооштравањем услова за остваривање инвалидске пензије
настојао да смањи број пензионера, како би се успоставио ,,делимично одржив''
пензијски систем. Како су услови за остваривање права на инвалидску пензију знатно
пооштрени, злоупотребе за остваривање исте су осујећене. С друге стране, велики број
особа које не испуњавају поменуте пооштрене критеријеме а нису потпуно радно
способне, принуђене су да раде пуно радно време како би обезбедиле своју
егзистенцију и тиме нарушавају своје ослабљено здравље. Законодавац не треба да
,,зазире'' од увођења II и III категорије инвалидности уколико би се критеријуми за
подвођење запослених под исте, одредили на јасан и недвосмислен начин те не би били
склони злоупотребама. Такође, тиме би се превенирале повреде на раду и
професионална обољења запослених који раде са делимичном радном способношћу
услед њиховог нарушеног здравља , као и смањили трошкови здравственог осигурања
(нпр. протезе, ортопедска помагала и сл.)
5. Материнство
Како професорка Ковачевић наводи, ,,заштита материнства један је од основних

циљева Међународне организације рада од њеног оснивања''1212. Први стандарди о
заштити материнства усвојени су већ на првом заседању Међународне конференције
1210
С. Грк, op.cit., стр.180.
1211
Ibid. У прилог томе, професорка Ковачевић истиче да последње деценије, у области обавезног
пензијског и инвалидског осигурања, долази до пооштравања услова за остваривање старосне и
породичне пензије који се тичу година живота. Ове измене имају за циљ снижавање трошкова заштите
од социјалних ризика и успостављање и одржавање финансијске равнотеже система пензијског и
инвалидског осигурања, као и уважавање тенденције старења становништва и продужења животног века.
Љ. Ковачевић, ,,Изазови кодификације и новелирања законодавства о борачко- инвалидској заштити'',
op.cit., стр.64.
1212
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op. cit., стр. 298.
246
рада и садржани су у Конвенцији број 3 о заштити материнства, која заједно са
Препоруком број 12 о заштити о материнства за запослене у пољопривреди (1921),
чини акте прве генерације у овој области.1213 Осим поменутих, значајне конвенције
МОР-а које имају за предмет престације за случај наступања насловног социјалног
ризика су: Конвенција број 102 о минималним нормама социјалне сигурности (1952),
Конвенција број 103 о заштити материнства (1952)и Конвенција број 183 о заштити
материнства (2000).
Митровданским уставом је прокламована посебна заштита на раду, као и
посебни услови рада женама, инвалидима и омладини.1214 Законом о раду је
предвиђена посебна заштита од отказа уговора о раду за време трудноће, породиљског
одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге1215,
као и забрана дискриминације лица које тражи запослење и запослених радника 1216. И
поред прокламоване равноправности мушкараца и жена1217, жене се , неретко, суочавају
са отежаним остваривањем својих права у друштву. Такође, поменуте су оптерећене са
већим теретом породичних и професионалних обавеза, као израз укорењеног
патријахалног н конзервативног начина размишљања да је обавеза жена старање о
породици и њеним члановима, као и обављање кућних (,, женских'') послова.
Иако је Породичним закоником прописано да мајка и дете уживају посебну
заштиту државе1218 и словом Устава предвиђено да Србија подстиче родитеље како би
се одлучили на рађање деце и да им помаже у томе,1219 жене не уживају уставом и
законом прописану заштиту услед: 1) неравноправност полова и дискирминације жена
на тржишту рада; 2) отежане могућности помирења професионалних и породичних
обавеза, због велике оптерећености жена поменутим обавезама и недовољног
укључивање мушкараца у обављању истих и 3) владајућег схватања да је примарна
1213
Ibid.
1214
1215
Закон о раду (2005), члан 187,став 1.
1216
Закон о раду (2005) ,члан 18.
1217
Устав РС (2006), члан 15. Веома значајна у предметној области је Директива Савета 76/207 / ЕЕЗ од 9.
фебруара 1976. о примени принципа једнаког третмана за мушкарце и жене у погледу приступа
запошљавању, стручном оспособљавању и напредовању и условима рада. Поменута је донета са циљем
спровођења једнаког третмана мушкараца и жена, што значи да у јавном или приватном сектору,
укључујући јавне органе, неће бити директне или индиректне дискриминације на основу пола, на : 1)
услове за приступ запошљавању, самозапошљавању или занимању, укључујући критеријуме за избор и
услове запошљавања, без обзира на грану делатности на свим делатностима професионалне хијерархије,
укључујући и напредовање; 2) приступ свим врстама и свим нивоима професионалног усмеравања,
стручног оспособљавања, стручног усавршавања и преквалификације, укључујући и практично радно
искуство. R.Blanpain, op.cit., стр.1571-1572.
1218
Породични закон (,,Службени гласник РС'', број 18/2005, 72/2011-др.закон и 6/2015) ,члан 5, став 2.
1219
247
обавеза жене старање о породици и деци, а да су каријера и професионално остварење у
другом плану. Професорка Ковачевић, с разлогом, наводи да постоји потреба да се
учешће жена у тржишту рада пропрати одговарајућим мерама усмеренима на
промовисање једнакости мушкараца и жена, у смислу обезбеђивања њихових једнаких
могућности за запослење, напредовање у каријери и очување запослења.1220 Стога,
професорка указује да се наведено, примера ради, може постићи уређивањем
запошљавања и напредовања тако да почивају на објективним, константним и
подесним критеријумима који омогућавају процену професионалних способности
радникâ, или увођењем посебних мера у корист жена у областима у којима су оне
слабије заступљени пол. 1221
5.2. Социјалне престације за случај материнства
У погледу материнства као социјалног ризика, у питању је стање код жена услед
трудноће, порођаја и неге детета које доводи до привремене неспособности/
немогућности за рад/зарађивање, што даје право на социјалне престације: здравствену
заштиту/помоћ, накнаду зараде за време породиљског и одсуства ради неге детета. 1222
Право на здравствену заштиту обухвата, између осталог, прегледе и лечење у
вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и до 12 месеци након
порођаја.1223 Стога се осигураним лицима у вези са планирањем породице, у току
трудноће, порођаја и до 12 месеци након порођаја обезбеђује : 1) дијагностика и лечење
стерилитета; 2) прегледи и лечење који се односе на трудноћу (укључујући пренатални
период, порођај и постпорођајни период), стања која могу да изазову компликацију
трудноће, као и прекид трудноће из медицинских разлога; 3) стационарно лечење када
1220
На то се надовезује и захтев за усклађивањем професионалних обавеза са породичним дужностима, а,
у светлу афирмисања заједничке одговорности мушкараца и жена за бригу о деци. Ово је неопходно
имајући у виду да већини жена, рад за послодавца, није и једино ангажовање, већ га прати и неплаћени
рад у домаћинству, тј. обављање кућних послова и брига о деци (брига мајке о детету и учешће баба у
подизању унучади) и члановима породице који су зависни од туђе неге и помоћи. Љ.Ковачевић, ,,
Равноправност мушкараца и жена као битан елемент достојанственог запошљавања: прилог дискусији о
нацрту Закона о родној равноправности '', op.cit., стр.99.
1221
Ibid.
1222
1223
Закон о здравственом осигурању(2019) , члан 52, став 1, тачка 2.
248
је медицински неопходно и порођај у здравственој установи и 4) патронажне посете и
помоћ породиљи и рутинска нега новорођенчета од стране патронажне сестре.1224
Препоруком број 191 предвиђен је највиши ниво заштите за случај материнства
предвиђа, којом су државе члананице Међународне организације рада охрабрене да
свим заштићеним лицима обезбеђују негу лекара опште праксе и специјалистичке
медицине, негу квалификоване бабице или материнске службе код куће или у било
којој здравственој установи, смештај у болници или другој здравственој установи, сва
неопходна преписана фармацеутска и медицинска средства, испитивања и тестове, као
и стоматолошку и хирурушку негу.1225 Поменута препорука утврђује више стандарде и
за новчане престације у односу на горе наведене конвценције, те позива државе да
подигну износ ових престација до нивоа пуног износа ранијих примања мајке. 1226
Према Закону о здравственом осигурању, запослена има право на накнаду зараде
због привремене спречености за рад, услед болести или компликација у вези са
одржавањем трудноће1227, а за првих 30 дана привремене спречености за рад накнаду
зараде исплаћује послодавац у износу од 100% од основа за накнаду зараде. Од 31 дана
привремене спречености за рад, висина накнаде зараде обезбеђује се, такође, у истом
износу, с тим што се из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђује износ
од 65% од основа за накнаду зараде, као и износ од 35% од основа за накнаду зараде из
средстава буџета Републике Србије.1228
5.2.2. Породиљско одуство и одуство са рада ради неге детета
У домаћем праву, запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и
порођаја (тзв. породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради неге детета, у
укупном трајању од 365 дана.1229 Запослена има право да отпочне породиљско
одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно
28 дана пре времена одређеног за порођај, а поменуто одсуство траје до навршена три
месеца од дана порођаја. Након 3 месеца од дана порођаја (тј. истеком породиљског
одсуства) запослена остварује право на одсуство са рада ради неге детета , које траје до
истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства.
1224
Закон о здравственом осигурању(2019), члан 54,став 1.
1225
Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у међународном праву, op. cit., стр. 301.
1226
Ibid.
1227
Закон о здравственом осигурању (2019), члан 73,став 1,тачка 3.
1228
Закон о здравственом осигурању (2019), члан 94,став 4.
1229
249
Законом о раду је прописано да отац детета може да користи право на
породиљско одсуство у следећим случајевима: када мајка напусти дете, умре или је из
других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора,
тежа болест и др.), као и када мајка није у радном односу.1230
Иако је Законом о раду прописано да припадност полу не може бити сметња
напредовања на послу; одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да
буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усавршавање,
распоређивање на одговарајуће послове и за отказ уговора о раду1231, неретко се
запослене жене, након повратка са одсуства ради неге детета, суочавају са
дискриминаторским понашањем послодавца. Стога су принуђене да се суоче са
суровом и непријатном реалношћу да ће њихова каријера ,,трпети'' и стагнирати услед
рођења детета и одсуства са посла. Тако, процес напредовања на послу и развоја
каријера принуђен је да буде у застоју одређени временски период, све док се
запослене, у знатној мери, својим радом и залагањем на послу,,не докажу''
послодавцима. Као једно од позитивних решењау домаћем праву представља право
запослене на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета за треће и свако
наредно новорођено дете у укупном трајању од две године,1232 што се може сматрати и
мером популационе политике.
5.2.3. Ризик дискриминације запсолених због коришћења права на породиљско одсуство
Иако запослена, по завршетку породиљског одсуства или одсустваса рада ради

неге детета, мора бити поново интегрисана у радно место на којем је претходно радила,
док јој премештај на друго радно местоможе бити предложен на крају одсуства само
ако радно место на којем је радила више није расположиво,1233 наша свекодневница,
чији смо сведоци, показује да се поменуто не спроводи на ваљан начин. Премештај на
ниже радно место је неретко мотивисан настојањем да се запослена стави у
неповољније услове рада како би била присиљена да сама раскине радни однос, док
одбијање послодавчеве понуде за закључење анекса уговора о раду због премештаја
1230
Закон о раду (2005), члан 94, став 5.
1231
Приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово обављање и одлучивања о избору лица која
траже запослење ради заснивања радног односа или другог вида радног ангажовања, није дозвољено
прављење разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом којим се
уређује рад. Предраг Јовановић, ,, Позитивна дискриминација (са освртом на област рада)'' , Радно и
социјално право, број 1/ 2018,стр.20.
1232
Закон о раду (2005) члан 94а,стaв 1.
1233
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду, op.cit.,стр.503.
250
представља оправдани отказни разлог.1234 Није искључено да би код неких запослених,
сазнање за дискриминаторску праксу послодавца могло утицати и на одлагање
реализације материнске улоге, а, код појединих радница које су трудне чак и на
разматрање одлуке о абортусу. 1235
Истини за вољу, стварност у Отаџбини је другачија, те су често мајке принуђене
да се раније врате на радна места (услед пословних обавеза, развоја каријере, страха од
премештаја на ниже радно месте) , тј. пре истека одсуства са рада ради неге детета.
Тако да су родитељи принуђени да своју малену децу- недовољно одраслу и жељну
мајчинске пажње и бриге, упуте у приватне претшколске установе (јаслице, вртиће) или
да чување детета повере бакама и декама. С тим у вези докторка Поповић наводи да
запослене, неретко, због страха од отказа, након повратка са породиљског и одсуства са
рада ради неге детета прихватају распоређивање на ниже, чак и слабије плаћено радно
место, што персонално доживљавају као својеврсну казну која је последица трудноће,
јер би задржале радно место да нису користиле одсуство на које су имале право. 1236
У нашој земљи, мало је развијена праска да очеви користе породиљско одсуство
и одсуство ради неге детета, уместо мајки, иако су то законом предвиђена права.
Посредни трошкови коришћења права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради
неге детета за послодавца подразумевају и трошкове реорганизације рада и радних
местa.1237 Истини за вољу, послодавци код којих су очеви запослени, вероватно, не би
били одушевљени коришћењем поменутог права родитеља, те би се, неретко, исти
изложили претњи отказом свог радног односа ( у зависности од разумевања и добре
воље послодавца, независно од ,,слова закона'' ).Такође, коришћење права на одсуство
1234
Ibid.
1235
Ibid. У раније време, растурање средстава којима се спечава зачеће жене сматрало се кажњивим , док
се данас та средстава слободно користе, јер се помоћу њих врши контрола рађања и тако омогућава
остварење права на планирање породице. Такође је и намерно прекидање трудноће уништењем фетуса у
утроби жене дуго времена било је апсолутно недопустиво са становишта права и морала. О томе сведочи
и ова реченица из Хипократове заклетве: ,,Према сваком људском животу од самог зачетка показаћу
дубоко поштовање, и нећу чак ни под претњом своју лекарску вештину употребити противно захтевима
хуманости".
Тек се у другој половини двадесетог века почело друкчије размишљати о прекиду трудноће у раној фази
развоја фетуса, а после те фазе само у посебно одређеним случајевима. До таквог става дошло се на два
различита начина. Извесне земље донеле су о томе посебне законе, док су друге слично решење нашле
тумачењем својих устава. У прву групу спадају, примера ради, Србија, Хрватска, Француска и Велика
Британија. У другу групу долазе, на пример, Савезна Република Немачка и Сједињене Америчке Државе.
Весна Клајн- Татић, ,,Актуелни проблеми абортуса, пренаталног генетског тестирања и управљања
трудноћом'', Становништво, број 1/2001, стр.33-34.
1236
Александра Поповић, ,, Радноправна заштита трудница и породиља у праву Републике Србије и
Европске Уније‘’, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, vol.52, број 1/2018, стр.307.
1237
Јована Мисаиловић, ,,Посебна радноправна заштита материнства ‘’, Зборник радова Правног
факултета у Нишу, година LIX, број 86, 2020, стр.247.
251
ради неге детета од стране очева, није својствено нашем традиционалном и
патријахалном друштву, те би се, често, исти изложили непримереним коментарима,
подсмесима и поругама најближих сродника и околине.
Професор Шундерић наводи како је очигледно да од висине плата и других
новчаних давања и улагања којима се обезбеђује материјлна и социјална сигурност
радника (улагања у заштиту на раду, образовање, пензијске фондове, обезбеђење права
у случају технолошких вишкова, отпремнине, давања за случај несреће на послу и др.)
зависи висина не само добити него и улагања у репродукцију. 1238 Стога, професор
закључује да улагање у радну снагу, као и у све оно што је везано за њено обезбеђење
и развој, а што се обезбеђује гарантовањем одређених права радницима, ограничава
интерес послодавца, који се изражава у циљу да на основушто мањих улагања у
субјективан фактор рада оствари већи профит. 1239 С тим у вези професорка Ковачевић
наводи да се најзначајнији од стереотипа и предрасуда послодаваца тичу уверења да је
за послодавце запошљавање жена, нарочито ако су у фертилној доби, скупље од
запошљавања њихових мушких колега.1240 Ово превасходно због претпостављеног
чешћег коришћења права на одсуство са рада због неге болесног члана породице, што
је скопчано са послодавчевом обавезом плаћања накнаде зараде у складу са прописима
о обавезном здравственом осигурању.1241 На то се надовезују и трошкови запошљавања
и обуке новог запосленог кога послодавац анагажује ради замене запослене која
користи право на породиљско одсуство, одсуство са рада ради неге детета и право на
одсуство са ради ради спречености за рад из здравствених разлога (тзв. боловање). 1242
Дискриминација долази првенствено из стеретипа о женама, који представљају
додељивање уопштених карактеристика о групи која се може идентификовати. 1243
Проблем стварања ове ,,стандардне слике'' или стереотипизације је тај што се

појединци третирају као чланови групе, а не као посебне личности.1244 Осим тога, рад
1238
Боривоје Шундерић , ,,О радном спору'', Анали Правног факултета у Београду, година 39, свеска 13,
1991, стр.353.
1239
Интерес послодавца, као власника средстава за рад, састоји се у томе да уз што мање трошкове
производње (а то значи нижу цену радне снаге и нижа остала давања за материјалну и социјалну
сигурност радника) оствари што већу добит (профит). На другој страни - интерес је радника, као
власника радне снаге, да оствари што вишу цену радне снаге, повољније услове рада и сталност
запослења најкраће речено - интерес радника је да оствари што виши ниво материјалне и социјалне
заштите. Ibid.
1240
Љ.Ковачевић, ,,Равноправност мушкараца и жена као битан елемент достојанственог запошљавања:
прилог дискусији о нацрту Закона о родној равноправности ‘’ , op.cit., стр.125.
1241
Ibid.
1242
Ibid.
1243
Malcolm Sargeant, Discrimination law, Pearson Education, Longman, Harlow (England), 2004, стр.10
1244
Ibid.
252
жена прати и убеђење да ће, због породичних дужности, бити мање посвећене послу и
мање спремне на неке облике флексибилне организације рада, пре свега на ноћни и
сменски рад или рад у другом географском месту.1245
С друге стране, неоправдано је сматрати да су послодавци највећим делом
„заслужни“ за дискриминаторно поступање према трудницама или младим мајкама,
како законодавства значајно доприносе томе услед пропуштања да потврде обавезно
одсуство мушкарца са рада након рођења детета.1246 Наведеним предлогом, de lege
ferenda, не само да би се мушкарци и жене изједначили када је реч о обиму права на
одсуство са рада ради неге детета, већ би се жене ослободиле стереотипа о подели
мушких и женских послова и отворила би се врата истинској равноправности
мушкараца и жена на раду и у вези са радом.1247 Пребацивање значајнијег терета
заштите материнства на послодавца може водити избегавању запошљавања жена због
(непосредних и посредних) трошкова које послодавци имају поводом породичних
дужности запослених.1248 Стога би законску интервенцију у овој области требало
усмерити на спречавање дискриминације на основу пола и подстицање очева на
коришћење одсуства са рада ради неге детета, пре него на ширење заштите жена
уопште, како с правом упозорава професорка Ивана Гргурев.1249
5.2.4. Накнада зараде за време породиљског одуства и одсуства са рада ради неге
детета
Према Закону о финансијској подршци породицама са децом прописано је да

накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и
одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких
лица. 1250
Такође, наведени закон предвиђа да се основица накнаде зараде, односно
накнаде плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета,
1245
Љ.Ковачевић, ,,Равноправност мушкараца и жена као битан елемент достојанственог
запошљавања:прилог дискусији о нацрту Закона о родној равноправности ‘’ , op.cit., стр.125.
1246
Ј. Мисаиловић, op.cit.,стр.248.
1247
Ibid.
1248
1249
Ibid. Треба истаћи да је Ивана Гргурев редовна професорка Правног факултета Свеучилишта у
Загребу, са Катедре за јавно и социјално право.
1250
Наведеним законом омогућено је да запослени који је засновао радни однос након рођења детета,
може остварити право на поменуту накнаду зараде ,односно накнаду плате, током одсуства чија се
дужина трајања рачуна од дана рођења детета. Закон о финансијској подршци породици са децом(,,
Службени гласник РС, број 113/2017, 50/2018), члан 12, став 1, став 2.
253
утврђује на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања
која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу
отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или
породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са
одржавањем трудноће.1251 Поменуто решење није у складу са домаћом популационом
политиком1252 манифестованој у Стратегији подстицања рађања 1253, која истиче да је
један од горућих проблема у нашем друштву низак природни прираштај, те иста
настоји разним мерама подстицати висок фертилитет.
Како се може подстицати наталитет у Отаџбини уколико се значајном броју
запослених жена онемогућава исплата пуног износа нето зараде које су остваривале на
послу, у периоду трајања наведених одсустава (ако су исте радиле мање од 18 месеци
пре отпочињања породиљског одсуства) ? Наведеним решењем су највише погођене
младе и/или високообразоване мајке, које су, за законодавца, свој репродуктивни
период започеле ,,пре времена'', те су биле у радном односу мање од наведених 18
месеци.
5.2.4.1. Критика одређивања накнаде зараде у домаћем праву
С обзиром да се завршетак високог образовања везује за навршених 26 година

живота1254 и како је, након тога, неопходно одрадити приправнички стаж (годину дана,
за дипломиране/мастер правнике- најчешће и до две године1255), потребно је износ
1251
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017), члан 13,став 1.
1252
Популациона политика је скуп мера којима организовано друштво усмерава свој демографски развој,
тј.усклађује природно и механичко кретање становништва са општим развојним циљевима и
расположивим природним и друштвено-економским условима за пристојан живот. Д.Вуковић,
М.Митровић,op.cit.,стр.102.
1253
,, Службени гласник РС’’, број 25/2018
1254
Пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим
могућностима, а најкасније до навршене 26. године живота. Породични закон (2005), члан 155, став 2.
1255
Млади правници ради бржег стицања услова за полагање правосудног испита, који пружа могућност
за обављање цењених и боље плаћених послова/ функција, најчешће се одлучују да
волонтерски/приправнички стаж обаве у адвокатури или правосуђу у трајању од две године. При том,
они раде за ниску зараду- ако имају среће да су закључили уговор о раду са адвокатом или добијају
одређену накнаду ,,испод жита'' (тј. ,,на руке'').
Законодавац је прописао да правосудни испит може полагати лице које је: a. дипломирало на правном
факултету и б. које је после завршеног правног факултета стекло две године радног искуства на
пословима правне струке у суду, јавном тужилаштву, јавном правобранилаштву и адвокатури или три
године радног искуства на пословима правне струке у органу за прекршаје, другом државном органу,
органу територијалне аутономије и локалне самоуправе или четири године радног искуства на пословима
правне струке у предузећу, установи или другој организацији. Закон о правосудном испиту (,,Службени
гласник'', број 16/19), члан 2.
254
накнаде зараде за породиљско и одсуство са рада ради неге детета, везати за мањи број
месеци проведених у радном односу пре коришћења истих. Генерално гледајући, за
већи број рођене деце у породици1256- чему теже владајуће структуре у нашој земљи,
као и јавно мњење и цела нација- неопходно је да запослена прво дете роди, оквирно,
пре/око 30-те године живота. Међутим, стремљења поменутих можемо протумачити и
као ,,манипулисање биолошком улогом жене у систему у коме жена од субјекта лако
постаје објект, део капиталистичке и патријархалне логике'' 1257 јер ,,свако има право да
слободно одлучи о рађању деце'' 1258.
Годину ипо дана проведених у радном односу за остваривање горе наведеног
пуног износа нето зараде, представља тешко остварив захтев за високообразоване жене,
те их подстиче да одлажу материнство, због страха од финансијске несигурности и
ниских прихода за време поменутих одсустава (иако је Стратегијом за подстицање
рађања препознато да је,, појава одлагања рађања и даље важан фактор ниског
фертилитета'' 1259).
Сходно томе, ако се тежи остварити позитиван природни прираштај и лепша
демографска слика мајке Србије, неопходно је подстаћи жене да се остваре у улози
мајке пре 30-те1260 ( малограђански речено ,,на време'' ) како би се остварили
Неповољније решење за младе приправнике са завршеним правним факултетом уочавамо у Хрватској, у

чијем правном систему је предвиђено да адвокатски приправници, лица која су примљена у правосудна
тела на стручно оспособљавања и јавнобележнички приправници обављају три године приправнички
стаж како би стекли могућност полагања правосудног испита. С тим да јавнобележнички приправници
морају обавити и 160 сати праксе у општинском суду ради стручног образовања за полагање правосудног
испита. Zakon o vježbenicima, pravosudnim tijelima i pravosudnom ispitu (,,Narodne novine’’, broj 14/09),
члан 24, став 1, тачке 1-3; члан 18, став 1. Zakon o odvjetništvu ( ,,Narodne novine’’, broj 09/94, 117/08,
50/09, 75/09, 18/11), члан 63, став 4.
1256
У Србији, према последњем попису становништва из 2011, има 5 одсто мање становника у односу на
попис из 2002. године. Број становника износи 7.120.666, што је за 377.335 мање у односу на протеклих
девет година. Неки демографи истичу да ако се овакав тренд депопулације настави становништво ће се
преполовити у наредних 120 година. Марија Радоман, ,,Ставови и искуства жена о абортусу (резултати
квалитативног истраживања са подручја града Београда'', Социолошки преглед, vol. XLIX, број 4, 2015,
стр.447.
1257
Ibid., стр.452.
1258
Устав РС (2006), члан 63, став 1. Међутим, треба имати у виду да феномен недовољног рађања деце
представља законит процес који није успело да избегне ниједно развијено друштво. Мирјана Рашевић,
,,Феномен недовољног рађања и образовани систем'', Зборник Института за предагошка истраживања,
год.40, број 4, 2008, стр.194. У наставку биће подробније приказано уставом зајамчено право на слободу
рађања, како са правног, тако и са социолошког аспекта.
1259
На основу стопа кумулативног фертилитета генерација жена које су рађале током 1990-их и у првој
деценији 21. века у Републици Србији, а које су у време пописа 2011. биле на изласку из свог
репродуктивног доба, може се прогнозирати прекид вишедеценијске стабилизације ниског нивоа
завршеног фертилитета, односно његов пад испод 1,8 детета по једној жени, који је одликовао претходне
генерације. Узрок томе је у одложеним рађањима која нису надокнађена, као и порасту удела жена без
деце или са једним дететом, слично налазима у другим бившим социјалистичким државама. Стратегија
подстицања рађања (2018), део 1.2 досадашње тенденције, стр.3.
1260
Рађање детета у ранијим годинама живота могуће је остварити путем рекомпоновања карика
животног ланца као што је рађање детета током школовања, или скраћивањa животних фаза које
255
,,узвишени'' циљеви борбе за опстанак нације: обнова становништва и проширена
репродукција (рођење троје или више деце по брачном/ванбрачном пару).Следи да је
друштвена брига о репродукцији углавном симболична, те је имање деце препуштено
само брачним паровима. 1261У таквој ситуацији није чудо да неки мислиоци сматрају да
се у модерним друштвима деца рађају само због јединственог задовољства које пружа
родитељство, као и због чињенице да рађање деце не представља економску добит. 1262
Поменута економска добит је ишчезла услед масовних миграција становништва из села
у градове (у другој половини ХХ века), аутоматизације пољопривредне производње и
већег образовања сеоског живља. Сходно томе, деценијама уназад је престала потреба
за високим фертилитетом- великим бројем рођене деце- у сеоским домаћинствима, где
је и била највећа, ради обављања напорних паорских послова.
Треба имати у виду да се старењем становништва,, повећавају притисци на
здравствени систем и пружаоце здравствених услуга, чије ће финансирање, у ситуацији
када постоји мањи број запослених, бити доведено у питање'' 1263, као и на стабилност
функционисања целокупног пензијског система (услед ниског природног прираштаја,
високе незапослености и масовних миграција становништва у иностранство). Стога би
спорни члан Закона о финансијској подршци породицама са децом 1264
ваљало
изменити -смањити број месеци радног ангажовања са 18 на 12 или 6 ради коришћења
пуног износа претходно остварене нето зараде- како би се мајкама омогућила већа
финансијска сигурност за време породиљског и одсуства са рада ради неге детета, а на
посредан начин подстакао већи природни прираштај. Можда је , пак, законодавац у
предметној области као Бодлеров албатрос-на тлу спутан и земљи невичан, те му
претходе подизању потомства, на пример смањењем година индивидуалне старости при изласку из
образовног система. Једноставнијa и брже остварива је друга опција. То показује искуство земаља
Северне Европе, пре свега Норвешке, у којима се увођење низа бенефиција за олакшавање и усклађивање
студирања и родитељства није показало демографски ефикасно. М. Рашевић, ,,Феномен недовољног
рађања и образовани систем'', op.cit., стр.198-199.
1261
Бранислав Ђурђев, ,, Колико деце треба Србији? '',Становништво, број 1-4, 2004. стр.30.
1262
Да би се повећао фертилитет републичког становништва потребна је друштвена акција која
подразумева истраживање проблема, мера и искустава код сличних популација у свету, као и праћење
резултата. Из ове акције треба да произађе програм планирања породице, који узима у обзир број деце
који је потребан за замену генерација и води рачуна о механизму дејства многобројних споредних
ефеката. Основни постулат програма мора бити: већи фертилитет мора бити економско преимућство.
Ако су деца делом и нормално добро, као и свако друго, друштво без довољно деце мора понудити и
цену како би "купило" дете више. У време привредне транзиције није се захвално залагати за веће
демографске инвестиције. Но, посматрајући дистрибуцију породица према броју деце у подручјима која
су на нивоу простог обнављања становништва, не треба се плашити да ће број породица са троје, а
поготово са више од троје деце, бити нарочито велики. Ibid., стр.30-31.
1263
Б. Урдаревић, ,, Анализа основних узрока миграције радне снаге у Републици Србији'' ,op.cit.,,стр.20.
1264
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017), члан 13, став 1.
256
дивовска крила сметају да крочи 1265- те се с једне стране у Стратегији позива на борбу
против беле куга, а на другој страни онемогућава уживање пристојног износа накнаде
зарада мајкама- обновитељица поносне српске нације!
5.2.5. Право на одсуство с рада ради посебне неге детета
У домаћем праву је предвиђено да један од родитеља детета коме је неопходна

посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве
предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку
породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада или да
ради са половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота
детета.1266
Међутим, право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са
рада ради посебне неге детета не може се остварити за дете за које је остварено право
на додатак за помоћ и негу другог лица.1267 Како није дозвољена кумулација наведених
износа, поменута одредба отежава (иначе лош) положај социјално угроженим
породицама, чије дете захтева посебну негу и самим тим, значајне издатке за њихово
одрастање и побољшање здравственог стања. С друге стране, истовремено оба
родитеља, за децу различитог рођења, могу користити: 1) накнаду зараде, односно
накнаду плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и 2)
накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада ради неге детета и
одсуства са рада ради посебне неге детета. 1268
5.3. Заштита материнства у домаћем праву
Законом о раду је прописана заштита од материнства, те запослене за време

трудноће, као и запослене које доје дете не могу да раде: 1) на пословима који су, по
1265
Шарл Бодлер, ,,Албатрос'', у: Љ. Бајић, М. Павловић, З. Мркаљ, Читанка, српски језик и
књижевност, за трећи разред гимназија и средњих стручних школа, op.cit.,стр.18. Зашто смо друго
примили од Бога разум и словесност, развје да се с њима служимо, всега мислећи и расуждавајући?
Д.Обрадовић,op.cit.,стр.78.
1266
1267
1268
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017) ,члан 12, став 5.
257
налазу надлежног здравственог органа, штетни за њихово здравље и здравље детета, а
нарочито на пословима који захтевају подизање терета или на којима постоји штетно
зрачење или изложеност екстремним температурама и вибрацијама1269 ( послодавац је
дужан да обезбеди обављање других одговарајућих послова, а ако таквих послова нема,
да је упути на плаћено одсуство) и 2) прековремено и ноћу, ако би такав рад био штетан
за њихово здравље и здравље детета, на основу налаза надлежног здравственог
органа1270. Како ноћни рад представља нарочито озбиљан ризик за здравље труднице,
али не и жена, независно од другог стања, поменуто је определило немали број држава
чланица Међународне организације рада да откажу ратификације конвенција број 4, 41
и 89 којима је забрањен ноћни рад жена у индустрији.1271
Такође је Законом о раду прописана посебна заштита од отказа, те за време
трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада
ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду.1272 С
тим у вези професор Лубарда наводи да се заштита материнства и породичних обавеза
убрајају у неоправдане отказне разлоге, јер се везују за лични дискриминирајући
основ.1273
У складу са упозорењима Европског комитета за социјална права на потребу да
се забрана отказа запосленим женама прошири на читав период трудноће, у
Ревидираној европској социјалној повељи, временски оквир забране отпуштања је
проширен на период од тренутка када запослена обавести послодавца да је у другом
стању до истека породиљског одсуства.1274 Ипак, забрана отказа није апсолутна, већ
трудница или породиља може бити отпуштена, ако је крива за повреду радне обавезе
која оправдава престанак радног односа.1275 Како су запослени са радним односом на
одређено време суочени са ризиком неповољнијег поступања од запослених са
стандардним уговором о раду1276, предвиђено је да се запосленој који је уговором
засновао радни однос на одређено време, исти продужава до истека коришћења права
на одсуство са рада ради неге дете.
Наш законодавац, на известан начин, уважава значај породице и важне догађаје
којег запосленог могу задесити у вези са тзв. основном јединицом друштва, те предвиђа
1269
1270
Закон о раду (2005). члан 90.
1271
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду, op.cit.,стр.501.
1272
Закон о раду (2005). члан 187, став 1.
1273
Б. Лубарда, Радно право , расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, op.cit., стр. 742.
1274
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду,op.cit. ,стр.216.
1275
Ibid., стр.216-217.
1276
Ibid., стр.502.
258
да исти има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном
трајању до пет радних дана у току календарске године, у случају склапања брака,
порођаја супруге, теже болести члана уже породице и у другим случајевима утврђеним
општим актом и уговором о раду.1277
5.3.2. Дискриминација жена на раду услед могућности заснивања породице
Запослена трудница или породиља, као и оне које траже запослење у

случајевима дискриминације могу да покрену пред надлежним судом поступак за
накнаду штете, с тим да уколико у току поступка учине вероватним да је извршена
дискриминација, терет доказивања да није било понашања које представља
дискриминацију је на послодавцу.1278
У домаћем праву је прописано да послодавац не може, од кандидата, да захтева
податке о породичном, односно брачном статусу и планирању породице, односно
достављање исправа и других доказа који нису од непосредног значаја за обављање
послова за које заснива радни однос.1279 Такође, послодавац не може да условљава
заснивање радног односа тестом трудноће, осим ако се ради о пословима код којих
постоји знатан ризик за здравље жене и детета утврђен од стране надлежног
здравственог органа.1280 И поред наведених законских одредаба, нису ретки случајеви
када послодавац поставља питања кандидаткињи за посао која се односе на њен
емотивни статус, планирање брака и породице, број деце и сл. јер информација о
породичном статусу припаднице лепшег пола има нарочити значај за трошкове
послодавца, услед чега исти доноси ,, финансијски повољнију одлуку''. Ипак,
послодавци нису нарочито увиђавни када су у питању општи циљеви- обнова
становништва,1281 те једини мотив пословања истих , који прожима њихов начин рада и
организовања посла, представља профит. Следствено томе, они теже смањењу свих
беспотребних трошкова, те сматрају мушкарце за повољнију и ,,сталну'' радну снагу
услед чињенице да жене, неретко, изостају са посла због ,,породичних дужности, које
1277
Закон о раду (2005), члaн 77, став 1.
1278
Александра Поповић, op.cit.,стр.308.
1279
1280
1281
Пославци немају на уму Аристотелове речи да ,,Трудне жене треба да се удаље од бриге, јер будуће
дете упија од трудне мајке, као биљка од тла у којем пушта корен.'' Професор Панов указује да стрес
труднице утиче и на увећавање изгледа за спонатани побачај, те да поменути период утиче на
психолошки профил детета- човека. Амбиваленција ( љубав- мржња) мајке према детету изазива и
амбиваленцију детета према мајки. Вид. С.Панов, Породично право, op.cit.,стр.231.
259
се жена тичу'' - одржавања трудноће; рођења деце; посебне неге детета; бриге о деци
услед, неретких, дечијих прехлада, болести и сезонских вируса.
Будући да се уговор о раду закључује intuitu personae, послодавац има право да
сазна и одређене податке из приватног живота кандидатâ за запослењe.1282 То прати
проблем проналажења компромисног решења за сукоб који, у том смислу, постоји
између потребе да се заштите интереси послодавца, са једне стране, и интереси
кандидатâ за запослење, са друге стране.1283 Изузетно, послодавац, у складу са начелом
умесности, може да тражи од кандидатâ за запослење податке који се односе на
чињенице из њиховог приватног живота само ако су испуњена два кумулативно
одређена услова: да су подаци непосредно повезани са послом за који одређено лице
конкурише и да су неопходни за процену његових професионалних способности. 1284
5.4. Одлагање родитељства
Плодност или фертилитет је један од општих демографских показатеља, који се

обично односи на број живорођене деце жена у фертилном период (15-49 година) на
одређеној територији у одређеном периоду.1285 Како би се достигла проста
репродукција у друштву, неопходно је да стопа фертилитета буде 2,0. У Србији је тај
ниво фертилитета изостао још из времена постојања СФРЈ, а транзиција је то
погоршала .1286
У СФРЈ, ограничена експанзија високог образовања, недостатак алтернатива за
самореализацију изван породице, као и систем преференцијалне дистрибуције станова
брачним паровима са децом, међутим, охрабривали су рани брак и родитељство.1287
Међутим и након, скоро, три деценије од распада СФРЈ, Србија је специфична по
високој универзалности брака, релативно ретким разводима, значајном учешћу
1282
запошљавања:прилог дискусији о нацрту Закона о родној равноправности ‘’ , op.cit.,стр.126.
1283
Ibid.
1284
Ibid.
1285
Н. Новаковић, Раднички штрајкови и транзиција у Србији од 1990. до 2015.године, op.cit., стр.19.
1286
Ibid.
1287
Мина Петровић, ,, Промене брачости и породичних модела у постсоцијалистичким земљама:
закаснела и непотпуна или специфична друга демографска транзиција? ‘’, Становништво, број 1/2011,
стр.60.
260
проширених породица, изузетно ретким кохабитацијама, дакле, по веома спорим
променама понашања у домену брака и пордичног живота.1288
Статус родитељства, материнства и репродуктивних права жена регулисан је
данас у Србији помоћу више закона, стратегија и путем установљења више наменских
владиних тела.1289 То су, пре свега, Закон о финансијској подршци породици са децом
(2018), Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља
(2013), Закон о раду (2005; 2018- допуњен), Породични закон (2005), Закон о поступку
прекида трудноће у здравственим установама (2005), Закон о равноправности полова
(2009).1290 Поред овога, Стратегија подстицања рађања (2018) и Национална стратегија
за родну равноправност (2016) експлицитно се баве родитељством и репродуктивним
правима жена, мада, будући да су необавезујуће, немају применљиву моћ и
представљају идеалне пројекције.1291
Заправо, разлози ниског природног прираштаја и одлагања материнства су
бројни, а најчешће се поменути, код самохраних мајки/брачних парова, појављују
кумулативно. Као најзаступљеније разлоге одлагања материнства, истичем следеће: 1)
недовољно спроводива и селективна популациона политика државе (која је добро
формулисана ,,на папиру''- по слову закона и стратегија ); 2) ниски износи родитељског
и дечијег додатка, као и ограниченост коришћења истих за четворо деце; 3)
онемогућавање отпочињања права на коришћење породиљског одсуства у складу са
препорукама лекара; 4) рад у поодмаклом стадијуму трудноће услед страха од губитка
посла; 5) отежано коришћење права на одсуство са рада ради неге детета очева, као и
превремено враћања жена на радно место (,,срдачна препорука'' послодаваца) иако
поменуто право није у потпуности искоришћено; 6) страх од премештаја на ниже радно
место1292 и спорије напредовање у каријери као ,,казна за одуствовање са посла''; 7)
1288
Ibid., стр.74.
1289
Нада Секулић, ,,Друштвени статус материнства са посебним освртом на Србију данас'', Социологија,
vol.56, број 4/2014, стр.415.
1290
Ibid.
1291
Ibid.
1292
Сходно томе, када се анализирају мере социјалне и популационе политике, које се спроводе на
локалном нивоу у оквиру постојеће законске регулативе, може се уочити да су исте углавном усмерене
на рађање деце, али не и на обезбеђивање потребне подршке током дужег временског периода колико
траје одгајање деце. Такође су присутне разлике између материјалних давања и права која остварују
незапослене труднице и породиље у општинама и градовима на територији Републике Србије, с обзиром
да истраживања различитих аутора указују на постојање неједнакости како по питању финансијских
средстава којима општине располажу, тако и према усвојеним стратешким документима. Тако,
општинске власти имају најбољи увид у податке попут наталитета, морталитета, диворцијалитета,
миграција, емиграција, културолошких карактеристика, на нивоу локалне заједнице, што је од значаја за
креирање политика на локалном нивоу. Сходно томе, у циљу унапређења живота породице и појединца
значајно је анализирање демографских трендова и потреба локалног становништва, те би требало у
261
немогућност помирења професионалних и породичних обавеза, 8) традиционалистичко
и дисфункционално схватање да је одгајање и васпитавање детета обавеза само једног
родитеља (мајке); 9) незаинтересованост мушкарца у обављање породичних обавеза-
нпр. кућних послова; 10) сиромаштво и лоша економска ситуација; 11) немогућност
проналажења ,,адекватног и достојног'' партнера; 12) додатно образовања и
усавршавање; 13) развој каријере и бројне професионалне обавезе.
Битни фактори који одређују мотивацију за родитељством су: вредносна
димензија детета (очекивање да ће дете задовољити психолошке потребе родитеља),
могуће алтернативе (могућности задовољења потреба на друге начине), цена детета
(све од чега се мора одустати, у материјалном и психолошком смислу или што се мора
променити зарад добијања детета), баријере (материјални, здравствени и други
чиниоци који стоје на путу реализације родитељства) и олакшавајући фактори.1293
Данас су све ређи примери жена домаћица које ће своју социјалну сигурност
обезбедити посредством супруга хранитеља породице.1294 Сходно томе, повећана
присутност жена на тржишту раду и велики број, професионалних и породичних,
обавеза којима су поменуте оптерећене захтевају ,,првенствено подизање нивоа
индивидуалне и колективне свести становништва о родној равноправности и
подједнакој подели послова у приватној сфери'' 1295
као и спровођење мера подршке
које ће, на адекватан начин, подстаћи жене да се остваре у улози мајке и олакшати
истим помирење наведних обавеза. Стога, професорка Благојевић- Хјусон с правом
тврди да су процеси неиндивидуализације и нееманципације жена, a не процеси
индивидуализације истих, уз изузетно низак стандард живота у ширем смислу, довели
до до ниског фертилитета. 1296
складу са тим вршити прерасподелу постојећих средстава. Јелена Танасијевић, Политике усклађивања
породичних и професионалних обавеза у Србији, докторска дисертација( необјављена), Факултет
политичких наука Универзитета у Београду, Београд, 2016, стр.200.
1293
Георгије Вулетић, Теодора Вулетић, ,,Однос мотивације за материнством са одређеним
социодемографским варијаблама и родним идентитетом'', Психолошка истраживања, vol. XIX, број 2,
2016, стр.129
1294
Ф. Бојић, ,,Положај жена на тржишту рада и у системима социјалне сигурности- историјско
компаративна анализа'''', op.cit.,стр.131.
1295
У таквим околностима жене су добиле подршку за излазак и опстанак на тржишту рада, а
истовремено се показало да су биле спремније за рађање већег броја деце. Међутим, стварање услова за
подизање свести грађана захтева не само усклађеност истраживачке праксе и владајуће државне
политике, већ и временску компоненту која је значајна за реализацију ове врсте промене. Овај циљ
свакако је вредан друштвеног напора, јер се кроз то не остварује само унапређење друштвеног положаја
жене, већ и цивилизацијски напредак који подразумева побољшање квалитета живота припадника оба
пола, али и чланова њихових породица. Ј.Танасијевић, оp.cit., стр.199.
1296
Драгана Стјепановић Захаријевски, ,, Ка родно сензитивној популационој политици‘’ , Годишњак за
социологију, година 8, број 9, 2012, стр.32.
262
5.4.1. Материнство као избор савремене жене
Процеси еманципације и модернизације представљали су изазов, пред којим

родно освешћене жене нису устукнуле.1297 Како образовање доприноси подизању
квалитета живота жена у различитим димензијама: образованије жене су задовољније
послом, задовољније својим животом, задовољније партнерским односом, те поменуто
и даље представља најбитнију индивидуалну стратегију за побољшање властитог
положаја.1298 Генерално гледано, високообразоване и успешне жене не могу /отежано
могу помирити професионалне и породичне обавезе у савременом српском друштву ,
због недовољне ангажованости државе у спровођењу мера популационе политике и
усклађивања поменутих обавеза, као и слабе заинтересованости мушкараца за
обављање кућних послова и бриге о деци . Услед владајућих старомодних размишљања
у српском друштву, поменуте су еткикетиране као: каријеристкиње, феминискиње,
преамбициозне и саможиве особе, које одликују самозаљубљеност, уображеност и
нарцисиоидност (а не као: паметне, свестране, образоване, посвећене, марљиве,
пожртвоване, вредне и сл.)1299, које одбијају владајући концепт <<саможртвовања>>1300
ради породичне среће и општих интереса (висок фертилитет).
Двојство у коме се креће женски идентитет када је реч о професионално
успешним женама – с једне стране, имају женски идентитет који „морају“ да потврде
материнством, а с друге стране, „морају“ да потискују тај идентитет да би биле
успешне и третиране као једнаке у мушком професионалном окружењу – представља
велико психолошко оптерећење.1301 Стога, професионално успешне жене представљају
двоструку мањину, јер су мањина и међу женама и међу мушкарцима, па је и њихова
психолошка добит од успеха у каријери далеко мања него што је то случај са
мушкарцим.1302
1297
Ивана Аритоновић, ,,Друштвени положај жена у Србији за време Краљевине Југославије'', Баштина,
Приштина – Лепосавић, број 27, 2009. стр.234.
1298
Ibid., стр.235
1299
,, О мајко, мајко, свет је пакостан- живот је ,мајко, врло жалостан...'' Ђура Јакшић, ,,Поноћ'', у: Ђ.
Јакшић, op.cit., стр.83.
1300
,,У данашњем свијету остају нам двије могућности, прилагођање или властита жртва. Борити се не
можеш, каб би и хтио, онемогућиће те на првом кораку, при првој речи, и то је самоубиство, без дејства,
без смисла, без имена и успомене. Немаш могућности да кажеш оно што ти је на срцу, па да послије
страдаш! Премлатиће те да не проговориш, да иза тебе остане срамота или ћутање, О јадно време, које не
дозвољаваш ни смисао ни јунаштво.'' М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.75.
1301
Марина Благојевић Хјусон, Родни барометар у Србији: развој и свакодневни живот, Програм
Уједињених нација за развој,UN WOMEN, Београд, 2013, стр.179.
1302
Ibid.
263
Професорка Благојевић Хјусон , с правом, тврди да се „родитељство не може
рехабилитовати на принципима жртвовања, већ на принципима квалитета живота. Оно
се мора афирмисати као лични избор, а не колективна принуда, као вредност по себи, а
не као вредност за друге. Родитељство треба да буде афирмација слободе и права, а не
дужности. Оно не треба да буде чин личне храбрости, већ циљ самоактуелизације и
алтруизма.”1303 Стога, од наше способности да искорачимо из постојећих осујећујућих
друштвених оквира и породичних мрежних структура унутар којих је сваки чин
аутономног делања у супротности са доминантним идеолошким и вредносним
матриксом патријархалног друштвеног поретка, зависи колико ћемо као људска бића
бити у стању да преобликујемо свет у коме живимо.1304
5.5. Репродуктивна права жена у Србији
Друштвена атмосфера у Србији истовремено промовише два различита приступа

проблему људске репродукције: (1) залагање за репродуктивна права и слободе
мушкараца и жена; (2) залагање за рађање и обнову нације против беле куге, са женом
као „мајком нације“.1305 Пронатална кампања покреће поново дебату о абортусу и
прозива жене да рађају и обнављају нацију.1306. Колапс система социјалне заштите,
здравствене заштите, образовног система, редуковања права радника и тржишног
инструментализовања целокупног друштва, отвара просторе за јачање регресивних,
националистичких и патријархалних концепата материнства и родитељства. 1307
Тако,
неолибералне, традиционалистичке и националистичке политике инструментализују
жене искључиво за своје неупитне циљеве, јачајући значај „заступника” женских
интереса искључиво у оквиру сопствених политика, маргинализујући значај реалног
друштвеног оквира и свакодневног живота у коме се материнство и родитељство
1303
Н. Секулић,op.cit., стр.414.
1304
Исидора Јарић, ,, Позиционирање искуства материнства унутар социјалне мреже породичних
односа’’, Социологија, vol.56, број 4, 2014, стр.471.
1305
Ibid., стр.23.
1306
Ibid. Поменути заборављају да ,,смисао брака није у телесном уживању, ни у друштвеној стабилности,
ни у рађању деце, већ у есхатону- Царству Божијем. Смисао љубави није у рађању деце јер љубав не
тражи никакво оправдање. По светом Василију, брачна заједница јесте пунота по себи, а деца су могући
прилог браку, а не нужна последица брака, јер има дивних хришћанских бракова без деце.'' С.Панов,
Породично право, op.cit.,стр.49. Народна мудрост вели да добра жена празну кућу чини пуном.
1307
Нада Секулић,op.cit.,стр.424.
264
одвијају.1308 У прилог томе професорка Благојевић Хјусон истиче да у великој мери
испражњена и уздрмана родна улога мушкараца, доприноси јачању патријархалних
идеологија као реакцији на то стање. 1309
5.5.2. Раскорак између законских решења и реалности
Иако је Породичним законом прописано да жена слободно одлучује о

рађању1310, и Уставом РС прокламовано да свако има право да слободно одлучује о
рађању деце1311, жене се у јавном дискурсу и кругу породице појављују као кривци за
низак природни прираштај. У нашој земљи је популациона политика упућена на
изградњу оних институција и друштвеног система који су кадри да, у идеалном случају,
потакну и мотивишу појединце, да се репродуктивно понашају у складу са тим
„општим” интересимa.1312 Стога у конзервативној Србији, настојање вискообразованих
жена да имају богату и успешну каријеру, те да се константно усавршавају и образују,
наилази на (делимичну) осуду шире породице и тзв. пријатеља1313, као и целокупног
паланачког друштва. Поменуте су означене као особе које се понашају супротно
владајућим обрасцима1314 у друштву како не остварују - у друштвено прихватљивој
мери- своју репродуктивну улогу, услед недовољног спровођења мера усклађивања
породичних и професионалних обавеза и чињенице да се репродуктивни период
поклапа са периодом образовања и развоја каријере. У прилог томе истичемо ,,да за
постизање многих добара препрека је младост, за нека друга или та иста добра,
препрека је старост, па тако опет испада да је средина најбоља. Можда би то тако и
било да они у средњим годинама не морају да брину и о потомству и о родитељима. У
ствари, никако не ваља''1315
1308
Ibid.
1309
Мушкарци се налазе у парадоксалној ситуацији да подједнако као и жене вреднују породицу, али да
истовремено још немају довољно изражену улогу у породичном животу, као и да имају веома ограничене
могућности у јавној сфери да остваре своју улогу хранилаца, те се фрустрација поменутих огледа у
ставовима о томе да је „мушкарцима теже” да су управо они жртве транзиције. Марина Благојевић
Хјусон, ,,Трансформација родитељства: полупериферијка перспектива’’, Социологија, vol.56, број 4,
2014, стр.394.
1310
Породични закон (2005) , члан 5,став 1.
1311
1312
Н. Секулић,op.cit.,стр.405
1313
Јакшић је окарактерисао ,,љубљене'' ближње као особе код којих ,, под руку с злобом пакост путује, /
с њима се завист братски рукује, /А лаж се увек онде находи, / Где их по свету подлост проводи; / Ласка
их двори, издајство служи, / А невера се са њима дружи...'' Ђ. Јакшић, ,,Поноћ'', op.cit., стр.83.
1314
Можда ћуд, заиста, и представља ,,женску смијешну работу''. П.П.Његош,op.cit., стр.38.
1315
С.Михаиловић, В.Михаиловић, op.cit., стр.9.
265
С друге стране, разумљиво је да наведена, патријахална, становишта
преовладавају у Србији јер ,,ко на брду ак' и мало стоји, више види но онај под
брдом''1316 , а невелики број наших грађана се налази ,,на брду'' (услед малог броја
образованих људи, традиционалног васпитања деце, скривеног и немалог утицаја
обичајних правила, недовољне просвећености). Стога, fidelis noster1317 паланачки
менталитет не намерава да ,,устукне'' пред уставним зајамченим правима на наведну
слободу рађања и слободу мисли, савети и уверења.1318 Генерално гледано, можда се
наведено стање промени, те почнемо европски1319 мислити и делати. Можда, када
будемо мало млађи!1320 У прилог томе Момо Капор вели да ће само духовна елита
читати књиге, а остали- зомбофиковани послушници биће робље потрошачког друштва
које добија исту информацију преко медија, исту музику... исту духовну храну. 1321
.
5.5.3. Критички осврт на репродуктивна права жена
Стерееотипи и предрасуде о женама, као и о њиховом обавезама према

породици и друштву - да поменуте, пре свега, буду мајке, домаћице, заштитинице
породице,чувари традиције и обичаја - су дубоко укорењене у нашем друштву, а
нарочити утицај на то је одиграло вековно ропство1322 под Османлијама. Тај период
одликује прекид континуитета блиставе средњовековне културе, друштвена и културна
изолација, непросвећеност и неписменост, преовладавања једине битне мисли у тим
временима - борбе за опстанак . Сходно томе, доктор Марковић наводи да је турска
ордија вратила српски народ у векове његовог преисторијског битисања, а турска
1316
П.П.Његош,op.cit., стр.40.
1317
Наш драги ( превод са латинског).
1318
Устав РС (2006), члан 43, став 1.
1319
У прилог томе Ћосић, одн. Вукашин Катић у култним Коренима истиче: ,,Све је бесмислено. И
политика, и идеје, и принципи, и култура, и углед, и каријера, и та, та велика животна срећа! Живот у
Србији је старо гробље... ништа велико не може у њему да израсте. Ко год од живота нешто више тражи
— рубе му главу. А шта чека њега, који жели Европу у Србији?’’ Добрица Ћосић , Корени, стр. 52-53,
доступно на: https://gimnazijadg.files.wordpress.com/2011/08/dobrica-cosic-koreni.pdf, приступљено:
20.01.2021.године.
1320
,, Надање се наше закопало/ на Косову у једну гробницу.'' П.П.Његош,op.cit., стр.27.
Душко Радовић (1922-1984), српски песник, писац, афористичар и новинар, говорио је значајне и
садржајне сентенце и мудрости, које се препричавају деценијама, у култној емисији Београде, добро
јутро, која је постала надалеко позната. Имајући у виду стање ствари у култури и образовању код
просечног грађанина српске престонице, Радовић је изрекао следеће: ,,Пред Народном библиотеком је
ред, али за трамвај. Ред је и пред Народним музејем, али за аутобус.''
1321
С. Панов, Породично право, op.cit., стр.396.
1322
У прилог томе Ћоровић истиче да је под турском влашћу све ишло тешко, с напором, понекад са
зазирањем за живот. Неколико векова таквог живота било је страховито искушење и није ни чудо ако је
оставило доста трага. В.Ћоровић, op.cit., стр. 447.
266
најезда је означила смрт српске културе и традиције.1323 И ко може рећи некако бисмо
изгледали ми, него како би данас изгледала Европа и свет да Османлије нису Србе
поморили.1324 Ћоровић истиче да је почетак новог века целој Европи отварао нове
видике, док се наш свет враћао, међутим, на старе патријахалне обичаје, лишавајући се
многих благодети нове културе, и то што даље све више.1325
За време вековног ропства, српски народ су очували: црква, вера, традиција,
обичаји и ,,остаци'' средњовековне културе, а немерљив допринос у поменутом су
пружиле жене. Како су вековима практиковани патријархат1326 и конзервативно
поимање улоге жене у друштву и породици, поменуте нису имале ,,право гласа'' у
решавању битних (државних, економских, социјалних, породичних) питања, а исто се
пренело у 20 век. Следствено томе, заостало дискриминаторско понашање према
женама- приликом запошљавања, напредовања, усавршавања, односно остваривања
начела једнакости у запошљавању и на раду - последица је дубоко укорењених
обичајних правила и погрешног породичног васпитања (преношење традиционалних
вредности, заснованих на конзервативним учењима pater familias-a, са колена на колено
). Традиционални модел породице заснивао се на концепту породичног домаћинства,
где је постојала тачна подела улога између чланова породице у оквиру које је мушкарац
– глава породице радио и обезбеђивао основна животна средства за остале чланове, док
би на другој страни, жена остајала код куће и преузимала улогу домаћице, водећи бригу
о домаћинству и деци.1327
Аритоновићева, писајући о положају жене на селу, током треће деценије ХХ
века наводи да ,,иако су током Првог светског рата доказале сопствену вредност,
1323
М. Марковић, op.cit., стр.137.
1324
Ibid. У прилог томе Андрић наводи ,, Моја домовина је заиста ,мала земља међу световима' , како је
рекао један наш писац и то је земља која је у брзим етапама, по цену великих жртава и изузетних напора,
настојала да на свим подручјима, па и на културном, надокнади оно што јој је необично бурна и тешка
прошлост ускратила''. Иво Андрић, ,,О причи и причању'', у: Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка:
српски језик и књижевност за први разред гимназије, Издавачка кућа ,, Klett’’ доо, 2019, стр.23.
1325
Од XVI века наши манастири таворе живећи од старог капитала, књижевност замире, уметност
прелази у занатство. Слој вишег друштва, који је био главни носилац наше средњовековне културе,
ишчезао је под Турцима скоро потпуно, или се однародио, или посељачио; грађански сталеж стварао се и
под Турцима, али с ограниченим средствима; а сеоски свет, који ће постати главна народна власт, туђио
се од додира са властима и повлачио се сам у себе. В.Ћоровић, op.cit., стр. 447.
1326
Следствено томе, професорка Драшкић наводи да је утврђивање ванбрачног очинства било
забрањено према Српском грађанском законику након измена из 1868. године, осим у случају силовања,
јер се сматрало да би такав поступак био противан јавном моралу. Најзад, законски наследници умрлог у
оквиру првог наследног реда могли су бити само његови мушки потомци, док женској деци припада у
овом случају само „уживање, издржавање, снабдевање и пристојно удомљење по постојећем обичају“.
Као законске наследнице, другим речима, могу се појавити ћерке оставиоца и друго женско потомство
само ако нема синова, односно њихових мушких потомака. М.Драшкић, op.cit., стр.129.
1327
Ф.Бојић, ,, Положај жене на тржишту рада и у системима социјалне сигурности- историјско
компаративна аналита’’ ,op.cit.,стр.121.
267
очувавши огњиште и васпитавајући децу у патриотском духу, након рата биле су у
горем положају него икада. О праву на школовање, раду ван куће, праву гласа, на селу
није било говора, из чега следи да су жене у градским срединама живеле боље, чак и
као припаднице радничке класе.'' Стога, положај жена у првој половини ХХ века се
разликовао у зависности од степена образовања и пребивалишта поменутих. Удате
жене у руралним срединама и периферији нису биле у прилици да своје ставове износе
у породици, нити јавно, што је очигледно на примеру Косова и Метохије, где је жена
неретко била изједначена са члановима послуге.1328
Услед масовних миграција становништва у градове и повећања броја
образованих људи, током постојања ФНРЈ, односно СФРЈ (период: друге половине ХХ
века)1329, долази до одређене еманципације српског живља и побољшања положаја жене
у друштву. Али и даље положај истих није био на задовољавајућем нивоу, тј. у складу
са тзв. европским вредностима и стандардима. Следствено томе, наводимо да су
одредбе Породичног закона, које прокламују равноправност супружника у браку (
,,дужни су да воде заједнички живот те да се узајамно поштују и помажу'' , ,,независни
су у избору рада и занимања'' , ,,споразумно одређују место становања и одлучују о
вођењу заједничког домаћинства'', ,,имовина супружника може бити посебна и
заједничка'' , ,,презиме детета одређују родитељи према презимену једног или оба
родитеља'' и др.) 1330 недовољно примењиве у сфери породичних односа у Отаџбини.
5.5 4. Препоруке за успешнију борбу ради опстанка нације
Уколико држава и надлежне институције настоје да воде борбу за опстанак

нације, исте треба да имају у виду: а) да су финансијска нестабилност и економска
1328
С друге стране, није тешко замислити да су образоване жене, у великим урбаним срединама, имале
подршку својих мужева. Чак и без потпуне подршке, лакше им је било изборити се за исту или се
развести. И.Аритоновић, op.cit., стр.254.
1329
Стога, истичем да су масовне миграције сељана у градове, током 60-их и 70-их година XX века,
попримиле велике размере услед индустријализације, нових радних места, школовања и бољег живота.
Међутим, натурализовани грађани, некадашњи сељани, у великој мери су задржали конзервативна
размишљања и патријахалне ставове, које су, даље, преносили својим нараштајима, у складу са чика
Јовиним стиховима ,,где ја стадох- ти продужи!/ Што не могох- ти ћеш моћи! /Куд ја нисам- ти ћеш доћи!
/Што ја почех- ти продужи! /Још смо дужни- ти одужи!'' Ј.Јовановић Змај, ,,Светли гробови'', op.cit.,
стр.19-20.
С тим у вези говоре чињенице да су за време социјализма,сиромаштвом посебно били погођени
пољопривредници. Да би имали социјално осигурање, људи су морали бити запослени. Зато су велики
делови пољопривредног становништва били лишени основних социјалних права. Током социјализма,
материјални стандард градских слојева одржаван је и смањеним станаринама и ценама енергије и хране.
Смањењене цене хране, уз мада инвестициона улагања и одсуство тржишта, довеле су до погоршања
положаја пољопривредника. М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit., стр.21.
1330
Породични закон (2005), чл. 25-29, 345.
268
неодрживост непосредно утицале на општу несигурност, апатију и незадовољство
људи, те је поменуто продубило негативна демографска кретања у Србији, при чему су
промене у репродукцији једне од њих1331 и б) општепознату околност да је способност
репродукције код жена, на жалост, временски ограничена, те да се , углавном, везује за
период до 45 године ( сем изузетака). Следствено томе, ваљало би: a) увести сурогат
материнство1332, као помирење захтева за опстанак нације и несметаног развоја
каријере код припадница женске популације. Вазда је спој традиције и модерности1333
представљао значајан корак напред у развоју демократије, образовања и привредног
раста. Уколико се има у виду да високе школе и факултете више уписују и завршавају
жене, као и да њих више докторира,1334 допринос истих привредном и културном
развоју Отаџбине може бити доста већи увођењем сурогат материнства1335, јер би
истемогле своје знање, образовање и каријеру даље унапређивати, те допринети развоју
друштва, привреде и економском расту , на ползу читавог Српства. Као аргументе
противницима његовог увођења, који су (искрени и мање искрени) душебрижници за
обнову српске нације, наводимо да у XXI веку- хтели то да прихвате или не- свако има
право на слободу мишљења и уверења, те да циљ, на који се исти вазда позивају -
опстанак нације, оправдава средство (наравно, уколико сурогат материнство буде
законом дозвољено!); б) снизити критеријуме које парови треба да испуне ради лечења
неплодности поступцима биомедицински потомогнутог оплођења (БМПО) 1336
и в)
1331
Радмила Вељовић, ,,Одлагање рађања- референтни оквир мотивационог система'' , Демографија,
година 14, 2017, стр.53.
1332
Сурогат материнство је поступак у коме жена пристаје да изнесе трудноћу са намером да дете преда
пару који је наручио трудноћу.Законодавства која дозвољавају сурогат материнство су: Грчка, Велика
Британија, Израел, Украјина, Грузија, Румунија (Нацрт Закона). Неке земље,као што су нпр. Холандија и
Русија, немају посебно законодавство о сурогат материнству, али се ова пракса сматра дозвољеном.
Гордана Ковачек- Станић, ,, Биомедицински потмогнуто зачеће и рођење детета: сурогат материнство у
упоредном европском праву и Србији'' , Становништво, број 1/2013, стр. 1, 5.
1333
Наведене тврдње поткрпљују бројне реформе кнеза Михаила Обреновића и краља Петра I
Карађорђевића, приказане у трећем делу предметног рада.
1334
У 2016. години докторирало је више жена (57%) него мушкараца (43%). Жене чине већину у многим
подручјима образовања, а мушкарци су бројнији у: инжењерству, производњи и грађевинарству (57%) и
Услугама (69%). Међу члановима САНУ доминирају мушкарци. У 2016. години преко 90% свих чланова
су мушкарци. У Одељењу друштвених наука нема ниједне жене. Републички завод за статистику, Жене и
мушкарци у Републици Србији, публикација, Београд, 2017, стр. 46.
1335
С друге стране, професорка Ковачек- Станић заступа становиште да би се сурогат материнство могло
дозволити само у случајевима који су медицински оправдани, када је то једини начин да пар добије своје
дете. Сви остали мотиви су неприхватљиви и недозвољени (естетски разлози, професионални разлози
због којих би жена евентуално желела да не пролази кроз трудноћу и порођај). Али, пак, наводи да у
животним ситуацијама врло често постоје различити интереси, а право често мора да се определи које
интересе жели да заштити. Који интерес ће бити заштићен, зависи од многих околности, почевши од
етичких аспеката и друштвене прихватљивости, а у овом случају и од напретка репродуктивне медицине.
Г.Ковачек- Станић, op.cit., стр.14.
1336
,,Упуство за спровођење лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог
оплођења(БМПО)'' од 26.06.2020.године, преузето са сајта Републичког фонда за здравствено осигурање
269
повећати привредни раст у држави и бруто домаћи производ1337 , који ће довести до
стварања боље пословне климе, већих износа инвестиција, развоја предузетништва и до
значајнијих новчаних средстава у буџету- које ваља искористити за значајнију
финансијску помоћ вишечланим породицама, као и за друге мере популационе
политике .
Иако је Декларацијом о правима човека и грађанина препознат значај основних
људских права (1789), те је прокламовано ,,да нико не може бити узнемираван због
својих убеђења, а слобода саопштавања мишљења и убеђења је проглашена за једно од
најдрагоценијих права човека''1338 , након више од 23 деценије од њеног доношења не
можемо се похвалити да смо усвојили њене основне постулате, који су уграђени у
уставе1339 , скоро свих, држава. Генерално гледајући, ,,да бисмо ушли у Европу морамо
научити да говоримо европски''1340, стога је неопходно европски мислити, говорити и
делати, а назадна, нехумана и одурна размишљања оставити у прошлим временима
(где им је и место). Висок природни прираштај не доводи до значајног повећања броја
становника у држави уколико иста води битке неколико пута у једном веку- Србија!
(https://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/vto), а поменуто упуство је доступно на следећој адреси:

https://www.rfzo.rs/download/vto/Uputstvo%20za%20sprovodjenje%20BMPO%2026.06.2020..pdf ,
приступљено: 31.01.2021.године. У прилог томе ваљано је истачи да начело биомедицинске
оправданости представља основно начело Закона о биомедицинској потпомогнутој оплодњи и остварује
се спровођењем поступка лечења неплодности БМПО у случају када лечење неплодности другим
поступцима није могуће или има значајно мање шансе за успех, укључујући и случајеве претеће
неплодности као последице развоја или лечења болести. Закон о биомедицинској потпомогнутој
оплодњи ( ,,Службени гласник РС'' , број 40/2017 и 113/2017- др.закон), члан 4.
Истини за вољу, приметно је извесно побољшање у поменутој области: ,, Републички фонд за
здравствено осигурање од 15.06.2020. године омогућио је шира права осигураним лицима-женама у вези
са поступцима лечења неплодности поступцима БМПО. Осигураним лицима-женама дата је могућност
на неограничени број покушаја БМПО на терет средстава обавезног здравственог осигурања ради
добијања првог детета уз оцену струке. Старосна граница за осигурана лице-жене са 42 године живота
померена је на 43 године живота старости у тренутку добијања Потврде о испуњености услова за
поступак БМПО. Паровима је олакшана могућност прибављања Потврде о испуњености услова за
поступак БМПО, тако што је сама процедура око прибављања исте у надлежности једне комисије.
Поступак БМПО на терет средстава обавезног здравственог осигурања спроводи се у шест здравствених
установа из Плана мреже здравствених установа Републике Србије и дванаест приватних које имају
склопљене уговоре са РФЗО за обављање овог поступка.'' Подаци преузети са сајта Кабинета министра
без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, доступно на адреси:
https://www.mdpp.gov.rs/populaciona-politika-mere.php#, приступљено: 12.02.2021.године.
1337
Реални пад бруто домаћег производа у трећем кварталу 2020. године, у односу на исти период
претходне године, износио је 1,4%. Међутим, десезонирана серија података показује раст бруто домаћег
производа у трећем кварталу 2020. године од 7,4% у односу на претходни квартал. Саопштење
Републичког завода за статистику од 30.11.2020.године, ,,Квартални бруто домаћи производ у Републици
Србији – Трећи квартал 2020. године – '' доступно на:
http://publikacije.stat.gov.rs/G2020/pdf/G20201332.pdf , приступљено: 31.01.2021.године.
1338
Момир Милојевић, ,,Француска револуција и људска права'', Анали Правног факултета у Београду,
година 39, свеска 4, 1991, стр.373.
1339
Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или
вероисповести или да се они промене према сопственом избору. Устав РС (2006), члан 43,став 1.
1340
М. Милосављевић, op.cit., стр.186.
270
Исидора Секулић у есеју Балкан у поглављу Сучим пред Милошем – са чим пред
светом наводи: „Злата немамо, велике индустрије за конкуренцију немамо; мистицизма
и опсене величине немамо. Остаје нам концентрација духа и памети, и дисциплина
морала.’’1341 Следствено томе, за опстанак једне нације преко је потребан духовни
(Једног духа разних доба, духа коме нема гроба. 1342), кулутурни (сходно Доситејевој
максими Књиге,браћо моја, књиге, а не звона и прапорце) и интелектуални ( tantum
possumus quantum scimus1343, non progredi est regredi1344), а не само популациони
развој1345.
Поменуто произилази из чињенице да је човек, пре свега, духовно и културно
биће, те , сходно Питагириној сентенци, исти представља ,,меру свих ствари- оних
којих јесу да јесу, а оних које нису да нису'' (сваки појединац је носилац сопствене
истине која одговара перцепцији истог и његовом поимању ствари ). Sapienti sat!1346
5.6. Усклађивање породичних и професионалних обавеза запослених
Значајан број аутора1347 сврстава усклађивање породичних и професионалних

обавеза у нове социјалне ризике. Као што је наведено у уводном делу предметног рада,
1341
Петар Анђелковић, Радица Недељковић, Индивидуална и(ли) колективна људска права у
глобализирајућем друштву'', научни скуп са међународним учешћем ,, Људска права- између идеала и
изазова стварности'' , тематски зборник радова, Правни факултет Универзитета у Приштини са
привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица, 2016, стр.309.
1342
,,У гроб само сруши кости, Бржем бују више лета,
Стресе пепо кој' му смета К узвишеној будућности.''
Ј. Јовановић Змај, ,,Светли гробови'', op.cit., стр.19
1343
Толико можемо, колико знамо (латинска изрека).
1344
Не напредовати, значи назадовати( латинска изрека).
1345
Иако не спадамо у развијене државе са значајним економским растом, код нас је такође, присутан
тренд смањења броја становника и немогућност постизања просте репродукције. У прилог томе,
наводимо да ,,богати и развијенији имају рационалну и хуманију репродукцију становништва које
обележава мали број рађања (низак наталитет) и дуг животни век. Кад се, развојем медицине смањи
смртност, а културним навикама смањи рађање, повећава се релативна старост становништва. То прати
неке добре, али и много лоше последице. Пошто су екстремни непожељни, мерама популационе
политике овде се сада подстиче рађање, да би се обезбедила проста демографска репродукција.''
М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit.,стр.102.
1346
Паметноме доста (латинска максима)
1347
Будући да је масовни улазак жена на тржиште рада изменио традиционалну поделу рада у
домаћинству, која је важила у послератном периоду, дошло је до потешкоћа у успостављању равнотеже
између потребе за материнством и подизањем деце са једне стране и запослења са друге стране.1347
М.Пантелић, op.cit., стр.33. Д.Вуковић, Друштвени услови стварања и примене социјалног права у
Србији, op.cit., стр.64. Између осталог, професор Микола (Matti Mikkola) , у нове ризике убраја бригу о
деци, родитељство и самохрано родитељство, где је веома тешко ускладити породичне и професионалне
271
с обзиром да су жене на тржиште рада у тадашњој ФНРЈ изашле 50-их година
прошлог века и имајући у виду велики значај помирења породичних и професионалних
обавеза, како у прошлости, тако и у садашњости, ова тема је приказана у оквиру
,,старог'' социјалног ризика материнство.
Доцент Бојић наводи да супромене у породичној структури ( висок проценат
развода бракова и све већи број једнородитељских породица) , утицали на одлуке жена
да напусте своје домаћинство и да се укључе у тржиште рада и следствено томе
благовремено обезбеде себи задовољавајући вид социјалне сигурности.1348 Женски и
феминистички покрет довели су до еманципације и све веће заинтересованости жена за
професионални рад изван куће.1349. Ови процеси нужно доводе до све већих проблема у
мирењу две улоге: родитеља и радника, односно, актера на тржишту рада.1350
Док су генерација бака и прабака биле осујећене у исказивању својих талената и
амбиција, као и у досезању независности, њихове ћерке су покушавале да остваре
„немогућу мисију“ усклађивања професионалне и породичне улоге, а онда су, опет,
њихове ћерке, учећи те и такве лекције, одлучиле да јачају своје индивидуалне позиције
или независно од брака (професија) или путем брака („добра удаја“).1351 Жене,
једноставно, одустају од идеала „супержене“ и, уместо тога, улажу у себе јер им
поменуто може обезбедити слободу од немогућег „жонглирања“ задатака и обавеза. 1352
Иако је уобичајено да се конфликт улога види као конфликт између запослености и
породичних обавеза, и самим тим нешто што обележава животе многих „обичних“
жена, захтевна професија уз одређене ситуационе факторе може максимално заоштрити
тај конфликт.1353
обавезе. M.Mikkola, op.cit., стр.400-401, нав.према:Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права
социјалне сигурности, op.cit.,стр.157.
1348
Ф.Бојић, ,,Положај жена на тржишту рада и у системима социјалне сигурности- историјско
компаративна анализа'' ‘’, op.cit.,стр.131.
1349
Д.Вуковић, Друштвени услови стварања и примене социјалног права у Србији, op.cit., стр.64.
1350
Ibid.
1351
М. Благојевић Хјусон, Родни барометар у Србији: развој и свакодневни живот, op.cit., стр.172.
1352
Ibid.
1353
Ibid., стр.158. Промена породичног модела која подразумева већу укљученост мушкараца уобављање
кућних послова и бригу о деци није у потпуности растеретила жене двоструке оптерећености, те се може
уочити да је и даље највећи део обавеза у домаћинству одговорност жене. Оваква позиција умногоме
доприноси осећању личног задовољства, односно незадовољства. Може се уочити да у породицама у
оквиру којих су жене традиционално васпитане и где се подразумева да је улога жене да се бави
пословима у домаћинству, присутна мања фрустрираност припадница женског пола. Овај став долази до
изражаја посебно код жена које уз то нису оријентисане ка грађењу професионалне каријере и
напредовању на послу. Са друге стране код жена које желе да постигну одређени успех на пословном
плану, а чији су мужеви традиционално одгајани и имају очекивања да ће жена на себе преузети већину
кућних послова, може бити израженије лично незадовољство због сопственог положаја и то евентуално
може бити угрожавајућа чињеница на плану партнерских односа. Вид. Ј.Танасијевић, op.cit.,стр.147.
272
Професорка Ковачевић наводи да се у нашем друштву поставља захтев за
усклађивањем професионалних обавеза са породичним дужностима, у светлу
афирмисања заједничке одговорности мушкараца и жена за бригу о деци.1354 Такође,
професорка истиче да је поменуто неопходно имајући у виду да већини жена, рад за
послодавца, није и једино ангажовање, већ га прати и неплаћени рад у домаћинству, тј.
обављање кућних послова и брига о деци (брига мајке о детету и учешће баба у
подизању унучади) и члановима породице који су зависни од туђе неге и помоћи. 1355 То
двоструко радно ангажовање представља велики изазов и за раднице и за њихове
послодавце, али и за читаво друштво.1356 Стога је савремена жена двоструко
оптерећена: старим улогама које није пренела ни на кога другог и новима које је од
мушкарца преузела.1357 Жене данас плаћају цену своје друштвене еманципације и то је
најновија неправда коју подносе.1358
Јасно је да у Србији постоји родно неравномерна расподела родитељства и
породичних обавеза, да жене носе главни терет и једног и другог, па је отуда њихов
социјално-економски положај лошији у односу на онај који имају мушкарци.1359 Жене
су мање конкурентна радна снага на тржишу рада, а њихов одговор на све то је
нерађање или рађање мањег броја деце од жељеног.1360
1354
запошљавања:прилог дискусији о нацрту Закона о родној равноправности ‘’ , op.cit.,стр.99.
1355
Ibid.
1356
Ibid.
1357
Д. Вуковић, М. Митровић, op.cit., стр.151. С тим у вези Селимовић пише: ,,Већ је волела тај плод, то
будуће дете, неразумно је питала мене да ли га волим, и морао сам рећи да га волим, да ме не би
сматрала чудовиштем, јер не би схватила да мајка воли и мисао о детету, а да ће отац заволети то живо
створење, можда тек од његовог првог осмеха. Ја нисам знао ништа о њему, био ми је стран и далек; она
га је непрестано осећала као део себе. Ја сам о њему мислио као о бризи, због ње, и због живота који ће
се променити; она је о њему мислила као о смислу свега, и било јој је природно да се живот прилагоди
њему и његовој срећи.'' М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.298.
1358
Д. Вуковић, М. Митровић, op.cit., стр.151.Како су радне и породичне обавезе припадника популације
старих између 50 и 64 година још увек изражене, а стрес и болест их чекају на вратима, поменути су све
више подложни несрећи да не одоле злој коби да ментално умру пре физичке смрти Неретко њихова
брига о унуцима, сопственој деци, па и старијима ставља их у позицију специфично угрожене генерације
која је у процепу њихове животне борбе за добро себи блиских екстремно позиционираних старосних
група. З.Гудовић,op.cit., стр. 42.
Уколико се има у виду да жене најчешће брину о унуцима, сопственој деци и старијима, поменуте су
подложније ризику да не одоле тзв. злој коби да ментално умру пре физичке смрти.
1359
Д. Стјепановић Захаријевски, op.cit.,стр.35. Долазак деце драматично повећава време и рад повезан с
бригом о детету и домаћинству. Како све више жена иде на тржиште рада, подела кућних послова све је
актуелнија тема. Очекује се да кроз цео животни циклус и мушкарац и жена ,,жонглирају'' с
родитељством, домаћинством и одговорностима на послу. Рачунајући све ове обавезе, жене имају много
дужу радну недељу од својих мужева, и то у свим фазама породичног живота. Јелица Петровић, Ивана
Михић, Марија Зотовић, Нила Капор Стануловић, ,,Породичне улоге оца и мајке у породицама у процесу
транзиције'', Зборник Матице српске за друштвене науке, свеска 128, 2009, стр. 33-34.
1360
Д. Стјепановић Захаријевски,op.cit.,стр.35
273
Непреузимање одговорности у партнерству и родитељству од стране мушкараца
води веома различитим оценама везаним за задовољство партнерским односима:
мушкарци су много задовољнији од жена које реално носе много већи терет
одговорности.1361 Услед неповољних услова усклађивања родитељства (материнства) са
улогама и активностима у јавној сфери, жене су принуђене да примене стратегију
одсуствовање са посла, или чак и добровољно напуштање посла из породичних разлога.
1362
Како професорка Стјепановић-Захаријевић наводи ,,иако Закон о раду промовише
концепт равноправног родитељства, још увек се жени препушта брига о члановима
породице (болесним, старијим). Ако се овоме дода и постојећа неразвијена мрежа
социјалних институција и давања, потом, нефлексибилни облици рада, јасно је колико
је „заживело“ равноправно родитељство. Претпоставка је да би и ту требало тражити
узроке нерађања.''1363
5.6.2. Осетљиве категорије женске популације
У посебну осетљиву категорију запослених жена које још теже могу ускладити
поменуте обавезе, сврставају се припаднице појединих националности, попут ромске,
затим жене са инвалидитетом, самохране мајке, избегла и расељена лица.1364
Припаднице ових друштвених група најчешће су без довољно подршке од стране своје
породице али и шире друштвене заједнице, те је самим тим њихов положај угрожен и
принуђене су да прихватају услове које им послодавац намеће без обзира да ли се
слажу са тим или не, како би обезбедиле материјалну егзистенцију.1365
Професорка Ковачевић указује да се у многим друштвима рад девојчица у
домаћинству сматра својеврсном обуком за будући брачни и породични живот, што
додатно доприноси неразумевању рада у домаћинству као економске активности и
облика (забрањеног) дечијег рада.1366 Стога, ови случајеви ,,бриге за светлију
1361
М. Благојевић Хјусон, ,,Трансформација родитељства: полупериферијска перспектива’’ ,op.cit.,
стр.394-395.
1362
Д. Стјепановић Захаријевски, op.cit.,стр.26.
1363
Ibid.
1364
Ј. Танасијевић,, op.cit.,стр.85.
1365
Ibid., стр.85-86.
1366
Љубинка Ковачевић, ,,Плаћени рад у домаћинству послодавца'', Радно и социјално право, број 2/2013,
стр.94. Ваљало би се подсетити да је 2003.године, тадашња СРЈ , ратификовала Конвенцију број 182
МОР-а о најгорим облицима дечијег рада и Препоруку број 190МОР-а о забрани и хитној акцији за
укидање најгорих облика дечијег рада. Истини за вољу, требало би подсетити нашег законодавца,
надлежне институције и грађане да је наведеном конвенцијом предвиђено да: ,,Свака чланица израђује и
спроводи програме акције за елиминисање најгорих облика дечијег рада као приоритет. Такви програми
274
будућност'' девојчица нису изоловани и типични само за племенске заједнице, већ су
присутни и у љубљеној Отаџбини –у далеко доступним планинским и руралним
пордручјима. Тако се под плаштом оспособљавања припадница женске популације у
раној младости за ,,једино вреднован'' брачни живот крше елементарна људска права1367
услед укорењеног система вредности кога карактерише: a. неопходости заснивања
брака ради остваривања ,,свевишње улоге жене'' –рађање (већег броја) деце; б.
незаснивање радног односа и неостваривање зараде 1368 услед срдачних препорука
мужа- храниоца породице и ,,искрених пријатеља породице'' јер је ,, муж бранич жене и
ђетета''1369 и в. смерна улога жене- домаћице, која је чувар традиције и родбинских веза
и надасве, оличење кроткости1370, смерности и честитости .
Без обзира колико су друштвене или сналажљиве, у случају да су самохране
мајке без значајног капитала или својине, мораће да се суоче са самоћом, изолацијом и
маргинализацијом управо с обзиром на оне сфере њиховог живота које не могу саме да
реше.1371 У околностима непостојања одговарајућег и свеобухватног друштвеног и
институционалног одговара, овај социјални ризик значајно угрожава социјалну
акције се израђују и спроводе у консултацији са релевантним владиним институцијама и организацијама

послодаваца и радника, узимајући у обзир мишљења других заинтересованих група према потреби.‘’
Такође је прописано да ,,свака чланица предузима све неопходне мере да обезбеди делотворну примену и
спровођење одредаба којима се спроводи ова конвенција, укључујући увођење и примену казнених
санкција или, према потреби, других санкција'' . Закон о потврђивању Конвенције број 182 МОР-а о
најгорим облицима дечијег рада и Препоруке број 190 МОР-а озабрани и хитној акцији за укидање
најгорих облика дечијег рада ( ,,Службени лист СРЈ- Међународни уговори'' , број 2/03 ) ,члан 6; члан 7,
став 1.
1367
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите. Свако има право на
слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом. Устав РС(2006), члан 23,
став 1-2. Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на
други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Устав РС(2006), члан 46, став 1.
Забрањен је принудни рад. Устав РС (2006), члан 26, став 3. Јемчи се право на рад. Устав РС (2006), члан
60, став 1. С тим у вези ваља истаћи да се радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15
година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно
правилником о организацији и систематизацији послова. Закон о раду (2005), члан 24. став 1.
1368
Како не би дошле у искушење ( становиште ,,мислећих грађана'' ) јер је ,,ћуд женска смијешна
работа! / Не зна женско ко је какве вјере; / стотину ће промијенит вјерах, / да учини што јој срце жути. ''
П.П.Његош, оp.cit., стр.38. Жене су одувек биле спутаване да покажу сво своје знање и умеће у
пословима које су обављале и за њих су увек биле резервисане слабије функције у организацији. Њихово
мишљење стављало се по страни, биле су онемогућене у доношењу одлука и на сваки начин се настојало
да се њихова улога у организацији, па и уопште у друштву максимално маргинализује и занемари. Ива
Драгичевић, ,,Унапређење положаја жена лидерки: случај градска управа Београда'', Економија: теорија
и пракса, vol.9, број 1, 2016, стр.38.
1369
Док је ,,народ бранич цркве и племена; / чест је слава светиња народња''. Ibid.,стр.103. Уставом РС,
као и највишим правним актима у другим правним системима, прокламовано да свако има право на
слободан избор рада. Устав РС (2006), члан 60, став 2. Стога је остварење, уставом зајемченог, право на
рад и даље идеал за жене у патријахалној средини, које су окружене обиљем доброжeлатеља и (мање)
искрених пријатеља.
1370
Ипак нису све ђевојке ка' Косовка девојка односно ,,лепа к' о сан Равијојле Виле, / Чедна као звезда са
истока. / Бледа к' о вез покрова од свиле, / Сетна као мирис босиока. '' Драгољуб Филиповић ,,Косовка
девојка'' у: Р.Никчевић, op.cit., стр.110.
1371
Н. Секулић, op.cit., стр.411.
275
сигурност појединаца и њихових породица.1372 Са преображајем радних образаца, жене
више нису у могућности да обезбеде бригу о старим и болесним члановима породице,
те се недостатак одговарајућег системског решења и у овој области показао као претећи
фактор по благостање породице и њених чланова.1373
5.6.3. Начини усклађивања породичних и професионалних обавеза
Увођење временски ограничених флексибилних радних аранжмана доприноси

повећању броја запослених жена и бољем усклађивању породичних и професионалних
обавеза.1374 На нивоу Србије проблем усклађивања породичних и професионалних
обавеза се посматра као доминантно „женски проблем“ због тога што сужене и даље
више ангажоване на испуњавању породичних задатака. 1375 У великом броју држава,
нарочито у већини држава чланица Европске уније, сматра се да је добро решење за
запослене жене да раде послове са непуним радним временом и да на тај начин
обезбеде довољно времена за породичне и кућне обавезе.1376 Женама се препоручује да
прихвате овакве облике запослења како би на најбољи могући начин помириле
породичне и професионалне обавезе, а посредно и како би обезбедиле један вид
сигурности за себе и чланове своје породице.1377 С тим у вези 43% радноспособних
жена, у Великој Британији, раде на пословима са скраћеним радним временом (а тек
само 9% радноспособних мушкараца), те се као преовлађујући разлог наводи потреба
бриге о породици и њеним члановима.1378
1372
М.Пантелић, op.cit., стр.33.
1373
Ibid., op.cit., стр.34.
1374
Ј. Танасијевић, op.cit., стр.199.
1375
Ibid., стр.202.
1376
компаративна анализа'' ‘’, op.cit.,стр.130
1377
Ibid., Свесрно указивање на неопходност помирење професионалних и породичних обавеза само
припадницама женског пола, може бити лоше, не само за њихову карију, самопотврђивање и духовни
развој, већ и за целокупно друштво и привреду( надасве, за радну околину, тј. предузетника/ привредно
друштво/државни орган/државну институцију) - услед њиховог богатог образовања, поштовања
ауторитета, значајног труда и велике посвећености!
У прилог томе Драгичевићева указује да су жене склоне да проблем сагледавају из доста ширег аспекта
него мушкарци. Окружују се сарадницима, прикупљају што више валидних информација, процењују
кораке које би требало предузети, упоређују више идеја и тек након тога предлажу решења и спроводе
неопходне мере. Склоност жена је да развијају “мрежно мишљење”, а не да размишљају праволинијски у
једном правцу. Одлика женских лидера је да много више сарађују са својим подређенима и труде се да их
максимално охрабрују у послу. Исто тако, похвале и извињења нису реткост. И.Драгичевић,
op.cit.,стр.39-40.
1378
M.Sargeant, op.cit., стр.2.
276
Како у пракси долази и до непоштовања права на очување истог или истоветног
једнако плаћеног радног места након повратка с одсуства, наведено има посебно
негативан утицај на реинтеграцију предметне категорије запослених на тржишту рада,
што надаље испољава и негативне демографске консеквенце, јер су жене приморане да
бирају између развоја каријере и остварења породице.1379 Самим тим, потребна је
континуирана едукација жена које планирају потомство, трудница и породиља о
њиховим правима и обавезама, да би у пракси могле да коригују непрописно поступање
послодаваца или да затраже институционалну заштиту повређених правa.1380
Законом о раду је предвиђена могућност заснивања радног односа на непуно
радно време, обављање посла ван просторија послодавца, који подразумева радна
даљину и рад од куће, као и коришћење могућности клизног радног времена или
прерасподеле радног времена.1381 Поменути чланови, односно остваривање права по
том основу, могу бити од значаја за усклађивање породичних и професионалних
обавеза, али је послодавцима остављено да процене да ли је то могуће ускладити са
захтевима конкретног процеса рада.1382 Ова могућност остала је недовољно
искоришћена, те би било значајно обезбедити стимулацију послодаваца који би могли
да запосленим родитељима, посебно у појединим посебно осетљивим фазама одрастања
детета омогуће креирање радних ангажмана у складу са њиховим потребама.1383
Запошљавање са непуним радним временом је уобичајено за жене у већини
развијених региона и неким мање развијеним регионима.1384 Припаднице женске
популације проведу најмање два пута више времена бавећи се домаћим радом од
мушкараца, a када је у питању плаћени или неплаћени рад, жене раде дуже од
мушкараца. 1385
Стога, промоцијом избора флексибилних облика рада за мушкарце и
жене, побољшањем социјалне заштите и услуга неге и старења, стимулисањем
послодаваца да запошљавају са непуним радним временом – очекује се да би било
могуће успешније усклађивати радне и породичне обавезе, што би омогућило женама и
мушкарцима равноправнији приступ добро плаћеним пословима, једнак третман у
платама, повластицама и унапређењу.1386
1379
Александра Поповић,op.cit., стр.321.
1380
Ibid.
1381
Ј.Танасијевић,op.cit., стр.147. Закон о раду (2005), чл. 39, 42, 55, 57.
1382
Ј.Танасијевић,op.cit., стр.148.
1383
Ibid.
1384
Наталија Жунић, Политичка права жена у Србији у првој половини XX века, докторска дисертација
(необјављена), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2016, стр.44.
1385
Ibid.
1386
Д.Стјепановић Захаријевски, op.cit., стр.34.
277
Проблем усклађивања професионалних и породичних обавеза се мора

посматрати у ширем контексту и требало би га решавати на нивоу читавог друштва
кроз развијање и унапређивање постојећих политика, развијање услуга локалне
заједнице, али и подизање свести о значају успостављања равноправности и
равномерне поделе обавеза између припадника оба пола.1387
Уколико запослена жена намерава да се ,,оствари'' на професионалном плану1388
и тежи да буде успешна у свом послу, стремећи ка богатој и плодној каријери, не може
се истој саветовати = наметати да користи флексибилне облике радног ангажовања или
да напусти посао јер, како професорка Ковачевић наводи ,, свако има право да зарађује
за свој живот бавећи се слободно изабраном професијом и запослењем, као и право да
радом развија своју личност''1389. Стога у решавање значајног проблема савременог
друштва (усклађивања породичних и професионалних обавеза) морају се значајније
укључити мушкарци, како би исти допринели, својим радом у домаћинству/породици ,
смањењу оптерећености жена кућним пословима и бригом о деци.
Преко је потребно у свим градовима Србије спроводити мере које ће лакше
помирити1390 професионалне и породичне обавезе, као што су: 1) продужени боравак у
основним школама; 2) дуже радно време предшколских установа услед усклађивања
истог са радним временом родитеља; 3) рад предшколских установа викендом; 4)
издашнији износи родитељског и дечијег додатка; 5) кажњавање послодаваца због
дискриминисања припадница женске популације, након повратка са одсуства рада ради
неге детета ( нпр. услед незаконитог отказа, неоснованог премештаја на ниже радно
место); 6) поштовање хијерархијског и законом устројеног систем напредовања на
радном месту - како се запослене не би суочиле са вишегодишњим ,,таворењем у
1387
Ibid.
1388
С тим у вези Драгичевићева истиче да жене које настоје да своје каријере крунишу лидерским
позицијама, у многим организацијама, стално се усавршавају и труде да кроз личну иницијативу
решавају свакодневне задатке који се пред њих постављају. И.Драгичевић, op.cit., стр.37.
1389
Ljubinka Kovačević, ,, Les normes de l’organisation internationale du travail en matière de cessation de la
relation de travail – le contenu et la conformité de la législation serbe ‘’, Радно и социјално право, број 1/2019,
стр.123. Како Софокле вели: ,,О срећника којима живот не окуси зла!'' Софокле, Aнтигона, Школска
књига, Нови Сад, 2001, стр.39.
1390
,,Жене су разборитије, тачно знају шта је добро за породицу, никад не пренагле, трипут размисле,
нарочито ако имају децу. Јер само жена зна с каквом их је муком носила, и уздисала, мушкарци мисле да
је то женама забава, и ретко кад помогну, често и одмогну, али не што су зли већ што нису паметни .''
М.Селимовић, Твђава,op.cit., стр. 252.
278
месту'' и немогућношћу заслуженог напредовања на радном месту, због коришћења
одсустава са посла услед одржавања трудноће, рођења деце и неге истих. У прилог
томе докторка Поповић наводи да би се помирење професионалних и породичних
обавеза (посебно имајући у виду кризу традиционалног концепта породице) и повећање
компетитивности жена на тржишту рада, обезбедило и повећањем броја установа за
чување и бригу о деци, као и адаптацијом њиховог радног времена сагласно потребама
запослених жена.1391
1391
Александра Поповић, op.cit.,стр.321.
279
ДЕО ШЕСТИ
ПРОФЕСИОНАЛНИ СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ
1. Повреда на раду као социјални ризик
Несреће на раду представљају први законом заштићени социјални ризик у

историји социјалног права, јер су , крајем XIX и почетком XX века , у већини
европских држава, усвојени закони о зашити радника од несрећа на раду.1392 Стога су
повреде на раду редовна и пратећа појава сваке људске делатности и један од главних
здравствених, економских и привредних проблема модерног друштва.1393 Поменуте
повреде имају социјално-медицински и друштвено-економски значај јер узрокују
одсутност с посла, а тиме и мању продуктивност рада, често инвалидитет, понекад и
губитак живота, исплату накнаде уместо личног дохотка, трошкове лечења, медицинске
и професионалне рехабилитације, као и друге негативне последице по појединца,
његову породицу, радну организацију и друштво у целини.1394 Сматра се да је
повређивање на раду водећи узрок смрти за популацију до 37 године живота, а да се за
целокупно становништво налази на трећем месту, после кардиоваскуларних и малигних
обољења. 1395 Стога, један од показатеља достојанственог рада у некој земљи је стање у
области безбедности и здравља на раду, а које се, поред осталог, изражава бројем
смртно страдалих на раду, бројем лица која су задобила тешке повреде и бројем лица
која су задобила лакше повреде.1396
1392
1393
Петар Бабовић, ,, Повреде на раду као индикатори неадекватних услова рада и радне средине '',Acta
Medica Medianae, 2009, vol.49, стр.22.
1394
Александар Миловановић, ,,Професионални трауматизам'' у: А. Видаковић и сарадници,
op.cit.,стр.158.
1395
П. Бабовић,, op.cit., стр.22.
1396
Р. Косановић, С. Пауновић, op.cit., број 2/2013, стр. 129.Стопа учесталости повреда на раду се
дефинише као број повреда на раду на 100.000 запослених лица. У ЕУ стопа учесталости смртних
повреда на раду за 2015.г. износила је 1,83. Међутим и на нивоу ЕУ постоје значајне разлике, те је
поменута стопа износила: а) 3,57 у Бугарској; б) 2,79 у Словенији; в) 2,67 у Словачкој; г) 1,19 у Грчкој; д)
2,29 у Мађарској; ђ) 2,16 у Хрватској. Док се пак, наша Србија може похвалити нижом стопом
учесталости смртних повреда на раду, у односу на набројане државе (осим Грчке), јер иста износи 1,91.
Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018.г. до 2022.г. са
Акционим планом за њено спровођење ( ,,Службени гласник РС'', број 96 од 11 децембра 2018.г.) део 3.
280
Према Препоруци број 121 о давањима за случај несреће на раду и
професионалних болести, појам ,,несрећа на раду'' обухвата: а) несреће настале за време
радног времена, у близини места рада или на било ком месту на којем се радник налази
само због свог запослења, независно од узрока несрећа; б) несреће настале у разумном
року пре или после радног времена, у вези са превозом, чишћењем, припремањем,
чувањем, складиштењем и паковањем алата или одеће за рад; в) несреће настале на
путу између места рада и послодавчевог примарног или секунардног седишта или места
на коме запослени обично руча или прима зараду. 1397
престације за случај несреће на раду су следеће: Конвенција број 12 о обештећењу
несрећних случајева на послу у пољопривреди (1921), Конвенција број 17 о
обештећењу несрећних случајева при раду (1925)1398, Конвенција број 19 о једнаком
третману страних и домаћих радника у погледу обештећења несрећних случајева при
раду (1925), Конвенција број 102 о минималној норми социјалног обезбеђења (1952),
Конвенцији број 121 о престацијама за случај несреће на раду (1964).
1.2. Појам и врсте повреда на раду
Повредом на раду сматра се повреда осигураника која се догоди у просторној,

временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран,
проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским
дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим
променама физиолошког стања организма.1399 Такође, повреда на раду може настати: 1)
преглед и аналаиза постојећег стања у области безбедности и здравља на раду, 3.1. опис стања и
остварени резултати, став 7, табела 2.
1397
1398
Ваљало би се подсетити некадашњег начина регулисања накнаде приликом наступања повреде на
раду у МОР-овој конвенцији из 1925.године, ради приказа тадашњег регулисања социјалних престација
код предметног ризика. На почетку Конвенције је указано да се иста не примењује на: 1) поморце и
рибаре који ће бити обухваћени посебном конвенцијом; 2) особе обухваћене неким посебним уставом, са
условима који нису неповољнији од оних предвиђених овом Конвенцијом и 3) на пољопривреду,
тј.пољопривреднике у односу на коју остаје на снази Конвенција о накнади због несреће на раду
радницима у пољопривреди, коју је усвојила Међународна конференција рада. Предвиђено је да се
предметна накнада плаћа оброчно повређеном раднику или особама које он уздржава, у случају када
каопоследица повреде наступи трајна неспособност или смрт. Међутим, она се може у целости или
деломично исплатити и једнократно, ако надлежна власт добије јамства да ће се сврсисходно
употребити. Конвенција број 17 о обештећењу несрећних случајева при раду (Workmen’ s Compensations
(Accidents) Convention, No.17), 1925, чланови 3-5.
1399
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003), члан 22, став 1.
281
при обављању посла на које осигураник није распоређен, али које обавља у интересу
послодавца код кога је запослен; 2) на редовном путу запосленог од стана до места рада
или обрнуто, на путу предузетом ради извршавања службених послова и на путу
предузетом ради ступања на рад, као и у другим случајевима утврђеним законом; 3) као
непосредна или као искључива последица неког несрећног случаја или више силе за
време обављања посла по основу кога је осигуран или у вези с њим; 4) у вези с
коришћењем права на здравствену заштиту по основу повреде на раду и професионалне
болести.1400
Повреду на раду карактеришу два обележја: 1. изненадност наступања несреће (
пад, експлозија, удар) и 2. последица која се испољава на телу (оштећење)
запосленог/лица/осигураника.1401 Шта се подразумева под појмом повреда на раду
зависи од националног законодавства којим се овај појам уређује, те је за постојање
повреде на раду у неким земљама довољно да је до ње дошло током радног времена, у
другим је потребно и да је до ње дошло приликом извршавања радних обавеза, док се у
многим законодавствима под њом подразумева и повреда до које може доћи приликом
редовног пута од куће до посла, односно од посла до куће. 1402 Опште правило у САД
јесте да је повреда покривена (у смислу компензације за повреду на раду) само уколико
је до ње дошло у просторијама послодавца.1403 Надлежна комисија лекара вештака
утврђује која се повреда на раду може сматрати повредом због које се може остварити
инвалидска пензија, или новчана накнада за телесно оштећење, што значи да се свака
повреда на раду не може сматрати повредом која је у непосредној временској,
просторној и узрочној вези са послом који осигураник обавља. 1404
По интернационалној класификацији, повреде на раду могу се поделити према
начину настанка (пад предмета, пад лица, судар с предметом), према материјалном
узрочнику- извору повреде (машине, транспортна средства, екслопозив), према узроку
повреде (неисправност машина, недовољна осветљеност, лоша организација рада и др.),
1400
Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник задобије у акцијама спасавања или одбране од
елементарних непогода или несрећа; у војној вежби или у вршењу других обавеза из области одбране
земље утврђених законом; на радном кампу или такмичењу (производном, спортском и др.) и на другим
пословима и задацима за које је законом утврђено да су од општег интереса. Закон о пензијском и
инвалидском осигурању (2003), чл. 22-23.
1401
Б, Лубарда, Увод у радно право, op.cit, стр.449.
1402
Мила Петровић, ,,Правни режим повреде на раду и професионалног обољења у домаћем и упоредном
праву'', Страни правни живот, година 63, број 1/2019, стр.104.
1403
Ibid., стр.105
1404
В.Стојановић, ,,Право на инвалидску пензију по садашњем закону, потпуни губитак радне
способности, пракса судова у вези са инвалидности и могуће промене у инвалидском осигурању’’,
op.cit., стр.238-239.
282
према природи повреде (преломи, опекотине, акутна тровања и др. ) и према
локализацији повреде ( глава, доњи удови, више места и др.).1405 Послодавац је дужан
да пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове
,,сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду на раду због које
запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву
која би могла да угрози безбедност и здравље запослених''1406. О насталој повреди на
раду послодавац сачињава извештај сходно одредбама Закона о безбедности и здрављу
на раду, а исти се доставља запосленом који је повреду претрпео као и установи
надлежној за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. 1407
1.3. Заштита здравља и безбедност на раду
Период индустријске револуције и увођења машина у производњу током

18.века, карактерисале су масовне повреде и обољења радника, недефинисано радно
време и социјални статус, рад малолетних лица и сл.1408 Тада се јављају права запажања
о потреби заштите људи у процесу рада и то, првобитно, у спречавању повреда на раду,
ограничавању радног времена, регулисању рада деце, жена и других питања из
делокруга рада. 1409 Заштита здравља и безбедности на раду је заштита физичког,
духовног и моралног интегритета на раду, односно очување безбедних и хуманих
услова рада у удобном радном окружењу.1410 Заштита на раду је саставни део
организације рада предузећа или установе и обухвата мере и средства која су
неопходна за остваривање безбедних услова на раду.1411 Безбедност и здравље на раду
1405
А. Миловановић, op.cit., стр.159.
1406
Закон о безбедности и здрављу на раду(2005), члан 50, став 1.
1407
В.Стојановић, ,,Право на инвалидску пензију по садашњем закону, потпуни губитак радне
способности, пракса судова у вези са инвалидности и могуће промене у инвалидском осигурању’’,
op.cit., стр.240
1408
Бранислав Анђелковић, ,, Заштита на раду у контексту савремених технолошких
промена'',Инжењерство заштите, vol.2, број 1/2012, стр.47.
1409
Ibid.
1410
Б. Лубарда, Радно право: Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу., op.cit., стр.365.
1411
Мирјана Аранђeловић, Јовица Јовановић, прво електронско издање за студенте интегрисаних
академских и основних струковних студија, Медицина рада, Медицински факултет Универзитет у Нишу,
Ниш, 2009, стр.15. доступно на: http://www.medradanis.rs/docs/knjiga_medicina_rada.pdf , приступљено:
03.01.2021.године.
283
доприноси повећању продуктивности на радном месту, подстиче економски раст,
запошљавање и побољшава функционисање тржишта рада. 1412
Уставом РС је прокламовано да сваки грађанин мајке Србије има право на
поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада,
потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени
годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка
радног односа, као и да се нико тих права не може одрећи.1413 Такође је највишим
правним актом предвиђено да се женама, омладини и инвалидима омогућују посебна
заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом. 1414 За првих педесет
година постојања МОР-а, од 128 конвeнција и 132 препоруке које је поменута
организација донела, 54 конвенције и 52 препоруке се односе на заштиту здравља и
безбедности.1415
Најзначајније конвенције МОР-а које уређују област заштите здравља и
безбедности на раду су: Конвенција брoj 81 о инспекцији у индустрији и трговини
(1947), Конвенција брoj 135 о радничким представницима (1971), Конвенција брoj 155 о
заштити на раду, здравственој заштити и радној средини (1981), Конвенција брoj 161 о
службама медицине рада (1985). Општа директива брoj 89/391 о увођењу мера за
подстицање побољшања безбедности и здравља на раду радника (1989) , представља
веома значајан документ ЕУ (некада ЕЕЗ) у предметној области, чији је циљ ,,увођење
мера за подстрек побољшања безбедности и заштите здравља на раду'' 1416.
1.3.2. Обавезе послодаваца
Како би се избегле повреде на раду неопходно је да послодавац спроведе

превентивне мере ради заштите живота и здравља на раду, као и да сноси трошкове
финансирања истих. Поменутим мерама се предупређује настанак повреда на раду и
оштећење здравља запослених, нарочито када су у питању запослени који обављају рад
1412
Успостављени систем безбедности и здравља на раду ствара безбедну и здраву радну средину која
омогућава запосленима да продуктивно раде до одласка у пензију. Посао који запослени обављају не
треба да буде организован на такав начин да доведе до оштећења њиховог здравља. Стратегија
безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018.г. до 2022.г. са Акционим планом
за њено спровођење ( 2018), део 1. увод, ставови 5-6.
1413
Устав РС ( 2006), члан 60, став 3.
1414
Устав РС ( 2006), члан 60, став 4.
1415
Б. Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу., op.cit., стр.378.
1416
Директива Европске економске заједнице 89/391 о увођењу мера за подстицање побољшања
безбедности и здравља на раду радника ( Council Directive 89/391 EEC of 12 June 1989 on the introduction
of measures to encourage improvements in the safety and health of workers at work), 1989, члан 1.
284
на радним местима са повећаним ризиком. Послодавац обезбеђује превентивне мере
полазећи од следећих начела: 1) избегавање ризика; 2) процена ризика који се не могу
избећи на радном месту; 3) отклањање ризика на њиховом извору применом
савремених техничких решења; 4) прилагођавање рада и радног места запосленом, 5)
замена опасног безопасним или мање опасним; 6) давање предности колективним над
појединачним мерама безбедности и здравља на раду и др.1417
Према Закону о безбедности и здрављу на раду, прописан је низ обавеза
послодавца зарад очувања безбедности и здравља на раду запослених и трећих лица.
Послодавац је у обавези дадонесе акт о процени ризика за сва радна места у радној
околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање и да поменути акт измени у
случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада. 1418 Такође,
послодавац је дужан да запосленом одреди обављање послова на радном месту на
којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду; одреди лице за безбедност и
здравље на раду; обавештава обавештава запослене и њиховог представника о увођењу
нових технологија и средстава за рад, као и о опасностима од повреда и оштећења
здравља који настају њиховим увођењем, оспособљава запослене за безбедан и здрав
рад; обезбеди запосленима коришћење средстава и опреме за личну заштиту на радуи
др.
Свакако да послодавац нема одрешене руке у спровођењу одредаба поменутог
закона, те исте не може селективно примењивати, те ,, кључну улогу у спровођењу
надзора над применом мера безбедности и здравља на раду има Инспекторат рада,
орган у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања'' 1419.
1417
Закон о безбедности и здрављу на раду(,, Службени гласник РС, број 101/2005, 91/2015 и 113/2017-др.
закон), члан 12.
1418
Закон о безбедности и здрављу на раду(2005), члан 13.
1419
Ваљало би приказати продуктивност Инспектората за рад у периоду спровођења Стратегије
безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. године, када је исти
извршио 74.434 инспекцијских надзора у области безбедности и здравља на раду. У наведеном периоду
донето је 22.802 решења о отклањању недостатака, донета су 2.186 решења о забрани рада на месту рада
због опасне појаве која може да угрози безбедност и здравље запослених, поднето је 170 пријава за
покретање кривичног поступка против одговорних лица због основане сумње да су починили кривично
дело изазивања опасности необезбеђивањем мера безбедности и здравља на раду, као и 4.921 захтев за
покретање прекршајног поступка.
У наведеном четворогодишњем периоду, инспектори рада су извршили 5.012 инспекцијских надзора
поводом пријављених повреда на раду, и то: 121 надзор поводом смртних повреда на раду, 74 надзора
поводом тешких повреда на раду са смртним исходом, 82 надзора поводом колективних повреда на раду,
4.124 надзора поводом тешких повреда на раду и 611 надзора поводом лаких повреда на раду. Стратегија
безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018.г. до 2022.г. са Акционим планом
за њено спровођење ( 2018) део 3. Преглед и анализа постојећег стања у области безбедности и здравља
на раду, 3.1. опис стања и остварени резултати, ставови 2,4.
285
У домаћем праву, послодавац је дужан да организује послове за безбедност и
здравље на раду, које може да обавља: a) један или више запослених лица код
послодавца уколико имају положени стручни испит и б) правно лице/предузетник који
има лиценцу. 1420
Запослени код послодавца имају право да изаберу једног или више
представника за безбедност и здравље на рад, а најмање три представника запослених
образују Одбор за безбедност и здравље на раду.1421 Представник запослених и одбор за
безбедност и здравље на раду представљају институционалне форме партиципације
запослених у доношењу одлука у области безбедности и здравља на раду. 1422
Послодавац може, такође, да ангажује службу медицине рада за обављање послова
заштите здравља на раду, која непосредно сарађује са лицем за безбедност и здравље на
раду.1423
1.3.3. Права и обавезе запосленог
Осим послодаваца и запослени имају законом прописане обавезе из области

безбедности и заштите живота и здравља на раду. Тако су обавезе и права запослених
реципрочна страна обавеза и одговорности послодавца у вези са безбедношћу и
заштитом здравља на раду, те запослени морају имати активан однос према питањима
заштите на раду.1424 Стога, запослени је дужан да обавести послодавца о свакој врсти
потенцијалне опасности која би могла да утиче на безбедности и здравље на раду и
настанак материјалне штете.1425 Запослени је у обавези да: примењује прописане мере
1420
Закон о безбедности и здрављу на раду (2005), члан 37.
1421
Закон о безбедности и здрављу на раду (2005) , члан 44.
1422
Предраг Јовановић, ,,Грађа за колективно радно право Србије’’ у: Боривоје Шундерић,Предраг
Јовановић, Бранко Лубарда (ур.), Социјална права и економска криза, Удружење за радно право и
социјално осигурање Србије, Београд, 2009, стр.152. Представник запослених, односно Одбор имају
право: 1) да послодавцу дају предлоге о свим питањима која се односе на безбедност и здравље на раду;
2) да захтевају од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика који
угрожава безбедност и здравље запослених; 3) да захтевају вршење надзора од стране инспекције рада,
ако сматрају да послодавац није спровео одговарајуће мере за безбедност и здравље на раду; 4) да
присуствују инспекцијском надзору. Закон о безбедности и здрављу на раду (2005) члан 46.
1423
Према Конвенцији служба медицине рада означава службу којој су поверено првенствено превентивне
функције и која задржава право за давање савета послодавцима, радницима и њиховим представницима у
погледу: 1) потребних услова за стварање и одржавање безбедне и здраве радне средине која омогућава
оптимално физичко и ментално здравље на раду и 2) прилагођавање рада способностима радника
имајући у виду стање њиховог физичког и менталног здравља. Конвенција бр.161 о службама медицине
рада ( The ILO Occupational Health Services Convention, No.16), 1985, члан 1, која је ратификована
1989.године у тадашњој СФРЈ ( ,,Службени лист СФРЈ- Међународни уговори'', бр.14/89).
1424
Предраг Јовановић, ,,Радноправна способност ( стицање радноправне способности и њена заштита на
раду) '' , Радно и социјално право, број 1/2016, стр.16.
1425
286
за безбедан и здрав рад; наменски користи средства за рад и опасне материје; користи
прописана средстава и опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује,
да не би угрозио своју безбедност и здравље као и безбедност и здравље других
лица.1426
У законом предвиђеним случајевима запослени има право да одбије да ради
услед чега неће претрпети штетне последице ( нпр. уколико му прети непосредна
опасност по живот и здравље због тога што нису спроведене мере безбедности и
здравље на радном месту на коме је одређен), тако да исти може да се писменим
захтевом обрати послодавцу ради предузимања мера које, по његовом мишљењу, нису
спроведене.1427 Уколико послодавац не поступи по наведеном захтеву у року од осам
дана од пријема истог, запослени има право да поднесе захтев за заштиту права
инспекцији рада.1428 Професор Јовановић истиче да циљ заштите представља да се
обезбеђивањем таквих услова на раду у највећој могућој мери: а) сачува здравље и
радна способност радника, тј. смање повреде на раду, професионална обољења и
обољења у вези са радом; б) те да се тако стварају претпоставке за пуно физичко,
психичко и социјално благостање запослених. 1429
1.3.4. Послови са повећаним ризиком
Радна места на којима су штетности и поред примењених мера изнад

дозвољених граница, проглашавају се местима с посебним условима рада. 1430 У
домаћем праву, послодавац је дужан да актом о процени ризика, на основу оцене
службе медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају испуњавати
запослени на радном месту са повећаним ризиком.1431 Посебни услови постоје на
1426
Закон о безбедности и здрављу на раду (2005) , члан 15, став 1.
1427
Tакође, запослени неће трпети штетне последице и има право да одбије да ради: 2) ако му послодавац
није обезбедио прописани лекарски преглед или ако се на лекарском прегледу утврди да не испуњава
прописане здравствене услове, за рад на радном месту са повећаним ризиком; 3) уколико у току
оспособљавања за безбедан и здрав рад није упознат са свим врстама ризика и мерама за њихово
отклањање, на пословима или на радном месту на које га је послодавац одредио; 4) дуже од пуног радног
времена, односно ноћу ако би, према оцени службе медицине рада, такав рад могао да погорша његово
здравствено стање; 5) на средству за рад на којем нису примењене прописане мере за безбедност и
здравље на раду. Закон о безбедности и здрављу на раду (2005), члан 33, став 1-2.
1428
Законодавац је прописао да уколико запослени одбије да ради у горе наведеним случајевима, а
послодавац сматра да захтев запосленог није оправдан, послодавац је дужан да одмах обавести
инспекцију рада.Закон о безбедности и здрављу на раду (2005), члан 33, став 3-5.
1429
П.Јовановић, ,,Радноправна способност ( стицање радноправне способности и њена заштита на
раду)'', op.cit., стр.15
1430
Никола Торбица, ,,Хигијена рада'' , у: А. Видаковић и сарадници, op.cit., стр.56.
1431
Закон о безбедности и здрављу на раду (2005), члан 16,став 1.
287
основу повећаног ризика од оболевања или повређивања, као и на основу захтева
радног места за одређеним полом, старосним границама и посебним функцијама органа
и система. 1432
Запосленима који обављају послове на радним местима са повећаним ризиком
обезбеђују се посебне мере заштите здравља и безбедности на раду (редовни и
периодични прегледи, оспособљавање запосленог за безбедан рад), као и одређене
повластице као вид компензације за отежавајуће услове рада (дужи годишњи одмор,
скраћено радно време, бенефицирани радни стаж, право на додатне паузе, одмор за
превенцију радне инвалидности). Запослени који обављају послове са повећаним
ризиком, инвалиди рада, професионално оболели, као и запослени који обављају
послове на којима постоји могућност професионалног обољења, у складу са актом о
процени ризика, имају право на коришћење одмора за превенцију радне инвалидности,
рехабилитацију и превентивну рекреацију у бањским и климатским лечилиштима,
према упуствима медицине раде.1433
Наиме, послодавац је обавезан да запосленом на радном месту са повећаним
ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични
лекарски преглед у току рада.1434. Такође је послодавац обавезан да обезбеди пружање
прве помоћи, мере заштите од пожара, спасавање и евакуацију, као и да заустави сваку
врсту рада који представља непосреду опасност за живот или здравље запослених. 1435
1.3.5. Осврт на стање заштите здравља и безбедности на раду у Србији
Влада је донела Стратегију безбедности и здравља на раду у Републици

Србији за период од 2018.г. до 2022.г. са Акционим планом за њено спровођење..
Општи циљ Стратегије представља унапређење безбедности на раду и очување здравља
радно активног становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања
повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и њиховог свођења
1432
Н. Торбица, op.cit., стр.56.
1433
Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна
покрајина и јединица локалне самоуправе (,,Службени гласник РС'', број 1 од 06.01.2015) члан 68,став 1.
1434
Уколико се утврди периодичним лекарским прегледом да запослени не испуњава посебне здравствене
услове за обављање посла са повећаним ризиком, послодавац је обавезан да га премести на друго радно
место које одговара његовим здравственим способностима. Закон о безбедности и здрављу на раду(2005),
члан 43. став 1, став 2.
1435
Закон о безбедности и здрављу на раду(2005), члан 15.
288
на најмању могућу меру, односно отклањање или смањење професионалних ризика.1436
Тако, поменута настоји да се помоћу превентивних и других мера, осујети наступање
повреда на раду и професионалних болести, те да се њихов број значајно смањи у
наредном периоду.
Национална стратегија за превенцију повређивања треба да се заснива на
следећим принципима: 1) да све релевантне државне институције, приватни сектор,
друштвене заједнице и појединци, удруженим деловањем, омогуће становништву
Србије живот у безбедном окружењу; 2) повређивање треба да постане универзално
препознато и прихваћено као велики друштвени проблем, а могућост његовог
превенирања да буде обавеза појединаца, заједница, здравствених радника, политичара,
владе, законодаваца, медија, и целокупног окружења (школе, радна места, предшколске
установе); 3) фокусирање на повреде са највећим утицајем на појединце, породице,
здравствени систем и локалне заједнице које ће оправдати улагања смањењем
смртности, побољшањем квалитета живота и независности повређених; 4) здравствени
сектор се не може сматрати јединим одговорним за превенцију али мора да преузме
водећу улогу у овом процесу и да буде покретач и координатор свих активности и
др.1437
У нашем правном систему, може се с правом тврдити да је изграђен веома чврст
правни механизам потпуне заштите радника на раду, али који се, нажалост, не може
остваривати у свом пуном капацитету.1438 Разлози за неостваривање ове заштите леже
првенствено у објективним факторима недостатка материјалних средстава како у
државном, тако и у приватном сектору.1439 С тим у вези доцент Бојић заступа
становиште да би формирањем посебне гране социјалног осигурања за случај повреде
на раду и професионалне болести, као и пребацивање већег терета на послодавце
приликом уплате доприноса, навело послодавце да обезбеде боље и квалитетније мере
заштите здравља и безбедности на раду за своје запослене, а посредно би дошло и до
1436
Посебни циљеви у спровођењу Стратегије јесу: 1) унапређење безбедности и здравља на раду; 2)
превенција повреда на раду и професионалних болести и 3) унапређење евиденције о повредама на раду.
Стратегија безбедности и здравља на раду Републике Србије за период од 2018.г. до 2022.г са Акционим
планом за њено спровођење ( 2018), део 4.1 општи циљ, став 5 ; део 4.2 посебни циљеви , став 1.
1437
Милена Пауновић, Светлана Тртица, Светлана Јанковић, Гордана Тамбурковски, ,, Трауматизам-
изазов за ново јавно здравље'', ЈУСАД студија 2008, стр.147. доступно на:
https://www.zdravlje.org.rs/publikacije/Jugoslovenska%20studija/Milena%20Paunovic.pdf,приступљено:
03.01.2021.године.
1438
В.Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, op.cit.,стр.83
1439
Заштита на раду је узрочно-последично везана за материјално благостање друштва у којем се више
или мање примењује Ibid.
289
учвршћивања функционисања пензијског система државе новоустановљеним посебним
доприносима.1440
Нови изазови за здравље и сигурност на раду настају због мање стабилних
радних односа, нових начина рада и старења радне снаге. 1441 Све већи број
привремених радника и нетипичних уговора изазива забринутост у погледу степена
покривености одредбама о здрављу и безбедности.1442 У савременој пракси присутно је
становиштте да су техничко-технолошке промене створиле, с једне стране, нове ризике
и повећале природу, обим и комплексност традиционалних ризика, а са друге стране
омогућиле ефикаснији начин управљања ризицима.1443 Стога, познавање и примена
закона и подзаконских аката из области безбедности и здравља на раду помаже
послодавцима да избегну непотребне трошкове и штету која настаје услед повреда на
раду и професионалних болести.1444
Како би се унапредио систем безбедности и здравља на раду потребно је
наставити активности на унапређењу, прилагођавању законодавства и вршењем
инспекцијских надзора над применом прописа, увођењу јединственог регистра повреда
на раду, увођењу посебног осигурања од повреда на раду и професионалних болести,
унапређењу социјалног дијалога, здравља на раду, образовања и обука, као и
превазилажењу препознатих проблема у примени прописа.1445
1.4. Узрочници повреда на раду
Разликујемо две групе чинилаца који најчешће проузрокују повреде на раду: 1)

узроци у којима доминира људски фактор и 2) узроци из радне и животне средине.
Међу људским факторима при настајању повреда истичу се телесне и психолошке
карактеристике радника, животно доба, радно искуство, тренутно расположење и др.
1440
Ф.Бојић, ,,Правци реформе система инвалидског осигурања у Републици Србији'' ,op.cit., стр.415.
1441
Valentina Ranaldi, ,,Insurance against accidents at work and occupational diseases: The EU regulation and
case law’’, Страни правни живот, број 4/2017, стр.167.
1442
Ibid.
1443
Б. Анђелковић, op.cit., стр.51.
1444
Јелена Рајковић, Невена Михајловић, ,,Утицај елемената безбедности на раду на остварењу
пројектних циљева'', Техника ,број 5/ 2017, стр.763.
1445
Јединствени регистар повреда на раду може обезбедити бројне позитивне ефекте: електронску пријаву
повреда на раду, смањење трошкова, уштеда времена за послодавце, убрзавање процеса остваривања
права, доступности података о извору и узроку повреда на раду, систематску обраду и анализирање
података. Стратегија безбедности и здравља на раду Републике Србије за период од 2018.г. до 2022.г са
Акционим планом за њено спровођење ( 2018), део 3.3, став 1-2.
290
1446
Треба истаћи и да ситуација у породици (нехармонични односи, стамбени
проблеми, болест и др.) утичу на концентарцију, брзину реаговања, начин понашања и
на радну способност и склоност ка повређивању. 1447
Многобројни су фактори из радне и животне средине који негативно утичу на
радника и доводе до привременог смањења способности за успешан рад, као и до
повреда на раду (стање машина, уређаја и алата, осветљеност, бука, паре и гасови,
прашина, аеросоли и др.).1448 Организација рада, нормиран рад, сменски и ноћни рад,
рад ван радног места, начин доласка на посао и одласка с посла и др. директно или
индиректно утичу на повређивање (изазивају замор и примор, повећавају грешке при
раду).1449
Као најугроженија привредна грана, односно делатност у којој се најчешће
дешавају опасне појаве којима су угрожени живот и здравље запослених, са највећим
бројем тешких повреда на раду је и даље је прерађивачка индустрија.1450 Повреде на
раду су честе код рудара; радника у хемијској индустрији; грађевинских и
пољопривредних радника; здравствених радника који су у додиру са крвљу оболелих и
др.
Повреде на раду услед неадекватних услова рада и радне средине представљају
велики проблем како у високо индустријализованим тако и у неразвијеним земљама.
1451
Иако је законски прописана обавеза коришћења заштитних средстава на раду,
радници их неретко користе, а разлози су следећи: а) лоша финансијска ситуација
привредног друштва/послодавца; б) немарности недисциплина запослених; в)
недовољна информисаност и просвећеност послодаваца и/или запослених1452 о значају
заштитних средстава и законским одредбама из области заштите и безбедности
здраваља на раду. Међутим, едукација као метод превенције повређивања не даје увек
жељени резултат јер промену понашања циљне популације, као неопходан предуслов
успеха, није лако остварити.1453 Добри међуљудски односи у колективу, односи с
непосредним руководиоцима и поштовање личности радника ствара осећај сигурности,
1446
А. Миловановић, op.cit., стр.159.
1447
Ibid.
1448
П.Бабовић, op.cit., стр.25
1449
А. Миловановић, , op.cit., стр.159.
1450
Биљана Гемовић, Ана Кулик, ,, Управљање ризиком- приказ повреда на раду'', Међународна
конференција Ризик и безбедности инжењеринг, Копаоник 16-18 јануар 2020, стр.50.
1451
П. Бабовић, op.cit.,стр.22
1452
,,Народ ваља саветовати и учити а не срдити; силом се с њим ништа не може учинити.'' Д.Обрадовић,
op.cit., стр.49.
1453
М. Пауновић, С. Тртица, С. Јанковић, Г. Тамбурковски, op.cit., стр.145.
291
безбедности и задовољства на раду, повећава продуктивност и смањује број
повреда.1454.
Како би се повреде на раду свеле на минимум неопходно је
елиминисати/смањити на минималну меру чиниоце, који поспешују замор и поспаност,
као и омогућити запопосленима безбедан рад са већим број, краћих и дужих, пауза
током рада. Значајан број повреда на раду остане непознат јавности, због
непријављивања истих надлежним органима услед страха од губитка посла. Неретко,
запослени и послодавац постижу договор о непријављивању наведених повреда услед
чега запослени, као оштећено лице, добија одређену новчану надокнаду или неки други
вид компензације од стране послодавца (најчешће: напредовање на раду или премештај
на друго радно место, са одређеним повластцама у виду ,,лагоднијег третмана'' -
кашњење на посао, дуже коришћење одмора у року радног времена/ дневног одмора/
годишњег одмора). Следствено томе, запослени су ,,услед модерности права на отказ и
немодерности сигурности радног места''1455 принуђени да склопе тајни договор за
послодавцем, те да их не пријаве надлежним органима, јер ваља прехранити породицу
и децу ,,извести’’ на прави пут1456.
Ради подизања свести о значају безбедности и здравља на раду за једну
друштвену заједницу требало би од најранијег узраста покренути питање сопственог
здравља и безбедности, те у основно и средње образовање увести садржаје који би
разматрали ову тему, како би се ученици и у основном и у средњем степену образовања
упознали са суштином безбедности и добили потребна знања из ове области. 1457
2. Професионална болест
1454
Млади радници се обично чешће, али лакше повређује, а недовољна адаптација новопримљених
радника, као и адаптација при промени технологије посла могу да допринесу повређивању.1454 А.
Миловановић, op.cit., стр.159
1455
С. Панов, Породично право,op.cit., стр.395.
1456
,,Зар не чу рајин плач?’’ Ђура Јакшић, ,,Бојна песма'', у: Ђ.Јакшић, op.cit., стр.79. Ипак је ово доба
индивидуализма и хедонизма, те не треба постваљати реторичка питања, чије одговоре наслућујемо.
С тим у вези Давичо вели о Србији :,,Тужна песмо, мајко стара,/ брат нам је у таљигама довукао из града/
камену плочу, каменог динара,/ за мед нашег зноја, вино нашег рада./А ђикају деца у лазигаћама, под
косом,/у блату, међу свињама, међу паткама,/ храниш их, Србијо, друже, више просом, више постом,/
више бајкама, успаванкама, више гаткама. О.Давичо, Србија, op.cit., доступно на адреси:
https://www.prelepapoezija.com/srbija/. Истини за вољу, ,,више је добрих људи на свијету него злих. Много
више! Само се зли даље чују и теже осећају. Добри ћуте.'' М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.156.
1457
Б. Гемовић, A. Кулик, op.cit., стр.50.
292

престације за случај професионалне болести су следеће: Конвенција број 18 о
обештећењу због обољења од професионалних болести (1925)1458,Конвенција број 42 о
обештећењу радника у случају професионалног обољења (1934) , Конвенцији број 121 о
престацијама за случај несреће на раду и професионалних обољења (1964), Конвенције
број 102 о минималној норми социјално обезбеђења (1952).
Наиме, наговештајем заштите здравља радника у нашој земљи може се сматрати
Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, а први радови код нас који се односе
на болести у вези са радом потичу из средине 19 века.1459 Оснивачем савремене
медицине рада код нас се може сматрати Жељко Хахн (1876- 1941), који је организовао
планску борбу против професионалних болести, несрећа на раду и туберкулозе
радника.1460
Осигурање за случај повреде на раду и професионалног обољења спада у
најстарије и почетне облике радничког осигурања, из кога је током времена настао
целокупан систем социјалног осигурања.1461 Већина савремених система социјалне
сигурности покрива ризик губитка зараде услед повреде на раду или професионалног
обољења, а програми осигурања могу бити организовани у оквиру јавног система и
различитог облика приватних фондова у које послодавци уплаћују прописане повећане
стопе доприноса.1462
Профeсорка Ковачевић скреће пажњу да иако се послодавцима у Србији
изричито забрањено да отпуштају запослене због привремене спречености за рад услед
1458
Архаичност и превазиђеност наведене конвенције у трећем миленијуму, манифестује се у скромној
листи следећих професионалних болести које је иста садржала: 1. тровање оловом, његовим легурама
или спојевима ( у делатностима- обраде руде која садржи олово, њихове последице укључујући оловни
пепео у фабрикама цинка; топљења старог цинка и олова у инготима; израде предмета од ливеног олова
или одоловних легура и др. ); 2. тровање живом, спојевима и њихове последице ( код обраде живине
руде; у производњи живиних спојева, мерних и лабораторијских уређаја и др.) и 3. инфекцију антраксом
– код рада са животињама зараженим антраксом; руковања с животињским лешевима илиделовима
таквих лешева, укључујући кожу,копита и рогове; и утовара и истовара или превоза робе. Конвенција
број 18 МОР-а о обештећењу због обољења од професионалних болести (Workmen’s Compensation
(Occupational Diseases) Convention, No.18), 1925, члан 2, таблица.
Конзервантивност наведене листе поткрепрује чињеница да је поменута инфекција антраксом , данас,
веома ретка услед појаве вакцине и употребе антибиотика.
1459
Мраовић 1825.године објављује дисертацију о тровању живом, Лазаревић 1888.године описује
парализу изазвану оловом а 1895.случај тровања фосфором, а Нешић 1903. И Николајевић 1905. пишу о
тровању оловом. А.Видаковић , ,,Увод'', op.cit., стр.5.
1460
Ibid.
1461
Д. Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit, стр. 17.
1462
Ibid.
293
болести, несреће на раду или професионалног обољења,1463 поменута забрана није,
међутим, постојана брана злоупотребама о чему сведочи и за ризик посредне
дискриминације запослених на основу здравственог стања, нарочито приликом
утврђивања вишка запослених, када се као стварни разлог отпуштања појављује
дуготрајно или учестало коришћење боловања.1464 И мада се запажа тенденција
смањења броја несрећа на раду у најразвијенијим земљама света, истовремено се јавља
тенденција повећања броја професионалних болести, посебно оних које су условљене
стресом на раду (који је почетком XXI века постао највећи ризик по здравље на
раду).1465 Професионалне болести представљају екстреман финансијски терет било које
друштвене заједнице, без обзира на њену економску моћ јер могу проузроковати
губитак радне способности, пад продуктивности, као и велике издатке система
здравствене заштите.1466 Оне финансијски угрожавају не само оболелога радника, већ и
чланове његове породице, те могу бити разлог осиромашења поменутих.1467
2.2. Појам и узроци настанка професионалних обољења
Професионалне болести су одређене болести (оштећења здравља) проузроковане

утицајем процеса и услова рада на радника који тај посао обавља. 1468
Према
медицинској дефиницији поменута обољења представљају ,,патолошка стања настала у
непосредној вези с редовним занимањем радника''1469.
Професионалне болести обухватају одређене болести проузроковане дужим
непосредним утицајем процеса и услова рада на пословима односно радним задацима
које осигураник обавља.1470 Из дефиниције појма професионалних болести произилази :
а) да се ради о одређеним болестима; б) да су те болести проузроковане дужим
непосредним утицајем процеса и услова рада; в) да се тај рад и услови рада односе на
1463
Закон о раду (2005) , члан 183, став 1, тачка 1.
1464
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду,op.cit., стр.506.
1465
1466
Dijana Poplašen, Vlatka Brumen, ,,Profesionalne bolesti- tiha epidemija današnjice’’, Sigurnost, vol.56, број
2, 2014, стр.126.
1467
Ibid.
1468
Александар Видаковић, ,,Увод у професионалну патологију’’, у: А. Видаковић и сарадници, op.cit.,
стр.стр.61
1469
M.Аранђеловић, Ј. Joвановић, op.cit., стр.33
1470
Ibid.
294
радно место односно послове које је осигураник обављао и г) да је то оно радно место
односно они послови по основу којих је осигураник био осигуран.1471
Могућу дефиницију појма професионално обољење предлаже Препорука број
121, којом је државама чланицама Међународне организације рада предложено да
професионалним обољењима сматрају обољења за која се зна да настају услед
супстанци или опасних услова у одређеним поступцима рада, гранама и
професијама.1472 Државама је, истовремено, предложено да националним
законодавством предвиде обориву претпоставку о постојању професионалног обољења
у случају да је запослени био изложен ризицима током одређеног минималног периода
времена, ако су се код њега испољили симптоми болести у одређеном року од
престанка последњег запослења које је укључивало изложеност ризицима ове врсте. 1473
Ноксе које се појављују при раду и које могу довести до професионалног
обољења, могу бити физичке природе (температура, влага, струјање ваздуха, повишен
или смањен атмосферски притисак, бука, вибрације, механичка енергија и др.),
хемијске природе- неорганске и органске ( метали, органски растварачи, гасови,
пестициди, пластичне масе и др.), прашина и биолошки фактори ( вируси, бактерије,
паразити, гљивице и др.).1474
Као професионално штетни фактори, поред физичких, хемијских и билошких,
јављају се и бројни други чиниоци који нарушавајући комфор у радном процесу,
доводе до промене здравственог стања и радне способности.1475 Ту спадају
нерационална организација рада и одмора, неповољни психосоцијални односи у
колективу, нерешени естетски и ергономски услови рада, неадекватна исхрана,
неповољна дужина радног времена и низ других конпоненти битних за формирање
здраве радне средине.1476 Најчешће се ради о истовременом деловању више
професионалних штетности, што захтева познавање њиховог међусобног реаговања и
удруженог штетног деловања на организам.1477
2.3. Листе професионалних болести
1471
Ibid.
1472
1473
Став 6. Препоруке МОР број 121, нав.према: Ibid.
1474
А. Видаковић, ,,Увод у професионалну патологију’’, op.cit., стр.61
1475
М.Аранђеловић, Ј. Јовановић,op.cit., стр.22.
1476
Ibid.
1477
А.Видаковић, ,,Увод у професионалну патологију’’, op.cit.,стр.63.
295
Од посебног значаја за државе чланице је МОР-ова ревидирана листа

професионалних болести из Конвенције број 121, којом је, утврђено 29 категорија
професионалних болести, чији је универзални значај потврђен и у Препоруци број 194
(2002).1478 Тако су овим актом државе чланице Међународне организације рада позване
да, у циљу спречавања и евиденције професионалних обољења и обештећења њихових
последица, установе националну листу професионалних обољења која ће укључивати
најмање сва обољења са листе професионалних обољења из Конвенције број 121, а, у
мери у којој је то могуће, и друга обољења из листе професионалних обољења која је
садржана у анексу Препоруке број 194.1479
У упоредном праву разликујемо отворене и затворене листе професионалних
болести. Затворена листа је ближа легалистичком сагледавању проблема
професионалних болести и подразумева схватање да само болести које се налазе на
листи могу бити признате као професионалне.1480 Насупрот њој, отворена листа је
много ближа медицинској дефиницији професионалних болести и државе које имају
имплементирано ово решење прихватају за професионалну болест сваку болест за коју
се докаже да је проузрокована штетним факторима с радног места.1481 У домаћем праву
листа професионалних болести је затвореног типа и садржи 64 професионалне болести.
Идеја је да Србија, по узору на земље Европске уније, добије отворену листу, која ће
омогућити да се признају и обољења која се на њој не налазе, а за која се може доказати
јасна веза са условима на радном месту.1482
У домаћем праву, Правилником о утврђивању професионалних болести
(2019)1483 ревидирана је листа професионалних болести, која садржи 64, уместо
претходних 59, обољења. У наведеном правилнику професионалне болести су
разврстане у шест група:
1) болести проузроковане хемијским дејством, које настају услед дејства: a.
метала и металиода (нпр. тровање оловом, тровање живом); б. гасова (нпр. тровање
угљен моноксидом, тровање сумпором), в. растрварача (нпр. тровање алкохолима или
1478
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.450-451.
1479
1480
Петар Булат, ,,Професионалне болести у Србији и Црној Гори’’, Свет рада, број 4/2005,стр.488.
1481
Ibid.
1482
Маја Бабић, Мирјана Аранђеловић, Светлана Анђелковић, ,,Професионалне болести данас-контактни
алергијски дерматитис'' , Медицинска ревија, број 2/ 2016, стр.126.
1483
,,Службени гласник РС'', број 14/2019
296
естрима, тровање угљендисулфидом) и г. пестицида (послови и радна места на којима
постоји изложеност пестицидима који нису обухваћени под претходним болестима);
2) болести проузроковане физичким дејством (нпр. обољења слуха
проузрокована буком, обољења изазвана повишеним или сниженим атмосферским
притиском);
3) болести проузоковане биолошким факторима (нпр. туберкулоза, тетанус,
импортоване болести изазване вирусима , бактеријама и паразитима);
4) болести плућа (нпр. силикоза плућа, бронхијална астма, обољења горњих
дисајних путева, хронични опструктивни бронхитис, канабиоза);
5) болести коже ( нпр. контактни и иритативни дерматитис) и
6) малигне болести ( послови и радна места где се остварује контакт са
канцорогеним материјама).1484
2.3.2. Број професионалних обољења у домаћем праву
Званична статистика, показује да у Србији постоји мали број професионалних

болести у односу на окружење и земље западне Европе, али то не значи да су овдашњи
услови рада бољи него другде.1485 Велики број професионалних болести се не
евидентира услед непријављивања истих од стране запослених, због страха од губитка
радног места и немогућности издржавања породице. Стога, исти пристају на новчану
нагодбу са послодавцем као вид компензације услед непријављивања професиналног
обољења надлежној здравственој установи, како би сачували своје радно место и
сигурна месечна примања- као и код повреда на раду.
Број професионалних болести из године у годину опада – због недостатка
јединственог регистра, недовољне едукованости лекара да их препознају и малог броја
радника које прегледају специјалисти медицине рада.1486 Сложен је процес
дијагностификовања и признавања професионалних болести или повреда на раду или у
вези са радом и исти захтевају сарадњу стручњака и коришћење више научних
дисциплина.1487 ,,Један од разлога смањења броја регистрованих професионалних
обољења је и приватизација предузећа у Србији и гашење многих предузећа. У многим
1484
Правилник о утврђивању професионалних болести (2019), члан 2.
1485
М. Бабић, М. Аранђеловић, С. Анђелковић, op.cit., стр.124.
1486
Ibid.
1487
Данијела Деспотовић,Тања Праштало, ,,Одговорност послодавца услед повреде на раду и
професионалне болести са посебним освртом на накнаду материјалне штете'' , Пословне студије, година
10, број 19-20, 2018, стр.86.
297
приватизованим предузећима, посебно ако су купци стране компаније, унапређена је
заштита на раду и на тај начин смањени су ризици од професионалних болести. Поред
тога треба напоменути да је дошло до смањеног броја запослених у индустрији и
рударству а у овим гранама је било највише професионалних обољења. '' 1488
Приликом утврђивања поменутих обољења, кључно је утврдити клиничку слику
болести на једној страни, као и штетност радног места на другој страни, и коначно,
последње што је неопходно доказати јесте њихова узрочна- последична веза.1489
Следствено томе, како би осигураник остварио право на социјалне престације услед
наступања овог социјалног ризика, неопходно је постојање узорочно-последичне везе
између обављања послова на радном месту и настанка професионалне болести.
Наиме, пријаву професионалних болести попуњава здравствена установа која је
дијагностиковала обољење, a њихово постојање утврђују органи здравственог и
пензијског и инвалидског осигурања, на основу горе наведене Листе професионалних
болести.1490 Како је отежано доказивање узочно-последичне везе између настале
болести и штетности радног места, професионално обољење се у судским поступцима
тешко и ретко доказује, те се неретко одредбе закона селективно примењују. Стога је
грађанима ,,за утеху'' да у предметној области важи правило sine lege autem poenta
conscientia est1491.
2.4. Предлози за побољшање заштите од професиналних болести
Превасходно, како би већи круг осигураника остварио социјалне престације у

случају наступања професионалне болести, неопходно је да листа поменутих обољења
буде отворена. У том случају, довољно би било да лекар утврди узрочно-последичну
везу између обољења осигураника и штетних чинилаца којима је изложен на радном
месту. Стога, не би било потребно да лекар обољење осигураника ,,подводи'' под
одређену болест са листе професионалних болести. Тако би се једноставније
установило професионално обољење код осигураника и исти би остварио драгоцене
социјалне престације ради лечења и/или спречавања погоршања здравственог стања .
1488
М. Бабић, М. Аранђеловић, С. Анђелковић, op.cit.,стр.124.
1489
Д.Депотовић, Т.Праштало, op.cit., стр.86.
1490
М. Аранђеловић, Ј. Јовановић, op.cit., стр.33.
1491
Када нема закона, казна је савест (латинска максима).
298
Како професионалне болести значајно утичу на радну способност и примања
запосленог, као и на повећане издатке фондова за социјално осигурање, њихов
социјални значај је велики. Тако, професионалне болести услед своје хроничне,
прогресивне и дегенеративне нарави, могу узроковати општу и професионалну
неспособност за рад, инвалидност, губитак раднога места или премештај на мање
захтевно, али тиме начешће и лошије плаћено радно место, те је једини прави пут
превенција професионалних болести, а не њихово лечење.1492
2.4.2. Превентивне мере безбедности и здравља на раду као облик заштите од

наступања професионалних болести
Најекономичнију заштиту запослених од професионалних обољења и повреда на

раду предствљају превентивне мере безбедности и здравља на раду1493, како би се на
,,на време'' спречило оштећење здравља запослених. Раним установљавањем
професионалних обољења спречава се дуга изложеност запосленог штетним
чиниоцима из радне средине. Да би се постигли добри резултати у процесу
остваривања заштите на раду, радници морају да се едукују о значају и начину
остваривања безбедних услова на раду.1494 Следствено томе, преко је потребно, на
ваљан и садржајан начин информисати раднике о мерама и средствима заштите на
раду, као и о дејству штетних чинилаца којима су изложени, а који могу проузроковати
1492
D. Poplašen, V. Brumen, op.cit.,стр.126.
1493
У домаћем праву. превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују се
применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и
других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених, и/или
њиховог свођења на најмању могућу меру, у поступку:
1) пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката намењених за радне и помоћне просторије,
као и објеката намењених за рад на отвореном простору у циљу безбедног одвијања процеса рада; 2)
пројектовања, изградње, коришћења и одржавања технолошких процеса рада са свом припадајућом
опремом за рад, у циљу безбедног рада запослених и усклађивања хемијских, физичких и биолошких
штетности, микроклиме и осветљења на радним местима и у радним и помоћним просторијама са
прописаним мерама и нормативима за делатност која се обавља на тим радним местима и у тим радним
просторијама; 3) пројектовања, израде, коришћења и одржавања опреме за рад, конструкција и објеката
за колективну безбедност и здравље на раду, помоћних конструкција и објеката и других средстава која
се користе у процесу рада или која су на било који начин повезана са процесом рада, тако да се у току
њихове употребе спречава повређивање или оштећење здравља запослених; 4) производње, паковања,
превоза, складиштења, употребе и уништавања опасних материја, на начин и по прописима и правилима
којима се отклањају могућности повређивања или оштећења здравља запослених; 5) пројектовања,
производње и коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду, чијом се употребом отклањају
ризици или опасности који нису могли да буду отклоњени применом одговарајућих превентивних мера;
6) образовања, васпитања и оспособљавања у области безбедности и здравља на раду.
Превентивне мере у наведеним поступцима прописује министар надлежан за рад. Закон о безбедности и
здрављу на раду (2005), члан 7.
1494
М. Аранђеловић, Ј.Јовановић, op.cit.,стр.15
299
професионална обољења. Све то како би им се приближила опасност оболевања на
радном месту услед деловања агенаса из радне средине, и како би исти могли
препознати њихово деловање и поменуту узрочно-последичну везу. На тај начин се
спречава ,,лутање'' осигураника, који би знао како да поступи у наведеним,
непријатним, ситуацијама, а такође би се открио значајан број послодаваца1495- како код
професионалних болести, тако и код повреда на раду- који не обављају посао на
ваљани начин услед непоштовања Закона о безбедности и здраваљу на раду, као и
других прописа ( нпр. Закона о облигационим односима, због понуде послодавца на
компензацију запосленом како би избегао, у најбољем случају- ако је проузроковано
обољење са лакшим последицама, накнаду материјалне и нематеријалне штете).
2.4.3. Потреба за установљавањем нових професионалних обољења
Уколико установљавање отворене листе професионалних обољење не би имало

довољно присталица у нашој теорији и пракси, неопходно је постојећу затворену листу
професионалних болести проширити и установити нова обољења, по узору на европске
стандарде. Све то из разлога да би се на одговарајући начин заштитили и запослени на
радним местима где је деловање штетних елеменета на оштећење здравља истих мање
видљиво. Развој савремених технологија и информатике1496, проузроковао је: a) велики
број заснованих радних односа за обављање послова ван просторија запосленог1497- рад
1495
С обзиром на немали број запослених у делатностима код којих су честе повреде на раду и
професионална обољења, може се претпоставити да је значајан број наших грађана изложен ризику
наступања повреда на раду и професионалних болести. Тако, подаци за 2017. године показују да је број
запослених у: рударству: 12. 767; прерађивачкој индустрији: 356. 817; делатности снабдевања
електричном енергијом, гасом и паром: 40.307; делатности снабдевања водом и управљање отпадним
водама 36.348; грађевинарству: : 73.795; саобраћају и складиштењу 102. 450. Д. Гавриловић (ур.) ,
Статистички годишњак Републике Србије 2019,op.cit., стр.187-188.
1496
Развој информационих технологија, посебно током последње деценије, условио је револуционарни
преокрет у свим сегментима развоја и функционисања друштва. У савременим условима пословања,
опстанак и унапређење позиције на тржишту незамислив је без имплементације савремених поменутих
технологија у пословне системе. Њихов динамичан развој променио је начин комуникације између
произвођача и потрошача. Оне постају кључна детерминанта конкурентности организација и широк
спектар технолошких достигнућа покреће еволуцију. Снежана Милићевић, Милена Подовац, Дејан
Секулић, ,,Улога и значај информационих технологија за развој туризма Србије'', 13 th International
Conference ‘’Research and Development in Mechanical Industry’’- RADMI, 2013, Kopaonik, Serbia, 12-15
September 2013, стр.1-2.
Доступно:file:///C:/Users/Branka/Downloads/ULOGAIZNAAJINFORMACIONIHTEHNOLOGIJAZARAZV
OJTURIZMASRBIJE.pdf , приступљено: 01.02.2021.године.
1497
Закон о раду (2005), члан 42, став 1-2.
С тим у вези професорка Ковачевић скреће пажњу да не треба стављати знак једнакости између „рада у
домаћинству“ (за које је карактеристично да се у улози послодавца запослених у домаћинству редовно се
појављује физичко лице или читава породица) и „рада код куће“, као посебним начином организације
рада за другог, и то са специфичним местом рада, с тим што запослени не ради у послодавчевој, већ у
300
на даљину и рад од куће1498 и б) појаву нових занимања на тржишту рада1499-
програмере, информатичаре, веб дизајнере, аналитичаре ИТ безбедности и следтсвено
томе, настанак нових професионалних обољења која су карактеристична за исте. Стога
је потребно у листу професионалних обољења уврстити и нове професионалне болести
које су својеврсне радном односу ван пословних просторија послодавца1500,
интензивном информационом развоју и савременом радном окружењу. Све то како би
запослени у поменутим областима имали једнака права као остали осигураници, те би
им се омогућиле социјалне престације у случају наступања ,,нових'' професионалних
обољења- неретко су последице дуготрајне изложености дејству рачунара, коришћења
кратких пауза у току дневног рада, неправилног положаја кичме, неактивности,
професионалног стреса.
2.5. Социјалне престације за случај повреде на раду и професионалног обољења
својој, кући. Професорка наводи послови у домаћинству обухватају читав спектар различитих радних
задатака те да се исти , најопштије посматрано, могу сврстати у две групе: прву групу чине кућни
послови, који се, пре свега, односе на припрему хране за чланове домаћинства и одржавање хигијене ,
док се друга група послова тиче чувања деце и бриге о старим лицима, лицима са инвалидитетом и
другим члановима домаћинства којима је неопходна помоћ приликом обављања различитих активности.
Љубинка Ковачевић, ,,Плаћени рад у домаћинству послодавца'', op.cit.,, стр.77.
1498
Послодавци су дужни да се брину за све своје запослене и у околностима рада ван просторија
послодавца, у мери у којој је то изводљиво, обезбеде услове без ризика по физичко и психичко здравље.
Зазапослене који раде од куће потребно је да имају просторију за рад (уколико услови то омогућавају),
одговарајућу опрему за рад, да се организују на такав начин да ускладе породичне и пословне обавезе,
као и да непостојање непосредног контакта са послодавцем и колегама не представља препреку за
обављање послова. Послодавац, у сарадњи са запосленим, треба да обезбеди добре услове за рад, води
бригу о организацији рада, обезбеди опрему за рад (уколико је запослени нема у свом власништву)
потребну за обављање рада, води рачуна о радном времену и одморима које је дужан да обезбеди, у
складу са одредбама Закона о раду. Поред превентивних и контролних мера које треба примењивати,
неопходно је обезбедити да се запослени одморе од коришћења информационих и комуникационих
технологија што је саставни део обуке за безбедан и здрав рад. Министарство за рад, запошљавање,
борачка и социјална питања- Управа за безбедност и здравље на раду, Водич за безбедан и здрав рад од
куће, Београд, 2021, стр.5.
1499
У Србији, из године у годину, расте број запослених у једној од најисплативијих области данашњице-
рачунарско програмирање и консултантске делатности. У прилог томе следи приказ података запослених
у наведеној области, у претходним годинама: а) 20.035 (2016); б) 23.854(2017) и в) 27.656 (2018). Д.
Гавриловић (ур.) , Статистички годишњак Републике Србије 2019, op.cit., стр.75.
Ваља истаћи да значајан број радно ангажованих у наведеним областима није закључио уговор о раду са
послодавцем, те не требамо горе наведене податке узети као најмеродавније, већ као приближне, како
прави стање ствари нисмо кадри знати.
1500
Професорка Ковачевић указује да је за велику већину запослених, место рада ограничено је
„зидовима предузећа“, а изузетак од тог правила представља рад код куће, као и рад запослених који
обављају одређене интелектуалне послове, који могу да се обављају и код куће, иако се са послодавцем
не закључује уговор о раду ван његових просторија (нпр. припрема предавања, коректура и редиговање
научних и стручних радова и кратке телефонске консултације са студентима у случају наставника у
високошколским установама). Такође, истиче да рад на даљину последњих деценија обавља све већи број
радника, захваљујући технолошким иновацијама, и то, не само као једну варијанту рада код куће, већ и у
другим облицима. Љубинка Ковачевић, ,,Плаћени рад у домаћинству послодавца'', op.cit., стр.76.
301
Осигурање за случај повреде на раду и професионалног обољења спада у

најстарије и почетне облике радничког осигурања, из кога је током времена настао
целокупан систем социјалног осигурања.1501 Већина савремених система социјалне
сигурности покрива ризик губитка зараде услед повреде на раду или професионалног
обољења, а програми осигурања могу бити организовани у оквиру јавног система и
различитог облика приватних фондова у које послодавци уплаћују прописане повећане
стопе доприноса.1502
Универзални међународни стандарди за престације за случај несреће на раду и
професионалних обољења покривају четири случаја који настају као последица повреде
на раду или прописаног професионалног обољења: 1) болесно стање; 2) неспособност
за рад која настаје као последица болесног стања и повлачи губитак зараде; 3) трајни
потпуни или делимичан губитак способности за зарађивање изнад прописаног степена
или одговарајуће смањење физичког интегритета; 4) губитак издржавања који настаје
смрћу издржаваоца за удову и децу ( Конвенција број 102) или за прописане категорије
корисника (Конвенција број 121).1503
2.5.2. Заштићена лица
У домаћем праву, поред осигураника (запослени, лица која се баве самосталном

делатношћу и пољопривредници) права по основу инвалидности и телесног оштећења
проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу остварују и следећа
лица: 1) лица која, у складу са законом, обављају привремене и повремене послове
преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако су на школовању; 2)
лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или
преквалификацији, која упути организација надлежна за запошљавање; 3) ученици и
студенти када се, у складу са законом, налазе на обавезном производном раду,
професионалној пракси или практичној настави; 4) лица која се налазе на издржавању
казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора
1501
Д. Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit, стр. 17
1502
Ibid.
1503
302
(радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада; 5) лица која, у складу са
прописима, обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду.1504
Професорка Ковачевић наводи да најшири круг заштићених лица предвиђа
Препорука број 121, у којој су државе чланице Међународне организације рада позване
да обезбеде заштиту, ако је потребно и у фазама/ и или на основу добровољног
осигурања, и за чланове задруга, прописане категорије самозапослених лица ( посебно
за лица која раде у сопственим малим и средњим предузећима или на својим фармама)
и за одређене категорије лица која за свој рад не остварују зараду (лица на пракси,
волонтери и др.)1505 Такође, професорка указује да заштита за случај несреће на раду и
професионалних обољења обухвата медицинску негу за случај болесног стања и
периодичне новчане престације за случај привремене неспособности за рад, потпуног
или делимичног губитка способности зарађивања и губитка издржавања смрћу жртве
несреће на раду.1506
2.5.3. Врсте социјалних престација
Како се ,,професионална болест изједначава по последицама повреди на раду

или штети на раду'' 1507, запослени који је оболео од професионалне болести има право
на исте социјалне престације као осигураник који је претрпео повреду на раду, те је
њихов правни положај исти. Следствено томе и услови одговорности послодаваца у
случају наступања поменутих ризика су исти, те су врсте одговорности поменутих
следеће: a) субјективна одговорност са претпостављеном кривицом1508 и б) објективна
одговорност1509 уколико је послодавац ималац опасне ствари илиако обавља опасну
делатност.
1504
1505
1506
Ibid.
1507
,,Професионална болест се изједначава по последицама повреди на раду или штети на раду због чега
је тужени као послодавац дужан да тужиоцу надокнади штету у висини разлике између пензије коју
прима и плате коју би примио да је остао у професионалној војној служби која му је престала због
ограничене способности за војну службу, а која је последица професионалне болести, те да није било
тога, исти је могао још више да настави да ради до испуњавања услова за старосну пензију или пак
испуњавања година стажа осигурања.'' Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. 2630/2012 од
15.01.2014. нав.према: Д.Депотовић, Т.Праштало, op.cit., стр.77.
1508
Закон о облигационим односима(,,Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, ,, Сл.
лист СРЈ", бр. 31/93, ,,Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и ,,Сл. гласник РС", бр. 18/2020),
чл.154, 158.
1509
Закон о облигационим односима (1978), члан 174.
303
У домаћем праву, социјалне престације из пензијског и инвалидског осигурања
по основу повреде на раду и професионалне болести су: 1) право на инвалидску
пензију, када је код осигураника наступио потпуни губитак радне способности, а
инвалидност је проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу; 2)
право на породичну пензију чланова породице умрлог осигураника, исти остварују без
обзира на дужину трајања осигурања, ако је смрт осигураника настала као последица
повреде на раду или професионалне болести и 3) право на новчану накнаду за телесно
оштећење, које осигураник стиче ако је телесно оштећење последица повреде на раду
или професионалном болешћу и износи најмање 30% оштећења1510.
Накнада штете у случају повреде на раду или професионалне болести се односи
на накнаду трошкова лечење, неге и опоравка, накнаду штете за изгубљену зараду за
време привремене неспособности за рад и накнаду изгубљене зараде због трајног,
потпуног или делимичног губнтка опште радне способности, а њен посебан вид
преставља губитак професионалне радне способности.1511
Професор Лубарда указује да у домаћем праву ако запослени због повреде на
раду оствари право на инвалидску пензију, задржава право на накнаду имовинске штете
у висини разлике између инвалидске пензије и зараде коју би остварио да је остао на
раду.1512 Такође, истиче да запослени, корисник права на новчану накнаду због телесног
оштећења, које је настало као последица повреде на раду, има право на накнаду штете,
с тим да се накнада за телесно оштећење узима у обзир приликом одмеравања ренте. 1513
Накнада зараде у случају привремене спречености за рад због повреде на раду
или професионалног обољења пада на терет послодавца, за све време трајања радног
односа запосленог, од првог дана привремене спречености за рад, за све време трајања
привремене спречености за рад1514. Осигураник има право на накнаду зараде у висини
од 100% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила
1510
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003) , члан 25,став 1; члан 27,став 3; члан 37,став 2.
1511
Д. Деспотовић, Т. Праштало, op.cit., стр.83.
1512
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit.,стр.450.Према Закону о облигационим односима одговорно
лице дужно је плаћати повређеном одређену новчану ренту, као накнаду за ту штету ако повређени због
потпуне или делимичне неспособности за рад губи зараду, или су му потребе трајно повећане, или су
могућности његовог даљег развијања и напредовања уништене или смањене. Закон о облигационим
односима(1978) ,члан 195, став 2.По новијој пракси ВСРС, ко је изгубио право на радну способност и
остварио инвалидску пензију, (поред тога) има право на ренту, утолико пре, што инвалидска пензија
може бити мања од губитка зараде. Јожеф Салма, ,,Рента као облик накнаде деликтне материјалне
штете’’, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, број 2/2013, стр. 51.
1513
1514
Услед болести и повреде ван рада накнаду зараде за случајеве привремене спречености за рад, за
период првих 30 дана спречености за рад, обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана
накнаду зараде обезбеђује Републички фонд .Закон о здравственом осигурању (2019) , члан 101, став
1,став 3.
304
привремена спреченост, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене
Законом о раду.1515 Дужину привремене спречености за рад одређује стручно-
медицински орган Републичког фонда на основу медицинско- доктринарних стандарда
за утврђивање привремене спречености за рад.1516
Осигураник услед настанка повреде на раду и професионалне болести, има
право на накнаду материјалне и нематеријалне штете од послодавца. Уколико
послодавац и запослени споразумом не уреде висину претрпљене штете, запослени ће
своја права остварити судским путем, подношењем тужбе за накнаду штете.
Материјална штета се огледа у умањењу имовине запосленог и спречавању њеног
повећања у виду изгубљене добити- измакла корист. Тако, умањење имовине
запосленог се манифестује кроз трошкове лечења, рехабилитације, неге, опоравка,
физикалне терапије, ортопедских помагала и сл. Уколико је запослени услед наступања
поменутих социјалних ризика онемогућен да приступи извршењу радних задатака, исти
губи зараду за тај временски период, те изгубљена зарада представља изгубљену добит
запосленог.
Осигураник има право и на накнаду нематеријалне штете услед физичких и
душевних болова због умањења животне активности и наружености, као и због
претрпљеног страха. Дужину и интензитет бола односно страха треба ценити у
конкретном случају, уз одговарајућу помоћ вештака из области медицинских наука,
како би се утврдило да ли има основа за досуђење нематеријалне штете као и у којој
висини. 1517 Приликом утврђивања износа нематеријалне штете, ,, суд ће водити рачуна
о значају повређеног добра и циљу коме та накнада служи''1518, као и о трајању и
интензитету претрпљених болова.
2.5.4. Права чланова уже породице у случају смрти осигураника
Према кровном закону из радноправне области, који уређује и право на друга

примања запосленог, послодавац је обавезан да исплати у складу са општим актом: 1)
запосленом лицу: a) накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана; б)
накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења и в) отпремнину при
1515
1516
Закон о здравственом осигурању (2019), члан 73, став 2.
1517
Радоје Брковић, Дејан Вучинић, ,,Накнада нематеријалне штете из Радног односа у праву Републике
Србије'', Радно и социјално право, број 1/2018, стр.62.
1518
Закон о облигационом односима (1978) члан 200, став 2.
305
одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде и 2) члановима уже породице:
накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти запосленог. 1519
Превасходно, треба истаћи да чланови уже породице остварују право на накнаду
материјалне и нематеријалне штете од послодавца услед наступања смрти осигураника,
која је у узорочно-последичној вези са његовом повредом на раду или професионалним
обољењем. Стога, наведена лица имају право на накнаду материјалне штете, која се
може појавити у облику: трошкова сахране1520, трошкова издржавања и трајне
помоћи.1521 Доцент Бојић истиче да иако законодавац нигде не спомиње да право на
накнаду погребних трошкова може остварити и ванбрачни партнер, треба узети у обзир
да Устав републике Србије, као и Породични закон изједначавају ванбрачну заједницу
са браком па би ваљало макар и општим актима у круг чланова уже породице у случају
чије смрти запослени остварује право на накнаду погребних трошкова уврстити и
ванбрачне партнере.1522 Бојић указује да постоји неусаглашеност у домаћем правном
систему око лица који чине чланове уже породице, те с правом тврди да је ,,потребно
универзално решење и омогућити да се под одређеним условима, који се детаљније
могу предвидети општим актима, у чланове уже пододице приликом чије смрти
запослени остварује право на накнаду погребних трошкова, уврсте и родитељи,
односно усвојиоци запосленог као и ванбрачни партнер који је са запосленим живео у
заједници '' 1523.
Уколико члан породице нешто добије за трошкове сахране од социјалног
осигурања, то се има узети у обзир, те ће послодавац сносити разлику између
1519
Члановим уже породице, у овом случају, сматрају се брачни друг и деца. Закон о раду (2005), члан
119, ставови 1, 4.
1520
Према Кројцу (Creutz) , накнада погребних трошкова (Funeral grant) је давање које се исплаћује у
случају смрти осигураника, а које се предвиђа социјалним законодавством с циљем да се покрију
оправдани трошкови сахране, или је пак реч о паушалном износу који се рефундира члановима породице
преминулог, који су живели са њим или су били издржавани од њега, а како би се ублажиле
непредвиђене материјалне потешкоће с којима породица мора да се суочи услед новонастале
ситуације.Филип Бојић, ,,Право на накнаду погребних трошкова'',Радно и социјално право, број 2/2013,
стр.170.
1521
1522
Ф. Бојић, ,,Право на накнаду погребних трошкова'', op.cit., стр. 166.
1523
Тако, доцент истиче да је у Закону о раду приликом одређивања чланова уже породице код обављања
послова ван просторија послодавца или плаћеног одсуства у случајевима смрти или теже болести
чланова уже породице одређује и родитеље и усвојиоце. Ibid., 167-168.
Истини за вољу, осим поменутих, законодавац је на другим местима другачије дефинисао круг чланова
уже породице, а нека од њих су следећа:а) према Закону о раду( 2005) у оквиру права на друга примања,
прописано је се под члановима уже породице подразумевају брачни друг и деца запосленог. Закон о
раду (2005), члан 119, став 4. б) према Закону о облигационим односима у случају смрти неког лица, суд
може досудити члановима његове уже породице (брачни друг, деца и родитељи) правичну новчану
накнаду за њихове душевне болове. Међутим, таква накнада може се досудити и браћи и сестрама, као и
ванбрачном партнеру, ако је између њих и умрлог постојала трајнија заједница живот. Закон о
облигационим односима (1978), члан 201,ставови 1-2.
306
примљеног износа од социјалног осигурања и укупних трошкова сахране.1524 С тим у
вези доцент Бојић истиче да је у оквиру радног законодавства важно утврдити тачан
износ накнаде погребних трошкова1525 који је послодавац дужан да исплати запосленом
у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти
запосленог. 1526
Лице које је погинули издржавао или редовно помагао, као и оно које је по
закону имало захтевати издржавање од погинулог, има право на накнаду штете коју
трпе губитком издржавања, односно помагања.1527 Поменута накнада се плаћа у облику
новчане ренте, а износ исте се одмерава с обзиром на све околности случаја, ,,који не
може бити већи од онога што би оштећеник добијао од погинулог да је остао у
животу''1528. Уколико су корисници поменуте накнаде и имаоци права на породичну
пензију, иста се узима у обзир при одмеравању ренте ,,јер примања из социјалног
осигурања (породична пензија) имају карактер обештећења'' 1529.
Такође, чланови уже породице остварују од послодавца право на накнаду
нематеријалне штете услед претрпљених душевних болова1530, насталих смрћу
запосленог, која је последица повреде на раду или професионалне болести. Наиме,
смрћу неког лица његови најближи сродници не губе само одређене материјалне
вредности ( издржавање и др), већ и одређене нематеријалне (моралне) вредности
(љубав, срећу, нежност, пажњу, заштиту).1531 Новчана накнада нематеријалне штете се
1524
1525
Пак, накнада погребних трошкова која се исплаћује лицима која су сносила трошкове сахране умрлих
корисника пензије у 2021. години износи 44.107,00 динара за све категорије корисника пензија. Доступно
на сајту Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање: https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade,
1526
Општим актом или уговором о раду, утврђује се износ накнаде која припада запосленом, односно
члановима његове породице. Не постоји јединствен износ који се утврђује у оквиру свих општих аката,
већ је већином то резултат договора између страна које закључују колективни уговор. Ваљало би овај
износ утврдити у оквиру најављених измена Закона о раду или у оквиру новог Општег колективног
уговора.
С друге стране, доцент Бојић наводи да у сфери социјалне заштите, право на накнаду погребних
трошкова, односно право на сахрањивање лица, чија породица нема средстава за сахрану и која по
другом основу нису остварили право на накнаду погребних трошкова, или су лица живела у тешким
животним условима без породице и основних средстава за живот (нпр.бескућници), као корисници права
или услуга социјалне заштите у нашој држави сахрањују се о трошку јединице локалне самоуправе.
Ф. Бојић, ,,Право на накнаду погребних трошкова'', op.cit., стр.176,180.
1527
Закон о облигационим односима(1978), члан 194, став 1.
1528
Закон о облигационим односима (1978) ,члан194, стaв 2.
1529
Д.Деспотовић, Т. Праштало, op.cit., стр.83.
1530
У случају смрти неког лица, суд може досудити члановима његове уже породице (брачни друг, деца и
родитељи) правичну новчану накнаду за њихове душевне болове. Међутим,таква накнада може се
досудити и браћи и сестрама, као и ванбрачном партнеру, ако је између њих и умрлог постојала трајнија
заједница живот. Закон о облигационим односима (1978), члан 201, ставови 1-2.
1531
Раденко Јотановић, ,,Новчана накнада појединих видова нематеријалне штете за претрпљене душевне
болове'',Српска правна мисао, година 18, број 45, 2012, стр.127
307
не досуђује на принципу еквиваленције, да би се успоставило раније стање, већ она
представља сатисфакцију, задовољење којим ће се ублажити и потиснути туга и патња,
прибављањем неког чулног или материјалног задовољства у циљу постизања психичке
равнотеже.1532
2.6. Одговорност послодавца за повреду на раду/професионалну болест
Како би послодавац био одговоран за штету коју запослени претрпи на раду или
у вези са радом, потребно је да су испуњена три кумулативно постављена услова: 1) да
је запослени претрпео штету; 2) да постоји узрочно-последична веза између радње или
акта послодавца и штете; 3) да не постоје разлози за искључење одговорности.1533
Одговорност послодавца може да настане: 1) због повреде права запосленог из радног
односа (када послодавац донесе незакониту одлуку или предузме неку радњу која није
у складу са законом или општим актом) или 2) због повреде односно нарушавања
здравља запосленог.1534
Како је одговорност послодавца за наведене ризике субјективна са
претпостављеном кривицом, исти неће одговарати ако докаже да су исти настали без
његове кривице. Да би послодавац одговарао за накнаду штете неопходно је постојање
узрочно-последичне везе између настале повреде на раду/ професионалног обољења и
процеса рада.1535
Наиме, послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у
радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, те се не
ослобађа обавеза и одговорности у вези са применом мера безбедности и здравља на
1532
Самир Манић, ,,Новчана накнада нематеријалне штете за душевне болове због смрти и тешког
инвалидитета блиског лица'', Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, број 2/2012, стр.453.
1533
Марина Јовановић, ,,Одговорност послодавца за штету коју претрпи запослени на раду или у вези са
радом’’, у : Хајрија Мујовић (ур.), Србија и реформисање института одговорности: округли сто,књиге
сажетака, Институт друштвених наука, Центар за научна истраживања, Београд, 2018, стр.30. доступно
на: https://idn.org.rs/biblioteka/CPI_Knjiga_sazetaka_sajt.pdf , приступљено: 03.01.2021.године.
1534
Ibid.
1535
„Правилно је другостепени суд применио материјално право када је одбио тужбени захтев тужиље
налазећи да не постоји одговорност туженог за насталу штету. Штета коју је тужиља претрпела
услед уврнућа ноге, последица је искључиво њеног држања и неодговарајућег нагаза при изласку из
аутобуса који се приписати може њеној непажњи, а не утицају којих других чинилаца. Таква штета
није у узрочној вези са процесом рада код послодавца, јер није резултат пропуста у обезбеђивању
уобичајених услова рада, као ни услова за безбедан превоз запослених до места рада. Штета је настала
искључивом радњом оштећене коју послодавац није могао предвидети и чије последице није могао
избећи или отклонити. На страни туженог нема ни објективне одговорности за штету у смислу члана
174. ЗОО, нити субјективне одговорности тј. одговорности по основу кривице у смислу члана 154.
ЗОО.“ Пресуда Врховног касационог суда, Рев2. 2824/18 од 12.12.2018.г.
308
раду одређивањем другог лица или преношењем својих обавеза и одговорности на
друго лице1536. Ипак, послодавац није одговоран у смислу Закона о безбедности и
здравља на раду уколико наступи повреда на раду услед: a) неуобичајених и
непредвидивих околности, које су изван контроле послодавца или б) изузетних догађаја
чије се последице упркос свим настојањима нису могле избећи.1537
Уколико је повреда на раду или професионална болест настала у вези са
опасном ствари, односно делатношћу, послодавац одговара по основу објективне
одговорности изузев ако се докаже да су оне узрок штете јер ,, за штету од опасне
ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатости одговара лице које се њом
бави'' 1538
. Стога, ако послодавац обавља опасну делатност или запослени раде са
машинама које се могу сматрати опасне ствари, послодавац неће одговарати само ако
докаже: а) да штета потиче од неког узрока који се налазио ван ствари, а чије се дејство
није могло предвидети, ни избећи или отклонити или б) да је штета настала искључиво
радњом оштећеника или трећег лица, коју он није могао предвидети и чије последице
није могао избећи или отклонити.1539 Уколико је запослени делимично допринео
настанку штете, послодавац се ослобађа одговорности делимично. 1540
Пак, послодавац
није одговоран уколико повреда на раду настане као последица повреде радне
дисциплине и непоштовања радних обавеза запосленог ( нпр. туча између запослених
на радном месту).
Послодавац је дужан да запослене осигура од повреда на раду, професионалних
обољења и обољења у вези са радом, како би запослени могао остварити накнаду штете
коју претрпи наступањем осигураног случаја.1541 Уколико је штета коју запослени
претрпи на раду или у вези са радом (нпр. у службеном возилу) већа од осигуране суме-
износа који је повређеном раднику надоканађе по основу колективног осигурања (за
које је послодавац уплатио премију осигурања), послодавац је дужан да му надокнади
разлику до пуног износа накнаде штете, уколико не постоје разлози за искључивање
одговорности послодавца.1542 Стога, запослени неће имати право на накнаду штете од
1536
Закон о безбедности и здрављу на раду (2005), члан 9,ставови 1-2.
1537
Закон о безбедности и здрављу на раду (2005) , члан 9, став3.
1538
Вид. Закон о облигационим односима (1978), члан 194, став 1.
1539
Вид. Закон о облигационим односима (1978), члан 177, став 2.
1540
Вид. Закон о облигационим односима (1978) ,члан 177,став 3.
1541
Допринос за осигурање пада на терет послодавца, а утврђује се у зависности од нивоа ризика од
повређивања, односно од професионалне болести, којима је запослени изложен на радном месту и у
радној околини.Б. Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу., op.cit.,
стр. 446.
1542
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.450.
309
послодавца у делу у коме је остварио накнаду од колективног осигурања од последица
несрећног случаја, услед недозвољености стицања без основа (тзв. неоснованог
обогаћења).
3. Телесно оштећење
3.1. Појам и степени телесног оштећења
Телесно оштећење представља самостални социјални ризик услед чијег

наступања осигураници стичу право на новчану накнаду за телесно оштећење, као
најчешћи вид социјалне престације. Поменуто оштећење се односи на осигуранике код
којих је повреда на раду или професионална болест проузроковала: губитак, битније
оштећење или знатнију онеспособљеност појединих органа или делова тела. Као
неопходан услов за остваривање новчане накнаде јесте да ,,наведене последице
отежавају нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању
животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује
инвалидност''1543. Осим тога, потребно је да повреда на раду или професионална болест
проузрокује најмање 30% телесног оштећења код осигураника. У домаћем праву
телесна оштећења разврставају се ,према тежини, у осам степена и то: 1) први степен-
100% телесног оштећења; 2) други степен- 90% телесног оштећења; 3) трећи степен -
80% телесног оштећења; 4) четврти степан- 70% телесног оштећења; 5) пети степен-
60% телесног оштећења; 6) шести степен- 50% телесног оштећења; 7) седми степен-
40% телесног оштећења и 8) осми степен- 30% телесног оштећења.1544
По ранијим прописима постојала су четири основа због којих је једно лице
могло да оствари новчану накнаду за телесно оштећење (поред повреде на раду и
професионалне болести основ настанка телесног оштећења могли су бити или болест
или повреда ван рада).1545 За разлику од претходних прописа, важећим Законом о
пензијском и инвалидском осигурању прописано је да осигураник може остварити
поменуту накнаду уколико је телесно оштећење последица: a) повреде на раду или б)
професионалне болести.
1543
Закон о пензијском и инвалидском осигурање (2003), члан 37, став 1.
1544
1545
В. Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, op.cit.,стр.378.
310
Телесно оштећење по основу повреде на раду или професионалне болести као
новчано право, може постојати као самостално право док је осигураник у радном
односу или је осигуран по неком другом основу.1546 Наведно оштећење по основу
болести или по основу повреде ван посла (без права на новчану накнаду по том основу)
може остварити осигураник као и корисник права (као корисник права на инвалидску
пензију или као корисник права на старосну пензију или као корисник права на
породичну пензију).1547
Од инвалидности треба разликовати телесно оштећење, као самостални
социјални ризик.1548 Докторка Стојановић указује да поменуто оштећење није
условљено инвалидношћу, али се не искључује паралелно постојање инвалидности и
телесног оштећења. 1549
Такође, Стојановићева наводи да телесно оштећење по својој
дефиницији није губитак радне способности, тако да не представља препреку за
запошљавање или рад по било којој врсти уговора (изузев ако је врста посла таква да
због одређеног телесног оштећења онемогућава извршавање одређене уговорне
обавезе).1550 Стога, указује да осигураник који има телесно оштећење може да има и
очувану и ненарушену радну способност, као и да је инвалидска пензија увек везана за
већа новчана примања од новчане накнаде за телесно оштећење.1551
Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, телесно оштећење и
проценте тих оштећења утврђује министар надлежан за послове пензијског и
инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља на предлог фонда.1552
У домаћем праву телесна оштећења су утврђена Правилником о утврђивању телесних
оштећења1553, а исти су донели министар за социјална питања и министар здравља.
Уколико осигураник поседује два телесна оштећења или више утврђених телесних
оштећења, укупан проценат телесних оштећења одређује се повећањем највећег
процента појединачног телесног оштећења, и то: 1) по 20 % за свако даље телесно
оштећење које износи 50% или више; 2) по 10 % за свако даље телесно оштећење које
износи 40% или 30 %.1554 Проценат телесних оштећења парних органа може се
повећати за 10% ако за поједина оштећења тих органа није предвиђен посебан
1546
Ibid., стр.379.
1547
Ibid.
1548
1549
В. Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, op.cit., стр.378.
1550
Ibid., op.cit.,стр.381.
1551
Ibid.
1552
1553
,,Службени гласник РС,'' број 105/ 03 и 120 /08
1554
Правилник о утврђивању телесних оштећења , део XI , члан 1.
311
проценат.1555 Осигураници с телесним оштећењем са најмање 70%, остварују право да
им се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.1556
3.2. Социјалне престације за случај телесног оштећења
Услед наступања телесног оштећења, осигураник стиче право на социјалне

престације у виду месечне исплате новчане накнаду за телесно оштећење, а може стећи
право на инвалидску пензију (уколико је утврђени губитак радне способности) и рентну
надокнаду (услед умањења радне способности и смањења зараде), као и одређене
бенефиције1557 предвиђене законским и подзаконским актима.
Новчана накнада за утврђена телесна оштећења исплаћују се осигуранику у
сталном месечном износу, од дана настанка телесног оштећења, али највише за шест
месеци уназад од дана настанка истог.1558 Ако у степену телесног оштећења наступи
промена која није од утицаја на право, нови степен телесног оштећења утврђује се од
дана настале промене.1559 Код остваривања новчане накнаде за телесно оштећење које
настане по основу законом наведена два основа без утицаја је када је у току осигурања
оно настало (није битна дужина стажа осигурања), што није случај са правом на
инвалидску пензију , које је условљено дужином стажа осигурања и одговарајућим
годинама живота, уз изузетак када је губитак радне способности настао услед несреће
на послу при чему се не гледа дужина стажа и године живота као услови за стицање
права на инвалидску пензију.1560
1555
Правилник о утврђивању телесних оштећења, део XI , члан 2.
1556
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003) члан 57,став 1.
1557
Особе са инвалидитетом које имају утврђено телесно оштећење од 70% и више и корисници су права
на инвалидску пензију или су само корисници једног од ова два права, имају одређене бенефиције
утврђене актима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање . Неке од бенефиција су право на
коришћење бањског опоравка и рехабилитације по одредбама Правилника о друштвеном стандарду
корисника пензија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и другим прописима, нпр.
право на царински попуст или ослобађање од плаћања царине за куповину путничког моторног возила по
одредбама Царинског закона, или имају попуст у плаћању карата код коришћења превоза у саобраћају,
или права на субвенције код плаћања неких телефонских услуга или плаћања рачуна за утрошену
електричну енергију и друге бенефиције). В. Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са
инвалидитетом, op.cit., стр.382.
1558
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003) члан 113. Вештачење телесног оштећења обавља
се на захтев осигураника, корисника права, односно другог лица или по службеној дужности приликом
вештачења инвалидности. Правилник о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда
за пензијког и инвалидско осигурање (,,Службени гласник РС", број 58 од 16. августа 2019), члан 35,
став 1.
1559
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члaн 115, став 2.
1560
В. Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, op.cit., стр.379-380.
312
Поступак за остваривање права на новчану накнаду за телесно оштећење се
покреће на захтев осигураника, на основу медицинске документације. Поменути
поступак се може покренути и по службеној дужности на основу мишљења органа
вештачења датог приликом вештачења о инвалидности, у складу са општим актом
фонда.1561 Како би осигураник остварио право на новчану накнаду за телесно оштећење
услед наступања социјалног ризика, потребно је да орган вештачења при Фонду ПИО
утврди постојање телесног оштећења, његов проценат, као и узрок настанка истог.
Стога је неопходно утврдити постојање узрочно-последичне везе између настанка
телесног оштећења са повредом на раду или са професионалном болешћу. Уколико је ,
пак, телесно оштећење последица болести или повреде ван рада осигураници немају
право на социјалну престацију, у облику новчане накнаде за телесно оштећење.
Корисници накнаде за телесно оштећење имају право на накнаду материјалне и
нематеријалне штете која је последица повреде на раду или професионалне болести.
Осигураник коме је утврђен потпуни губитак радне способности као последица
повреде на раду или професионалног обољења има право на инвалидску пензију.
Истини за вољу, ако повреда на раду или професионално обољење нису проузроковали
потпуни губитак радне способности, осигураник има право на новчану накнаду за
телесно оштећење, уколико је проценат наведеног оштећења изнад 30%.
Обвезник обештећења код умањења радне способности (у виду ренте) услед
телесног оштећења или оштећења здравља1562, представља лице које је до тог стања
намерно или нехатно довело ( нпр. послодавац који није обезбедио мере заштите на
опасном радном месту)1563. Услед умањење радне способности запосленог и смањења
зараде, као последице телесног оштећења запосленог на радном месту, осигураник има
право на накнаду материјалне штете подобне за рентну надокнаду, због периодичности
штете.1564 Штета се тада у основи састоји у разлици између зараде пре или после
телесног оштећења или здравља, која се исказује сваког месеца.1565
Законодавац је предвидео могућност побољшања здравственог стања лица код
којег је наступио предметни ризик, те је прописао да ће орган вештачења одредити
контролни преглед уколико постоје медицинске чињенице које указују на могућност
1561
Закон о пензијском и инвлидском осигурању(2003), члан 95,став 2.
1562
Закон о облигационим односима (1978) ,члан 195,став 2.
1563
Ј. Салма, op.cit., стр.46I
1564
Ibid.
1565
Ibid.
313
побољшавања здравственог стања осигураника. 1566 Орган вештачења у поступку
утврђивања промена у стању телесног оштећења који се обавља по службеној дужности
представља комисија састављена од три лекара вештака1567, за разлику од осталих
случајева када орган вештачења представља лекар вештак1568. Наведено решење ствара
извесну правну несигурност код особа које остварују наведене социјалне престације, а
нарочито је страх присутан код појединце које одликује телесно оштећење осмог ( 30%
оштећења) и седмог степена ( 40% оштећења), како су близу граничним вредностима (
не) остваривања права.
Право на инвалидску пензију и право на телесно оштећење су права из

социјалног осигурања која се темеље на принципима генерацијске солидарности и
узајамности. 1569
Инвалидска пензија је по обиму шире односно по новчаном износу
веће давање од новчаног износа који се остварује за настало телесно оштећење. 1570
Како Србија нема висок БДП, развијену економију и индустрију, те највећи
сектор наше привреде чини сектор услуга (терцијални сектор), новчана средства у
буџету су недовољна да покрију потребе становништва за случај наступања социјалних
ризика. Слествено томе, услови за признавање права на новчану накнаду за телесно
оштећење у домаћем праву су веома строги, те значајан број људи са телесним
оштећењима не успева да оствари поменуту новчану накнаду1571 ( наведено оштећење
1566
Вештачење промена у стању инвалидности, телесног оштећења и потребе за помоћи и негом другог
лица, које су од утицаја на право признато правноснажним решењем, уколико се претходно оцени да
постоји оправданост за покретање поступка по службеној дужности, обавља се: у случају запослења или
обављања самосталне делатности, на иницијативу органа надлежног за решавање о правима, органа
вештачења, по представкама грађана, организација и на основу упозорења других органа, који су у
обављању послова из своје делатности дошли до сазнања да постоје промене у здравственом стању.
Правилник о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијког и инвалидско
осигурање ( 2019), члан 42, став 1.
1567
Орган вештачења у поступку утврђивања промена у стању инвалидности, телесног оштећења и
потребе за помоћи и негом другог лица који се обавља по службеној дужности,
је комисија састављена од три лекара вештака. Правилник о образовању и начину рада органа
вештачења Републичког фонда за пензијког и инвалидско осигурање (2019), члан 6, став 2; став 43.став 2.
1568
Орган вештачења је лекар вештак, а орган контроле је лекар вештак – контролор, који су запослени у
Фонду. Правилник о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијког и
инвалидско осигурање (2019), члан 6, став 1.
1569
Ibid.
1570
Ibid.
1571
Следствено томе, протеком времена се број корисника накнаде за телесно оштећење смањује и
износи: а. 67.089 (2015); б. 63.941 (2016); в. 60.194 (2017); г. 56.589 (2018) и д. 53.076 (2019). Душан
Гавриловић (ур.), Статистички годишњак Републике Србије 2020, Републички завод за статистику,
Београд, 2020,стр.102.
314
мора: бити последица повреде на раду или професионалног обољења, износити
минимум 30 % телесног оштећења и сл. ).
При томе, износи новчаних накнада за телесно оштећење зависе од утврђеног
процента телесног оштећења1572 и углавном су недовољни за пристојан живот. Стога су
поменута лица принуђена да буду радноангажована на тешким физичким пословима,
где је потражња за радном снагом значајна (нпр. зидарски и грађевински радови, рад на
висини, сезонски радовови) услед отежане могућности заснивања радног односа у
другим - мање физички захтевним - областима рада. Тржиште рада је преплављено
предрасудама према наведеним лицима, те послодавци/ правна лица нису ради да исте
ангажују услед њихове смањене радне способности и следствено томе, мање
продуктивности. Обављањем наведених послова радници са телесним оштећењем
угрожавају своје нарушено здравље и излажу се ризику настанка нових повреда.
Такође, корисници накнаде за телесно оштећење су често радно ангажовани на радном
месту и у радној околини у којима нису спроведене мере безбедности и здравља на
раду (нпр. рад без заштитне опреме). Стога, положај истих је незахвалан услед
настојања појединца да омогући себи и члановима своје породице пристојну
егзистенцију1573 на уштрб свој слабашног здравља. На тај начин, поменути грађани
обезбеђују додатна средства за задовољење основних животних потреба или пак, иста
добијају од стране чланова породице, брижљивих рођака и искрених пријатеља- аmicus
certus in re incerta cernitur. 1574
4. Незапосленост као социјални ризик
1572
Висина новчане накнаде за телесно оштећење одређује се, у зависности од утврђеног процента
телесног оштећења од 30% до 100% (о чему одлучује орган вештачења Фонда), од основа утврђеног
прописима који су се примењивали до 9. априла 2003. године и усклађује се на исти начин као и пензије.
Поменута накнада може да се примати на текући рачун, на рачун установе у којој је лице смештено, на
девизни рачун у складу са споразумом о социјалном осигурању (ако имате пребивалиште ван територије
Републике Србије) и преко овлашћеног лица. Доступно на сајту Републичког фонда за пензијско и
инвалидско осигурање: https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade, приступљено: 03.02.2021.г.
1573
У прилог томе ваља истаћи да су у 2019. години потрошачке цене су у просеку више за 1,7% у односу
на 2018. годину. У највећем износу је раст цена забележен у групама: алкохолна пића и дуван (4,9%),
храна и безалкохолна пића (2,2%), здравство (2,1%), рекреација и култура (1,8%), стан, вода, електрична
енергија, гас и друга горива (1,6%), Ресторани и хотели (1,5%). Д. Гавриловић, Статистички годишњак
Републике Србије 2020,op.cit., стр.171.
1574
Прави пријатељ се у невољи познаје (латинска максима). Уистину, прави пријатељи су данас веома
ретки, те у овим тмурним временима, пре важи, народна изрека ,,Неста блага, неста пријатеља''.
315
Незапосленост је социјални ризик (радноспособног лица) који се састоји у

невољном и нескирвљеном губитку запослења или немогућности проналажења
запослења лица које је способно за рад и вољно да ради, услед чега се обезбеђује
накнада за случај незапослености.1575 У смислу Закона о запошљавању и осигурању за
случај незапослености, незапосленим лицем сматра се лице од 15 година живота до
испуњавања услова за пензију, односно најкасније до 65 година живота, способно и
одмах спремно да ради, које није засновало радни однос или на други начин остварило
право на рад, а које се води на евиденцији незапослених и активно тражи запослење. 1576
Ризик незапослености је стање потпуне или делимичне незапослености у коме је
лице, вољно, способно и расположиво за рад, потпуно или делимично лишено плате
(зараде) због непостојања објективне прилике за радом.1577 Међу битне елементе појма
незапослености, већина аутора сврстава следеће: 1. стање незапослености; 2.
расположивост за обављање рада; 3. несвојевољно стање незапослености, и 4.
непостојање прилике за радом.1578 Незапосленим лицем не сматра се редован ученик,
студент основних студија до 26 година живота, лице коме мирују права из радног
односа у складу са законом и лице које је испунило услов за пензију у складу са
прописима о пензијском и инвалидском осигурању. 1579
Према одредбама Конвенције број 102, престације за случај незапослености
обезбеђују се за случајеве губитка зараде због неспособности заштићеног лица које је
способно и спремно за рад да добије прикладно запослење. 1580
Како професорка
Ковачевић истиче, за разлику од поменуте конвенције, Конвенција број 168, поред
обавезе држава уговорница да обезбеде заштиту од пуне незапослености, утврђује и
њихову обавезу да улажу напоре да се заштита за случај незапослености прошири и на
одређене видове делимичне незапослености.1581 Стога, Конвенција МОР-а број 168 о
унапређењу запошљавања и заштити од незапослености из 1998.године, покрива три
осигурана случаја: 1) пуну незапосленост, која обухвата губитак примања због
немогућности лица које је способно и спремно да ради и које активно тражи посао да
1575
Б.Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр.457
1576
Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009), члан 2, став 1.
1577
Р. Лале, op.cit.,стр.33.
1578
Утврђивање елемента расположивости на посредан начин врши се путем обавезе пријаве и обавезе
даљњег периодичног пријављивања радника у уреду(служби) за запошљавање и ова обавеза се
примењује након престанка радног односа. Ibid., стр.19,25.
1579
Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености(2009), члан 2, став 3.
1580
1581
Ibid.
316
добије прикладно запослење; 2) губитак примања због делимичне незапослености и 3)
суспензију или умањење примања због привремене обуставе раде, односно због рада са
непуним радним временом.1582
4.2. Послови запошљавања и њихови носиоци
Професор Јашаревић истиче да су услови рада све неповољнији у целом свету,

те да су стручњаци овај тренд назвали „трка ка дну“, што практично подразумева:
генерално слабљење законске заштите радника, све дуже радно време, неплаћени
прековремени рад, скраћивање годишњих одмора и одмора у току рада, снижење
реалних зарада и додатака уз рад, масовна отпуштања радника, запостављање
безбедности и заштите животне средине на раду, појачану експлоатацију и све
масовнији принудни рад. 1583
Јашаревић сматра да се снижавање радних стандарда,
углавном, спроводи под плаштом реформе, дерегулације, либерализације и
„флексибилизације“ радног права (као и транзиције и „хармонизације са правом
ЕУ“).1584
Пошто је незапосленост у последње време у сталном порасту, схватило се како
државне службе за запошљавање не могу ефикасно да се изборе са тим проблемом, те
се у област запошљавања поново уводе приватне институције, које су у неким земљама
чак биле и забрањене.1585 У домаћем праву, послове запошљавања обављају
Национална служба за запошљавање ( чије је седиште у Крагујевцу)1586 и приватне
агенције за запошљавање. Национална служба за запошљавање представља правно
лице, које има статус организације за обавезно социјално осигурање1587 и иста обавља
следеће послове:1) запошљавања; 2) осигурања за случај незапослености; 3)
остваривање права из осигурања за случај незапослености и других права у складу са
1582
Ibid.
1583
Сенад Јашаревић, ,,Улога синдиката у остваривању здравих и правичних услова рада'', Радно и
1584
Ibid.
1585
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit., стр.201.
1586
Приход Националне службе за запошљавање чине следећа средства: 1) доприноса за обавезно
осигурање за случај незапослености; 2) из буџета Републике Србије; 3) остварена улагањем капитала; 4)
домаћих и иностраних кредита, у складу са законом; 5) поклона, донација и легата и 6) друга средства
остварена у складу са законом. Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009), члан
8, став 3; члан 19, став 1, тачке 1-6.
1587
317
законом; 4) вођење евиденција у области запошљавања и 5) стручно–организационе,
управне, економско-финансије и друге опште послове у области запошљавања и
осигурања за случај незапослености, у складу са законом, статутом и другим актима
Националне службе. 1588.
Међународна организација рада у Конвенцији о приватним агенцијама за
запошљавање број 181 (1997) уз државне сервисе запошљавања препоручује увођење
приватних служби.1589 С тим у вези, у домаћем праву агенцију за запошљавање могу
основати физичка и правна лица, а иста мора поседовати дозволу за рад од
Министарства уколико испуњава услове у погледу: 1) просторне и техничке
опремљености и 2) стручне оспособљености запослених.1590 Правилником о
просторним и техничким условима за рад Агенције за запошљавање, условима стручне
оспособљености запослених, програму, садржини и начину полагања испита за рад у
запошљавањ уближе су одређени услови за оснивање и рад поменутих агенција.1591
У делокруг послова запошљавања агенција за запошљавање спадају: a)
обавештавања о могућностима и условима запошљавања; б) посредовања у
1588
Делокруг рада Националне службе је: 1) обавештавање о могућностима и условима за запошљавање;
2) спровођење мера активне политике запошљавања: а) посредовање у земљи и иностранству у
запошљавању лица која траже запослење; б) професионална оријентација и саветовање о планирању
каријере; в) субвенција за запошљавање; в) подршка самозапошљавању; г) додатно образовање и обука;
д) подстицаји за кориснике новчане накнаде; ђ) јавни радови и е) друге мере усмерене ка запошљавању
лица која траже запослење; 3) издавање дозволе за рад странцу, у складу са законом; 4) остваривање
права из осигурања за случај незапослености; 5) осигурање за случај незапослености; 6) вођење
евиденција у области запошљавања у складу са Законом; 7) запошљавање у иностранству; 8) заштита
лица која се запошљавају у иностранству; 9) доношење решења о процењеној радној способности и
могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом; 10) подстицање запошљавања
особа са инвалидитетом; 11) професионална рехабилитација особа са инвалидитетом и 12) други послови
прописани законом, другим прописима. Статут Националне службе за запошљавање ( ,,Службени
гласник РС'', број 2/2010, 43/2011,16/2012 и 90/2015. ), члaн 9, ставови 1-2.
1589
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit., стр.201.
1590
1591
У погледу просторне и техничке опремљености, агенције морају задовољавати следеће услове, и то:
1. да има најмање две радне просторије, од по најмање 12 m² површине повезане вратима, од којих једна
служи као канцеларија за рад и пријем странака, а друга као чекаоница за странке; 2. да има санитарне
просторије; 3. да радне просторије у којима се обавља делатност запошљавања нису истовремено и
просторије за становање; 4. да радне просторије у којима се обавља делатност запошљавања нису
подрумске просторије; 5. да у радним просторијама постоји неопходна канцеларијска опрема за рад
запослених и пријем странака; 6. директан телефон/факс; 7. најмање један компјутер са интернет везом.
Правилник о просторним и техничким условима за рад Агенције за запошљавање, условима стручне
оспособљености запослених, програму, садржини и начину полагања испита за рад у запошљавању
(,,Службени гласник РС'', број 98/09, 100/12, 65/14 ,11/18 и 86/19- др.закон), члан 3.
У погледу стручне оспособљености, послове запошљавања могу обављати стручно оспособљена лица
која имају: 1. најмање средњу стручну спрему и 2. положен испит за рад у запошљавању. Како би
поменуте агенциje могле да раде, неопходно је да имају запослено најмање једно лице са високом
спремом које обавља послове запошљавања и које је пријављено на обавезно социјално осигурање у
Централном регистру обавезног социјалног осигурања. Правилник о просторним и техничким условима
за рад Агенције за запошљавање, условима стручне оспособљености запослених, програму, садржини и
начину полагања испита за рад у запошљавању(2009), члан 8.
318
запошљавању у земљи и иностранству; в) професионалне оријентације и саветовања о
планирању каријере; г) спровођења појединих мера активне политике запошљавања, на
основу уговора са Националном службом1592. Поменуте агенције немају дозволу да се
баве запошљавањем малолетника и лица на пословима са повећаним ризиком нити
могу за време штрајка, да посредује у запошљавању на пословима учесника штрајка,
осим ако није обезбеђен минимум процеса рада.
4.2.2. Активне мере запошљавања
Питања везана за проблеме запослености односно незапослености чине једно од

круцијалних питања за сваку земљу јер је ниво запослености, поред нивоа бруто
домаћег производа per capita, један од најзначајнијих индикатора ефикасности једне
привреде.1593 Како би појединци постали конкурентнији на тржишту рада- стицањем
нових знања, вештина и додатног образовања, што би проузроковало смањење
незапослености и већи износ уплаћених доприноса у фондове социјалног осигурања,
држава спрововоди активну политику запошљавања. Такође, наведеном политиком се
подстиче развој предузетништва услед: субвенционисања запошљавања незапослених
лица1594; ослобађања од плаћања пореза и доприноса одређени временски период1595;
1592
Дозвола за рад агенције издаје се за период од пет година и може се продужити, а по прибављеној
дозволи агенција се уписује у регистар надлежног органа, након чега може почети са радом.
Ради обављања послова запошљавања на одређеној територији агенција може образовати подручне
јединице, које морају испуњавати поменуте услове за добијање дозволе ( просторне и техничке
опремљености; стручне оспособљености запослених- између осталог, морају имати једно лице са
високом спремом). Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009), чланови 23,25.
1593
Вељко Радовановић, Маријана Максимовић, ,, Тржиште рада и (не) запосленост у Европској Унији и
Србији-регионални аспект '' ,Зборник радова Географскoг института ,,Јован Цвијић САНУ'', књига 60,
број 2, 2010, стр.63.
1594
Субвенције за запошљавање су средства која послодавац може да оствари за запошљавање
незапослених, и то: 1. на новоотвореним радним местима; 2. на упражњеним радним местима, ако се
ради о лицима која припадају категорији теже запошљивих лица, у складу са овим законом и Акционим
планом;
3. у другом случају утврђеном Акционим планом. Закон о запошљавању и осигурању за случај
незапослености (2009), члан 50.
1595
Послодавац - правно лице, предузетник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник,
који запосли ново лице има право на повраћај дела плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице,
исплаћену закључно са 31. децембром 2021. године. Уистину, износи наведених повраћаја нису мали , те
износе: 1) 65% ако је засновао радни однос са најмање једним, а највише са девет новозапослених лица;
2) 70% ако је засновао радни однос са најмање 10, а највише са 99 новозапослених лица; 3) 75% ако је
засновао радни однос са најмање 100 новозапослених лица.
Новозапосленим лицем сматра се појединац са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са
законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни
регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе
за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се
сматра приправником најмање три месеца. Закон о порезу на доходах грађана (,, Службени гласник РС",
бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010,
319
добијања одређених новчаних средстава и стручне помоћи приликом отварања
предузетничких радњи и осталих видова самозапошљавања1596 и др.
Према Закону у о запошљавању и осигурању за случај незапослености, мере
активне политике запошљавања су активности усмерене ка унапређењу запослености, и
то:1) у посредовању у запошљавању лица која траже запослење; 2) у професионалној
оријентацији и саветовању о планирању каријере; 3)субвенције за запошљавање; 4)
подршка самозапошљавању; 5) додатно образовање и обука; 6) подстицаји за
кориснике новчане накнаде; 7) јавни радови; 8) друге мере усмерене ка запошљавању
или одржању запослености, у складу са актом Владе. 1597
Професор Јашаревић наводи да би интегрална дефиниција активне политике
запошљавања могла да гласи: то су све друштвене активности усмерене ка повећавању
незапослености, везане за: 1) унапређење вештина и стручности лица без запослења; 2)
подстицање процеса налажења новог посла и 3) установљавање нових радних места.1598
С тим у вези професор Врањеш наводи да у Србији, као и у регионалним државама,
мере активне политике запошљавања су се чешће примењивале за привремено
смањивање незапослености (нпр. субвенције и јавни радови1599), него што се
незапосленима пружала могућност стицања знања и способности и информација
потребних за проналажење посла.1600
Надлежно министарство има и могућност да, путем предлога акционих планова,
из године у годину прилагођава примену ових мера захтевима производње и стварним
потребама на тржишту, будући да национални акциони план запошљавања, који Влада
утврђује на предлог министарства, постаје основни инструмент у годишњем циклусу
50/2011, 91/2011 - одлука УС, 7/2012 - усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 - одлука УС, 8/2013 -
усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 - испр., 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 -
др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени дин.
изн., 113/2017, 7/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 86/2019, 5/2020 -
усклађени дин. изн., 153/2020, 156/2020 - усклађени дин. изн. и 6/2021 - усклађени дин. изн.), члан 21в,
ставови 1,2,6.
1596
Подршка самозапошљавању јесу средства и стручна помоћ коју може да оствари незапослени који се
самозапошљава. С тим у вези самозапошљавање представља оснивање радње, задруге, пољопривредног
газдинства или другог облика предузетништва од стране незапосленог или удруживањем више
незапослених, као и оснивање привредног друштва уколико оснивач заснива у њему радни однос. Закон
о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009), члан 51.
1597
Друге мере се могу креирати на годишњем нивоу Акционим планом, у зависности од потреба
тржишта. Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009),члан 43, ставови 1-2.
1598
1599
Имајући у виду ограничене могућности за заснивање радног односа, законодавац је прописао да
Национална служба, на јавне радове, првенствено укључује теже запошљивог незапосленог и
незапосленог у стању социјалне потребе. Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености
(2009), члан 58,ставови 3.
1600
М. Врањеш, ,,Осигурање за случај незапослености и проблеми његовог финансирања'',op.cit.,стр.16
320
планирања активних мера запошљавања.1601 Стога се Националним акционим планом
промовишу мере које ће допринети лакшем проналажењу запослења, а нарочито се
води рачуна о теже запошљивим категоријама које се у великом броју случајева и
корисници новчане социјалне помоћи предвиђене Законом о социјалној заштити. 1602
На регионалном и локалном нивоу, велики значај имају покрајински и локални

национални планови запошљавања, који посредством различитих мера, саветовања и
субвенцнија, подстичу (само) запошљавања на нивоу територијалне
аутономије/локалне самоуправе, а исти морају бити у складу са националним акционим
планом.
4.2. 3. Пасивне мере политике тржишта рада
Како професор Врањеш наводи, пасивне мере на тржишту рада су у функцији

побољшања односно заштите материјалног статуса незапослених лица.1603 Тако,
пасивне мере запошљавања чине: новчана накнада, право на здравствено осигурање,
право на пензијско и инвалидско осигурање. Од свих тих материјалних права, новчана
накнада има највећи утицај на стопу запослености.1604 Код пасивних мера на тржишту
рада, акценат је на социјалном збрињавању незапослених лица, него ка проширивању
могућности запошљавања.1605 У земљама Европске уније издвајања за пасивне мере
(као % бруто домаћег производа) превазилазе издвајања за активне мере. Међутим, ова
разлика је израженија у случају земаља у транзицији, будући да се у пасивне мере
укључују и издвајања за подршку радницима који су остали без посла, јер су
предузећа у којима су били запослени приватизована или су у фази
реструктурирања.1606
Професор Јашаревић наводи да је глобални тренд померање акцента са пасивне
ка активној политици запошљавања, пошто се показало да друштво тако двоструко
добија- шири се могућност да се незапослено лице запосли и , с друге стране, смањује
1601
Љ,Ковачевић , ,,Основне новине у законодавству о запошљавању'',op.cit., стр.183.
1602
Филип Бојић, ,,Право на новчану накнаду за случај незапослености- актуелни проблеми и могућа
решења'' , Право и привреда, број 7-9/2014, стр.533.
1603
М. Врањеш, ,,Осигурање за случај незапослености и проблеми његовог финансирања'' ,op.cit., стр.18
1604
Ibid.
1605
С.Јашаревић,Социјално право, op.cit.,стр.202
1606
Гордана Марјановић, Владимир Михајловић, ,,Тржиште рада и политика запошљавања у ЕУ и поуке
за Србију'', у: Милена Јакшић, Весна Стојановић Алексић, Предраг Мимовић (редактори), Економско-
социјални аспекти прикључивања Србије Европској Унији, Економски факултет Универзитета у
Крагујевцу, Крагујевац, 2015, стр.107.
321
се материјална оптерећеност фондова.1607 Како су издвајања за пасивне мере виша у
односу на издвајања за активне мере, потребно је, где год је могуће, средства
намењена пасивним мерама преусмерити ка активним мерама. 1608 Јасно је да,
уколико се не посвети више пажње запошљавању и тржишту рада, и више средстава не
намени управо активним мерама, не може ни очекивати смањење стопе
незапослености.1609 Ипак, показало се да је најбоље када се оба вида политике
запошљавања комбинују. 1610
Док се активним мерама ефикасније стимулише
запошљавање, исто тако у периоду незапослености не сме се занемарити очување
социјалне сигурности радника и његове породице- на шта се делује пасивним
мерама.1611
4.3. Осигурање за случај незапослености
Осигурање за случај незапослености има своје корене у оснивању разних

удружења, агенција и благајни у оквиру професионалних удружења радника.1612 На
пример, у Енглеској је још 1562.године, у време краљице Елизабете, Законом о учењу
било предвиђено оснивање удружења (по принципу самофинансирања) које је пружало
помоћ чланству у случају незапослености, с циљем обезбеђења извесне помоћи
незапосленим лциима, док најзад није дошло до увођења осигурања за случај
незапослености.1613 С тим у вези професор Јашаревић истиче да се почетком ХХ века
уводи осигурање за случај незапослености (прво у Британији) и организовано државно
помагање у тражењу посла, како би се становништво заштитило од штетних последица
незапослености,.1614 Јашаревић наводи да је до тада запошљавање било препуштено
сналажењу самих радника, а само понегде су се поседовањем у запошљавању бавиле
многобројне приватне агенције или посредници, скупо наплаћујући своје услуге.1615
Системи осигурања за случај незапослености имају за предмет покриће једног
ризика који се за разлику од већине других ризика (болест, материнство, инвалидност,
несрећа на послу, итд.) не састоји од стања неспособности за рад, него од непостојања
1607
СЈашаревић,Социјално право, op.cit.,стр.202.
1608
Г. Марјановић, В. Михајловић, op.cit., стр.115.
1609
Ibid.
1610
СЈашаревић,Социјално право, op.cit.,стр.202.
1611
Ibid.
1612
1613
Ibid.
1614
С. Јашаревић, Социјално право, op.cit., стр.199.
1615
Ibid., стр.199-200.
322
прилике за радом. 1616 Како предметни ризик представља озбиљан проблем са којим се
суочавају појединци и Владе држава, у многим земљама је успостављено осигурање за
случај незапослености, као вид помоћи државе за превазилажење постојећег стања
незапослености. Тако, права која се по основу осигурања обезбеђују незапосленим
лицима могу бити следећа: 1) материјална- новчана накнада (као најзначајнија),
информисање о радним местима, посредовање запошљавању, професионална
оријентација, трошкови селидбе и 2) натурална- усмерена ка томе да се лакше
преброди период незапослености (обезбеђење хране, одеће, смештаја, здравствена
заштита).1617
У домаћем праву, права по основу обавезног осигурања за случај
незапослености су: 1) новчана накнада; 2) здравствено осигурање и пензијско и
инвалидско осигурање и 3) друга права у складу са законом.1618 Доприноси за
здравствено, пензијско и инвлидско осигурање су садржани у новчаној накнади и
плаћају се на терет корисника поменуте накнаде. Како би осигураник остварио право
на новчану накнаду, услед наступања социјалног ризика незапослености, поменуто
лице треба бити осигурано најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у
последњих 18 месеци, као и да поднесе захтев Националној служби за запошљавање у
року од 30 дана дана престанка радног односа или престанка осигурања.1619
4.3.1. Новчана накнада
Професорка Вуковић указује да су висина и дужина новчане накнаде регулисане

националним законодавством, која прописују обавезу претходне пријаве националној
служби за запошљавање, спремност да се прихвати ново запослење, минимално и
максимално трајање исплате.1620. У домаћем праву, новчана накнада се исплаћује
незапосленом у следећем трајању: a) три месеца, ако има стаж осигурања од једне до
пет година; б) шест месеци, ако има стаж осигурања од пет до 15 година; в) девет
месеци, ако има стаж осигурања од 15 до 25 година и г) дванаест месеци, ако има стаж
осигурања дужи од 25 година.1621 Накнаде за незапосленост ублажавају социјални
утицај отпуштања и размене рада, а политика тржишта рада касније ће помоћи
1616
Р. Лале, op.cit.,стр.32.
1617
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit, стр.201.
1618
Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009) ,члан 64, став 2.
1619
Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009) ,члан 68, став 1.
1620
Д.Вуковић, Социјална сигурност и социјална права, op.cit., стр.20
1621
323
отпуштенима да нађу нови посао 1622 , посредством активних и пасивних мера
запошљавања.
Према Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености поменуту
накнаду осигураник ће остварити ако је радни однос престао: отказом од стране
послодавца; престанком радног односа на одређено време, привремених и повремених
послова, пробног рада; услед стечаја и ликвидације и у другим случајевима
предвиђеним законом.1623 Mеђутим, запослени неће имати право на поменуту накнаду
уколико је дошло до споразумног престанка радног односа.
С једне стране, доктор Шуковић заступа становиште да су накнаде за
незапослене одраз социјалне свести и широко распрострањене потребе за
солидарношћу, које смањују мотивацију да се тражи посао.1624 Такође, Шуковић скреће
пажњу да уколико су накнаде обилне и нарочито ако су дуготрајне, незапослени
радници ће више времена трошити да нађу прихватљив посао, те се може десити да за
то време њихова знања застаре, чиме се значајно смањује могућност да се уопште
поново запосле.1625 Исти аутор наводи да је наведни феномен познат под називом
,,замка за незапослене", у коју највише бивају заробљени радници са нижим
квалификацијама и малим зарадама1626
С друге стране, професорка Ковачевић истиче да је извесна опасност да ће
постепено сужавање одговорности државе за заштиту од социјалних ризика угрозити
интересе осигураника, јер их излаже већем финансијском ризику, који у дужем
временском периоду може да постане неподношљив.1627 Професорка указује да се
поставке од којих законодавац полази1628, у извесном смислу, могу схватити и као
1622
Понекад се менаџерима људских ресурса може учинити да су заиста откази јасно решење проблема
вишка запослених. Међутим, на унутрашњим тржиштима рада великих компанија у
индустријализованим земљама још увек се ретко користе тзв.директна отпуштања. То је због спровођења
социјалног плана који обавезује фирме да осмисле алтернативе отказима. Такве алтернативе
(нпр превремено пензионисање) често се јавно финансирају или бар суфинансирају. Peter Auer, ,,Labour
market policy for socially responsible workforce adjustment'', Employment paper, Employment Sector,
Internatinal Labour office Geneva, 2001/14, доступнo на следећој адреси:
https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_emp/documents/publication/wcms_142339.pdf ,
приступљено: 23.03.2021.године, стр.9.
1623
1624
Д. Шуковић, op.cit., стр.89.
1625
Ibid.
1626
Ibid.
1627
Љ. Ковачевић, ,,Основне новине у законодавству о запошљавању'', op.cit., стр.185.
1628
Следствено томе, професорка Ковачевић наводи да се ratio legis редукције ( ,,рационализације“)
обима заштите која се обезбеђује у оквиру система осигурања за случај незапослености , између
осталог,објашањава : a) потребом подстицања незапослених да се интегришу у тржиште рада, уместо да
очекују социјалне престације и б) постојењем могућности да се средства која су „ослобођена“ умањењем
висине новчаних накнада и скраћивањем периода њихове исплате преусмере на финансирање активних
324
лицемерне, будући да је, услед недовољне привредне активности, тражња за радном
снагом хронично недовољна, каква год да су лична настојања незапослених да пронађу
запослење.1629. Стога, имајући у виду да су у Србији ниски издаци за накнаде за случај
незапослености- далеко испод просека западноевропских земаља1630 , незапослени се не
могу, истини за вољу, заробити у поменуту замку за незапослене, за разлику од
наведене категорије лица у развијеним европских државама.
4.4. Узроци и последице незапослености у Србији
4.4.1. Разлози велике незапослености1631 у домовини
Општи цивилизацијски напредак, глобална економија и конкуренција, као и

иновацијe проистекле из техничке и технолошке револуције утицале су, међутим, на
престанак потребе за многим пословима, за чије је обављање био ангажован велики
број, превасходно нискоквалификованих и неквалификованих лица.1632Истовремено је
дошло и до значајно гразвоја тзв. когнитивних послова, који захтевају
висококвалификоване раднике, који су у стању да се брзо и успешно прилагођавају
новим захтевима на тржишту рада (кроз процес целоживотног образовања илина други
начин).1633 На обим и ниво незапослености утичу, као најважнији, следећи фактори: 1)
степен привредног развоја; 2) карактеристике социо-економских структура
становништва; 3) политика образовања; 4) институционални систем; 5) правни систем а
посебно радно законодавство, 6) политика привредног и регионалног развоја; 7)
мера запошљавања. Ово тим пре што су потоње мере доступне и лицима која не испуњавају услове за
остваривање новчане накнаде или им је ово право престало (дугорочна незапосленост). Ibid., стр.184-185.
1629
Ibid.стр.185.
1630
Миле Врањеш, ,,Осигурање за случај незапослености и проблеми његовог финансирања'', Право и
привреда, број 1-3,2010, стр.18.
1631
У четвртом кварталу 2020. године број запослених износио је 2 920 900, а број незапослених 321 000.
Стопа запослености за дати период износи 49,7%, а стопа незапослености 9,9%. ,, Кретања на тржишту
рада у четвртом кварталу 2020.'' доступно на сајту Републичког завода за статистику:
https://www.stat.gov.rs/vesti/20210226-anketa-o-radnoj-snazi-iv-kv-2020/?s=2400,приступљено:
04.04.2021.године.
1632
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду, op.cit., стр.32.
1633
Наведене промене значајно су утицале на свет рада, чак, до мере да се у појединим сегментима
сектора производње и пружања услуга, традиционални модел организације рада почиње сматрати
превазиђеним. Уместо ове, предлажу се нове, другачије шеме организације рада, које претпостављају
већу слободу у извршавању престације рада и више прилика за делегирање овлашћења
запосленима.Ипак, ваља имати у виду и то да су, и поред начелно веће аутономије запослених у
извршавању престације рада, нека послодавчева овлашћења ојачала захваљујући, између осталог, и
развоју технологија које омогућавајуинтензивнију контролу рада запослених. Томе, нажалост, треба
додати и велику незапосленост, због које неки послодавци остварују много већи фактички утицај на
запослене него што их право на то овлашћује. Ibid.
325
политика запошљавања; 8) место синдиката у процесу одређивања зарада; 10)
способност привредног система да се прилагођава наглим променама у окружењу и
др1634
Висока незапосленост, која је проузрокована санкцијама, приватизацијом
друштвене својине, стечајом и ликвидацијом великих привредних друштава,
транзицијом, као и грађанским ратом (1991-1995), сукобима на Косову и Метохији
(1998-1999), НАТО бомбардовањем (1999), представља један од највећих економских и
социјалних проблема у нашој земљи. Тако се крајем прошлог миленијума Србија
суочила са распадом СФРЈ, великим миграцијама младих, углавном
високообразованих, људи у западноевропске и прекоокеанске земље ( ,,одлив мозгова''
), драстичним падом животног стандарда, посрнулом привредом и губитком посла
великог броја грађана. Свакодневни живот у Србији је тих година био у знаку рата на
просторима бивше СФРЈ, избеглиштва и избеглица, сиромаштва, криминализације,
кич‐културе друштва и његове контаминације по обрасцима ретрадиционализованог
система вредности.1635
Професор Радић истиче да је прелазак на тржишну економију болан, те да
изискује велике транзиционе трошкове и одрицања осиромашеног становништва.1636
Радић наводи да су генерације људи рођених и васпитаваних у једном систему
друштвених вредности принуђене (биле) да се прилагођавају новим, рационалним
решењима, често мање праведним са становишта сопствених могућности и
интереса.1637
Tреба имати увиду и чињеницу да је током деведесетих година прошлог века
дошло до повећања сиромаштва и измене структуре становништва, како због великог
прилива избеглица и интерно расељених лица, тако и због великог одлива млађих
генерација у иностранство и повећања учешћа старих, болесних и издржаваних лица, а
све ове промене јако утичу на понуду радне снаге, како квантитативнотако и
квалитативно, чему треба прилагодити стратегију за повећањезапослености.1638
У зависности од узрока постоје разни типови незапослености: 1. фракцијска или
нормална незапосленост (због повременог недостатка посла или отпуштања до којег је
1634
Нада Новаковић, (Дез)интеграција радничке класе друге Југославије, Институт друштвених наука,
1635
Н.Жунић, op.cit.,стр.214.
1636
Јово Радић, ,,Политика тржишта рада и стратегија запошљавања'' , Привредна изградња, 2005, vol. 48,
број 1-2, стр.82.
1637
Ibid., стр.83
1638
Д. Шуковић, op.cit., стр.95.
326
дошло услед привременог смањења обима пословања); 2. структурална незапосленост
(због неодговарајуће организације економије и радне снаге); 3. сезонска незапосленост
(када су послови везани за годишње доба) ; 4. технолошка незапосленост (условљена
новим технологијама, иновацијама и унапређењима производње); 5. циклична
незапосленост (изазвана кризом и пословним циклусима); 6. транзициона
незапосленост (због преласка друштва из једног друштвено-економског система у
други); 7. краткорочна незапосленост ; 8. дугорочна незапосленост.1639
4.4.2. Последице незапослености на здравље и квалитет живота грађана Србије
Незапосленост узрокује бројне економске и социјалне последице, које се

негативно одржавају на питање егзистенције и општег стандарда грађана. Међу њима
се истичу следеће: 1. неискоришћеност људских потенцијала; 2. одлагање економског,
стамбеног и социјалног осамостаљивања младих генерација; 3. пораст менталних и
других болести; 4. усложњавање извора и интензитета социјалних напетости и сукоба;
5. вишеструка социјална искљученост из система образовања, културног и политичког
живота, и др.1640
Утицај незапослености на живот незапослене особе огледа се и у губитку веза с
пријатељима и познаницима из професионалне сфере, губитку професионалног
идентитета, слабљењу радних, професионалних и социјалних вештина, испољавању
негативних психолошких стања, паду животног стандарда, осиромашењу, што
ограничава ресурсе тражења посла и учествовања у друштвеним активностима
(отежано запошљавање, финансијски проблеми, повлачење из радне снаге и сл.)1641
Доцент Бојић с правом тврди да стопе незапослености узрокују пад животног
стандарда становништва, што изазива пораст сиромаштва у једној држави. 1642 Бојић
наводи да незапосленост посредно утиче и на сиромаштво у старости, јер ако је
незапосленост дуготрајно стање, мање су шансе да осигураник испуни услове за
старосну пензију, који се односе на претходни стаж осигурања, те се његова
егзистенција доводи у питање по наступању социјалног ризика старости.1643
1639
С.Јашарeвић,Социјално право, op.cit., стр.201.
1640
Н. Новаковић, Раднички штрајкови и транзиција у Србији од 1990.до 2005, op.cit., стр.33.
1641
Иван Шијаковић, Драгана Вилић, ,,Незапосленост у савременом друштву :средишњи друштвено-
економски проблем'', Радови, том 2, издање 22, 2015, стр.12.
1642
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр. 181.
1643
Ibid.
327
Labor omnia vincit!1644 Labor omnia facit!1645 Незапосленост се негативно
одражава на здравље, квалитет живота и друштвени статус појединца. Немогућност
првог запослења и губитак посла смањују куповну моћ грађана и доводе до отежане
могућности задовољења егзистенцијалних потреба, што може узроковати и појаву
већег броја грађана-корисника социјалне помоћи. Услед немогућности првог/ поновног
запослења појединац се осећа бескорисно, понижено, скрајнуто на маргину друштва и
забринуто за нормалан живот. Како не могу својим радом допринети породици и
плаћању трошкова, њихово самопоуздање и самопоштовањe1646 се губе, а хроничан
стрес, појава обољења и/или губитак здравља представљају честе пратиоце1647
наведеног социјалног ризика. Следствено томе, његовим наступањем се доводи у
питање могућност покривања основних трошкова живота ( станарина, комуналија,
хране, одеће, огрева и сл. ), те се дугови и стрес повећавају, а кућни буџет смањује.
Тако, социјални живот представља reliquiae reliquiarum1648 како је сваки члан
породице ускраћен за неку жељену активност/предмет ( хоби, изласке, екскурзију,
омиљену храну, квалитетне обућу).
4.5. Карактеристике тржишта рада у Србији
1644
Рад све побеђује (латинска изрека).
1645
У раду је спас (латинска изрека).
1646
Према Розенбергу (Rosenberg) једном од најутицајнијих истраживача појма о себи, самопоштовање је
скуп мисли и осећања о сопственој вредности и значају, односно, глобални став који особа има према
себи као о целокупној личности. Биљана Миловановић Доброта, Марина Радић Шестић, ,,Однос
самопоштовања и социодемографских карактеристика ученика са лаком интелектуалном ометеношћу'',
Београдска дефектолошка школа, vol.23, број 1/2017, стр.10.
1647
Како наступање насловног ризика, неретко, доводи до хроничног стреса и озбиљног оштећења
здравља незапослених грађана, борба против незапослености мора бити немилосреднија! Треба имати у
виду да се ,,безазленија'' последица наступајуће незапослености- стрес, ,,на физиолошком плану
примећује у повећаној концентрацији неких хормона у крви, повећаној проводљивости коже, убрзаном
пулсу, повишеном крвном притиску, желудачаним тегобама, главобољи, стању хипертензије, а недавна
истраживања указују на то да би стрес могао негативно деловати и на целокупан имунитет организма. То
би значило да је стрес повезан и с болестима као што су тумори и алергије. Осим тога, у стању стреса
јављају се и неугодна осећања страха, беса, беспомоћности, те општи осећај нелагодности и
узнемирености.'' Анида Фазлагић, ,,Психолошки корелати постпарталне депресије'', Acta Medica
Medianae, vol. 50, број 4/2011, стр.63-64.
Следствено томе, ваљало би се подробније ,,позабавити'' са значајним проблемом у нашем друштву-
незапосленошћу.
1648
Остатак остатка ( латинска максима).
328
Тржиште рада у републици Србији карактеришу оштре разлике , које су посебно
наглашене између руралних уодносу на градска подручја, јужних и југоисточних
подручја у односу на северне делове земље, а концентрација радних ресурса како по
обиму и тако и по квалитету је најзаступљенија у великим универзитетским
центрима.1649 Иако се већ 60 година интензивно води политика равномерног
регионалног развоја и ради тога троше огромна буџетска средства, диспропорција
између развијених и неразвијених региона се повећава.1650
Регионалне разлике у привредном развоју препознате су од стране нашег
законодавца, те је Законом о регионалном развоју1651 ,,предвиђено успостављање
региона и области, али не као административних региона са правним субјективитетом,
већ као функционалних територијалних целина за потребе планирања и спровођења
политике регионалног развоја''1652. Такође је поменутим законом прописано оснивање
важних тела: националног савета за регионални развој, регионалних савета за
регионални развој и фонда за регионални развој, као и доношење важних развојних
докумената (национални план регионалног развоја, регионална развојна стратегија,
програми финансирања регионалног развоја и остала развојна документа из области
регионалног развоја ). Истини за вољу, од доношења наведеног закона није се значајно
побољшао економски положај ,,сиромашног'' југа и истока Србије , а циљеви поменутог
закона: свеукупни друштвено-економски разво; смањење регионалних и унутар-
регионалних диспаритетау степену друштвено економског развоја и услова живота, са
нагласком на подстицање развоја недовољно развијених, девастираних индустријских и
руралних подручја; развој конкурентности на свим нивоима; смањење негативних
демографских кретања и други,1653 нису остварени у одговарајућој мери.
1649
В. Радованoвић, М. Максимовић,op.cit.,стр.72.
1650
Миодраг Зец, ,,Српска парадигма-недовршене реформе и кључне диспропорције'', у: З.
Стојиљковић(ур.), Лавиринти транзиције,op.cit.,стр.83.На дан 31.12.2019.године, незапосленост лица на
1000 становника у Србији износила је 70. Међутим, ситуација није уједначена на нивоу целе територије
услед, значајних, регионалних разлика у економском, социјалном и културном развоју. Стога су
приказане следеће ,,бројке'' незапослених лица на 1000 становника, и то у : Тутину- 258; Белој Паланци-
172; Лебану- 168; Медевиђи – 166; Куршумлији-144 ; Лозници- 114; Нишу- 91; Шапцу- 57; Кикинди- 54;
Тителу- 47; Смедереву- 44. Док је ситуација најповољнија у престоници- 39 и српској Атини-39. Д.
Гавриловић (ур.) ,Општине и региони у Републици Србији, 2020, op.cit., стр.176-180.
1651
,,Службени гласник РС'', број 51/2009, 30/2010 и 89/2015- др.закон
1652
М. Јандрић, Д. Молнар,op.cit., стр.22.
1653
Осим горе наведених циљеви поменутог закона су и: развој економије базиране на знању,
иновативности, савременим научно-технолошким достигнућима и организацији управљања;
успостављање правног и институционалног оквира за планирање, организовање, координирање и
реализацију развојних активности; подстицање међуопштинске, међурегионалне, прекограничне и
међународне сарадње у питањима од заједничког интереса; ефикасније коришћење домаћих природних
ресурса и добара, као и страних ресурса, на републичком, покрајинском, регионалном и локалном нивоу.
Закон о регионалном развоју (2009) , члан 2, став 1.
329
Већина подручја наше земље суочава се са значајним демографским и
социјалним проблемима попут високог учешћа старих лица (старијих од 65 година),
високог нивоа регистроване, али и прикривене незапослености нарочито у подручјима
у којима је високи економски развој био базиран на индустријама које у процесу
транзиције нису могле пратити све оштрију конкуренцију на светском тржишту. 1654 У
структури незапослених лица у Србији доминирају радници са нижом стручном
спремом које је и најтеже поново запослити, а према проценту високообразованог
становништва Србија је у заостатку не само за просеком ЕУ већ и за земљама у
региону.1655
Запосленост зависи од тржишта рада, на ком људи ефективно могу да продају
свој рад.1656 Уместо стварања ефикасне тржишне привреде, покретања производње,
привредног развоја и повећања или барем одржавања постојећег нивоа запослености,
реформе су у Србији проузроковале потпуну деиндустријализацију и још већу
незапосленост праћену осиромашењем великог дела становништва Србије.1657
Истини за вољу, не може се очекивати побољшање стања на тржишту рада у
наредним годинама, уколико се постојеће не буде значајније променило, с обзиром да
наше друштво ,,красе'' следеће карактеристике: низак степен привредног развоја,
недовољно развијен институционални систем, неретко изналажење правних празнина
ради осујећивања примене законских одредаба иселективно примењивање закона,
издвајање више буџетских средстава политици пасивних мера запошљавања у односу
на активне мере, маргинализација синдиката, низак ниво високообразованих и њихове
масовне миграције у иностранство, неуједначен регионални развој (стварање
конурбације Београд-Нови Сад у наредним деценијама), централизацију државе ( ,,цела
Србија ради, само Београд1658 се гради'' ), као и тихо економско1659 и тужно
демографско1660 одумирање источне1661и јужне1662 Србије.
1654
В. Радoвановић, М. Максимовић, op.cit.,стр.68-69.
1655
И.Бераха, op.cit., стр.75
1656
П. Спикер, Социјална политика: теорија и пракса, op.cit.,стр.101.
1657
И. Бераха, op.cit., стр.63
1658
Од почетка XV века, када је деспот Стефан Лазаревић изабрао Београд за престоницу српске
деспотовине, па све до данашњих дана, поменути град је економски, социјални и културни центар
српске државе. У прилог томе, Гашпаровићева наводи да је деспот са свих страна сабрао најбогатије
људе и населио их у Београд – трговце који су имали пословне везе и капитал, занатлије да производе
његово тржиште. Како би привукао што већи број људи у Београд, деспот Стефан их је ослобађао работа
(зидања градова и других радова у корист владара), царина и дажбина везаних за њихово кретање по
земљи. Свако је морао добити „књиге са печатом“ да је становник тог града чиме су онемогућене
злоупотребе других деспотових поданика. Повластице које су важиле само за Београд, омогућавале су
трговцима да, прелазећи државне границе шире обим пословања и учвршћују везе Београда и Угарске.
Мере деспота Стефана прво су привукле у Београд Србе, деспотове поданике, затим дубровачке трговце,
330
4.5.2. Борба за профит послодаваца на уштрб грађана Србије
У домовини послодавци настоје да смање трошкове пословања ради остварења

већег профита, често на ушртб грађана, а у укупне трошкове радне снаге спадају:
зарадe запослених лица; порези и доприноси; административни напор и трошкови
послодавца поводом запослења; евентуалне отпремнине (реткост); остале накнаде и
давања запосленима на терет привредног друштва. Због сталне трке за профитом,
привредни субјекти врше константни притисак у циљу смањивања трошкова рада па,
дакле, и смањивања доприноса за пензијско осигурање.1663 Стога, смањење уплаћених
доприноса за пензијско осигурање запосленима негативно се одражава на квалитет
живота: а) запослених лица и чланова њихових породица услед неостваривања права на
пристојну зараду и немогућности покривања трошкова живота и б) старијих грађана
услед мање расположивости буџетских средстава за исплату пензија.
чија је делатност почетком XV века у Србији и онако била веома разграната и интензивна. Стела
Гашпаровић, Србија и Угарска од 1402. до 1460.године, докторска дисертација (необјављена),
Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд , 2016, стр.52-53.
1659
Док је просечна зарада у престоници, без пореза и доприноса у 2019.години, износила 68.140,00
динара, међу општинама са најнижим просечним зарадама издвају се: Сврљиг (36.359,00 динара) Гаџин
Хан (37.734,00 динара), Власотинцe (38. 004,00 динара), Бојник (38.095,00 динара), Врањска Бања
(38.709,00 динара) , Жабари (40.189,00 динара). Д. Гавриловић (ур.) , Општине и региони у Републици
Србији 2020 ,op.cit., 180-184.
1660
Период 1981-2011. године указује да је становништво Источне Србије, као и становништво Централне
Србије, било изложено процесу старења који се одвијао континуирано почев од младог становништва , с
тим што је процес старења у Источној Србији отпочео знатно раније него код становништва Централне
Србије. У посматраном периоду, удео младих до 19 година у Источној Србији се смањио са 24,5% на
17,9%, док се код становништва Централне Србије овај удео смањио са 27,7% на 19,8%. Удео младог у
укупном становништву Источне Србије 2011. године износио је 17,9%. Александар Кнежевић,
Историјскодемографске и етнодемографске основе развитка Источне Србије, докторска дисертација
(необјављена), Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013, стр. 241.
1661
На процес депопулације Источне Србије значајно су утицале миграције становника у инострантсво, у
другој половини ХХ века. С тим у вези Кнежевић указује да ,,у циљу решавања проблема све веће
незапослености становништва ондашње власти су донеле одлуку да ,отворе' државу према развијеном
делу света, односно да дозволе одлазак становништва на тзв. привремени рад (боравак) у иностранство,
што је искористио и велики део грађана Источне Србије, нарочито њеног северо-источног дела у коме је
поред српског, концентрисано и влашко становништво'' . Такође, Кнежевић истиче да према резултаима
пописа становништва из 2011. године, у укупно 17 општина Источне Србије удео становништва старијег
од 60 година износи преко 30%, што је за седам општина више у односу на 2002. годину. Ibid., 245, 249.
1662
Најстарији је Регион Јужне и Источне Србије, где је чак 27% становништва старије од 60 година.
Београдски регион са просечном густином насељености од 513 становника више од пет пута је гушће
насељен од осталих региона у Републици Србији. С друге стране, Регион Јужне и Источне Србије са 60
становника по 1 km2 најређе је насељена зона. Д. Гавриловић, Статистички годишњак Републике
Србије,2020, op.cit., стр.62.
1663
Интерес да се оствари профит је легитиман у савременим друштвима и бројни субјекти виде своју
предодређеност за „жетву“ значајних финансијских средстава од предлагане приватизације пензијских
система. Томе погодује и глобализација економских токова. Глобализација смањује суверинитет државе
у економској и социјалној сфери. Због сталне трке за профитом, привредни субјекти врше константни
притисак у циљу смањивања трошкова рада па, дакле, и смањивања доприноса за пензијско осигурање.
Вид. М.Димитријевић, op.cit., стр.107.
331
У нашој држави је недовољни број грађана радно ангажован, а још већи број
истих није запослен1664, што се негативно одражава на стабилност буџетских средстава.
Притом послодавцима није страно непријављивање радника услед ,,великих'' трошкова
радне снаге, а неретко прибегавају и исплати дела зараде ,, на руке''( тј. лично)
запосленом, како би плаћали мањи износе пореза и доприноса. Стога су честе ситуације
да послодавци приказују надлежним органима како њихови запослени остварују
минималну зараду, те исту исплаћују на рачуне запосленима, а заслужени ,,остатак''
зараде им надокнађују лично, ван законских регула, тј. ,,испод жита''. У наведеним
условима за заснивање радног односа на домаћем тржишту рада, превасходно
припадници млађе популација, али и остало радноспособно становништво, суочавају се
са следећим избором1665: a) напустити Отаџбину или б) остати у матици.
Доктор Шуковић наводи да непрестана конкуренција у снижавању трошкова
пословања има за последицу да су они са мање стручним или ,,погрешним" вештинама
и знањима осуђени на несигурна, маргинална радна места која су највише подложна
променама на глобалном тржишту.1666 Такође, Шуковић указује на чињеница да
живимо у доба које карактерише култура ,,унајми и отпусти", где идеја о ,,послу за цео
радни век" не важи више.1667
4.6. Одговор на незапосленост
1664
У домовини је 2019. године број незапослених лица износио 335 900, док је стопа незапослености
10,4%. Ова стопа код жена износила је 11,1% и већа је у односу на стопу незапослености мушкараца,
која износи 9,8%. Д.Гавриловић, Статистички годишњак Републике Србије 2020, op.cit., стр.69.
1665
На другој години Правног факултета из Основа економије, научили смо да прво начело економије
гласи:,, Људи се суочавају са избором''. Економска наука је ,пре свега, наука о избору, односно о
понашању људи уколико постоји избор. Најзначајнији избор са којим се појединци суочавају је онај у
погледу начина на који користимо време- најзначајнији ресурс са којим располажемо. Поред избора у
погледу времена, свако од нас доноси одлуке како ће употребити расположиви доходак.
Б.Беговић,М.Лабус, А.Јовановић,op.cit., стр.19.Истини за вољу, незапослени грађани нису суочени са
питањем како употребити расположиви доходак јер не остварују зараду.Пак и запослена лица- услед
ниских износа зарада- нису кадри дати одговор на поменуто питање, јер након подмирења основних
животних потреба, њихово стање на рачуну, неретко је у тзв. дозвољеном минусу.
У прилог наведеном ваља скренути пажњу на неславну регистровану запосленост према општини
пребивалишта у Отаџбини, током 2019.године . Тако, на 1000 становника број запослених износи 313. С
тим да је поменути износ највећи у привредном и културном центру државе- Београду, те износи 373, као
и у Новом Саду- 364. Неславна последња места заузимају Пчињка област- 237 и Рашка област- 238
запослених на 1000 становника . Д. Гавриловић (ур.) ,Општине и региони у Републици Србији 2020,
op.cit., стр.156, 159.
1666
Д.Шуковић, op.cit.,стр.91.
1667
Ibid.
332
На незапосленост се најчешће одговара на један од два начина: покушај да се
повећа потреба за радом, тако што ће се подстицати раст економије, креирањем нових
радних места или субвенцијама, или кроз рад са појединцима који нису запослени, кроз
образовање или обуку, подстицаје или примену одређених санкција.1668 Користи од
образовања су вишеструке и за појединца и за друштво, те на индивидуалном нивоу,
виши степен образовања омогућава већу зараду и смањује ризик од незапослености
током читавог радног века.1669
На нивоу друштва, улагање у образовање постаје кључна детерминанта
продуктивности и економског раста, из разлога што је само раст који се заснива на
техничкој и технолошкој супериорности, иновацијама и истраживању и развоју
дугорочно одржив а за то су потребни високообразовани и квалификовани радници.1670
Значај образовања, културе1671, памети и мудрости је изузетно велики (manifestum non
eget probationem1672), те о поменутом су говорили, још у давна времена, многи антички
мислиоци. У прилог томе, наводимо Платонов концепт праведне државе, којом
,,владају мудраци, бране је војници, за њу раде произвођачи, те на тај начин сваки од
ова три друштвена слоја испуњава своју дужност и себи својствену, посебну врлину,
чиме се остварује и заједничка, општа врлина- правичнност''1673.
Према доктору Шуковићу, основни узрок великог раскорака између понуде и
тражње су недовољна и застарела знања армије незапослених.1674 Такође, истиче да су
знања запослених, а поготово незапослених често застарела, јер се односе на застареле
технологије- што је последица великог технолошког заостајања Србије- те указује да је
реформа образовања, посебно средњег, веома ургентна, како би се понуда радне снаге
прилагодила тражњи.'' 1675
4.6.2. Начини усклађивања понуде и тражње за радним местима
1668
П.Спикер, Социјална политика: теорија и пракса,op.cit.,стр.101.
1669
И.Бераха, op.cit., стр.68.
1670
Ibid.
1671
У прилог томе, Исидора Секулић наводи ,, За културу је потребно учити стране језике, упознати
страни језик да постане доматерњи, јер то вам отвара врата у свет и друштво, то директно читање, то је
речник у џепу стално. Читање- то је култура, а школа- њен зачетак. Путовање- ето вам културе!'' М.
Милосављевић, op.cit.,стр.59.
1672
Очигледну ствар не треба доказивати (латинска изрека).
1673
Р. Љушић, op.cit., стр.712.
1674
Д. Шуковић,op.cit., стр.95.
1675
Ibid.
333
Како би се спречила висока стопа незапослености, држава би требало да оснива
нове смерове у средњим школама који би одговарали захтевима тржишта рада. На тај
начин би се млади, који не планирају наставак школовања, запошљавали и остваривали
зараде након завршетка средњошколског образовања. Како би млади нараштаји стекли
,,радно'' искуство, боље се оспособили за послове које ће обављати у будућности и
постали конкурентнији на тржишту рада, неопходно је развијати систем дуалног
образовања1676, који представља ,, модел реализације наставе у систему средњег
стручног образовања и васпитања у коме се кроз теоријску наставу и вежбе у школи и
учење кроз рад код послодавца, стичу, усавршавају, односно изграђују знања, вештине,
способности и ставови у складу са стандардом квалификације и планом и програмом
наставе и учења''1677.
Како су претходних година, у многим општинама на територији Србије, укинути
образовни профили занатлија и мајстора (столар, тесар, обућар, керамичар, варилац,
водоинсталатер, молер, зидар и сл.) и како је значајан број миграција квалификованих
радника у западноевропске земље, велика је тражња на тржишту рада за поменутим
занимањима, те неретко исте обављају приучени неквалификовани радници. Све то
проузрокује високе приходе наведених раднике, те неретко исти остварују веће зараде
од високообразованог кадра, односно ,, припадника угледних професија'' ( професора,
лекара, инжењера, судија)1678 . Следствено томе, неопходно је вратити укинуте
1676
У прилог томе Бераха наводи да је систем образовања, са једне стране, неадекватан и пружа само
теоретска знања без икаквих практичних вештина које одмах могу бити употребљене. И.Бераха, op.cit.,
стр. 67.
1677
Законодавац наводи следеће циљеве дуалног образовања : 1) обезбеђивање услова за стицање,
усавршавање и развој компетенција у складу с потребама тржишта рада; 2) допринос јачању
конкурентности привреде Републике Србије; 3) обезбеђивање услова за запошљавање по завршеном
образовању; 4) обезбеђивање услова за даље образовање и цело животно учење; 5) развијање
предузимљивости, иновативности и креативности сваког појединца ради његовог професионалног и
каријерног развоја; 6) обезбеђивање услова за лични, економски и општи друштвени развој; 7) развијање
способности за тимски рад и осећај личне одговорности у раду; 8) развијање свести о важности здравља
и безбедности, укључујући безбедност и здравље на раду; 9) развијање способности самовредновања и
изражавања сопственог мишљења као и самосталног доношења одлука. Закон о дуалном образовању (
,,Службени гласник РС'', број 101/2017 и 6/2020), члан 2, став 1,тачка 1; члан 4.
1678
Тако је у новембру 2020. године просечна зарада износила у: а) образовању- 61.572,00 динара; б)
здравственој делатности - 73.582,00 динара; в) правним и рачуноводственим пословима- 56. 216,00
динара; г) архитектонским и инжењерским делатностима; инжењерском испитивању и анализама-
67.025, 00 динара; д) стваралачким, уметничким и забавним делатностима- 51.858,00 динара; ђ)
делатности библиотека, архива, музеја галерија и збирки и остале културне делатности- 54.407,00 динара.
Просечне зараде предузетника и запослених код њих износиле су ,,само'' 31.344,00 динара. доступно
на:https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/HtmlL/G20211018.html, приступљено: 06.02.2021.године.
Наведену просечну зараду предузетника и запослених код њеих не можемо схватити као веродостојене:
a) уплата дела зараде запосленом ,,на руке'' и б) реална примања лица која обављају самосталну
делатност не можемо знати услед прикривања истих ради плаћања нижег пореза и остваривања разних
бенефиција (нпр. коришћење права на студенстки дом/ученичку стипендију лица, чији је тата
предузетник/свештеник/ адвокат, а мама домаћица).
334
образовне профиле у средњошколске установе и омогућити ученицима да користе
бенефите1679 који су прописани одредбама Закона о средњошколском образовању ради
стварања квалитетног кадра још у поменутом периоду како ,,школа омогућава
формирање зреле и одговорне личности, способне да доноси добро промишљене и
одговорне одлуке о властитој професионалној будућности и да их спроводи у дело'' 1680
Истини за вољу, улагањем у образовање остварују се користи и за ширу
друштвену заједницу тако што високообразовано становништво показује већу склоност
укључивања у друштвени живот земље, доприноси социјалној кохезији, очувању
здравља и смањењу криминала.1681 Следствено томе, треба тежити ка повећању броја
студената на тзв. перспективним факултетима, која образују кадрове за дефицитарна и
,,добро'' плаћења занимања (нпр.програмери, инжењери електротехнике, веб дизајнери
и др.). На тај начин би се значајан број млађаних грађана- свршених студентата
техничких и природних факултета - радно ангажовао на достојан начин, односно
закључењем уговора о раду, а не уговора о волонтерском раду/ уговором о стручном
оспособљавању и усaвршавању. Осим тога, поменута занимања услед високих
зарада1682 омогућавају квалитетан и пристојан живот, као и разне повластице
запосленима ( приватно здравствено осигурање,просторије за рекреацију, team building
дружења, рад од куће, конференције, семинари и сл.). Тако би се, с једне стране
успорило исељавање младих у иностранство, а с друге стране би се смањила
незапосленост и повећао износ средстава у фондовима социјалног осигурања.
4.7. Млади на тржишту рада
1679
Неопходно је поспешити: а) сарадњу са локалном самоуправом, јер иста укључује и сарадњу са
канцеларијама за младе у јединицама локалне самоуправе. б) програм студијске посете средњошколаца
у иностранство ; в) оснивање ученичких организација , које могу да се повезује и са организацијама ван
школе (Црвени крст, организација горана, планинара, извиђача и слично) и надасве, ученичког
парламента ; г) практичну наставу и професионалну праксу, које се остварују : у школи, код послодавца
или комбиновано делом у школи, а делом код послодавца, у складу са планом и програмом наставе и
учења ; д) оснивање ученичких задруга с циљем подстицања развијања позитивног односа ученика према
раду и професионалне оријентације, повезивања наставе са светом рада, развијања свести о одговорности
за преузете обавезе, као и развоја позитивног односа према тимском раду и предузетништву и др. Закон о
средњошколском образовању ( ,,Службени гласник'', број 55/2013, 101/2017, 27/2018- др.закон и 6/2020),
члан 19, став 1; члан 21а; члан 23, ставови 1-2; члан 30, став 1; члан 32.
1680
Закон о средњошколском образовању ( 2013), члан 15, став 1.
1681
И. Бераха, op.cit., стр.68.
1682
Тако је у новембру 2020.године просечна зарада у области рачунарског програмирања,
консултантских и с њима повезаним делатностима у Отаџбини је износила 166.677,00 динара. Док је
просечна зарада на нивоу целе Србије, у истом месецу, износила 60.926,00 динара. доступно
на:https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/HtmlL/G20211018.html, приступљено: 06.02.2021.године.
335
У богатим земљама америчког континента (нпр. САД) дугогодишње искуство
запослених послодавци посматрају као имовину радника , те неретко сматрају да су
старији радници „преквалификовани“, док млађе раднике виде као „флексибилније“.1683
С друге стране, на тржишту рада у Србији, положај обе категорије није
задовољавајући, те их карактерише отежано проналажење радних места са пристојним
зарадама, несигурност запослења, превлађујуће радно ангажовање у неком од
флескибилних облика запошљавања, неретко и обављање фактичког рада. Стога, две
старосне групе на тржишту рада у Србији су у посебно рањивом положају: млади
старости (15-24) и старији припадници радне снаге (50-64).1684 Како генерација младих
људи (омладина) као социјална скупина, има значајну улогу у савременом друштву
захваћеним брзим променама у којима су млади важни аспекти1685, у овом делу рада
посветила се значајна пажња млађаним становницима домовине.
4.7.1. Најчешћи облици запошљавања младих
Професорка Ковачевић-Перић наводи да је најподложнија форма за злоупотребу

радни однос на одређено време.1686 Такође, професорка истиче да су стажирање,
приправнички и волонтерски рад идеалан начин да се факултетско знање употреби у
пракси, и стекне неопходно радно искуство, али и да истовремено представљају
погодан терен за разне облике злоупотреба рада ових лица – нарочито кроз
прековремени рад.1687
Високообразовани, стручни и квалификовани млади људи, који су завршили
факултете на престижним државним високошколским установама у нашој земљи, услед
немогућности да пронађу запослење у складу са својим референцама и квалитетима,
принуђени су да посао потраже у иностранству где су њихове дипломе поштованије, а
знање цењеније. Kод првог запослења од младих се захтева радно искуство које они
нису имали прилике да стекну, посебно имајући у виду да концепт праксе и
1683
P. J.Cihon, J. Ottavio Castagnera,op.cit.,, стр.248.
1684
М. Јандрић, Д. Молнар, op.cit., стр.31.
1685
,,Омладина је постала предмет бројних социолошких, психолошких, педагошких, политиколошких и
других сродних истраживања. Правницима је, пак, остављено да се носе са омладинском деликвенцијом
као нарастајућим криминолошким проблемом у савременим друштвима '' , као и да се борбе са
незапосленошћу младих. М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit., стр.146.
1686
Слободанка Ковачевић- Перић , ,,Незапосленост младих'', Радно и социјално право,, број
1/2016,стр.123.
1687
Ibid.
336
волонтерског рада у Србији још увек није заживео.1688 Стога су исти принуђени да
обављају рад по основу уговора о волонтерском раду, уговора о стручном
оспособљавању и усавршавању1689, уговора о делу, уговора о привременим и
повременим пословима како би стекли радно искуство и извесна примања. Тако да су и
након завршетка школовања принуђени да неколико месеци/година буду издржавани
од стране родитеља. Обављањем рада по основу наведених уговора млади не остварују
права из радног односа, чак су и неретко изложена: а) ,,синдрому пуног стола''- великом
броју обавеза; б) свакодневном или 6-дневном вишечасовном раду; в)дискриминацији и
непоштовању.
Професорка Ковачевић- Перић наводи да се висока стопа незапослености међу
младим људима који траже свој први посао приписаје , пре свега, мањку
професионалног искуства и стручних вештина и , често, ограниченом приступу
понуђених послова. 1690
Послодавци нарочито имају у виду да су млади нараштаји
принуђени да своју биографију ( CV) испуне бројним ставкама, а пожељне референце
представљају претходно искуствои препорука релевантних особа на тржишту рада (
нпр. организатора волонтирања, принципала- адвоката или судије- за младе дипл.
правнике). Стога се не либе послодавци да искоришћавају незавидан и осетљив положај
младог грађанина1691, јер им је омогућено да ангажују бесплатну/слабо плаћену, а
веома квалитетну, радну снагу- пуну елана и жеље за учењем, доказивањем и радом.
Како су злоупотребе младих свеприсутне усталило се размишљање да је ,,сасвим
нормално'' да млади након завршеног високог образовања раде ван радног односа уз
срамотне накнаде, те да притом буду захвални својим надређеним лицима, што су им
1688
И.Бераха, op.cit., стр. 67.
1689
Након завршеног факултета млади често закључују уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању, а истим се не заснива радни однос, те послодавац може да закључи овај уговор са
незапосленим лицем ради обављања приправничког стажа и полагања стручног испита, када је то
општим актом (законик,правилник), предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. Уговор
може да се закључи са лицем које није приправник, а жели да се стручно усавршава и стекне посебна
знања и способности за рад у струци, односно да обави специјализацију, за време утврђеном програмом
усавршавања, односно специјализације. Лице на стручном усавршавању има статус волонтера, односно
нема право на накнаду или друга права (осим ако нешто друго није уговорено, али и ако је уговорена
накнада за рад током оспособљавања, односно усавршавања она нема карактер зараде- радни однос).
Послодавац има обавезу да плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање за случај повреде на
раду и професионалне болести. Б.Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном
1690
С.Ковачевић-Перић, ,,Незапосленост младих'', op.cit., стр.128.
1691
,, Мука је то синовче, веруј. Рођена те памет највише мучи. Шта си и ко си питаш се. И чија је
ћуприја питаш се. Не можеш да се разбистриш (...) А што је најгоре, не смеш ништа да кажеш. Можеш
да изгубиш главу, а да останеш смешан.'' Данко Поповић, op.cit., стр.44.
337
омогућили да стекну одређено искуство. O tempora, o mores!1692 Ипак наведни
послодавци представљају ,,доброжелатеље'' младим нараштајима јер им пружају
стицање преко потребног, искуства у послу ; контаката и познанстава, као и кретање у
интелектуалним круговима, али не и зараду са припадајућим доприносима, поштовање
и признање квалитета рада ( одн. признање да су били бољи од истих у њиховим
годинама). У најбољем случају млади обављају пробни рад, који у домаћем праву може
најдуже трајати шест месеци.1693
Уистину, треба имати у виду да је радно искуство веома драгоцено у периоду
глобализације, флексибилних облика запошљавања и тржишне привреде те да исто
представља ,,временски период провед на ефективном раду у радном односу или ван
радног односа (нпр.код волонтера; привремени и повремени рад у домаћем праву) у
обављању одговарајућих послова- истих (истоветних) или битно сличних (истоврсних)''
1694
. Стога се ваља помучити у младости, ради бољих шанси за напредовање у каријери,
односно будућих плодова рада, економски и социјалне сигурности. Per aspera ad
astra!1695
4.8. Миграције високообразованих грађана
Губитком своје државе 1459. године, српски народ се раселио широм света, миграциона
кретања током историје утицала су да данас у преко 50 земаља света на свим
континенатима, живе Срби и њихови потомци1696 , с тим у вези Црњански је писао да су
сеобе зла коб српског народа. Следствено томе, миграције су верни пратилац нашег
1692
Чудног ли времена, чудних ли обичаја! (латинска максима) .,,Крив сам што јесам, а треба да нисам./
Крив сам одавно / што стојим усправно и гледам у небо, уместо у траву. / Крив сам што се дрзнух против
кривде.'' Д. Ерић, ,,Пркосна песма'',op.cit., доступно на: https://www.prelepapoezija.com/prkosna-pesma.
1693
Закон о раду (2005), члан 36.став 2. Уговор о пробном раду , предвиђен је клаузулом уговора о раду,
има за циљ да послодавца увери у професионалну компетентност запосленог, али да омогући запосленом
да сагледа у којој мери му послови и радни задаци одговарају. Б.Лубарда, Радно право, расправа о
достојанству на раду и социјалном дијалогу,op.cit., стр.346.
1694
Ibid., стр.294.
1695
Кроз трње до звезда (латинска максима).
1696
У прилог томе говори податак да је током Велике сеобе (1690) за време Арсенија III Чарнојевића у
данашњу Мађарску насељено,по проценама између 60 и 70 хиљада Срба. В.Голубовић, op.cit., стр. 354.
338
народа кроз историју и време, те њихова актуелност не јењава ни у првој половини XXI
века, с тим да су исте у савременој Србији1697 захватиле велике размере.
Млади људи у чије је образовање држава новачано улагала годинама,
омогућивши им (делимично) бесплатно основно, средњошколско и факултетстко
образовања, принуђени су да својим квалитетом и знањем допринесу еконимском
расту развијених иностраних држава. Бележимо из године у годину неславне губитке
најобразованијих и најстручнијих људи услед: немогућности запослења у струци;
невредновања стечених диплома; рада са нижом стручном спремом; ниских зарада;
често неплаћеног приправничког (заправо, волонтерског) стажа; отежане могућности
напредовања и додатног усавршавања. Како појединац социјалну сигурност може да
оствари у заједници, те иста претпоставља претпоставку слободе 1698, услед
немогућности остварења исте у матици, горе поменути се неретко одлучују да радна
места и социјалну сигурност потраже занавек ван граница Србије- најчешћи су трајни
одласци из домовине. Тако, миграције становиштва се негативно одражавају на
поражавајућу демографску слику Србије и доприносе убрзаном процесу старења
становништва, услед чињенице да млади заснивају породице у иностранству или пак
напуштају земљу са члановима својих породицама. Миграције младих изазивају бројне,
веома комплексне ефекте са негативним предзнаком: полазећи од биолошког нестајања
становништва услед ниског и недовољног рађања, преко интензивирања старења, па до
социјалних и културних последица: економског назадовања локалних заједница,
образовног заостајања њихових становника, слабих шанси на тржиштима рада оних
који немају опцију емиграције као стратегије поправљања животног стандарда, до
социјалне и културне искључености, сиромаштва и продубљивања регионалних
диспаритета на релацији север и центар (метропола) и периферија земље.1699
1697
Демографи и надлежне институције процењују да се годишње из Србије исели од 20.000. до 35.000
становника. С тим у вези Републички завод за статистику износи следеће податке: процењен број
становника у Републици Србији у 2019. години је 6 945 235. Посматрано по полу, 51,3% чине жене (3 561
503), а 48,7% мушкарци (3 383 732). Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста
становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи -5,4‰. доступно :
https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20200701-procenjen-broj-stanovnika-2019/?s=1801. приступљено:
23.01.2021.год. Како немамо решење за горући проблем, грађани се одлучују напустити Отаџбини, те сем
кофера, носе и носталгију са саветом прокламованим у општепознатој и славној песми ,,Ово је Србија'',
који гласи ,, Проћи ћеш путеве дуге, видећеш крајеве друге, понеси одавде један цвет, нек' сви виде, нек'
зна цео свет.''
1698
1699
Мирјана Бобић, Милица Весковић Анђелковић, Власта Кокотовић Канизар, Студија о спољним и
унутрашњим миграцијама грађана Србије: са посебним освртом на младе, Међународнa организацијa за
миграције, Београд, 2016, стр.86.
339
4.8.2. Недовољно вредновање високог образовања као разлог миграција грађана Србије
у иностранство
Поред поменутих економско-социјалних разлога одласка , високообразовани

људи суочавају се и са другим проблемима који им онемогућавају да се запосле и
напредују у послу, тзв. људски фактор ( намештени конкурси, сујета и таштина колега,
удвориштво1700, пријатељске и рођачке везе)1701. Поменути стручњаци, са високим
етичким кодексом и моралним принципима, који своје успехе дугују дуготрајном и
тешком раду, не поседују ,,пожељне карактеристике'' за напредовање и успех у
каријери, као што су: низак ниво самопоштовања, полтронство1702, послушност,
подилажење1703, безрезервна оданост, велика трпељивост на неосноване критике,
разумевање и саветовање надређеног за разне недаће и породичне проблеме, обављање
разних пословних и приватних послова свог претпостављеног. С друге стране,
аморалне1704, недовољно образоване и мање компетентне особе, које се руководе
макијавелистичком максимом ,,циљ оправдава средство'' или пак старом народном
изреком ,,лепа реч и гвоздена врата отвара'', брже напредују 1705 негујући пријатељства
1700
,, Ђе издајник бољи од витеза? '' П.П.Његош, op.ci\t., стр.35. ,,Вековима су бизимени српски јунаци
давали своје животе у наизглед безнадежним бунама, устанцима и ратним походима'' . М.Марковић,
op.cit., стр.137-138. И данас младеж наставља путевима српских јунака и витезова- љубећи истину,
слободу и правду, не посезајући за љубљењем скута моћнијим од себе. Млађани се неретко опредељују
за ,,злу коб српског народа'', како вели Црњански за сеобе, јер : a) беже од проблема; б) немају тзв. везу
или препоруку за заснивање радног односа и/или б) настоје очувати достојанство, част и углед ( давно
заборављене вредности), као и остварити пристојне зараде за себе и своја поколења.
1701
Како вели Његош ,,не бојим се вражјега кота,/ нека га је ка' на гори листа, / но се бојим од зла
домаћега.'' П.П.Његош, op.cit., стр.40.
1702
У вези са тим, Селимовић наводи ,,a и сами смо криви што смо пустили да нас тару којекакви хрсузи
и никоговићи. Гледамо их с висока, постало нам свеједно, па се осилили, заборавили ко су. Али нека, не
бисмо се пробудили да су били паметнији’’ . M.Селимовић, Дервиш и смрт,op.cit.,стр.295.
Доктор Милојевић истиче да када полтронство постане масовно, тако да људи напредују не због својих
способности и резултата рада, већ на основу тога што су социјално вешти и привидно лојални,
организација, предузеће или шира заједница неће се развијати у складу са капацитетима које има.
Следствено томе, према шефу се полтрон поставља тако што му увек повлађује, показује да је
импресиониран његовим ликом и делом, док избегава и најмањи наговештај да се не слаже са шефовим
идејама и проценама. Док такво понашање прија шефу или вођи, оно иритира друге чланове групе.
Наравно, полтронова оданост шефу је лажна, јер када шеф постане бивши, она нестаје а замењује је
оданост према новом шефу. Преузето са сајта Политике, најстаријег дневног листа на Балкану , која
излази од 1904.године: http://www.politika.rs/sr/clanak/389289/Pogledi/Poltronstvo,
приступљено:12.01.2021.године. Зоран Милојевић, ,,Полтронство'', Политика, објављено:23.09.2017.г.
1703
Како веле наши стари ,,умиљато јање двије овце сиса'' . Грађани заборављају да је ,,стид семе свих
врлина''.
1704
Свако друштво има сопствени морал,зависно од сопствених потреба и услова . Морал увек садржи
норме које друштво сматра безусловно нужним за свој останак какво је: минимум норми неопходних за
опстанак . Сваки појединац само донекле и на другачији начин усваја моралне норме., те он тако ствара
свој лични морал, који се мање или више разликује од друштвеног. Р.Лукић, Основни социологије,op.cit.,
стр.282.
1705
Како веле народне умотворине ,, свак је себи најпречи, '' ипак се ,,новцу свуда клања'' , јер ,,злато не
збори а чуда твори''.
340
са својим старешинама1706, те се неосновано налазе на веома значајним функцијама и
положајима. Уистину, услед свог лошијег образовања и мање богатије биографије
поменутим лицима1707 не преостаје ништа друго до спремности да ради напретка у
каријери, доста ствари прећуте и пуно неоснованих критика не чују1708 , а све то на
штету високообразованог кадра (,,соколове поједоше врапци'')1709. Материјални и
нематеријални поклони ( нпр. рећи лепу реч, уделити комплимент, бити умиљат и пун
разумевања према шефовима, посвећивати им константну пажњу )1710 су вазда били
пут до жељеног циља. Поменута неправда ствара бунт у младом човеку, који се неретко
одлучује да срећу и запослење потражи ван граница Србије. Стога је потребно борити
се за њихов останак у домовини како би својим знањем допринели развоју Србије, као и
,, предвидети промене у технологији и организацији рада, те инвестирати у људске
ресурсе и обуку, јер вишеквалификована радна снага боље реагује на промене у
производњи и лакша је за интерни пренос''. 1711
1706
Изгледа да је часним и поштеним нараштајима суђено овакав ,,крст носити'' ! Следствено томе,
поменуто представља ,,тежак в' јенац , ал' је воће слатко! Воскресења не бива без смрти.'' П.П.Његош,
op.cit., 104.
1707
С тим у вези Бераха наводи да је систем образовања , са једне стране, неадекватан и пружа само
теоретска знања без икаквих практичних вештина које одмах могу бити употребљене, док је са друге
стране просек студирања у Србији 8 година након чега млади образовани људи :постају мање
интересантни послодавцима.1707 Чињеница је да већи део младих, не само што не поседују вештине
потребне тржишту рада, већ и често не владају знањима везаним за вођење и развој каријере, односно и
када поседују вештине не умеју да се пријаве на оглас за посао или се не сналазе у тестовима који су
саставни део процеса регрутовања.1707 И.Бераха, op.cit., стр. 67.
1708
У прилог томе наводим да ,, без труда нема задовољства'' , те да ,, није свако орач, ко се плуга држи'' ,
али скрећем пажњу да је у Србији вазда важило правило ,, вјешт гору ломи, а невјешта гора'' јер ,,ко
умије тому двије''. Неретко се у домовини, поштење изједначава са наивношћу, незрелошћу и надасве,
препреком за развој богате каријере.
1709
Поменуто представља , свеприсутну, деценијску појаву у нашем друштву, заступљену некада у већој,
а некад у мањој мери. С тим у вези блаженопочивши ,црногорско-приморски, митрополит Амфилохије
Радовић је кроз метафору и алегорију, казивао следеће: ,,Ми знамо да је у нашем народу увијек бивало и
вјера и невјера, и светолазаревске вјерности Оцу Небескоме и Његовом живоносном Јеванђељу и од Оца
небескога отуђења, који су увијек значили и братство и разбратништво. Они који су самовољством
престали да буду Христова браћа у Духу по оцу Небеском, нијесу могли остати истинска браћа ни по
дјелању на добро своје Цркве и свога народа, па ни по самој народности. Тако је било и остало до
данашњих дана. ''Митрополит Амфилохије, op.cit.,стр.6.
Како вели славни Ерић ,, Злонамерници/ сити и манитги/ све ми забранисте у рођеној земљи/ ал' не може
ми нико забранити/ да певам и да се смејем, умирући / а то се вама више не догађа/ ни кад свадбујете/ ни
кад вам се рађа./ Поштедите ме коца и конопца/ и разапните ме на врху планина/ као што су ваши
праоци/ мог праоца Исуса Христа Назарећанина.'' Д.Ерић, ,, Пркосна песма'', op.cit, доступно на адреси
:https://www.prelepapoezija.com/prkosna-pesma/
1710
Поменути климоглавци и њихови надређени заборављају да ,,не треба узимати поклона, јер поклон
заслепљује окате и изврће речи правима, заслепљује очи мудрима и изврће реч праведнима''. Вид.
С.Панов, Породично право, op.cit., стр.209, фн.527.
1711
Превенција је боља од лечења! Свакако да је поменуто лако изрећи, али је исто отежано спровести
у пракси, јер превенција захтева капацитет за активно управљање унутрашњим тржиштима рада и добру
основу предвидљивости, бар за континуираније облике структурних промена (као што су технолошке
промене и утицај глобализације). P. Auer, op.cit.,стр.4-5.
341
Такође, запошљавање посредством пријатељских и рођачких веза је присутно
деценија, те је постало укорењено, као врста обичајног права, а важи за ,, нормално''
поступање ( hode mihi, cras tibi1712- вазда било! ) . Стога се појединцима, неретко,
саветује одржавање ,,искрених'' родбинских и пријатељских контаката са запосленима
на високим положајима1713 услед могуће користи1714 од истих. Тако, нису ретки
случајеви расписивања конкурса само зарад испуњења законске процедуре и
правила1715 (forma legalis, forma essentialis)1716, а не због стварне воље да ,,бољи и
квалитетнији победи на конкурсу'' како је унапред одређено ко је persona grata. 1717
Јustitia omni auro carior1718 - некад било, сад се приповеда.
4.8.3. Отежана могућност напредовања младих
Професор Шундерић тврди да се не може се говорити о слободном појединцу,

нити се он, пак, тако може осећати ако није задовољио или ако не може да задовољи
потребе за социјалном сигурношћу.1719 Стога, он овај циљ не може да оствари као
1712
Данас мени, сутра теби (латинска максима).
1713
Народна изрека казује да је боље сув хлеб са поштењем него колач с непоштењем. Да ли је ипак
мудро на такав начин делати и живети данас? Или пак' се помирити и живети у складу са савременим
системом (не) вредности и послушати Мефистофелеса (ђаво), који вели: ,,Све је то навика, ништа друго. /
И дете испрва се мршти/на дојку, ал' не прође дуго/ а оно вуче да све пршти. / Кад мудрост узме вас на
груди, / и у вама ће сваког дана / све већма жеља да се буду, / све ће вам слађа бити храна. '' Јохан
Волфганг Гете, Фауст, Школска књига, Нови Сад, 2004, стр.85.
Да ли је најбоље ,,држати се (златне) средине'' јер су Бог и правда достижни, али спори? У прилог томе
Селимовић вели : ,,Зауставиће те на сваком кораку, огадиће ти сваки покушај, понудиће ти безброј
доказа да је најбоље ћутати, гледати из прикрајка. (...) Мудрост је кукавичка, очајничка, искуство је
корисно само за животно пузање. Одриче оно што јест, али му се не супроставља. Само неискуство и
лудост дају крила!'' М.Селимовић, Тврђава, op.cit.,стр. 344- 345.
1714
Садашњу цивилизацију ,,одликује'' ужурбана дијалектика,трка у (бес)мисао, нестрпљивост,
доминација експресије у односу на импресију, брз говор и утисци ( а мудраци говоре лагано), ,,висок
степен а низак ниво развоја'', површност, апотеоза привида и материјалног хедонизма ( духовне и
моралне неупитности и слабости), јединке су ,,скупи робови''- робови са богатом колекцијом формалних
права. С.Панов, Породично право, op.cit.,стр.129.
1715
Владика Николај вели ,, неправда једног човека, то је једна неродна година и Бог с поверењем ћути и
гледа. Понекад чека узалуд: Јуда остаје Јуда. Но често чека и дочека да неполодан воћњак доносе обилат
плод и да Савле постане Павле'' . Ibid., стр.387.
1716
Законска форма је битна форма (латинска максима). Следствено томе, ако се не задовољи форма коју
закон захтева, неће бити ни правног посла.
1717
Пожељна, драга, особа (латинска максима) Иако je Његош, давне 1847.године, у ,,Горском вијенцу'',
прокламовао да ,,бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака'', генерално гледано, разлога за
оптимизам нема довољно, али ваља мислити позитивно- то нам једино и преостаје. У прилог томе, чика
Јова Змај нам казује следеће стихове:
Шта си хтео'- куд си пошо? Мало нас је кој' би смели...
Тамо где се стићи мора! Aл' вас јака сила креће!
Зар је вера тако јака? Зар ко може стићи цели?
Увек јача од злотвора! Ко посумња никад неће! Ј.Јовановић Змај, Светли гробови, op.cit., стр.21.
1718
Правичност је од злата скупоценија (латинска максима).
1719
342
изоловани појединац ( да је то могао не би стварао друштену заједницу и преносио на
њу нека од својих природних права) а често ни као припадник одређене групе
(породице, предузећа), већ само као припадник организованог друштва.1720С тим у вези
потребно је пружити једнаке шансе за напредовање и развој каријере свим
појединцима, које би се заснивале на правилном вредновању диплома, стручности,
пожртвованости и посвећености (марљивом и вредном раду).
Осим што се суочавају са немогућности проналажења запослења у струци,
недовољном вредновању тешко стечене факултетске дипломе, обављању послова ван
радног односа (нпр. привремени и повремени послови, уговор о волонерском раду) или
флексибилним облицима запошљавања, неретко се млади након исцрпно стеченог
радног искуства и проналажења посла на неодређено време суочавају са отежаном
могућности напредовања. Следствено томе, млади и средовечни појединци неретко
долазе у додир са великом баријером тј. кочницом у њиховом напредовању- са
сујетним и надменим надређеним лицима ( шефовима, директорима, управницима,
менаџерима)1721 који отежавају могућност њиховог напредовања, не желећи да их
поменути угрозе1722 својим знањем и да им ,,преузму'' њихово радно место, као и углед,
поштовање и моћ ( уистину, сваки појединац је помало сујетан)1723. Ваља напоменути
да су ово изоловани случајеви, али ипак постојећи, који неретко представљају тас на
ваги,1724 приликом доношења одлуке млађаних да каријеру наставе ван граница
Отаџбине.
1720
Ibid.
1721
Ипак правда није реч јачега! С.Панов, Породично право, op.cit., стр.391. Млади су обично проблем за
старије, па старији кажу за младе да су ,,бунтовна генерација'' , ,, фрустрирана генерација'', ,,изгубљена
генерација'', а за младе кос нас на све то могло би се додати још и да су ,, (по) ратна генерација''.
М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit., стр. 147.
1722
,,Кроз каква друштва треба још проћи, / кроз какве људске видике, / кроз злоходнике, науке војнике,/
кроз шуме пошасниука, / кроз уши доушника, / треба још ићи уз раме дволичника, / с напасником
облачити самуре, / с цариником завлачити руке у мошње (кесе) / гледати пандуре како бију по кичми... ''
Миодраг Павић, ,,Научите пјесан'' , у: Љ. Бајић, М. Павловић, З. Мркаљ, Српски језик и књижевност за
четврти разред гимназија и средњих стручних школа, op.cit., стр.17.
1723
,,Што гојимо змију у њедрима?’’ П.П.Његош, op.cit., стр. 33.
1724
Како вели искрени пријатељ нашег ,све мање бројчаног, народа: ,,Отмено друштво не дозвољава
неком свом члану да се издигне изнад просека. Свим средствима настоји да препречи пут ономе ко се
осмели и пожели да иступи из његових редова. Ако је, пак, немоћно да га у томе спречи, прогониће га
сплеткама, чак и клетвама. Стога прави интелектуалци ове земље, а има их, и то много, не успевају у
Србији, па обесхрабрени напуштају борбу. Зато и најзначајнија места у администрацији и другде
најчешће заузимају људи без икакве вредности.'' А. Рајс, op.cit., стр.6.
343
Уместо да се марљиви, посвећени, образовани, поштени и стручни запослени
оспособљавају за обављање најзначајних и најодговорнијих послова1725( помоћу
додатних курсева, семинара, конференција, постдипломских студија, захтевних и
одговорних радних задатака) они су неретко запостављени, услед страха
надређених1726да ће их млађе колеге надвисити (homo homini lupus est)1727.
Претпостављени би требало да препознају посвећене и амбициозне колеге- орне за
напоран рад,1728 те да им пруже свесрдну подршку у њиховом грађењу каријере, а не
пак да их спутавају у развоју исте.
Угрожени појединци се представљају као саветодавци младим нараштајима у
складу са латинском максимом patientia rara virtus1729, што је често пропраћено
следећим реченицама: Млади сте, има времена за напредовање. Живот је пред Вама;
Само упорно радите и вредно истрајте ка свом циљу, резултат ће доћи временом.1730
Проблем је утолико тежи што су млади образованији, динамичнији и предузимљивији
од старијих, али их установљена структура друштвене моћи стално потискује на
маргине друштвеног живота: у раду и расподели, у политици и управљању друштвом, у
креирању елитне културе.1731 Поменуте кочнице у напредовању су пристутне широм
1725
Ипак је свет овај тиран тиранину, а камоли души благородној. Да млади знају ,,шта их јоште чека'',
многи- неспремни за хватање у коштац са проблемима- би почели паковати кофере , те би резервисали
авионску карту у једном смеру. Вид. П.П.Његош, op.cit., стр. 110.
1726
Ја нисам бог/ Само је он моћан толико/ да прашта/ само о њему не говори нико/да је слаб кад
опрости/ и да је кривцу саучесник/ и да је бабун (јеретик) кад кад помилује бабуна. (…) Нисам ни судија,/
њима је у руке закон дат / да суде; / ни џелат који веша, жеже, сече, /каменује кога.'' Д. Максимовић,
,,Тражим помиловање'' . op.cit., стр.89-90
1727
Човек је човеку вук (латинска максима). С тим у вези патријарх Павле је говорио: ,,За нас другог
избора нема: боље и мртав човек него жив нечовек. Јер човек и мртав, није мртав пред Богом живим.
Пред Њим је мртав нечовек и док хода и гази по овој земљи.'' Патријарх српски Павле, op.cit., стр.3.
1728
,, Будале су очима слијепе,/ који виде, а залуду виде.'' П.П.Његош, op.cit., стр.105. Истини за вољу,
присутно је отежано добијање специјализације у медицини, споро напредовање у државним органима и
институцијама, као и у привредним друштвима. Како вели Рајс:,,Интелигенција љубоморно пази да нове
и поштене снаге не прокрче себи пут. Чим неку открије, удара је по глави док не утоне у блато.
домаћинстава и праведније установиле потребе за дечијим додацима (...) Пошто је воде ниска осећања,
интелигенција' клечи пред новцем. Што више новца има неко, ма колико ма колико га нечасно стекао, то
га она више уважава и истовремено му завиди. Краљ новац господари вашом интелигенцијом. По њој,
човек све себи може дозволити под условом да има много новчаница у џепу. А.Рајс, op.cit., стр.11.
1729
Стрпљивост је ретка врлина (латинска максима).
1730
,, Ту смо грдно образ оцрнили / и од Бога дио изгубили.'' П.П.Његош, op.cit., стр.39.
С тим у вези Павловић каже,,Свуда се дигли борци против откровења/ и јашу велике коње, вребају крв,/
заседају праведнике и сваког ко се јави/ између човека и бога, на брвну. Куда ће они што се клоне звери?''
M.Павловић, op.cit., стр.17.У прилог томе Селимовић с правом тврди: ,, Ако одеш у хајдуке, зашто би се
на њих љутио? Ако их будеш мрзео, отроваће те зла воља уколико нешто не учиниш против њих. (...)
Ако заборавиш, могао би наћи извесну накнаду, сматрајући да си племенит, али они ће мислити да си
кукавица, и лицемер, и неће ти веровати. Бићеш искључен у сваком случају, а то је оно што не можеш да
прихватиш. Било би једино могуће решење:да се ништа није десило. М.Селимовић, Дервиш и смрт,
1731
344
света, али су својствене поднебљу брдовитог Балкана1732услед лошијег животног
стандарда и ниских зарада.
4.8.4. Улагање у знање као начин спречавања миграција
С обзиром да патриотизам, флоскуле и изливи љубави према отаџбини и

прецима ( тј. схватање да се остане на родној груди јер, према Шантићу, ,,сунце туђег
неба не греје ко' што ово грије'' 1733
) , нису могли да задрже младе људе- који су
одгајани на традиционалан начин и били мање образовани него данашња младеж- на
својим огњишта током друге половине ХХ века у економски стабилној СФРЈ 1734
, тек
данас не могу задржати млађане! Сходно томе у савременој Србији, патриотизам и
љубав према домовини1735 не могу бити довољан разлог за остајање истих у Србији
услед преовлађујућег (рационалног) становишта грађана да се од љубави не живи и да
,,сит гладном не верује''. Данас су миграције учесталије, због развоја иновација,
технологија и знања, као и услед олакшане могућности одласка у иностранство или у
највеће српске градове: Ниш, Нови Сад и надасве Београд1736, јер како је Душко
Радовић говорио ,,ко је јутрос имао среће да се пробуди у Београду, може сматрати да
је за данас довољно постигао у животу. Свако инсистирање на још нечему било би
1732
Ипак, ,,у добру је лако добар бити/ на муци се познају јунаци.'' П.П.Његош, op.cit., стр.27. Стога, ваља
нам послушати Павловића, који вели: ,, Браните се! Научите песму! / Уђите кроз гусле у мраморно око, /
певајте, орите се, појте/ и стојте мирно кад се зачује питање/ ко ће међу вама да затвори врата (...)
попевајте, коледајте / усред овог рата који сећање брише, / научите пјесан, то је избављење!''
M.Павловић, op.cit., стр.17.
1733
,,Грки су тамо залогаји хлеба/ гдје свога нема и гдје брата није.'' Шантић такође указује да би ваљало
бацити поглед по кршу и пољу како су свуда гробља наших прадедова. Алекса Шантић, ,,Остајте овдје''
,доступно на адреси: https://www.poezijasustine.rs/2017/07/aleksa-santic-ostajte-ovde.html, приступљено:
08.02.2021.године.
1734
Масовне сеобе српског сеоског живља у градове и иностране државе отпочеле су након стварања
ФНРЈ и аграрних реформи, које су веома погодиле сеоско становништво. Такође је на наведене
миграције утицала индустријализација и већи обухват становништва образовањем.
Тако је већ 1961.године у градовима живело 30 % укупног становништва Србије. Посебно се
неконтролисано развијао Београд, на чијим ободима су подигнута велика насеља која нису имала
елементарне услове за живот. За неколико година дојучерашња села надомак Београда постајала су мањи
градови. Године 1984. запослени у Београду чинили су 25 % свих запослених у Србији, односно 9,4 % у
укупној Југославији. Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit., стр.242.
1735
Ипак, отаџбину не представља само матична држава већ ,, и свуда гдје је српска душа која, / тамо је
мени отаџбина моја/ мој дом и моје огњиште''. Алекса Шантић, ,,Моја отаџбина'' у:Љ.Бајић,
М.Павловић, З.Мркаљ, Читанка, српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и средњих
стручних школа, op.cit.,стр.70.
1736
И ко је кадар да писањем каже какав је положај, изглед и лепота Београда! Овај ваистину од царских
градова најлепши је изглед имао. Београд беше један од великих древних градова и на красном месту,
као што много пута рекосмо, као мало где у васељени; уз то беше пространа изгледа, као крила лађа у
царском пристаништу, са свакаквим утврђењима и са (могућношћу) добављања разноврсне хране.
Константин Филозоф, ,,Житије деспота Стефана Лазаревића (одломак)'' , , у: М.Павловић, З.Мркаљ,
Читанка, српски језик и књижевност за први разред гимназије, op.cit., стр.207.
345
нескромно.'' Стога је крајње време почети делати и предузимати ваљане мере како би
млађани остали у домовини.
Како знање представља највећи капитал у савременом друштву и поспешује
економски развој државе и повећање БДП-а, неопходно је исто преносити са генерације
на генерацију, а не себично га чувати. Како је mors ultima ratio1737, неопходно је
пружити младим и средовечним људима веће могућност за доказивање и напредовање
у радном односу, који ће од претпостављених научити вештине обављања
најзахтевнијих послова, на ползу привредног друштва/ државног органа и целог
друштва.
Младима је неопходна подршка, јер није реч само о њиховом бољем животу, већ
и о будућности земље.1738 Управо најкометентнији и најобразованији кадар може
изнети обнову земље на својим плећима, а за то је неопходан континуитет успешног
пословања јавног и приватног сектора, и следствено томе, препознавање стручних,
посвећених и образованих младих нараштаја1739 који ће бити достојна замена својих
надређених. Требало би имати у виду да данас постоји велики број програма који
стипендијама и подршком у смислу информационих сервиса охрабрују мобилност
младих стручњака (попут програма ERASMUS, при Европској комисији, немачког
DAD, итд.), тако да одлазак постаје много доступнијинего што је то раније био случај
када су од пресудног значаја.1740 Стога нам ваља размишљати какву будућност ће имати
Србадија и ,,су чим ћемо пред Милоша и пред друге српске витезове''1741 ако изгубимо
младе и паметне, способне да допринесу привредном развоју домовине, повећању
средстава у буџетској ,,каси'' и надасве, већим износима социјалних престација за особе
код којих је наступио неки од социјалних ризика!
Како професорка Ковачевић-Перић истиче, непходно је ефикасно инвестирање у
образовање и обуке како би се одговорило на брзе промене потреба модерног тржишта
рада, а које треба да обухвати све секторе образовања почев од предшколског
образовања, узимајући у обзир и учење у неформалном и информалном контексту.1742
Генерација младих данас је образованија од својих родитеља, али старији држе
1737
Смрт је последња истина (латинска маскима).
1738
С.Ковачевић-Перић, ,,Незапосленост младих'', op.cit., стр.132.
1739
У прилог томе, Ћосић вели ,,идеје су за културне народе, а овде у овој сељачији, оне су сувушне и
фаталне. Овде је слобода право да хајдукујеш, да хараш, да заузимаш општинске утрине.'' Д.Ћосић,
op.cit., стр.41.Част је непозната вредност на берзи „интелигенције". Частан човек се сматра глупаком, а
цени се само онај који лукавством уме да окрене догађаје у своју корист. А.Рајс, op.cit.,стр.11.
1740
М.Бобић, М.Весковић Анђелковић, В.Кокотовић Канизар, op.cit.,стр.87.
1741
,, који живе доклен сунце грије.'' П.П.Његош, op.cit., стр.26.
1742
С.Ковачевић-Перић, ,,Незапосленост младих'' , op.cit.,стр.128.
346
привилегована радна места, боље су плаћени за исте послове, управљају
институцијама моћи, контролишу и усмеравају друштвене процесе и у целини имају
виши друштвени статус.1743
Инвестиције предстаљављају улагања у ресурсе, чиме се исти увећавају, па се
тиме, и да се ништа друго не промени, увећава производња и долази до економског
напретка.1744 Иако су се дуго времена инвестиције везивале искључиво за улагања у
капитал, данас је постало јасно да су поред ових, капиталних инвестиција, од велике
важности инвестиције у ,,људски капитал''- људско знање и способности.1745 ,,
Инвестиција у знање доноси најбоље камате''1746, тако да ,,omnia mea mecum porto’’1747.
4.9. Препоруке за побољшање положаја младих
Не смемо превидети чињеницу да су услед немогућности проналажења

запослења и/или остваривања права на пристојну зараду млади препуштени
финансијској подршци родитељи и на прагу четврте деценије живота. Следствено томе,
продужена младост ствара осећај незадовољства и нелагодности, те рађа бунт у младом
човеку који има пред собом ограничен број могућности: 1) помирење са постојећом
ситуацијом1748; 2) одлазак у иностранство1749; 3) борба за напредовање1750- константна
1743
1744
Б.Беговић, М.Лабус, А.Јовановић, op.cit., стр.33.
1745
Ibid., стр.33-34. Не смемо пренебрегнути да се ,,до новог знања, нових идеја и информација долази
инвестирањем времена, рада, новца'' .Слободан Марковић, Душан Поповић, Право интелектуалне
својине, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014, стр.24.
1746
Бенџамин Франклин (Benjamin Franklin,1706- 1790), амерички државник и научник, сматра се једним
од најзначајнијих личности у америчкој историји: уз Томаса Џеферсона аутор је америчке Деларације о
независности (1776), а 1787. имао је значајну улогу у усвајању Устава САД. Као физичар бавио се
проучавањем електрицитета, дао је низ проналазака: громобран, биофокална сочива. Био је и штампар,
књижар, новинар,посланик у Лондону и Паризу, као и гувернер Пенсилваније. Р.Љушић, op.cit., стр.992.
1747
Осим знања ништа нам друго није потребно- метафора; паментан човек све своје са собом носи, у
дословном значењу. (латинска максима)
1748
Укопавање је прави почетак старења, јер је човек млад све док се не боји да започиње. Остајући, човек
трпи или напада. Одлазећи, чува слободу, спреман је да промени место и наметнуте услове.
М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр. 232
1749
Међутим ни ситуација у Европској Унији није на задовољавајућем нивоу у области радног и
социјалног законодавства, као и по питању зарада, али је ,свакако, боља него у нашој земљи. ЕУ нема ни
минималну плату ни европски систем социјалног осигурања, те је иста прилично празна социјална
кутија, велики чамац са врло малим мотором. Последица је јасна: долази до великог јаза између
богатијих и сиромашнијих људи унутар саме државе- чланице ЕУ, као и између северних и јужних
држава чланица поменуте уније. R.Blanpain, op.cit., стр.7-9.
347
усавршавања, упис на постдипломсе студије, похађање семинара и додатних обука,
учење страних језика и 4) улазак у свет подземља и криминала- најбржи и најлакши пут
за стицање новца1751. Како би се предупредила могућност да млади постану део
криминогене структуре, потребно им је пружити шансу да искажу своје квалитете
обављајући послове у којима су најбољи и да за исте буду пристојно плаћени, јер ,,
млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од
њега направиш. Док је тај восак јоште мек, лако га можеш претопити,прелити и
преобразити'' 1752 .
4.9.2. Обезбеђивање достојних наследника - што ја почех ти продужи1753
Gloria discipuli, gloria magistri!1754 Сходно томе је потребно поступати у складу

са максимом да ,,није знање знање знати, већ је знање знање дати'' . Све то како би
ученик (млад и посвећен високообразовани појединац) надмашио свога учитеља
(директора, шефа, председника, професора, адвоката- принципала, судију, лекара
ментора и др) и оспособио се за обаљање најзахтевнијих послова и радних задатака
(нпр. извођење тешких хируршких захвата, вођење сложених судских процеса,
квалитетно заступање клијената као пуномоћник или бранилац- одн.као адвокат,
успешно преговарање са страним и домаћим инвеститорима, руковођење у привредном
друштву и сл.) . Или су то идеали млађаних грађана?1755 Управо поменути стручњаци
би требало (и јесу- у већини случајева) да буду значајна подршку младим колегама, која
ће им пренети своје богато знање и искуство јер исто представља res publica. Ваља се
присетити Џеферсоновог записа, у ком каже да: ,, Онај који прими идеју од мене,
1750
С тим у вези Селимовић вели ,,Тешко је док се не одлучиш, тада све препреке изгледају непрелазне,
све тешкоће несавладиве. Али кад се откинеш од себе неодлучног, кад победиш своју малодушност,
отворе се пред тобом неслуђени путеви, и свет више није скучен ни пун претњи'' . Ibid., стр.153.
1751
,, Он је хајдук робља свезанога, / он је бољи, е више уграби; / ја сам хајдук те гоним хајдуке, /
гласнија је моја хајдучија.'' П.П.Његош, op.cit., стр.62.
1752
Д,Обрадовић,op.cit., стр.30.
1753
Ј.Јовановић Змај, ,,Светли гробови'', op.cit., стр.19.
1754
Слава ученикова је слава учитељева( латинска изрека).
1755
,,А ко беху они диви Без њих нема више лета
Који су те напред звали, Над облаком мрака густа,
Који су те ојачали, Без њих би се малаксало,
Који су ти крила дали? Без њих би се брзо пало,
То бејаху идеали! Свет би био гроб без цвета.
Живот празан- младост пуста! ''
Ј. Јовановић Змај, ,,Светли гробови'', op.cit., стр.20-21.
348
добија знање, а да при том не умањује моје; као онај што пали своју свећу на мојој,
добија светлост не остављајући мене у мраку''1756.
Претходно наведено је неопходно да би се обезбедио континуитет успешног
рада у државним институцијама и привредним друштвима ( non omnia possumus
omnes1757), а што се посредно одражава и на економски развој државе и смањење
миграција високообразованог кадра. Иако non scholae, sed vitae discimus1758 , те
образовање доноси користи и друштву и појединицу , поставља се питање cui bono1759
држава обезбеђује (условно речено) бесплатно образовање младим нараштајима ако су
користи од истог делимично ограничене, због отежане могућности заснивања радног
односа, напредовања и коришћења знања истих. Вредновањем диплома и
запошљавањем младих сходно њиховим квалификацијама и вештинма, допринело
бивећој специјализацији и продуктивности рада, а поменута продуктивност , према
Фланагану (Flanagan), подиже економски раст, који има снажан утицај на побољшање
услова рада и радних права1760. Стога Фланаган закључује да политике напретка
побољшавају услове рада, а политике отворене трговине побољшавају раст. 1761
Реално гледајући, користи од ,,одлива српских мозгова'' имају (неправедно)
западноевропске и прекоокенаске земље које су добиле тзв. готов прозвод-
високообразоване стручњаке из разних области, у чије образовање нису уложиле ,,ни
динар/еуро'' . Поменути мозгови су веома расположени за рад, напредовање и додатно
усавршавање у наведеним државама ( које ,,прегледају у младежди зубе, да се ружа у
трн не изгуби и да не гине бисер у буниште''1762 ) , јер су мотивисан високим зарадама и
здравим, тј. нормалним, условима рада -каријерном напредовању сходно заслугама.
Професорка Ковачевић-Перић, с разлогом, истиче да уколико се не осмисли
стратегија дугорочног унапређења људског капитала али истовремено и отворе
могућности за продуктивно и креативно запослење, Србија ће се суочити са опасношћу
од повећања одласка тек образованих стручњака и квалификованих радника, пре свега
1756
Наведена реченица представља део запис америчког председника Томаса Џеферсона (1743-1826). Вид.
С. Марковић, Д. Поповић, op.cit., стр.22.
1757
Не можемо сви све (латинска изрека).
1758
Не учимо за школу, него за живот (латинска изрека)
1759
У чију корист? (латинска изрека)
1760
Robert J.Flanagan, Globalization and labor conditions: working conditions and worker rights in a global
Economy, Oxford University Press, Oxford, 2006, стр.84.
1761
Ibid. У савременом добу, доминантну улогу имају мултинационална предузећа, која из далеких
седишта, одлучују где ће инвестирати, коју ће технологију увести, где ће отворити радна места или
затворити привредна друштва, јер их могу преселити у друге земље у којима су услови за инвестирање
повољнији, Мултинационалне компаније гледају на свет као на прехрамбену продавницу, траже најбољу
понуду, супростављајући тако економске интересе држава. R.Blanpain, op.cit., стр.7-9.
1762
П.П.Његош, op.cit., стр.58-59.
349
у земље ЕУ.1763 Стога је неопходно гледати у будућности1764 и размишљати дугорочно
тј. на ваљани начин помати садашњост и , сходно томе, понашати се као да смо земљу
позајмили од потомака, а не као да смо је наследили од предака. Све то ради
проналажења достојних наследника - на чије знање држава може да се ослони,1765
односно којима може веровати- генерације која ће се ускоро, за неколико година,
пензионисати1766, као и значајнијег привредног раста и светлије будућности Србије. За
поменуто је потребна значајна подршка државе и надлежних институција, као и већа
буџетска издвајања у : науку и образовање; процесе запошљавања; оспособљавања;
усавршавања и напредовања (нпр. специјализације, семинари, конференције, научни
пројекти, научни радови) младог кадра јер је ,,образовање златни кључ слободе'' 1767.
Живот са родитељима услед нерешеног стамбеног питања, издржавање од

стране родитеља и након завршеног школовања и сл., последица су специфичних
околности које су узроковане општим сиромаштвом у друштву, високим процентом
незапослености, ниском стопом запослености младих и другим изазовима са којима се
суочавају млади људи у савременим глобалним токовима.1768 Стога, широко
распрострањена продужена младост представља значајан проблем у Србији услед лоше
економске ситуације, високе незапослености и немогућности осамостаљивања од
родитеља, те за собом повлачи армију незадовољних младих грађана. Како би се
постојеће стање променило, потребно је проблем решавати поступно, те спровести
,,дубоку и свеобухватну реформу система образовања како би се створили квалитетни
1763
.С. Ковачевић- Перић, ,,Незапосленост младих'', op.cit.,стр.128.
1764
С тим у вези професор Шундерић наводи да ,, социјална сигурност подразумева и одсуство страха у
погледу тога што може будућност донети''. Б.Шундерић, Социјално право,op.cit., стр.93.
1765
С једне стране, имамо младе високообразоване људе који су заслужили да се запосле, напредују,
добију специјализацију и/или стипендију, а с друге стране, видимо старије људе (преко 65 година), који
након пензионисања, настављају да обављају претходне послове ,,јер нема довољно квалитетног кадра''.
Неспорно је да су поједини лекари/научници/професори непроценљиво задужили друштво својим
богатим радом и залагањем, те је њихов допринос немерљив. Међутим услед ограничености животног
доба знање истих треба пренети на млађе нараштаје и додатно га обогатити (константним
усавршавањима,специјализацијама у појединим областима) - ради економског раста и повећање
продуктивности рада.
1766
На више старница пишем о неопходност дугорочног размишљања у области миграција ,
незапослености и образовања, стога ,, распредам нашироко једну сиромашну мисао,ценећи је као празан
бардак, кад се из њега ни кап више источити не може''. М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit.,стр.154.
1767
Џорџ Вашингтон Карвер (George Washington Carver, 1864- 1943), афроамерички ботаничар, научник,
проналазач и просветитељ.
1768
С.Ковачевић- Перић, ,,Незапосленост младих'', op.cit.,стр.113.
350
кадрови способни да одговоре захтевима тржишта рада'' .1769 Обезбеђивање високог
квалитета образовања и истраживања и већег броја високо образованих кадрова је
кључан предуслов иновација и привредног раста. 1770
Стога је неопходно остварити
већа заинтересованост и активније учешће државе и надлежних органа у решавању
једног од највећих проблема- миграције младих1771, како би се ,,одлив мозгова'' свео на
најмању могућу меру, тако што ће се младима пружити веће могућности за заснивање
радног односа и развој каријере, бесплатне стипендије за посдипломске студије,
дарежљивије финансирање научних и културних пројеката као и научних радова,
значајнији износи за обављање стручне праксе и отварања предузетничке радње (и
адвокатске канцеларије).
Уколико се држава у наредним годинама, не буде бавила горућим проблемима-
миграције и старење становништва, односно, одливом мозгова и ниским природним
прираштајем, прети нам демографска катастрофа и драстично смањење броја
становника! Неопходна је темељна реформа образовног система, која би одговарала
потребама тржишта рада, како би млади људи, након завршеног средњошколског и
факултетског образовања, олакшано пронашли запослење у струци. С тим у вези
професор Урдаревић истиче да би стварање друштвеног амбијента конципираног на
ефикаснијим институцијама и владавини права учинило прихватљивијим избор домаће
радне снаге да остану него да оду, а истовремено ће Србија постати пожељна
дестинација за стране раднике.1772
Накнаде за осигурање за случај незапослености би требало повећати како би
незапослена лица, у кризном и незахвалном добу живота- периоду ,,потраге'' за
заснивањем радног односа, могла да задовоље основне животне потребе. Тако би се
предупредила појава повећаног броја корисника социјалне помоћи и народних кухиња
услед чињенице да је запослење за велики број појединаца једини/ главни извор
прихода.
Како би се онемогућило ,,искоришћавање'' накнаде за случај незапослености тј.
коришћење исте без стварне жеље за потрагом запослења, прописана је обавеза
корисника новчане накнаде да се ,,лично јавља Националној служби ради
обавештавања о могућностима и условима запослења и посредовања у запошљавању
1769
И.Бераха, op.cit.,стр.75.
1770
Ibid.
1771
,, Хиљаду сам плећах оглодао/ али ове не виђех несреће.'' П.П.Његош, op.cit., стр.80.
1772
Б.Урдаревић, ,,Анализа основних узрока миграције радне снаге у Републици Србији’’, op.cit., стр.27.
351
сваких 30 дана, у складу са индивидуалним планом запошљавања''1773. Такође је страх
од злоупотребе наведене накнаде неоснован, имајући у виду да је законодавац
предвидео генерално кратко уживање исте- у зависности од стажа осигурања, као и да
су износи поменутих надокнада на незадовољавајућем нивоу -недовољни да покрију
основне трошкове живота. Како би буџетски издаци за нове кориснике социјалне
помоћи/народне кухиње били знатно били већи од повећаних износа новчане накнаде
за случај незапослености и како је поменута накнада ограниченог трајања,те њено
повећање неће представљати велики расход, не постоје ваљани разлози да се поменута
накнада не увећа
Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи представља мисао великог
Доситеја прокламовану пре више од два века, која се није, у значајној мери,
примењивала до данашњих дана (последице сносимо деценијама: многобројне
миграције, старење становништва, ниски износи социјалних престација, низак
природни прираштај, дисфункционалне породице, поремећен систем вредности,
незавидан друштвени положај младих и сл.). У складу са тим, младе ће задржати
поштовање права из радног односа, већи износи зарада и висок животни стандард,
активније учешће државе у усклађивању породичних и професионалних обавеза, већи
износи финансијске подршке породици (са/без деце), вредновање диплома, пружања
могућности запошљавања, напредовања и додатног усавршавања
Стога је неопходно радити на побољшању положаја млађаних и подстицати их
да остану у својој домовини1774, како би и положај старијег дела становништа био на
,,пристојном нивоу'' ( јер се из зараде радно активног становништва обезбеђује
заслужене пензије нашим најстаријим грађанима, те се одржава целокупан систем
социјалног осигурања на ,,пристојном'' нивоу). Сходно томе, уколико се настави
масовни одлив грађана из Отаџбине, систем социјалног осигурања биће пред
колапсом, а да би се исти одржао, законодавац ће бити принуђен да пропише
ригорозније законске одредбе у вези са остваривањем права из социјалног осигурања.
Такве строжије одредбе (нпр. одлазак у старосну пензију са 68 или 70 година) би
представљале Драконске законе за наше грађане! Стога, alea iactа est1775, те ће у
1773
1774
,,Само једна љубав не чили у пари/пролазности; само једна се не мења; / само своја земља не лежи у
бари/ досаде; и поред свих искушења,/ све се више воли што се већма стари. ‘’ С. Пандуровић, op.cit., стр.
107.
1775
Коцка је бачена (латинска максима).
352
наредном периоду, време показати, који су избор начинили (односно какву су мудру
одлуку донели) надлежни органи и законодавац.
353
ДЕО СЕДМИ
СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ КОЈИ ПОВЕЋАВАЈУ ТРОШКОВЕ

ИЗДРЖАВАЊА ПОРОДИЦЕ
1. Издржавање породице
Ревидирана европска социјална повеља, у намери да се обезбеде неопходни

услови за пун развој породице, утврђује економску, правну и социјалну заштиту
породичног живота таквим средствима као што су социјалне и породичне повластице,
пореске обавезе, обезбеђивање породичног смештаја, повластице за новосклопљене
бракове и друге одговарајуће мере.1776 Наступања насловног социјалног ризика
проузрокује повећање трошкова издржавања породице. Услед рођења детета родитељи
се суочавају са повећаним трошковима живота, који расту са одрастањем и
образовањем детета/деце. Како рођење детета тражи додатна средства за издржавање
породице, наступањем предметног социјалног ризика родитељи стичу право на
,,периодичне социјалне престације, особене врсте и назива, периодичне социјалне
престације''1777.
Програми подршке и помоћи породици и деци представљају значајан део
система социјалне сигурности у готово свим развијеним земљама.1778 Циљ разноврсних
програма помоћи је покривање ризика сиромаштва и додатних издатака због подизања
деце.1779 За разлику од домаћег породичног права које изучава издржавање породице
као право и дужност њених чланова1780, те предвиђа да одрицање од права на
1776
Ревидирана европска социјална повеља (Revised European Social Charter), 1996, члан 16. На породицу
се одувек, а нарочито у време великих друштвених промена, гледало као на тачку ослонца и веома важно
прибежиште за појединца. Милан Почуча, Далибор Крстинић, ,,Значај функционалне и одговорне
породице за време пандемије COVID-19’’, Култура полиса, година 17, 2020, стр.167.
1777
1778
Д. Вуковић, Социјална сигурности и социјална права,op.cit., стр.20.
1779
Ibid., стр.20
1780
Породични закон (2005) , члан 8, став 1.
354
издржавања нема правног дејства1781, социјално право се бави изучавањем издржавања
породице као социјалног ризика услед чијег наступања се повећавају трошкови живота.
Како професорка Ковачевић наводи, упућивање на национално законодавство
приликом дефинисања осигураног случаја подразумева да су државе уговорнице
Конвенције број 102 слободне да у својим правним прописима определе услове под
којима се сматра да је дете издржавано, као и број деце за коју ће бити обезбеђене
загарантоване предстације.1782 У смислу поменуте конвенције, дететом се сматра лице
које је млађе од узраста којим се завршава обавезно школовање или лице млађе од 15
година, како буде прописано.1783
Права у систему породичне заштите веома често представљају део опште
популационе политике, па отуда нису ретки случајеви да се додатак на децу посматра
као мера подстицања природног прираштаја.1784 Према Закону о финансијског подршци
породици са децом,породице уживају следећаправа: 1) накнада зараде, односно накнада
плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са
рада ради посебне неге детета; 2) остале накнаде по основу рођења и неге детета и
посебне неге детета; 3) родитељски додатак; 4) дечији додатак; 5) накнада трошкова
боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 6) накнада
трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са
инвалидитетом; 7) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу
корисника новчане социјалне помоћи; 8) регресирање трошкова боравка у
предшколској установи деце из материјално угрожених породица.1785
Како су поменута права од општег интереса, о њиховом обезбеђивању стара се
Република Србија, док се о обезбеђивању права регресирање трошкова боравка у
предшколској установи деце из материјално угрожених породица стара локална
заједница. Уколико АП Војводина или јединица локална самоуправа имају
1781
Породични закон (2005), члан 8,став 2. Законско издржавање јесте облигација између законом
одређених поверилаца и дужника, која може да буде варијабилна у погледу обима испуњења ( дужник,
зависно од својих финансијских могућности, може да буде обавезан судском одлуком да подмири све
или неке потребе дужника алиментације), времена испуњења ( на неодређено време, када судска
алиментациона одлука не садржи одредницу о временском трајањеу ове обавезе, већ је трајање обавезе
одредиво постојањем законских услова који конституишу ово право, или на одређено време, када се
самом судском одлуком или законом одређује и временско трајање обавезе алиментације) и у погледу
начина испуњења обима алиментације ( према Породичном закону, правило је да се издржавање даје у
новцу осим ако се поверилац и дужник не споразумеју другачије). С.Панов, Породично право, op.cit.,
стр.293.
1782
1783
Ibid.
1784
1785
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017) , члан 11, став 1.
355
финансијска средства, поменуте могу утврдити и друга права, као и већи обим права од
права утврђених Законом о финансијској подршци породице и повољније услове за
њихово остваривање.1786 Битно је истаћи да поменута права не могу бити предмет
обезбеђења1787 или принудног извршења1788, како се не би угрозила егистенција чланова
породице који остварују наведена права, као израз законодавчеве и друштевене свести
о значају породице.
1.2. Право на родитељски додатак
Закон о финансијској подршци породицама са децом из 2002. године је

предвидео право на родитељски додатак који је мајка могла остварити за друго, треће и
четврто дете по реду рођења.1789 Право на родитељски додатак за прво дете није било
предвиђено. Тумачења која су тада била актуелна, заснивала су се на следећим
ставовима: 1) мотивација за рођење првог детета у суштини представља потребу људи
да се остваре у родитељској улози, те није директно повезана са материјалним
приликама, тј. да родитељи рађају прво дете без обзира на финансијску ситуацију и 2)
жене које не рађају прво дете то не чине због разлога материјалне природе, већ су
узроци повезани са проблемима друге врсте (психолошки, здравствени, социјални), те
их новчана накнада ове врсте не би могла подстаћи на рађање. 1790 Једна од
претпоставки на којој се заснивала идеја да се уведе родитељски додатак и за прво дете
јесте да ће то имати позитиван ефекат на демографска кретања, тј. да ће утицати на
раније рађање првог детета, те је наведено право обухваћено изменама поменутог
Закона из 2005.1791
1.2.1.Услови за остваривање права на родитељски додатак
1786
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017) , члан 11,став 4.
1787
1788
Закон о извршењу и обезбеђењу( ,,Службени гласник РС'' , број 106/2015, 106/2016- аутентично
тумачење, 113/2017- аутентично тумачење и 54/2019) , члан 257,став 1, тачка 5.
1789
Ј. Танасијевић,op.cit., стр.127.
1790
Ibid.
1791
Ibid. Социолошки је и друштвени проблем то што у урбаним друштвима ( а нарочито код нас данас)
психо- физички зрели млади људи, биолошки спремни за рађање деце, не могу да их подижу- јер су још
увек издржавани од својих родитеља. Они имају нека политичка права, али веома мале стварне изгледе
да се као млади економски осамостале. Зато и њихова генерацијска и људска права, као и многа друга,
често остају само декларативна. М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit., стр.147.
356
У домаћем праву, родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и
четврто дете, ако иста поседује држављанство Републике Србије и има пребивалиште у
нашој земљи. Такође, поменуто право може остварити и мајка која је страни
држављанин и има статус стално настањеног странца под условом да је дете рођено на
територији Републике Србије.1792 Како би се остварило право на родитељски додатак
неопходно је: а) да се мајка непосредно брине о детету за које подноси захтев за
исплату додатка и да је исто вакцинисано; б) да деца претходног реда рођења нису
смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата
на усвојење и да су иста вакцинисана; в) да мајка није лишена родитељског права у
односу на децу претходног реда рођења.1793 Међутим, право на родитељски додатак
може остварити и отац детета, уколико је мајка: а) страни држављанин; б) преминула;
в) напустила дете; г) лишена родитељског права и д) из објективних разлога спречена
да непосредно брине о детету.1794
У домовини припаднице женске популације које се у већем броју пута остваре у
улози мајке1795 налазе се у неповољнијем положају у односу на друге како су изложене
1792
1793
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017),члан 22, став 5.
1794
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017) ,члан 22, став 8.
1795
Како је љубав мајке према детету највећа, најнесебичнија и иста представља најзначајнији дар од
Бога, ваљало би посветити мало позорности истој. Мајка нас је родила, одгајила, васпитала, бдила
ноћима над нама и годинама припремала за сва животна искушења, недаће и тескобе. Стари нам веле да
Бог није могао бити свугде па је створио мајку. С тим у вези Ђура Јакшић говори о љубави детета према
(преминулој) мајци на веома сензибилан начин: ,, Много је дана, много година, /Много је горих било
истина; / много ми пута дрхташе груди, / много ми срца цепаше људи/, много сам кајо, много грешио, / и
с хладном смрћу себе тешио; / Многу сам горку чашу попио, / Многи сам комад сузом топио… / О, мајко,
мајко! / о мила сени! / Откад те, мајко, нисам видео, / Никаква добра нисам видео...'' Ђ.Јакшић, ,,Поноћ'',
op.cit., стр.83.
О највећој љубави- мајке према деци- на свету, говори народна балада Хасанагиница, у којој верна љуба
бива осрамоћена и неоправдано истерана од стране муже, Хасан-аге. Насилни одлазак од петоро деце и
удају за нежељену особу доживела је трагично, те се ,,с душом раставила/ од жалости гледајућ сироте
(своју децу)''. ,,Крњевићева је преко сижеа, уз карактер Хасанагинице везала три равни баладе
осрамоћена жена, раздвојна мајка и трагична невеста. Мајка петоро деце не мисли да ће је неко опет
сматрати за удају, а ако је сматрају она то неповратно више није.'' Arnela Fazlić, Komparativna analiza
Hasanaginice i Pomrčine krvi’’, završni magistarski rad, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo,
2020, стр.9. доступно на адреси:https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/kob/Arnela-Fazlic.pdf,
Вазда је било када ,,мајка храни детете издашна је као небо, а кад деца хране мајку, броје сваки дан''.
Како вели народна пословица,, Лако је себи наћи друга, али је тешко деци наћи мајку.'' Ипак су ретке
лепе, кротке и честите, ка' шта вели Мандушић за снаху Бана Милоњића, коју је снивао у чувеном сну
Вука Мандушића: ,, Тужи млада, за срце уједа, / очи горе живје од пламена/ , чело јој је љепше од
мјесеца, и ја плачем ка мало дијете./ Благо Андиј' ђе је погинуо/ дивне ли га очи оплакаше, / дивна ли га
уста ожалише.'' П.П.Његош, op.cit., стр.66. Често су поменуте особине наметане женама, те су
свеприсутене биле у свакодневном животу, али и у књижевности- поезији и прози, а надасве у еписким и
лирским песмаама. Тако да је Јелица госпођа, жена сталаћког Војводе Пријезде више волела с њим
погинути , ,,нег' љубити на срамоту Турке''. С друге стране, ,,помало је такијих јунака , ка шта бијеше
Страхинићу Бане'' који је својој неверној љуби опростио превару са турским јунаком Влах Алијом, која
се у Срба тог доба кажњавала смрћу.
357
непосредној дискриминацији јер се родитељски додатак остварује само за четворо деце.
Иако надлежни органи, институције и владајуће структуре предвиђају да је један од
главни циљева наше државе ,,борба против беле куге'' и повећање природног
прираштаја, мајке које испуњавају наведене, жељене, циљеве су санкционисане (због
неостваривање права на дечији додатак за више од четворо деце). Уместо да се
поменуте мајке награде већим износима родитељског додатка и да осталим родитељима
послуже као светли пример, оне се на поменути начин кажњавају, те се родитељи
излажу значајним трошковима издржавања вишечлане породице.
Брига о великом броју деце1796 изискује доста посвећености, пажње и
одговорности, те обновитељице нације , најчешће, нису у могућности да се запосле и
остварују зараду. Стога би могућност остваривања родитељског додатка за свако
рођено дете, уз испуњење горе наведених услова, малобројном броју, вишечланих,
породица у Отабини веома значила. Посебно, породице с троје и више деце значајно су
више изложене сиромаштву од других породица.1797 Сиромаштво у детињству може да
има дугорочне последице на развој деце јер повећава вероватноћу да она имају лошије
здравље, ниже интелектуално постигнуће и слабији успех у школи, што их све излаже
социјалним и емотивним потешкоћама и проблемима у понашању. 1798
Стога у свакој
породичној средини детету треба омогућити да се успешно развија, васпитава и учи, тј.
да задовољава бројне физиолошке, здравствене, социјалне, емоционалне,
интелектуалне и друге потребе од којих зависи његов успешан живот и рад, не само у
садашњости већ и будућности.1799 Како су вишечлане породице ретке у Отаџбини,
исплата родитељског додатка за свако дете рођено у домовини не би угрозила
финансијску стабилност исте. Тако би се ,,богатим'' родитељима- који поседују више од
четворо деце- одиста, значајно помогло јер би исти могли да задовоље основе потребе
своје велике породице, а друштво би превенирало појаву већег броја корисника
социјалне помоћи и младих деликвената.
На известан начин, законодавац је ублажио крутост поменутог правила о
ограничењу права на родитељски додатак, те је предвидео ,,ако мајка која има троје
деце у следећем порођају роди двоје или више деце, оствариће право на родитељски
1796
Јан Амос Коменски истиче следеће: ,, Деца су најскупоценији дар и благо који су људима поверени.
Вид. Ратко Пејић, ,,Улога родитеља и њихов однос према детету'', стр.177. доступно: http://www.edu-
soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Pejic_.pdf, приступљено: 09.02.2021.године.
1797
Александра Анић, Јелена Жарковић Ракић, ,,Критички осврт на нов Закон о финансијској подршци
породици са децом у Србији'' ,Економске идеје и пракса, број 34, 2019, стр.65.
1798
Ibid.
1799
Р.Пејић, op.cit., стр.178.
358
додатак и за свако рођено дете у том порођају, а на основу посебног решења
министарства надлежног за социјална питања'' 1800
. Уколико је рађање више од четворо
деце штетно за здравље мајке, онда би Министарство здравља требало да едукује
становништво по том питању, a решење не сме да буде одузимање права на
додатак. 1801Такође, постоје и други фактори који негативно утичу на здравље трудница
и деце, као нпр. пушење, па то није критеријум за одузимање родитељског додатка. 1802
Истичемо да је право на родитељски додатак предвиђено за (скоро) све мајке у Србији,
те је, на известан начин, универзално право. Међутим, родитељски додатак се не може
остварити уколико се: 1) подноси за пето или већи број деце; 2) захтев за остваривање
наведеног права подноси за новорођено дете које није вакцинисао или ако претходна
деца мајке нису вакцинисана, у складу са прописима у области здравствене заштите
Републике Србије.1803; 3) родитељи у моменту подношења поменутог захтева не налазе
настањени у Србији, већ живе у иностранству; 4) поменуто право остварило у страној
земљи, чији је држављанин мајка детета.1804
1.2.2. Висина родитељског додатка
Како нису прописани други услови, осим горе наведених, за остваривање

предметног права, родитељски додатак представља меру популационе политике, с
обзиром да није усмерени искључиво према сиромашнијим слојевима становништва,
као и да не прави разлику у односуна то да ли је мајка запослена или није, да ли је
самохрана или не.1805 На тај начин је обухваћен велики број корисника овог права.1806
Како се износи родитељског додатка усклађују у јануару и јулу месецу1807,
висина поменутог додатка за децу рођену 1.јануара 2021.године и касније, износи: 1) за
прво дете, 102.814,43 динара и исплаћује се једнократно; 2) за друго дете, 246.754,63
1800
1801
А. Анић, Ј. Жарковић Ракић, op.cit.,стр.67.
1802
Ibid.
1803
1804
1805
Ј.Танасијевић, op.cit.,стр.126.
1806
Ibid.
1807
Према Закону о финансијској подршци породици са децом износи родитељског додатка и паушала за
набавку опреме за бебе се усклађују 01.јануара и 01.јула, почев од 2018.године. Стога, висина
родитељског додатака за период од 1. јула 2018.г. до 01. јануара 2018.г.износила је :1) за прво дете,
100.000,00 динара; 2) за друго дете, 240.000,00 динара ( исплата 10.000,00 динара у 24 једнаке месечне
рате); 3) за треће дете, 1.440.000,00 динара (исплата 12.000,00 динара у 120 једнаких месечних рата) ; 4)
зa четврто дете, 2.160.000,000 динара (исплата 18.000,00 динара у 120 једнаких месечних рата). Закон о
финансијској подршци породици са децом (2017), члан 23, ставови 1-7.
359
динара ( у 24 једнаке месечне рате по 10.281,45 динара); 3) за треће дете, 1.480.527,78
динара ( у 120 једнаких месечних рата по 12.337,73 динара) и 4) за четврто дете,
2.220.791,67 динара ( у 120 једнаких месечних рата 18.506,59 динара).1808 Родитељски
додатак се увећава за паушал за набавку опрему за дете, који износи 5.140,72 динара, а
исплаћује се заједно са једнократним износом родитељског додатака за прво дете,
односно првом ратом родитељског дотака за друго, треће и четворо дете.1809
Једнократни износ од 205.628,86 динара исплаћује се родитељима за треће и четврто
дете, уколико је исто преминуло у току исплате родитељског додатка. 1810 Наведени
износи су мањи од истих у периоду претходних шест месеци (1.јул 2020- 01.јануар
2021).1811 Како право на родитељски додатак имају (скоро) све породице, сем наведених
изутетака, а родитељски додатак представља меру популационе политике, ваљано би
било онемогућити исплату наведеног додатка за породице које остварују висока
примања. Износи родитељског додатка за породице које остварују висока примања не
престављају значајан подстицај који ће их навести да имају више деце. Управо
поменуте породице имају мање деце, услед великог броја професионалних обавеза,
односно, немогућности помирења професионалних и породичних обавеза. а износ који
би се добио на наведени начин, требало би преусмерити на остале мере популационе
политике ( нпр.проширити круг лица који могу остварити право на дечији додатак,
1808
Преузето са сајта Paragraf Lex doo, доступно на
адреси:https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_porodici_sa_decom_
i_cenzusi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html, приступљно: 11.02.2021.године.
1809
Ibid.
1810
Ibid. Износ паушала за набавку опреме за бебе, као и једнократни износ који се исплаћује у случају
смрти трећег и четвртог детета се, такође, усклађују са кретањем индекса потрошачких цена у Републици
Србији,. Тако је од 01. јула 2018.године до 01.01.2019.године, поменути паушал износио 5.000,00
динара а наведена накнада у случају смрти трећег и четвртог детета износила је 200.000,00 динара. Закон
о финансијској подршци породици са децом (2017),члан 24, став 3.
1811
За децу рођену од 1. јула 2020.године и касније, поменути износи су следећи: 1) за прво дете,
103.020,47 динара и исплаћује се једнократно; 2) за друго дете, 247.249,13 динара ( у 24 једнаке месечне
рате по 10.302,05 динара); 3) за треће дете, 1.483.494,77 динара ( у 120 једнаких месечних рата по
12.362,45 динара) и 4) за четврто дете, 2.225.242,15 динара ( у 120 једнаких месечних рата 18.543,68
динара).1811 Родитељски додатак се увећава за паушал за набавку опрену за дете, који износи 5.151,02
динара, а исплаћује се заједно са једнократним износом родитељског додатака за првo дете, односно
првом ратом родитељског дотака за друго, треће и четворо дете . У поменутом периоду је паушал за
набавку опрену за дете износиo 5.151,02 динара, а висина једнократног износа од 206.040,94 динара се
исплаћивала родитељима за треће и четврто дете, уколико је преминуло у току исплате родитељског
додатка. Решење министра за рад, борачка и социјална питања број: 401-00-00908/2020-13, од 14.јула
2020.године,о номиналним износима родитељског додатка,паушала за набавку дечје опреме за дете и
дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 01.јула 2020.године. Преузето са
сајта Paragraf Lex doo, доступно на следећој адреси
:https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_porodici_sa_decom_i_cenz
usi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html, датум приступа: 27.11.2020.године.
360
повећати постојеће износе дечијег или родитељског додатка и сл.). Стога би се
предложеним решењем1812 позитивно дискриминисале вишечлане породице.
1.3. Право на дечији додатак
Дечији додатак као једина мера за смањење сиромаштва деце која постоји у
буџету Републике Србије обухвата годишње око 400.000 деце.1813Програм дечијих
додатака настао је у Србији још током ратних дејстава Другог светског рата, априла
1945. године, и то уредбом југословенске владе.1814 Законска регулација започета је
1950. године, a програм је у почетку био искључиво намењен за државне службенике и
друге осигуранике из државног сектора, да би се рестрикције ублажавале и обухват
корисника постепено ширио током следећих деценија. 1815Доктор Клипа наводи да је
просечан број корисника дечијег додатка пре доношења новог Закона о финансијској
подршципородици с децом (2002. године) био је 399.876 са 692.783 деце или 1,73 деце
по кориснику, док је 2012. године тај број пао на 208.132 корисника и 386.992 детета
или 1,9 деце по кориснику.1816 Дакле обухват корисника се смањио за 48%, а број деце
за 43%1817
1812
Демографска ситуација у домовини је веома тужна и крајње алармантна, те је потребно усвајати
додатне мере популационе политике, које ће довести до већег броја рођене деце у домовини, како се
питања опстанка нације не би довело у питање у наредном веку. Ваља нам размишљати дугорочно! С
тим у вези Клипа наводи да је , према подацима пописа из 2002.године, број становника Србије износио
7.498.001. Док према последњем попису из 2011.године број становника Србије значајно је смањен и
износи 7.186.862 лица. У периоду између два пописа становништва (2002 - 2011. године), број
становника се смањио за близу 311.000, док је просечна годишња стопа раста износила -4,0 на 1000
становника. Ђ.Клипа, op.cit., стр.22,25.
Наведене тврдње поткрепљују и подаци Републичкој завода за статистику, који наводе следеће: ,,
Процењен број становника у Републици Србији у 2019. години је 6 945 235. Посматрано по полу, 51,3%
чине жене (3 561 503), а 48,7% мушкарци (3 383 732). Настављен је тренд депопулације, што значи да је и
стопа раста становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи -5,4‰. ‘’ Подаци преузети
са сајта Републичког завода за статистику, који су доступни на адреси: https://www.stat.gov.rs/sr-
latn/vesti/20200701-procenjen-broj-stanovnika-2019/?s=1801. приступљено: 11.02.2021.године.
1813
Мрежа организација за децу Србије- МОДС, ,,Утицај сиромаштва на породицу са децом- од изазова
до системских решења'' , стр.3. доступно на адреси: http://zadecu.org/wp-content/uploads/2016/08/Policy-
brief-finansijska-podr%C5%A1ka-porodicama-sa-decom.pdf, приступљено: 13.02.2021.године.
1814
Гордана Матковић, Бошко Мијатовић, Катарина Станић, Новчана давања за децу и породице са
децом у Србији: анализа и препоруке, CLDS, EU, Министарство рада запошљавања и социјалне политике
Републике Србије, UNICEF, Београд, 2014, стр.44.
1815
Ibid.
1816
Ђ.Клипа, op.cit., стр.98.
1817
Ibid.
361
1.3.1. Услови за остваривање права на дечији додатак
Услови за остваривање права на дечији додатак се могу поделити на две групе:

1) прву, која се односи на лица која могу да остваре поменуто право и 2) другу, која се
односи на имовно стање чланова породице подносиоца захтева. У домаћем праву,
исплату дечијег додатка могу остварити за прво, друго, треће и четврто дете по реду
рођења у породици: a) један од родитеља или старатељ детета који непосредно брине о
детету, који је држављанин Републике Србије и има пребивалиште у Републици Србији
или б) страни држављанин који има статус стално настањеног странца у Републици
Србији. Исплата дечијег додатка, као и родитељског додатка, може се остварити само
за четворо рођене деце, осим у следећим случајевима: a) уколико мајка која има троје
деце а у следећем порођају роди двоје или више деце, оствариће право на дечији
додатак и за свако рођено дете у том порођају, а на основу посебног решења
министарства надлежног за социјална питања (као и код родитељског додатка) и б)
поменута исплата се може обезбедити и за дете вишег реда рођења од четвртог,
уколико због старосне границе за неко од прво четворо деце по реду рођења више не
може остварити право.1818
1.3.2. Имовински стање као услов за остваривање права на дечији додатак
Као основни услов за остваривање овог права у нашој земљи узима се низак
материјални статус породице, који подразумева да су укупни месечни приходи
породице у претходном кварталу били знатно нижи од просечне месечне зараде.1819 У
домаћем праву, дечији додатак може остварити подносилац захтева, односно чланови
његове породице уколико: 1) не поседују новчана и друга ликвидна средства (остварена
1818
Дечији додатак припада детету ако има својство ученика основне школе, односно својство редовног
ученика средње школе до завршетка средњошколског образовања, а најдуже до навршених 20 година
живота. Закон прописује следеће изузетке, те и одређене категорије пунолетних грађана могу
остваривати право на дечији додатака након 20. година: a) дете које из оправданих разлога не започне
школовање у основној или средњој школи, односно које започне школовање касније или прекине
школовање у својству редовног ученика у средњој школи, и то за све време трајања спречености, до
завршетка средњошколског образовања а најдуже до 21 године живота; б) дете са сметњама у развоју и
дете са инвалидитетом за које је донето мишљење интерресорне комисије, која је образована у складу са
прописима из области просвете све док је обухваћено васпитно образовним програмом и програмом
оспособљавања за рад; в) за дете над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 година. Закон
о финансијској подршци породици са децом (2017), члан 26. Уз сагласност министра просвете и уколико
дете, из осетљиве друштвене категорије, оправда немогућност редовног школовања, закон је предвидео
да се та деца могу третирати као редовни ученици. Ј.Танасијевић, op.cit., стр.131.
1819
Ibid.
362
продајом непокретности, акције, обвезнице и друге хартије од вредности и сл.) у
вредности већој од износа две просечне зараде по запосленом у Србији без пореза и
доприноса по члану породице, а према последњем познатом податку у моменту
подношења захтева1820 ; 2) не поседују непокретности на територији Србије ни у
иностранству, осим стамбеног простора у коме породица живи, а који не може бити
већи од собе по члану домаћинства увећан за још једну собу (уколико се подносилац и
чланови породице баве пољопривредом, исти могу поседовати пољопривредно
земљиште које не прелази два хектара по члану домаћинства). Законодавац ублажава
ригидност поменутих услова, прописујући изузетке по којима право на дечији додатак
могу остварити поменута лица уколико: 1) осим стамбеног простора у коме породица
живи, поседују и другу непокретност на територији Републике Србије и у
иностранству, у идеалном делу, не већем од 20 квадратних метара, стечену поклоном и
у складу са прописима о наслеђивању и 2) подносилац захтева, односно чланови његове
породице, осим стамбеног простора у коме породица живи, поседују и гаражу и
изнајмљени пословни простор (закуп) не већи од 20 квадратних метара1821.
Исплата дечјег додатка врши се из републичког буџета, а административни
послови су поверени општинским службама.1822 Уредбом о номиналним износима и
начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечији додатак и висини и начину
усклађивања износа дечијег додатка из 2018.године, предвиђени су строги услови за
остваривање поменутог права, те се исто могло остварити уколико укупан месечни
приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев,
по члану породице не прелази цензус од 9.000,00 динара.1823 Како се износ цензуса,
дечијег и родитељског додатка усклађује два пута годишње (у јануару и јулу), за
нијансу је повећана вредност истих. Тако да номинални износ цензуса за остваривање
права на дечији додатак од 1.јaнуара 2021.године, износи 9.253,29 динара ( услед
повећања трошкова живота)1824.
1820
Закон о финансијског подршципородици са децом (2017), чланови 7-8.
1821
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017), члан 8,ст. 3-4.
1822
Године 2012. цензус за остваривање права на дечији додатак износио је 7.287 динара по члану
домаћинства, док је за самохране родитеље, хранитеље, старатеље и родитеље детета са сметњама, а које
није смештено у стационарну установу, био нешто виши и износио је 8.745 динара. Ј.Танасијевић, op.cit.,
стр.131.
1823
Уредбом о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечији
додатак и висини и начину усклађивања износа дечијег додатка (,,Службени гласник РС'', број 54/18),
члан 2.
1824
Решење министра за рад,борачка и социјална питања број 401- 00- 00087/2021-13, од 14.јануара
2021.године,о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку дечје опреме за дете и
дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 01.јануара 2021.године, доступно на
363
Из претходног произилази да je материјални статус породице, основни услов за
остваривање овог права у нашој земљи, а који подразумева да су укупни месечни
приходи породице у претходном кварталу били знатно нижи од просечне месечне
зараде.1825 Стога, право на дечији додатак не могу уживати сви грађани Србије, чак и
они који остварују релативно ниска материјална примања1826, већ само становници чија
је егзистенција веома угрожена.
Законодавац предвиђа да се финансијска подршка породици са децом додељује
ради: 1) побољшања услова за задовољавање основних потреба деце; 2) усклађивања
рада и родитељства; 3) посебног подстицаја и подршке родитељима да остваре жељени
број деце; 4) побољшања материјалног положаја породица са децом, породица са децом
са сметњама у развоју и инвалидитетом и породица са децом без родитељског
старања.1827 С друге стране, законодавац максимално сужава круг лица које могу да
остварују право на дечји додатак (услед остваривања цензуса до 9.253,29 динара), те се
не могу остварити горе поменути, предвиђени и жељени, циљеви. Стога се према
другим породицама, које не испуњавају услов ,,изузетно ниских примања'' , поступа
дискриминаторски услед онемогућавања остваривања поменутог, тзв. племенитог,
права.
Како просечна потрошачка корпа у Србији износи 73.930,22 динара1828, можемо
закључити да су и породице које остварују примања по члану породице од 10.000,00 и
навише веома угрожене, те би требале остваривати право на дечији додатак и оне чија
се просечна примања по члану породице налазе у интервалу од 10.000,00 динара до
сајту:
https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_porodici_sa_decom_i_cenzu
si_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html, приступљно: 13.02.2021.године.
1825
Ј.Танасијевић, op.cit.,стр.131.
1826
Поменуте наводе поткрепљују следећи подаци: Пристутност недовољно добре таргетираности, како
велики број домаћинстава која су сиромашна не прима дечије додатке. У процентима гледано, од свих
оних који имају права на дечији додатак само 40,6% и прима дечији додатак, док га 59,4% не прима.
Грешка искључености је чак 59,4%, што значи да троје од петоро деце која имају права на дечије додатке
не остварује то право. То је свакако висок проценат, који сведочи о дубоким проблемима у
администрирању дечијих додатака. Мрежа организација за децу Србије- МОДС, ,,Утицај сиромаштва на
породицу са децом- од изазова до системских решења'' , op.cit., стр.5.
1827
Закон о финансијској подршци породици са децом (2009), члан 1.
1828
Просечна потрошачка корпа за месец новембар 2020. године износила је 73.930,22 динара,у односу
на новембар 2019.године већа је за 3,5%. Минимална потрошачка корпа за новембар 2020. године
износила је 37.872,31 динара, ау односу на новембар2019. године већа је за 2,2%.
С друге стране, просечна потрошачка корпа за месец октобар 2020. године износила је 73.836,13динара,
док је минимална потрошачка корпа за октобар 2020. године износила 37.891,07динара . Подаци су
преузети са сајта Министарства трговине, туризма и телекомуникација, доступно на адреси:
https://mtt.gov.rs/informacije/potrosacka-korpa/?0=lat , приступљено: 20.01.2021.године, 13.02.2021.године.
Куповна моћ становништва- Потрошачка корпа, октобар 2020. Куповна моћ становништва- Потрошачка
корпа, новембар 2020.
364
20.000,00 динара,. Међутим, како су буџетска средства недовољна за задовољење свих
потреба државе и грађана, не можемо очекивати да ће шири круг лица, у блиској
будућности, остваривати поменуто право.
У домаћем праву, с разлогом је предвиђен повољнији третман за
једнородитељске породице, услед неповољнијег финансијског и социјалног положаја
њихових чланова у односу на остале. Стога, за једнородитељске породице цензус за
остваривање права на дечији додатак је увећан1829 : 1) за 30% у односу на друге
породице те износи 12.029,291830 или 2) за 20% у односу на преостале породице и
износи 11.103,96 динара 1831.
1.3.3. Висина дечијег додатка
У почетку развоја модела износ дечијег додатка био је једнак за сву децу, али је
ово решење убрзо напуштено и све до 1992. године износи су се разликовали зависно
од висине прихода, реда рођења, а у једном дужем периоду и од узраста деце.1832 Тежња
да се постигну и популациони циљеви утицали су на промену концепције, те у
деведесетим годинама на нисконаталитетним подручјима износи додатка расту са
редом рођења детета, све до 2002. године, када се поново изједначавају за сву децу.1833
Наиме, износ дечијег додатака од 1.јула 2020.године, износио је 3.090,61
динара1834, док је исти смањен од 1.јануара 2021.године, те износи 3.084,43 динара1835.
1829
Подаци о износима дечијег додатка за наведене породице, од 1.јануара 2021.године, преузети су са
сајта Paragraf lex doo, а доступни су на следећој адреси:
https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_porodici_sa_decom_i_cenzu
si_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html, приступљно: 13.02.2021.године.
1830
1) да је други родитељ непознат; 2) да је други родитељ преминуо, а није остварено право на
породичну пензију; 3) да је други родитељ постао потпуно и трајно неспособан за рад, а није стекао
право на пензију Закон о финансијског подршци породицама са децом (2017) ,члан 28, став 1, тач.1-3
1831
1) да је други родитељ преминуо, а остварено је право на породичну пензију; 2) да је други родитељ
на издржавању казне затвора дуже од шест месеци; 3) да други родитељ не врши родитељско право по
одлуци суда; 4) да други родитељ не доприноси издржавању детета, а извршење обавезе издржавања није
било могуће обезбедити постојећим и доступним правним средствима и поступцима. Закон о
финансијског подршци породицама са децом (2017) ,члан 28,став 1. тач.4-7. Такође је наведени цензус
предвиђен и за: 5) старатеље и родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом за које
постоји мишљење интерресорне комисије која је образована у складу са прописима из области просвете,
а које не користи услуге смештаја. Уредба о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за
остваривање права на дечији додатак и висини и начину усклађивања износа дечијег додатка (2018), члан
2, став 3.
1832
Г.Матковић, Б.Мијатовић, К.Станић, Новчана давања за децу и породице са децом у Србији: анализа и
препоруке, op.cit., стр.45.
1833
Ibid.
1834
Решење министра за рад,борачка и социјална питања број 401-00-00908/2020-13, од 14.јула
2020.године, о номиналним износима родитељског додатка,паушала за набавку дечје опреме за дете и
дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 01.јула 2020.године, преузето са
365
С друге стране, износ поменутог додатка се увећава: 1) за 30% , уколико накнаду
остварују једнородитељске породице и старатељ, те износи 4.009, 76 динара; 2) за 50%,
уколико накнаду остварују родитељи детета са сметњама у развоју и детета са
инвалидитетом (за које је донето мишљење Комисије), као и за дете које остварује
додатак за помоћ и негу другог лица, а које не користи услуге смештаја, те износи
4.626, 66 динара; 3) до 80% за дете које испуњава услове за увећање по више основа и
износи 5.551,98.1836
С обзиром да су наведени износи веома ниски и не могу задовољити
елементарне потребе детета, непходно је повећати исте. Истини за вољу, бројчаност
породице представља значајан фактор ризика сиромаштва, те ограничавање дечијег
додатка на четворо деце представља крајње нерационалну одлуку законодавца. Како
наведено право остварују родитељи који поседују ниске приходе, те живе ,,на ивици
егзистенције'', будућност њихове, односно наше, деце је веома угрожена. Поменути су
принуђени да раде више послова како би прехранили своју децу, те се излажу
значајном ризику од наступања повреда на раду услед великог премора и исцрпљности.
На тај начин угрожавају здравље и безбедност на раду или пак настоје да помоћ
потраже од старијих чланова своје породице- бака и дека - који се тако, значајно
излажу ризику сиромаштва услед ниских пензија и високих трошкова лечења. С
обзиром на недовољну бригу државе за одгајање и школовање младих нараштаја-
будућности домовине1837, родитељи не презају и од задуживања ( коришћење
сајта Paragraf
Lex:https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_porodici_sa_decom_i_c
enzusi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html, датум приступа: 27.11.2020.године.
1835
Доступно:https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_porodici_sa_d
ecom_i_cenzusi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html, приступљено: 13.02.2021.године.
1836
Закон о финансијског подршци породицама са децом (2017) ,члан 33,ставови 2-3. Доступно
на:https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_porodici_sa_decom_i_ce
nzusi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html, приступљено: 13.02.2021. године.
1837
Конфучије је давно рекао да снага друштва почива на интегритету породице. Док ћелија представља
основну јединицу грађе и функције свих живих бића, породица (би требало да) представља основну
јединицу друштва и целе државе. С обзиром да одвајакада болујемо од амнезије, неретко тежимо
материјалном, а заборављамо једино вредно-темељ друштва и цивилизације- породицу и корене. С тим у
вези др Рајс вели : ,, Када вам је злато, током дугих векова ускраћивано, најзад постало доступно сувише
вас је опчинило, и због те опчињености изгубили сте многе веома племените особине које сте имали, а
које, уосталом, још срећемо код људи којима је далек живот ваших ,интелектуалних градова'. '' А. Рајс,
op.cit., стр.4. Истини за вољу, заборавили смо прегршт битних ствари, које не бисмо смели да
препустимо забораву, односно да ,,спомен Милоша Обилића и спомен Великомученика Косовског
Лазара, иако су изгубили привремени живот, све је свјетлији и свјетлији, из године у годину , из стољећа
у стољеће, из вијека у вијек и таква ће остати до краја свијета и вијека.'' Митрополит Амфилохије, op.cit.,
стр. 232.
366
кредита1838, чекова, плаћања на одложено, чак и прибегавају зајму новца од зеленаша)
како би успели да задовоље потребе чланова своје породице.
Пошто програм дечијих додатака у Србији није универзалан, већ се узимају и
обзир приходи, имовинско стање и неки други услови при његовом додељивању, то се
јавља могућност грешака у оба смера: и да нека домаћинства не примају дечије додатке
иако на то имају право (грешка искључења) и да нека домаћинства примају дечије
додатке иако на то немају право (грешка укључења). 1839 Узроци овоме могу бити
разноврсни: од непријављивања оних који по закону имају право, преко манипулације
од стране оних који немају право на дечије додатке, до административних грешака у
службама за дечје додатке. 1840 Неопходно је омогућити и другим угроженим
породицама уживање права на дечији додатак, као и повећати постојеће износе истог,
како би поменути могли уживати уставно зајамчено права на заштиту свог психичког и
физичког здравља1841 ( а за то су неопходна одговарајућа финансијска средства и живот
у пристојним условима) и како не би бројне породице доспеле на маргине друштва
услед социјалне искључености. Како деца на породичном смештају добијају
(пристојну) накнаду за издржавање у хранитељској породици, треба размислити о
укидању права на дечји додатак уз образложење да би се на тај начин додатно
растеретила постојећа средства у буџету.1842 Искључивање катастарског прихода као
једног од услова за остваривање права би такође повећало број корисника, поготово
деце чије су породице власници пољопривредних имања.1843 Нарочито треба имати у
виду да је катастарски приход застарео и неажуран, те доводи до искључења великог
броја деце из права на дечији додатак. 1844
1838
С тим у вези професор Панов наводи следеће: ,,Понекад привид доброте/ помоћи јесте збиља ропство.
Масовно омогућивање задовољења егзистенцијалних потреба путем кредита може дијалектички и врло
конкретно да резултира губитком слободе (корисник кредита нужно постаје апстинент критике,
малограђанин, конформист, јер другачије мишљење и делање често могу да доведу до губитка посла-
солвентности, а тиме, неретком и пропасти брака и губитка породице). Почиње весело, а завршава се
тужно. С.Панов, Породично право,, op.cit., стр.392. фн.970.
1839
Ј.Танасијевић, op.cit., стр.136.
1840
Ibid.
1841
Устав РС(2006), члан 68,став 1.
1842
Ј.Танасијевић, op.cit.,стр.138-139. Требало би укинути право на дечији додатак деце на породичном
смештају, стога што су накнаде за трошкове подизања деце које држава већ плаћа високе. Додатно, више
нису потребни додатни финансијски подстицају за развој хранитељства које је у Србији достигло
задовољавајући ниво. Г.Матковић, Б.Мијатовић, К.Станић, Новчана давања за децу и породице са децом
у Србији: анализа и препоруке, op.cit., стр.61.
1843
Ј.Танасијевић, op.cit., стр,139.
1844
Г.Матковић, Б.Мијатовић, К.Станић, Новчана давања за децу и породице са децом у Србији: анализа и
препоруке, op.cit., стр.61.
367
1.4. Појам и врсте породице
Према Универзалној декларацији о људским правима, породица је природна и

основна ћелија друштва и иста има право на заштиту државе и друштва. 1845 У најширем
смислу, породица може да се дефинише као историјски променљива друштвена
заједница у чијим се оквирима одвија процес природне репродукције – кроз процес
рађања, одрастања и умирања новонасталих чланова али и уједно њихова друштвена и
културна социјализација, чиме се индивидуа уводи у процес персоналитета,
индивидуализације, старања, очувања стабилности и интегритета њених чланова.1846
Два конститутитивна елемента која чине појам породице су брачна или
ванбрачна заједница и сродство. Ипак ради прецизности и евидентирања свих
животних и правних ситуација треба констатовати да породица може да настане и без
брака или ванбрачне заједница у два случаја: 1) породица може да настане са једном
особом која није у браку или ванбрачној заједници ( адоптивну породицу може
представљати случај када једна особа која живи сама усвоји дете, ако за то постоје
нарочито оправдани разлози)1847 и 2) родитељ и ,,вереничко дете/предбрачно дете'' јесу
породица, иако нови Породични закон не познаје установу подбрачења. 1848
Сходно броју лица који чине породице, сходно ,,величини круга'' , можемо
утврдити да постоје следеће врсте породицa:1) нуклаерана породица (коју чине две
генерације: родитељи и дете/деца; 2) проширена породица (трогенерацијска: родитељ,
дете и баба/деда) и 3) велика породица или породична задруга (вишегенерацијска
породица).1849 Такође, породице могу бити и једнородитељске, коју најчешће чине
мајка и њена деца. Једнородитељске породице данас чине између једне четвртинеи
једне трећине свих породица у свету, а поменуте су посебно присутне у развијеним
1845
Универзална декларације о људским правима ( The Universal Declaration of Human Rights), 1948, члан
16,став 3.Под породицом се подразумева заједница ужег или ширег круга лица међусобно везаних
многобројним везама, а пре свега заједницом живота и сродством, између којих постоје одређена права и
обавезе предвиђене правом, обичајем, моралом или религијом и која представља историјски променљиву
категорију. М.Почуча, Д.Крстинић, op.cit., стр.168.
1846
Весна Минић, Татјана Компировић, ,,Функције и проблеми савремене породице у васпитавању деце
раног узраста'', Зборник радова Учитељског факултета Призрен-Лепосавић, број 8, 2014, стр.28.Како
казују речи Светог Јеванђеља Христовог (истини за вољу, неретко исмејане и схваћене тривијално ) ,,
нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње''. Вид. Митрополит Амфилохије, op.cit.,
стр.44.
1847
Породични закон(2005), члан 101,став 3.
1848
С. Панов, Породично право,op.cit., стр.34-35.
1849
Ibid., стр.34.
368
земљама: САД имају највеће учешће (34%), а пратеих Канада (22%) и Аустралија
(20%).1850 Раст удела једнородитељских породица последица је раста стопе развода, али
и мање друштвене осуде родитеља који се одлуче да самостално гаје децу.1851 Постоји
ситуација израженог апсурда у коме се „држава“ и разни ауторитети залажу за борбу
против „беле куге“ , док истовремено деца која су већ рођена, и која расту унутар
једнородитељских породица, задржавају високу невидљивост.1852 Једнородитељске
породице самих мајки представљају будућност породице, обрисе онога што аутори
називају „пост-породичном породицом“ , како нуклеарна породица није успела да
одговори на изазове еманципације и једнаких права.1853 Према врсти иницијалне
конститутивне чињенице, да ли је породица настала на основу брака или ванбрачне
заједнице, разликујемо брачну и ванбрачну породицу.1854
1.4.2. Патријархална и савремена породица
У зависности од поделе радних обавеза и утицаја на доношење најважнијих

одлука чланова породице разликујемо:1) патријархалну ( у којој отац или најстарији
члан породице доноси одлуку о најважнијим питањима и брине о издржавању
породице, а жена се стара о домаћинству и обавља кућне послове, као и безусловно
извршава мужевљеве ,,савете'' ) и 2) савремену породицу (коју карактерише
равноправност жене са мушкарцем и подела радних обавеза међу супружницима). С
тим у вези поједини аутори разликују традиционалне и егалитарне породице, чије
карактеристике , у значајној мери, одговарају предметној подели.1855 Савремену
1850
Смиљка Томановић, ,,Од друштвене претње до индивидуализације: Једнородитељске породице у
савременом друштву'' у: Смиљка Томановић, Милана Љубичић, Драган Станојевић, Једнородитељске
породице у Србији- социолошка студија, Институт за социолошка истраживања, Филозофски факултет
Универзитет у Београду, Београд, 2014, стр.9.
1851
М.Митровић, Д.Вуковић,op.cit., стр.137.
1852
Марина Благојевић Хјусон, ,,Сами родитељи на Западном Балкану: јавна невидљивост и патријахалне
институције'', у Исидора Јарић, Политике родитељства:искуства,дискурси,институционалне праксе,
Социолошко удружење Србије и Црне Горе, Институт за социолошка истраживања, Филозофски
1853
С.Томановић, op.cit., стр.16. Као подврста нуклеарне породице наводи се једнородитељска породица,
у којој живи један родитељ и дете. До овакве породице долази услед многих разлога, као што је развод
брака, смрт родитеља, напуштање заједнице итд. М.Почуча, Д.Крстинић, op.cit., стр.168.
1854
С.Панов, Породично право, op.cit., стр.47.
1855
У традиционалним породицама постоји несразмерност броја обавеза у кући у корист мајке, или
расподелом улога доминира подела на ,,мушке'' послове ( физички послови, радови у њиви, око стоке) и
,,женске послове'' ( послови у кући, око домаћинства и деце). С друге стране, у егалитарне породице
сврставају се оне у којима постоји равноправна подела обавеза по бројности и квалитету обавеза, као и
породице у којима не постоји процењена дихотомија мушких и женских улога. Према истраживању
369
породицу чине родитељи и њихова деца, а традиционалну још и најближи преци и
сродници. 1856 Живот у патријахалној породици је најзаступљнији у руралним, сеоским,
подручјима, где је мали проценат младих и образованих, а претежну делатност чланова
исте чини пољопривреда, док је савремена породица заступљенија у градовима и
мањим местима са развијеном инфраструктуром.
Патријахат1857 и конзервативне вредности нарочито су неговане у прошлим
временима, те је у Душановом законику прописано да ,, ко се нађе да је убио оца, или
матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу''1858. Тако, професорка
Гавриловић истиче да у патријахалној породици, а касније и у читавој локалној
заједници, женски начин стицања статуса и остваривања личног престижа представља
рађање синова.1859 Упркос свеколиком социјалном и културном преображају села,
положај малобројних жена у њима је ипак у већој мери маргинализован и прилагођен
тзв. приватној сфери личне самореализације.1860 С друге стране у савременој породици,
жене стичу поштовање и углед јавности: образовањем,1861 сталним усавршавањем и
напредовањем. У савременој породици, равноправни родитељски партнери одбијају
традиционалне социјалне притиске, уврежене стереотипе очинства имајчинства и родно
аутора заступљено је 74,4 % традиционалних и 22,6% егалитарних породица. Ј.Петровић, И.Михић,

М.Зотовић, Н.Капор Стануловић, op.cit., стр.35.
1856
М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit.,стр.137. Како вели Селимовић, ,,муж који жели себи добро,
послушаће оно што му жена каже. Мушкарци су као деца, чак и када остаре.'' М.Селимовић,
Тврђава,op.cit., стр.252.
Међути, брига о деци још увек је примат мајке, јер се овај аспект свакодневних активности код оца
значајно ређе среће. Ј.Петровић, И.Михић, М.Зотовић, Н.Капор Стануловић, op.cit., стр.41.
1857
Професор Лукић наводи да ,,снага обичаја потиче од старине, снага моде од новине '' .Р.Лукић, Oснови
социологије, op.cit.,стр.283. ,,Стари обичаји народа имаду силу вере и закона, и како ко почне у њихове
законе дирати, чини му се да му у веру и закон дира; мисли да му се неправда и сила чини, пак се
противи и буну. Д.Обрадовић,op.cit., стр.50. Како вели Гете: ,,Од свега тога ми глава бучи/ као да жрвањ
(воденица) по њој хучи.'' Ј.В.Гете, op.cit., стр.87
1858
Душанов законик,члaн 96. нав.према: С.Јасић,op.cit., доступно на: https://www.harmonius.org/sr/pravni-
izvori/jugoistocna-evropa/javno-pravo/srbija/Dusanov_zakonik.pdf , приступљено: 22.03.2021.године.
1859
Љиљана Гавриловић, ,,Појединац и породица'', Гласник Етнографског института САНУ, Београд,
број 53, 2005,стр.204.
1860
Насупрот њој, за еманциповану жену из града су перцептивност личног изгледа и процес старења у
освојеном свету јавног живота комплементарно категорисани. З.Гудовић, оp.cit.,стр.38.
1861
Жена која је одлучна у томе да се образује и настави своје школовање након завршетка средње
школе, обезбеђује себи вертикалну покретљивост и одређено место на друштвеној лествици. Такође,
студирање ће у великој већини случајева одгодити планирање породице за неколико година. Тако, имамо
образовану младу жену, која касније (с већом зрелошћу) ступа у брачне односе и родитељство, и која је
релативно самостална (нарочито ако је у току студија већ била одвојена од родитеља). Психолошки
гледано, ова жена је изградила и свој професионални идентитет, те од ње можемо очекивати осећање
успешности и повећаног самопоуздања. Сâма могућност идентификације с више различитих улога
(полна, брачна, професионална, родитељска) искључује поистовећивање са само једном од њих, те није
необично када овакав профил жене од самог почетка гради односе на егалитарном принципу. Дакле,
можемо рећи да се систем вредности високо образованих жена помера од традиционалних ка
индивидуалистичким, егалитарним вредностима. Ј.Петровић, И.Михић, М.Зотовић, Н.Капор Стануловић,
op.cit., стр.41-42.
370
подељене радне улоге у кући и изван ње.1862 Они свакодневним договором, заједнички
и флексибилно одлучују о подели дужности и послова око деце, с децом, и због деце, и
то према начелу сврсисходности, економичности и правичности расподеле напора и
временских ресурса, а не према начелу "мушких" и"женских" послова, "мајчиних" и
"очевих"задатака.1863 Иако је савремена породица једини облик породице којој треба
тежити, не смемо заборавити позитивне и ванвременске вредности патријахалне
породице које је драгоцено1864 неговати у савременом друштву, као што су поштовање
старијих особа, љубав према ближњем, пожртвованост, част1865, углед и достојантсво.
Истини за вољу, поменуте универзалне вредности,1866 које прожимају нашу кулутуру и
традицију , уче младе нараштаје о значају породице1867, морала, Отаџбине и културног
идентитета, те доприносе и одвраћању истих од деликвентског и антисоцијалног
понашања.
Најважније промене које су задесиле савремену породицу су: раст броја
једнородитељских( услед еманципације жена и повећаног број развода) и проширених
породица ( услед нижих трошкова живота) и смањење фертилитета ( жене рађају мање,
1862
Mira Čudina Obradović, Josip Obradović, ,,Potpora roditeljstvu izazovi i mogućnosti’’, Revija za socijalnu
politiku, vol. 10, број 1, 2003, стр.51.
1863
Ibid. Опадању ауторитета старијих доприносе модернизацијски процеси које у традиционалне
заједнице уносе робно- новчана привреда, школовање и запошљавање младих изван породичних
газдинастава, нове идеје о личним слободама и једнакости у друштву. М.Митровић, Д.Вуковић,
op.cit.,стр.148.
1864
,, Поштуј оца свог и матер своју, / да би те Бог благословио/ и да би дуго поживео на земљи'',
представља пету заповест, коју је дао Господ Бог Саваот народу Израиљском преко великог свог
изасланика и пророка Мојсеја, на гори Синајској. Отац твој воли те иако зна све мане твоје. А други ће
те мрзети и ако буду знали само врлине твоје. Свети Владика Никола, op.cit., стр.6, 20.Тако, Јакшић вели
: ,,Једину љубав/ познајем ја: Србин, слобода, / Светиња те. / Њојзи се кунем/ Верношћу ја: / , Верност до
грoба/ До гроба, да!' ... '' Ђура Јакшић, ,,Ја'' , у: Ђ.Јакшић, Песме, op.cit., стр.129. Не смемо заборавити
ванвременске речи Иве Андрића да ,, Живот нам враћа само оно што другима дајемо.'' Истини за вољу,
професор Панов с правом тврди да је породица све мање састављена од родитеља, деве и рођака, а све
више од странака. С.Панов, Породично право, op.cit., стр.393.
1865
Како кажу народне умотворине ,,боља је поштена смрт, него сраман живот'' и ,,ако неће зло од тебе,
бежи ти од зла''. С тим у вези Његош вели ,,Свак' је рођен да по једном умре, част и брука живе
довијека''.
1866
Брачни пут је пут од световних људских права до богочовечанских дужности. И патријархат и
матријархат су истоврсна негирања благодатних допуњујућих дарова мушкарцу и жени. Где је власт,
тамо нема љубави и жртве. У рату полова једна гордост и егоизам циклично се смењују. У ропству нема
среће, али среће нема ни у господарењу. Љубав је радосно самоумањење: идеја никад сазната од
профитабилних алтруиста, злих хуманиста и одличних глумаца врлина. Слободан Панов,
,,Хармонизација породичног права Србије са правом ЕУ: политички разлози , друштвене и правне
последице'', Социолошки преглед, vol. XLVII број 1, 2013, стр.71.
1867
Стари нам веле да можеш много места посетити и обићи, али увек се једном враћамо- дому.
У прилог томе Селимовић пише: ,,Ишао сам сокацима, без циља, никуд, а нашао се пред поцрњелим
зидовима своје куће, нигдје. Зар код нас сваки појас почиње све из почетка? Та мртва прошлост и
никаква садашњостм те црне рушевине свега што је било, на којима не мислим ништа градити, ипак су
некаква спона с нечим. С чиме? Препознајем стару мјесечину, личи на ону из детињства, сад вара
сребром прекривајући гареж.’’ М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.30.
371
а репродуктивни циклус започињу касније).1868 У породицама у Србији су, сузбијени
унутрашњи конфликти, незадовљства појединаца и генерација, млади су продужили
својесоцијално „детињство“, а стари се привили уз млађе, у одсуству институционалне
подршке, квалитетног здравства, социјалне заштите, друштвене бриге, неге.1869
1.5. Функције породице
Породица у Србији има двоструки значај: са једне стране, она је важан

компензацииони фактор: замењује урушене институције, омогућава социјалну
укљученост у сродничку мрежу, смањује сиромаштво, утиче на раст шанси за
преживљавање криза; са друге, представља чинилац производње социјалних ризика и
искључивања, пре свега у виду дискриминације и експлоатације жена, насиља над
женама, нарушавање репродуктивног здравља жена.1870 За највећи број појединца
породица има велики значај, те иста представља непроценљиво богатство и сигурно
уточиште, које пружа љубав, сигурност и ослонац, у тешким тренуцима. Породица је
једина група људи која мисли и жели члановима исте, безусловно, све најлепше. У
оквирима породице одвија се процес примарне социјализације људи, која представља
процес учења норми, вредности и обичаја друштва у којем појединац живи.1871 Како у
оквирима породице добијамо љубав и подршку која нам је неопходна да савладамо
стресове и тешкоће живота у савременим друштвима, породица има важну улогу у
стабилизацији личности.1872 У кругу породице се осећамо сигурно и заштићено од свих
недаћа и тешкоћа, те нам сваки проблем изгледа савладив и лакше решив уз подршку
најмилијих. Осим сигурности, здраву и срећну породицу карактеришу: међусобно
1868
М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit.,стр.136-137.
1869
Мирјана Бобић, Селена Лазић, ,,Праксе у свакодневном животу брачних парова на почетку
родитељства’’ у: И.Јарић, Политике родитељства:искуства,дискурси,институционалне праксе, op.cit.,
стр.41. Између чланова породице требало би да владају односи поштовања, равноправности и дубоке
емотивне везаности иако у пракси често није тако. Што се тиче положаја појединца може се опазити
одређена демократизација међуличних односа, која се исказује кроз правну равноправност супружника,
повећану запосленост и самосталност жене, а с тим у вези је и њена преоптерећеност. М.Почуча,
Д.Крстинић, op.cit., стр.168.
1870
Љубица Рајковић, Весна Милетић-Степановић, ,,Породица и социјални развој: између ризика и
капитала'', Гласник српског Географског друшва, број 3, 2010, стр.258.
1871
М.Митровић, Д.Вуковић,op.cit., стр.131.Породица је та која даје „први печат“ васпитању,
социјализацији, образовању и регулисању општих људских вредности и зато има најважнију улогу у
формирању и развоју младог човек. М. Почуча, Д. Крстинић, op.cit., стр.169.
1872
М.Митровић, Д.Вуковић,op.cit., стр.131
372
поштовањe, разумевање, безбрижност, испуњеност и ,,ушушканост'' у топлину
породичног дома, као и стицање: радних навика, одговорности (према себи и другима),
пристојности и учтивости.
Како породицу одликује велики броја функција, врсте и значај породице су тема
радова и књига многих правника, економиста, социолога, психолога, професора,
демографа, лекара, научних радника и писаца. (Лав Николајевич Толстој: ,,Све срећне
породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.'',
Момо Капор: ,,Човек не бира породицу у којој ће се родити, одговоран је само за избор
пријатеља. '' )1873
Најзначајније функције породице су следеће:
1) репродуктивна (обједињује две потребе супружника: репродуктивну и
сексуалну); 2) васпитна (исхрана и нега, здравствена заштита, стварање хигијенских и
радних навика, укључивање у социјалну средину, телесна активност и стицање нових
сазнања); 3) функција породице у организацији слободног времена или забавно-
рекреативна функција (ова функција остварује се преко заједничких активности попут:
шетњи, излета, летовања, зимовања, екскурзија, позоришта, изложби, гледања емисија
и сл.) ; 4) економска функција има две стране: егзистенцијалну (обезбеђивање
средстава за издржавање породице), и одржавање свакодневног породичног ритма и
режима (сви чланови, колико могу, остварују породичне текуће обавезе- набавка
намирница, чишћење и одржавање куће, пеглање, кување, сервирање, нега цвећа и сл.);
5) заштитна функција која подразумева: биолошку или природну заштиту (заштита од
повређивања и других опасности), здравствену заштиту (исхрана, нега, лечење),
социјално-моралну заштиту (социјализација, подршка), економску заштиту
(издржавање деце, наслеђивање), правну заштиту (заступање); и 6) емотивна функција
која се односи на безрезервну љубав родитеља, прихваћеност и подршку коју треба
пружити деци.1874
Сходно томе, можемо закључити да је за правилан физички и психолошки развој
детата, веома значајна заштитна функција породице, како би се дете научило и
оспособило за: 1) самостално извршавање обавеза и старање о себи ( похађање наставе,
домаћи задаци, распремање и чишћење собе и сл.); 2) живот у социјалној заједници
1873
Селимовић је давно написао: ,, Живот нам наклоњен, и сами стварамо своју малу заједницу, свој
космос, у којем намирујемо једно другоме све што нам недостаје''. М.Селимовић, Тврђава, op.cit.,
стр.152.
1874
В.Минић, Т.Компировић, op.cit.,стр.32-35.
373
(близак однос са пријатељима и породицом, поштовање професора и суседа1875; 3)
стицање здравих навика ( спортске и рекреативне активности, правилна исхрана,
одржавање хигијене); 4) моралних и културних вредности (поштовање старијих, лепо и
учтиво понашање, некоришћење псовки и погрдних имена, достојанствен и пристојан
однос према свакој особи ) и 5) љубав и емпатију према другима јер ,,колико смо и са
каквом снагом у детињству били вољени, толико волимо и друге'' 1876.
1.5.2. Издржавања деце
Након рођења детета, живот родитеља се драстично, ,,из корена'' , мења.

Поменути добијањем деце престају да буду главни актери у свом животу, а ту улогу
преузимају деца, која представљају центар њиховог интересовања и смисао живота.
Тако, родитељи својим наследницима подређују све (нарочито своје слободно време),
како би им омогућили топлину породичног дома, безбрижније детињство, квалитетан и
леп живот. Они своје жеље, интересовања, хобије, дружења са пријатељима и
родбином стављају ,,у други план'' 1877
, представљајући их као споредне и мање битне
ствари. Услед ниских зарада и износа дечјег додатка, родитељи су принуђени да раде
додатне послове, чак и без слободног дана у недељи, како би успели да задовоље
немале потребе чланова породице и покрију значајне трошкове живота. Српско
друштво је изразито подељено на појединце, парове и групе које су у стању да себи
приуште разне врсте помоћи, сервиса и услуга, укључујући негу и чување беба, мале
деце, старих, плаћене послове у домаћинству, квалитетну доколицу и тсл., и на друге
(многобројније), губитнике, који живе од данас до сутра, у перманентној оскудици, без
ресурса, осиромашени,сувишни на тржишту рада и у друштву.1878 С тим у вези
француски историчар Филип Аријерс разликује две врсте породице: 1) породицу која
је центрирана око детета, у којој је контрола рађања била мотивисана жељом да се деци
1875
Социјална функција се огледа кроз преношење вредности, учење и подизање потомака који припадају
породици. Ипак, никако није занемарљиво да је развој друштва наметнуо и друге факторе
социјализације, као што су школа, медији и интернет, као посебан медиј чије су вредности често у
супротности од оних у породици јер промовише интересе потрошачког друштва. Породица је и коректив
уколико у њој постоје односи засновани на љубави, заједништву, тј. толеранцији. М.Почуча, Д.Крстинић,
оp.cit., стр.170.
1876
Владета Јеротић (1924-2018) био је српски неуропсихијатар, психотерапеут, књижевник и академик
Српске академије наука и уметности.
1877
С тим у вези професор Чедомиљ Митровић вели да је суштина брака и породице у благословеној
емоцији- љубави, а ,,љубав се не може одмеравати или изнуђивати грађанским, правним мерама''. Лични
односи су уредиви прописима морала, друштвеног опхођења и обзирима нежности. С.Панов, Породично
право, op.cit.,стр.393.
1878
Ibid., стр.39.
374
омогуће што бољи услови живота. Карактеристична је за другу поливину 20 века,
назива се периодом ,,детета краља'' и одликују је велика емоционална и материјална
улагања у децу и 2) породицу у којој је пар важан елемент породичних односа, а
контрола рађања је превасходно повезана са тежњом родитеља да се баве собом и
испуњењем својих животних планова.1879
1.5.2.1. Потребе и трошкови одгајања детета
У нашем друштву, родитељи1880 одгајањем и школовањем детета постају

скромнији за своје потребе а великодушни за потребе своје деце. Они мање новца
троше на себе (гардероба, путовања, ресторани, позоришта, концерти и сл.) и настоје да
сваки слободни тренутак проведу са децом, запостављајући свој социјални живот и
дружења са драгим људима ( пријатељи, колеге, родбина, кумови). Родитељи су
спремни ,,да воде битке'' на два или три фронта (посла), како би својој деци омогућили
срећно детињство, могућност образовања и разноврстан социјални живот како се не би
разликовали од својих вршњака. Стога, родитељи постају , на известан начин, ,,жртве''
своје деце, иако поменуто исти никада неће признати. Како је наше друштво
патријахално и сиромашно, владајућу перцепцију родитеља у Србији чини
размишљање да су деца једини и прави смисао њиховог живота, као и да је нормално
подредити цео живот одгајању, васпитавању и финансирању деце (касније и унучади).
Наиме, потребе деце су велике, а исте расту с годинама (часови виолине, школе
страних језика, спорт, рекреативне наставе, екскурзије) школовањем (нпр.одлазак на
М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit.,стр.134.

1879
1880
Како вели Доситеј: ,,Родитељи су чадом својим најљубезнији пријатељи, најсдечнији доброжелатељи,
највећи благодјетељи владјатељи; они су им и први управитељи, водитељи и учитељи''. Д.Обрадовић,
op.cit.,стр.24. О незахвалности одрасле деце над својим родитељима могу се испредати приче, те Душко
Радовић вели: ,, Куда ћете за викенд? Ако су вам мајка или отац у старачком дому, могли бисте да их
посетите. Распитајте се где су и свакако отиђите''. Ваља нам о томе мислити на време, док су нам
родитељи још живи (колико год то сурово звучало- сви смо пролазни). А шта заправо представља
време?!
Ридигер Зафрански наводи да:,, Кад би време било само то што мере часовници, брзо бисмо нашли
одговор на питање о времену. Оно не би било ништа друго до мерљиво трајање догађаја.'' Време, каже Р.
Лукић, нема есенцију, али има егзистенцију. Вид. З.Томић, op.cit., стр.7- 8.
С тим у вези професор Панов наводи другу крајност код појединих родитеља, те истиче да понекад
амбициозни родитељ не чинодејствује на ползу детета. Тако, родитељ може да дизајнира радни дан свог
детета на следећи начин: пре полска у школу часови енглеског, по доласку из школе часови француског и
шпанског, а после петнаестоминутног одмора часови клавира и тениса, и пред спавање, курс икебане,
бонтона и сликарства. Професор указује како је несумњиво да жеља родитеља за свестраним,
ренесансним образовање свог детета није нормална и штети нормалном здрављу детета. С.Панов,
Породично право, op.cit.,стр.134, фн. 576.
375
факултет, изнајмљивање стана за време студија), развојем технологија и иновација
(куповина мобилних телефона, лаптопова, таблета и сл.).
Неретко, услед велике родитељске љубави и осетљивости истих према деци, као
и њиховог претераног угађања и велике новчане издашности према истим, потребе
младих бића се брзо повећавају ( маркирана одећа, чести изласци на луксузним
местима, скупе вечере и сл.). Стога се поједини родитељи излажу са проблемом
,,великих потреба детета'' и исти се ,,довијају'' на различите начине како би задовоље
дечје прохтеве. Међутим, (не) решивост поменутог проблема1881 родитеља је видљива
у латинској маскими quales quisque natos sibi eduxit,tales habebit1882.
1.5.2.2. Помоћ државе у издржавању породице
Како би жртва родитеља била умањена и (само) оправдане дечје потребе биле
задовољене, неопходно је активније учешће државе у подели финансијског терета
подизања и школовања деце. Пошто друштво многе функције успешно остварује преко
породице, у обавези је да породицу штити и да јој помаже како би она поседовала што
више позитивних (пожељних) особина, јер се у њој стичу основе за надградњу
родитељске улоге.1883 Како су износи дечјег и родитељског додатка недовољни за
подмирење потреба детета/деце, а неретко један од супружника не заснива радни однос
услед великог броја породичних обавеза, сиромаштво и социјална искљученост многим
породицама ,,куца'' на врата. Сиромаштво, делује двоструко негативно на породицу:1)
породице нису у стању да буду сигурно и безбедно уточиште својих чланова, да
задовоље њихове потребе и пруже гаранцију за њихове жеље и амбиције (квалитетно
образовање, правилну социјализацију, спремност на компромис и сарадњу,
толерантност, пријатељство) а често се и распадају због сиромаштва и 2) млади не
могу на време да се заснују нове породице и да обављају претпостављене и очекиване
функције.1884
1881
Воспитаније младости- ствар најнужнија и најполезнија чловека на свету будући да од ње зависи сва
наша доброта илити злоћа, следоватељно и сва срећа или ти несрећа, колико телесна и душевна; за које
родитељи највише ваља да се старају да добро воспитаније чадом својим даду, да их не размажују, да их
не кваре.'' Д. Обрадовић, op.cit., стр.16.
1882
Какву је ко децу себи васпитао, такву ће је и имати. (латинска маскима)
1883
В.Минић,Т.Комировић, op.cit.,стр.31-32.
1884
Ibid.,стр.36. С тим у вези Доситеј вели: ,, Нек' рекну шта им драго. Ја се уздам да ће време показати да
нису право имали. А неће сви рећи, не бој се.'' Д.Обрадовић, op.cit., стр.79.
376
Улога родитеља је веома одговорна и захтевна, те изискује пуно посвећености и
одрицања. Такође, иста је изузетно узвишена и чиста, те је велика привилегија звати се
мамом или татом. Страхове, бриге и непреспаване ноћи својих родитеља не схватамо
док смо млади, а све док се и сами не нађемо у тој улози, која доноси знатно повећане
трошкове издржавања пордице. 1885
Првобитно се родитељи суочавају са следећим
трошковима: 1) куповином дечје опреме (колица, креветац, аутоседишта, столице за
храњење и сл.); 2) гардеробе и исхране за бебу и 3) прослава ( забава поводом рођења,
крштење, рођендани).
Наведени трошкови у првим годинама родитељства - родитељског стажа- знатно
мање оптерећују кућни буџет у односу на период обавезног основног образовања
детета. Закључујемо да трошкови издржавања породице расту са одрастањем детета јер
се потребе младих бића повећавају са њиховим одрастањем. С тим у вези неопходно је
увести различит износ дечијег додатка зависно од старости детета, а кроз две групе: за
децу до 14 година мањи, због реално мањих трошкова, и за старију децу већи, због
реално већих трошкова.1886 Услед искоришћавања породиљског одсуства и одсутва
ради неге детета, неопходно је обезбедити новац за смешај деце у вртић, те се
породице излажу додатним трошковима. Како су услуге приватних предшколских
установа знатно скупље, него што је то у оквиру вртића чији је оснивач држава
похађање приватне предшколске установе представља значајно оптерећење за буџет
породице.1887 Поједини градови предвиђају субвенција за боравак одређеног броја деце
у приватним предшколским установа, као вид популацине политике и подршке
родитељству (Београд, Ниш, Нови Сад). Поред постојања предшколских установа,
важна је и њихова приступачност.1888 На пример, Данска, Шведска и Финска имају
велика издвајања државе за чување деце и истовремено имају међу највећим стопама
1885
Врло је вероватно да законодавац сматра да љубав све побеђује, те да су млади парови врло емотивни
и романтични приликом избора брачног партнера и броја деце, те да не гледају ,,,здраворазумски'' какав
ће им животни стандард бити у браку и/или приликом рађања деце. Сасвим је могуће да се законодавац
руководио мотивом љубави и несебичлука у истој, како породица ( би трабало да ) представља
нејузвишенију љубав, коју је веродостојно представио Селимовић: ,, У јесен сам јој предложио да се
вјенчамо. Искрено сам то желио, нисам могао замислити да ће бити некако друкчије, али сам поштено
рекао да сам рђава прилика, немам ништа нити има изгледа да ћу икад имати, и не добија ништа удајом
за мене (...) Вољећу је, и нећемо имати ништа, је ли јој то довољно. Али она је још луђа од мене.
Вољећемо се, рекла је озбиљно, а то је много, то је све. Ништа ми друго не треба.'' М.Селимовић,
Тврђава, op.cit., стр.32.
1886
Како би се избегле манипулације са потврдама о редовном школовању и повећало подстицајно
деловање дечијег додатка за средњошколско образовање, уместо месечног повећања, могуће је и да се
након завршетка школске године, уз потврду (или само књижицу) исплати повећање у једнократном
износу. Г.Матковић, Б.Мијатовић, К.Станић, Новчана давања за децу и породице са децом у Србији:
анализа и препоруке, op.cit., стр.62.
1887
Ј.Танасијевић,op.cit., стр.142.
1888
А.Анић, Ј.Жарковић Ракић, op.cit.,стр.
377
фертилитета у ЕУ.1889 Услед масовог прилива сеоског становништва у велике градове (
а не због високог природног прираштаја) слободних места у предшколским установама
скоро да нема (Београд, Ниш, Нови Сад). У претходним годинама, приметан је велики
број отварања предшколских установа1890 у великим градовима, нарочито у Београду.
Како породицу одикује велики број функција, значај1891 исте за њене чланове и
друштво у целини је немерљив. Она представља темељ и стуб сваког друштва.
Просперитетно и богато друштво условљено је постојањем здраве и срећне породице.
Како би породица могла да помогне држави и целокупном друштву (већим природним
прираштајем, рађањем деце која ће оличавати Србију и представљати наше друштво на
економском, политичком, интелектуалном и културном пољу)1892, неопходно је да
држава предвиди већи износ социјалних престација који се везују за социјални ризик
издржавање породице. Стога је неопходно да износи дечијег и родитељског додатка
заиста буду усклађени са трошковима живота и потребама просечне породице у
Отаџбини1893, а не да поменуто само буде предвиђено ,,на папиру'' (у закону). Поменуте
износе треба повећати и омогућити родитељима да пуно не брину о одрастању,
издржавању и школовању своје деце. Заправо, политиком штедње према својим
1889
Ibid.
1890
С друге стране у домовини недостају предшколске установе и у руралним подручјима, али из другог
разлога- непостојања потребе за истим услед малог броја деце на селу. Тако се неисплати оснивање
државних и приватних установа, већ се о деци брину: 1) мајке- домаћице или 2) баке, из следећих
разлога: a) уколико су мајке/родитељи засновали радни однос; б) немогућност плаћања приватних
предшколских установа и в) као израз традиционалних укорењених вредности; 3) васпитачи у приватним
или државним предшколским установама- уколико су родитељи запослени у граду, а живе на селу, те
могу финансијски да приуште својој деци боравак у поменутим установама.
1891
По мишљењу америчких социолога Пирсонса и Бејлса породица има две основне функције: примарну
социјализацију и стабилизацију личности. Примарна социјализација је процес у којем деца уче културне
норме друштва у којем су се родила. С обзиром на то да се ово одвија за време првих година детињства,
породица представља најважније окружење за развој њихове личности. Стабилизација личности се
односи на улогу коју породица има у емоционалном помагању одраслих чланова породице. М.Почуча,
Д.Крстинић, оp.cit., стр.169.
1892
,, Коло младо, коло ново, / Нове клице- стара нада, / Ново цвеће- стабла стара/, Душе чисте, срца
млада, / Наследници света жара.'' Ј.Ј.Змај, Светли гробови'', op.cit., стр.20.
1893
Уистину, ретки су периоди у којима је било финансијски лако одгајати децу у домовини услед
сиромаштва и поседовања танке државне касе. С тим у вези Давичо вели: ,, Ја знам сва твоја лица, свако
шта хоће, шта носи,/ гледао сам све твоје очи, разумем шта кажу, шта крију./Ја мислим твоју мисао за
челом ти у коси,/ ја знам твоја уста шта љубе, шта пију./ Еј, пију од туге, од зноја, од муке, / од ноћи, од
сијерка који се тешко меље. / Ја сам у млину, сред буке жрвња, чуо све твоје жеље/ и бриге твоје, ој,
Србијо међу песмама међу шљивама/ој, Србијо међу људима на њивама,/ ој, Србијо међу песмама, међу
стадима,/ ој, Србијо, песмо међу народима.’’ О.Давичо, op.cit., доступно на:
https://www.prelepapoezija.com/srbija/.
378
најмлађим грађанима, односно, политиком ниских износа родитељског и дечијег
додатка, држава штеди на себи. Уколико се не улаже у младе нараштаје, који
представљају будућност сваке државе, не можемо се надати да ће године што долазе
бити године економског и образовног развоја, смањених миграција у иностранство и
повећаног природног прираштаја ( свему ономе чему тежи наша државе). Ваљано је
указати да није довољно: прокламовати ,,борбу'' против беле куге; говорити о масовном
одливу мозгова; предсказивати ,,пусту'' Србију у наредним годинама, а не радити
довољно на побољшању демографске слике; усвојити Стратегију за подстицање
развоја, а задржати прениске износе дечјег и родитељског додатка. С тим у вези значај
образовања је (само) препознат и прокламован у Стратегији подстицања рађања Владе
РС, која , између осталог, наводи следеће: ,,Инвестирање у људски капитал значи
инвестирање у образовање, за које је установљено да побољшава здравље. Образовање
и боље здравље воде ка бољем индивидуалном благостању и продуктивности, што, пак,
потпомаже економску стабилност и могућност активног учешћа у животу''.1894.
Такође, у Србији недостају координисане и континуиране породичне политике
које ће истовремено да подстичу родитељство, материјално обезбеђење породица са
децом, усклађивање рада и родитељства и већу запосленост жена са децом.1895 Стога,
доношење адекватних мера за услађивање рада и родитељства у наредним годинама
представљаће изазов за законодавца и Владу, уколико настоје да воде исправну
популациону политику и свесредну борбу ради опстанка угрожене нације, која
стихијски одумире.
С обзиром да verba volant, sctipta manent1896, потребно је жељу за бројнијим
становништвом, равномерним развојем државе, већим бројем високообразованих и
светлом будућности потврдити у одредбама закона, које ће, између осталог, омогућити
право на дечији и родитељски додатак сваком рођеном детету са пристојним новчаним
износима, те постојеће износе поменутог додатка повећати. Исплата родитељског
додатка за пето и свако наредно дете неће бити значајно буџетско оптерећење с
1894
Образованије становништво је, такође, способније да се прилагоди или одговори на изазове животне
средине, као што су ефекти климатских промена. Образованије особе живе дуже и остају здраве дуже.''
Стратегија подстицања рађања (2018), део 1.5.1. разумевање демографског контекста Републике Србије.
Вероватно се законодавац брине о менталном здрављу млађаних грађана, те не жели превише да издваја
новца за поменуту социјалну престацију и образовање истих да не би били као Ниче- који је ,,у својој 24
години постао професор универзитета. Преоптерећеност ( Ниче је од школских обавеза био слободан
само викендом), проузроковала је , нервозну главобољу, слабост очију...' , па је поднео захтев за пензију
у својој 35 години живота.'' С.Панов, Породично право, оp.cit., стр.230, фн. 578.
1895
А.Антић,Ј.Жарковић Ракић, оp.cit.,стр.69.
1896
Речи лете, а записано остаје (латинска изрека).
379
обзиром на то да 1% жена има преко четворо деце. 1897 Истовремено, побољшање
здравља жена, као и стална здравствена едукација је изразито важна и с тим у
везипотребно је пружити информације о већем ризику рађања петог детета, као и
потреби већег лекарског наџора током пете и сваке наредне трудноће.1898 Требало би
увести једнократно давање у висини једног дечијег додатка на почетку школске године,
а због повећаних трошкова породице.1899
Res, non dei1900 једино могу убедити грађане да ће својој деци бити у
могућности да обезбеде лепшу будућност у Отаџбини, развијањем њихових вештина и
стицањем знања,1901 уз пристојну новчану помоћ из буџетских средстава. Стога, без
већих износа поменутих социјалних престација и ширег круга уживаоца истих,
родитељи неће моћи да на одговарајући начин развијају вештине и улажу у образовање
своје деце. На тај начин, за немали број млађаних грађана- квалитетних, интелигентних
и вредних (која потичу из сиромашних породица или из руралних крајева), наставак
школовања и стицање знања и диплома са престижних факултета, остаће неостварена
жеља. Стога, штедња на поменутим социјалним престацијама (позитивно приказана
као уштеда у буџету), одразиће се негативно на економски и културни развој наше
земље, као и продуктивност економије, те ће проузроковати велике трошкове у
будућности- миграције у иностранство и велике градове, стварање београдско-
новосадске конурбације, осиромашење Србије, недостатак високообразованог и
квалитетеног кадра. Документација која се прикупља је обимна и сав терет доказивања
је на породици да може да оствари то своје право.1902
1897
А.Антић, Ј.Жарковић Ракић, оp.cit.,стр.69.
1898
Ibid.
1899
Г.Матковић, Б.Мијатовић, К.Станић, Новчана давања за децу и породице са децом у Србији: анализа
и препоруке, op.cit., стр.62. Једном годишње, пре почетка школске године, повећати износ дечијег
додатка за набавку уџбеника и школског прибора. Мрежа организација за децу Србије- МОДС, ,,Утицај
сиромаштва на породицу са децом- од изазова до системских решења'' , op.cit., стр.5.
1900
Дела, не речи (латинска изрека). ,,Педантне, још и написмено би хтео? Зар још човека од речи ниси
срео? (...) Али пергамент писано, жигосани, / улива свима страх ко демон зао./ Речи нам већ у перу мру, /
восак и кожа господаре ту. ‘’ Ј.В. Гете, оp.cit.,стр.79.
Ипак су грађани, како вели Селимовић, нагутали много горчине, претрпели доста понижења, нагледали
богаташког беса и сиротињске муке, и уведели како је свет ружно уређен. М.Селимовић, Тврђава,
оp.cit.,стр.145. С тим у вези ,, Нисам ни властелин ни себар/ који се свети, / који враћа жаоку за жаоку,/
срам за срам,/ нож на срцу за нож на оку.'' Д.Максимовић, ,,Тражим помиловање'' , оp.cit.,стр.90.
1901
Да ли је знање и образовање неопходно за квалитетан живот? Тешко питање! С тим у вези Селимовић
вели: ,,Некоме, додуше, није потребно знање, да би постигао много. Теби је потребно. Нема у теби
лукавства. '' М.Селимовић, Тврђава, оp.cit.,стр.44.
1902
Мрежа организација за децу Србије- МОДС, ,,Утицај сиромаштва на породицу са децом- од изазова
до системских решења'' , op.cit., стр.5.
380
2. Смрт издржаваоца
2.1. Смрт издржаваоца као социјални ризик
Смрт издржаваоца1903 представља социјални ризик услед чијег наступања

чланови уже и/или шире породице остварују право на породичну пензију, као вид
социјалне престације. Право на породичну пензију је право из социјалног осигурања
осмишљено да привремено или трајно обезбеди део социјалне сигурности и социјалног
мира члановима породице умрлог осигураника или умрлог корисника пензије.1904
Јелена Карађорђевић,удовица вожда Ђорђа Петровића1905, вође Првог српског
устанка, обновитеља српске државности и родоначелника династије Карађорђевић,
прва је Српкиња која је уживала право на породичну пензију. Међутим, право на
породичну пензију поменутој, признато је на основу одлуке надлежног државног
органа у појединачном случају, а не као израз успостављања система социјалне
сигурности за овај социјални ризик.1906 Поменуто је у складу са владајућим схватањима
просечног грађанина Кнежевине Србије прве половине 19-ог века, да је улога жене да
подиже и васпитава децу, као и да брине о домаћинству, а да муж остварује зараду и да
буде pater familias, односно, народски речено ,, глава куће'' . С тим у вези доцент Бојић
1903
Како вели професор Шундерић: ,, Добро је познато да је човеков живот омећен са два догаћаја, од
којих ни један ни други у тренутку њиховог настанка за њега самог немају никакав значај. Ради се о
догаћају роћења и догаћају смрти. Ове граничне догаћаје човековог живота доживљавају и преживљавају
други, тј. њихови савременици испуњени, наступањем првог догаћаја, осећањем среће и радости а
наступањем друтог догаћаја осећањем туте и жалости. Измећу ова два догаћаја сваки појединац прелази
свој животни пут на коме доживљава многобројне пријатне и непријатне тренутке, чини веће или мање
напоре, улаже више или мање рада и труда, оставља за собом веће или мање резултате у зависности од
овојих способности, умећа и хтења као и друштвених околноети у којима живи и ради.'' Драгољуб
Кавран, Боривоје Шундерић, ,, In memoram Милан Деспотовић (1914-1989)'' , Анали Правног факултета
у Београду , година 38, свеска 1 / 2, 1990, стр.229. С тим у вези Селимовић пише:,, Ни кап воде се не губи,
само се мења, како се може изгубити све човеково? Мора бити да живот постоји по неком вишем начелу,
а не само по бесмислу, по злу, по лудилу!'' М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.258.
1904
Весна Стојановић, ,,Право на породичну пензију инвалидног детета'', Радно и социјално право, број
1/2018, стр.223
1905
Петар Петровић Његош је посветио уводни део ,,Горског вијенца'' славном вожду и именовао га је као
,,Посвета праху оца Србије''. У прилогу наводимо одломак из поментог предговора:
,,Ал хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,/ све препоне на пут бјеху, к циљу доспе великоме:/ диже
народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши; / из мртвијех Србе дозва, дуну живот српској души.''
П.П.Његош,op.cit.,стр.15. С тим у вези ваљало би се присетити да је вожд био и велики војсковођа и
мудар политичар (аутократа- савременим језиком речено) који је поступао са Совјетом (представницима
Владе) одвише по свом нахођењу:, ,,опколивши са својим момцима кућу у Смедереву, у којој је Совјет
заседао, напери кроз прозоре пушке и позва их све да изиђу напоље- Ласно је у врућој соби уређивати и
заповиједати; него да вас видим сјутра у пољу, кад Турци ударе. Он се позивао на своје заслуге, и чисто
хајдучки, с пушком у руци, натерао је Совјет да сагне главу и остане у улози коју му је он наменио.''
В.Ћоровић, op.cit., стр.636.
1906
Б.Лубарада,Увод у радно право, op.cit., стр.521
381
указује да институт породичне пензије има дугу традицију у националном правном
систему, те су се први облици обезбеђења појавили су се још средином ХIХ века, када
су првобитно обезбеђене пензије за удовице и децу преминулих чиновника, а затим и
пензије за учитељске удовице и њихову децу.1907 Такође, доцент истиче да посебан
облик заштите старијих лица која не испуњавају услове за старосну пензију могу да
буду породичне пензије које се исплаћују удови, односно удовцу, преминулог
осигураника или корисника пензије, под законом предвиђеним условима. 1908
Државе које ратификују део Х Конвенције број 102 и део Конвенције број 128
дужне су да обезбеде заштиту за случај губитка издржавања који настаје за удову или
дете смрћу њиховог издржаваоца.1909 С друге стране, Препоруком број 1311910 државе
су охрабрене да престације које се доступне удовама обезбеђују и удовцима који су
издржавана лица.1911 Уговорне стране конвенције број 102 и 128 могу да услове
стицање престација за случај смрти издржаваоца и посебним условима које се тичу
способни заштићених лица да приврђују. 1912
Следствено томе, професорка Ковачевић
указује да поменуте конвенције Међународне организације рада прописивањем
додатних услова заштите, које се тичу способности удовице за рад и њене старости,
имају за циљ да породичне пензије буду резервисане само за старије жене којима би
било тешко да стварно нађу посао, а да младе радно активне удовице подстакне на
укључивање на тржиште рада.1913
2.1.1. Осигурани случај
Услед наступања смрти издржаваоца чланови породице које је корисник права

или осигураник издржавао, уколико испуне законом предвиђене услове, стичу право на
породичну пензију, као вид социјалне престације. Једна група услова односи се на
чињеницу смрти осигураника или корисника права, док се друга група услова односи
на број година и имовно стање издржаваних лица. Стога је за остваривање социјалних
1907
1908
Ibid.
1909
1910
Препорука Међународне организације рада број 131 о давањима за случај старости, инвалидности и
смрти хранитеља породице (Invalidity, Old-Age and Survivors' Brenefits Recommendation), 1967, став 12.
1911
1912
Тако државе уговорнице Конвенције број 102 могу да услове заштиту удова њиховом неспособношћу
да се саме издржавају или се може предвидети обустава престација за случај смрти издржаваоца,
уколико корисници истих обављају неку прописану активност уз награду. Ibid., стр.306.
1913
Ibid.
382
престација, у домаћем праву, неопходно наступање смрти: a) осигураника који је
навршио најмање пет година стажа осигурања или је испунио услове за старосну,
превремену старосну пензију или инвалидску пензију; б) корисника старосне,
превремене старосне пензије или инвалидске пензије или в) осигураника чија је смрт
последица повреде на раду или професионалног обољења, без обзира на остварен стаж
осигурања.
2.1.2. Осигурана лица
Законодавац разликује чланове уже породице умрлог осигураника/корисника

права ( супружник, ванбрачни партнер и деца рођена у браку или ван брака или
усвојена, пасторчад и унуци)1914 и чланове шире породице поменутог ( родитељи -отац,
мајка, очух, маћеха и усвојиоци, браћа, сестре и друга деца без родитеља, односно деца
која имају једног или оба родитеља који су потпуно неспособни за рад, а коју је
осигураник, односно корисник права издржавао) 1915 у погледу остваривања социјалне
престације- породичне пензије. Поменуто разликовање је законодавац предвидео како
би се уредило првенство чланова породице у стицању права на породичну пензије
умрлог сродника.
Чланови уже породице су непосредно- услед значајно проведног заједничког
времена, као и новчано највише, погођени губитком прихода и издржавања умрлог,
услед следећих разлога: 1) разлози који се односена супружника/ванбрачног партенера:
недостатак битног извора прихода породице (често и јединог), отежана могућности
помирења породичних и професионалних обавеза (услед смрти издржаваоца породице,
супружник поменутог се суочава са недостаком помоћи и подршке у обављању
значајног броја обавеза), немогућност задовољења основних животних потреба,
повећани трошкови живота и сл. 2) разлози који се односе на млађе чланове породице
(деца, пасторчад, унуци) : немогућност плаћања основног и средњошколског
образовања (уџбеници, екскурзије, рекреативна настава, ужина, књиге, школски
прибор, аутобуска карта), као и факултетског образовања (чији су трошкови
неупоредиво већи него за време нижих нивоа образовања). Такође, трошкови одеће,
обуће, исхране, ваннаставних активности (бављење спортом, свирање музичког
инструмента, часови страног језика) и др. отежано се исплаћују и постају велики терет
1914
1915
383
за другог родитеља, услед наступања предметног социјалног ризика. Како би се
трошкови њиховог образовања подмирили и поменуте активности учиниле
приступачним за млада лица, крајње је оправдано опредељење законодавца у давању
првенства поменутих у односу на чланове шире породице. На наведени начин,
законодавац је спречио да се млади људи, без једног родитеља, искључе из друштвеног
живота, као и да се излажу непријатним етикецијама од стране вршњака ( услед лошије
финансијске ситуације), које значајно утичу на њихов развој и психолошко здравље.
Чланови шире породице остварују право на породичну пензију : 1) уколико нема
чланова уже породице или 2) ако је преминуло лице имао чланове уже породице,
чланови шире породице оствариће право на исту уколико поридична пензија која
припада члановима уже породице не достигне пун износ основа од кога се одређује
износ породичне пензије.1916 Према Закону о пензијском и инвалидском осигурању,
родитељ кога је осигураник односно корисник права, у складу са законом издржавао до
своје смрти стиче право на породичну пензију ако је до смрти осигураника односно
корисника права:1) навршио 65 (мушкарац), односно 60 (жена) година живота или 2)
постао потпуно неспособан за рад.1917 С тим у вези доцент Бојић наводи, обезбеђење
родитеља преминулог путем института породичне пензије представља вид обезбеђења
лица без одговарајућих прихода у старости.1918
2.2. Услови за остваривање права на породичну пензију чланова уже породице
2.2.1. Удовци и удовице
У претходним годинама, пооштрени су услови за остваривање наведене

социјалне престације услед недостатка новчаних средстава у буџету, повећаног броја
пензионера и значајне оптерећености фондова социјалног осигурања. У домаћем праву,
удова стиче право на породичну пензију под следећим алтернативним условима: 1) ако
је до смрти супружника, односно ванбрачног партнера, навршила 53 године живота; 2)
ако је, до смрти супружника, односно ванбрачног партнера, или у року од једне године
од дана смрти супружника, односно ванбрачног партнера, постала потпуно неспособна
за рад; или 3) ако је, после смрти супружника, односно ванбрачног партнера, остало
1916
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003) , члан 35.
1917
1918
384
једно дете или више деце која имају право на породичну пензију по том супружнику,
односно ванбрачном партнеру, а удова обавља родитељску дужност према тој деци.
Удова која у току трајања права према том основу постане потпуно неспособна за рад,
задржава право на породичну пензију док постоји та неспособност. 1919 Повољну
околност представља право удове, која наврши 45 година живота у тренутку смрти
осигураника или корисника пензије, на исплату породичне пензије када напуни 53
година живота.
Након смрти супруге, удовац стиче право на породичну пензију уколико испуни
један од следећих алтернативних услове: 1) ако је до смрти супружника, односно
ванбрачног партнера, навршио 58 година живота; 2) ако је, до смрти супружника,
односно ванбрачног партнера, или у року од једне године од дана смрти супружника,
односно ванбрачног партнера, постао потпуно неспособан за рад; или 3) ако је, после
смрти супружника, односно ванбрачног партнера, остало једно дете или више деце која
имају право на породичну пензију по том супружнику, односно ванбрачном партнеру, а
удовац обавља родитељску дужност према тој деци. Удовац који у току трајања права
по том основу постане потпуно неспособан за рад, задржава право на породичну
пензију док постоји та неспособност.1920
За разлику од законодавства појединих страних држава, у домаћем праву удовци
или удовице не губе породичну пензију уколико склопе нови брак. С тим у вези
профeсор Лубарда наводи да је услов у погледу минималног трајања брака пре смрти
од две године у упоредном праву утврђен у циљу спречавања злоупотреба институције
брака (посебно кад је корисник пензије тешко/неизлечиво оболео), с тим да се овај
услов не поставља ако је после смрти остало заједничко дете. 1921 Треба истаћи да је наш
законодавац, сасвим оправдано, предвидео изузетак у погледу стицања предметне
социјалне престације, те супружник/ ванбрачни партнер професионалног војног лица
према прописима о Војсци Србије које је погинуло за време дејстава, право на
породичну пензију стиче без обзира на навршене године живота, под условом да није
поново склопио брак.1922
2.2.2. Ванбрачни партнери
1919
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003) ,члан 29,став 1.
1920
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003) , члан 30, став 1.
1921
1922
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), чл.30а, став 1.
385
Према слову Митровданског устава из 2006.године предвиђено је да се
ванбрачна заједница изједначава са браком, у складу са законом.1923 Међутим, потребно
је било да прође 15 година од доношења Устава РС да би наведена уставна одредба
била примењена, а ванбрачним партнерима пружила могућност да уживају право на
породичну пензију. Иако у Србији значајан број парова живи у ванбрачним
заједницама, тек је изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском
осигурању од 2019.године, које су ступиле на снагу 01.01.2020.г. предвиђено право на
породичну пензију ванбрачним партнерима. Поменуто је пример да је касно препозната
потреба да се призна право на породичну пензију наведеним лицима, што нам даје
основа за претпоставку да ће проћи доста времена од признавања права на наслеђивање
ванбрачног партнера. Тек након тога, ванбрачна заједница била би изједначена са
брачном заједницом, те би се Устав РС неселективно примењивао, а ванбрачни
партнери не би били неосновано дискриминисали.
Законодавац је донео, дуго чекану, законску одредбу за велики број ванбрачних
партнера у Србији, којом је омогућио поменутим лицима остваривање права на
породичну пензију. Како би ванбрачни партнер стекао право на породичну пензију иза
пок.ванбрачног партнера, неопходно је остварити један од два алтернативно прописана
услова: 1) трајање ванбрачне заједнице живота у периоду од најмање три године, а
постојање поменуте се утврђује у ванбрачном поступку или 2) постојање заједничког
детета. Такође, право на породичну пензију може остварити и супружник из разведеног
брака и ванбрачни партнер после престанка заједнице живота ванбрачних партнера,
уколико им је судском пресудом утврђено право на издржавање.1924 Постојање
ванбрачне заједнице (на основу заједничке својине на покретним и непокретним
стварима, сведочења родбине и пријатеља, пријаве пребивалишта, заједничких
фотографија и сл.) и наведене обавезе издржавања неопходно је утврдити у
ванпарничном поступку, како би се могло остварити право на предметну социјалну
престацију. Стога, брачни партнери лакше остварују право на породичну пензију услед
постојању извода из матичне књиге венчаних, који сведочи о закључењу брака
супружника. С друге стране, ванбрачни парнер мора доказати постојање ванбрачне
1923
Устав РС (2006) , члан .62,став 5.
1924
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003),члан 28, став 1, тачка.2.
386
заједнице у ванпарничном поступку уколико настоји да оствари право на породичну
пензију1925 по основу смрти пок.ванбрачног партенера.
2.2.3. Деца
У домаћем праву, дете има право на породичну пензију до завршетка обавезног

основног образовања, односно навршених 15 година живота. Након тога, оствариваће
право на поменуту пензију уколико настави даље школовање, све до 20 године ( ако
похађа средњу школу) или до 26 године ( уколико студира на високој стручној школи
или факултету, односно на високобразованој установи). Међутим, наведена пензија се
може продужити детету уколико је школовање прекинуто из оправданих разлога,
услед: 1) одлужења војног рока ( до 27 године живота) и 2) болести ( највише за
онолико времена колико је због болести изгубио од школовања).
Дете корисник породичне пензије, старије од 15 година, а које се школује има
обавезу да једном годишње (по правилу почетком школске године) достави Фонду за
пензијско и инвалидско осигурање потврду да је уписало годину на одговарајућој
високошколској установи.1926 Ако не доставе благовремено одговарајућу потврду -
уверење, обуставиће се исплата пензије уз доношење решења од стране надлежне
филијале Фонда.1927
Такође, предвиђа се могућност остваривања права на породичну пензију детету
које је неспособан за самосталан живот и рад. Породична пензија, као вид социјалне
престације, исплаћиваће се поменутим лицима док траје неспособност за самосталан
живот и рад у два случаја: 1) ако је настала до узраста до кога се деци обезбеђује право
на породичну пензију ( до 15 година живота, а уколико се дете школује, најдуже до 26
године живота) и 2) уколико је настала после узраста до кога се деци обезбеђује право
на породичну пензију (након 15 године, односно, 26 године), а пре смрти осигураника
1925
Поменуто доказивање могу осујетити чланови породице преминулог супружника- деца из првог
брака, родитељи пок.лица, незадовољни настојањем његове ванбрачне супруге да остварује право на
породичну пензију. Они на свакојаке начине могу негирати постојање поменуте заједнице, као вид
побуне и неслагања са истом. ,,Побуна је заразна, може да подстакне незадовољство, којих увек има,
личи на јунаштво, јер је отпор и неслагање, изгледа лепо јер је носе занесењаци који умиру за лепе речи,
све стављају на коцку јер је све њихово несигурно. Зато је привлачно, као што понекад човеку изгледа
привлачно и лепо све што је опасно.'' М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр.63.
1926
В.Стојановић, ,,Право на породичну пензију инвалидног детета'' ,оp.cit.,стр.218.
1927
Ibid.
387
односно корисника права, под условом да га је осигураник односно корисник права
издржавао до своје смрти.1928
Такође, право на породичну пензију може стећи инвалидно дете, које се сматра
инвалидним дететом у складу са прописима о разврставању деце ометене у развоју, од
дана престанка запослења, односно обављања самосталне делатности.1929 У овом
случају ради се о посебној заштити инвалидне деце, кроз право на породичну пензију
деце неспособне за самосталан живот и рад због ометености у физичком или
психичком развоју, као и деце код које је неспособност за самосталан живот и рад
настала после узраста до којег се деци обезбеђује право на породичну пензију.1930 Стога
њихово евентуално запослење, односно обављање самосталне делатности не утиче на
њихово право касније, односно по престанку тог рада она опет стичу право на
породичну пензију. 1931
Инвалидно дете корисник породичне пензије, као и сва друга
деца корисници породичне пензије, чији износ пензије не прелази износа просечне
пензије, а који имају неке здравствене тешкоће, могу по одредбама Правилника о
друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда за пензијско и
инвалидско осигурањеда остваре право на бесплатну рехабилитацију у здравствено-
стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима.1932
У домаћем праву, деца без оба родитеља остварују, поред породичне пензије по
једном родитељу и поменуту пензију по другом преминулом родитељу. Том приликом,
законодавац је, сходно начелу хуманости и етичким принципима, уважио лоше
материјалне прилике деце без оба родитеља и потребу да се исти не осећају
запостављено и скрајнуто, те им је омогућио ,,уживање'' породичне пензије по основу
остварених зарада/пензија оба родитеља.
1928
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 31, ставови 3-4.
1929
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003) , члан 31, став 7.
1930
В.Стојановић, Социјални и радноправни положај особа са инвалидитетом, op.cit.,стр.231.
1931
Љиљана Радифковић, Ненад Ракић, Коментар и примена Закона о пензијском и инвалидском
осигурању, Cekos in, Београд, 2011, стр.54-65, нав.према: В..Стојановић, Социјални и радноправни
положај особа са инвалидитетом, op.cit.,стр. 231.
1932
В. Стојановић, ,,Право на породичну пензију инвалидног детета'', op.cit.,стр.222. У домаћем праву је
прописано, као вид значајније подршке поменутој деци и другим угроженим особама, следеће решење:
Фонд сноси трошкове пратиоца слепог лица и пратиоца детета које је остварило право на породичну
пензију, а неспособно је за самосталан живот и рад, у трајању до 10 дана у току календарске године, у
одређеној установи, као и путне трошкове у висини цене аутобуске, односно возне карте II разреда.
Трошкове рехабилитације корисника пензије и трошкове за пратиоца слепог лица и пратиоца детета које
је остварило право на породичну пензију по основу неспособности за самосталан живот и рад, Фонд
финансира према трошковима рехабилитације корисника пензијa и цени смештаја пратиоца по
установама, по дану боравка, које je утврдиo Управни одбор Фонда. Правилник о друштевном стандарду
корисника пензија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (2020), члан 5, ставови 2-3.
388
2.3. Висина и исплата породичне пензије
Члан уже или шире породице покојног осигураника/корисника права уколико

проузрокује смрт поменутог, намерно или крајњом непажњом, не може стећи право на
породичну пензију.1933 Наведено решење је сасвим оправдано и логично,с обзиром на
недостојност наслеђивања на основу закона или завештања појединца који је
умишљајно усмртио оставиоца, или је поменуто покушао1934. С тим у вези професорка
Стојaновић истиче да лице које је из нехата прузроковало смрт лица по основу кога
остварује право на породичну пензију, неће изгубити ово право.1935 Стога, законодавац
је онемогућио појединцима остваривање права на породичну пензију члана породице
или наслеђивање оставиоца услед проузроковања њихове смрти1936 како поменуто
представља кривично дело. Како се поменути догађај одржава на пољу недостојности
уживања права на породичну пензију или наслеђивањa, исти представља чин великог
непоштовања и грубе незахвалности према покојном сроднику.
У приватизованим системима осигурано лице уговором са осигуравачем
регулише ко ће моћи да прима породичну пензију у случају његове смрти. 1937 У
систему приватног пензијског осигурања осигураник ужива слободу одређивања
корисника средстава на рачуну добровољног фонда, у случају њeгове смрти, преноси се
лицу које је осигураник одредио, а уколико није одредио такво лице, поступа се у
складу са законом којим се регулише наслеђивање. 1938
1933
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2003) , члан 36. ,,Јавио се у мени ужас због те
бесмислене суровости. Гдје смо ми? У каквом свијету живимо? Или је можда и ово сан, јер је немогуће
да потпуни бесмисао постане стварност? '' М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.71.
1934
Закон о наслеђивању(,, Службени гласник РС'', број 46/95, 101/2003- одлука УСРС и 6/2015),члан
4,став 1. С тим у вези Селимовић пише: ,,Убиство не може бити узрок и подстрек, изазива осуду и
гађење, а дешава се изненада, кад се заборави страх и савест, непријатно је, као ружно подсећање на
трајност ниских нагона којих се људи стиде, као што се стиде недостојних предака и преступних рођака.''
'' М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр.63.
1935
Право на породичну пензију детету престаје ако је правоснажном пресудом осуђено, односно
утврђена је његова кривица за смрт лица по основу кога остварује право на породичну пензију.
В.Стојановић, ,,Право на породичну пензију инвалидног детета'' , op.cit., стр.219.
1936
Разноразних људи на овом свету има- добрих и злих; поштовалаца слова закона и Устава, као и оних
које поменуте крше, чак и најсуровији начин- убиством. С тим у вези Селимовић пише: ,,Људи су наша
мисао и слика о њима. Ми сањамо живот и свијет. А како можемо сачувати своје и туђе снове? Други
виде нас, ми видимо друге, и све се открива, као у шаљивој игри с маскама, само што ово није шаљиво.
Једном се пробудимо, и погледамо се запрепаштено: шта се десило са нашим сновима?'' М.Селимовић,
Тврђава, op.cit., стр.70.
1937
1938
389
Износ породичне пензије одређује се у зависности од висине пензије
старосне/инвалидске/привремене пензије осигураника/корисника права која је
поменутом припадала у време смрти као и од броја издржаваних лица, односно
корисника права. Стога је право на породичну пензију изведено право, које се изводи
из права корисника на старосну пензију, превремену старосну пензију или инвалидску
пензију или из предпостављене пензије која би осигуранику припадала у часу смрти,
односно од пензије која је кориснику припадала у часу смрти, у проценту који се
утврђује према броју чланова породице који имају право на ту пензију.1939 Уколико
породична пензија припада само члановима уже породице или само члановима шире
породице умрлог осигураника односно корисника права, иста се одређује у следећим
процентима од пензије умрлог осигураника која му је припадала у часу смрти, односно
пензије која би кориснику права припадала у часу смрти: 1) за једног члана 70%; 2) за
два члана 80%; 3) за три члана 90% 4) за четири члана или више чланова 100 %.1940
Уколико пензија припада и члановима уже породице и члановима шире породице
умрлог осигураника односно корисника права, члановима шире породице припада
остатак до износа старосне, превремене старосне пензије или инвалидске пензије.
Исплата породичне пензије се обуставља ако се корисник породичне пензије
запосли/обавља делатност по основу који је осигуран (самозапослени) или ако оствари
право на пензију. 1941
У том случају, члановима уже породице се исплаћује породична
пензија у сразмерно вишем износу (пошто корисник права губи прави на породичну
пензију).1942 Међутим, корисник породичне пензије може обављати послове по основу
уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу, односно ауторског
уговора, и осталих уговора за који добијају накнаду1943, само уколико је остварио
накнаду на месечном износу у износу нижем од најниже основице у осигурању
запослених, важећом у моменуту уплате доприноса.1944 Поменуто решење законодавца
о кумулацији породичне пензије и накнаде по основу наведених уговора је оправдано,
те корисници наведене пензије могу да легалним путем ( не страхујући од губитка
породичне пензије, небезбедних и лоших услова рада) обављају додатне послове за
1939
В. Стојановић, ,, Право на породичну пензију инвалидног детета’’, op.cit.,стр.216
1940
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 71,став 1. тачка 1. Онемогућавањем
остваривања пуног износа зараде/пензије преминулог издржаваоца, законодавац ,,трн у здраву ногу
забада'' нашим грађаним, корисницима породичне пензије (уколико се не ради о четири члана корисника
исте). П.П.Његош, op.cit., стр.51.
1941
Б.Лубарада,Увод у радно право, op.cit., стр.523
1942
Ibid.
1943
Закон о пензијском и инвалидском осигурању(2009) , члан 11-12.
1944
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2009) ,члан 117,став 4.
390
подмирење трошкова живота и потреба своје деце. Уколико право на породичну
пензију имају брачни друг и разведени брачни друг умрлог осигураника, односно
корисника права, одређује се једна породична пензија у висини која припада за једног
члана породице и дели се у једнаким износима.1945
2.3.2. Немогућност кумулације пензија
У домаћем праву, законодавац је предвидео немогућност кумулације пензија-

старосне, превремене старосне, инвалидске са породичном пензијом , те корисник једне
од поменутих, по свом нахођењу, одлучује коју од истих жели да прима у месечним
износима.1946 Како доцент Бојић истиче корисник ће се у тој ситуацији увек одлучити за
већи износ пензије, а најчешће је реч о породичним пензијама које су, и поред
умањеног износа старосне пензије преминулог осигураника, већег износа него старосне
пензије која се исплаћује преживелом супружнику. 1947 Та ситуација се посебно догађа у
друштвеним приликама када женски осигураник прима низак износ старосне пензије
услед малог броја година стажа осигурања и одсуства са тржишта рада због бриге о
домаћинству и члановима породице.1948 Кумулација породичне и старосне пензије
могла би бити оправдана, уколико њихов збир не би био изнад просечне старосне
пензије у нашој земљи. Како би се омогућио ,,донекле'' пристојан животни стандард
пензионера у старости, ваљало би размотрити наведен предлог, имајући у виду скупе
трошкове лечења пензионера и слабију могућност остваривања додатних прихода,
односно, радног ангажовања у трећем добу (услед болести, старости, слабијег памћења,
слабљења моторичких и интелектуалних функција). Осим поменуте кумулације
пензија, задржавање одређеног процентуалног дела најнижих старосних пензија услед
остваривања права на породичну пензију, могло би бити рационалан избор
законодавца. Тиме би се пружила извесна помоћ најугроженијем делу пензионера у
покривању трошкова живота током зрелог доба, а Фонд се не би излагао знатном
финансијском оптерећењу ( јер би се повећао процентуални износ од најнижих износа
старосне пензије). Тако је у прописима о пензијском и инвалидском осигурању
Немачке, предвиђено да ће корисник старосне пензије примати у исто време и
1945
Закон о пензијском и инвалидском осигурању ( 2003) ,члан 71, став 2.
1946
Стога, уколико осигураник, односно корисник пензије, стекне право на две или више пензија на
територији Републике, може користити само једну од тих пензија, и то по сопственом избору. Закон о
пензијском и инвалидском осигурању (2003),члан 119.
1947
1948
Ibid.
391
породичну пензију, по смрти преминулог супружника, с тим што ће износ старосне
пензије бити умањен за 40%.1949
2.3.3. Неопходност повећања износа социјалне престације
Усклађивање пензија (старосних, инвалидских,породичних) врши се према

утврђеним критеријумима (кретање зарада, трошкови живота), како би се ублажили
негативни ефекти инфлаторних кретања на њихову реалну вредност и обезбедио
минимум сигурности корисника.1950 Oсим oчувaњa купoвнe мoћи пeнзиjскoг примaњa и
oбeзбeђивања oдрживoсти пeнзиjскoг систeмa, усклaђивaњe пeнзиja трeбa дa oбeзбeди
кoрисницимa пeнзиje и дeo рaстa прoдуктивнoсти рaдa, oднoснo рaстa друштвeнoг
прoизвoдa кoмe су дoпринeли кao прeтхoднa гeнeрaциja.1951 Како су износи зарада/
пензија у нашој земљи недовољни за издржавање породице и нормалан живот, тек су
износи породичних пензија, с обзиром на наведени начин утврђивања истих, претежно
ниски и недовољни за пристојан живот. Стога је неопходно увећати износе поменуте
социјалне престације члановима уже и шире породице, како исти не би били
маргинализовани1952 и онемогућени уживања права на достојанствен живот. Такође је
поражавајуће да се на породичну пензију не примењује правила о најнижем износу
пензије. Минимална пензија примењује се на старосну или инвалидску пензију од које
се рачуна породична пензија, а онда се од тог износа одређује породична пензија као
проценат у зависности од броја корисника.1953 Стога, породична пензија може бити
нижа од минималне старосне пензије, недовољна брига државе о корисницима
поменуте пензије. Следствено томе, осим губитка најближег сродника1954, издржаваоца
породице, чланови породице преминулог су услед ниских износа предметне социјалне
1949
Social security at a Glance, 2015, Federal Ministry of Labour and Social Affairs, Germany, стр. 100.
нав.према: Ibid., стр.311.
1950
1951
Велизар Голубовић, ,,Усклађивање пензија у праву Републике Србије и упоредном праву'' , Радно и
1952
С тим у вези Доситеј саветује: ,, О славесни чловече, мисли, суди, расуждавај и познај. Сав свет да ти
рече да си слеп, ти, имајући очи и чисто видећи, не веруј свему свету. Сав свет да ти рекне да два и два
не чини четири, немој му веровати; то је против искуства.'' Д.Обрадовић,op.cit., стр.78.
1953
Катарина Станић, Пензијски систем у Србији- дизајн,карактеристике и препоруке, USAID SEGA
пројекат, Београд, 2010, стр.58
1954
,, Живи ништа не знају. Поучите ме, мртви, како се може умрети без страха, или бар без ужаса. Јер,
смрт је бесмисао, као и живот.'' М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр.369.
392
престације, суочени са смањеним квалитетом живота, отежаном могућности
задовољења својих потреба1955, као и са ,, горким хлебом'' сиромаштва.
Истини за вољу, нису непознати примери да старији и средовечни људи ступају
у брак са корисницима високих домаћих/ иностраних пензија како би стекли право на
породичну пензију иза смрти наведних лица. С обзиром да су средства Фонда за
пензијско и инвалидско осигурање скоромна, не можемо очекивати ,,боље дане'' 1956
за
кориснике породичне пензије и значајно повећање њихових износа. Стога је неопходно
пронаћи механизме како би се злоупотребе уживања ове социјалне престације откриле
(нпр. приказивање особе као неспособне за рад, иако је у добром физичком и
психичком стању; краткротрајна ванбрачна заједница/брак због стицања права на
породичну пензију). Тако би се уштећени износ од поменутих злоупотреба, могао
искористити за повећање износа најнижих породичних пензија.
Промене у структури пензионера који користе пензију у последњих пола века су

довољне да укажу да је све више старијих становника пензионера, јер се број
инвалидских и породичних пензионера смањује док се удео старосних пензионера
Је л' истина е ово овако, / ал' нас очи сопствене варају? П.П.Његош, op.cit., стр.103.
1955
1956
Преживеће грађани Србије и са ниским износима породичних пензија, ипак имамо висок праг
толеранције, вековима однегован. Научили смо ,,тирану бити ђон, / на ђону прљав прах, / династу самар,
императору трон.'' Ђура Јакшић, ,,Бојна песма'', op.cit., стр.78. Годинама се у једном популарном српском
маршу певало и понављало: ,,Кад зажели светли цар/ У смрт скаче (Србин) граничар! '' В.Ћоровић, op.cit.,
стр.689. Ипак, својство разумна човека је да узроке свом страдању тражи најпре у себи, док неразумни
вазда подижу жалбу на друге. Свако страдање је од Бога Човекољупца, ради добра и користи људи.
Страдање је метод Божији, метод лечења душе, каже хришћанска наука. Вид. С.Панов, Породично
право,op.cit., стр.387.
Следствено томе, како становници Отаџбине са немаштином и горим недаћама умеју лако да се изборе,
вероватно им не требају виши износи поменутих пензија, јер ,,богат није онај ко има, већ онај ко даје''.
Како каже Душко Радовић: ,, Има много сиромашне деце, којима родитељи сем новца ништа нису
оставили''.
Вероватно се законодавац: 1) плаши да се поменути не огреше од Бога милоснога, јер како вели
умотворина: ,,Ко има мало новца говори- Шта да радим са њим? Док онај који много има, вели- Господе
дај још.'' ; 2) поуздао у Коковићеве речи да се сиромаси међусобно помажу у свим подручјима
друштвеног живота. Драган Коковић, ,, Култура сиромаштва и образовање'', Политеиа, број 3, 2012,
стр.36 и 3) руководи Хафнеровим становиштем, које нам казује да се милосрђе или аскетизам може
третирати као тежња појединца за духовним спасењем. Петар Хафнер, Милош Крстић ,,Примена теорије
рационалног избора у анализи криминалног понашања'', Економика, vol.57, број 1, 2011, стр.40. Остаје
тако да живи жеља да ће доћи сањани рај, а с том жељом лакше се живи. М.Селимовић, Тврђава,op.cit.,
стр.146.
Истини за вољу, не треба дозволити да се грађани ,,преједу меса'' . С тим у вези, Војвода Драшко је
скренуо пажњу да имућни људи ,, од богатства беху полуђели, ђетињаху исто као бебе'', те вели за њих
да се ,,не боје чести ни поштењу,/ тек да стеку да се кани ране''. П.П.Његош, op.cit., стр.58, 70.
393
константно повећава.1957 Поједини аутори (D.Pieters) наводе да, с обзиром на масовни
прилив жена на тржиштте рада и израженије тенденције/праксе да су оба супружника у
радном односу, а то посебно почетком XIX века отвара и само питање легитимности
задржавања смрти издржаваоца супружника/ванбрачног партнера као социјалног
ризика.1958 Еманципација жена и укључивање све већег броја жена на тржиште рада,
посебно у западноевропским и скандинавским земљама, је довела до смањена броја
корисника породичних пензија, те се уочавају и земље које су својим националним
законодавством укинуле право на породичну пензију удовца/удове као што је то случај
у Данској и Шведској. 1959
И поред великог броја радно ангажованих жена које освариварују зараду на
тржишту рада, приходи припадница ,,нежнијег пола'' нису довољни (услед
неједнакости једнаке зараде за рад исте вредности, неретке дискриминације при
напредовању, већег броја одсуства са посла због неге детета) да задовоље потребе
породице услед наступања смрти издржаваоца. Стога би напуштањем концепта
издржавања породице као социјалног ризика, проузроковало велику штету члановима
породице покојног осигураника, односно, корисника права (нарочито младим
нараштајима). Доцент Бојић наводи да ће у будућности идеја једнакости мушкараца и
жена на тржишту рада бити реалност и то ће бити још један разлог за нестајање
породичних пензија за удове и удовце.1960
И поред опстајања издржавања породице као социјалног ризика, ниски износи
пензија које остварују удове и удовци, ,,подстичу'' поменуте да проналазе различите
начине (различите послове) како би обезбедили новац за одрастење и образовање деце,
као и за подмирење осталих трошкова (комуналије,станарина, кредит). Како кумулација
зараде и породичне пензије није незвољена, родитељи су принуђени да додатне зараде
остварују у сивој економији, на небезбедним и тешким условима рада ризикујући
наступање повреде на раду, а све како би: a) повећали износ кућног буџета и б)
омогућили деци да се образују, заврше факултет и направе успешну каријеру-
жртвовање ради будућности своје деце1961. Обављајући фактички рад супружници
1957
Ј.Стојилковић, ,,Пораст броја пензионера и старење становништва у Србији'', op.cit., стр.83.
1958
1959
компаративна анализа'', op.cit., стр.132.
1960
Ibid.
1961
Не само родитељи, већ и држава има велики интерес да поседује значајан број квалитетних младих
људи, који би требало бити носиоци позитивних промена у индивидуалистичкој култури и
конзументаристичком друштву. Значајног привредног раста, финансијске стабилности, већих износа
зарада и пензија, нема без образоване младежи српске. Управо у омладину, која би требала да има
394
преминулог издржаваоца ризикују да се повреде на непријављеним пословима које
обављају, као и да сносе терет високих трошкова лечења и губитка радне способности.
Стога, држава би требала да заштити најугроженије кориснике поменуте пензије, тако
што би повећала износ исте, те би одвратила њене кориснике да раде у лошим условима
рада, излажући своје здравље и живот опасности. Такође је преко потребно усвојити
законско решење које ће дозволити кумулацију зараде и породичне пензије, како би
удове/удовци остваривали пристојна примања- достојна човека, под условом да укупан
приход поменутих не прелази износ просечне месечне зараде остварене у Србији.
Противници повећања породичних, као и других пензија, истичу да би поменуто
угрозило финансијску стабилност фондова социјалног осигурања услед великих
миграција, ниске стопе фертилитета, повећања броја пензионера и незаустављивог
процеса старења становништва. С друге стране,професорка Ковачевић, оправдано,
наводи да могући одговор на такве промене представљају реформе система социјалне
сигурности, али и реформе које се предузимају у области јавног здравља (обезбеђивање
квалитетне здравствене заштите, превенција преране смртности, превенција ризика
инвалидности, као и ризика који нарочито угрожавају здравље старијих лица и сл.),
једнаке шансе и могућности, треба да буду усмерене очи надлежних органа и институција. Стога је преко
потребно повећати износе породичне пензије, дечијег и родитељског додатка, накнаде зараде због
породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и др. Уколико се законодавац одлучи за status
quo бележићемо из године у годину, неславне поразе, без бојева и битака, манифестоване у ниском
природном прираштају и сеобама родитеља и српске нејачи. Потребна нам је полетна и образована
омладина, као она на почетку прошлог столећа, која је безрезервно љубила Отаџбину и здушно се
залагала за ослобађање окупираних крајева од турског јарма и уједињење Срба, које је уследило,након
Великог рата - стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Поменута омладина, школована на
престижним факултетима и гимназијама у земљи и иностранству ( Велика школа, која је 1905.године
прерасла у Београдски универзитет; Караловачка гимназија; гимназија на Крфу, факултети у Француској-
Париз, Лион, Бордо, Тулуз, Марсеј), представљала је јаку снагу у новоствореној држави.. Она је
заузимала значајне положаје након Првог светског рата и веома је допринела модернизацији и развоју
разорене и опустеле краљевине.
С тим у вези Ћоровић вели да је код омладине, највише сачињаване од младих студента, култ Србије био
безграничан, те да су имали свете ватре одушевљења. Наводи да су у пролеће 1912. године, кад је једна
група босанских ђака из Тузле прешла у Зворник, патритско расположени младићи, чим су ступили на
српско тле, пали на колена и почели да љубе слободну земљу као светињу. Даље истиче да је после
победничких ратова 1912/13 године, култ постао још већи и захватио је не само омладину него и друге,
старије кругове. В.Ћоровић, op.cit., стр.830-831.
Где нам је данас омладина ( осим у кафићима и тзв.сплавовима)? Истини за вољу, сем пар хиљада
студената у библиотекама и на респректабилним факултетима у Отаџбини, не можемо се похвалити
значајном жељом млађаних грађана за упијањем плодова науке и образовања. Не треба осуђивати осталу
српску децу, имајући у виду ниске износе зарада особа за факултетском дипломом, а високе износе
свакојаких мајстора, занатлија, разноразних менаџера и којекаквих предузетника.
Треба истаћи да ће значајан број млађаних грађана када буду постали свршени студенти, на велику
жалост Отаџбине, градити своју будућност у европским и прекоокеансим државама- вазда је било да
јунакова мајка најпре заплаче. Све то како су поменуте земље галантније приликом издвајања новчаних
средстава на име зарада запосленим лица, јер како вели Волтер ,,када је у питању новац, онда је свако
исте вере''. Ипак је ,,дуг зао друг''.
395
образовања (програми доживотног учења и др.) и социјалне заштите (обезбеђивање
дугорочне неге, борба против сиромаштва и др.). 1962
Како образовање представља ,,отворен прозор'' ка бољој и квалитетнијој
будућности неопходно је пружити потомцима преминулог осигураника/корисника
права могућност да наставе своје школовање1963 на високообразованим установама.
Како би деца преминулог издржаваоца имала једнаку шансу за успех и напредовање,
потребно је позитивно дискриминисати исте, као не би исти посегнули за ,,мутним
радњама''1964 , односно брзом зарадом. Стога је потребно млађаним корисницима
поменуте социјалне престације обезбедити, из буџетских средстава или донација
грађана, извесне повластице тј.подстицаје1965 у виду: 1) бесплатног студентског
смештаја и бесплатних оброка у студентским ресторанима; 2) већег броја буџетских
места за најугроженије кориснике породичних пензија; 3) издашнијих стипендија за
најбоље студенте; 4) одређеног броја студенетског кредита резервисаних за поменуте;
5) омогућавања бесплатних основних и постдипломских студија. Све претходно
наведено како исти не би посезали да најједноставнијим и најболнијим решењем1966-
1962
Љ.Ковачевић, ,,Забрана старосне дискриминације радника у светлу концепције активног старења и
међугенерацијске солидарности'', op.cit., стр.84.
1963
,,Ипак одговорнији смо пред народом и пред историјом него што и сами мислимо.'' М.Селимовић,
1964
С тим у вези ваљано би било присетити се како тендеције да млади у источноевропским земљама, па
и код нас, све мање своје животне аспирације везују за професионални рад, а све више за новац, срећу,
успех у бизнису ( који се одвија у амбијенту сиве економије), потрошњу и све што она омогућује,
лагодан и добар живот. Понекад млади, који теже лакој и великој заради без рада, преферирају горе
поменуте ,,мутне радње'' на црном тржишту, само ако ове доносе новац. М.Митровић, Д.Вуковић, op.cit.,
стр.147.
1965
Услед недовољног економског раста и буџетског дефицита, тешко је очекивати побољшања у
поменутој области, те нам остаје само нада да ће законодавац препознати велики значај која би наведена
решења имала за кориснике породичних пензија. Стога би поменуте законске предлоге могао уврстити
на дневни ред приликом расправљања о изменама и допунама предметних закона, као једно од могућих
решења, у наведеној области. До тада, имамо (само) наду! У прилог томе, цитирамо владику Рада:
,, Нада нема право ни у кога / до у Бога и у своје руке.’’ П.П.Његош,op.cit.,стр.27.
1966
Међутим, не треба се полакомити и мислити да је положај Срба у богатим емигрантским земљама,
диван, те да исте широкогрудно, са огромним зарадама и значајним повластицама, дочекују грађане
наше државе. Великодушност високих примања- тзв.зараде на лепе очи - свакако није одлика на
тржишту рада поменутих држава. Неретко одласци не испуне велике жеље наших сународника, јер ,,није
тамо онако како су очекивали''. Како вели Селимовић: ,, Стид те да одустанеш, а мука да истарајеш, а
немаш кога да псујеш, јер си сам себе натоварио.'' Наведене тврдње поткрепљује следеће речи
аустријског цара Јосифа I, који је Србима дао извесне повластице ,,реда ради'', са којима српски
патријарх и остали виђени Срби нису били задовољни: ,,Ако се те привилегије не могу изменити или
скратити, то нека се бар од речи до речи потврде или таквим тамним изразима и двосмисленим речима
изложе, које би се, у разна времена, могле сад овако, а сад онако разумети и тумачити. ''
В.Ћоровић,op.cit.,стр.540. Ми Срби, вазда нисмо били нарочити љубимци страних ,,културних '' народа,
рече припадница народа који поседује блиставу средњовековну културу, односно поседује вишевековну
народну традицију и богату културну баштину.
Ипак се млади могу оправдати када непромишљено, без подробног размишљања, донесу одлуку за
наставак живота у иностранству, јер теже пристојној заради и угодном животу. С тим у вези Доситеј
вели: ,, Млад човек, не имајући никаква искуства, сам не могући право о стварима судити, старије и
396
вазда помињаним сеобама, што би представљало велике- економске, социјалне,
културне1967- губитке за Србију јер у ,,великим народима генију (генијима) се гн'јездо
вије''1968.
искусније од себе не хотећи слушати, мора бити задуго тврдоглав и упоран, док год не удари гди главом
о дувар, падне у несвест- Ха ха, не тамо- поче себи говорити. Срећан, ако се то не случи касно, док се
јоште може вратити и на прави пут упутити; иначе, идући куд не зна, мора у целом животу злополучан
бити.'' Д.Обрадовић, op.cit., стр.30.
1967
Песник Драгомир Брајковић вели да су понекад државе своје границе браниле споља војском, а
изнутра културом. Пораз војске, частан и витешки, није узроковао капитулацију наде, али је пораз
културе био пролог тоталне пропасти. С.Панов, Породично право, op.cit., стр.3.
1968
П.П.Његош, op.cit., стр.15. ,, Изневерили смо и обичну памет, јер се не трудимо да добро урадимо,
оно што смо прогласили својим правом (популациона политика, опстанак младих у домовини). Рђаво
мислимо, јер смо издвојени, показујемо правац пут непроходних трњака а не пут широких џада,
неправедно одређујемо казне (ниске износе зарада, пензија, социјалних престација) а још неправедније
кривце (жене- каријеристикиње, некадашње српске печалбаре- садашње путнике са картом у једном
смеру)''. М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.194.
397
ДЕО ОСМИ
НОВИ СОЦИЈАЛНИ РИЗИЦИ
У савременом друштву јавила се потреба за признавањем нових социјалних

ризика, што се манифестовало кроз законско регулисање појединих ,,ризика нове
генерације'', у упоредном и домаћем праву. Услед промена на тржишту рада, значајног
обима посла и стреса на истом, повећане стопе криминалитета и броја учиниоца
кривичних дела, старења становништва, миграција становништва, развоја културе
индивидуализма и специфичности тржишне привреде, долази до појаве нових
социјалних ризика. Поменути ризици одражавају нове социјалне потребе, појаве и
живот у савремном друштву, као и недаће са којима се осигураници суочавају.
Деиндустријализација и терцијаризација запослености ( доминација сектора
услуга у сфери рада), масовни улазак жене на тржиште рада, нестабилност породичне
структуре, као и дестандардизација запошљавања и развој приватног сектора у сфери
пружања социјалних услуга, довели су до појаве нових социјалних ризика.1969 Темпо
прилагођавања социјалне државе новонасталној економској и социјалној реалности, као
и степен успеха разликују се између држава. Свакако, нордијске државе су отишле
најдаље у овом процесу, обезбеђујући структуре које олакшавају усклађивање
породичних и професионалних обавеза, развијајићи читав сет мера активних политика
на тржишту рада, систем зарада који штити приходе ниско квалификованих радника,
примењујући инклузиван пензијски систем и обезбеђујући свеобухватан систем услуге
бриге о старима.1970
За разлику од старих социјалних ризика, нови ризици не погађају све, већ само
неке сегменте популације и то у појединим фазама живота.1971 Нови социјални ризици
нису заменили старе, већ постоје упоредно са њим, a најчешће погађају младе и
1969
M. Пантелић, op.cit., стр.31-32.
1970
Истовремено, нови социјални ризици обухватају далеко већи проценат становништва у односу на
традиционалне социјалне ризике, будући да могу погодити било коју друштвену скупину у било ком
периоду живота. За разлику од старих социјалних ризика, који најчешће погађају старију популацију,
друштвене групе које су највише погођене новим социјалним ризицима јесу млади људи, услед
потешкоћа које имају у проналажењу стабилне позиције на тржишту рада или усклађивања обавеза
старања у фази изградње породице. Вид. Ibid., стр. 37.
1971
Д.Вуковић, op.cit., стр.63.
398
средовечне људе, док су старим социјалним ризицима изложенији старији људи.
Појединци у шестој деценији изложенији су губитку запослења, несрећама и повредама
на раду, професионалним обољењима и свакојаким обољењима. Такође, принуђени су
да раде додатне послове како би издржавали породицу, често као и једини запослени у
истој. Очигледно је да нови социјални ризици погађају све већи број појединаца, као и
да неки од њих нису законски регулисани или пак нису регулисани на адекватан начин
( нпр. строги услови за остваривање туђе неге и помоћи, ниски износи социјалних
престација). У појединим секторима долази до слабљења сигурности запослења услед
веће флексибилности и дестандардизације запослености, што доводи до појаве
варијетета радних односа.1972 Овакве тенденције резултирале су појавом значајних
ризика попут: дугорочне незапослености (нарочито међу ниско квалификованим
радницима), повећања неједнакости зарада, сиромаштва запослених, несигурности
посла и недовољне обухватности система социјалне сигурности.1973
Стога, неопходно је да се државе активније укључе у пружању подршке
породици кроз установљавање нових социјалних престација за нове социјалне ризике
као и већих новчаних издвајања за постојеће социјалне престације. Такође, потребно је
детаљније законски регулисати флексибилне облике запошљавања и омогућити
појединцима да што већи број послова раде од куће, што је у IT сектору
најзаступљеније, како би се истим помогло да ускладе професионалне и породичне
обавезе.
Нажалост, чињеница је да постојећи облици запошљавања отежавају
усклађивање поменутих обавеза те су родитељи препуштени да пронађу одговарајући
начина помирења професионалног и породичног живота. Стога, родитељи су
принуђени да ангажују дадиље, кућне помоћнице или пак своје родитеље ( уколико су у
пензији или су незапослена лица) који би им чували дете и обављали кућне послове,
што изискује увећане трошкове, који с обзиром на ниске зараде, знатно оптерећују
кућни буџет.
Нови социјални ризици јављају се услед промена у структурама модерних
западних привреда (прелазак са индустријске на услужну економију), промењених
1972
М.Пантелић, op.cit., стр.32.
1973
Ibid.
399
схватања друштвених улога (мирење родитељских обавеза и каријере код жена) или
дубоких демографских промена повезаних, пре свега, са старењем становништва.1974
Поједини теоретичари и правници износе ставове да ови нови, специфични,
ризици не могу да се подведу под ,,социјалне ризике'' обухваћене социјалном
сигурношћу, већ да спадају у домен социјалног обезбеђења, које није предмет
социјалног права, већ вид одштетног права- одговорности државе за штету.1975
Супротно гледиште је да ови нови ризици ипак представљају део система социјалне
заштите ( Ступар, Равнић, Брајић), пошто се ради о лицима која су без своје кривице
лишена могућности да зарађују за живот, а социјално обештећење има за циљ заштиту
животног стандарда.1976 Као најзначајнији нови социјални ризици издвајају се: губитак
аутономије, кршење (непоштовање) основних људских права, жртве обавезне
вакцинације, жртве криминала, једнородитељске породице1977, немогућност
усклађивања породичних и професионалних обавеза, поседовање недовољних и
застарелих вештина1978.
2. Жртве криминала/насилног злочина
2.1. Појам и врсте жртава криминала/насилног злочина
Жртва кривичног дела и сва проблематика у вези са њом, ушла је у

криминологију средином претходног века са делом Ханса вон Хентинга Злочинац и
1974
У оба класичне државе благостања, типична породица састојала се из храниоца, обично је то био муж
и отац, незапослене мајке и деце о којима је она водила бригу. Међутим, у деценијама које су од тада
протекле, ствари су се промениле из корена. Услед економских и друштвених промена, све више жена
излази на тржиште рада. С једне стране, то је последица структурних промена у сфери економије: једна
плата мушкарца храниоца више није довољна да обезбеди егзистенцију породици. С друге стране,
женски и феминистички покрет довели су до еманципације и све веће заинтересованости жена за
професионални рад изван куће. Ови процеси нужно доводе до све већих проблема у мирењу две улоге:
родитеља и радника, односно, актера на тржишту рада. Д.Вуковић, op.cit.,стр.66.
1975
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit, str.458
1976
Ibid.,
1977
Промене породичних образаца и дестандардизација породичног живота резултирале су повећањем
броја једнородитељских породица и самих родитеља, чиме је генерисан читав сет нових социјалних
проблема попут: приступа адекватним зарадама, услуга бриге о деци, односа између запослења и
родитељства. Несумњиво је да су потешкоћe у усклађивању рада и родитељства далеко веће и
комплексније када је реч о једнородитељским породицама, него што је то случај са двородитељским
породицама. М.Пантелић, op.cit., стр. 33-34.
1978
Поседовање недовољних и застарелих вештина је међу најзначајнијим новим социјалним ризицима.
Наиме, за разлику од послератног периода када су ниско квалификовани радници претежно били
запослени у индустрији, данас су они углавном ангажовани на слабо плаћеним пословима у услужном
сектору (одржавање, угоститељство, трговина) или су незапослени. Ibid., стр.34.
400
жртва, а са истим делом почиње нагло да расте интересовање за поменуте жртве, коју
све обухватније проучавају психолози и социолози, да би им се временом придружили
правници и кривичари.1979 Заштита права жртава кривичних дела представља
криминално-политичко питање које у Европи последњих деценија добија на значају
захваљујући активностима Организације уједињених нација, Савета Европе и Европске
уније.1980 Од почетка XX века ЕУ интензивно усклађује законодавства држава чланица
како би се постигла једнака правна заштита жртава кривичних дела на њеном простору.
1981
Посматрано кроз историју човечанства, када није био развијен и разрађен

правни систем у модерном смислу те речи (укључујући и кривично право), није се
могло говорити о криминалитету, али то не значи да у друштвима нису одувијек
постојале одређене врсте норми и верoања који су условљавали људско понашање и
наспрам којих се његова (не) исправност процењивала - друштва су врло рано имала
појам о девијантности. 1982
Иако криминал није нова појава, несумњиво је да су
промене у друштви, пре свега, подстакнуте развојем савремених технологија у
претходних неколико деценија, утицале на његово ширење, како у реалном тако и у
виртуелном свету. 1983
Стога, развојем интернета, деловање криминалних група и
организација се преселило у виртуелни свет, а његове последице се и те како осећају у
реалном свету. 1984
Злочин представља понашање појединца које је у супротности са кривичним
законом, те је за извршење истог законодавац прописао различите казне, у зависности
1979
Ђорђе Игњатовић, Криминологија, дванаесто измењено и допуњено издање, Правни факултет
Униврезитета у Београду, Београд, 2015, стр. 144. С тим у вези професор Панов указује да је до
1973.године у Енглеској мушкарац могао да употреби физичку силу aко жена хоће да га напусти, а у
САД- ако му жена ускараћује ,,брачна права''. С.Панов, Породично право, op.cit., стр.385.
1980
Наташа Мрвић- Петровић, ,,Права жртава кривичних дела у Холандији'' , Страни правни живот, број
2/2019, стр.17
1981
Ibid.
1982
Стога су организована друштва увек имала систем норми чије кршење је наилазило на одговор.
Драгана Вилић, ,,Криминал-социјални ризик у савременом друштву ‘’, Политеиа, година 7, број 13,
2017, стр.85. У прилог томе наводимо да бруталан систем санкција представља једну од главних особина
по којима се распознаје Хамурабијев законик, у коме доминирају смртна казна, талион и сакаћење.
Санкције су често зависиле од статуса учиниоца кривичног дела или жртве, те су блаже за припаднике
владајуће класе (нпр.уништење ока или лом костију мушкену или робу не кажњава се талионски, већ
само одређеним новчаним износом). Taкав неравноправан приступ је честа појава и у другим старим
правним системима, као и уосталом и бруталност санкција. У првих тридесет чланова готово да нема
друге казне сем смртне, која се вршила и бацањем у воду или ватру и набијањем на колац. Талион је
предвиђен као одмазда за низ телесних повреда, па чак и за несавесност грађевинара, док несавесном
лекару прети одсецање руке. То је, уз одсецање језика, груди, уха, само један од видова симболичких
талиона, односно казне осакаћења. С.Аврамовић, В.Станимировић, op.cit., стр.69.
1983
Д. Вилић , ,,Криминал-социјални ризик у савременом друштву ‘’, op.cit., стр.110.
1984
Ibid.
401
од тежине и врсте злочина. Сходно томе, жртва злочина је особа, организација или
правни поредак који су повређени, угрожени или уништени кривичним делом. 1985
Професор Игњатовић наводи да укупност свих злочина у времену и простору
представља криминалитет, а исти се дели на: a) примарни криминалитет, који означава
вршење кажњивог дела (или појављивање пред органима формалне социјалне
контроле) први пут, и секундарни секундарни криминалитет, који представља поновно
вршење дела (одн.појављивање пред наведеним органима) и у том случају је реч о
криминалу повратника.1986
Виктимолози који заговарају појам жртве у најужем смислу под жртвом
подразумевају само физичка лица, директне жртве понашања прописаних прописаних
као кривична дела у националним законима, које су та дела пријавиле надлежним
државним органима.1987 На другој страни, заговорници најширег појма жртве овим
појмом обухватају све (физичка и правна лица, друштвене групе и друштво) који,
непосредно или посредно, трпе у својим правима на живот, здравље, интегритет и
сигурност, као индивидуалне или колективне жртве, и без обзира на то на који начин и
од кога је изазвано страдање, да ли је његова кажњивост предвиђена изричитим
нормативним прописима или не, и без обзира да ли је пријављено државним органима и
какав правни статус има његов извршилац.1988
Декларација Уједињених нација о основним принципима правде за жртве
криминалитета и злоупотребе моћи из 1985.г. дефинише жртве као особу која је
претрпела физичка или психичка оштећења, материјални губитак или значајно
1985
Једну од најпотпунијих подела жртава злочина дао је Гулота, који је исте поделио на лажне и стварне
жртве. Лажне жртве су: a) жртве симуланти- због освете, уцене или другог разлога лице се издаје за
жртву иако је свесно да није било виктимизације и б) умишљене жртве, које су убеђене у свој статус
жртве, лица која пате од параноје или хистерије. Стварне жртве се деле на случајне жртве и жртве
саучеснике. Случајне жртве својим деловањем не доприносе сопственој виктимизацији и исте чине лица
против којих учинилац није деловао, али је вршећи радњу кривичног дела, пристао на њихову повреду
или угрожавање. Посебну подврсту овог типа чине небитне жртве- жртве тероризма, јер жртва за
учиниоца нема никакв значај. Жртве саучесници се деле на четири подврсте: а) жртве због
неопрезности- у саобраћају, пијанци, лица која нестручно рукују опасним стварима; б) алтернативне
жртве- код дуела, где сваки учесник пристаје на улогу жртве; в) жртве провокатори- бивају
виктимизовани због своје почетне агресивности и г) намерне жртве( жртва еутаназије тражи да буде
лишена живота). Ђ. Игњатовић, Криминологија, op.cit., стр. 16, 144.
1986
С друге стране, криминални феномен је најопштији појам и служи као заједнички назив који обухвата
дело и његовог учиниоца, жртву, криминалитет и рекацију до које таква понашања доводе.
Деликвенција, такође, представља засебан појам, а иста представља укупност у правном систему
забрањених дела- деликата (код нас су то- прекршаји, привредни преступи и дисциплинске казне).
Поменута забрањена дела проучава казенено право,те исто као шири појам треба разликовати од
кривичног које се бави само кривичним делима. Ibid.,стр. 15.
1987
Весна Николић- Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија, пракса и
активизам, Издавачко- графичко предузеће ,,Прометеј'', Београд, 2019, стр. 86
1988
Ibid.
402
основних права путем чињења или нечињења, а што је у супротности са националним
кривичним законодавством.1989 С друге стране, Међународна асоцијација шефова
полиција (IACP) примењује чак и ширу дефиницију, која не укључује само непосредне
жртве, већ и њихове породице и друге чланове заједнице.1990
Сходно томе, у виктимолошкој литератури се прави разлика између
непосредних и посредних жртава. Непосредне жртве су особе које су непосредно
повређене или оштећене, док се под посредним жртвама подразумевају особе које трпе
штету или психичке последице преко непосредног повређивања других лица.1991
Посредне жртве могу бити и очевици виктимизације или особе које су помагале жртви,
као и чланови шире заједнице који су погођени виктимизацијом, попут судеда, особа
које су о виктимизујућем догађају сазнале преко медија.1992
Сем поменутих подела, разликују се индивидуалне (код којих је појединац
жртва) и колективне жртве ( које су виктимизоване због припадности одређеној
друштвеној групи). Стога, говоримо о колективној жртви, када је особа тешко телесно
повређена због свог етничког порекла, верског убеђења, расне припадности,
припадности политичкој партији или хомосексуалној групацији.
2.2. Размере криминалитета
Поред бројних промена и неизвесности у савременом друштву, које постаје

несигурније и опасније него икад раније, криминал добија све значајнију улогу, а
грађани су у већој опасности да постану жртве криминала.1993 Inter nos1994, занемарљив
је број појединаца који нису у току свог живота прекршили закон, било услед извршења
1989
Магнус Линдгрен, Весна Николић- Ристановић, Жртве криминалитета: међународни контекст и
ситуација у Србији, Организација за европску безбедност и сарадњу у Србији , Мисија у Србији,
Одељење за спровођење закона, Београд, 2011, стр. 20.
1990
Она укључује и секундарне жртве, као што су очевици насилничког криминалитета, полиција или
други који дођу на лице места, појединци који се баве проблематиком кривичних дела и њиховим
последицама (судије, тужиоци и слично) и поротници који учествују у озбиљним (високо профи
лисаним) суђењима. Ibid.
1991
В.Николић- Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија, пракса и активизам,
op.cit., стр.90.
1992
Ibid.
1993
Eнтони Гиденс, Социологија, превод: Надежда Силашки и Татјана Ђуровић, 2.издање, Економски
факултет, Београд, 2005, стр.230. нав.према: Д. Вилић, ,,Криминал-социјални ризик у савременом
друштву ‘’, op.cit., стр.85.
1994
Међу нама (превод са латинског) .
403
кривичних дела или пак чинећи саобраћајни прекршај услед неприлагођене брзине,
вожње у алкохолисаном стању, невезивања појаса, преласка улице на црвено светло.
Квота криминалитета се утврђује тако што се укупан број извршених кривичних
дела у једној години подели са 100.000 по формули:
(број извршених кривичних дела) / (број становника) х 100.000 = квота.1995
Квота криминалитета је установљена да би се сагледале размере извршених
кривичних дела у једном друштву. Истини за вољу, одређени број кривичних дела не
успеју да се евидентирају од стране надлежних органа и иста представљају тамну
бројку криминалитета, која се могу назвати и скривеним криминалитетом. Следстевно
томе, праве димензије криминалитета се не могу јасно одредити услед постојања
великог броја извршених дела, која не успевају бити регистрована од стране полиције и
тужилаштва.
Дакле, у овоме се налази ограничења званичне статистике- сва извршена
кривична дела се не пријављују полицији, нису укључени у званичну статистику- ситне
крађе, жртве не пријављују случајеве тешких криминалних дела (ослањају се на себе у
решавању проблема,задржавају за себе такве информације или не желе да поднесу
званичну тужбу), сумња полиције у вези са информацијама о наводним криминалним
делима, различита пракса локалних полицијских једницица пријављивања кривичних
случајева и сл.1996 Следствено томе, Ханс вон Хентинг сматра да заводска популација
не представља ни на који начин свет злочинаца, те истиче да се у заводима налази само
њихов безначајни број и са негодовањем говори о постојању склоности ,, да се о
злочину суди по овом жалосном остатку и бедним мрвицама'' .1997 Стога, значајан број
злочина остане некажњен услед немогућности откривања починиоца истих и њиховог
непријављивања од стране жртава због страха од освете починиоца и/или осуде
околине (нарочито код сексуалних деликата).
Критеријуми дефинисања стално се мењају: оно што се у једном друштвеном и
историјском тренутку није сматрало кривичним и криминалним делом у новим
условима то постаје.1998 Околности мењају угао гледања и приступ проблему, а
1995
Ђ.Игњатовић, Криминологија, op.cit, стр.56.
1996
Д. Вилић, ,,Криминал-социјални ризик у савременом друштву ‘’, op.cit., 93.
1997
Ђ. Игњатовић, Криминологија, op.cit., стр.54.
1998
Иван Шијаковић , Драгана Вилић, Социологија за правнике, Удружење социолога :Бања Лука, Бања
Лука, 2013. стр.341. нав.према: Д. Вилић, ,,Криминал-социјални ризик у савременом друштву ‘’, op.cit.,
стр. 85.
404
позитивно право не може да оствари ту динамику и да стално додаје нове елементе који
проширују појам кривичног дела.1999
Данас, криминалци испољавају све већу техничко-технолошку обученост 2000
услед развоја савремених информационих технологија и процеса глобализације, те се

поменути прилагођавају токовима савременог друштва и проналазе латентније начине
противправног деловања. Стога је потребно високотехнолошкој обучености
криминалаца успротивити још веће знање, обученост и опремљеност оних који се баве
сузбијањем криминалитета, односно спроводе поступке формалне друштвене
контроле.2001
2.2.2. Кривичне санкције
Кривичне санкције су законом предвиђене репресивне мере, које се примењују

према учиниоцу противправног кривичног дела, које је у закону предвиђено као
кривично дело, на основу одлуке суда у кривичном поступку. Поменуте санкције
изричу се учиниоцу кривичног дела2002, у зависности од тежине и врсте учињеног
кривичног дела, јер је људска дужност најсветија: тиранству стати ногом за врат и
довести га познавању права2003. У нашем кривичном праву разликујемо следеће врсте
кривичних санкција: а. казне (затвор, новчана казна, рад у јавном интересу, одузимање
возачке дозволе); б. мере упозорења ( условна осуда и судска опомена); в. мере
1999
Ibid., стр.341. У прилог томе наводимо да су у Душановом законику, међу кривичним делима против
државе и поретка, регулисани бекство и освета меропаха, који су ишчезли из домаћег правног система.
Бекство меропаха- у другом делу Законика је прописано да ће се сељак који би побегао са имања свог
господара казнити казном тешког телесног сакаћења, а феудалац који би примио истог кажњавао се као
неверник тј. конфискациом имања. Освета меропаха- насупрот насиљу које над сељацима може да
изврши властелин, догађало се да и сељаци кроз насиље испоље своје незадовољство, у неким посебним
приликама. Тада је кажњавана околина (сељаци из околине), који би после властелинове смрти
паљевином или на други начин угрозили имање умрлог. Љ. Кркљуш, op.cit., стр.64
2000
Миомира Костић, Филип Мирић, ,, Глобализацијске теорије о криминалитету ‘’,Зборник радова
Правног факултета у Нишу, година LIII, број 68, 2014, стр.544.
2001
Ibid.
2002
Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које
је скривљено. Законодавац је истакао да нема кривичног дела уколико је искључена противправност или
кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом. Кривични законик (,,Службени
гласник РС'' број 85/2005, 88/2005-испр., 107/2005-испр., 72/2009, 111/2009, 121/2021, 104/2013,108/2014,
94/2016 и 35/2019 ), члан 14, ст.1-2. Сходно томе, професор Стојановић наводи да је објективно-
субјективни појам кривичног дела који садржи горе наведена одредба КЗ, не само у складу са новијом
теоријом кривичног права, већ представља норму која се може успешно примењивати у пракси и стога
нема само декларативни карактер. Зоран Стојановић, Кривично право: општи део, двадесет прво издање,
Правна књига, Београд, 2014. стр.95.
2003
П.П.Његош, op.cit.,стр.43.
405
безбедности 2004
и г. васпитне мере ( васпитне мере упозорења и усмеравања, васпитне
мере појачаног надзора и заводске васпитене мере).
Кривичним закоником РС, ради заштите правне сигурности грађана, установљен
је принцип законитости (nullum crimen, nulla poena sine lege2005), који представља једно
од основних начела целокупног правног поретка сваке државе, те је прописано да
никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре него
што је учињено није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна
или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је
кривично дело учињено. 2006
Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција јесте остваривање
заштитне функције кривичног права и иста није другачија од основног циља кривичног
права у целинии, а то је да се путем генералне и специјалне превенције сузбијају дела
којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством.
2007
Стога, прописивање и изрицање истих треба да утиче на учиниоце кривичних дела
како се не би вратили свету криминала и поново чинили кривична дела, као и на обичне
грађане како не би покушали да изврше неко кривично дело.
2.3. Виктимологија и виктимизација
Виктимологија је наука која проучава особе и групе које су постале жртве

криминала, а њеним оснивачем2008 се сматра поменути немачки криминалиста Ханс вон
2004
Мере безбедности у домаћем праву су следеће: 1. обавезно психијатријско лечење и чување у
здравственој установи; 2.oбавезно прихијатријско лечење на слободи; 3. одузимање предмета; 4.oбавезно
лечење наркомана; 5.обавезно лечење алкохолочара; 6.забрана вршења позива,делатности или дужности;
7. забрана управљања моторним возилом; 8.протеривање странаца из земље, 9. јавно објављивање
пресуде; 10.забрана приближавања и комуникације са оштећеним и 11.забрана присуствовања одређеним
спортским приредбама. З. Стојановић, Кривично право:општи део, op.cit., стр.95.
2005
Нема злочина нити казне уколико то није прописано законом (латинска максима).
2006
Кривични законик ( 2005), члaн 1.
2007
Битно је истаћи да се кривичне санкције могу применити само ако је учињено противправно дело које
је у закону предвиђено као кривично дело. То не мора бити кривично дело које испуњава све елементе за
постојање кривичног дела, тј. може недостајати кривица. Битно је да је оно као такво предвиђено као
кривично дело. На пример, лишавање живота које изврши неурачунљиво лице није кривично дело у
смислу општеусвојеног објективно-субјективног схватања општег појма кривичног дела, али се ради о
противправном делу које је у закону предвиђено као кривично дело. З. Стојановић, Кривично
право:општи део, op.cit., стр.289.
2008
Темеље виктимологије поставили су радови Ханс вон Хентига, професора немачког порекла, који је
предавао на престижном Јејл универзитету (САД), и румунског адвоката Бењамина Менделсохна, који се
након II светског рата преселио из Румуније у Израел.
406
Хентинг. Виктимизација (виктимогенеза) је процес у коме неко или нешто постаје
жртва, док виктимитет представља укупност криминалних виктимизација у одређеном
времену и простору. Ризик виктимизације није исти код свих појединаца, 2009 те су
припадници одређених професија изложенији ризику да постану жртве неког
кривичног дела ( полицајци, војници, радници обезбеђења, такси возачи, медицинско
особље) како су често, због природе посла, у контакту са преступницима, злочинцима,
болесним и неурачунљивим особама. Професор Игњатовић истиче да у погледу
људских скупина, нема никакве дилеме да је могуће виктимизовати и групе људи
(колективна виктимизација), а о поменутој се нарочито говори код дела злоупотреба
моћи.2010
Посматрајући старосну структуру жртава злочина, запажа се да су старији људи
и деца изложенији ризику виктимизације услед слабије физичке способности и
психичких својстава, а с обзиром на полну структуру- женама2011- најчешће прети
опасност од виктимизације. Такође, припадници мањински2012 (националних, етничких,
верских, расних мањина) група, радници мигранти, странци, припадници женске и
ЛГБТИ популације су изложенији поменутом ризику у односу на већинско
Развој виктимологије као науке у земљама бивше Југославије, укључујућии Србију, каснио је, неколико
деценија за њеним развојем у свету. Уз то,распад Југославије, ратови на њеном простору и транзициони
процеси утицали су наспецифичну динамику развоја виктимологије, као и на нешто другачији предмет
иприступ бављењу проблемима жртве.Својим радовима објављениму периоду између 1960. и 1981.
године, допринос настанку виктимологије, посебносу дали Марина (Македонија), Макра, Шепаровић,
Царић, Поспишл-Завршки и Пушкарић (Хрватска), Водопивец, Печар, Шелих и Кобе (Словенија), као и
Аћимовић, Симић, Крстић, Капамаџија и Пихлер (Србија) . Радови ових утора отворили су врата развоју
виктимологије тако што су увели перспективу жртве убављење разним облицима криминалитета и
домаћој научној јавности представили светка виктимолошка истраживања и дебате. Вид. В. Николић-
Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија, пракса и активизам, op.cit., 17,23.
2009
Постоје неке црте личности које су у корелацији са одређеним врстама злочина, те се наведене црте
називају виктимогене предиспозиције. Оне се могу поделити на различите начине. Италијански аутор
Траншина (Tranchina) их дели у неколико група: а) по настанку на урођене и стечене, б) по трајности
сталне и тренутне. Ђ. Игњатовић, Криминологија, op.cit., стр.144.
2010
Ibid, стр.145
2011
У просеку гледано најчешће су виктимизовани: жене од 20. до 29.година и мушкарци од 30.до
39.година. С друге стране, најзначајније психичке предиспозиције за настанак виктимизације су: снажан
полни нагон, сексуалне девијације, психипатолошка стања, несмотреност, превелико поверење,
грамзивост, шкртост. Ibid.,стр.144. -Фридрих Ниче вели: порицати нужност вечно непријатељске
напетости, сањати можда о једнаким правима, то је типичан знак плиткоумности... Човек који има
дубину у свом духу... може на жену само да мисли на оријенталан начин... као нешто што је
предодређено да служи. Вид. С.Панов, Породично право, op.cit., стр.386.
2012
Расистички мотивисан криминалитет производи озбиљне и дугорочне последице за жртву, а
акумулирање последица бројних мањих напада може да буде чак и трауматичније зажртву у односу на
један изолован, већи злочин. Злочин може да проузрокује потешкоћеу спавању, кошмаре, страх, нервозу
и недостатак концентрације. Жртва може да се осећадеморалисано, депресивно и очајно. Психолошки
стрес често може да води медицинскомстресу. Он може да утиче на жртвино самопоштовање и да доведе
до смањења њеногсамопоуздања. М.Линдгрен, В. Николић- Ристановић, Жртве криминалитета:
међународни контекст и ситуација у Србији, op.cit., стр.66.
407
становништво, услед отежане могућности остваривања својих права, дискриминације,
неповољних услова рада, ниских зарада, социјалне искључености и сл.
2.3.2. Врсте виктимизације
Разликујемо примарну од секундарне виктимизације. Примарна виктимизација

подразумева постајање жртвом извршењем одређеног криминалног понашања, или
услед другог догађаја у коме је дошло до угрожавања, повређивања или смрти неког
лица или до оштећења његовеимовине.2013 Секундарна виктимизација означава процес
којим се погоршавају негативне последице којесу настале примарном
виктимизацијом2014 Сходно томе, секундарна виктимизација2015 се јавља након
извршеног злочина, а том приликом се жртве окривљују од стране околине тј.
друштвене заједнице, правосудних и истражних органа, као делимично одговорне за
насиље/злочин који су претрпеле. Присутност поменуте виктимизације међу члановима
породице, родбином, пријатељима, колегама и суседима представља,оправдано, ,,со на
рани'' наведеним жртвама.
Разликујемо директну од индиректне секунарне виктимизације. Под директном
секундарном виктимизацијом се подразумева поступање на начин којим се жртва
додатно повређује, а иста се манифестују у несензитивном третману и другим
облицима неадекватног поступања према жртви, поновљеном и несензитивном
испитивању, недовољној заштити од непримереног публицитета и од застрашивања
или освете и сл.2016
Индиректна виктимизација подразумева додатно повређивање жртве
пропуштањем да се предузму одређење радње, те иста обухвата: 1) немогућност
информисања жртве о правима, о току поступка и својој улози у њему, и о другим
путањима, посебно оним која су важна за њену безбедност ( на пример,
неинформисање жртве о изласку окривљеног из притвора или затвора); 2) тешкоће у
2013
В. Николић- Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија, пракса и
активизам,op.cit., 103.
2014
Драгана Божовић, ,, Новинарска етика и секунарна виктимизација у штампаним медијима у Србији'',
Комуникација и медији( CM: Communication and Media), vol.12, број 40, 2017, стр.40.
2015
У прилог томе, професорке Симеуновић- Патић и Кесић наводе да секунарна виктимизација настаје
услед неадекватног реаговања социјалног окружења жртве или услед погрешног поступања у оквиру
формалне реакције на виктимизацију и обухвата све повреде добара и права жртве до којих може доћи
након примарне виктимизације, у оквиру формалног и неформалног друштвеног реаговања на кривично
дело и виктимизацију. Вид. Ibid.
2016
В. Николић- Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија, пракса и активизам,
op.cit., 105.
408
вези права жртава на компензацију од стране државе; 3) проблеми у добијању накнаде
штете од учиниоца и сл. 2017
2.3.2.1.Непрофесионални рад новинара као ризик наступања секундарне виктимизације
Законом о јавном информисању и медијима је прописано да су уредник и

новинар дужни су да с пажњом примереном околностима, пре објављивања
информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провере
њено порекло, истинитост и потпуност, као и да преузете информације, идеје и
мишљења пренесу веродостојно и потпуно, а ако се информација преузима из другог
медија - да наведу и назив тог медија.2018 Такође је прописано да се информације из
кривичног поступка који је у току могу се објавити ако су изнете на главном претресу
или ако су прибављене или ако су могле бити добијене од органа јавне власти на
основу закона којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја.2019
Међутим, стварност је другачија, те неретко медији не поступају у складу са
законом прописаним обавезама новинарске пажење и објављивања информација из
кривичног поступка, те крше права жртава злочина услед објављивања: неистиних и
непроверених информација, као и најситнијих детаља везаних за сам чин злочина и
догађаје који су му претходили. До информација које се, према слову закона, не могу
објавити новинари долазе ,,истраживачким новинарством'' или услед добијања података
из тужилаштва и полиције, што је недопустиво. Осим непоштовања законских
одредаба, том приликом новинари, такође, злоупотребљавају права и емотивни статус
поменутих жртава и чланова њихових породица услед задирања у њихове најдубље
емоције изазване тешким злочинима. Атрактивност текста (или је можда бољи израз
вулгарност) не сме се градити на туђем болу, патњи, несрећи, понижењу.2020 Неретко
,,седма сила'' коју оличавају новинари, не познаје минималне границе пристојности, те
онемогућава жртвама да се након непријатног догађаја психички и физички опораве и
одморе, како би смогли снаге да наставе крупним корацима напред! Медијским
2017
Ibid.
2018
Закон о јавном информисању и медијима (,,Службени гласник РС", бр. 83/2014, 58/2015 и 12/2016 -
аутентично тумачење), члан 9, ст.1-2.
2019
Закон о јавном информисању и медијима ( 2014), члан 74.
2020
Новинари често извештавају о разлозима и узроцима насиља. Изгледа да не постоји свест да се
трагањем за разлозима тражи и оправдање за насилника, а кривица посредно пребацује на жртву, као и да
не постоји адекватна новинарска етика која би штитила жртве од превремене оптужбе кроз медије.
Д.Божовић, стр.op.cit., 61-62.
409
представницима је недовољно указано на опасности секундарне виктимизације по
жртве, а жртве често не препознају повреде права које новинари чине. 2021
Међутим,
незнање не сме бити оправдање, те је нужно подићи свест о овој области, нарочито
међу онима који су творци јавног мнења – новинарима.2022
2.4. Начини пружања помоћи жртвама криминала
Породично насиље није ретка појава у нашем друштву и најважнији узрок истог
представља неједнака моћ мушкараца и жена, тј. економска зависност жена и
непоседовање имовине (куће или стања).2023 Новије српско законодавство насиље у
породици третира као засебно кривично дело и предвиђа низ мера заштите жртава
породичног насиља2024, којима се привремено забрањује или ограничава одржавање
личних односа са другим чланом породице.2025 У пракси, породичним насиљем се
највише баве полиција и центри за социјални рад, док је у последње две деценије
основан велики број различитих услуга подршке жртвама породичног насиља, као што
су саветовања, СОС телефони и сигурне куће.2026
У прилог томе, Николић- Ристановић наводи да је након 2000.г. порастао број
организација цивилног друштва које пружају помоћ жртвама, почео је развој програма
за жртве у оквиру државних институција, и то најпре у оквиру установа социјалне
заштите ( СОС телефони, сигурне куће, мобилне јединице за подршку деци и
сведоцима у кривичном поступку и сл.), а касније и у оквиру виших судова и јавних
2021
Ibid., стр.62.
2022
Ibid.
2023
Д.Вуковић, М.Митровић, op.cit., стр.140-142.
2024
Ibid. Економска беда свакако није идеалан социјални амбијент за заштиту телесног и душевног
интегритета, за хармоничне, ненасилне породичне односе. Треба имати у виду да насиље у примарној
породици чести рађа будућег насилника. Злостављана деца се често идентификују с насилним
родитељем. Према једном истраживању, од 100 малолетних деликвената- њих 80 су биле жртве насиља у
детињству. Вид. С.Панов, Породично право, op.cit., стр.386, 388.
2025
У домаћем праву, мере заштите од насиља у породици су: 1. издавање налога за исељење из
породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности; 2. издавање
налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине односно закупа
непокретности; 3. забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености; 4. забрана приступа
у простор око места становања или места рада члана породице;5. забрана даљег узнемиравања члана
породице. Породични закон (2005), члан 198, ст.1- 2.
2026
Д.Вуковић, М.Митровић, op.cit.,стр.140-142
410
тужилаштва ( службе за помоћ оштећеним лицима и сведоцима).2027 Такође, усвојен је
читав низ докумената од стратешког значаја за даље унапређивање права појединих,
нарочито рањивих категорија жртава, попут жена и деце жртава насиља и трговине
људима ( државне стратегије, национални планови акције и сл.) .2028
Према Закону о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној
заштити малолетних лица2029 прописана су посебна правила поступка, чија је основна
сврха заштита психичког интегритета малолетних лица као посебне категорије
оштећених у кривичном поступку, која се примењују када се води кривични поступка
против пунолетних лица за одређено кривично дело којим је оштећено малолетно
лице.2030 Ради се о кривичним делима за које је карактеристично да проузрокују висок
степен секундарне виктимизације2031, те је законодавац, оправдано, предвидео посебне
обавезе за службене актере кривичног поступка чији је предмет дело којим је оштећено
малолетно лице2032 и прописао је забрану суочавања малолетних лица са
окривљеним2033 у циљу спречавања секундарне виктимизације.
2027
В. Николић- Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија, пракса и активизам,
op.cit., 58.
2028
Један од најпродуктивнијих облика повезивања организација цивилног друштва, у смислу залагања за
права жртава, свакако је мрежа Жене против насиља . Ibid.
2029
,, Службени гласник'', број 85/2005
2030
Посебна правила поступка су следећа:1) правило обавезне специјализације свих службених актера
оваквиг кривичних поступака; 2) начелно правило минимизирања секундарне виктимизације; 3) примена
посебних правила саслушања малолетних оштећених; 4) забрана суочавања у циљу спречавања
секундарне виктимизације; 5) начело правног заступања малолетног оштећеног; 6) посебна правила
препознавања, те 7) начелна хитност оваквог поступка. Милан Шкулић, Кривично процесно право, осмо
измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2015, стр.491-492.
2031
У наведену категорију спадају одређена кривична дела против живота и тела (тешко убиство и тешка
телесна повреда), кривична дела против слободе и права ( отмица), кривична дела против полне слободе
(силовање), против брака и породице (насиље у породици), као и низ других таксативно набројаних
кривичних дела. Ibid.
2032
Према слову закона, кад воде поступак за кривична дела учињена на штету малолетних лица, јавни
тужилац, истражни судија и судије у већу ће се односити према оштећеном водећи рачуна о његовом
узрасту, својствима личности, образовању и приликама у којима живи, посебно настојећи да се избегну
могуће штетне последице поступка по његову личност и развој. Саслушање малолетних лица обавиће се
уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица. Закону о малолетним учиниоцима кривичних
дела и кривичноправној заштити малолетних лица (2005), члан 152.став 1.
2033
Ако се као сведок саслушава малолетно лице које је услед природе кривичног дела, последица или
других околности, посебно осетљиво, односно налази се у посебно тешком душевном стању, забрањено
је вршити суочење између њега и окривљеног. Закону о малолетним учиниоцима кривичних дела и
кривичноправној заштити малолетних лица (2005), члан 153. С тим у вези професор Шкулић наводи да је
суочење по дефиницији врло тензиона процесна радња, чија суштина и јесте у изазивању одговарајућег
,,конфликта'' између два даваоца супротних исказа, да би се на темељу тога или један од даваоца исказа
нагнао да одступи од лажног исказа или да би се тако, омогућило судији да боље стекне сопствену
непосредну импресију о доказном кредибилитету појединих међусобно супростављених доказних исказа.
С обзиром да је суочење изузетно тензиона радња и начелно је конфликторног карактера, а није довољно
ефикасна у пракси, по правилу не треба је ни спроводити у поступку за кривична дела којима је
оштећени малолетно лице, а оно је формално и забрањено када је малолетно лице у посебном тешком
стању, тј.спада у категорију тзв.посебно рањивих лица. М. Шкулић, op.cit.,стр. 493-494.
411
2.4.2. Последице злочина
Криминалитет може да доведе до бројних негативних последица – материјалне

штете, физичких повреда и психичких реакција, социјалних последица и практичних
проблема- које могу да буду привремене или да трају дуже времена, a oд свих
последица, емотивне реакције, које могу да се јаве након кривичног дела, су често
најизраженије.2034
Последице злочина на жртве могу бити различите: секундарна виктимизација,
одбаченост и неразумевање од друштва и породице, мањак самопоуздања, страх да ће
се злочин поновити, депресија, опсесивно размишљање о самом злочину, затварање
појединца у себе и удаљавање од других (изолација2035), несигурно и нелагодно
понашање. Такође, проузроковање злочина може да код жртве истог доведе до настанка
значајних психичких последица : анксиозности, паничних напада, инсомније,
различитих врста депресија, фобија и страхова. Сходно томе, професорка Николић-
Ристановић наводи да су следеће бихејвиоралне последице и физичке реакције
најчешће примећене код жртава криминалитета: осећај одбачености, бес и
надраженост, тешкоће при концентрисању, осећај неверице, смањено самопоуздање,
повећана сумња, потреба за бригом и личним контактом, физичка слабост, осећај
паралисаности, притисак у грудима, тешкоће при дисању, лупање срца.2036
Иако жртва не мисли о кривичног делу сваки дан, живот никада не може да буде
исти као што је био пре њега, а кривично дело се тешко заборавља.2037 Многе жртве,
које су се бавиле својим траумама, суочене су биле са две промене: смањеним осећајем
сигурности и неповерењем према другим људима.2038 Поједине жртве утеху проналазе
у конзумацији алкохола и разних опијата, као и коришћењу психоактивних супстанци,
2034
Сва три резултата кривичног дела – материјални губитак, физичка повреда и психолошке реакције –
могу да укључе и негативне социјалне последице за жртву. Неке жртве налазе да им је кривично дело у
потпуности изменило живот. Они могу да буду принуђени да потпуно промене свој положај, као на
пример, да промене занимање због страха да раде ноћу или да промене место становања због осећаја
несигурности M. Линдгрен, В. Николић- Ристановић, Жртве криминалитета: међународни контекст и
ситуација у Србији, op.cit., стр.75, 92.
2035
Особе из жртвиног непосредног окружења, такође, могу да имају тешкоћа да разумеју како да реагују
и поставе се према жртви. То, уз додатне притиске, може да појача осећај жртве да нико не разуме њену
ситуацију, што, пак, са своје стране, може да резултира социјалном изолацијом. Ibid., стр.92.
2036
В. Николић- Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија, пракса и
активизам,op.cit., 162.
2037
M. Линдгрен, В. Николић- Ристановић, Жртве криминалитета: међународни контекст и ситуација у
Србији, op.cit., стр.86.
2038
Страх је прилично озбиљан јер ограничава жртвине активности и чини непријатним њен свакодневни
живот. Страх утиче на жртвине мисли, осећања и реакције, као и на избор места становања,рада или
студирања, пута којим ће да иде на посао или школу, времена када може да изађе из куће, места на коме
ће да пазари и врсте спорта или слободних активности којима ће дасе бави. Ibid.
412
не увиђајући да ,,тешкоће су нешто што само треба превазићи''2039 , те никако не треба
клонути духом и предати се негативним мислима. Уместо да се суоче са проблемом и
покушају исти да реше уз помоћ стручних лица и породице, жртве се одају алокохолу,
дроги и другим психоактивним супстанцама. С једне стране, поменуте имају потребу да
поделе са драгим људима свој терет и страхове2040, али с друге стране, услед страха од
починиоца злочина, неразумевања2041 и одбацивања породице исте прикривају да се
злочин догодио, као и своје најдубље емоције и страхове, те се повлаче у себе.
Треба имати у виду да је за жртву нарочито фрустрирајући положај који има као
сведок у кривичном поступку, а који за њу производи велико трошење енергије, новца,
практичне проблеме и извор је озбиљне додатне трауматизације, посебно у одсуству
посебних чекаоница за жртве и њихове заштите од увредљивих коментара и претњи
окривљеног и њему блиских лица.2042
2.4.3. Предрасуде са којима се суочавају жртве злочина
Поред наведених, начињених, законских решења и веће ангажованости

државних институција у решавању проблема са којима се жртве суочавају, у протеклих
двадесет година, постоји доста тога што је неопходно променити како би се побољшао
положај жртава криминалитета. И данас се жртве, много чешће, за помоћ обраћајау
неформалним мрежама сродника, колега и пријатеља него државним организацијама
2039
Поменуту сентенцу је изговорио сер Ернест Шаклтон (1874- 1922), херој три антартичке експедиције,
који представља најузбудљивију и најиспиративнију личност међу свим необичним истраживачима на
почетку ХХ века. Био је рођени вођа, амбициозни и динамични пустолов, пун бриге за људе с којима
сарађује, способан да се извуче из највеће опасности, заједно са колегама, захвљајући некој
мађионичарској срећи. Његова истрживања су легенде о преживљавању у најсуровијим условима у
природи.2039 С.Сибаг Монтефјоре, op.cit., стр. 245.
2040
Подршка породице и пријатеља је преко потребна како би смо савладали недаће које нам живот и
Господ стављају на пут, с тим у вези Селимовић вели: ,, Пробудио сам га, оживео је, гледа, слуша,
схвата, прима! Није потребна чочечка игра, довољне су празне речи, пусти их да лете као ветар, да се
преврћу као мајмуни, да безглаво јуре између пролећних сунчаних зрака и собне сенке, као помахнитале,
и ево, умирио се на столици, слуша, чека.'' М.Селимовић, Дервиш и смрт,op.cit., стр. 145.
2041
Још једна социјална последица, која може да настане услед извршења кривичног дела, је да жртва
често прекида контакте са другим људима. Разлог томе може да буде то што жртва не жели да прича о
догађају због срамоте или болних успомена или зато што вишеникоме не верује. М.Линдгрен, В.
Николић- Ристановић, Жртве криминалитета: међународни контекст и ситуација у Србији, op.cit.,
стр.92.
2042
Честа одлагања суђења стављају их у ситуацију да долазе на суд више пута и проводе пуно времена на
њему чекајући на сведочење. Жртве губе време од посла и морају увек поново да преорганизују све своје
свакодневне активности како би се појавиле у одређено време на суду. Уз то, трошкови, које њихово
појављивање пред судом изискује, углавном им се или уопште не исплаћују или се исплаћују накнадно, и
то у потпуно неадекватно ниским износима. В. Николић- Ристановић, Од жртве до победника:
виктимологија као теорија, пракса и активизам,op.cit., 169.
413
или невладиним организацијама.2043 Неопходно је да надлежни органи2044 поступају у
складу са законским овлашћењима, као и да буду ослобођени предрасуда и заблуда о
жртвама злочина, током саслушавања жртава, спровођења истраге, а касније и у току
судског поступка. Треба имати у виду да кривично право представља последњу линију
у одбрани друштва! 2045
Неретко надлежни органи се грубо обраћају тј. непримереним
тоном, жртви насиља или пак разговор са жртвом воде у просторији у којој борави
више људи, те жртва не може да се концентрише и исприча све појединости злочина.
Ипак, наведеним заблудама2046 најчешће подлежу обични грађани и познаници жртава,
а неке од њих су следеће: Претучена жена је то заслужила јер је испровоцирала
супруга , Силовање2047 није могуће , Женама се не може веровати , Жртва силовања је
сама тражила то што је добила ( јер је била заводљива, атрактивна, сензуална,
провокативно обучена, дрогирана, непажљива) ,Не постоји силовање у браку, За децу је
боље да су родитељи у браку и да имају оца, (нпр. иако је исти учинилац кривичних
дела против полне слободе2048 , брака и породице2049, и сл.) Ћути и трпи! Ниси ни прва
ни последња која је претучена од стране мужа.
2043
Д.Вуковић, М.Митровић, op.cit., стр.140. ,,Пријатељство се не бира, оно бива, ко зна због чега, као
љубав. А ништа ја нисам теби поклонио, већ себи. Поштујем људе који и у несрећи остану племенити.''
М.Селимовић, Дервиш и смрт, , op.cit., стр.254.
2044
Жртва може да пати од поновљених напада плача, панике и осећаја празнине, а њена свесност може
да буде дифузна јер често покушава да се заштити од стварности. Управо стога, није неуобичајено да се
службеници полиције, запослени у систему здравствене заштите, волонтери служби за жртве и други
професионалци некада суочавају са тешкоћама у комуникацији са особама које су недавно биле
изложене виктимизацији. В.Николић- Ристановић, Од жртве до победника: виктимологија као теорија,
пракса и активизам, op.cit, стр. 162.
2045
З. Стојановић, Кривично право:општи део, op.cit., стр.11.
2046
Неретко жене жртве силовања, наводе како особе у њиховом непосредном окружењу реагују тако
што сваљују кривицу на њих а не на учиниоца – то је феномен који се у литератури означава као
„окривљавање жртве“. Окривљавање жртве се може описати као процес у коме се на жртву преноси
кривица за виктимизацију јер сигурно мора да постоји нешто лоше у вези са особом када је она погођена
кривичним делом. М.Линдгрен, В. Николић- Ристановић, Жртве криминалитета: међународни
контекст и ситуација у Србији, op.cit., стр.83.
2047
Иако не би требало да буде дилеме око потребе инкриминисања силовања, ипак има и другачијих
мишљења. Тако, постоји схватање да силовање није физички изводљиво, односно да је оно могуће само
изузетно и под одређеним условима (нпр.када силовање врши више лица, или се жртва доведе у стање
несвести и сл.). Постоји мишљење да сам физички сексуални акт, макар жена била принуђена на њега,
мора код ње произвести осећај уживања, тако да она у току акта у ствари пристаје на њега. Налази се на
схватање да је силовање нормално и друштвено-прихватљиво понашање јер произилази из извесних
урођених психичко- сексуалних особина мушкараца и жене. Није потребно посебно образлагати
неприхватљивост ових сватања, али на трагове истих ( боље речено предрасуда), мада прећутно, наилази
се у судској пракси што има негативни утицај на инкриминације силовања. Зоран Стојановић, Наташа
Делић, Кривично право: посебни део, Правна књига, Београд, 2014, стр.77-78.
2048
Кривични законик (2005), чл. 178-185б.
2049
Кривични законик (2005), чл. 187-197.
414
2.5. Материјална и нематеријална штета проузорокована жртвама злочина
Криминалитет често резултира различитим видовима индиректне и директне

материјалне штете за жртву. Директна штета је, сасвим природно, крајње различита-
нека кривична дела могу да резултирају великом директном материјалном штетом, док
су друга повезана са прилично малим вредностима настале штете (губитак новца или
имовине као непосредна последица кривичног дела, трошкови који настају услед
оштећења имовине, трошкови лечења, губитак зараде због повреда).2050 У многим
случајевима, индиректна материјална штета може да буде прилично велика, те иста
може, између осталог, да укључи : потребне трошкове да жена која је злостављана
промени браве и број телефона или да се чак пресели у нови град како би побегла од
насилног бившег мужа или партнера као и трошкове терапије у случају психичких
оштећења насталих као последице силовања или пљачке, губитак будућих примања за
жртву која је претрпела напад и слично. 2051
Многа кривична дела погађају људе која су већ суочена са економском
несигурношћу. Трошкови потребни да замене украдене ствари или да поправе
оштећену имовину за ова лица често представљају озбиљне последице.2052 У нашој
земљи, парнични судови додељују значајне одштете жртвама, након дуготрајних
парничних поступака. Стога, за жртве кривичних дела, примереније и квалитетније
решење је одлучивање у кривичном поступку о висини накнаде нематеријалне штете.
Управо, због непоштовања суђења у разумном року и не желећи да се излажу
дуготрајном и мучном поступку, жртве тешких кривичних дела, тешко се одлучују да
право на накнаду претрпљене штете остварe у парничном поступку. Такође, жртве су
правни лаици2053, које не поседују довољно знања о својим правима, те често у
кривичном поступку не истакну имовинскоправни захтев за накнаду штету. Међутим,
иако жртве поменути захтев истакну, најчешће судије у кривичном поступку, услед
непоседовања довољног знања за правилно одмеравање накнаде штете, исте упућују да
своја права оставаре у парничном поступку. Све то правдајући разлозима процесне
економије, како би се кривични поступак спровео без одуговлачења. Међутим,
2050
М.Линдгрен, В. Николић- Ристановић, Жртве криминалитета: међународни контекст и ситуација у
Србији, op.cit., стр.92.
2051
Ibid.
2052
Ibid.
2053
Ignoratia iuris nocet! Непознавање права шкоди. ,, Свако се рађа са својом срећом или тако говоре сви
лакомислени? '' М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.39.
415
савремени кривичноправни модел још увек је претежно ретрибутиван, јер је усмерен на
кажњавање учиниоца ( макар се тиме генерално превентивно утиче на остале чланове
друштва), а накнада штете жртви уклапа се у такав модел само у оној мери у којој се
њоме додатно може утицати на учиниоца.2054
Како је отежано доказивати кривично дело због недостатка доказа и промене
исказа жртве услед проурокованог стреса , неретко, судови, сходно начелу in dubio pro
reo2055, доносе ослобађајућу пресуду, те правда остаје незадовољена, а жртве се излажу
додатној виктимизацији и страху од освете починиоца. Држава благостања у име
хуманости, правичности и просперитета треба у једнакој мери да се стара како да
пронађе и осуди учиниоца злочина, тако и да заштити жртву криминалитета. 2056
2.5.2. Фондови за обештећење жртава злочина
Крајем шездесетих година прошлог века у земљама Северне Америке и западне

Европе уводе се специјални програми за обештећење жртава злочина насиља из
посебних јавних фондова.2057 Тај вид обезбеђења накнаде штете уобичајено се назива
state compensation и даје се у посебном управном режиму супсидијерно или
алтернативно традиционалним правним путевима којима се може постићи поправљање
последица насталих штетним догађајем (у кривичном или парничном судском
поступку, од осигурања, по основу здравственог осигурања, из фондова социјалне
заштите и слично). 2058
Генерално гледајући, жртве насиља, и криминала уопште, не
само да су у домовини недовољно заштићене од стране надлежних органа, већ се често
2054
Наташа Мрвић- Петровић, Јован Ћирић, ,,Обештећење жртава насиља из јавних фондова ‘’,
Социолошки преглед, vol.47, број 2, 2013, стр.212.
2055
У сумњи у корист окривљеног (латинска максима). У домаћем праву је прописано да сумњу у погледу
чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, постојање обележја кривичног дела или примена
неке друге одредбе кривичног закона, суд ће у пресуди, или решењу које одговара пресуди, решити у
корист окривљеног. Закон о кривичном поступку ( ,,Службени гласник РС'' , број 72/2011, 101/2011,
121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 и 35/2019) , члан 16, став 5. У случају када нема извесности у погледу
чињеничног стања, суд ће сумњу отклонити тако што ће чињеницу која иде на штету окривљеног
тумачити у његову корист, и обратно. Али ово правило треба схватити шире, јер се односи на сумњу
уопште, па у том смислу обавезује и јавног тужиоца као руководиоца преткривичног поступка и странке
у кривичном поступку. Постојање правичног кривичног поступка није интерес само појединца, већ и
целе друштвене заједнице. Наиме, циљ кривичног процесног односа је да нико невин не буде осуђен, али
и да се стварном учиниоцу кривичног дела изрекне санкција по закону и на основу законито спроведеног
поступка. Жељко Мирков, ,,Начело in dubio pro reo као обележје правичног кривичног поступка'',
Гласник Адвокатске коморе Војводине, 2014, vol.86, број 1, стр.33.
2056
Н.Мрвић Петровић, Ј. Ћирић, ,,Обештећење жртава насиља из јавних фондова ‘’op.cit., стр.226.
2057
Обештећење из јавних фондова израз је појачане друштвене бриге о појединцима који страдају као
жртве насилничког криминалитета, а даје се под додатним условима да им треба пружити посебну. Ibid.,
стр.211.
2058
Ibid.,
416
излажу од стране истих секунарној виктимизацији. Такође, недостаје пристојна
психолошка и новчана помоћ како није у потпуности развијен систем подршке од
стране надлежних органа. Ваља нагласити да у домаћем праву није установљен фонд из
којег би се жртвама кривичних дела исплаћивале одштете због претрпљеног злочина, за
разлику од значајног броја европских држава.У холандском праву, већ приликом
подношења кривичне пријаве полицији, жртва може пријавити штету која јој је
проузрокована кривичним делом и захтевати њену накнаду. 2059 Том приликом она може
оптирати хоће ли накнаду штете тражити од учиниоца у кривичном поступку,
посредством Централне агенције за новчане казне (Centraal Justitieel Incassobureau –
CIJB) која има задатак да прикупља новац од наплаћених новчаних казни у име јавног
тужилаштва, или из Фонда за накнаду штете жртвама насиља.2060
Пошто су у нашем правном систему већ почеле да се примењују установе као
што су условно одлагање кривичног гоњења уз обавезу осумњиченог да плати
одређени износ у хуманитарне сврхе, као и одузимање имовине стечене кривичном
делом, правично би било да се најпре тај новац, а потом и приход од наплаћених
новчаних казни, усмери на потребе оних који страдају као жртве криминалитета, пре
свега на жртве насиље непознатог или инсолвентног учиниоца. 2061 Обештећењем
жртава поменутих фондова, постигао би се значајан физички и психички опоравак
жртве, кроз поступке лечења, као и терапеутске и психилошке помоћи. Следствено
томе, поменуто обештећење би стимулисало жртве да пријављују учиниоце кривичних
дела2062, а тиме би се показало да држава више брине о жртвама, те би исте имале више
поверења у надлежне институције.
У упоредном праву се из јавних фондова надокнађују само значајније
материјалне штете, висина накнаде је лимитирана, а лица која имају довољно прихода
не могу тражити обештећење, иако су жртве насиља. 2063Јавни фондови се уобичајено
финансирају из наплаћених новчаних казни за кривична дела или глоба које се одређују
у склопу условног одлагања кривичног поступка, али се стабилност финансирања ипак
мора обезбедити и сталним буџетским издвајањима.2064
2059
Н. Мрвић- Петровић, ,,Права жртава кривичних дела у Холандији'' ,op.cit., стр.22.
2060
Ibid.
2061
Н.Мрвић- Петровић, Ј. Ћирић, ,,Обештећење жртава насиља из јавних фондова '' , op.cit., стр.211,
226.
2062
Потребан је доказ, сувише је поштен да би човека казнио без доказа, потребан је сведок, потребно је
признање, а где су? М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.292
2063
Н.Мрвић- Петровић, Ј. Ћирић, ,,Обештећење жртава насиља из јавних фондова '' , op.cit., стр.224.
2064
Ibid., стр.224-225.У холандском праву је прописано оргинално решење које омогућава авансну
исплату накнаде штете жртвама. Следствено томе, жртве склапају посебни споразум са државом о
417
Злочин проузрокује низ негативних последица које се одражавају на физички и

психички интегритет2065, као и на здравствено стање и социјални живот жртава
криминала. Сходно томе, неопходно је поменутим лицима пружити адекватну помоћ
од стране надлежних правосудних и истражних органа, државних и недржавних
институција (здравствених устананова, центра за социјални рад, невладиног сектора) и
лица којима се жртве обраћају за помоћ(психолога, лекара, школског
педагога/психолога, професора) као и од породице и пријатеља jeр ,,дрво се на дрво
ослања, а човек на човека'', односно ,,сваки терет постаје лакши када се спретно носи'' .
Све то из разлога како би се спречила секунарна виктимизација и како се жртве
криминала не би осећали као одбачени појединци, већ као равноправни припадници
заједнице имајући у виду да је Србија држава српског народа и свих грађана који у њој
живе, те да је ,,заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске
демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским
принципима и вредностима''2066.
Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела ,
која је усвојена је у јулу 2020.г. представља ,,резултат стратешког опредељења да се
свим жртвама и сведоцима кривичних дела обезбеди адекватан ниво процесних права,
као и системска, стручна и доступна помоћ и подршка, као и посебан ниво заштите
нарочито рањивим категоријама жртава'',2067 односно значајан корак напред у
побољшању положаја жртава и сведока кривичних дела. Наведена Национална
стратегија за има за циљ да успостави свеобухватан систем заштите права жртава и
сведока наведених дела, који је усклађен са међународним и европским правним
авансном плаћању, на основу ког им се исплаћује накнада (цела или предујам) из државних
средстава, под условом да учинилац није у законском року платио накнаду штете. Да би програм био
економски исплатив, Централна агенција за новчане казне је овлашћена да према дужнику који касни са
исплатом примењује различите мере (од обрачуна затезне камате, преко обрачуна посебних пенала,
па до замене неплаћеног новчаног износа затвором и принудне наплате из имовине). Н. Мрвић-
Петровић, ,,Права жртава кривичних дела у Холандији'' ,op.cit., стр.24-25,
2065
С тим у вези Селимовић пише: ,,У слабости какву никада нисам осетио, заплакао сам као беспомоћно
дете. Све што сам знао и мислио није имало никаквог значаја, ноћ је црна и претећа изван ових зидова,
свет страшан, а ја мален и слаб. Најбоље би било остати сам овако на коленима, источити се у сузама, не
дићи се више. Знам, не смемо бити слаби и тужни ако смо прави верници, али то знам узалуд. Слаб сам, и
тужан, и не мислим да ли сам прави верник или човек изгубљен у глувој самоћи света. '' М.Селимовић,
Дервиш и смрт, op.cit стр.157.
2066
Устав РС (2006), члан 1.
2067
Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела (,,Службени гласник
РС”, број 30/18) , уводни део.
418
стандардима, оснивањем Националне службе за помоћ и подршку жртвама кривичних
дела у оквиру свих виших судова у Србији и Националне мреже служби подршке ( која
ће омогућити да жртве, у важним тренуцима, добију благовремену заштиту и
обавештењам, као и значајну институционалну и моралну подршку). Сходно томе,
Стратегија сведочи о подизању свести Владе РС, државних и правосудних органа о
положају и угрожености поменутих лица, те прописује различите механизме помоћи
уостваривању права поменутих лица.
Оправдан је изразити бојазан да економски услови у Србији могу онемогућити
деловање фонда, тако да исти остане само лепа жеља, „мртво слово на папиру“
инспирисано туђим искуствима, слично као и у другим случајевима када се страна
правна решења „пресађују“ на наше домаће услове.2068 Међутим, такав фонд би требало
установити, не само због тога што ће то бити једна од обавеза у процесу придруживања
Европској унији, него зато што су исплате из фонда увек супсидијарне редовним
могућностима да се накнади штете од учиниоца, осигуравајуће организације или из
фондова социјално-инвалидског и здравственог осигурања. 2069
Осим оснивања
поменутог фонда, потребно је залагати се за измену закона и праксе у циљу
побољшања правног положаја жртаве, односне њихове веће безбедности, материјалне
подршке и психилошке помоћи, како би жртве уживале значајан обим права и
сигурнији систем заштите. Такође је неопходно примењивати закон на ваљани начин,
сходно одредбама КЗ- а и ЗКП-а, те пратити примену закона у судској пракси како не
би дошло до селективног кажњавања жртава злочина, јер sine lege autem poena
conscientia est2070! И поред усвојене Стратегије, неопходно је активније укључивање
државе и њених институција у оснивање и рад служби помоћи за жртве насиља како би
се успоставио значајан система подршке поменутим лицима.
Страх од злочина једна је од најкарактеристичнијих појава наше епохе!2071 Стога
је веома је битна едукација свих грађана, нарочито младих, у предметној области, како
2068
Н.Мрвић Петровић, Ј. Ћирић, op.cit., стр.226.
2069
Међутим, такав фонд би требало установити, не само због тога што ће то бити једна од обавеза у
процесу придруживања Европској унији, него зато што су исплате из фонда увек супсидијарне редовним
могућностима да се накнади штете од учиниоца, осигуравајуће организације или из фондова социјално-
инвалидског и здравственог осигурања. При томе се предвиђају веома рестриктивни услови за
подношење захтева, док су износи накнаде ограничени и тарифно исказани. Ibid.
2070
Кад нема закона, казна је савест ( латинска максима).
2071
Истраживања извршена у најразвијенијим земљама показивала су забрињавајући степен осећања
угрожености криминалитетом у њима. У књизи Злочин у Америци / Newman, 1972/ налазимо на податке
да је 70-их година ХХ века више од 80 % Американаца било уплашено на улицама великих градова ноћу,
а чак 78% се осећало повремено несигурним и у својим домовима. Да тај страх није ирационалан, указује
и то што су члановим 43 % породица били жртве кривичних дела само у једној години. Амерички
419
би се злочини превенирали и смањио број потенцијалних учиниоца кривичних дела.
Такође је значајна едукација потребна како би се указало грађанима Србије да свако
може постати жртва злочина, те да није срамота бити жртва истих, као и да би се
предочило којим институцијама поменути треба да се обрате и који видови помоћи им
стоје на располагању, уколико би се невољно нашли у наведеној ситуацији.
3. Жртве обавезне вакцинације
3.1. Појам и врсте вакцина
Енглески сеоски лекар, Едвард Џенер, сматра се оцем имунизације како је

изумео модерну вакцину- вакцину против великих богиња (1796) , те је својим
експериментом, одн.вакцинишући једно дете, доказао да уколико се у тело унесе
ослабљен заразни вирус, сам организам ће произвести антитела којима ће се борити
против вируса.2072 Луј Пастер, француски хемичар и микробиолог, унапредио је метод
вакцинације, пронашао вакцину против беснила и термин ,,вакцина'' званично увео у
медицинску литературу (1881).2073 Ваљано би било указати да је Кнежевина Србија,
аутономна јединица у оквиру Османског цасртва, имала врсне, али малобројне, лекаре
у периоду прве половине XIX века. Један од таквих био је доктор Максим Николић
Мишковић, школован у Пешти, који је имао велики значај у сузбијању епидемија
заразних болести. Сходно томе, Николић Мишковић је успео да заустави ширење
заразе колере у Ражњу(1836), за само седам дана, а готово 80 % људи је преживело
истраживачи са забринутошћу указивали су да је у тој земљи криминалитет ,,човеков други стах''. Он

има црту агресивног генератора страха, коју болест нема. Међутим, пораст криминалитета у целом свету
у међувремену је само појачао ово осећање, тако да је проценат испитаних који га изражавају већи него у
претходним деценијама. Ђ. Игњатовић, Криминологија, op.cit., стр.12.
2072
Џенер је забележио да су сељаци стално заражени вирусом ,,крављих богиња'', заразне болести која је
мање опасна од вариоле. Оно што је било интересантно је што се поменути сељаци касније не би
заразили вариолом. После осам година посматрања и истраживања, Џенер је закључио да су кравље
богиње, иако болест, на неки начин давале имунитет организму против тежег облика богиња, а лица која
су била заражена крављим богињама нису даље ширила заразу. Занимљиво је да су први који су
подржали Џенера били француски војсковођа и цар Наполеон Бонапарта, као и Томас Џеферсон,
председник САД и аутор чувене Декларације о независности. Ренато Капорали, Изуми и проналасци: од
почетка до данас, / Renato Caporali, Michele Lauri, превод: Гордана Стојшин, Stoper books, Београд,
2005, стр.96.
2073
То је година у којој је наведени биолог успео да победи пантљичару, заразну болест која је нападала
животиње које су се храниле травом и која се преносила на људе, уз помоћ културе добијене смањењем
дејства саме бактерије.Бацил пантљичаре открио је десет година касније немачки лекар Роберт Кох, који
је 1882-1883 г. открио бацил туберкулозе и колере. Ibid., стр.96.
420
пошаст.2074 Такође се успешно изборио са епидемијом куге (1837), да би пар година
касније у Пожаревцу организовао вакцинацију деце (1842), или, како се тада говорило
,,калемљење крављих богиња'' , а 60-их година претпрошлог века значајно је допринео
побољшању хигијенских услова и тиме спречавао појаве црвеног ветра, грознице,
срдобоље и других зараза.2075
Вакцина стимулише имуни систем да производи антитела која штите
вакцинисану особу од одређене болести, те уколико је већина популације у заједници
вакцинисана против неке болести, целокупна заједница ће бити заштићена, па и они
који нису примили вакцину.2076 Нове вакцине се праве у лабараторијама и
употребљавају исте заразне микроорганизме који и изазивају болест, њихово дејство је
физички и хемијски ослабљено, али имају способност да ојачају одбрамбени механизам
организма.2077 Следствено томе, вакцине представљају врсту медицинских препарата
који садрже узочника болести или његов део како би стимулисао организам појединца
да створи антитела. Поменута антитела чине саставни део одбрамбеног механизма
организма, а којим се организам брани од микроорганизама, као што су бактертије,
вируси и сл.
Према саставу вакцине се деле на: 1) живе вакцине, садрже живе
микроорганизме, те изазивају добар хуморални (усмерен против бактерија) и ћелијски
(против вируса и малигних тумора) имунски одговор, као и добру имунску меморију (
нпр. вакцине против туберкулозе, пегавог тифуса, грипа) ; 2) мртве (инактивисане)
вакцине, које стимулишу настанак само хуморалног имунитета и чија употреба не
доводи до дуготрајног имунитета( нпр. вакцина против вирусног хепатитиса А, вакцина
против тетануса). За разлику од живих вакцина, лакше су за руковање и
поствакциналне реакције су ређе; и 3) рекомбинантне вакцине, добијене су генетским
2074
Доктор Николић Мишковић је прво лекарско искуство стекао у студентским данима, сузбијајући
колеру у Бачкој, те му је наведено искуство, даље, помогло у сузбијању заразе колере и епидемије куге.
Био је први кнежев стипендиста, а касније и дворски лекар кнеза Милоша. Ј.Николић, op.cit., стр.15.
2075
Утврдио је да Топчидерска река, својим меандрима и устајалом водом, узрокује хроничне заразе
питомцима оближњег војног гарнизона. Од 1859.године је поменути доктор био главни хирург
Београдске војне болнице. Након тога је одликован највишим војним чином у санитету, те је управљао
Главним санитетским депоом, а од 1872. постао је редовни члан Српског лекарског друштва. Ibid., стр.16.
2076
*** Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, истраживање, UNICEF,
Београд, 2018, стр.5, доступно на следећој адреси:
https://www.unicef.org/serbia/media/9226/file/Znanje%2C%20stavovi%20i%20prakse%20.pdf , приступљено:
07.01.2021. године.
2077
Р.Капорали, op.cit.,стр.97.
421
манипулацијама, могу бити живе или мртве, а новијег су датума ( нпр.вакцина против
хепатитиса Б). 2078
Према броју антигена, вакцине могу бити: а) моновакцине, које садрже само
један антиген ( нпр. вакцина против жуте грознице) и б) комбиноване вакцине, које
садрже два или више антигена ( нпр. Ди-Те-Пер вакцина, која представља комбиновану
вакцину против дифтерије, тетануса и великог кашља). 2079
3.2. Значај и својства вакцина
Вакцине представљају једну од остварених победа медицине и науке, услед

великог броја сачуваних живота, деценијама уназад. Оне не штите само појединце који
су их примили, већ и људе око њих, услед спречавања ширења заразе2080 како
представљају најсигурнију заштиту од заразних болести. Сходно томе, вакцинација
представља најсигурнији део превентивне заштите2081 деце и осталог становништа од
ширења епидемија и заразних болести. Међутим, иако је иста у најбољем интересу
детета, њена употреба може довести до нежељених реакција, те је оправдана брига
родитеља везана за исправност и квалитет вакцине. Чињеница је да вакцине подлежу
детаљном испитивању, али се не може стопроцентно тврдити, за било коју од њих, да
неће изазвати неку нежељену реакцију.
Како идеалне вакнцине нема, пожељно је да иста има, што више, следећих
карактеристика: 1) да постакне продукцију имунског одговора организма; 2) ствара
заштиту од клинички испољене болести; 3) једноставно се примењује, а да буде
прихватљива културолошки и етички у популацији у којој се користи; 4) не захтева
посебно чување; 5) даје дуготрајан, по могућству доживотан имунитет; 6) кошта мање
2078
Зорана Гледовић, Славенка Јанковић, Мирјана Јаребински, Љиљана Марковић - Денић, Татјана
Пекмезовић, Сандра Шипретић- Грујичић, Христина Влајинац, Епидемилогија, уредници: Мирјана
Јаребински, Христина Влајинац, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2006, стр.155-
156.
2079
Ibid., стр.157.
2080
Можемо рећи да епидемија заразних болести може да нанесе више штете државама у економском,
људском и сваком другом облику, више него сви ратови до сада. М.Почуча, Д.Крстинић, op.cit., стр.176.
2081
У домаћем здравственом систему присутна је општа оптерећеност здравствених институција. Према
наводима и кључних информаната и самих здравствених радника, постоји значајан недостатак кадрова у
оквиру здравствених институција, што у великој мери ограничава домен рада – своди га на интервентни,
а не на превентивни рад. И сами здравствени радници истичу да у току једног радног дана немају
довољно времена да се адекватно посвете сваком пацијенту. Због тога се неретко дају штуре
информације родитељима, што је значајан проблем за оне родитеље који немају јасно дефинисану одлуку
да ли да вакцинишу дете. *** Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit.,
стр. 227.
422
од цене лечења обољења, а користи од њене примене је већа од евентуалних ризика
које са собом носи; 7) даје минималне поствакциналне реакиције и компликације.2082
Професор Радовановић истиче да је у многим земљама вакцинација формално
обавезна, а у другима постоје препреке које родитељима толико отежавају живот да се
одлука не поставља: нпр. више стопе осигурања за невакцинисану децу, забрана
похађања колектива у току епидемије, ограничења при путовању у другу земљу, или,
чак у други регион исте земље.2083 Такође, истиче да је обавезна вакцинација уведена за
време прве владавине кнеза Милоша Обреновића (1839) и да су тада казне за
прекршиоце биле драконске, за разлику од данашњих, као и да је неистина да се
вакцинација законом намеће само у недемократским друштвима (примери САД,
Словачке, Словеније, Чешке).2084
3.2.1. Нежељене рекације вакцина
Наравно, вакцине, као и сваки други лек, могу проузроковати нежељене

реакције, тзв. нуспојаве, које се -углавном- благе. Реакције могу бити локалне, које се
испољавају на месту давања вакцине (црвенило, оток) и опште (главобоља, повишена
телесна температура, мучнина). Међутим, вакцине се пре употребе, темељно испитују и
тестирају како би се проверила њихова безбедност и ефикасност, те је значајан број
вакцина потпуно безбедан и не проузрокује никакве негативне ефекте по здравље људи.
Иако је у модерној производњи вакцина све мање нежељних ефеката после
њихове апликације, ипак се може рећи да ниједна вакцина није потпуно безбедна, стога
је неопходно стално праћење нежељених ефеката. 2085 Надзор представља основну меру
за утврђивање утицаја вакцинације на кретање вакцинабилних болести, те је неопходно
да се врши активан надзор као и тзв. ,,негативно пријављивање'' (пријава непостојања
обољења).2086 Серолошка испитивања имају велики значај у идентификовању ризичних
популација, али само су развијене државе у могућности да их спроведу на квалитетан
начин, због њихових трошкова, постојања обученог кадра и добре опремљености
2082
З. Гледовић, С. Јанковић, М. Јаребински, Љ. Марковић - Денић, Т. Пекмезовић, С. Шипретић-
Грујичић, Х. Влајинац, op.cit., стр.155.
2083
Б. Радивојевић, ,, Вакцине не крију мрачну тајну'' ,Вечерње новости, објављено:15.03.2016.године,
доступно на следећој адреси: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:595634-
Vakcine-ne-kriju-mracnu-tajnu, приступљено: 07.01.2021.године.
2084
Ibid.
2085
З. Гледовић, С. Јанковић, М. Јаребински, Љ. Марковић - Денић, Т. Пекмезовић, С. Шипретић-
Грујичић, Х. Влајинац, op.cit., стр.159.
2086
Ibid., стр.161.
423
лабараторија. Сиромашне државе принуђене су да спроведу једноставна и мање
поуздана испитивања, стога немају ваљане податке о броју особа на које је вакцина
оставила негативне последице.
3.2.1.1. Антивакцинални покрети
Антивакционални покрети2087, окупљају појединце различитих професија којима

је заједничко противљење обавезној вакцинацији. Поменути покрети основани су
широм света, а њихове идеја најбрже се шири путем социјалних мрежа ( твитера,
фејсбука, инстаграма и сл.). Њихови активисти заступају, између осталог, следећа
становишта:
1) вакцине садрже јако токсичне материје и изазивају аутизам; 2)вакцине су
глобалистичка завера, којом се постиже смањење броја становника; 3) вакцине су
повезане са масонским круговима, а пракса вакцинације је у супротности са одређеним
религијским уверењима; 4) вакцине које се убризгавају у организам појединца
непознатог су порекла, а већини поменутих истекао је рок трајања; 5) вакцине су завера
фармацеутске индустрије, како би се брзо и ефикасно обогатиле фармацеутске куће; 6)
вакцине нису потребне јер су болести против којих се вакцинишемо безопасне; 7) у
већем броју земаља ЕУ имунизација није обавезна ( мада је велики број вакцинисаних);
8) обавезна вакцинација је у супротности са основним људским правима (право на
слободу мишљења и слободан избор).
Антивакцинашки покрети залажу се за добровољну имунизацију, како би
појединац остварио право на слободу избора и самостално одлучио да ли ће се
вакцинисати. Како број присталица ових покрета расте и исти привлаче велику пажњу
младих на друштвеним мрежама, смањује се поверење грађана у процес имунизације,
као и у здравствени систем и медицинско особље. Присталице и активисти поменутих
покрета заборављају да су вакцине допринеле истребљењу богиња, једне од
најзаразнијих болести код људи, а да су друге болети веома ређе (тифус, мале богиње,
2087
Јавно мњење је и под утицајем растућег антивакциналног покрета. Очекивано, сви испитаници имају
изузетно негативно мишљење о њему, посебно ако потиче из медицинских кругова. Они такође тврде да
би медији требало да сносе одређену одговорност за сензационалистичко писање о антивакциналном
покрету. Родитељи сматрају да су управо родитељи здравствено угрожене деце (пре свега аутистичне
деце) најподложнији идејама које промовишу противници вакцинације.Здравствени радници наглашавају
да је важно обезбедити већу укљученост стручњака за вакцинацију, који ће се супротставити
аргументима противника вакцинације, док неки кључни информанти сматрају да би то довело до јачања
ових, иначе маргиналних снага и да би их требалопотпуно игнорисати. *** Знање, ставови и праксе у
вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 155.
424
заушке), него што су биле пре стотину година.Током времена превентивна вакцинација
постала је једна од великих предности медицине, а Светска здравствена организација је
1980.г.објавила да је захваљујући светском програму вакцинације, вариола значајно
ослабила.2088 Заиста, свако има право на избор, докле год не угражава права других
лица! Управо, присталице вакцинације сматрају да особе које нису вакцинисане
угрожавају права других, услед спречавања стварања колективног имунитета, а који се
може створити када се довољно велики број популације зарази вирусом те стекне
имунитет или обавезном вакцинацијом. Међутим, постизање колективног имунитета
услед вирусне заразе великог броја грађана је веома рискантно, јер би могло изазвати
смртност значајног броја људи. Стога је сигурније стварање колективног имунитета
обавезном имунизацијом, а све док је велики број људи вакцинисан, много је теже да се
догоди епидемија одређене заразне болести.
У већини земаља вакцинација је обавезна законска мера, а у неким земљама
(Велика Британија, поједине земље Сједињених Америчких Држава - САД)
вакцинација се само препоручује и одлуку о започињању вакцинације деце доносе
родитељи детета. 2089
Највећи страх од обавезне имунизације је присутан код родитеља
услед обавезне вакцинације деце у домаћем праву. Поједини родитељи сматрају да је
веома опасно вакцинисање деце, док неки пак сматрају да је болест веома ретка па
нема разлога да се дете вакцинише. Међутим, родитељи заборављају чињеницу да са
порастом броја невакцинисане деце, расте могућност појаве неке од тежих заразних2090
болести. Ипак, вакцине штите милијарде људи широм света. Захваљујући њима, неке
од болести, попут великх богиња, потпуно су искорењене.
На формирање негативних ставова о вакцинацији2091 допринели су медији,
штампани и електронски, на којим често можемо видети противнике обавезне
вакцинације, а свему томе погодује неповерење грађана у здравствени систем. У нашој
земљи вакцине су бесплатне и добнјају се у Дому здравља, док у неким државама нису
све вакцине покривене здравственим осигурањем, па родитељи исте плаћају. Родитељи
2088
Р.Капорали, op.cit., стр.97.
2089
Миољуб Ристић , Зорица Шегуљев , Владимир Петровић, Весна Вулековић, Тихомир Дуганџија,
,,Утицај социодемографских карактеристика родитеља на обухват имунизацијом деце'' , Општа
медицина, vol.19, број 1-2, 2013, стр.20.
2090
Једна од најзаразнијих болести у прошлим вековима била је вариола. Са Далеког и Блиског истока,
њено главно жариште, вариола се проширила и у Европу, и данас је још присутна и изазива епидемије.
Они који успеју да је преживе, имају ожиљке, који им унаказују лице или,пак, имају оштећена очију, које
постепено може да доведе до слепила. Р.Капорали, op.cit., стр.96.
2091
Како пише Селимовић: ,, Није лако не бојати се, али не вреди. Прође човеку живот у страху, па као да
није ни живео. Шта ће му онда живот? Али опет не вреди ни истрчавати. ‘’М.Селимовић, Тврђава, op.cit.,
стр.311
425
се о имунизацији највише информишу путем Интернета, који представља и главни
извор дезинформација, а тренутно најраспорострањенији мит у јавности јесте онај о
вези између ММР вакцине и аутизма, а затим мит о штетним састојцима вакцина и
теорије завере о фармацеутским компанијама, које производе вакцине само због
сопствене користи.2092
3.3. Имунизација у Србији- врсте, накнада штете и препоруке
3.3.1. Обавезна и препоручена имунизација у домаћем праву
Имунизација је у домаћем праву регулисана Законом о заштити становништва

од заразних болести2093, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима2094 и
Правилником о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва против
одређених заразних болести2095. У домаћем праву, вакцинација може бити обавезна и
препоручена. Обавезна имунизација је имунизација лица одређеног узраста, као и
других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ,
односно старатељ не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене
или трајне контраиндикације коју утврђује доктор медицине одговарајуће
специјалности или стручни тим за контраиндикације.2096 С друге стране, препоручена
имунизација је имунизација коју доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране
медицине препоручује, у складу са програмом имунизације становништва против
одређених заразних болести.2097
2092
Такође су распрострањени митови о штетним састојцима вакцина, као и теорије завере о
фармацеутским компанијама које производе вакцине само због сопствене користи. *** Знање, ставови и
праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 155.
2093
,,Службени гласник РС'', бр. 15/2016, 68/2020 и 136/2020
2094
,,Службени гласник РС", бр. 88/2017, 11/2018, 14/2018, 45/2018, 48/2018, 58/2018 и 104/2018
2095
,, Службени гласник РС", број 65 од 6. маја 2020.
2096
У домаћем праву, имунизација је обавезна за следеће категорије лица: 1) лица одређеног узраста
против туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеле,
заушака, вирусног хепатитиса Б, обољења изазваних хемофилусом инфлуенце типа Б; и обољења
изазваних стрептококом пнеумоније; 2) лица изложена одређеним заразним болестима: хепатитису Б,
хепатитису А, трбушном тифусу, беснилу и тетанусу; 3) лица у посебном ризику од болести: хепатитиса
Б, грипа, менингококне болести, обољења изазваних стрептококом пнеумоније и хемофилусом
инфлуенце Б, варичеле, инфекције изазване респираторним синцицијалним вирусом; 4) лица запослена у
здравственим установама против одређених заразних болести;5 ) путнике у међународном саобраћају
против жуте грознице и других заразних болести по захтеву земље у коју се путује. Закон о заштити
становништва од заразних болести ( 2016), члан 32 ст.2-3.
2097
Сходно томе, доктор медицие или специјалиста одговарајуће гране медицине може препоручити
имунизацију за следеће болести: 1) за лица одређеног узраста против варичеле, ХПВ инфекција,
хепатитиса А и Б, грипа и обољења изазваних стрептококом пнеумоније и других у складу са законом; 2)
по клиничким индикацијама против хепатитиса А и Б, грипа, обољења изазваних стрептококом
426
Такође је Законом о заштити становништва од заразних болести прописано да се
имунизација може спроводити и за друге заразне болести коју доктор медицине или
специјалиста одговарајуће гране медицине није дужан да препоручи или која се тражи
на лични захтев пацијента.2098 Календар имунизације у здравственом систему једне
државе, представља редослед давања вакцина у односу на израст и представља
хронолошки приказ спровођења обавезне вакцинације. У домаћем праву је прописано
да родитељи не могу остварити прави на родитељски додатак уколико новорођено дете
мајке за које се подноси захтев и њена деца претходног реда рођења, нису вакцинисана
у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије.2099 На основу
изјаве подносиоца захтева за остваривање наведеног права, утврђује се чињеница да
(ни)је дете вакцинисано у складу са прописима Републике Србије, а иста се проверава
једном годишње на основу података садржаних у евиденцији о имунизацији. У домаћем
праву прописано је да уколико појединац одбије обавезну вакцинацију свога детета,
казниће се новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара.2100 Иако је минимална
казна за непоштовање прописане вакцинације повећана са 30.000 динара на 50.000
динара, њихов циљ није да се родитељи финансијски казне, већ да имају у виду
извесност кажњавања и схвате значај2101 обавезне вакцинације. Међутим, постојећи
систем кажњавања, услед ниских запрећених новчаних казни, не утиче у довољној мери
на одлуку појединих родитеља да своје дете (не) вакцинишу.
У домаћем здравственом систему присутни су системски недостаци, као што су
пропуштене прилике за имунизацију, поновљено позивање, услед привремених
несташица појединих вакцина. Тако долази до тешкоћа у праћењу и контроли извршене
имунизације, преношења невакцинисане деце из претходних година у планове за
наредну годину и сличних административнотехничких проблема.2102 У прилог томе
наводимо да резултати студија спроведених у свету указују да су најчешћи фактори
пнеумоније и других у складу са законом; 3) путника у међународном саобраћају против трбушног

тифуса, хепатитиса А и Б, грипа, дечије парализе и других у складу са законом. Закон о заштити
становништва од заразних болести ( 2016), члан 32, став 5.
2098
Закон о заштити становништва од заразних болести (2016), члан 32, став 6.
2099
Закон о финансијској подршци породици са децом (2017) , члан 25, став 1.
2100
Закон о заштити становништва од заразних болести (2016), члан 85 став 1. тачка 6.
2101
Чим се кажњава за нешто, мора да је на ползу грађанима Србије или је пак нека новотарија-
размишљање просечног Србина... Стога је садржајнија и боља комуникација са општом јавношћу преко
потребна ,, због подизања општег нивоа свести, како због генералног незнања, неповерења у здравствени
систем, али и јачања антивакцинационог покрета и опште доступности лажних вести на интернету''. ***
Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 231.
2102
Верица Ђукић, Владан Шапоњић, Надица Радоњић, Златана Марковић, Љиљана Филиповић,
,,Знање,ставови и пракса родитеља и педијатара у вези са имунизацијом- Краљево, Рашка, Врњачка
Бања’’, Здравствена заштита, број 1/2019, стр.28
427
који утичу на пад обухвата имунизацијом - сиромаштво, низак образовни ниво
родитеља, вишечланост породица, низак социоекономски статус, припадност
различитим расама и националностима, веома рано родитељство, порођај ван
здравствене установе, као и касно започињање имунизације.2103 Спровођење
програма имунизације, битно омета, већ дуго присутна негативна кампања у јавности
(посебно на интернету и друштвеним мрежама, у великој мери помогнута
сензационалистичким медијским праћењем) која ствара неповерење код родитеља и
дела стручне јавности. 2104
3.3.2. Право жртава вакцинације на накнаду штете
Иако у домаћем праву није основан фонд за исплату штете жртвама

вакцинације, оштећена лица своја права могу остварити, у парничном поступку,
подношењем тужбе за накнаду штете. Тужиоцима, као оштећеним лица, досуђивани су
високи новчани износи на име: трошкова лечења, изгубљене зараде због потпуне
неспособности за рад,повећаних потреба и немогућности даљег развијања и
напредовања, будућих новчаних давања услед повећаних потреба и немогућности
даљег развијања и напредовања, разлике између накнаде за туђу негу и помоћ коју
плаћа трећем лицу и накнаде по истом основу коју прима од центра за социјални
рад.2105
Како парнични поступци дуго трају, често и неколико година, а жртвама је
преко потребан новац за негу и лечење по испољавању нуспојава тј. штетних
последица, неопходно је прописати словом закона оснивање фонда за помоћ жртвама
вакцинације, као врсту материјалне сигурности за поменута лица. Треба имати у виду
да учествовање пред судом излаже жртву додатном стресу и сећању на немиле догађаје,
који су проузроковали њено погоршање здравља. При томе, жртве се суочавају са
саслушавањем, вештачењем и здравственим прегледима, што може утицати на њихово
психичко и душевно здравље.
2103
М. Ристић , З. Шегуљев, В. Петровић ,В. Вулековић, Т. Дуганџија, op.cit., стр.20
2104
В. Ђукић, В. Шапоњић,Н. Радоњић, З. Марковић,Љ. Филиповић, op.cit., стр. 28. Такође, сумња у
науку и научна постигнућа може довести до одбијања да се вакцинишу деца, тј. до антивакциналног
понашања. Она је врло често повезана са завереничким менталитетом, односно сумњом у мотиве и
транспарентност рада свих, а не само здравствених и државних институција. *** Знање, ставови и
праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 147.
2105
Пресуда Врховног касационог суда, Рев 301/2017 од 08.06.2017. године.
428
Значајан проблем у актуелном закону представља што се у њему не предвиђа
рефундација родитељима деце код којих се значајне нуспојаве испоље након
вакцинације, а установљавањем поменутог обештећења, омогућила би се финансијска
помоћ деци која би оболела од неке болести, као последице обавезне вакцинације.2106
Такође, побољшао би се однос опште јавности према процесу имунизације и тиме би
се послала порука да држава ефикасније спроводи поступак контроле квалитета
вакцина , јер истој није у интересу да исплаћује знатне суме обештећења жртвама
обавезне вакцинације, из државног буџета.
У упоредном праву, предвиђени су програми накнаде штете од вакцине, који
одражавају уверење да је поштено и разумно да заједница, која је заштићена програмом
вакцинације, прихвати одговорност и обезбеди накнаду онима који су повређени. 2107
Немачки врховни суд је 1953.г. пресудио да људи који су повређени обавезном

имунизацијом ( мале богиње), имају право на надокнаду, а 60-их година XX века
Немачка и Француска су установиле програме надокнаде за жртве вакције.2108 Данас,
програми надокнаде установљни су и у другим економски развијеним државама, као
нпр. Аустрија, САД, Шведска, Јапан, Швајцарска, Финска, a последњи примењени
програми су они у Словенији, Исланду и Мађарској. 2109
3.3.3. Препоруке за отклањање предрасуда о вакцинама
У јеку пандемије корона вируса (COVID-а 19)2110 интересовање грађана широм

света за примену епидемиолошких мера, обавезну имунизацију, квалитет и својства
2106
*** Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 220-221.
2107
Clare Looker, Kelly Heath, ,, No- fault compensation following adverse events attributed to vaccination: a
review of international programmes ‘’ , Bulletion of the World Health Organization, vol. 89, број 5, 2011, стр.
371.
2108
Ibid.
2109
Ibid.
2110
Нова врста вируса SARS-CoV-2 први пут је регистрована у Кини, у граду Вухан. У циљу спречавања
ширења заразе овај град је стављен у карантин 23. јануара 2020. Међутим, у међувремену, милиони људи
су напустили град како би учествовали на пролећном фестивалу, што је допринело да се болест која је
названа вирусом шири по читавом свету. Пошто се за само недељу дана број нових случајева оболелих
од ковида-19 повећао за више од десет пута, Светска здравствена организација је крајем јануара 2020.
прогласила ванредну ситуацију на међународном нивоу. М.Почуча, Д.Крстинић, op.cit., стр. 172.
Корона вирус је значајном броју грађана изазвао осећај панике и страха услед бојазни од обољења/смрти
највољенијих бића. Следствено томе, нису ретки случајеви депресивних стања и блажих психичких
поремећаја код грађана Србије- због превелике бриге од добијања озлоглашеног вируса. С тим у вези
Селимовић вели: ,,Добро је не стрепети ни пред ким, ако се може, а још боље ако се не мора. Јунаштво
траје трен, страх цео живот, и паметније је бринути се за цео живот него за трен. Најбоље се бојати
унапред, да се не би бојао уназад. М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр. 311. Стога, ,,памет у главу'' !
429
вакцина попримило је велике размере. Како је поменути вирус2111 однео велики број
живота грађана Србије, од марта 2020.године, а исти не јењава и годину дана после2112,
становништво и надлежне институције изражавају забринутост услед поменуте
епидемиолошке ситуације и излаз из исте виде у вакцинацији највећег броја грађана.
Међутим, поверење у имунизацију није на завидном нивоу услед
необавештености,страха и предрасуда одређеног дела грађана, а нарочито је код
родитеља, током претходних година, нарушено. За неке вакцине степен неповерења је
толики да доводи до озбиљног компромитовања колективне заштите (ММР, одбијање и
одлагање вакцинације). 2113
Очигледно је да су утицаји који долазе из медија, са
друштвених мрежа и од појединих медицинских ауторитета толико јаки да и код
стручњака доводи до нарушавања поверења у имунизацију, односно, у медицинску
науку која резултатима обимних истраживања пружа доказе ефикасности и
безбедности свих медицинских поступака, па и вакцинације.2114
2111
Карантин, забрана кретања, самоизолација и рад од куће постали су наша свакодневица. Живећи у
неизвесности и у борби против „невидљивог непријатеља“ очигледно је да се читав свет мења и да је
питање када ће или да ли ће уопште икада бити исти. М.Почуча, Д.Крстинић, op.cit., стр. 174.
2112
У Републици Србији је до 15 часова 08. априла 2021. године регистровано укупно 633.013 потврђених
случајева COVID 19. Од последњег извештаја тестирани су узорци 16.055 особа од којих је 3.625
позитивно.На респираторима je укупно 265 пацијената. У Републици Србији тестирано је укупно
3.547.832 особa. У последња 24 часа преминуло је 41 особa услед последица изазваних вирусом COVID
19. Укупан број преминулих од почетка епидемије је 5.620. Тренутно је у здравственим установама и
привременим болницама у Републици Србији укупно хоспитализовано 7.929 пацијената код којих је
потврђено присуство вируса, односно који су суспектни на нови корона вирус.
Подаци преузети са сајта Министарства здравља, доступно на адреси:
https://www.zdravlje.gov.rs/vest/355457/informacija-o-aktuelnoj-epidemioloskoj-situaciji-u-vezi-sa-korona-
virusom-u-republici-srbiji-za-08-april-2021-godine.php, приступљено: 08.04.2021.године.
Да ли се вакцинисати? Да ли имунизација изазива нуспојаве, утиче ли иста на репродукцију? На који
начин се пријавити за имунизацију? Коју вакцину примити- Фајзерову, Астра Зенеку, Спутњик или
Синофарм? Бирати вакцину по основу ваљане испитаности исте или услед утицаја идеолошких убеђења-
вољеног Истока и хваљеног Запада? Наведена питања су веома актуелна претходних месеци у Отаџбини.
Иако је имунизација увелико почела у домовини, пошаст корона вируса не јењава, што показују горе
наведени подаци.
С тим у вези Селимовић пише: ,,Можда је највећа тајна смрт, тајна и ужас. Сачекује нас на неком
великом ћошку, увек неспремне, и све што је било, више није. Узалуд смо прошли овим земаљским
путем, узалуд се надали, узалуд трговали због губитка, узалуд се надали, узалуд туговали због губитка,
узалуд се радовали због успеха, све узалуд. Смрт чини бесмисленим и живот и оно што се у животу
ствара. А иза те страшне коби, непозната тама. Знаш крај, а не знаш ништа о њему. Помирити се с њим
не можеш, а ништа не можеш изменити.'' М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.258.
2113
В. Ђукић, В. Шапоњић,Н. Радоњић, З. Марковић,Љ. Филиповић, op.cit., стр. 34. Неодлучни
родитељи се питају зашто ММР вакцину није могуће одложити или зашто мора да се даје пре него што
дете проговори – због тога неки родитељи намерно одлажу давање ове вакцине. Такође, родитељи са
негативним ставом према вакцинацији тврде да је ММР вакцина забрањена у неким земљама, што је
ускладу са њиховим сумњама у корисност ове вакцине. Став здравствених институција и надлежних је
нејасан у овом случају, тако да нема позитивне комуникације стручњака, која би могла да стимулише
позитиван став родитеља према овој вакцини. *** Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у
Србији 2017, op.cit., стр. 96.
2114
В. Ђукић, В. Шапоњић,Н. Радоњић, З. Марковић,Љ. Филиповић, op.cit., стр. 35.
430
Обухват имунизацијом представља кључни показатељ успеха рада здравствене
службе и мери се у складу са календаром имунизације сваке земље.2115 Како би се страх
од вакцинације свео на минимум, неопходно је изградити поверење у здравствени
систем, већим издвајањем буџетских средстава у наведени систем, бољом
комуникацијом пацијената са лекарима (која треба да буде разумљива сваком
грађанину, без претеране употребе медицинских термина), едукацијом2116, обуком2117 и
семинарима медицинског особља у предметној области . Стога, непходно је
успоставити јасну комуникацију и сарадњу здравствених институција, министарства и
лекара, као и спроводити кампање и едукације у поментој оласти. Све то из разлога да
би се јавности, а пре свега грађанима, детаљније приближио састав, квалитет и значај
вакцина.
Важно је усвојити стратегије комуникације са широм јавношћу и са неодлучним
родитељима, као што су: 1) информисање родитеља уз помоћ одговарајућег речника,
праведног и транспарентног, али у оквиру граница њиховог интересовања; 2) приликом
комуникације са јавношћу треба инсистирати на опасностима од болести које се могу
спречити вакцинацијом, као и на обимном обухвату имунизације у земљама ЕУ; 3)
треба омогућити неодлучним родитељима да директније комуницирају са
здравственим радницима; 4) помоћу емоционалног аспекта, који се састоји из две
компоненте: a) илустрација болести које се могу спречити вакцинацијом ( студије
указују да су апели, који укључују податке о епидемијама и анегдоте најефикаснији) и
б ) саосећање са родитељима и оснаживање родитеља да донесу одлуку; 5) вакцинација
треба да буде представљена као брига о деци, као најбољи начин да се заштите
сопствено дете и остала деца, као алат који је на располагању родитељима, а који им
није био доступан у прошлости.2118
2115
М. Ристић , З. Шегуљев, В. Петровић ,В. Вулековић, Т. Дуганџија, op.cit., стр.20.
2116
Уколико су родитељи деце млађи, нижег степена образовања или необразовани, обухват
имунизацијом обвезника је нижи. Незапосленост родитеља и вишечланост породица су такође
карактеристике које значајно утичу на обухват имунизацијом деце и доприносе његовом смањењу. Ibid.,
стр.23.
2117
Што се тиче обуке здравствених радника, неопходно је побољшати њен квалитет и спречити њену
трансформацију у форуме за ширење митова и сумњи. Потребно је ангажовати медицинске школе и
факултете, као и стручњаке за комуникацију. Питања о вакцинацији могу се унети у тестове за ученике,
студенте и студенте постдипломских студија. Треба инсистирати на чињеници да је комуникација са
родитељима о вакцинацији одговорност лекара, да то није приватна и лична одлука сваког појединца, већ
одлука о јавном здрављу. Лекари треба да буду овлашћени у овом процесу, они треба да буду обучени да
успешно комуницирају са родитељима, да им деле адекватне материјале и информишу их о
релевантнимдигиталним садржајима. Лекарима би требало обезбедити брошуре које ће олакшати
комуникацију, а родитељима писане материјале којимће давати одговоре на већину њихових питања. ***
Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 13.
2118
*** Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 168.
431
Да би ефикасно конкурисали на данашњем тржишту информација, извођачи

имунизације и званичници јавног здравља, кроз анализу ставова родитеља о вакцином
превентабилним болестима, требало би да дизајнирају ефикаснију политику
имунизације. 2119 Решења која проистекну из ефикасних програма образовања јавности,
могу помоћи родитељима у доношењу одлука које су у интересу здравља њихове деце,
али и здравља шире друштвене заједнице.2120 У програме школа родитељства могу се
увести и разговори о вакцинама да би се будући родитељи благовремено обавестили о
календару имунизације и, да би се са њима поразговарало о ономе што бих могло да из
забрине када је реч о вакцинацији, а радионице за педијатре треба да буду чешће и
посебно треба да се баве вештинама комуникације са родитељима.2121
И поред одређених недостатака, имунизација представља веома исплативу и
корисну стратегију јавног здравља, која је спасила велики број људских живота широм
света, а присутност великог броја заразних болести у људској популацији свела на
минимум. Стога, уколико би се стопа имунизације у свету драстично смањила, дошло
би до значајној ширења поменутих болести, као и тежих последица и смртних исхода.
Ефекти имунизације се дугорочно компромитују и стварају се услови за поновно
јављање болести против којих се врши вакцинација, па и у епидемијском облику, за
шта постоје бројни примери.2122 Истовремено, овакав обухват појединим вакцинама
угрожава статус који је достигнут у ерадикацији дечје парализе и елиминацији болести
попут малих богиња, тетануса, великог кашља, рубеоле, заушки.2123 У будућности
неопходно је више пажње усмерити на усавршавње вакцина, проналазак нових, као и
контролу њиховог квалитета. Такође је потребно основати фонд за помоћ жртвама
вакцинације, посветити већу пажњу просвећености грађана и едукацији медицинског
особља, као и боље организовати рад здравствене службе и издвајати већа новчана
средства у здравствени систем ( у опрему, додатно образовање медицинског особља,
повећање зарада).
2119
М. Ристић , З. Шегуљев , В. Петровић ,В. Вулековић Т. Дуганџија, op.cit., стр.23.
2120
Ibid.
2121
*** Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017, op.cit., стр. 14.
2122
В. Ђукић, В. Шапоњић,Н. Радоњић, З. Марковић,Љ. Филиповић, op.cit., стр. 28.
2123
Ibid.
432
4. Губитак аутономије
4.1. Настанак и развој заштите лица зависних од туђе неге и помоћи
Аутономију осигуранику можемо дефинисати као способност самосталног

доношења одлука о свим питањима везаних за живот и рад појединца. Стога се
аутономија манифестује кроз самостално обављање свакодневних активности, радно
ангажовање, решавање сопствених проблема, учествовање у друштвеном и културном
животу, као и кроз могућност појединца да стара о својим потребама, без помоћи
других лица. Губитак аутономије (зависност о нези другог) представља ,,нови''
социјални ризик услед чијег наступања појединац, уз испуњење строгих и
рестриктивних законских услова, стиче право на социјалну престацију у виду права на
туђу негу и помоћ.
Зависност о нези другог неки схватају изгубљени или смањени капацитет за
самодовољност.2124 Самодовољност се може описани као активност појединца помоћу
које одржава живот, здравље и развија сопствену личност, односно помоћу које
спроводи основне животне активности и свакодневне задатке. 2125 Суд правде Европске
уније утврдио је да потреба за туђом негом постоји код појединца уколико је зависност
од неге другог заступљена у значајој мери, као и ако представља трајну потребу
ослањања појединца на бригу других, у обављању своје свакодневне рутине.2126
Иако губитак аутономије спада у групу нових социјалних ризика, који су се
јавили крајем ХХ века, исти поседује велики значај у упоредном и домећем праву.
Стога je све већи број држава које су у свом законодавству уврстиле губитак
аутономије као социјални ризик, те за осигуранике који не могу самостално да се
старају о себи и својим потребама, предвиђају социјалне престације сходно њиховим
финансијским могућностима, односно буџетско расположивим средствима.
У прошлости, помоћ и нега другој особи пружала се у оквиру породице. Како
државе нису препознале потребу да пруже финансијску помоћ појединцима који нису у
могућности да се самостално старају о себи, чланови њихове породице су једини
2124
Grega Strban, ,, Odvisnost od oskrbe drugega- novo socijalno tveganje? ‘’ , Zbornik znanstvenih razprav,
vol. 72, 2012, стр.227.
2125
Ibid.
2126
Ibid.
433
преузимали бригу о поменутим лицима. Породица2127 се суочавала са разним
финансијским и психолошким потешкоћама како би достојно вршила обавезу према
својим најближим. Како особе у стању потребе за туђом негом изискују стални боравак
одређене особе поред себе, фактички онемогућено је било да неки од родитеља заснује
радни однос. Све поменуто без новчане помоћи од стране фондова, знатно је угрозило
наведене породице и довело их на ивицу егзистенције. Целокупна ситуација
одражавала се негативно и на здравље осталих чланова породице, атмосферу у
породици, однос према пријатељима, родбини и остатку друштву. Напуштање
традиционалних породичних модела, све већи број старих који живе сами, емиграциона
кретања на нивоу општина, али и на нивоу земље у целини, те индивидуализам као
свеприсутнији систем вредности, намећу питање одрживости старања о старима уз
превасходноослањање на породицу.2128
У немачком, аустријском и холандском праву социјалног осигурања као нова
грана осигурања јавља се осигурање за случај дуготрајне неге, док је у француском и
белгијском праву дугорочна нега у обавезно здравствено осигурање.2129
4.2. Право на туђу негу и помоћ
У домаћем праву, предвиђена је социјална престација за случај наступања

ризика губитка аутономија, а манифестује се у виду права на помоћ и негу другог лица
Поменута новчана помоћ намењена је осигураницима и корисницима пензије којима је
неопходна помоћ и нега друге особе услед немогућности да се самостално старају о
себи и да задовољавају основне животне потребе. Све то као последица природе и
тежине болести или повреде која их је задесила.
Потреба за помоћи и негом дугог лица постоји када осигураник или корисник
пензије остане непокретан, ако због тежине и природе трајних болести и болесног
2127
Генерално гледајући, живот нам није наклоњен, и сами стварамо своју малу заједницу, свој космос, у
којем намирујемо једно другоме све што нам недостаје. Следствено томе, ништа човеку није важније од
свог мира и од среће коју сам створи. Зато је треба чувати, ту своју срећу,опколити је шанчевима, и
никоме не дозволити да је угрози. М.Селимовић, Тврђава,оp.cit., стр.152, 344.
2128
Гордана Матковић, Катарина Симић, Социјална заштита у старости: дуготрајна нега и социјалне
пензије, Факултет за економију, финансије и администрацију, Београд; Центар за социјалну политику,
Београд; Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Влада Републике Србије, Београд, 2014,
стр.49.
2129
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit., стр. 458.
434
стања није способан да се самостално креће, нити да се сам храни, свлачи, облачи,
одржава личну хигијену, као и код слепог лица које је изгубило осећај светлости са
тачном пројекцијом и код лица које посеже вид са корекцијопм до 0,05. 2130 Из
претходног произилази да је законом ограничен број појединаца који могу да остваре
новчану накнаду за туђу негу и помоћ услед строгих критеријума које исти морају да
остваре, а све због велике оптерећености фондова социјалног осигурања у нашој земљи,
миграција наших држављана у иностранство, неповољног бројчаног односа између
корисника пензија и незапослених лица.
Како би осигураник остварио право на поменуту накнаду неопходно је да исти
поднесе захтев надлежној филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско
осигурање, која се налази на територији на којој исти има пребивалиште, уз
достављање одговарајуће медицинске документације, која сведочи о немогућности
појединца да се самостално стара о својим потребама.2131 Међутим, мањи број
подносиоца захтева успе да оствари право на поменуту новчану накнаду услед
неповољног налаза и мишљења лекара специјалисте, који поседују широка
дискрециона овлашћења. На основу приложене медицинске документације,
спроведеног вештачења повреда и обољења, као и прегледа подносиоца захтева, лекар
доноси налаз и мишљење, које подлеже контроли. Стога се на основу поменутог налаза
и мишљења, доноси решење о постојању или непостојању права на новчану накнаду за
помоћ и негу другог лица, уз обавезну поуку о правном леку.2132
Губитак аутономије може се разликовати од болести или повреде на раду/ван
рада, јер су потоњи обично краткотрајни физички или ментални поремећаји људског
здравља, те захтевају медицинску негу и/или накнаду зараде ради привремене
спреченост за рад. Следствено томе, независност и нега повређених и болесних није
нужно смањена, док се код губитка аутономије, потреба за туђом негом и помоћу
изражава у интензивнијем облику и мора трајати дужи временски периоду ( најмање
2130
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 41а, став 2.
2131
Када је за решавање о праву из пензијског и инвалидског осигурања потребно утврђивање постојања
инвалидности, телесног оштећења, потребе за помоћи и негом другог лица узрока инвалидности и
телесног оштећења, потпуне неспособности за рад и неспособности за самосталан живот и рад, фонд
решењем утврђује те чињенице на основу налаза, мишљења и оцене органа вештачења чије се
образовање и начин рада уређује општим актом фонда. На наведни акт сагласност даје министар
надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 93, став 1-3.
2132
Као дан настанка потребе за помоћи и негом другог лица узима се дан када је на основу прегледа дат
налаз, мишљење и оцена органа вештачења, односно неки ранији дан за који постоји одговарајућа
медицинска документација. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 97.
435
шест месеци).2133 Стога је потребно да стање зависности о нези другог потраје дужи
временски период како би појединац могао, уз горе наведне законске услове да оствари
право на предметну социјалну престацију.
4.2.2. (Не) задовољавајући износ новчана накнаде за помоћ и негу другог лица у Србији
У домаћем праву се право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица јавља
у систему пензијског и инвалидског осигурања, а предвиђено је и у систему социјалне
заштите, с тим да, сходно начелу некумулације социјалних престација, ово право се не
може стећи по два основа.2134 У оба система намењено је лицима која због болести или
инвалидности не могу самостално да oбављају основне дневне активности. 2135
Заједничко за оба система је категоријално таргерисање, тј. добијање накнаде ја

условљено искључиво здравственим осигурањем, а не и материјалним положајем
корисника.2136
Новчана накнада за туђу негу и помоћ најчешће се користи за личну потрошњу
која укључује набавку лекова, средстава за хигијену и осталих животних
потрепштина2137, док мали број корисника туђе неге и помоћи ангажује особе које ће
бринути о њима и пружати им адекватну негу услед ниског износ поменуте. Накнада
за туђу помоћ и негу износи 19.158,21 динара, а према подацима Републичког фонда за
пензијско и инвалидско осигурања, прима је око 80.000 корисника.2138
Законом о социјалној заштити су регулисани право на увећани додатак за помоћ
и негу другог лица и право на додатак за помоћ и негу другог лица. Ова права су у
мандату републичке владе и финансирају се из републичког буџета, те корисници
остварују ова права без плаћања осигурања, односно доприноса. 2139
Према Закону о социјалној заштити, право на додатак за помоћ и негу другог
лица има лице коме је због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних
2133
G.Strban, op.cit., стр.229.
2134
Б. Лубарда, Увод у радно право, op.cit, стр.458., члан 92, став 1.
2135
Г. Матковић, К. Симић, Социјална заштита у старости:дуготрајна нега и социјалне пензије, op.cit.,
стр.51.
2136
Ibid.
2137
Миросинка Динкић, Боривоје Љубинковић, Косовка Огњеновић, Гордана Рајков, Славица Милојевић,
Сервиси социјалне заштите за особе са инвалидитетом: усклађивање политике и праксе, Центар за
самостални живот инвалида Србије, Београд, 2008, стр.47.
2138
Наведени подаци су преузети са сајта Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање:
https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade. приступљено: 01.03.2021.године.
2139
Г. Матковић, К. Симић, Социјална заштита у старости: дуготрајна нега и социјалне пензије, op.cit.,
стр.51.
436
потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега другог лица да
би задовољило своје основне животне потребе. 2140 С друге стране, право на увећани
додатак за помоћ и негу другог лица има лице за које је, на основу прописа о
пензијском и инвалидском осигурању, утврђено да има телесно оштећење од 100% по
једном основу или да има органски трајни поремећај неуролошког и психичког типа и
лице које има више оштећења, с тим да ниво оштећења износи по 70% и више
процената по најмање два основа.2141Уколико испуњавају ове услове у погледу степена
инвалидитета, и корисници накнаде за помоћ и негу другог лица ПИО фонда могу да
остваре право на доплату до износа увећаног додатка. 2142 Право на доплату до пуног
износа додатка могу да остваре и корисници накнаде за помоћи негу другог лица ПИО
фонда, који су право остварили као инвалидна деца по пензијским прописима важећим
до 1992. године (затечени корисници).2143 Треба нагласити да се брига друштва за
посебно тешко оболеле особе са инвалидитетом не завршава овим увећаним новчаним
давањима, већ се проширује и на незапосленог родитеља који најмање 15 година
непосредно негује своје дете које је остварило право на увећани додатак за помоћ и
негу другог лица, тако што му омогућава коришћење доживотног месечног новчаног
примања, у одређеној висини и под условима одређеним законом.2144
Разлика у висини новчаних давања за туђу негу и помоћ зависно од тога да ли се
ово право остварује пред центром за социјални рад или пред Фондом ПИО, уз сво
уважавање чињенице да је иста проузрокована уплаћеним доприносима осигураника,
према ставу Заштитника грађана не би требала да постоји.2145 Новчано давања за помоћ
2140
Право на додатак за помоћ и негу другог лица остварује лице коме је због телесног или сензорног
оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега другог
лица да би задовољило своје основне животне потребе (тј. које оставрује услове из члана 92. става 1
помненутог закона) ако то право не може да оствари по другом правном основу.Закон о социјалној
заштити (2011), члан 92. ст.1-2. Наведеним законом је такође предвиђено да се износ додатка за помоћ и
негу другог лица усклађује са индексом потрошачких цена у претходних шест месеци, на основу
статистичких података, два пута годишње, 1. априла и 1. октобра. Номинални износ додатка за помоћ и
негу другог лица, заокружен у динарима, утврђује министар надлежан за послове социјалне заштите.
Закон о социјалној заштити (2011), члан 93, ст.3-4.
2141
Закон о социјалној заштити ( 2011), члaн 94, став 1.
2142
стр.51.
2143
стр.52.
2144
У прилог томе наводимо да уколико родитељ оствари право на пензију након стицања права на посебну
новчану накнаду, има право избора између пензије или посебне новчане накнаде. Закон о социјалној
заштити ( 2011), члaн 94, став 7.
2145
Иницијатива Заштитника грађана за измену и допуну прописа којима се регулише остваривање права
на новчана давања за помоћ и негу другог лица, 2018, преузето са сајта Омбудсмана:
https://www.ombudsman.rs/index.php/zakonske-i-druge-inicijative/5743-inici-iv-z-sh-i-ni-gr-d-n-z-iz-nu-i-d-
437
и негу другог лица није егзистенцијални извор прихода којим корисници треба да
задовоље своје примарне животне потребе, већ финансијско средство којим корисник
треба да обезбеди помоћ и негу другог лица.2146
4.3. Препоруке за побољшање положаја корисника туђе неге и помоћи
Kaко су критеријуми за остваривање наведене накнаде строги, значајан број

људи који не могу да се самостално старају о себи, не успевају остварити право на
поменуту социјалну престацију, те истим преостаје да борбу за живот воде уз помоћ
чланова породице. Vivere est militare!2147 Сходно томе, одређене породице су принуђени
да се самостално старају о својим највољенијим особама, које нису препознате као
особе у стању социјалне потребе, без новчане и моралне подршке државе. Следи да су
поменути услед свог обољења или повреда, скрајнути на маргину друштва и изложени
социјалној искључености, те да се њихов глас недовољно чује, као и да су изложени
подсмеху, порузи и недовољном разумевању од околине и целог друштва. Такође,
треба имати у виду да наведене особе услед свог лошег здравственог стања нису у
могућности да се запосле и остваре зараду и да је за њихово адекватно старање и негу
потребно издвојити значајну количину новца (скупи трошкови лекова, помагала,
рехабилитације, бањског лечилишта, ангажовања других лица који воде бригу и негују
поменуте- уколико породица не може да се брине о њима, нпр. услед пословних
обавеза, различитог места пребивалишта).
4.3.2. Неопходност снижавање критеријума за остваривање права на туђу негу и

помоћ
Због значајне оптерећности фондова социјалног осигурања, државе прописују

строге критеријуме за остваривање социјалних престација у случају наступања губитка
аутономије, те смо , и сами, сведоци великог броја појединаца који нису успели
punu-pr-pis-i-s-r-gulish-s-v-riv-nj-pr-v-n-n-vc-n-d-v-nj-z-p-c-i-n-gu-drug-g-lic, приступљено:
05.01.2021.године.
2146
Ibid.
2147
Живети значи, борити се! (латинска изрека) Ипак се ми Срби ,,не плашимо смрти / црне куге/- већ
ропског живота и болести дуге. '' Д.Ерић, ,,Пркосна песма'', op.cit.,
https://www.prelepapoezija.com/prkosna-pesma/
438
испунити прописане законске услове, иако не могу/ отежано могу да се брину о себи.
Иако virtus, non copia vincit2148 државе би требале да се активније укључе у програме
помоћи особа код којих је наступио наведени социјални ризик како породица не би
сносила једини терет бриге о поменутим лицима. Сходно томе, државе не би требало да
проналазе оправдања (нпр. недовољан економски раст, буџетски дефицит) због
непружања довољне подршке поменутим лицима и њиховим породицама како би се
исте , на одређени начин, растеретиле. С тим у вези, потребно је проширити круг
корисника поменуте социјалне престације, односно снизити критеријуме за
остваривање исте, као и повећати новчане износи престација, како би се омогућио, у
извесној мери, пристојан живот наведених појединаца. Следствено томе, nervus
rerum2149 представља немогућност поменутих лица да уживају уставом зајамчена права
на људско достојанство и слободан развој личности, као и права на заштиту свог
физичког и психичког здравља, због тешких услова за оставиравње права на туђу негу
и помоћ и/или ниских износа социјалне престације ( ,,у бољем случају'').
Законодавац је уважио, на известан начин, ниске износе пензија особа који су

зависни од туђе неге, те је предвидео да право на новчану накнаду за помоћ и негу
другог лица, има осигураник и корисник пензије, коме је због природе и тежине стања
повреде или болести утврђена потреба за помоћи и негом за обављање радњи ради
задовољавања основних животних потреба.2150 Нажалост, не можемо очекивати у
2148
Побеђује храброст, а не мноштво! (латинска изрека) У пренесеном значењу, иако је храброст особа
код којих је наступио ризик губитка аутономије веома битна за наставак њиховог живот, као и за
савладавање свакојаких проблема и тешкоћа са којима се исти суочавају, помоћ државе би била веома
значајна за поменуте. Мада су они окружени са топлином и љубављу чланова своје породице, који
свесрдно настоје да им морално, психолошки и новчано помогну, финансијска помоћ државе и
адекватан третман у целокупном здравственом систему ( терапије, рехабилитација, нега, помагала) је
преко потребан, те исти, никако, није на одмет! С тим у вези Селимовић указује: ,,Утјеха је само што ће
они који буду послије нас живјели, претурити преко главе још тежа времена, и помињати наше дане као
срећне''. М.Селимовић , Тврђава, op.cit., стр.37.
2149
Срж ствари,суштина. (превод са латинског).
2150
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (2003), члан 41а, став 1. С друге стране, законодавац је
предвидео да се промене у стању потребе за помоћи и негом другог лица које су од утицаја на право
признато правноснажним решењем, утврђују у поступку покренутом на захтев осигураника, корисника
права, односно по службеној дужности, у складу са општим актом Фонда. Закон о пензијском и
инвалидском осигурању (2003), члан 96. Сходно томе, законодавац је имао у виду могућност побољшања
здравља појединаца код којих је наступио ризик губитак аутономије, те исти могу да изгубе право на
туђу негу и помоћ уколико се њихово здравље побољша.Поменута одредба,с разлогом, уноси
несигурност у живот наведених лица услед страха од губитка ниских износа социјалних престација, а
органу даје широка дискрециона овлашћења у процени побољшања здравственог стања. Нелогично је
очекивати побољшање здравственог стања појединца који не може да се самостално стара о себи, што је
439
будућности да ће се ситуација поправити услед значајниг броја пензионера, ниског
природног прираштаја, великих миграција становништва у иностранство и великог
броја незапослених. Стога се не смемо изненадити уколико услови за стицање наведене
престације буду у будућности строжији, а за особе у стању потребе неправеднији и
суровији. Стога ће за поменуте једини ослонац бити породица јер tertium non datur2151!
Услед пословних обавеза, студирања и запослења у великим градовима,
неговања приватности, идеологије индивидуализма и конформизма, многобројни
чланови породице не живе продужену младост са својим родитељима, те не нису
просторно блиски са особа која се налази у стању социјалне потребе. Такође, пружање
поменуте неге и помоћи за чланове породице изискује знатан физички, ментални и
емоционални напор, те нису сви појединци вични/ нису у могућности да се адекватно
старају и брину, као и да пружају захтевну негу својим највољенијим особама. Стога,
укључивање све већег броја професионалних неговатеља у дуготрајној нези појединаца,
хитан су социјални захтев.2152 Квалификовани неговатељи би својим радом повећали
квалитет неге и бриге особа у стању социјалне потребе, а чланови њихових породица
би помоћ пружали на други начин2153, пре свега, моралном и материјалном подршком,
као и свакодневним посетама и укљученошћу сходно својим могућностима.
.
5. Жртве кршења људских права
5.1. Појам људских права
потврђено остваривањем строгих законских услова за оставривање социјалне престације које је прописао
наш законодавац. Поменута одредба само задаје бригу корисника права на туђу негу и помоћ услед
страха од губитка истог.
2151
Tрећег нема (латинска изрека).
2152
G.Strban, op.cit., стр.233.
2153
Следствено томе, чланови породице би помоћ наведеним лицима пружали у границама својих
пословних, физичких и емоциоаналних могућности, те би исти имали значајно више времена да се
посветите својим свакодневним обавезама, као и осталим, једнако битним, члановима породице. Колико
год поменуто звучало сурово! С тим у вези поједини аутори наводе да ,,тежња за слободом и
индивидуализмом у породици и породичним односима, представља један од значајних изазова у
савременом друштву. Нове либреалне тенденције доносе потребу за индивидуалном афирмацијом и
потврђивањем способности, амбиција и жеља сваког појединца'' . Ј.Петровић, И.Михић, М.Зотовић,
Н.Капор Стануловић, op.cit., стр.34.
440
Људска права2154 су основна права која се стичу рођењем, а које поседује сваки
појединац, без обзира на држављанство, националност, пребивалиште, етничку
припадност, пол, веру, боју коже. Сва људска права су универзална ( припадају сваком
људском бићу у једнакој мери),непоништива (не могу се опозвати), неотуђива ( везана
су за појединца; не могу бити предмет залоге, поклона, купородаје), недељива и
међусобно зависна. Следствено томе, поменута права су претпоставка међусобног
уважавања различитих политичких система и суживота различитих нација, етничких
група или верских заједница.2155 Професор Јовановић истиче да су људска права израз
јединствене потребе да људи живе квалитетан живот – живот достојан човека.2156
Значај људских и грађанских права се огледа, пре свега, у томе што се њима
утврђује правни положај појединца према органима власти, па се, отуда, може рећи да
она представљају границу коју демократска државна власт не сме да прекорачи, тј.
брану од апсолутне и неодговорне власти, која није ограничена.2157 Управо, због тога,
устави као највиши општи правни акти, гарантују људска и грађанска права, која су, у
свом првобитном и основном значењу, била инструмент ограничавања државне власти
(једну област резервисану за сваког појединца у који држава не сме да
интервенише).2158
Људска права су скуп права три генерација. У права прве генерације убрајају се
грађанска и политичка права ( забрана ропства, слобода мишљења, бирачко право,
слобода вероисповести и сл.). Другу генерацију чине економска, социјална и културна
2154
Све до непосредно после Другог светског рата, за оно што данас називамо људским правима (енг.
human rights) углавном се користио израз „права човека“ (rights of man). Он је замењен термином„људска
права“ на инсистирање Еленор Рузвелт (супруге председника САД, Френклина Д. Рузвелта) која је
приметила да се из израза „права човека“ невиди довољно да се та права у једнакој мери односе и на
жене. Борис Кривокапић, ,,Појам људских права'' , Страни правни живот, година 61, број 1, 2017,
стр.10.
2155
Интерна системска карактеристика сваког појединачног политичког система је да се заснива на
људским правима и да је то општи принцип који се поштује. У савременим условима постојања бројних
изазова и претњи међународној, националној и људској безбедности, људска права постају и важно
средство за одржавање и унапређење мира и безбедности како на унутрашњем, тако и на глобалном
плану. Светлана Станаревић, Вања Роквић, ,,Непоштовање људских и мањинских права као
ограничавајући фактор развоја демократске политичке културе'' у: Бојана Димитријевић (ур.),
Историографија и савремено друштво, Зборник радова са научног скупа ,, Наука и савремени
универзитет 3'', Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 2014, стр.351.
2156
Предраг Јовановић, ,, Нормативна изградња људских и социјално-економских права'', Зборник радова
Правног факултета у Новом Саду, број 3/2010, стр.106.
2157
Драган Батавељевић, Митар Лутовац, ,,Непоштовање људских права на крају XX и почетком XXI
века'' , Зборник радова Људска права између идеала и изазова садашњости, Правни факултет
Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица,
2016, стр. 651.
2158
Ibid.
441
права (право својине, право на образовање, право на рад2159, право на социјално
осигурање). Трећу генерацију људских права2160 чине тзв.права солидарности, која су
настала након Другог светског рата ( право на мир, право на здраву животну средину,
право на развој и сл.). Како професорка Ковачевић-Перић наводи подела људских права
једино је прихватљива из разлога техничке природе, док је у функционалном смислу
подела беспредметна, јер дигнитет и унапређење људских права намећу нужну
кохезију, однос комплементарности и узајамну интеракцију ради ефективног
остваривања права човека.2161 Код грађанских и политичких права, довољно је само да
се формално прокламују и директно не угрожавају, насупрот њима, економска и
социјална права су инструмент којим држава интервенише у приватну сферу појединца
у циљу пружања подршке грађанима, појединцу или социјалној групи, породици као
ћелији.2162 На том основу даље их разврставају на „јефтина“ (права прве генерације) и
„скупа“ права (социо-економска), која „коштају државу“, изискују расположивост
економских ресурса за остваривање.2163
Професор Јовановић тврди да су грађанска и политичка права, као и социјално-
економска права комплементарни делови јединственог правног система, те да би
наведени делови извршили своју друштвену мисију, исти морају бити функционално
повезани. 2164
Сходно томе, професор наводи да се реална и одржива функционалност
2159
Основно економско право јесте право сваког да зарађује за живот на основу слободно изабраног или
прихваћеног запослења. Реч је, прецизније, о „праву сваког да обавља или да одбије обављање било које
професионалне активности”, што значи да се право на рад може остварити како радом у оквиру радног
односа (тј. обављањем зависног и подређеног рада), тако и радом ван радног односа. Љубинка
Ковачевић, ,,Радна експлоатација- одређивање појма, разграничење од других сличних појава и њихов
међусобни однос'' , у: Ђорђе Игњатовић (ур.), Казнена реакција у Србији, VIII део, тематска монографија,
Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2018, стр.229.
2160
Ова права и слободе се може рећи да се, због својих одређених карактеристика, могу сврстати у неку
од претходних група права и слобода (лична, политичка, економска, социјална или културна). Међутим,
чињеница је да велики број устава не регулише својим одредбама ова права и слободе или ако их уређује,
онда се то односи само на неке од њих. Тако, у ову групу права могу да се сврстају: 1) права и слободе
етничких група и националних мањина; 2) права и слободе странаца и лица без држављанства; 3) права у
области управљања и 4) еколошка права.. Д.Батавељић, М.Лутовац, op.cit., стр.655.
2161
2162
Ibid., стр.45.Стога, гарантовање личних права и слобода је значајно због тога што се, на тај начин,
сваком човеку обезбеђује његова приватна личност, а основни циљ ових права се састоји у обезбеђивању
могућности појединцу да се формира као личност у друштвеном систему. Д.Батавељић, М.Лутовац,
2163
2164
Професор Јовановић наводи да су класична људска права (лична грађанска и политичка) резултат
социјалне и политичке победе грађанске класе у грађанским револуцијама. То је време либералног
капитализма, односно либералних економија и држава. Даљи развој либералних економија пратила је и
појава социјално-економске поларизације друштва, тј. социјално-економска неједнакост међу људима.
Отуда, на дневни ред долазе радничке, уместо грађанских револуција. Главни мото радничких
револуција је социјална правда која у основи подразумева заштиту економски слабијих, односно
ублажавање социјалних и економских последица либералне економије. То даље подразумева да својина,
људска права и коначно држава морају добити и социјалну димензију. Правни израз те социјалне
442
сваког правног система огледа у комплементарности грађанских (личних), политичких
и социјално-економских права.2165
Значај социјално-економских права на проширење садржине социјалног права,
чија је првобитна улога била усмерена на социјалном збрињавању и помагању,
нарочито истиче професор Јашаревић.2166 Тако, професор наводи се у двадесетом веку
искристалисала нова функција социјалног права, која тежи омогућити пуно
укључивања човека у заједницу, а то се постиже уз социјално-економских права, те
уколико остваривање поменутих права затаји, долази до потребе пружања социјалне
престације.2167
5.1.1. Развој људских права до краја Првог светског рата
Magna charta libertatum из 1215.г. (Велика повеља слобода) сматра се првим

уставним актом у свету, а поменутом је ограничена моћ енглеских краљева. Не
прокламује људска права у савременом смислу речи, али у поменутој можемо наћи
обрисе идеје предметних права, поједине гаранције за права и слободе људи,
ограничење самовоље владара и установљавање појединих људских права. Наведена
повеља је ипак јединствена по својој историјској улози јер је: a) прва предвидела
средства која ће гарантовати поштовање угрожених привилегија и слобода, створивши
свест да власт краља није неограничена; б) наговестила идеју конституционализма и
супрематије права; в) почела да крчи пут ка уставној монархији; г) констититуисала
поједине правне и политичке принципе који су инспирисали каснија покољења и који
представљају баштину целокупног човечанства. 2168 Најзначајније од свега је да Magna
димензије су социјално-економска права. П.Јовановић, ,,Нормативна изградња људских и социјално-

економских права'' , op.cit., стр.105-106.
2165
Ibid.
2166
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit.,стр.7. Стога су економско-социјална права и слободе последица
нове улоге државе, ради потребе да се привредно слабији заштите од привредно јачих и, као таква,
обухватају бројна овлашћења грађанина према држави у којој живи, која му омогућавају живот достојан
човека, с једне стране, као и обавезе и задатке, које држава мора да изврши ради обезбеђивања
одговарајућег социјалног статуса појединца у друштву, с друге стране.Д.Батавељић, М.Лутовац, op.cit.,
стр.654.
2167
С.Јашаревић, Социјално право, op.cit.,стр.7.Заједно са економским и социјалним правима, културна
права и слободе се односе на задовољавање потреба битних за људску егзистенцију и за постизање
животних услова, који људима могу да омогуће уживање грађанских иполитичких права. Само образован
човек може да користи бројна и различита људска права и да буде у позицији да обезбеди пристојну
егзистенцију, како засебе, тако и за своју породицу. .Д.Батавељић, М.Лутовац, op.cit., стр.655.
2168
С. Аврамовић, В. Станимировић, op.cit.,стр.217.
443
Carta Libertatum живи и данас као део позитивног права Енглеске, а целокупна
англосаксонска политичка и правна мисао налази у њој корене свог устројства.2169
Средњовековна српска држава, за време владавине династије Немањића,
одликовала се са пристојно развијеним правним системом, а Законоправило Светог
Саве (познато као ,,Номоканон'' и ,,Крмчија'' , начињено је 1219.године) и Душанов
законик (донет је 1349.године у Скопљу, а допуњен је 1354.године у Серу)
представљају најзначајније зборнике прописа средњовековног српског царства. У
Законоправилу је доследно спроведен принцип о ,,симфонији'' између цркве и државе
као друштвено-равноправних установа и јасно формулисао основно начело правне
државе- обавеза свих властодржаца да се придржавају закона.2170 Сходно томе, праву
традицију је наставио цар Душан услед установљавања принципа независности судства
у Законику, али исти није довео укидања ропства и сталешких разлика. У члану 174 (О
судијама) стоји написано: ,, Све судије да суде по законику, право, како пише у
законику,а не да суде по страху од царства ми''2171. На тај начин овај принцип постаје
део светске правне баштине, па не чуди што аутори који се баве људским правима
Душанов законик сврставају у ред правних докумената којима се стварају услови за
потоњи развој људских права.2172
Уколико се има у виду да је власт монарха у средњовековној српској држави
била (условно речено) неприкосновена, члан 139 Душановог законика се издваја као
значајна одредба истог, јер је меропсима (сељацима, кметовима) прописао право на
покретање поступка против господара, госпође царице, цркве и властеле уколико су
поменути повредили њихова права, поступајући супротно одредбама закона.2173 Такође
је предвиђао да уколико ,,меропах добије парницу против господара, да му зајемчи
судија царства ми, како да плати господар меропху све на рок, и потом да није властан
онај господар учинити зло меропху''2174.
2169
Ibid.
2170
2171
Иван Јоксић, ,,Душанов законик- социјални контекст и правна наслеђа ‘’, Национални интерес, број
3/2015, стр.202.
2172
Ibid. Сходно томе, наведена одредба представља зачетак оне правне свести која је ,уз народну правну
традицију да се ,,суди ни по бабу ни по стричевима'', ушла у темеље наше модерне правности.
2173
Члан 139 Душановог законика, вид. С.Јасић, op.cit., стр.13.
2174
Ibid. Ћоровић наводи да је цар Душан својим Законом желео унеколико олакшати положај меропаха и
дао му је право тужбе против господара, али прилике које су настале након Душанове смрти нису
допустили да ти прописи добију моралну дубљу вредност. Штавише,борба с Турцима и грађански ратови
у земљи појачали су терете, који су изазивали општу несигурност ,личну и правну, и омогућили стварање
расположења које је тражило мир и олакшање, ма с које стране долазили. В.Ћоровић, op.cit., стр.424.
444
Идеја људских права је веома стара, али своје уобличавање дугује значајним
грађанским револуцијама с крајам 18. и прве половине 19.века. У том погледу
најважнији документи су: Декларација о независности држава Америке (1776),
Декларација о правима човека и грађанина Националне скупштине Француске (1789) и
првих десет амандмана на устав САД (1791).2175 Стога, 4 јула 1776. године у
Филаделфији, представници америчких колонија изгласали су „Декларацију о
независности“, у коју су, и то на самом почетку текста, уписали следеће речи: „Ми
сматрамо очигледним истинама да су људи створени једнаки, и да их је њихов Творац
обдарио неотуђивим правима међу које спадају живот,слобода и трагање за срећом.“2176
5.1.2. Развој људских права од 1918. до 1945.
Корак напред у развоју људских права било је оснивање Друштва народа и

Међународне организације рада, Версајским мировним уговором, након завршетка
Првог светског рата, 1919.г. Основни задатак Друштва народа био је да обезбеди
очување међународног мира и сарадње међу државама, док је МОР основана са циљем
да се, пре свега, побољшају услови рада и живота радника широм света. Професорка
Ковачевић наводи да спречавање ратова није била једина међународна функција због
које је основано Друштво народа, имајући у виду да одредбе преамбуле Версајског
мировног уговора наводе да поменута организација има за циљ установљавање
универзалног мира, а који се може успоставити само ако је заснован на социјалној
правди.2177
Одлучан раскид са ставом да је однос држављана и држава искључиво ствaр
унутрашњег права десио се 1929.г. када је Институт за међународно право усвојио
Декларацију о међународним правима човека. 2178 Све то је потврђено у Атланској
повељи из 1941.г. коју су потписали амерички председник Френклин Делано Рузвелт и
британски премијер Винстон Черчил. Поред тога што су упутиле позив за оснивање
општег система безбедности, потписнице су у Повељи потврдиле решеност да сарађају
2175
Славко Тадић, Устав и права грађана: за 4.разред гимназије и 3. и 4.разред средњих стручних школа,
Завод за уџбенике, Београд, 2013, стр.71.
2176
Саша Гајин, Људска права: правно-систематски оквир, друго издање, Правни факултет Универзитета
Унион, Београд, 2011, стр.133 Међутим, стварност, неретко, не одражава идеју једнакости међу људима,
стога ,, нисам заборавио, муслимани су се некад сахрањивали у заједничком гробљу, једнаки и после
смрти. Почели су се раздвајати кад су постали неједнаки у животу. '' М.Селимовић, Дервиш и смрт,
2177
2178
С. Тадић, op.cit.,стр.72.
445
на пољу економије, са циљем да се сваком обезбеде што бољи услови рада, привредни
развој и социјална сигурност и да се успостави мир који ће свим народима света
омогућити да, у границама својих земаља, живе у сигурности, заштићени од страха и
беде. 2179 В. Черчил и Ф.Рузвелт су поменутом повељом промовисали четири основне
слободе, као одговор на зверства која су се догађала у Другом светском рату. 2180 Реч је
о следећим слободама – право на живот, право на слободно испољавање религијских
убеђења, слободу од немаштине и слободу од страха.2181
Почетак борбе за људска права уследио је након завршетка Другог светског рата
(1939-1945) услед великог броја погинулих војника и цивилног становништва, као и
због стравичних приказа кршења основних људских права, мучења и ропског положаја
људи, у озлоглашеним концентрационим логорима. Наведена страдања узрок су
прихватања и спровођења озлоглашене нацистичке и фашистичке идеологије у
тадашњој Европи и Јапану, јер ,,докле год људи верују у бесмислице, наставиће да чине
ужасе''2182.
Државе су из Другог светског рата изашле са смањеним бројем становника и
великим броја инвалида, али и са науком да се исти не сме поновити и да грађани не
смеју бити изложени тортури и кршењу елементарних људских права! У прилог томе,
Меша Селимовић је истицао да ,,љубав представља разумевање међу људима. Свим
људима, без обзира на идеологију, нацију и расу!''2183
5.1.3. Развој људских права од 1945.године
Након завршетка Другог светског рата постало је очигледно да људска права

нису и не могу бити питање којим се самостално бави свака држава за себе.2184
2179
2180
2181
Ibid.
2182
Наведену мисао је изрекао славан, жилав и враголаст Волтер (1694-1778), који је у своје време био
славан као неуморни и свестрано обдарени геније. Блистао је као драмски писац, песник, романописац,
сатиричар, писац расправа,историчар, филозоф, инвеститор и (понекад улизички) дворанин. С.Сибаг
Монтефјоре, op.cit., стр.129.
2183
Вид. М.Милосављевић,op.cit., стр.123. ,,Људи се боје, зато су сурови. Напад је одбрана коју наређује
опрезност, и тако нема лека суровости, јер нема лека људској несигурности.'' М.Селимовић, Тврђава,
2184
Суочене са стравичним ратним и другим злочинима, пре свега нацистичке Немачке и фашистичких
држава Италије и Јапана, земље победнице организовале су читаву серију суђења одговорнима за
масовна и драстична кршења људских права. Стављање ван закона и истребљивање људи према
њиховим личним својствима, ратни злочини, посебно злочини против цивилног становништва, као и
друга недела вршена широм земаљске кугле, постала су проблем на који је правно реаговала тадашња
међународна заједница. Истовремено, сазревала је и свест о томе да су права и слободе појединаца
446
Универзалне иницијативе које су предузимане током Другог светског рата, доживеле су
пуну реализацију по окончању ратних збивања.2185 Дипломатске акције престале су да
се врте само око држава ( тако је било од Вестфалског мира 1648.г. па до краја Другог
светског рата), судбина грађана постала је, коначнo, брига наднационалних установа и
организација, по први пут у историји човечанства са усвајањем Повеље Уједињених
нација у Сан Франциску (1945).2186 У преамбули поменуте повеље навeдено је да су
разлози оснивања УН да се: a) наредне генерације спасе ужаса рата, који је донео
човечанству неописиве патње; б) поново потврди веру у основна права човека, у
достојанство и вредност људске личности, уравноправност мушкараца и жена и нација
великих и малих; в) обезбеде услове под којима ће моћи да се очувају правда и
поштовање обавеза које проистичуиз Уговора и других извора међународног права као
и г) унапређује социјални напредак и побољшање животних услова у већој слободи.2187
Следећи документ од виталног значаја за развој људских права је усвојен
10.децембара 1948.године, под називом Универзална декларација о правима човека
(1948), која није била правно обавезујућа, али је имала велики утицај на чланице да
признају људска, грађанска, економска и социјална права својих грађана. Велики значај
поменуте конвенције огледа се у чињеници да се датум оснивања исте обележава
широм света као Међународни дан људских права. Универезалном декларацијом о
људским правима прописано је да ,, свако има право на стандард живота који
обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, укључујући
храну,одећу,стан и лекарску негу и потребне социјалне службе, као и на право на
осигурање у случају онеспособљавања, удовиштва, старости или других случајева
губљења средстава за издржавање услед околности независних од његове воље.''2188
Највећи део одредаба Декларације посвећенје класичним правима (око 2/3
одредаба говоре о грађанским и политичким правима, а 1/3 о економским, социјалним и
вредност, односно добро, које је заједничко читавом човечанству. Сви људи, не само они који живе у
једној држави, јесу уживаоци људских права. Свим „члановима људске породице“, како се тада
говорило, морају се гарантовати иста права и слободе. Ова идеја инспирисала је чланице Уједињених
Нација да 1948. године усвоје „Општу декларацију о правима човека“. С. Гајин, Људска права: правно-
систематски оквир, op.cit., стр.135-136.
2185
2186
С. Тадић, op.cit., стр.72. Организација уједњених нација представља институцинализацију идеје
демократског поретка у међународној заједници као антитезе фашистичком поретку, који је био заснован
на дискриминацији људи и народа уз централну улогу силе у односима између држава. Поменута
организација је , у основи, мировна организација, чији је основни задатак очување мира и безбедности у
свету снажно наглашен у уводној реченици преамбуле Повеље Ујењињених нација: ,, Ми народи
Уједињених нација, решени да спасемо будуће генерације ужаса рата…'' Вид. М. Крећа, op.cit., стр. 529.
2187
Преамбула Повеље Уједињених нација (1945).
2188
Универзална декларација о људским правима (The Universal Declaration of Human Rights),1948, члан
25,став 1.
447
културним). 2189 Универзална декларација је, истовремено, и први инструмент којим су,
поред грађанских и политичких, прокламована и економска, социјална и културна
права.2190 У првој реченици поменуте декларације истиче се да је признавање урођеног
достојанства и једнаких и неотуђивих права свих људи, темељ слободе, правде и мира у
свету.2191 Одредбе Опште декларације преточене су у обавезујуће, уговорно право
доношењем Међународног пакта о грађанским и политичким правима (1966) и
Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (1976).2192.
5.1.4. Осврт на стање људских права у савременом друштву
Иако је од усвајања Универзалне декларације о правима човека прошло више од

70 година, проблем непоштовања истих није ишчезао. Кршења људских права су чешћа
у диктаторским и тоталитаристичким режимима, него у демократским државама. Услед
контролисања електронских и штампаних медија од стране властодржаца, на известан
начин је кршење људских права у поменутим режимима и прећутно дозвољено.
Међутим, непоштовање поменутих права у демократијама се чини на мање упадљивији
и ,,елегантнији'' начин, те често њихове повреде остају незабележене. У поменутим
држава, неретко, народ представља обичну пучину, која је добре душе, кад јој ребра
пучу2193!
И поред великог броја конвенција и декларација међународних организација,
које прокламују основна људска права, као и разних комитета, савета и одсека који
делују у оквиру истих, долази до случајева кршења људских права. Стога, Генерална
скупштина Уједињених нација је установила Савет за људска права као свој помоћни
орган, 2006.године. Следствено томе, Савет је у свом раду дијагностификовао случајеве
који представљају тешке повреде људских права: погоршање права мањина, расну
сегрегацију и животне услове испод стандарда, деградирање ситуације у затворима
2189
П.Јовановић, ,,Нормативна изградња људских и социјално-економских права'' , op.cit., стр.106.
2190
2191
С. Гајин, Људска права: правно-систематски оквир, op.cit., стр.136.
2192
М. Крећа, op.cit., стр.584. С тим у вези професор Јовановић наводи да Резолуција Генералне
скупштине од 16. децембра 1977. године, бр.32/130 представља једну од најзанчајнијих резолуција из
област људских права и слобода, а основни принципи поменуте су следећи: (1) сва људска права и
слободе су међузависне и недељиве; (2) треба посветити једнаку пажњу спровођењу и заштити како
грађанских и политичких права, тако и социјално-економских права; (3) није могуће пуно остваривање
грађанских иполитичких права без остваривања економских, социјалних и културних права; (4) трајни
напредак у спровођењу и заштити свих људских права није могућ без делотворне међународне и
националних политика социјалног иекономског развоја. П.Јовановић, ,,Нормативна изградња људских и
социјално-економских права '',op.cit.,стр.107-108.
2193
П.П.Његош, op.cit., стр.59.
448
како за затворенике тако и за затворске раднике које за последицу има насиље и
смрт.2194
Највећи број савремених устава зајемчује људска и мањинска права, која су
предвиђена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним
међународним уговорима и законима. Оно што је врло значајно, јесте чињеница да
таква људска права и слободе имају и премоћ, у случају конфликта над свим законским
одредбама и осталим актима јавних институција, а у те међународне споразуме и
инструменте, спадају: 1) Универзална декларација о људским правима (1948) ; 2)
Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода и протоколи исте
(1950); 3) Међународни пакт о грађанским и политичким правима и протоколи истог
(1966); 4) Оквирна конвенција Савета Европе о заштити националних мањина (1994); 5)
Конвенција о елиминисању свих облика расне дискриминације (1965); 6) Конвенција о
елиминисању свих облика дискриминације жена (1979); 7) Конвенција о правима
детета (1989); 8) Конвенција против мучења и других окрутних, нечовечних и
понижавајућих поступака или казни (1984)2195
5.2. Облици кршења људских права
Поштовање људских права, демократија и владавина права неопходне су

карактеристике сваког демократског друштва, у којем ниједан појединац није
маргинализован и изопштен.2196 Како постоји велики број људских права, разврстаних у
три генерације, у свакој држави долази до већег или мањег непоштовања поменутих,
иако то исте нису раде признати.
С тим у вези треба истаћи да се ограничење људских права, у законом
предвиђеним обиму, којима је подложан највећи број људских и мањинских права не
може поистоветити са непоштовањем истих. У члану 20 Устава РС садржано је
правило о ограничењу поменутих права , које гласи: „Људска и мањинска права
зајамчена Уставом могу законом бити ограниченаако ограничење допушта Устав, у
сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха
2194
М. Крећа, op.cit., стр.590.
2195
Д. Батавeљић, М. Лутовац, op.cit., стр. 652-653.
2196
С.Станаревић, В.Роквић,op.cit., стр.359.
449
ограничења задовољи у демократском друштву и без задирањау суштину зајамченог
права“2197
Истини за вољу, нису ретки случајеви да појединци претрпе дискриминацију по
основу пола, расе, боје коже, вере, старости услед кршења законских и уставних
одредби о забрани дискриминације. Тако, послодавци подозривије посматрају особе
које имају изнад 50 година, приликом избора кандидата за заснивања радног односа.
Неретко је у прошлости важило следеће правило: друштво је мање толерантно на
различитости ( етничке, верске, расне, сексуалне и сл.) у државама где су претежно
заступљене ниске зараде запослених лица и у којима је присутна значајна разлика
између малог броја богатих и већег броја сиромашних.
5.2.2. Најучесталији облици кршења људских права у савременом друштву
У савременом друштву ишчезле су повреде људских права као што су:

подвргавање мучењу или нехуманим поступцима, дужничком ропству, немогућност да
бирају и буду бирани на изборима (активно и пасивно бирачко право) и сл. У XXI веку
повреде људских права најчешће се манифестују у тоталитарним2198 системима,
отежаним изражавањем мишљења, говора и ставова грађана- нпр. прописивањем тешко
остваривих услова за организовања мирних окупљања и протеста, како би поменути
изразили незадовољство постојећом владином политиком (економском, социјалном,
међународном). Стога, у наведеним системима2199 честа су кршења грађанским и
политичких права, а слобода медија је видљива само на хартији, у одредбама закона . С
тим у вези, ваља се подсетити недалеке прошлости, те професор Шундерић наводи да у
самоуправним општим актима организација удруженог рада морална и политичка
подобност доста се често утврђује ка услов за вршење одређених послова, те да
2197
Уколико држава тежи да интервенише у сваком домену живота, ако не допушта своје ограничавање,
2198
онда се за такву државу каже да је тоталитарна. Иако је позната чињеница да држава и власт
представљају,, нужно зло", да морају да постоје (бар у времену у коме живимо), они морају бити
ограничени и контролисани, с обзиром да, од када је века и света, постоји стална опасност да се власт
преобрати у своју супротност, тј. да они који је врше, злоупотребе своја овлашћењa. Д. Батавeљић, М.
Лутовац, op.cit., стр. 652.
2199
У тоталитарним системима једна од слобода којасе најчешће забрањује јесте слобода мишљења и
говора. О томе је сликовито писао М.Селимовић:,, Ја црв ситан и неважан, шта сам могао учинити њима
слоновима ? Какву сам им штету мога нанети?Ја сам песница која је ударила у зид. Ја сам ударац који
боли оног ко удара. (...) Ја сам мали човек који је заборавио да је мали.'' Меша Селимовић, Тврђава,
op.cit., стр.71. ,,Авдија је проговорио и довео породицу у опасност. Хтели су да га уразуме, да запамти, да
више никад не говори што није за говорење, да научи, једном за свагда, да је сигурност породице
светиња.'' Ibid., стр.270.
450
остваривање права на рад, у форми заснивања радног односа, може бити условљено,
поред осталог, и испуњавањем захтева у погледу моралне и политичке подобности, од
стране кандидата2200.
У аутократијама често је заступљена и аутоцензура2201, када новинари и
уредници сами ограничавају слободу мишљења и објављивања услед чега је државна
цензура непотребна. Прошло је 174.године од када је Његош написао у ,,Горском
вијенцу'' (1847) да чашу меда (здравља, среће, успеха) још нико не попи, што је чашом
жучи (горчине, недаћа, патње, смрти) не загрчи, као и да чаша жучи иште чашу меда,
те да се исте најлакше пију2202. На одређени начин, поменути стихови одражавају
свакодневни живот просечног грађанина, са обиљем успона и падова, а који у
приближним количинским вредностима ,,пију'' из поменутих чаша. Међутим, немали
број становништва ( припадници сексуалних, националних, верских и етничких
мањина, жртве насиља, женска популација и др.) није равноправан са осталим
грађанима Србије, иако је то прокламовано словом Устава и одредбама закона, те је
испијање чаше жучи код њих веома учестало. Стога, чешћу конзумацију жучи
поменути могу захвалити дискриминаторском понашању, од стране тзв.патриотског
расположеног дела грађана, као и од надлежних институција, које не виде постојање
бројних проблема са којима се поменути суочавају. Неопходно је развијати културу
толеранције и поштовати различитости јер ,,судбина и опстанак човека на земљи зависе
од његове мање или веће успешности у контролисању и усмеравању агресивне
енергије''2203. У наставку рада приказани су групе код којих је појава предметног ризика
најзаступљенија ( националне и хомосексуалне мањине, припаднице женске
популације, радници- чланови синдиката, радници мигранти).
2200
О томе говори и податак, да је од 2.207 послова, ради чијег вршења су биле објављене потребе у
средствима јавног информисања у току 1980. године за вршење 1.191,78 послова захтевано је од
кандидата поседовање моралне и политичке подобности, што у процентима износи 54% од обављених
послова. Анализа ових података показује да је овај услов у самоуправним нормама добио пренаглашено
место и да се често утврђује и за вршење оних послова који по својој природи, значају и организацији
рада то не захтевају. Боривоје Шундерић, ,,Морална и политичка подобност као услов за заснивање
радног односа'',Анали Правног факултета у Београду, година 30, свеска 1/2 , 1982, стр.164.
2201
Имајући у виду карактеристике аутократије, сасвим је логично такво поступање јер реч представља
,, барут који зачас плане. Незадовољства увек има, свакаквих, али никад не букну сама од себе. Реч их
упали.''
Меша Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.129.
2202
П.П.Његош, op.cit., стр.41.
2203
Милојко Стојановић, ,,Психолошке теорије о рату'', Анали Правног факултета у Београду, година 39,
свеска 1/3, 1991, стр.304. ,,На овој планети има места за све народе само када се човечанство посматра са
небеских, са светосавских, са лазаревих висина. Деси ли се да који народ себичност своју прогласи за
врховно божанство, он се претвара у људождерску машину, која најзад саму себе уништава.'' Свети ава
Јустин Ћелијски, ,,Косовска етика'' у : Р.Никчевић, op.cit.,145-148.
451
5.3. Непоштовање права мањина по основу националне припадности
5.3.1.Општа разматрања
Франческо Капоторти, специјални известилац Подкомисије за спречавање

дискриминације и заштиту мањина УН, дефинисао је мањине као „групу бројчано
инфериорнију у односу на остало становништво једне државе, у недоминантном
положају, чији се чланови као држављани државе имајући одређене етничке, верске или
језичке карактеристике, разликују од оних из остатка популације и показују, макар само
имплицитно, осећај солидарности усмерен ка очувању њихове културе, традиције,
религије или језика“2204 У току 1992. године консензусом је усвојена Декларација о
мањинама УН у којој се у члану 1. говори о мањинама на основу националног или
етничког, културног, верског и језичког идентитета и предвиђа да државе треба да
штите њихово постојање.2205 Стога, националне мањине су мањинске заједнице чији се
припадници одликују посебаним националним идентитетом, језиком, културом,
традицијом и обичајима у односу на већинско становништво.
Проблем заштите живота, достојанства и имовине људи који се расом, језиком,
вером, обичајима или схватањима живота разликују од бројчано доминантнијих и
хомогених скупина прати човека од изворишта савремене цивилизације.2206 Када је
1945. године основана Организација уједињених нација (ОУН), мањинско питање није
било у групи проблема које је требало решавати да би мир и безбедност остали
неугрожени: Совјетски Савез је заговарао установљавање међународних стандарда о
правима мањина, али не и међународни надзор и мешање у унутрашње ствари држава,
док су се Сједињене Америчке Државе одлучно супротстављале било каквој
међународној кодификацији заштите права мањина.2207
5.3.2. Непоштовање мањинских права на Старом континенту
2204
С.Станаревић, В. Роквић,op.cit., стр.354.
2205
Ibid.
2206
Горан Башић, Мултикултурализам и етницитет, Институт друштвених наука, Београд, 2018,
стр.141.
2207
Ibid., стр.153-154.
452
Културни и етнички плурализам је реалност готово свих савремених друштава,
те се интрекултурализам и уважавање другог и другачијег постављају као пожељне
концепције организације живота више култура у неком друштву.2208 Међутим и у
западноевропским државама које поседују већи број образованих људи чији грађани
остварују више зараде од грађана балканских држава, видљиви су примери прављења
разлика између домаћег становништва и припадника мањина (странци, радници
мигранати, припадници Мухамедове вере). У великом броју земаља ЕУ забрањено је
одевање муслиманки у њихову традиционалну одећу која се огледа у ношењу никаба и
бурке, којим се прекрива лице. Док би за муслимане то представљало очигледано
кршење људских права и верску дискриминацију, за владе земаља ЕУ и већи део
њиховог становништва поменуте забране означавају превенцију криминала и сукоба ,
као и вид борбе против тероризма.
На „европском плану“ се мора водити рачуна о томе да су европоцентричност и
дискриминација имигрантских култура нарочито уобласти запошљавања затворили
врата интеграције генерацијама имиграната, који су, уместо да баштине тековине
успостављених политика мултикултуралности и теже друштвеној укључености, остали
у границама својих религијских идентитета који нису имали шансу да буду
предметкритичких самопропитивања.2209 Рецимо политика интеграције мањинских
група, владајућа у немалом броју западноевропских земаља, поготово ослоњена на
поистовећивање држављанства са националношћу, далеко је ближа асимилацији него
поштовању самосвојности мањинских група.2210 Стога, припадници мањинског народа
имају неравноправан третман у односу на домаће држављане, како у развијеним
друштвима тако и у сиромашнији државама, само се начин повреде њихових права
разликује. О Централној Европи међутим, не би требало размишљати искључиво као о
2208
Ради се о заправо о начелу културно сензибилисане националне политике, о својеврсном моделу
културне политике који у средиште расправе уводи право на различитост и уређивање односа у држави
са различитим националним, етничким и културним идентитетима, који значајно обележавају динамику
и структуру настајућих друштвених промена. При томе се наглашава тежња за успостављањем
плуралистичког друштва у којем ће бити превазиђена свака искључивост и остварити коегзистенција,
међусобна толеранција и равноправност различитих култура и народа. Јелена Петковић, Никола
Божиловић, ,,Културни идентитети и националне разноликости (компаративна анализа резултата
истраживања ставова студената у Србији, Македонији и Бугарској)'', Годишњак за социологију, година
12, број 16, 2016, стр.32.
2209
Г. Башић,op.cit., стр.227.
2210
М. Крећа,op.cit., стр. 617. У прилог поштовању људских права и развоју толеранције међу људима
Обрадовић вели ,, дакле, ми не можемо ни један дан у миру, покоју и љубаву један с другим живети, не
презирући, не трпећи и не прашатајући један другога погрешке, обаче , ако би се свак' са своје стране
старао за познати своје недостатке и за исправљати се, много би мање погрешавали, и следоватељно
много би мирнији и веселији наш општедружески живот био.'' Д.Обрадовић, op.cit., стр.20.
453
наднационалном идентитету и целовитом геополитичком простору2211 јер „разлике
међу националним културама у овом региону веће су него сличности, антагонизми
живљи него сугласја и хомогености, а сви позитивни цивилизацијски сусрети сежу у
средњи век и ренесансу и најчешће су литургијског порекла“2212
Најчешћи видови повреда људских права припадника националних мањина су
отежано запошљавање припадника истих у државним органима земље у којој живе,
онемогућавање оснивања својих националних савета, ограничено коришћење свог
језика и писма у школама и на факултетима, као и сви други видови којима се
онемогућава да негују своју традицију, обичаје и националне карактеристике. Сходно
томе, промовисање подстицајних културних вредности (образовање, креативност,
толеранција, поверење, предузетништво, поштовање разноликости, сарадња и др.) и
остваривање прогресивних културних циљева (повећање стопе образованости, смањење
социјалне и културне искључености,поспешивање културне продукције, развој
културне инфраструктуре, превладавање традиционалистичких вредности и др.)
допринеће афирмацији персоналних и друштвених идентитета у оквиру демократског
друштвеног развоја, као и модернизацији друштва у целини.2213
5.3.3. Положај националних мањина у Србији
Република Србија је по броју и уделу националних мањина несумњиво етнички

хетерогена држава што указује на велики значај мањина и мањинске политике за добре
међуетничке односе, демократски развој и просперитет Србије.2214 Према слову Устава
РС прокламовано је да Република Србија штити права поменутих мањина, односно
јемчи посебну заштиту националним мањинама ради остваривања потпуне
равноправности и очувања њиховог идентитета.2215 У домовини живи знатан број
припадника различитих националних мањина ( Мађари, Албанци, Хрвати, Словаци,
2211
Г. Башић,op.cit.,стр.123.
2212
Данило Киш, Варијације на средњоевропске теме'', Књижевност 2-3, Београд, 1990, нав.према: Ibid.
2213
Јелена Петковић, Културна димензија развоја урбаног и руралног друштва у процесу модернизације и
евроинтеграције Србије ( истраживање културне партиципације градског и сеоског становништва
града Ниша) , докторска дисертација(необјављена), Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш,
2015, стр.5.
2214
Националне мањине у Србији изразито су диференциране, не само по бројности и територијалној
дистрибуцији (етнички компактне или дисперзивне мањине), већ и према етничким особеностима
(религија, језик, традиција...), демографском развоју, друштвеном положају, националној еманципацији и
политичком организовању. Ненад Ђурђевић (ур.), Националне мањине у односима Србије са суседима-
статус националних мањина у Србији и преговарање са ЕУ: Улога суседних земаља, Форум за етничке
односе, Београд, 2017, стр.5.
2215
Устав РС(2006), члан 14, ставови 1-2.
454
Бугари, Русини, Бошњаци, Роми, Румуни и др.) који уживају значајан број уставом
зајамчених и законом прописаних права. Следствено томе се можемо похвалити да је
српско законодавство међу најбољима у Европи када је реч о броју и обиму
предвиђених права мањинских народа, почев од права на изјашњавање преко права на
образовање, културу и информисање на матерњем језику до бирачког и других
грађанских права. Тако је највиши правни акт прокламовао да припадници
националних мањина имају право на очување посебности, те им је зајамчено уживање
великог броја права 2216
, a Законом о државним и верским празницима је омогућено
запосленим лицима да не раде у време најзначајнијих верских празника своје верске
заједнице.2217
Законом о државним службеницима прописано је да се при запошљавању у
државне органе води рачуна о томе да национални састав,заступљеност полова и број
особа са инвалидитетом одсликава у највећој могућој мери структуру становништва.
2218
Такође, припадници националних мањина у домаћем праву могу образовати своје
савете који имају ,,законом поверена јавна овлашћења да учествују у одлучивању или
да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања,
обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних
права националне мањине на самоуправу у тим областима''.2219 Заштити и унапређењу
2216
Припадници национаних мањина имају право на: изражавање, чување, неговање, развијање и јавно
изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним
местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни
органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица
локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним
установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на
своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални
локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на
потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на
изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног
обавештавања, у складу са законом. Устав РС (2006) , члан 79.
2217
1) православци - на први дан крсне славе; 2) католици и припадници других хришћанских верских
заједница - на први дан Божића и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са
другим даном Ускрса, према њиховом календару; 3) припадници исламске заједнице - на први дан
Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама; 4) припадници јеврејске заједнице - на први дан Јом
Кипура. Закон о државним и верским празницима у Републици Србији ( ,,Службени гласник РС'',
бр.43/2001, 101/2007 и 92/2001), члан 4.
2218
Закон о државним службеницима ( ..Службени гласник РС'', број 79/2005, 81/2005-испр.,83/2005-
испр., 64/2007, 67/2007-испр., 116/2018,104/2009, 99/2014,94/2017 , 95/2018 и 157/2020), члан 9, став 3.
2219
Закон о националним саветима националних мањина ( ,,Службени гласник РС'', бр.72/2009, 20/2014-
одлука УС, 55/2014 и 47/2008), чл. 1а. Национални савети имају широка овлашћења у заштити
националних, верских и културних особености националних мањина( утврђивање предлоге националних
симбола, знамења и празника националне мањине;оснивање установе, удружења, фондације, привредна
друштва у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;
подношење притужбе Заштитнику грађана, покрајинском и локалном омбудсману и другом надлежном
органу, када процени да је дошло до повреде уставом и законом гарантованих права и слобода
припадника националних мањина; иницира доношење и прати спровођење закона и других прописа из
455
права националних мањина доприноси и деловање Канцеларије за људска и мањинска
права, Заштитник грађана, Повереника за равноправност и Повереника за приступ
информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности.
Изборни цензус од 5% је за политичке странке националних мањина спуштен на
„природни праг“, односно политичким странкама националних мањина је омогућено да
при изласности од 60% са приближно освојених шеснаест хиљада гласова (0,4%) могу
добити посланички мандат.2220 Политичко представљање националних мањина у
националном парламенту није само израз политичког одлучивања − већ садржи и јасну
симболичку поруку припадницима националних мањина да су деополитичке и државне
заједнице која води рачуна о њиховим интересимаи потребама2221 Имајући у виду
бројност поменутих, једино Мађари и Бошњаци могу да, с релативном сигурношћу,
очекују представнике2222 у парламенту.
Истини за вољу, националне мањине уживају значајан број права у Отаџбини2223
прописаних одредбама домаћег права и предвиђеним међународним стандардима, али
поменуто не значи да нема појединачних случајева дискриминације и насиља над
њиховим припадницима,те има значајног простора за побољшање положаја истих.
Сходно томе, припадници националних мањина у Србији негују свој национални,
културни и верски идентитет,2224 чувајући од заборава језик, традицију и обичаје, без
икаквог страха од присилне асимилације и губитка националног идентитета.
области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма и др.). Закон о
националним саветима националних мањина (2009), члaн 10.
2220
Г. Башић, op.cit., стр.210.
2221
Ibid., стр.211.
2222
Када је реч о осталим мањинама, овакво решење омогућава представљеност тек стварањем
међуетничких коалиција или хомогенизацијом. Како би се омогућило учешће представника осталих
мањинских народа у парламенту, неопходно је спустити постојећи природни праг за мањинске партије
или омогућини гарантована места у парламенту за припаднике истих.
2223
Државна интегративна мањинска политика Србије има за циљ укључење свих мањина у друштво уз
очување њиховог етнонационалног идентитета, као и боље односе са суседним државама, што све
доприноси политичкој стабилности у земљи и региону. Нада Радушки, ,,Положај Срба у Румунији и
румунске националне мањине у Србији’’, Култура полиса, година XVII, број 41, 2020, стр.145. Од
2011.године, од када је Мађарска законом омогућила свим потомцима бивших мађарских држављана
који разумеју и говоре мађарски језик да стекну држављанство Мађарске у убрзаном поступку, без
обавезног насељавања у Мађарску око 200 хиљада становника Србије (махом Војводине) је затражило
мађарско држављанство, а огромна већина је већ и стекла њихово држављанство. Србија благонаклоно
посматра овај процес и ни на који начинне отежава својим држављанима стицање држављанства
Мађарске, нити прописује дискриминаторне мере према двојним држављанима. Н. Ђурђевић,
op.cit.,стр.33.
2224
С тим у вези ваља истаћи да дискриминације Бугара у Србији нема. Етнички Бугари у Србији
учествују у власти на готово свим нивоима и њихов утицај је у најмању руку сразмеран њиховом броју.
Своје представнике бирају најчешће из централних партија у којима локални етнички Бугари имају
истакнуту улогу, а све чешће мањинске бугарске партије улазе у коалиције са централним странкама
како би обезбедиле најбољу позицију у подели власти на локалу. Медији на бугарском језику постоје,
како штампани, тако и електронски, и важно је одржати њихов локални карактер и финансирање, како би
456
5.3.4. Људска права Срба у региону
Вишенационални, мултикултурни балкански простор обележен је, не од скора

већ вековима уназад, врло динамичном и острашћеном етничком и верском
идентификацијом.2225 Сходно томе, положај српског народа у регионалним државама
није на задовољавајућем нивоу те исти, често, не уживају ни основна права и слободе.
Неретко је српска мањина изложена разним видовима дискриминације у суседним
земљама услед излива националистичких и шовинистичких изјава владајућих
политичких структура. Однос појединих суседних држава према нашој мањини је
незадовољавајући-дискриминаторски и крајње поражавајућ, а на поменуто
међународна заједница не реагује (осим упућивања благих критика) јер ,,не жели да се
меша у унутрашње ствари једне државе''. Иако је Општом декларацијом о правима
човека УН (1948) гарантовано да свако има право на правичне и задовољавајуће услове
рада2226, а касније и Пактом о економским, социјалним и културним правима УН
(1966)2227 исто потврђено, припадници српске националне мањине отежано остварују
право на рад у регионалним државама. Поменуто доводи до сиромаштва и социјалне
искључености, као и до исељавања истих у земље Западне Европе.Услед неједнаких
шанси за остваривање својих права (на слободу мишљења, вероисповести, образовања,
коришћења језика и писма) и благо речено, нетолерантног (запараво,
дискриминаторског) понашања, присутна је, у појединим ,,пријатељским'' државама,
се очувао њихов значај на одржање бугарске националне мањине у Србијe. Студија практичне
политике: Бугари у Србији и српско-бугарски односи у светлу европских интеграција Србије, радни
документ, ISAC фонд, Центар за међународне и безбедносне послове, Friedrich Ebert Stiftung, Београд,
2013, стр.48, доступно на: https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/10634.pdf, приступљено: 05.03.2021.
2225
Утаквим условима, уместо да буде промовисана и подржавана, културна различитост је често
пренаглашавана, те је на тој основи индукован наизглед непомирљиви антагонизам, а културни саживот
последњих деценија доживео је свој политички фијаско. Националне културе ових држава готово стално
биле у међусобном преплитању и прожимању, што је допринело стварању специфичног „балканског
духа“, насталог на разноликости живота и култура на овом простору. Такође, питања гарантовања и
остваривања права националних мањина је врло често стварало проблеме и било извор националних
конфликата у социјалистичким земљама, што је доводило чак до потпуног разарања друштвено-
политичког система, до појаве грађанских ратова и коначно до распада социјалистичких федерација
Ј.Петковић, Н.Божиловић,op.cit.,стр. 35.
2226
Универзална декларација о правима човека УН (The Universal Declaration of Human Rights),1948,члан
23.
2227
Међународни пакт о економским,социјалним и културним правима (International Covenant on Civil and
Political Rights),1966, члан 7.
457
асимилација тј. ,,утапање'' српског народа у већински, те долази до затирања трагова2228
српског битисања на тим подручјима.
5.3.4.1. Албанија
У суседној Албанији живи око 50.000 српског живља, који немају право на
уживање основних људских права (право на коришћење личног имена, право на
образовање на сопственом језику, право на употребу језика, слободу удруживања и
оснивања националних савета и др.) загарантована универзалним међународним
документима, те се спроводи насилна албанизација нашег народа. У Албанији не
постоји организована настава на српском језику, нема српских електронских и писаних
медија2229. Срби немају свог представника у парламенту, као ни у извршној власти, а
учешће на локалном нивоу веома често је условљено променом и прикривањем
националног идентитета; црквени живот нашег народа у Албанији не задовољава
потребе припадника српске заједнице, не постоји свештенство које би стално било
присутно и окупљало вернике ислужило на српском језику.2230 Следствено томе,
правни поредак у суседној држави за припаднике српске заједнице не представља ,,спој
доброг и правичног''2231.
5.3.4.2. Босна и Херцеговина
Срби су, заједно са Бошњацима и Хрватима, конститутивани равноправан народ

у Босни и Херцеговини, који уживају (људска) права прописана Уставом БиХ, који је
саставни део Дејтонскког споразума, и међународним стандардима. Правосудни систем
у БиХ је неефикасан, а одређени облици националне и верске дискриминације су још
2228
Неретко, крајпуташи и други споменици остају једини сведоци постојања српског живља у
регионалним државама.
2229
Недељко Станковић, Проблеми научног дефинисања мањина(студија случаја о руској националној
мањини у Украјини од јануара 2014. до 24.IV 2014.,Европски универзитет Брчко дистрикта, Брчко, 2014,
стр.75.
2230
Ibid. Сходно томе, монокултурна концепција развоја, која тежи очувању хомогености друштава у
националним оквирима, заснована је на различитим облицима културне репресије, асимилације и
унификације. Њима се намеће превласт доминантне, већинске културе, док се традиције, вредности и
идентитети других култура угрожавају. У таквим условима мултикултуралност представља само
нормативну категорију јер је суочена са хегемонијом дела над целином, без конструктивне
интеркултурне сарадње, комуникације и демократских односа међу заједницама. Ј.Петковић,
Н.Божиловић,op.cit.,стр. 49.
2231
Према Улпијану, римском правнику, право представља спој доброг и правичног. Р.Васић,
М.Јовановић, Г.Дајовић, op.cit., стр.5.
458
увек изражени.2232 Положај српског народа је знатно бољи у Републици Српској, што је
и очекивано будући да Срби у истој чине већинско становништво. С друге стране,
припадници нашег народа у Федерацији БиХ , неретко, отежано остварују основна
људска права- слобода вероисповести, право на образовање на матерњем језику, као и
на учење српског језика и ћирилице- услед малог броја српског становништва на
подручју Федерације и ,,још увек свежих ожиљака рата'' .
5.3.4.3. Северна Македонија
Кад је реч о бројности српске мањине у Северној Македонији, она се не може

прецизно исказати јер нема актуелних званичних података- попис становништва
започет у октобру 2012. је прекинут, тако да је последњи попис извршен још 2002, а
према њему Срба је било 35.939 или 1,76 одсто.2233 У Северноj Македонији2234 Срби не
уживају слободу веросповести јер је ,, македонска православна црква МПЦ једина
регистрована православна црквена организација, док се исти статус из политичких
разлога не признаје деловању Српске православне цркве'' 2235
. Истини за вољу у
суседној држави, Срби су добили статус националне мањине (2001), имају право на
2232
Стварни суживот етничких заједница (конститутивних народа и националних мањина) у Босни и
Херцеговини још увек није постигнут, док је незаинтересованост међународне заједнице за будућност
ове државе све израженија. Велики број младих и даље напушта Босну и Херцеговину и одлази како у
суседне (Србију и ЦрнуГору и Републику Хрватску), тако и у треће земље.У постдејтонском раздобљу
очигледан је слаб повратак избеглих и расељених лица на током рата етнички очишћене просторе. Ипак,
готово 90%, од око 224.000 поднетих захтева за повратак узурпиране имовине предратним власницима је
позитивно решено. Драган Ђукановић, ,,Измене уставног устројства Босне и Херцеговине- иницијативе и
могућности'' , Међународни проблеми, vol.59, број 2-3, 2004, стр.308.
2233
Према проценама српских удружења број Срба у суседној Северној Македонији знатно је већи и креће
се и до сто хиљада. Драгомир Раденковић, ,,Живот Срба у Северној Македонији'' , Политика, издање:
07.07.2020.године, доступно на: http://www.politika.rs/scc/clanak/457575/Pogledi/Zivot-Srba-u-Severnoj-
Makedoniji, приступљено: 05.03.2021.године.
2234
Доласком комунистичких власти на чело Југославије после Другог светског рата од простора
некадашње најјужније српске бановине формирана је Народна Република Македонија (од 1963. године
Социјалистичка Република Македонија).Осим што се приступило процесу изградње „македонске
нације“, балкански комунисти отворили су и питање присаједињења Пиринске Македоније Народној
Републици Македонији (Вардарској Македонији). Дејан Антић, Политичке прилике и српски народ у
Вардарској Македонији (1903-1912), докторска дисертација (необјављена), Филозофски факултет
Универзитета у Нишу, Ниш. 2016, стр.22.
2235
Н. Станковић, op.cit.,стр.62.Отац новије српске историографије Јован Рајић и један од првих српских
географа Павле Соларић сматрали су Македонију саставним делом српских земаља. На карти Саве
Текелије из 1805. године међу српским крајевима поред косовске равнице улазили су још и Скопље,
Кратово и Ћустендил , док је Земљопис од Србије барона Роткирха такође приказао границе Србије које
су обухватале територију Македоније. Српски филолог и књижевник Вук Караџић у свом Рјечнику из
1852. године, који у време када настаје има својеврсну етнографско-енциклопедијску улогу, истиче да су
реке Вардар и Црни Дрим, области Горњи и Доњи Полог као и места Кратово, Куманово, Кичево,
Прилеп, Тетово и Дебар у Старој Србији.Говорећи о Прилепу Вук каже: „Прилип, град у Старој Србији,
за који се пјева и приповиједа да је у њему живио Марко Краљевић“, док о Тетову каже следеће: „Тетово,
мјесто у Старој Србији к југоистоку.’’ Д. Антић,op.cit., стр.35-36.
459
финансијску помоћ владе у реализовању програма очувања националног идентитета и
на прославу свог националног празника (Свети Сава), али незадовољство изазивају
следеће чињенице: a) Срба нема на руководећим местима у извршној и судској власти
;б) само у две општине председник је припадник српске заједнице; в) настава се на
српском језику одвија само у три основне школе са све мањим бројем ученика, док у
средњим школама, и поред законског права, ње нема још од средине осамдесетих
година прошлог века. 2236
5.3.4.4. Бугарка, Мађарска и Румунија
Односи између Бугарске и Србије, и у једној и у другој држави, често се

посматрају кроз призму негативног наслеђа у недалекој прошлости2237 и поред бројних
примера добре сарадње који сежу још из доба средњег века2238. Истини за вољу, број
Срба у Бугарској је веома низак с тенденијом даљег опадања. 2239 Током изјашњавања о
националној припадности у оквиру претходног пописа у Бугарској није понуђена
2236
Доктор Раденковић указује да је опадање броја ученика је последица тихе асимилација српског
становништва, слабог познавања српског језика од стране постојећег наставног кадра, лошег квалитета
уџбеника, који нису лекторисани, забране њиховог коришћење из матице. Позитиван помак учињен је
прошле године, кад је у основне школе поново уведена могућност изучавања српског језика и културе
као изборног предмета, која је била укинута школске 2007/2008. Д.Раденковић, op.cit., доступно на:
http://www.politika.rs/scc/clanak/457575/Pogledi/Zivot-Srba-u-Severnoj-Makedoniji
2237
Пре свега мисли се на тзв. братоубилачки српско-бугарског рата 1885. године, али и не друге
догађаја. Бугарска перцепција заснива се и на догађајима везаним за Други балкански рат и питање
Македоније, предају Западних покрајина, односно општина Димитровград и Босилеград Србији
(Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца) 1919. године. Перцепција у Србији је таква да се на Други
балкански рат, па и Први светски рат гледа као на „удар с леђа“ Бугарске у Србији, а посебно се
наглашавају у јавном дискурсу злочини бугарске окупационе војске у Србији током оба светска рата.
Студија практичне политике: Бугари у Србији и српско-бугарски односи у светлу европских интеграција
Србије, op.cit. стр.15.
2238
,, Ту смо грдно образ оцрнили / и од Бога дио изгубили.'' П.П.Његош, op.cit., стр.39.
Највећи српски светитељ, свети Сава (Немањић) веома је поштован од Бугара још за време живота. На то
указује чињеница да је бугарски цар Иван Асен II одбио да, после смрти светог Саве у Великом Трнову
1236. године, његове мошти врати у Србију, што су подржали бугарска црква и властела. Тек када је
српски краљ Владислав лично отишао у Трново, молба је услишена и мошти српског светитеља су
враћене. Мошти још једног члана лозе Немањића, светог Краља Милутина, налазе се у Софији још од
друге половине XV века, a oд краја XIX века оне се налазе у самом центру Софије, у цркви Света Недеља
(која се још по Милутину назива и “Свети Краљ”). Као светац, Краљ Милутин је и данас веома поштован
од стране бугарске цркве и народа и слави се сваке године 30. октобра. Студија практичне политике:
Бугари у Србији и српско-бугарски односи у светлу европских интеграција Србије,op.cit. стр.15
2239
С тим у вези Ђурђевић наводи да је број и положај Срба у Бугарској тешко је утврдити јер Бугарска не
признаје постојање мањина на својој територији, већ заступа тезу о јединственој бугарској нацији са
становништвом различитог етничког порекла. Мада неки историјски подаци говоре да постоји аутохтоно
српско становништво у западном делу земље (Трн, Брезник, Белоградчик...), у Бугарској се данас говори
о мањој српској дијаспори досељеној у новије време. Према бугарском попису из 2011. године
регистровано је 569 држављана Србије, према другим изворима (Министарствоза дијаспору) број Срба у
Бугарској је око 20.000, док по подацима којима располажу државне институције стално насељених Срба
је око 1500. Н.Ђурђевић, op.cit., стр.27.
460
одредница Србин,што представља, у складу са међународним стандардима, један од
облика дискриминације мањинских права, као и настојања асимилације српске
мањинске заједнице у Бугарској.2240
Српска заједница у Мађарској, нема пуноправног представника у извршној и
законодавној грани власти, те Срби упражњавају своја мањинска права кроз
организовање на нивоима локалне, регионалне и националне мањинске самоуправе.2241
Иако Устав и Закон о мањинама предвиђају представљеност мањина у парламенту, од
режимских промена до данас није било пуноправних представника мањина у
парламенту.2242 Срби у Мађарској и данас живе као институционализована,
организована мањина, чија су права, као и осталим таквим заједницама, гарантована на
основу закона о националним и етничким мањинама. 2243
Билатерални односи између Републике Србије и Републике Румуније су
деценијама значајно добри и стабилни и могу се квалификовати као “модел
добросуседства”. 2244 С тим у вези Радушки наводи да Срби у Румунији имају званично
признат статус националне мањине и сва права и обавезе која им по том основу
припадају, те да се српска мањина од 1994. године финансира из државног буџета, а од
1990. године има свог посланика у румунском парламенту. 2245
2240
Н.Станковић, op.cit.,стр. 72-73.
2241
Драган Вукелић, ,,Положај српске националне мањине у Мађарској’’, монографска студија, Култура
полиса, година 12 број 27, 2015, стр. 246.
2242
Ibid. Србија има амбасаду у Будимпешти и почасни конзулат у Сегедину, а Мађарска амбасаду у
Београду и кознулат у Суботици. Ове државе деле заједничку државну копнену границу у дужини од 175
км а повезује их једанод главних европских коридора - река Дунав и путно – железнички кооридор
Дипломатски односи су успостављени 1882. године У српско-мађарским билатералним односима
званично нема отворених питања. Међутим иницијатива мађарске елите у Србији да се отвори питање
персоналне аутономије на крајњем северу Србије у 8. општина, где је мађарска мањина већински или
значајно заступљена је стављена “по страни” и за сада нема јавне расправе нити одрговарајућих одговора
на ту тему.Н. Ђурђевић, op.cit., стр.27- 30.
2243
Најважније од њихових институција су Српска православна црква (Будимска епархија), Самоуправа
Срба у Мађарској, као и низ локалних самоуправа, Српски демократски савез, образовна мрежа на
матерњем језику (укључујући и једну гимназију), клубови, библиотеке, културноуметничка друштва,
позориште Јоаким Вујић и друге. Младена Прелић, (Н)и овде (н)и тамо: Етнички идентитет Срба у
Мађарској на крају ХХ века, Српска академија науке и уметности, Етнографски институт, посебна
издања, Београд, књига 64, 2008, стр. 365-366.
2244
Ове земље, иако су у историји често биле на различитим странама и са различитим геополитичким
циљевима, никада нису међусобно ратовале, те не постоје “историјски дугови” који би оптерећивали
њихов будући развој. Н.Ђурђевић, op.cit., стр.35.
2245
Припадници српске мањине су од 1993. године и чланови Савета владе Републике Румуније за
националне мањине. Н. Радушки, op.cit., стр.150.Док је румунска мањина представљена у парламенту
Републике Србије само непосредно, српска мањина у румунском парламенту има једно посланичко место
које је загарантовано посланику из Савеза Срба из Румуније. Н.Ђурђевић, op.cit., стр.39.
461
5.3.4.5. Хрватска и Црна Гора
Операцијама ,,Олуја'' и ,,Бљесак'' из 1995.г. са подручја данашње Хрватске, са

својих вековних огњишта, протерано2246 је око 250.000 Срба. Малобројно изгнано
становништво се вратио својим домовима, суочавајући се са дискриминацијом, лошом
инфраструктуром и отежаним условима живота, немогућности запослења,
неравномерном заступљености српског становништва у извршним органима и
државним институцијама, немогућности коришћења ћирилице, нерегулисаним
имовинским односима. Наиме, велики број неуништених српских кућа и станова
запосели су домицилни Хрвати (бивши суседи) или досељени Хрвати из Босне. 2247 Њих
садашња хрватска власт споро исељава, односно врло споро и тешко Срби повратници
долазе до своје имовине или станова на које имају станарско право.2248 Иако је прошло
26. година од завршетка грађанског рата, положај Срба у Хрватској није значајно
побољшан, те они не уживају ни основна људска права услед дискриминаторског
односа владајућих структура, лоших услова живота и нерегулисаних имовинских
односа.
Положај српског народа у Црној Гори почео је да се погоршава након
2006.године, када је Црна Гора након одржаног референдума, иступила из Државне
заједнице Србије и Црне Горе и прогласила независност. Иако на подручју црногорске
државе Срби чине око 30% становништва, исти немају положај конституивног народа,
а њихов број је у констанстном опадању услед отворене асимилације српског народа, ,,
која је покушај да се намакне црногорка већина како би се заокружила кркха и ровита
независност ''2249. Следстевно томе, број Срба који су запослени у државним органима
је занемарљив, ћирилица је потиснута у други план услед ,,подсећања на великосрпски
хегемонизам '' а српски језик није у службеној употреби иако истим говори већина
становишта,већ је за службени изабран црногорски језик. Национални идентитет Срба
и право на слободу вероисповести су веома угрожени у суседној држави. Положај
2246
,,Међутим, тамо где нас осуђују за етничко чишћење, управо тамо нас нема, управо тамо смо нестали.
Из Крајине, Славоније, а у опасности смо да нестанемо и са Косова и Метохије. На стотине је хиљада
избеглица до дан данас са тих простора. Тамо где смо осуђени јавним мњењем, као они који врше
етничка чишћења, нас тамо више нема, ми сами смо почишћени.'' Митрополит Амфилохије, op.cit., стр.6.
2247
Јован Илић, ,,Срби у Хрватској пре и после распада Југославије'', Зборник Матице српске за
друштвене науке, свеска 120, 2016, стр.268.
2248
Ibid. Срби у Хрватској броје 186.633 (4,4%) и представљају бројчано најрелевантнију националну
мањину. У односу на ранији попис (2002) популациона динамика Срба указује на апсолутно опадање (за
7%) као резултат негативног прираштаја, док је значајно смањење (за 65%) у периоду 1991-2001
првенствено последица присилних емиграција. Н.Ђурђевић, op.cit., стр.27.
2249
Владан Станковић, ,,Српски идентитет и црногорство-тренутни однос снага'' , Политичка ревија, брoj
2/2008, стр.92.
462
Српске православне цркве у Црној Гори је погоршан усвајањем Закона о слободи
вероисповести ( 2019), којим се на посредан начин одузима имовина СПЦ, а иста
прелази у власништво црногорске државе. Услед великог незадовољства народа, због
доношења наведеног закона, израженог на вишемесечним и масовним литија2250 у свим
црногорским градовима, као и резултата одржаних парламентарних избора од августа
2020.г. и састава нове Владе, поменути закон се није спроводио у пракси. Почетком
године усвојене су измене наведеног закона, 2251
које су осујетиле намеру претходне
политичке структуре за одузимање имовине СПЦ и прогон исте, јер је, како је давно
спевала најмудрудрија српска глава, тврд орах воћка чудновата- не сломи га ал' зубе
поломи2252!
5.3.5. Осврт на мањинска права у региону
Како Голубовић наводи, ,,чињеница је, и то не треба доказивати, да је регион

оптерећен историјски нерешеним међунационалним односима, честим ратовима,
верском нетолеранцијом, страдањима, уништавањем културне баштине, сеобама,
прогонима.2253 Стога, стабилни спољнополитички односи и регионална сарадња нису
могући без решавања мањинског питања које је од суштинског значаја за развој, мир и
просперитет сваке државе.2254 За остварење мањинских права потребна су адекватна
законска решења и њихова ефикасна имплементација што омогућава успешно
интегрисање припадника националних мањина у ширу друштвену заједницу, али уз
очување њихових етничких, верских и културних особености. 2255
Како би се положај
мањински народа побољшао, неопходна је, пре свега, политичка воља председника
држава и влада, санкционисање свих облика дискриминације према мањинском
2250
,,Споменик је вашега јунаштва / Црна Гора и њена свобода!'' П.П.Његош, op.cit., стр.115.
2251
Указ о проглашње Закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповести или увјерења и
правном положају вјерских заједница од 23.01.2021.године , ( ,,Службени лист Црне Горе'', број 8/2021 од
26.01.2021. године)
2252
П.П.Његош, op.cit., стр.60. У прилог (не)постојања засебног црногорског идентитета ваља поменути
стихове из драгоцене песме Онамо, 'намо, коју је спевао последњи црногорски монарх- кнез и краљ
Никола Петровић Његош: ,, Онамо, 'намо за брда она/ Милошев, кажу, пребива, гроб!.../ Онамо!... Покој
добићу души/ Кад Србин више не буде роб!'' Никола I Петровић Његош, ,,Онамо, ' намо...'' , у
Р.Никчевић, op.cit., стр.107.
2253
Видоје Голубовић, op.cit., стр.366. Иако има пуно неправде над српским живљем, не треба посезати
за оружјем, иако је ,,јунаштво цар зла свакојега, / а и пиће најслађе душевно, / којијем се пјане
покољења.'' П.П.Његош, op.cit., стр.42. Ипак нам демографија није наклоњена, а ,,ко се мача лати, од
мача и страда.''
2254
Н. Радушки, op.cit, стр.154.
2255
Ibid.
463
становништву, равноправно учешће мањинских народа у државним органима и
институцијама, као и право на образовање на сопственом језику и коришћење свог
језика и писма. Стога, етничка односно мањинска припадност, као основ позитивне
дискриминације, обично се користи код припадника одређених етничких или
мањинских група код којих су наглашенији одређени социјално-економски проблеми
(нпр. проблем незапослености).2256 Сходно томе, гарантовање и остваривање
мањинских права у области културе подразумева, између осталог, и право припадника
мањинских заједница у неком друштву на слободно организовање разних културних
манифестација, оснивање културних, уметничких и научних установа, удружења и
друштава.2257 При томе се експлицитно наглашава да различитим културним
активностима мањинске заједнице постају видљиве у друштву, чувајући своје наслеђе,
негујући свој културни идентитет и промовишући своју препознатљивост. 2258 С тим у
вези Велмар- Јанковић наводи: ,, Не треба пристајати на глувило равнодушности, на
слепило себичности, на пустошење свирепости. Подсетимо се да живот човечији добија
смисао у давању, не у узимању, у пружању, не у отимању.''2259
Професор Дмичић наводи да пред земљама западног Балкана, поред усвајања
уобичајених стандарда и критеријума, нарочито место заузима захтев да се обезбеде
политичка стабилизација и успостављање регионалне сарадње, како би се уклониле
последице недавних трагичних сукоба.2260 Ипак су земље региона упућене једна на
другу- њихова национална тржишта су релативно мала, ресурси ограничени, стога је
неопходно повезивање у компактнији економски простор2261 а да би се наведено
постигло, непходно је да поменуте земље дијалогом и компромисом пронађу
механизме за решавање свих спорних питања ( положај националних мањина, повраћај
имовине избеглим и расељеним лицима, право на службену употребу језика, слобода
вероисповести и сл.). Такође је веома битно питање заштите и очувања културне
баштине мањинских народа , те је потребно трагати за решењима пре свега у
билатералној и универзалној сарадњу држава и одговарајућих институција и
2256
П- Јовановић, ,,Начело једнакости у радном праву'', op.cit., стр.31.
2257
Ј.Петковић, Н.Божиловић, op.cit., стр.45.
2258
Ibid.
2259
С.Велмар Јанковић, op.cit., стр.211. . ,,Ми одлазимо све више у ропство и поред привидне борбе за
слободу, што нам се чини да смо слободнији, све смо више заробљени.'' Мисао оца Јулијана у
Студеници, вид. Слободаб Панов, Породично право, op.cit., стр.396.
2260
Миле Дмичић, ,,Босна и Херцеговина као државна заједница sui generis- привремено решење или
модел за будућност'', Анали Правног факултета у Београду, година 58, свеска 1, 2010, стр.227.
2261
Н. Ђурђевић, op.cit., стр.21.
464
организација. 2262
Најчешће постоји добра воља, али недостаје спремност на фактичку
сарадњу. 2263 Штавише, код наших грађана је заступљено становиште да нам други ,,
ударају међе, прекрајају тапије и печате црвеним воском прозоре, врата, капије'' 2264 и
да нам други ,,лажне путеве потурају и лажне речи у уста гурају'' 2265 јер facit experientia
cautos2266!
У прилог поштовања (људских) и мањинских права наводим да ,, треба
подсетити и себе и друге истину да нас нико није питао хоћемо ли се родити у овом или
оном народу, на овом или оном тлу. За то немамо ни заслуге, ни кривице. Али, да ли
ћемо опстати као људи и нељуди, то зависи од нас, као што од нас зависи и да ли ћемо
опстити или нестати и пред Богом и пред човечанством''2267.
5.4. Непоштовање права радника миграната
Радник мигрант представља скупни назив за радника који тражи посао или
обавља рад у месту које је више или мање удаљено од места његовог становања. 2268
Радник мигрант може обавља посао унутар граница сопствене државе, а може одлази
2262
Видоје Голубовић, op.cit., стр. 366.
2263
Разлога има много, почев од недостатка средстава или стручних кадрова, када матична земља има
могућности да понуди и своју партиципацију, до политичких и других разлога који се теже превазилазе.
Неспорно је да културна баштина спада у ред једне од најмаркантнијих обележја заштите и очувања
националног идентитета. Према томе какав је однос конкретне државе према људским правима, односно
заштити и очувању националног идентитета, по правилу националних мањина или миграната у тој
земљи, такав је приближно и став према заштити културне баштине те државе. Ibid.
2264
Добрица Ерић , ,,Поносна песма'', доступно на: https://www.prelepapoezija.com/ponosna-pesma-2/,
приступљено: 11.01.2021.г.
2265
Матија Бећковић, ,,Лажне ми путеве'' , доступно на :https://www.prelepapoezija.com/lazne-mi-puteve/,
приступљeно: 11.01.2021.г.
2266
Искуство чини људе опрезнима (латинска максима). С тим у вези Селимовић пише: ,, Или можда не
треба говорити о поштењу, свакоме је поштено оно што се њега тиче.’’ М.Селимовић, Дервиш и смрт,
op.cit.,стр.294.
2267
Патријарх српски Павле, ,,Опредељењем за царство небеско не одричемо се старања за своје
историјско постојање'', у: Р. Никчевић, op.cit.,стр.3 Име ми је Ахмед Нурудин, дали су ми га и узео сам
понуђено, с поносом, а сад мислим о њему, послије дугог низа година што су прирсале уза ме као кожа, с
чуђењем и понекад с подсмијехом, јер свјетло вјере то је охолост коју нисам ни осјећао, а сад је се
помало стидим. Какво сам ја свјетло? Чиме сам просвијетљен? Знањем ? вишом поуком ? чистим срцем?
правим путем? несумњањем? Све је дошло у питање, и сада сам само Ахмед, ни шејх ни Нурудин. Све
спада с мене, као хаљина, као оклоп, и остаје оно што је било прије свега, гола кожа и го човек. Меша
Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр.10.
2268
Такав радник може одлази на рад у друго место повремено (сезонски радник), привремено (на дужи
или краћи период), а може оста да ради и за период који није могуће унапред одреди (на неодређено).
Ивана Крстић, Заштита права миграната у Републици Србији, приручник за државне службенике и
службенике у локалним самоуправама, Међународна организација за миграције- Мисија у Србији,
465
на рад у друге земље (радници мигранти у ужем смислу).2269 Инстуционални оквир у
овој области дефинисан је у складу са надлежностима које одређени органи државне
управе имају у области миграција у складу са Законом о министарствима,Законом о
азилу, Законом о странцима, Законом о избеглицама и релевантним стратегијама Владе
Републике Србије.2270
Што се тиче права успостављених у оквиру општег међународног права
људских права, мигранти уживају права која гарантује Међународни пакт о грађанским
и политичким правима и његови опциони протоколи, Међународни пакт о економским,
социјалним и културним правима и његов опциони протокол, Међународна конвенција
о укидању свих облика расне дискриминације, Конвенција о елиминисању свих облика
дискриминације жена и њени опциони протоколи, Конвенција о правима детета и њени
опциони протоколи, Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских или
понижавајућих казни и поступака и њениопциони протоколи, Конвенција о правима
особа са инвалидитетом и Међународна конвенција за заштиту свих лица од присилног
нестанка и Међународна конвенција о заштити права свих радника миграната и чланова
њихових породица.2271
У Европи, људска права миграната успостављена су првенствено у оквиру
Европске конвенције зазаштиту људских права и основних слобода (Европска
конвенција о људским правима), Европске социјалне повеље, Ревидиране европске
социјалне повеље и Европске конвенција о правном статусу радника миграната, које
представљају уговоре из система Савета Европе.2272 Међутим и поред бројне
регулативе, положај наведених лица није задовољавајућ, тесу исти, како професорка
Ковачевић указује, ,, због напуштања државе порекла, суочени са опасношћу да изгубе
стечена или очекивана права на социјалне престације, као и са ризиком да им у држави
2269
Ibid.
2270
Ibid., стр.87.
2271
Државе чланице Уједињених нација, протеклих деценија, детаљно су разматрале међународно
признати оквир који се односи на људска права миграната и избеглица, узевши у обзир како
свеобухватан скуп обавезујућих инструмената људских права и њима сродних, тако и правно
необавезујуће стандарде најбољих пракси и принципа. Суштински принципи у основи овог система су да
избеглице имају право да поднесу захтев за азил у сигурном и безбедном окружењу. Нико не би смео
присилно да буде враћен тамо где би био суочен са прогоном по било ком основу. Са мигрантима и
избеглицама се мора поступати достојанствено и са поштовањем. Сoња Тошковић, Људска права
миграната и избеглица у Србији: уз посебан осврт на право и образовање, Београдски центар за људска
права, Београд, 2017, стр. 9, 19.
2272
Тошковићева истиче да су покретачи за „принудна “ кретања вишеструки и често испреплетени, а
требало би да се процењују појединачно. Они могу да обухвате сиромаштво, дискриминацију, недостатак
приступа основним људским правима, укључујући образовање, здравље, храну и воду, пристојан рад, као
и насиље, родну неравноправност, бројне последице природних катастрофа, климатских промена и
животне средине и одвајања од породице. Њујоршка декларација истиче поред тога да „се многи крећу,
заправо, због комбинације ових разлога“ ( став 1). Ibid. стр.13,19.
466
пријема, због рестриктивних услова социјалног осигурања, буде ограничен приступ
одговараћој заштити. 2273
Стога, професорка с правом тврди да наведена питања не
могу да буду адекватно уређена само на националном нивоу, већ она претпостављају
постизање споразума између заинтересованих држава, не би ли се обезбедила потпуна
и континуирана заштита миграната и чланова њихових породица у области осигурања
од основних социјалних ризика.2274
5.4.2. Дискриминација радника миграната
Премда се у срцу радноправних правила о заштити радника миграната налази

потреба за обезбеђивањем достојанствених услова рада, посебан изазов за савремене
државе представља стварање услова за достојанствено запошљавање ових лица.2275
Развијене европске земље услед високог животног стандарда и олакшане могућности
заснивања радног односа рај су за велики број радника миграната првобитно из
европских сиромашних земаља, а у претходном периоду из афиричких и азијских
држава. Међутим, радници мигранти у поменутим државама, уживају мањи степен
права од домаћих држављана, те су дочекани са неразумевањем и дискриминаторским
понашањем од стране локалног становништва и надлежних институција. Свака држава
има, наиме, право да прими само странце који испуњавају услове прописане домаћим
законодавством и међународним уговорима који је обавезују.2276 Поред испуњености
опште претпоставке за заснивање радног односа са странцем, ограничења за
запошљавање странаца могу задобити и облик специјалног услова за заснивање
радног односа са странцем, или пак облик мера усмерених на заштиту домаћих
2273
Љубинка Ковачевић, ,,Ступио је на снагу Српско-црногорски споразум о социјалном осигурању'' ,
Право и привреда, број 1-3/2008, стр.184.
2274
Наша држава има дугу традицију у међународној сарадњи у области социјалног осигурања: прва
билатерална конвенција о социјалном осигурању закључена је са Италијом 1925. године, док је наредне
године ратификована Конвенција Међународне организације рада број 19 о једнаком поступању према
домаћем и страним радницима области заштите за случај незгода на раду. Од тада је ратификован веõи
број мултилатералних конвенција о социјалној сигурности и билатералних споразума о социјалном
осигурању, превасходно са суседним државама и другим европским државама у које је одлазио на рад
већи број домаћих радника. Ibid., стр.184-185.
2275
Најбројнију категорију субјеката међународних миграција представљају радници мигранти и
чланови њихових породица: према подацима Међународне организације рада за 2015. годину,
мигранти су чинили 3% укупне светске популације (243,7 милиона миграната); њих 207 милиона
било је старије од 15 година, 150 милиона миграната обављало је неку професионалну активност, док су
радници мигранти чинили 4,4% укупне радно активне популације у свету. Љубинка Ковачевић,
,,Запошљавање радника миграната- претпоставке, услови и ограничења ‘’, Страни правни живот, број 2/
2020, стр.1,6.
2276
Ibid., стр.2.
467
радника, односно на давање предности домаћим радницима у области
запошљавања, кроз правило да се поменути могу запошљавати само уколико не
постоје домаћи радници с потребним способностима, вештинама и умећима, правило да
се странци запошљавају само у одређеним занимањима, код одређених послодаваца
или на одређеним територијама државе у питању и правило да се странцима
обезбеђују иста зарада и други услови рада као и домаћим радницима.2277
Неретко,радници мигранти обављају рад у тежим и мање безбедним
условима,2278 као и за нижу зараду од домаћег становништава како би остварили
делимично пристојна примања и пружили својој породици достојанствен живот.
Истини за вољу, ипак су поменути услови и зараде доста бољи/виши од оних у
њиховим матичним државама. Треба истаћи неопходност обезбеђивања
задовољавајућих услове живота и рада које уживају домаћи држављани, пристојну
зараду, могућност спајања породица, заштиту од дискриминације при запошљавању и
остваривању права при надлежним органима и институцијама. Такође, наведна лица
наилазе на проблеме приликом остваривања социјалних права које су стечена пре
емигрирања, будући да законодавство државе порекла може да услови коришћење
одређених социјалних престација пребивалиштем корисника на домаћој територији. 2279
5.4.3. Мере за побољшање положаја радника мигранта
Положај миграната посебно осетљивим чини и недостатак материјалних

средстава, као и притисак који долази због чланова породице који су остали у држави
пријема, те несигурност боравка у држави пријема.2280 Како значајан број поменутих
радника обавља послове у тешким и небезбедним условима рада, потребно им је
обезбедити адекватну заштиту здравља и безбедности на раду, а деци миграната
омогућити право на образовање и додатне курсеве језика како би се обезбедила
инкулзија истих у образовни систем државе пријема. С тим у вези професорка
Ковачевић истиче да колико год да су лоши услови у којима раде, мигранти неће лако
2277
Böhning, W. R. & Maillat, D. 1974. The effects of the employment of foreign workers, Paris:
Organisation for Economic Cooperation and Development. Наведено према: Љ.Ковачевић, ,,Запошљавање
радника миграната- претпоставке, услови и ограничења’’ , op.cit. стр.8.
2278
-Кажем: не бојим те се, судбино! Не бојим те се сутрашњи дане! Не бојим те се, моћни човече! Али
то кажем у себи, и кажем стрепећи. Упола слободан, удвојен. Један се усамљује, јер не може да пристане,
други ћути, јер не жели да страда. М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.310
2279
2280
Љ. Ковачевић, ,,Радна експлоатација- одређивање појма, разграничење од других сличних појава и
њихов међусобни однос'' , op.cit., стр.238.
468
напустити послодавца, јер их страх од кажњавања за незаконити боравак у држави
пријема и страх од протеривања одвраћају од покретања поступка за заштиту права.2281
Интеграција миграната није једноставан процес јер захтева ангажман на свим
нивоима власти , а посебно локалних власти које могу на различите начине да подстичу
и унапређују процес интеграције.2282 Како прoфесорка Крстић наводи, ,,као прво,
неопходно је адекватно збринути породице јер су избеглице и расељена лица махом
били смештени у колекеквним центрима, даље од урбаних средина, и сама та чињеница
чинила их је изолованим од локалног становништва. Друга мера свакако је усмерена на
повећање броја запослених миграната. Како би се то посгило, потребно је да постоји
процена броја незапослених лица, као и профил занимања која су у дефициту. Такође,
локалне самоуправе требало би да путем наменских трансфера развијају различите
службе подршке које ће задовољи потребе локалног становништва. Међутим,
предуслов за остварење свих осталих права јесте добијање неопходне документације
која ће овим лицима омогући остварење права на образовање, социјалну и здравствену
заштиту. ''2283
Професорка Ковачевић, оправдано, истиче да побољшању положаја радника
миграната може допринети и утврђивање овлашћења за запошљавање странца као
специјалног услова који треба да испуни послодавац. 2284 Премда се овај услов у
пракси може појавити као посредно ограничење професионалне мобилности радника
миграната који већ бораве на територији одређене државе (јер их не може
ангажовати послодавац коме је ускраћено овлашћење за запошљавање странаца),
значајно је то што се ово овлашћење може издати само послодавцима који поштују
радноправне и имиграционе прописе.2285 Проблеми са којима се суочавају радници
мигранти и чланови њихових породица су бројни и превазилазе оквире једне државе, те
je неопходан свеобухватан и садржајан дијалог на међународним нивоу да би се: a)
указало на бројне проблеме из предметне области, предложиле адекватне мере за
2281
Истовремено, ваља имати у виду и тода послодавци, приликом избора кандидата за запослење, дају
предност мигрантима,управо, зато што знају да према њима могу да се понашају неповољније него према
другим радницима. Ibid. , стр.239.
2282
И.Крстић, op.cit., стр. 119.
2283
Ibid.
2284
Љ. Ковачевић, ,,Запошљавање радника миграната- претпоставке, услови и ограничења’’ , op.cit.
стр.21.
2285
Такође, професорка наводи да се тиме послодавци који крше права радника миграната
спречавају да запошљавају нове раднике, као и да изостају инструменти за заштиту осетљивих
категорија лица од радне експлоатације у периоду који траје до подношења захтева за обнављање
постојећег или издавање новог овлашћења за запошљавање. Ово тим пре што везаност (дозволе за рад) за
рад код одређеног послодавца неретко одвраћа мигранте од покретања поступака за заштиту права. Ibid.
469
њихово решавање и након тога, приступило решавању истих кроз имплементацију
усвојених мера; б) законодавна регулатива (делимично/потпуно) ускладила; в) пружила
међувладина иницијатива у законском регулисању бројних питања, уз уважавање
различитости и поштовање људских права поменутих лица.
5.5. Дискриминација жена
У међуратном периоду, који представља не тако далеку прошлост, положај жене

у друштву био изузетно неповољан, нарочито у руралним подручјима међу
необразованим сеоским живљем. Следствено томе, Аритоновићева наводи да ,, док
слуге раде и зараде новац, жена је била у обавези да ради, да рађа и васпитава децу, при
чему није имала права да за себе нити своју децу тражи новац за одећу и обућу, иако
деца нису била само њена''2286. Такође истиче да је сеоска девојка је у међуратном
периоду, услед економских неприлика и пољопривредне кризе, понекад била готово
предмет трговине, те да јој је мираз био веома значајан приликом удаје. 2287
Данас се жене налазе у много бољем положају у друштву, али се равноправност
полова, која је предвиђена у законским и уставним одредбама, селективно спроводи у
реалном животу. Стога, равноправност полова подразумева подједнако учешће
мушакараца и жена у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са
општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним
уговорима, највишим правним актом и законима, и сви су дужни да је поштују.2288 Иако
је наша земља ратификовала најважније универзалне документе којим се забрањује
дискриминација по основу пола, те законима прописала равноправност жена и
2286
Док су неожењени синови имали право на излазак и провод, девојке су биле под „будним оком“
родитеља и браће. Из куће су излазиле искључиво у пратњи старијих укућана. Услови који су жени
постављани пре брака су: послушност, поштење и скромност. И.Аритоновић, op.cit., стр.249-250.
2287
Ibid.,стр.249. Сходно томе, посебан проблем у међуратном периоду био је велики проценат
неписменог женског становништва. У јужним деловима Краљевине тај проценат се кретао и до 86 %. На
другој страни, број школованих жена стално се повећавао, тако је од 1927. од око 8 000 студената на
четири универзитета било око 2 000 студенткиња. Жене су биле мање плаћене. Једна од првих професија
у државној служби у коју је ушла жена у већем броју, била је поштанско-телеграфска, а међу
најомиљенијим позивима за жене био је учитељски. Тако су у Краљевини од укупног броја учитеља
половину чиниле жена, у гимназијама око 25%, у учитељским школама око 30% и грађанским око 54%,
имале су исту плату као и њихове колеге. Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit.,стр.153.
2288
У домаћем праву су органи јавне власти у обавези су да развијају активну политику једнаких
могућности у свим областима друштвеног живота. Поменута политика подразумева равноправно учешће
полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и
мушкараца. Закон о равноправности полова ( ,,Службени гласник’’ , број 104/2009) , чл.2-3.
470
мушкарца (Закон о забрани дискриминације, Закон о равноправности полова, Закон о
раду) и основала Кординационо тело за родну равноправност и Одбор за људска и
мањинска права и равноправност полова, а Поверенику за заштиту равноправности и
Заштитнику грађана поверила мандат у правцу унапређења родне равноправности,
жене не уживају једнак третман у односу на мушкарце.
5.5.2. Облици дискриминације и неравноправан положај жена
Како професорка Ковачевић наводи, немали број запослених се среће и са

феноменом „стакленог плафона” (енгл. glass ceiling), који подразумева постојање
невидљивих препрека за рад жена на руководећим пословима (у смислу укорењених
стереотипа о мушким и женским улогама у друштву, тешкоћа у усклађивању
професионалних и породичних обавеза и већег учешћа жена у обављању неплаћених
послова).2289 Стога, на руководећим положајима (директори, менаџери, председници
судова, декани и сл.) заступљенији су мушкарци. Такође, неравноправност полова се
огледа у чињеници да мушкарци остварују веће зараде од жена за рад једнаке
вредности. На наведени начин, грубо се крши начело једнакости у запошљавању и на
раду, иако је Законом о равноправности полова прописано да запослени , без обзира на
пол, остварују право на једнаку зараду за исти рад или рад једнаке вредности код
послодавца, у складу са законом којим се уређује рад. 2290
Професорка Ковачевић истиче да држава има и потребу за већим учешћем жена
у тржишту рада, пре свега због тога што су раднице, у великом броју, образоване, а
осим тога, има и обавезу да спречи дискриминацију жена.2291 Иако жене бележе нешто
2289
2290
Закон о равноправности полова (2009) ,члан 17. С тим у вези професор Јовановић наводи да су, у
потреби остваривања циљева и сврхе принципа забране дискриминације и позитивне дискриминације у
области рада, Законом о равноправности полова установљене посебне обавезе на страни послодаваца.
Тако, послодавац је дужан: 1) да води евиденцију о полној структури запослених, у складу са законом
којим се уређују евиденције у области рада; и 2) да усвоји план мера за отклањање и ублажавање
неравномерне заступљености полова за сваку календарску годину, уколико запошљава више од 50
запослених на неодређено време. П. Јовановић, ,,Позитивна дискриминација( са освртом на област рада)
'',op.cit., стр.21.
2291
запошљавања:прилог дискусији о нацрту Закона о родној равноправности ‘’ , op.cit., стр.100. У прилог
томе наводимо да је лош положај жена на тржишту рада и у вези са радом. Мере штедње које су уведене
2014. године несразмерно су погодиле жене, родне неједнакости на тржишту рада су изражене, а изостаје
родна димензија у политикама запошљавања. Родни јаз у стопама запослености је константан, а тржиште
рада карактерише родна сегрегација по секторима и занимањима. Постоји родни јаз у зарадама, а због
немогућности усклађивања професионалних и породичних обавеза, услед непостојања адекватних
471
виши степен образовања у односу на супротан пол, присутан је нижи степен
партиципације истих на тржишту рада, што у једној мери указује на присутност родне
неравноправности, али и на немогућност постизања економске независности жена. 2292
Законске одредбе, које прописују равноправност полова, примењују се
селективно у пракси, а насиље над женама (физичко, сексуално,психолошко и
економско) и дискриминација истих при остваривању права из радног односа
(могућност напредовања на послу и додатног образовања, одласци на специјализацију и
усавршавања, рад у поодмаклој трудноћи) честа су појава. Законом о раду забрањено је
узнемиравање и сексуално узнемиравање2293, који представљају посебне облике
дискриминације, а чије жртве су , у највећем броју, особе женског пола. Професори
Јашаревић и Божовић истичу да ,,сексуално узнемиравање представља једно од
најзаступљенијих облика злостављања у радној средини, које се примарно односи на
жене (..) а нарочито је распрострањено у делатностима у којима доминирају мушкарци,
занимања у којима се обављају груби послови и где је радна снага мање образована'' .
2294
5.5.3. Позиција жена у српском друштву
Комитет УН за елиминисање дискриминације женa (CEDAW) изражава, у

својим периодичним извештајима који се односе на стање родне неједнакости у Србији,
забринутост због високог нивоа дискриминаторних родних стереотипа који ометају
унапређење права жена, повећаног антиродног дискурса и негативних ставова јавности
о родној равноправности, мизогиних изјава које медији преносе, укључујући изјаве
политичара, религијских вођа и чланова академске заједнице, као и због промоције
конзервативних идеја о традиционалној породици, у којој су жене сведене на улогу
мајке.2295
услуга, жене су много неактивније на тржишту рада. Весна Петровић (ур.), Људска права у Србији 2019:
право,пракса и међународни стандарди људских права, Београд, 2020, стр.326.
2292
Вид. Ј.Белдица, op.cit., стр.89.
2293
Закон о раду( 2005), члан21
2294
Насиље на раду може бити извршено на физичком месту рада-предузећу, преко Интернета(..on- line’’
насиље), а поменуто се може дешавати и на социјалним догађајима у вези са радом, конференцијама,
курсевима, обуци, састанцима, у дому клијената, на путовањима у вези са обављањем посла, доласком
или одласком са рада. Сенад Јашаревић, Дарко Божичић, ,,Заштита од насиља и узнемиравања на раду у
међународним правним стандардима’’ , Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, vol.53, број
3/2019, стр.791.
2295
В. Петровић (ур.), Људска права у Србији 2019: право ,пракса и међународни стандарди људских
права, op.cit., стр.325.
472
Ваља узети у обзир и чињеницу да су старија лица без пензијских прихода
углавном особе женског пола, те су према свим показатељима жене су сиромашније од
мушкараца у старости.2296 Међутим, повољније образовне и економске карактеристике
средовечних жена, испољене кроз већи ниво образовања и социо-професионалну
струкуру у којој је преовлађујућа заступљеност занимања која не захтевају напоран
физички рад, носе квалитатвино другачије предуслове за реализацију активног старења,
у односу на генерације жена које се већ налазе у трећем животном добу. 2297
У документу под називом Декларација о једнакости између жена и мушкараца
као фундаменталном критеријуму демократије (1997 ), наводи се да стварне
демократије нема без равноправности мушкараца и жена и избалансиране
заступљености полова, јер то води ка дубљем разумевању правде и универзалних
људских права.2298 Закључује се да је положај жена знатно унапређен, ако се узму у
обзир њихова социјална и економска права, али је већином реч о развијеним
земљама.2299 МОР и УН ће још дуго морати да преузимају адекватне акције у
неразвијеним земљама, како би се унапредио положај жена на тржишту рада и у
системима социјалне сигурности.2300 Припаднице женске популације, с разлогом,
прихватају образовање као најефикаснију стратегију побољшања сопственог
положаја.2301
Иако је начињен знатан напредак у побољшању положаја жена у друштву,
мушкарци и даље заузимају повлашћену и доминантну улогу у породици ( претежно
међу сеоским и необразованим делом становништва) , а највећа економска , друштвена
2296
Ф.Бојић, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности, op.cit., стр.360-361. У
прилог томе наводимо да је истраживање Повереника за заштиту равноправности о положају старијих
жена у Србији (Извештај о истраживању јавног мњења: Однос грађана и грађанки према
дискриминацији у Србији) показало је да преко половине старијих жена (54%), као највећи проблем
истичу свој лош социоекономски положај, при чему само око једне шестине њих наводи да су им
месечни приходи довољни да задовоље основне потребе. Старије жене имају повећане трошкове лечења,
а скоро половина (47%) финансијски помаже децу и унуке, што додатно утиче на погоршање њиховог
економског положаја. В. Петровић (ур.), Људска права у Србији 2019: право,пракса и међународни
стандарди људских права, op.cit., стр.326.
2297
А.Шобот , op.cit., стр.14.
2298
П. Јовановић, ,, Начело једнакости у радном праву'',op.cit., стр.32.
2299
Ф.Бојић, ,,Положај жена на тржишту рада и у системима социјалне сигурности- историјско
компаративна анализа '', op.cit.,стр.132
2300
Ibid.
2301
Иако је међу најнеобразованијом популацијом нешто више жена, више је жена и међу
образованијима. И док прва чињеница представља остатак прошлости, друга је везана за нове трендове
који су обухватили велики број развијених земаља, а који се односе на бројчану надмоћ жена на нивоу
универзитетског образовањa. Највећи број одраслих, и жена и мушкараца, има средње образовање, што
представља битан потенцијални развојни ресурс. Ипак, треба имати у виду да брзо мењајуће савремене
технологије и интензивно старење становништва пре свега подразумевају модел тзв. перманентног
образовања. Марина Благојевић Хјусон, Жене и мушкарци у Србији: шта нам говоре бројеви? , Програм
Уједињених нација за развој: UN WOMEN, Београд, 2012, стр.40
473
и политичка моћ се налази у њиховим рукама. Данас су жене много више од средства
за рађање деце и продужетак породице, мада постоји доста простора за побољшање
њиховог положаја, у нашој земљи и региону. Професорка Благојевић- Хјусон наводи да
су жене ређе од мушкараца чланице неке политичке странке, ређе су учествовале у
протестима, мање се баве добротворним радом и мање су ангажоване у својој месној
заједници 2302
Иако у последњим година, видимо активније учешће жена у јавном,
интелектуалном и политичком животу (углавном високообразованих припадница
наведене популације: професорке, докторке, судије, глумице), родна дискриминација
није у потпуности искорењена у нашем друштву, које још увек благо обилује
конзервативизмом и патријархатом.
5.6. Кршење људских права по основу сексуалне оријентације
Данас је већ опште место да се хомосексуалност практиковала вековима –

називана је „педерастијом“,„содомијом“ и „сапфизмом“ – жеља и љубав према особама
истог пола исказивала се у античкој Грчкој (о чему су писали Платон у Гозби и
песникиња Сапфо), међу америчким урођеницима су постојале интерсексуалне особе
бердаши, у XIV и XV веку организоване су комисије за прогон „содомиста“, док се о
зачецима урбане геј супкултуре може говорити још од 1700. године, према записима
који су доступни изполицијских и судских извештаја у Паризу, Лондону и
Амстердаму.2303 Романтична пријатељства и различити облици хомоеротике постојали
су у свим раздобљима историје, иако нису носили етикету „хомосексуалност“ – израз
који постаје познат крајем шездесетих година XIX века. 2304
Стога, људи другачијих сексуалних склоности били су саставни део
цивилизације, од првобитне људске заједнице, преко старе Грчке и Рима, па све до
савременог доба. Развојем људског друштва мењао се однос заједнице према њима.
2302
М. Благојевић Хјусон, Родни барометар у Србији: развој и свакодневни живот, op.cit., стр. 119.
2303
Марија Радоман, Хомосексуалне заједнице у Београду- компаративно истраживање ставова
хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену хомосексуалних заједница, докторска дисертација
(необјављена), Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2018, стр. 35.
2304
Женска хомосексуалност је углавном остајала невидљива што је било повезано са тим да је сама
женска сексуалност била невидљива или се тумачила као “безопасна” будући да се сматрало да жене
имају слабији либидо и сексуалну жељу у односу на мушкарце, и због повезивања женске сексуалности
са репродуктивном функцијом (углавном изједначавањем тих категорија, тј. брисањем идеје о женској
сексуалности као аутономној). Ibid,. стр. 35-37.
474
Познато је да су нека од највећих светских имена у области уметности, политике,
ратовања били хомосексуалних склоности, али се исто прикривало те се није истицало
у јавности, као данас. Како би прикрили своје склоности ка истом полу немали број
људи , и данас, закључује бракове и заснива породицу са лицима супротног пола, због
неразумевања и смањене толеранције друштва према истим, као и услед страха од
изопштавња из круга породице и блиских пријатеља.
Припадници сексуалних мањина у нашој земљи изложени су свакодневној
дискриминацији: на радном месту, у државним органима, међу породицом, родбином ,
пријатељима и познаницима. Говори мржње, физичко и психичко насиље, хомофобија
и трансфобија, као и негативни коментари и ставови у средствима јавног информисања
,,не представљају ништа ново'' у нашем патријахалном и сиромашном друштву.
Неформална дискриминација над ЛГБТ популацијом односи се углавном на ширење
стереотипа и предрасуда, као и на свакојака узнемиравања и понижавања од стране
појединаца/ друштвених група у свакодневном животу, док се формална
дискриминација најчешће се догађа у оквиру државних институција (образовања,
здравства, администрације), али и од стране појединих десничарских организација које
имају одређену политичку потпору, али и подршку дела СПЦ.2305 Под категорију
формалне дискриминације спада и такозвана системска дискриминацијa. Oна се
односи на постојање правних празнина у постојећим законима који се односе на
заштиту права ЛГБТИ особа, или на апсолутно одсуство правних механизама за
заштиту њихових права у појединим областима, као што је проблем заједничког живота
истополних парова и најмања видљивост трансродних особа у правном систему
Србије.2306
Претходних деценија остварен је значајан напредак у поштовању људских права
припадника сексуалних мањина, у многим деловима света. Ипак поменути напредак је
селективан, делимичан и неуједначен, те у многим земљама није дошло до видљивог
помака ( нпр. тоталитарне и теократске државе), док је у другим државама било
значајног напретка у овој области ( западноверопске државе, САД, Канада). ЛГБТИ
популација (коју чине лезбејке, гејеви, бисексуалне, трансродне и интерсексуалне
особе) је једна од најрањивијих мањинских група у нашој земљи, која је најчешће
2305
Маја Исаковић, Жолт Лазар, ,,Проблем дискриминације ЛГБТ популације у Србији'', Годишњак
Филозофског факултета у Новом Саду, година 41, број 2, 2016, стр. 399-401.
2306
Ibid., стр.402.
475
изложена различитим облицима насиља2307 и дискриминације.. Стога, велики број
припадника сексуалних мањина је изложен психичком и вербалном насиљу, а мањи
број је претрпео и неки облик физичког злостављања.
5.6.2. Положај припадника транс особа у Европи
Појам транс особе означава све особе код којих постоји разлика између пола
који им је додељен при рођењу и њиховог доживаљаја родног идентитета.2308 Правни
систем у нашој земљи не препознаје транс особе, док здравствени систем препознаје
само трансполност, коју класификује као ментални поремећај. 2309
Не само савремено
друштво већ и најстарије цивилизације, познају феноменолошки особе које се не могу
униформно, стриктно, ,,укалупити'' у постојећи биполарни друштвени концепт. 2310 Код
већине људи пол и род се подударају, док се особе код којих се исти разликују, називају
транссексуалне или трансродне особе.
Немачка је 2017. године донела је одлуку, по којој ће закон штити особе које
свој пол не дефинишу ни као мушки ни као женски и дозвољава промену званичних
2307
У прилог томе докторка Радоман наводи да статус ЛГБТ деце у породицама у Србији сведочи о
различитим облицима насиља и хомофобије којима су они изложени – у питању су претње, покушаји
“нормализације”, принудна лечења и различити облици психичког и физичког насиља, избацивања из
куће, итд. Такође, насиље које ЛГБТ деца претрпе ретко се завршава у самој породици већ повлачи за
собом даље облике стигматизације, у школи, вршњачким групама, на послу, и другим сферама. Често је
недостатак заштите у примарној породици окидач за алкохолизам, употребу психоактивних супстанци,
различита социјално ризична понашања и здравствене проблеме. М.Радоман, Хомосексуалне заједнице у
Београду- компаративно истраживање ставова хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену
хомосексуалних заједница, op.cit., стр.59.
2308
Род особе одређује се по њеном рођењу. Род постаје, социолошки и правно гледано, чињеница од које
зависе бројна друга права једне особе током њеног живота. Међутим, одређени, не тако велики број
људи има проблем да се идентификује са полом добијеним на рођењу. Проблем настаје јер њихов,
унутрашњи, лични доживаљај рода није у складу са родом који су добили рођењем. Ове особе називају
се трансродне или транссексуалне особе. Јелена Симић, ,,Медицински аспекти транссексуалности- у
сусрет признавању правних последица промене пола у Србији'' , Правни записи, vol.3 , број 2/2012 ,стр.
299.
2309
Весна Петровић (ур.), Људска права у Србији 2017- право, пракса и међународни стандарди људских
права, Београдски центар за људска права, Београд, 2018, стр.319.
2310
Слободанка Ковачевић- Перић, ,,Радноправне последице трансродности'' , Зборник радова Правног
факултета у Нишу, година LVIII, број 85, 2019, стр. 245. Ипак треба имати у виду да је
трансексуалност релативно редак феномен у општој популацији, а један од проблема представља и
чињеница да ни многи стручњаци често нису упознати са њим, те се догађа да се особе третирају
неадекватно и не упућују правим експертима, чиме се проблем често продубљује. Јелена Зулевић,
,,Истраживање проблема трансексуалних особау сферама школства, рада и запошљавања, здравствене
заштите и државне администрације'' , у: Саша Гајин(ур.), Модел Закона о признавању правних последица
промене пола и утврђивања трансексуализма: Права транс особа - од непостојања до стварања
законског оквира, Центар за унапређивање правних студија, Београд, 2012, стр.27.
476
докумената са новим термином за небинарни род. 2311 Такође, 2017. године, Европски
суд за људска права је утврдио да условљавање правног признања рода стерилизацијом
представља кршење људских права.2312 Стога је значајан напредак везан за статус
трансродних особа током последњих година постигнут кроз јуриспруденцију европских
судова, паралелно са законодавним и другим активностима које долазе из других
европских институција.2313 У пресудама које је донео Европски суд за људска права у
случајевима по тужбама транс особа успостављени су, неспорно, принципи битни за
достојанственији социјални и правни статус транс особа (транссексуалаца,
трансродних, трансвестита), јер се базирају на екстензији људских права у најширем
интересу ових особа, што ће даље развијати и подстицати доношење прописа који
доприносе креирању хуманијег и толерантнијег (европског) простора.2314
Европски парламент усвојио је Резолуцију о дискриминацији транссексуалних
особа 1989.г. позивајући земље чланицеда предузму кораке како би заштитиле
транссексуалне особе и усвојиле законодавство којим би се стало на пут
дискриминацији.2315 Антидискриминационо законодавство ЕУ на почетку је било
ограничено на питање полне једнакости у контексту запошљавања, али се значајно
проширило током последње деценије са тежњом да покрије низ основа и повећан број
ситуација. 2316
У тежњи да креира толерантнији европски простор, Европска комисија је
16.јула 2017.г. издала саопштење да земље које се кандидују за ЕУ неће бити
примљене ако постоје документовани случајеви постојања лошег третмана ЛГБТИ (
акроним: Л- лезбејке, Г-гејеви, Б-бисексуалне, Т-трансродне, И-интерсекс) људи у
њима.2317 Светска здравствена организација је прокламовала да трансродност, осећај
2311
М.Радоман, Хомосексуалне заједнице у Београду- компаративно истраживање ставова
хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену хомосексуалних заједница, оp.cit, , стр.57.
2312
Ibid. У пресуди од 6. априла 2017. године Европски суд за људска права је утврдио да предуслов
стерилизације у правном признању родног идентитета представља кршење људских права. Ова одлука је
била од историјског значаја (јер су земље које и даље користе предуслов стерилизације за законско
признање родног идентитета морале да промене своје законе). С. Ковачевић Перић, ,,Радноправне
последице трансродности'', op.cit., стр.254.
2313
Ibid., стр.249.
2314
Ibid., стр.254.
2315
Славољупка Павловић, ,,Анализа правног положаја трансродних и трансексуалних особа у
Републици Србији'', у: Саша Гајин (ур.) Модел Закона о признавању правних последица промене пола и
утврђивања трансексуализма: Права транс особа - од непостојања до стварања законског оквира,
op.cit., стр.78.
2316
Ibid.
2317
С. Ковачевић Перић, ,,Радноправне последице трансродности'', op.cit., стр.248.
477
припадности супротном полу, више не треба сматрати менталним обољењем, а што је
документовано у 11 верзији Међународне класификације болести (2019).2318
Законодавство у државама ЕУ није јединствено у регулисању права и обавеза
припадника транс особа. У појединим државама ЕУ не захтева се хормонска терапија
или операција како би се добило правно признање новог пола, већ је довољно изнети
доказе о родној дистрофији (поремећају родног идентитета) пред надлежним органом
(нпр. Шпанија, Мађарска), док се у другим државама захтева поменута терапија или
операција за правно признање новог пола ( нпр. Чешка, Естонија, Данска). 2319 Међутим,
у законодавству неколицине државе ЕУ не постоје одредбе о овом питању: Ирска,
Кипар, Грчка, Словенија, Летонија, Луксембург, Малта, Румунија, Словачка.2320
5.6.3. Права транс особа у домаћем праву
Проблеми за транс особе постоје у различитим сферама – када је реч о промени

личних исправа, у образовању, у сфери рада, при запошљавању и у здравственој
заштити, где дискриминација настаје због основног проблема који није решен –
несклад који постоји између родног идентитета, с једне стране, и података у личним
исправама.2321.
Прва операција прилагођавања пола у нашој земљи извршена је 1989.године, а
Србија представља ,,земљу здравственог туризма''; конкретно, Београд је постао један
од најпознатијих центара за ову врсту интервенција у свету услед повољних цена
операције.2322 Овако успешну праксу наших лекара пратило је, међутим, потпуно
одсуство законских прописа који би дефинисали положај трансексуалне особе током
овог веома компликованог и дугог процеса лечења. 2323
Правни положај трансексуалних особа у нашем правном систему је био потпуно
нерегулисан, све до почетка XXI века. Изменама и допунама Закона о матичним
2318
Резолуција о дискриминацији трансродних особа, коју је усвојила Парламентарна скупштина Савета
Европе, 2015.године представља значајан документ којим се забрањује свака врста дискриминације
трансродних особа. Улога Европског парламента у побољшању положаја транс особа је изузетно велика
те је исти донео резолуцију о плану Европске уније против хомофобије и дискриминације на основу
полне оријентације и родног идентитета. Такође, Европски парламент је у фебруару 2017.г. приликом
гласања о равноправности у области менталног здравља захтевао више акција за заштиту транс и
интерсекс особа. Ibid., стр.247-249.
2319
Ј. Симић, op.cit, стр. 311.
2320
Ibid..
2321
хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену хомосексуалних заједница, op.cit, стр. 54-55.
2322
Ј. Симић, op.cit, стр. 250.
2323
Ibid., стр. 300.
478
књигама из 2018.године, предвиђено је да се податак о промени пола уписује у матичну
књигу на основу решења надлежног органа ( општинске управе, градске управе), а које
се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе2324
Правилником о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе је
прописано да потврду о промени пола издаје здравствена установа након: 1) спроведене
најмање једногодишње хормонске терапије уз индикацију и праћење лекара
специјалисте психијатрије и лекара специјалисте са ужом специјализацијом
ендокринологије или 2) извршене хируршке интервенције промене пола. 2325 Надлежна
здравствена установа потврду о промени пола доставља надлежном органу који води
матичну књигу рођених за лице које је променило пол, и то: 1) по окончању поступка о
промени пола по захтеву лица коме је промењен пол или 2) у року од 15 дана од дана
окончања поступка промене пола.2326
Промена пола у матичну књигу рођених је само врх леденог брега, а тек даље
предстоји измена података у свим личним документима (дипломе о образовању, лична
карта, пасош, возачка дозвола, радна књижица и др). У међувремену правни статус
транс особе је у вакууму, нарочито у de facto комуникацији са (бирократијом)
службеницима и административним радницима у центрима за социјални рад, полицији,
војним органима, у казненим установама, граничној полицији, студентским домовима,
спортским клубовима и слично, јер нису едуковани, нестручни су у том сегменту.2327
Уколико је кривично дело учињено из мржње због припадности сексуалној
оријентацији, суд ће ту околност ценити као отежавајућу, што представља посебну
околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње.2328 Стога је
изменама Кривичног законика из 2012.године омогућено да кривична дела учињена из
мржње према припадницима сексуалних мањина буду строже санкционисана, што је
делимично побољшало њихову правну сигурност.
2324
Закон о матичним књигама(,, Службени гласник РС'', број 20/2009, 145/2014 и 47/2018), члан 45б,
став 1.
2325
Правилник о начину издавања потврде надлежне здравствене установе ( ,,Службени гласник РС', број
103 од 26. децембра 2018), члан 3.
2326
У потврду о промени пола уписују се: име и презиме, датум, место, општина/град рођења,
јединствени матични број грађана, име и презуме родитеља, лица коме је промењен пол, податак о
промени пола за то лице, име и презиме лекара који је издао потврду и његов потпис. Правилник о
начину издавања потврде надлежне здравствене установе (2018), чл. 5-6.
2327
2328
Кривични законик (2005), чл.54а.
479
Европска комиција је у Извештају за 2019.годину навела да су трансродне особе
посебно рањиве на насиље, злостављање и дискриминацију.2329 Трансродне особе (и
данас) представљају једну од најугроженијих популација, посматрано са аспекта
дискриминације, злостављања, насиља, суицида, убистава, пре свега могућности
уживања, остваривања, заштите слобода и права човека.2330 Иако је чланом 16 Закона о
забрани дискриминације прописано да је забрањена дискриминација у области рада,
односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање
под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан
избор запослења, на напредовање у служби,2331 трансродне особе су често изложене
дискриминацији при заснивању радног односа и на радном месту. Када је у питању
запошљавање, евидентно је да се велики број трансексуалних особа бави ниско
плаћеним повременим пословима који су испод њихових квалификација и на којима
нису правно заштићене.2332
5.6.3.1. Осврт на положај припадника транс особа у Србији
Један од проблема који се јавља је и непостојање структурисане психотерапијске

подршке након процеса транзиције, која је често неопходна као подршка у
прилагођавању новом идентитету.2333 С једне стране, особе се устручавају да траже ову
врсту помоћи због страха од даље патологизације, док, са друге стране,многи
психотерапеути одбијају рад са њима, чак и ако проблеми немају везе са
проблематиком трансексуалности, због страха нису компетентни − иако није потребна
посебна компетентност да би се некоме нпр. помогло да се понаша асертивније. 2334
2329
В. Петровић (ур.), Људска права у Србији 2019: право,пракса и међународни стандарди људских
права, op.cit.,298.
2330
С. Ковачевић Перић, ,,Радноправне последице трансродности'', op.cit., стр. 246.
2331
У Закону о забрани дискриминације је прокламовано начело једнакости, које прописује да су сви
грађани једнаки и да уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, али
поменуто се селективно примењује у односу на припаднике ЛГБТИ популације, укључујући и транс
особе. Закон о забрани дискриминације (2009), члан 4, 16.
2332
.Управо проблем да се сакупе средства за операцију, личну егзистенцију (није редак случај да
примарна породица прекида сваки контакт са особом након њене одлуке да започне транзицију) и
редовно узимање хормона до краја живота, главни су разлог због кога су неке особе почеле да се баве
сексуалним радом. Главни проблем у вези са запошљавањем јесте период када особа започне процес
хормонске терапије када се тело драстично промени, а документа још увек гласе на старо име.
Послодавце то збуњује, сумњичави су и особа мора детаљно да им објашњава о чему се ради. Код неких
особа се јавља проблем приликом промене диплома јер средње школе или факултети неће да издају
дипломе на ново име. J. Зулевић, op.cit, стр 47-48.
2333
Ibid., стр. 44.
2334
Ibid.
480
Неспорно да треба похвалити укидање гениталне операције као неопходан услов
за промену личних докумената, али и са овим решењем (спроведена најмање
једногодишња хормонска терапија и налаз и праћење лекара специјалисте психијатрије
и лекара специјалисте ендокринологије) и даље се патологизује и дискриминише
велики број особа транс идентитета које не желе или нису у могућности да се подвргну
хормонској терапији из различитих разлога, укључујући и ризике од негативног утицаја
на њихово здравствено стање и сл.2335 Услед законских одредби о забрани
дискриминације сексуалних мањина, установљавања институције Повреника за
заштиту равноправности и обавезом државе да сноси део трошкова промене пола транс
особа, можемо закључити да је положај ових особа ,,на папиру'' побољшан.
Како би се заиста побољшао положај транс особа неопходно је донети закон
који би детаљно регулисао њихова права и положај у друштву услед великог броја
правних празнина из ове области. Такође је потребно упростити процедуре промене
података у личним документима ( нпр. у пасошу, дипломи, разним уверењима и
потврдама), организовати семинаре и обуке за службенике у државним органима зарад
стицања посебних знања у области заштите транс особа, као и радити на развијању
толерантног друштва и промени свести код грађана како би се боље разумели проблеми
са којима се наведене особе суочавају.За полицију, тужилаштва и судове је веома
важно да добију адекватне тренинге и обуке како би умели препознати злочине из
мржње који су последица трансфобије, адекватно одреаговати, а жртвама пружили
помоћ и упутили их на институције у којима могу добити даљу подршку. 2336 Чињеница
је да су хомофобија, трансфобија, говори мржње, физичко и психичко насиље над
припадницима ове мањине неретки у нашем друштву, те да је неопходно спровести
свеобухватну и темељну истрагу о починиоцима ових дела, а жртвама кршења људских
права пружити правну заштиту и помоћ, а не излагати их секундарној виктимизацији и
предрасудама.
5.6.4. Положај припадика хомосексуалне мањине у свету
Европска Конвенција о људским правима у свом члану 8 предвиђа право на

заштиту приватности и породице, те иако поменута не садржи дефиницију породице,
све се шире прихвата уверење да се под тим термином обухватају и тзв. de facto ,
2335
2336
С. Павловић,op.cit. стр.67.
481
неконвенционалне породице.2337 Међу њима су тзв. истополна партнерства и
родитељства која привлаче највише пажње законодаваца широм света и налазе се
практично у жижи динамичних савремених правних реформи.2338
Генерална скупштина УН је 2003.године усвојила Резолуцију о вансудским,
скраћеним или произвољним погубљењима у којој је по први пут указала на убијање
људи због њихове сексуалне оријентације, као и на обавезе држава да осигурају
заштиту права на живот особа под њеном јурисдикцијом и да одговорне за овакве
злочине изведе пред лице правде.2339 Резолуцијом Савета за људска права 32/2, о
заштити од насиља и дискриминације засноване на сексуалној оријентацији и родном
идентитету је одређен независни експерт за заштиту од насиља и дискриминације
засноване на сексуалној оријентацији и родном идентитету који ће убудуће, једном
годишње, извештавати Савет и Генералну скупштину УН о стању људских права
ЛГБТИ особа.2340
Данска је прва држава у свету која је донела закон о регистрованим истополним
партнерствима 1989. године, да би тек након 23 године од тада признала и истополне
бракове.2341 Прва држава која је признала истополне бракове је Холандија, 2001.
године, до сада је двадесетак земаља донело националне законе којима се омогућава
венчање за истополне парове, углавном у Европи и Америци ( Данска, Аргентина,
Гренланд, Холандија).2342 Усвајање деце од стране поменутих парова постоји у
различитим законским облицима – као заједничко старатељство над биолошким
2337
Зорица Мршевић, Ка демократском друштву- истополне породице, Институт друштвених наука,
2338
Иако одударају од модела хетеросексуалне породичне заједнице, истополна партнерства нису погубна
за традиционалне породичне вредности нити су одраз промискуитетног, антисоцијалног понашања,
избегавања родитељства, а још мање негирања постојања породице. Оне су управо супротно, одраз
настојања истополно оријентисаних особа да у својим животима не буду лишене породице, родитељства
и свега онога што значи стабилна, моногамна, емотивно/сексуална, друштвено и правно регулисана
конвенционална заједница. Неконвенционалне породице су такође и резултат потребе и интереса сваког
друштва да што већем броју људи правно омогући да живи у стабилним породичним, правно признатим
и регулисаним заједницама кроз уважавање различитих фактички постојећих породичних модалитета. Не
обезвређују дакле неконвенционалне породице својим постојањем вредности традиционалне породице,
већ су те вредности много више обезвређене настојањима да се породична регулатива ограничи и учини
ексклузивно приступачном само хетеросексуалним паровима Ibid., стр.17-18.
2339
*** Међународни стандарди у области ЛГБТ права, публикација, ЛАБРИС, USAID, Београд,
2017,стр.19, доступно на: http://www.labris.org.rs/sites/default/files/1%20SR.pdf , приступљено:
06.01.2021.године.
2340
У прилог томе наводимо да Савет Европе данас има и Јединицу за сексуалну оријентацаију и родни
идентитет (СОГИ) која промовише ЛГБТ права и прикупља добре праксе у области ЛГБТ права,
укључујући и базу података о добрим праксама и перспективним политикама у области ЛГБТ права
држава чланица. Србија је у овој бази података представљена са Стратегијом борбе против
дискриминације. Ibid., стр.22, 32.
2341
М. Радоман, Хомосексуалне заједнице у Београду- компаративно истраживање ставова
хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену хомосексуалних заједница, op.cit, стр.38.
2342
Ibid.
482
дететом партнера/ке (пуно старатељство истополних парова и као старатељство од
стране сингл ЛГБТ особа. 2343
Хомосексуалност је декриминализвана у целој Европи, те су на Старом
континенту истополни односи легални. Међутим, истополни бракови, као брачне
заједнице две особе истог пола и рода, дозвољени су у малом броју држава (Белгија,
Холандија, Шпанија). Поред поменутих бракова постоје разни облици истополних
заједница који су законом признати, попут регистрованог партнерства2344, а поменуте
заједнице, након озакоњења тј. регистровања истих, признају одређена права и обавезе
партнерима2345.
5.6.4.1. Државе које не поштују права сексуалних мањина
Права сексуалних мањина се разликују широм света, сиромашне државе

исказују мање подршке поменутим мањинама услед минорног привредног раста,
сиромашне економије, неразвијене демократије и индустрије и малог броја образованог
становништва. С друге стране, земље Западне Европе са значајним економским растом,
богатом економијом и великим бројем образованих људи, представљају ,,рај'' за
припаднике сексуалних мањина, омогућавајући им закључивање истополних бракова
или регисрованих партнерстава, као и уживање других права (нпр.право на
наслеђивање, право на породичну пензију, право на усвајање деце).
Најмање толеранције према сексуалним мањина имају државе Азије 2346 и
Африке, где су, у најбољем случају, истополни односи легални, док су у појединим
земљама исти криминализовани- неретко се предвиђа казна затвора. Професорка
2343
Ibid., стр.39.
2344
У упоредног праву, припадници хомосексуалних мањина не уживају сва људска права, које
законодавац прописује осталим грађанима и након регистровања истополног партнерства. У прилог томе
професорка Мршевић наводи да је Словенија добила закон о регистрацији истополних партнерства, али
исти не дефинише права на подручју социјалног, здравственог, пензионог и други осигурања преко
партнера. Тако, закон налаже партнерима неколико дужности ( обавезза издржавање партнера, дужност
бриге о болесном партнеру), али им не даје права која омогућавају испуњење тих обавеза (право на
одсуство са посла, право на надокнаду за негу породичног члана). Не призаније се право на боловање за
бригу о болесном партнеру или партнеровом детету, не признаје се право на родитељско одсуство, као ни
пореске олакшице у вези наслеђивања, поклона или обезбеђивање. З. Мршевић, Ка демократском
друштву- истополне породице, op.cit., стр.121.
2345
Сходно томе, истополним партнерима се прокламује мањи број права, као и мањи обим уживања
признатих права и слобода у регистрованим-истополним-заједницама, у поређењу са истополним , а
нарочито, ,,регуларним'' браковима ( нпр. немогућност усвајања деце).
2346
Проблем хомофобије, трансфобије и дискриминације ЛГБТ популације није присутан и изражен
само у нашем традиционалистички оријентисаном друштву. Ови проблеми присутни су и у развијеним
земљама Европе, у неким савезним државама САД-а, а у многим исламским земљама, међу којима
су Иран и Саудијска Арабија, хомосексуалност се и даље сматра злочином, те због “упражњавања
хомосексуализма” закон налаже погубљење. М. Исаковић, Л. Жолт, op.cit., стр. 399.
483
Мршевић наводи да до сада није уочен никакав, ни најмањи пад броја склопљених
хетеросексуалних бракова у некој од земаља које правно признају истополна
партнерства. 2347.
У последњих неколико година, многе државе су направиле одлучан напор да се
ојача заштита људских права ЛГБТИ особа - од усвајања закона о забрани
дискриминације, кажњавања злочина из мржње учињених према ЛГБТИ особама,
едукације јавних службеника, признавања истополних односа и бракова до могућности
усвајања деце истополним паровима.2348 Међутим, постоје и оне друге државе, системи,
традиције и обичаји у којима је чак и право на живот оспоравано само зато што неко
припада ЛГБТИ заједници.2349 Стога у великом броју држава, припадници наведене
популације не уживају права достојна човека, нарочито је поменуто присутно у : 1)
сиромашним државама, са мањим бројем просвећеног и високообразованог
становништва; 2) теократским државама заснована на једноумљу, која не признаје
различитости, са доминацијом већинског народа и званичне религије) и 3)
тоталитарним режимима 2350 . У наведеним земљама такође је незавидан положај жена,
која уживају мањи обим права од мушкараца. Иако је пре више од два века, у
француској Делкарацији о правима човека и грађанина (1789) прокламовано да се
,,људи рађају и живе слободни и једнаки у правима'', као и да се,, слобода састоји у
могућности да се чини све оно што не шкоди другоме'' 2351 несумњиво је да су поменута
права и слободе ограничене на одређени део припадника светске популације. Сходно
томе, у поменутим режимима се поступа недемократски и дискриминаторски према
припадницима сексуалних мањина, који у начелу поштују људска права и слободе, а
заправо поступају у складу са Ћосићевом максимом да ,, народ, слобода и устав
представљају изговоре да се дође на власт''.
2347
Хетеросексуални људи склапају бракове из разлога и по динамици која нема никакве везе са оним
што раде хомосексуалне особе и никакво разочарање,гнев, протест или ма која друга негативна (па ни
позитивна) реакција на постојање правне регулативе хомосексуалних веза не може да делује
спречавајуће на заснивање хетеросексуалних породица ни у најмањим размерама, па ни у појединачним
случајевима З. Мршевић, Ка демократском друштву- истополне породице, op.cit., стр.18.
2348
*** Међународни стандарди у области ЛГБТ права, op.cit., стр.7.
2349
Када говоримо о правима ЛГБТИ особа, не говоримо ни о каквим посебним правима која треба да им
буду додељена мимо постојећег корпуса људских права. Говоримо о истим, универзалним људским
правима која треба да важе за сваког појединца било где на свету. Права ЛГБТИ особа би требало да
буду заштиц́ена на исти начин као и права свих других људи и ни једно право не би требало да им буде
ускраћено. Ibid.
2350
Обележја тоталитарног режима су: а) званична идеологија; б) масовна владајућа партија и в) власт
која је сконцентрисана у рукама вође и групе њему блиских сарадника'' Р. Васић, М. Јовановић, Г.
Дајовић, op.cit., стр.138.
2351
С. Аврамовић, В. Станимировић,op.cit., стр.293.
484
5.6.5. Права припадника хомосексуалне мањине у Србији
Божиловић , с разлогом, наводи да на Балкану постоји склоност да све који се

разликују од нас доживљавамо као странце које треба искључити из друштва и
стигматизовати.2352 Наиме, у нашем друштву које можемо означити као
традиционалистичко и даље је присутно мишљење да је хомосексуалност болест,
односно сексуална девијација, иако медицина хомосексуалност више не сматра
болешћу, ни менталном ни емоционалном ни физичком.2353 Иако је хомосексуализам
у Србији декриминализован 1994. године, основна људска и грађанска права, као и
забрана дискриминације, загарантована Уставом Републике Србије (2006), а посебно
Законом о забрани дискриминације (2009), уживање неких од основних права за
чланове ЛГБТ популације али и за целокупно друштво у Србији представља изазов, и
то безбедносни изазозов.2354 Светска здравствена организација скинула је
хомосексуализам са листе болети 1990.године, а Српско лекарско друштво је то
учинило 2008.године. 2355
У домаћем праву, брак се дефинише као заједница живота два лица различитог
пола.2356 Стога се у домаћем праву истополним партнерима не признаје право на
брак/регистровано партнерство, као ни право на ванбрачну заједницу. Права поменутих
нису посебно уређена другим прописима, те су дискриминисани при остваривању низа
права ( право на издржавање, на заједничко усвајање детета, на стицање заједничке
имовине, на посебну заштиту од насиља у породици, на настављање коришћења
закупљеног стана после смрти супружника- издржаваоца, на ослобађање од дужности
сведочења, на законско наслеђивање, на породичну пензију и др.). 2357
Иако закони у нашој земљи забрањују дискриминацију према поменутим
лицима, исти се примењују селективно и спорадично, те постоји велика разлика између
постојећих закона и праксе. У домаћем праву је прописано да сексуална оријентација
представља приватну ствар и да нико не може бити позван да се јавно изјасни о истој.
2352
Вид. Ј.Петковић, Н.Божиловић, op.cit., стр.35.
2353
М. Исаковић, Жолт Лазар, op.cit., 398.
2354
С. Станаревић, В.Роквић, оp.cit., стр.357.
2355
Ibid., стр.358.
2356
Породични закон ( 2005), чл. 15.
2357
В. Петровић(ур.), Људска права у Србији 2017: право,пракса и међународни стандарди људских
права, op.cit., стр. 318.
485
2358
Законом о раду забрањена је дискриминације на основу сексуалне оријентације при
запошљавању2359, а Законом о високом образовању се гарантује поштовање људских
права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације. 2360 И
поред наведених помака у законској регулативи, положај сексуалних мањине је
незадовољавајућ.
Ратификована су и бројна документа као што су Европска конвенција о људским
правима, док је Србија потписница и Декларације Уједињених нација о сексуалној
оријентацији и родном идентитету (2008), којом се осуђују насиље, узнемиравање,
дискриминација, искључивање, стигматизација и предрасуде засноване на сексуалној
оријентацији и родном идентитету, ако је подривају лични идентитет и достојанство
особе и осуђују убиства и погубљења, арбитрарна хапшења и ускраћивање економских,
социјалних и културних права по овом основу.2361
У домаћем праву су Повереник за заштиту равноправности и Заштитник права
грађана aнгажовани у заштити и праћењу остваривања права ЛГБТИ популације, а
изменама Кривичног законика из 2012.г. омогућено да кривична дела учињена из
мржње према припадницима сексуалних мањина буду строже санкционисана, те је
видљиво побољшање њихове правне сигурности. Међутим, и поред једне од највећих
ЛГБТИ заједница у региону и постојећег правног оквира и даље постоји алармантан
недостатак у правном препознавању проблема наведених лица. Такође, закон не
покрива различите случајеве где дискриминација често није директна (нпр. нећу да те
запослим зато што си геј), већ је најчешће индиректна – измишљање наизглед
неутралних разлога да некога не запослите иако је прави разлог сексуална
оријентација.2362
5.6.5.1. ,,За и против'' истополних бракова
2358
Сходно томе, домаћи законодавац је прописао да свако има право да се изјасни о својој сексуалној
оријентацији, а дискриминтарско поступање због таквог изјашњавања је кажњиво. 2358 Закон о забрани
дискриминације ( 2009), члан 21, став 1-2.
2359
Закон о раду ( 2005), члан 18.
2360
Закон о високом образовању ( ,,Службени гласник РС'' , бр.88/2017, 73/2018, 27/2018- др.закон,
67/2019 и 6/2020- др.закон), члан 4, став 1, тачка 7.
2361
М. Радоман, Хомосексуалне заједнице у Београду- компаративно истраживање ставова
хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену хомосексуалних заједница, op.cit., стр.48.
2362
Ibid., стр.41.
486
Противници истополних бракова2363 истичу да је брак заједница мушкарца и
жене, чији је примарни циљ рађење деце и продужетак врсте. Наводе да је закључење
таквих бракова противно религијским канонима и етичком кодексу, као и да би се
њиховом легализацијом и давањем дозволе истополним паровима да усвајају децу, иста
одрасла у нездравој средини и сама била истополно оријентисана.Сходно начелу
audiatur et altera pars2364, поштоваоци људских права истичу да свако има право на
слободу избора свог партнера, да је брак уговор којим се регулишу права и обавезе
супружника и да је држава одвојена од цркве, те да су закони различити од црквених
канона, као и да постоји велики број бракова различитог пола који немају децу, те нису
остварили ,,сврху брака'' илити ,,смисао живота'' ( рађање деце).
Расправе се воде око поимања настанка хомосексуалности, припадници
хомосексуалне мањине заступају гледиште да је хомосексуалност урођена, док
конзервативци сматрају да је иста ствар избора, те да се на исту може утицати
васпитањем, образовањем и лечењем ( нпр. разговори са психологом/психијатром,
различити облици психотерапије и сл.), док на трећем полу имамо размишљања да
иста може бити и урођена и стечена у току одрастања, те да се иста може спознати2365 у
каснијем развоју и образовању.
,, Друштво које је до пре једног века по свом типу било аграрно, где се
различитости нису признавале, где су доминирале традиционалне вредности, узело је
облик социјалистичког типа друштвеног уређења, а након слома социјализма, наступио
је транзицијски период и тенденција кретања ка модерном демократском типу
друштвеног уређења који прокламује либералне вредности. Ово је у великој мери
допринело томе да у данашњој Србији паралелно коегзистирају различите вредности,
како традиционалне, тако и либералне.’’2366
2363
Када се посматра у најширем смислу, али и конкретно, оно што успорава и само препознавање и
видљивост истополних партнерских заједница и породица у Србији јесте натурализација
хетеросексуалне породице и проглашавање хетеросексуалног односа као јединог оквира у коме је
родитељство могуће.Такође, треба имати у виду утицај традиционалних религија у Србији (хришћанских
цркава, ислама и ортодоксног јудаизма) а посебно Српске православне цркве када је реч о
хомосексуалности. Све ове религије хомосексуалне односе тумаче као супротност и порицање њихових
основних начела која допуштају једино сексуални однос између мушкарца и жене у оквиру брачне везе
усмерене на прокреацију и стварање породице и породичног живота. Ibid., стр.42-43.
2364
Нека се чује и друга страна ( латинска максима).
2365
У прилог самоспознаји Ујевић је спевао следеће стихове:
Ко сам и што сам, што ћу, кога волим,/ што тражим, куда идем, за чим лутам? /Узалуд небо за одговор
молим,/уплашен собом своје сузе гутам; /тајанство ствари и живота зебе,/ не познам ништа, а најмање
себе.
Augustin Tin Ujević, Tajanstvena, доступно на: https://balasevic.in.rs/tin-ujevic-tajanstva/ , приступљено:
08.01.2021.године.
2366
М. Исаковић, Ж. Лазар, op.cit., стр. 410.
487
Права припадника хомосексуалне мањине су malum discordiae2367, међу
конзервативног дела становништва које се залаже за не признавање низа права ( нпр. на
брак, на наслеђивање) припадницима поменуте популације и грађана (демократско и
либерално оријентисаних) који уважавају различитост других и сматрају да поменути
треба да буду једнаки у правима и обавезама, као и остали грађани Србије. Када се
посматра у најширем смислу, али и конкретно, оно што успорава и само препознавање
и видљивост истополних партнерских заједница и породица у Србији јесте
натурализација хетеросексуалне породице и проглашавање хетеросексуалног односа
као јединог оквира у коме је родитељство могуће. 2368
Како се наше друштво, с краја
XX и почетком XXI века, суочило са распадом државе, бомбардовањем, санкцијама,
миграцијама (масовним ,,одливом мозгова'' у западноевропске и прекоокенске државе),
губитком запослења, процесима приватизације привредних друштава и транзиције,
делимичним успостављањем тржишне економије, све наведено је успорило процес
демократизације, модернизације и поштовања људских права. Стога, наше друштво је
делимично затворено за питања као што су: истополне заједнице, еутаназија, сурогат
материнство, забрана физичког кажњавања деце, од којих ће поједина/ сва бити
регулисана новим Грађанским закоником.
5.6.5.2. Критички осврт на положај и права припадника хомосексуалне мањине у

Србији
У нашој земљи припадницима истог пола није признато право на закључење

брака, а исти немају могућност институционалног оквира своје заједнице у виду
регистрованог партнерства, грађанске заједнице или нерегистроване кохабитације.
Како наша држава настоји уласку у Европску Унију, неминовно је да ће се питање
побољшања положаја припадника ЛГБТИ популације и регистровања истополних
заједница наћи на дневном реду у преговорима за приступање ЕУ.
,, Губимо се по странпутицама, а чини нам се да смо на правом великом путу- ко
сме рећи да нисмо? Готови смо одмах на кавгу. Свак' се себи чини на правом путу, а
другога суди за изгубљена.''2369Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non
2367
Јабука раздора (латинска изрека).
2368
хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену хомосексуалних заједница, op.cit, стр. 42.
2369
Д.Обрадовић,op.cit.,стр.20. Како Његош вели: ,,Нико срећан а нико довољан, /нико миран а нико
спокојан. Све се човек брука са човјеком:гледа мајмун себе у зрцало.'' П.П.Његош, op.cit., стр.110.
488
laedere, suum cuique tribuere! 2370 Следствено томе, иако су права припадника
хомосексуалне мањине за наше патријахално друштво контроверзна и непопуларна
тема, не можемо спорити да су она саставни део људских права, те да свако има право
на слободу мишљења и слободу избора партнера. Стога, права свих грађана, без обзира
на њихову верску, националну, сексуалну и другу припадност, морамо поштовати2371
независно од наших личних, моралних и верских убеђења.
Пожељно би било законом регулисати истополне заједнице, јер оне постоје, и у
интересу друштва је да исте буду уређене. Тако би , пре свега, била регулисана питања
из области породичног, стварног и наследног права (право на наслеђивање, право на
породичну пензију, право на социјалну помоћ, право на закључивање истополних
бракова/регистрованих партнерства, право на усвајање деце). Извесно је да ће наш
законодавац у блиској будућности, предвидети могућност регистровања заједнице
истополних партнера. Генерално гледајући, сигурно је да ће поменути парови дуго
година чекати могућност усвајања деце, пре свега, како се то оправдава, због менталног
здравља и психофизичког развоја деце. Потребно је да надлежни органи предузимају
мере и спроводе програме који би унапредили положај хомосексуалне мањине, као и
целокупне ЛГБТИ популације. Поменутим мерама је неопходно постићи пуну
равноправност свих грађана у нашој земљи, која је зајамчена Уставом и законским
актима, а све то како би се повећала толеранција, разумевање и уважавање
различитости припадика сексуалних мањина. Стога, истичем да Устав јемчи појединцу
слободу мисли, савести и уверења2372и прокламује да су сви грађани пред Уставом и
законом једнаки2373. Сходно томе, припрадници наведене популације треба да уживају
једнака права као и остали грађани Србије, у складу са одредбама највишег правног
акта и закона, а не да буду изложени дискриминацији, злостављању, насиљу и
подсмеху других. Стога, свако има право на свој избор, те de gustibus non est
disputandum2374!
,,Ваља се мало и усудити и почети мислити како ће људи на сто година после
нас мислити, ако нисмо ради остати всега у првој простоти и детињству. Да нису се
Европејци усудили мисли своје поправљати и ум науком просвештавати, остали би до
2370
Прописи права су :поштено живети, другог не вређати, сваком своје дати (латинска изрека) .
2371
Блажени су миротворци јер ће се синови Божји назвати! Свети Владика Николај, op.cit., стр.53.
2372
Устав РС (2006) ,члан 43, став 1.
2373
Устав РС (2006) ,члан 21, став 1.
2374
О укусима не треба расправљати (латинска изрека).
489
данас у првој глупости и варварству.''2375 У прилог томе ваља се подсетити
Шантићевих, надалеко познатих, стихова ,, Волови јарам трпе, а не људи- Бог је
слободу дао за човека!'' Следствено томе, истичем да треба: a) размишљати
цивилизовано; б) развијати дух толеранције према свим грађанима ; в) ослободити се
предрасуда и стереотипа о грађанима другачије сексуалне оријентације; г) поштовати
различитост припадника сексуалних мањина ( Ја се не слажем са оним што говориш,
али ћу до смрти бранити твоје право да то искажеш. Мисли несметано и дозволи
другима да уживају у тој повластици2376).
5.7. Антисиндикална дискриминација
Синдикат је професионално удружење радника (запослених, самозапослених,

сллободних професија, као и незапослених, пензионера), засновано на врлинама
солидарности, у циљу унапређења колективних- социјалних,економских, културних,
моралних интереса и достојанства (и приватности) на раду, социјалног благостања,
заштите индивидуалних и колективних права чланства (радништва), развоја социјалног
дијалога и регулисања услова рада и односа између запослених и послодаваца, као и
развоја социјалне (индустријске, партиципативне) демократије.2377Сндикати се старају
се о ефикасној примени радног законодавства, доприносе хуманизацији рада, боре се за
већу продуктивност, доприносе промовисању једнакости на месту рада, борби против
дискриминације, изједначавању услова рада, брину се о безбедним и здравим условима
рада (укључујући и питања здраве опреме и алата – тзв. ергономска питања), пружају
запосленима правну помоћ у радним споровима и другим правним поступцима.2378
2375
Д.Обрадовић, op.cit.,стр.21.
2376
Наведене сентенце се приписују поменутом француском филозофу и сатиричару Волтеру (1694-
1778), С.Сибаг Монтефјоре, op.cit., стр.130.
2377
Б. Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, op.cit.,стр.812.
2378
Сенад Јашаревић, ,,Улога синдиката у остваривању здравих и правичних услова рада'', op.cit., стр.35.
Индустријска револуција породила је темељно раслојавање друштва и била основ за развој перманентних
економских и социјалних неједнакости које су, константно се продубљујући, чиниле снажан мотив за
самоорганизацију најамних радника, у циљу борбе за боље услове рада. У том смислу, из овог извора,
вишевековним историјским развојем, настаје синдикат, као организвана друштвено-историјска појава,
устоличена на идеалу социјалне правде, a прва индустријска револуција букнула је у Енглеској, 70-их
година XVIII века, одакле се проширила на целу Европу. Марија Мартинић, Улога синдиката у
демокатским променама у транзицијским земљама: случај Србија (1990-2013), докторска дисертација
(необјављена), Факултет политичких наука, Београд, 2016, стр.10-11.
490
Иако су у домаћем праву прокламована индивидуална и колективна права
радника (слобода организовања, слобода удруживања, право на колективно
преговарање, право на штрајк), нису ретки случајеви кршења поменутих права од
стране послодаваца, због синдикалне активности запослених. Стога, антисиндикалну
дискриминацију послодавац може испољити према синдикалним представницима, као
и према запосленима, члановима синдиката, како би ослабили деловање синдиката у
својим редовима. Општи облици антисиндикалне дискриминације су усмерени против
(свих) запослених чланова синдиката, а типични примери поменутих облика су:
незапошљавање, отпуштање или стављање на ,,црну листу'' чланова синдиката;
распоређивање на ниже радно место, суспензија или друге дисциплинске мере против
чланова синдиката; одређивање неповољнијег распореда радног времена, годишњег
одмора и сл. 2379
Специјални облици дискриминације погађају синдикалне представнике, а
најчешће се изражавају на следеће начине: ускраћивање реинтеграције- враћање на
радно место представника синдиката по истеку мандата (ако је током мандата био
ослобођен обављања рада због бројности чланства чији је био представник);
распоређивањем ранијег представника синдиката на ниже радно место од оног на коме
је радио пре избора за представника синдиката. 2380
Поред индивидуалних постоје и облици колективне антисиндикалне
дискриминације, кад дискриминишући акти погађају групу запослених чланова
синдиката, а типичан пример јавља се у случају делимичног или потпуног затварања
или пресељавања дела предузећа, мотивисаног намером да се послодавац ослободи
одређене групе синдикално организованих запослених, при чему трансфер води
колективном отпуштању запослених.2381
5.7.2. Стање синдикалних слобода у Србији
У погледу синдикалних слобода и права, у Србији је у великој мери извршена

хармонизација унутрашњег права са међународним правом које је за њу обавезујуће,
тако да је извршена ратификација најважнијих међународних докумената из поменуте
области ( Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима из
2379
Б. Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу,op.cit.,стр.858.
2380
Ibid., стр.859.
2381
Ibid.
491
1966.године, Међународног пакта о грађанским и политичким правима из 1966.године,
Европске социјалне повеље из 1961.године- која је ревидирана 03.05.1996.године,
Европске конвенције за заштититу људских права из 1950.године, Конвенције МОР-а
бр.87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права из 1948.године,
Конвенције МОР-а бр. 98 о праву на организовање и колективног преговарања из
1949.године, Конвенција МОР бр.135 о радничким представницима из 1971. и др.)2382
Нагло осиромашење широких друштвених слојева, и синдикате је ставило у
позицију одбране егзистенцијалног положаја радника, те их онемогућило у покушају да
се достигнути ниво економско-социјалних и радних права запослених макар одржи, ако
не и унапреди.2383 Развијен и растући страх од губитка посла, уз реалан пад
запослености која данас има обележја масовне друштвене појаве и трајне друштвене
појаве, има за последицу опадање броја чланова свих синдиката.2384 Mеђу грађанима
Србије укорењена је апатија, немотивисаност и недовољна међусобна солидарност, док
дисциплиновано заједничко деловање и култура континуиране борбе за своја права,
никада нису ни били манир и пракса.2385
Уставом РС јамчи се слобода синдикалног удруживања и право да се остане
изван сваког удруживања, а удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у
регистар који води државни орган, у скаду са законом 2386. Највиши правни акт у нашој
земљи је прописао да Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање
усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или
мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње. 2387 У домаћем
праву је прописано да се запосленима јамчи слобода синдикалног организовања и
деловања, уз упис у регистар.2388
2382
П. Јовановић, ,, Грађа за колективно радно право Србије’’ ,op.cit., стр.154.
2383
М. Мартинић, op.cit., стр.246.
2384
Весна Билбија, ,,Правни положај синдиката’’, Гласник Адвокатске коморе Војводине, књига 74, број
2, 2014, стр.139.
2385
Ibid. Транзиција у Србији већ предуго траје и да још увек није изгубила свој изразито конфликтни
карактер оправдано се поставља питање какве су могућности за успостављање здравих индустријских
односа. Бојан Урдаревић, ,,Формирање савета запослених у Републици Србији као облик унапређења
колективних права запослених'', Радно и социјално право, број 2/2015, стр. 65.
2386
Устав РС (2006), члaн 55, ст.1-2.
2387
Устав РС (2006), члан 55, став 4.
2388
Закон о раду (2005) , члан 206. Према Општем колективном уговору послодавац не може да откаже
уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај синдикалног представника запослених
( распоређивање на друге, мање плаћене послове, распоређивање у другу организациону целину,
упућивање на рад у друго место рада, упућивање на рад код другог послодавца, проглашавање
технолошким вишком) за време обављања функције и две године по престанку фунције, ако поступа у
складу са законом, колективним уговором и уговором о раду. Такође је послодавац обавезан да
функционере репрезентативних синдиката, по истеку функције, врати на послове које су обављали пре
избора, односно на послове, на којим неће имати мању зараду од зараде коју су имали пре избора на
492
Закон о раду прописује да послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на
други начин да стави у неповољан положај запосленог због његовог статуса или
активности у својству представника запослених, чланстава у синдикату или учешћа у
синдикалним активности, а терет доказивања да отказ уговора о раду није последица
статуса или синдикалних активности је на послодавцу.2389 Према Општем колективном
уговору послодавац је обавезан да представницима синдиката омогући одсуствовање са
рада у следећим случајевима: а) ради реализације програмских активности и
присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, седницама, семинарима и
конгресима, по позиву органа који организује састанак; б) за едукативне семинаре и сл.
према одлуци органа синдиката, у трајању од најмање седам радних дана годишње и в)
за учествовање у раду виших органа синдиката, представницима синдиката који су
изабрани у поменуте органе, уз приложени позив. 2390.
Генерално гледајући и поред пристојне законске регулативе у предметној
области, синдикати у домовини наизилазе на бројне препреке у свом деловању, међу
којима су свакако најважније дискриминација према синдикалном опредељењу, забрана
рада синдиката од стране послодаваца, страх од губитка/ премештаја на ниже радно
место, тешкоће при утврђивању репрезентативности и сл. Посебно треба имати у виду
недопуштеност мера које послодавци и њихове организације могу предузимати, као
јача страна, у вези са организовањем, финансирањем и управљањем радничким
организацијама (стварање радничких организација којима управљају послодавци,
финансирање радничких организација од стране послодавца што их чини зависни и
подвргава контроли).2391 Како су све веће синдикалне организације постале
бирократизоване и неефикасне, те се не баве на задовољавајући начин правима
запослених, изгубиле су поверење својих чланова и јавности.2392 Такође, социјални
дијалог у нашој земљи је на ниском нивоу, а бипартитна и трипартитна сарадња
социјалних партнера и државе не даје задовољавајуће резултате.2393
професионалну функцију. Општи колективни уговор о раду ( ,,Службени гласник РС'', број 50/2008,
104/2008- Анекс I и 8/2009- Анекс II), члан 59,ставови 1-2.
2389
Закон о раду (2005) , чл. 188, ст.1-2.
2390
Послодавац је обавезан да представницима синдиката који заступају чланове синдиката организоване
у посебна удружења у оквиру синдиката (рекреација, касе узајамне помоћи и сл.) омогући рад, у складу
са правилницима тих удружења. Општи колективни уговор о раду (2008), члан 57.
2391
П.Јовановић, ,,Грађа за колективно радно право Србије'' , op.cit., стр.156.
2392
Марио Рељановић, Бојана Ружић, Александра Петровић, Анализа ефеката примене измена и допуна
Закона о раду, Фондација Центар за демократију, Београд, стр. 60-61.
2393
Ibid., стр.58. Колективно преговарање укључује економски сукоб, те свака страна у преговорима
настоји да заштити своје економске интересе ,,извлачењем уступака'' . P.J.Cihon, J.O.Castagnera, op.cit.,
стр.478.
493
5.7.3. Мере за побољшање положаја синдиката
Фланаган наводи да основна слобода удруживања на тржиштима рада омогућава

радницима да формирају синдикате (колективне организације запослених), те да
приступе истим и да се укључе у колективно преговарање са послодавцима.2394 С тим у
вези професор Јовановић наводи да постојеће фрагментално третирање колективних
права путем посебних прописа, или унутар системских прописа, није дало
задовољавајуће резултате.2395 С једне стране, имамо Закон о штрајку, и то дуго времена,
Закон о мирном решавању радних спорова, прописе који решавају последице
неадекватног функционисања и ексцесне ситуације у функционисању колективних
права запослених, док се с друге стране, ради о потреби превентивног деловања,
односно недолажења до ексцесних ситуација.2396 Када би потпуније регулисали и
сврсисходније остваривали остала колективна права – право на синдикално деловање;
право на колективно преговарање; право на учешће у одлучивању, мање би долазило до
ексцесних ситуација, па би било и мање потребе за штрајковима, мање спорова које
треба решавати на овај или онај начин итд. 2397
Висока стопа незапослености утиче на маргинализацију утицаја синдиката,
насупрот потреби афирмације синдикалног деловања као предуслову за остваривање
социјалног дијалога.2398 Незапосленост омогућава послодавцима да крше права
запослених кроз нередовне исплате плата, неуплаћивање доприноса за пензијско-
инвалидско и здравствено осигурање, итд.2399 Поред посебне правне заштите
синдикалних представника, сматра се да у пракси сузбијања антисиндикалне
дискриминације према заспосленима члановима синдиката или представницима
синдиката посебан значај имају аутономни, снажни синдикати, који сами по себи
превентивно делују- одвраћају послодавца од антисиндикалне дискриминације из
бојазни од реакције ( штрајк и сл.).2400
2394
R. J.Flanagan, op.cit., стр.63.
2395
Предраг Јовановић, ,,Наслеђено и садашње стање колективних права запослених у светлу актуелних
промена у радном законодавству'' , Радно и социјално право, број 1/2014, стр.13.
2396
Ibid.
2397
Ibid.
2398
Жељко Мирјанић, ,,Социјални дијалог- изазови у току кризе’’, Радно и социјално право, број 2/2013,
стр.28.
2399
Ibid.
2400
Б. Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу,op.cit.,стр.860.
494
Професор Јовановић истиче да би требало имати посебне законе који ће
регулисати синдикалне слободе и права и запослених и послодаваца (закон о
синдикалном удруживању и деловању запослених и послодаваца); закон о колективном
преговарању (који би третирао и материју спорова и њиховог решавања у вези са тим);
закон о учешћу (партиципацији) запослених у одлучивању; донети нови закон о
штрајку запослених, који би третирао и материју локаута – као средства притиска у
рукама послодавац.2401
Услед кризе социјалног дијалога, смањења стопе синдикализације, умањења
укупне синдикалне моћи- према држави, послодавцима и сопственом чланству,
синдикалног плурализма, супростављених интереса бројних синдиката, не може се
очекивати побољшање положаја синдиката и њихових представника, као и уважавање
права поменутих од стране послодаваца. Како би постали равноправни преговарачки
партнери са послодавцем/удружењем послодаваца, синдикати морају усагласити
супростављене ставове, те јединствено и сложно иступити у заштити својих права и
борби против антисиндикалне дискриминације јер је ,, партнерско поштовање
синдиката, од стране државе и послодавца, директно пропорционално степену
савезништва и јединства међу синдикатима. То је аксиом синдикланог деловања''2402.
Следствено томе, супротстављеност послодавца и синдиката, природна је колико и
супротстављеност послодавца и запослених, а због надређеног положаја који краси
послодавачку страну, неопходне су законске одредбе које штите представнике
синдиката од позивања на одговорност, стављања у неповољнији положај у погледу
услова рада или отказивања уговора о раду због наведених активности, уз услов да
поступају у складу са законом, општим актом и уговором о раду.2403
5.8. Заштита жртава кршења људских права
2401
П. Јовановић, ,,Наслеђено и садашње стање колективних права запослених у светлу актуелних
промена у радном законодавству'', op.cit., стр.13.
2402
П. Јовановић, ,,Грађа за колективно радно право Србије'', op.cit.,стр.145. Свакако да би послодавци
требало да буду више заинтересовани и расположени да се на добровољној основи решавају
индустријски сукоби и спорови, јер им штрајкови нису у интересу, барем када се ради о економским
питањима. Држава, са друге стране, има ограничен маневарски простор када се ради о индустријским
односима и њеним значајним уплитањем може доћи до политизације индустријсих односа. На крају,
синдикати се тренутно налазе у ситуацији у којој синдикални покрет није јединствен и где синдикалне
организације неретко једна другу доживљавају као конкурентске, чиме се њихова снага значајно
умањује. Б. Урдаревић, ,,Формирање савета запослених у Републици Србији као облик унапређења
колективних права запослених'', op.cit., стр.64.
2403
В.Билбија, ,,Правни положај синдиката’’ op.cit., стр.134.
495
Иако су људска и мањинска права прокламована у многим међународним

документима, као и у Уставима и законима велике већине држава, поменута права се
широм света свакодневно повређују. Уставом РС je предвиђено да владавина права,
која представља основну претпоставку Устава, почива на неотуђивим људским
правима.2404 Истини за вољу, људска права се остварују првенствено у државама и исте
су дужне да створе правне и стварне оквире за уживање тих права, те у случају њиховог
ускраћивања или кршења односно лице заштиту тражи ,пре свега, пред надлежним
органима те државе. 2405
Уосталом, људска права најчешће крше управо државни
органи, што значи да је потребно контролисати их, као и исправљати њихове грешке и
пропусте, а све то захтева да ова питања буду што прецизније уређена домаћим правом
сваке конкретне земље.2406
5.8.2. Начини заштите људских права
Два основна вида заштите људских права и слобода су: заштита у унутрашњем
праву и међународноправна заштита ( заштита пред међународним институцијама, ради
заштите слобода и права зајамчених Уставом). Према слову Устава РС свако има право
на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право
зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.2407
Најзначајнији елементи механизма заштите људских права су:
1) судска заштита уставом зајемчених слобода и права (најважнији вид њихове
заштите у унутрашњем праву); 2) уставно-судска заштита слобода и права (oстварује се
као посредна, тј. индиректна заштита и састоји се у нормативној контроли, тј. оцени
уставности законских аката, као и у решавању других уставних спорова); 3) право
2404
Такође је највишим правним актом прокламована забрана дискриминације, те да су сви пред уставом
и законом једнаки, да свако има право једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је
забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна. Устав Републике Србије ( 2006) , чл. 3-4.
2405
У прилог томе, професор Кривокапић истиче да су у наше време људска права зајамчена и
регулисана односно заштићена унутрашњим прописима држава – њиховим уставима, разним законима (о
забрани дискриминације, о заштити националних мањина итд.), посебним одредбама закона који уређују
одређене области друштвених односа (закон о раду, о образовању, о кривичном поступку итд.), разним
процесним и другим законима који служе остваривању људских права итд .Б.Кривокапић, op.cit., стр.18.
2406
. Такође, професор Кривокапић наводи да се заштитом људских права на разне начине бави се
велики број државних органа и тела (судови, омбудсмани односно заштитници права грађана итд.) , чији
су састав, надлежност, овлашћења и начин рада такође уређени домаћим правом сваке конкретне земље.
Ibid.
2407
Устав Републике Србије (2006) , члан 22, став 1.
496
сваког грађанина на жалбу или друго правно средство (може се изјавити против одлуке
о неком његовом праву или интересу, који су засновани на закону); 4) право сваког на
једнаку заштиту својих права у поступку пред судом, другим државним или било којим
органима и организацијама; 5) решавање о правима и обавезама свих лица (како
физичких, тако и правних), на основу закона и 6) право свакога да захтева накнаду
штете (уколико је иста причињена незаконитим или неправилним радом службеног
лица, државног органа или организације у вршењу јавних овлашћења). 2408
Појединци, групе или невладине организације, са пребивалиштем/седиштем у
држави чланици Савета Европе, којима су прекршена основна људкса права, могу
остварити заштиту истих пред Европским судом за људска права у Стразбуру.
Поменути подносе представку наведеном суду2409, са чињеницама и доказима кршења
људских права од стране матичне државе. Држава чланица Савета Европе у обавези је
да изврши пресуду Европског суда за људска права, а слабост овог механизма чини
спора заштита људских права (неопходно је да подносиоци представке исцрпе сва
правна средства ради остваривања предметног права у матичној држави).
Према Закону о забрани дискриминације сваки појединац који је повређен
дискриминаторским поступањем има право да поднесе тужбу суду, а у поменутом
поступку, који је хитан и код којег је ревизија увек допуштена, примењују се одредбе
закона о парничном поступку.2410 У поступку за заштиту од дискриминације месно је
надлежан, поред суда опште месне надлежности и суд на чијем подручју је седиште,
односно пребивалиште тужиоца. Тужилац може тужбеним захтевом тражити: 1.
забрану извршења радње од које прети дискриминација, забрану даљег вршења радње
дискриминације, односно забрана понављања радње дискриминације; 2. утврђење да је
тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу или другоме; 3. извршење радње
ради уклањања последица дискриминаторског поступања; 4. накнаду материјалне и
нематеријалне штете; 5. објављивање пресуде донете поводом неке од горе наведених
тужби.2411 Законодавац је прописао могућност да наведену тужбе поднесу и Повереник
и организација која се бави заштитом људских права (осим у случају накнаде
2408
Д. Батављевић, M. Лутовац, op.cit., стр.656.
2409
Једно време Србија је била међу државама које су имале велики број случајева пред Европским судом
за људска права али се овај број у неколико последњих година смањује. Средином 2019. године (1. јула)
пред Европским судом за људска права било је 1.953 представке у односу на Републику Србију које су
чекале на одлучивање. Овај број је приближан броју које је Суд имао у исто време 2018. године, што
значи да тренд обраћања Европском суду већ неколико година опада. В. Петровић (ур.), Људска права у
Србији 2019: право, пракса и међународни стандарди људских права, op.cit., стр.35-36.
2410
Закон о забрани дискриминације (2009), члан 41.
2411
Закон о забрани дискриминације (2009), члан 43.
497
материјалне и нематеријалне штете), а уколико се дискриминаторско понашање односи
само на једно лице, поменута лица могу поднети тужбу уз пристанак дискриминисаног
( у писменом облику).
У домаћем праву су предвиђене повољне околности за дискриминисане, које су
манифестоване у правилима о терету доказивања. Следствено томе, законодавац је
предвидео следеће: a) ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне
дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од
одговорности доказивањем да није крив и б) уколико тужилац учини вероватним да је
тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до
повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени. 2412
У глави 14 Кривичног законика РС2413 предвиђено је кажњавање за кривична
дела против слобода и права човека и грађанина, код којих су честе жртве припадници
националних, верских, етничких мањина и сексуалних мањина. Стога, прописивањем
наведених дела од стране законодавца (нпр. повреда равноправности, повреда права
употребе језика и писма, повреда слободе изражавања националне или етничке
припадности, повреда исповедања вере и вршења верских обреда) показује с једне
стране, потврду њиховог постојања у нашем друштву, а с друге стране, решеност и
вољу надлежних да се истим ,,стане на пут'' .
5.8.3. Поштовање људских права у домаћем праву
Србију обавезују сви најважнији универзални међународни уговори о људским

правима, а од конвенција о људским правима усвојеним под окриљем УН, наша држава
није ратификовала још само Конвенцију о правима радника миграната, иако ју је
потписала још 2004. године.2414 Такође је Србија ратификовала велики број конвенција
Савета Европе и то : Европску конвенцију о људским правима и основним слободама,
Оквирну конвенција за заштиту националних мањина, Ревидирану европску социјалну
2412
Закон о забрани дискриминације (2009), члан 46,ст. 1-2.
2413
Кривични законик РС (2005), чл.128-153.
2414
Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ПГП) и два протокола уз Пакт,
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, Међународна конвенција о укидању
свих облика расне дискриминације, Међуародна конвенција о укидању дискриминације жена и Протокол
уз ову конвенцију,Конвенција о правима детета и два протокола уз њу (о учешћу деце у оружаним
сукобима и о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији), Конвенција о спречавању и
кажњавању злочина геноцида, Конвенција против мучења и других свирепих, нечовечних и понижајућих
казни или поступака и Протокол уз ову конвенцију, Конвенција о правима особа с инвалидитетом и
Протокол уз ову конвенцију и Конвенција о заштити свих особа од принудних нестанака. В. Петровић
(ур.), Људска права у Србији 2019: право,пракса и међународни стандарди људских права, op.cit., стр.31.
498
повељу, Конвенцију о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног
злостављања, Европску конвеницију о незастаревању кривичних дела против
човечности и ратних злочина.2415
Наша земља је уложила много напора у регулисању ове области, мада је,
нажалост, велика непознаница о томе да је Србија, по питању наведене заштите
људских и мањинских права, испред многих чланица ЕУ.2416 Како би се наведене
повреде људских права свеле на минимум или пак искорениле, неопходно је да жртве
благовремено реагују и повреду пријаве надлежним органима, као и да за поменуте
буде досуђена примерена накнада у судском поступку. Такође је потребно да законске
одредбе не буду само слово на папиру2417, већ да се неселективно примењују од стране
надлежних како би се учиниоци казнили а остали одвратили од наведеног
противзаконитог понашања. Надлежни, својом пасивношћу и некажањавањем
учинилаца, дају погрешну поруку да ће кршење људских права бити толерисано за
већи број грађана и да поменута права нису универзнална и неотуђива. Сведоци
кршења људских права остају често неми посматрачи, не желећи да подрже жртву како
се не би замерили учиниоцу ( нпр. послодавцу услед антисиндиклане дискриминације),
те се мањи број истих изведе пред ,,лице правде'' .
Пре свега, неопходно је да држава развија дух толератног и мирољубивог
друштва у којем ће систем почивати на начелу једнаких шанси и поступања. Само у
систему које поштује разлике, као и шареноликост вера и нација, има места за све
његове грађане. Стога је неопходно спроводити различите видове едукација, радионица
и отворених учионица, које би се подробније бавили темом људских права и поменуте
приближили, пре свега, младима и припадницима мањинских популација, али и
осталим грађанина.
За повреду права на суђење у разумном року, које представља једно од основних
људских права, у домаћем праву, предвиђена је исплата новчаног обештећења и
накнада имовинске штете, коју исплаћује суд или јавно тужилаштво.2418 Чињеница да је
највећи број пресуда Европског суда за људска права изречен због кршења права на
суђење у разумном року показује потребу за следећим променама: неопходно је
креирати делотворније правне лекове који ће ефикасно штитити право на суђење у
2415
Ibid.
2416
Д. Батављевић, М. Лутовац, op.cit. стр. 661.
2417
У прилог томе професор Јовановић наводи да појам једнакости, у правном смислу, подразумева да су
сви грађани једнаки „у очима закона”. П.Јовановић , ,,Начело једнакости у радном праву'', op.cit., стр.18.
2418
Закон о заштити права на суђење у разумном року (,, Службени гласник РС'', бр. 40/2015) , члан 32.
499
разумном року, а у земљама у којима постоји добар законски оквир у вези са заштитом
овог права, па је у том случају неопходно стварање услова за што бољу
имплементацију тих прописа.2419
Успостављање солидног законског оквира у области људских права претходних

година и његова примењивост од стране надлежних органа, допринели су значајном
побољшању заштите људских права, на следећи начин: a) усвајањем и применом
значајног броја уставних и законских одредби (којим се забрањује дискриминација,
гарантују основна људска права, јемчи се равноправност свих грађана); б) побољшањем
положаја националних мањина (већа заступљеност мањина у државним органима,
право на школовање на матерњем језику, службена употреба језика и писма); в)
доношењем закона (Закон о забрани дискриминације, Закон о националним саветима
националних мањина), успостављању независних органа (Заштитник грађана,
Повереник за заштиту равноправности); д) омогућавањем уживања права на уставну
жалбе, која се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа
или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или
ускраћују људска или мањинска права и слободе зајамчене Уставом, само под условом
да су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено
право на њихову судску заштиту.2420; ђ) већим степеном уживања права и слобода за
припаднике сексуалних мањина (нпр. финансирање операције промена пола,
2419
Маида Бећировић Алић, ,, Право на суђење у разумном року у упоредном праву’’, Страни правни
живот, vol.63, број 3, 2019,стр.99-100.
2420
Уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од
дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода
зајемчена Уставом. Наведну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачним актом
или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или
ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом. Поменуту у име наведеног лица на
основу његовог писменог овлашћења, може изјавити друго физичко лице, односно државни или други
орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права и слобода. Ваља истаћи да
појединицу које из оправданих разлога пропусти рок за подношење уставне жалбе, Уставни суд ће
дозволити повраћај у пређашње стање ако то лице у року од 15 дана од дана престанка разлога који је
изазвао пропуштање, поднесе предлог за повраћај у пређашње стање и ако истовремено са овим
предлогом поднесе и уставну жалбу.После истека три месеца од дана пропуштања не може се тражити
повраћај у пређашње стање. Закон о Уставном суду( ,,Службени гласник РС'', бр.109/2017,
99/2011,18/2013- одлука УС, 103/2015 и 40/2015- др.закон) , чланови 82-84.
500
одржавање Параде поноса, већа безбедност припадника истих) и е) развојем
демократског 2421 и толерантног друштва, као и поштовањем људских права и слобода.
Следствено томе, као битни услови за побољшање људских права у нашој
земљи, издвајају се: 1) изградња и јачање државних институција и независних тела,
тако да су иста у служби заштите права свих грађана наше земље, без обзира на верску,
националну, расну, родну, сексуалну или другу припадност; 2) превенција кршења
људских права. Како се својим правом не можемо служити тек другоме на штету или
досаду2422, неопходно је: a) значајније ангажовање државних и образованих
институција у спровођењу мера едукације, образовања и просвећивања грађана Србије
и њиховој бољој информисаности у предметној области; б) спроводити смислене обуке
за проширење компетенција у области људских права државних службеника на
националном и локалном нову јер је ,,право оно што државни службеници чине кад
решавају спорове''.2423; в) неселективно2424 кажњавати учиниоце кршења људска права;
г) омогућити свим грађанима заштиту права на суђење у разумном року у предметним
поступцима и д) развијати културу демократије, различитости2425, људских права и
мултикултурализма, заједно са поштовањем сопствене традиције, историје и културне
баштине (dulce cum utili) 2426
; 3) значајније улагања у развој система подршке жртвама
кршења људских права (материјалне, психолошке, институционалне); 4) елиминисање
утицаја на функционисање и рад државних органа, посебно на правосуђе и полицију.
Како уређење власти почива на подели исте на законодавну извршну и судску, а њихов
однос се заснива на равнотежи и међусобној контоли, те је судска власт независна2427,
потребно је наведене одредбе највишег правног аката доследно спроводити у правном
животу и онемогућити нежељене утицаје на рад независних државних органа и 5)
отворени демократски дијалог о стању људских права и мерама за побољшање истих да
2421
Џон Кенеди је дефинисао демократију као сложени облик владавине, која захтева највишу
самодисциплину, уздржаност, спремност на посевећеност и жртве зарад општег добра. С.Сибаг
Монтефјоре, op.cit., стр.288.
2422
Валтазар Богишић ( 1834-1908) био је српски правник, професор, творац Општег имовинског
законика за тадашњу кнежевину Црну Гору (1888), члан Српске краљевске академије.
2423
Деф.према Луелину, вид. у:Р.Васић, М. Јовановић, Г.Дајовић, op.cit., стр. 5.
2424
, ,,Блажени су гладни и жељни правде, јер ће се наситити.'' Свети Владика Николај, op.cit., стр.48.
2425
,, Ми се смејемо онима који су негда магарцу, на ком је Христос јахао, празник празновали, а сами се
себи не смијемо вериге празнујући. Но ово је природно нерасужденију свак' се туђој сујеверици
посмејава, а своју почитује и за свету држи.'' Д.Обрадовић, op.cit., стр.69.
2426
Угодно са корисним (латинска изрека).
2427
501
нас ,, не би убила прејака реч''2428 јер је друштво слободно, а само су неслободни
надзирани појединци2429.
Први попечитељ просвештенија у устаничкој Србији изрекао је ванвременске и
корисне савете, које треба да нам служе као водич за светлију будућност и поштовање
људских права, те казује: ,, Љубезни српски народе, немој ти мени за зло примити што
ја нека наша злоупотребљенија обличавам; време је већ за живог Бога, време да
почнемо слободније и разумније мислити! Докле ћемо туђе погрешке осуждавати, а
наше сакривати и оправдавати? (...) Ништа ми на свету није милије ни љубезније од
мојега рода, но колико га више волим, толико сам му више дужан правду и истину
представљати и говорити ''2430 На крају истраживања о жртвама кршења људских права,
ваља имати на уму општепознату мудрост Марка Миљанова 2431 и према истој се
руководити ,, Јунаштво је кад браниш себе од других, а чојство друге од себе '' . Све
претходно наведено у складу са латинском максимом si vic pacem, cole iustitiam!2432
2428
,, Уби ме прејака реч'', надалеко позната сентенца значајног српског песника, Бранка Миљковића
(1934-1961).
2429
С.Панов, Породично право, op.cit., стр.395.
2430
Д.Обрадовић, op.cit., стр.69.
2431
Марко Миљанов ( 1833- 1901), српски и црногорски јунак, о чијој се мудрости, храбрости и јунаштву
причало по Црној Гори, Србији и Албанији. Био је перјаник у служби кнеза Данила Петровића Његоша,
што је у оно време била изузетна част. Након тога, био је сенатор и војвода. Најпознатија дела : ,, Српски
хајдуци'', ,, Племе Кучи у народној причи и пјесми'', ,, Примјери чојства и јунаштва'', ,, Живот и обичаји
Арбанаса''. М.Милосављевић, op.cit., стр.120.
2432
Ако желиш мир,негуј правду (латинска изрека).
502
ЗАКЉУЧАК
I Као грађани мајке Србије претрпели смо крвави грађански рат, санкције и
НАТО бомбардовање, суочили се са великом кризом2433- опустелом привредом,
посрнулим предузећима ( који су представљали економске гиганте на Балкану, а који су
отишли у стечај или ликвидацију), масовним отпуштањем радника и ниским износима
отпремнина , те смо доста терета пренели на нашим ,,нејаким плећима'' у претходне три
деценије. Успостављањем тржиште привреде и флексибилних облика запошљавања,
економска сигурност грађана, навикнутих на тзв.сигурност запослења2434 у хваљеном
социјализму, могла би се назвати њеном несигурношћу!
Невични и ненавикнути на борбу за радна места на тржишту рада, са ниским
квалификацијама и непознавањем рада на рачунару и страних језика, старији радници
су постали једни од жртава транзиције, те је поменутој теми посвећена нарочита пажња
у петом делу предметног рада. Указано је да су износи пензија, нарочито
пољопривредних, ниски и да њихово усклађивање треба реалније пратити повећање
трошкова живота и цена, као и раст животног стандарда. Предочена је неадекватност
решења о повећању старосне границе за одлазак у пензију припадницама нежнијег
пола, јер законодавац није уважио чињеницу да су исте двоструко оперећене- обавезама
на послу и у породици. Следствено томе, жене обављају велики број породичних
обавеза,те кућне послове, бригу о деци и старијим лицима, углавном, саме носе.
Уколико пак, не желимо да нам демографија представља тужну слику Србију,
законодавац ће морати изменити постојећу законску регулативу, која ће узети у обзир
отежано усклађивање породичних и професионалних обавеза међу женском
2433
Моменат кризе препознаје се по томе што се на тржишту одједном појављује огромна количина
нереализованих роба, тада понуда знатно надмашује тражњу производа, услед чега њихове цене
стрмоглаво падају испод вредности. За време кризе масовно се обезвређује вредност фиксног или
сталног капитала, те осетно расте тражња зајмовног капитала и појачава се притисак на тражњу
кредитних средстава, а то проузрокује велики пораст каматне стопе и пад предузетничке добити.
М.Лабус, Д.Шошкић, op. cit., стр.
2434
По степену сигурности запослења издвајају се радноправни системи у периоду социјализма-
административног (укидање тржишта и увођење административног привређивања и запошљавања) и
самоуправног социјализма (ЗУР од 1976.у СФРЈ је забрањивао престанак међусобног радног односа по
основу економских, односно технолошких разлога). Ови социјалистички системи су жртвовали слободу
(својинску- национализација приватне својине, економску- уместо слободе предузетништва, уводи се
државно-планска, односно договорена економија; политичку- уместо политичког и синдикалног
плурализма, политички (КП и СКЈ) и синдикални монизам (нпр.једна синдикална централа- Савез
синдиката Југославије). Б. Лубарда, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном
503
популацијом. Пуко прокламовање борбе против беле куге, манифестовано у бројним
говорима представника надлежних институција и доношење Стратегије за подстицање
рађања не представља правилан начинвођења популационе политике и подршке
породици. Следствено томе, увек се мора имати на уму да се закон и делатно, живо
право не поклапају, те је ,,закон само могућност, али не и стварност права''.2435
Поставља се питање зашто је законодавац у Породичном законику 2436 уважио
чињеницу да су жене носиоци домаћинства и најбитнији кохезивни елемент у
породици, а да је исту превидео у Закону о пензијском и инвалидском осигурању2437.
Скренута је пажња на значајне тешкоће са којим се мајке суочавају након коришћења
одсуства ради неге детета (немогућност напредовања, премештај на ниже радно место
или другу организациону јединицу), те да су особе женског пола изложене
дискриминацији2438 и на радном месту, а неретко и у породици (услед доминантних тзв.
традиционалних вредности ).Такође је предочена потреба увођења система социјалне
пензије у домаћи правни системи, како би се, како доцент Бојић истиче, ,, право на
социјалну сигурност, сходно прихваћеним међународним стандардима, обезбедило што
је могуће већем кругу лица, те се закључује да социјалне пензије представљају
најпогоднији, а истовремено и социјално праведан модел за смањивање стопе
сиромаштва старијих особа у ширем контексту система социјалне сигурности''2439.
Указано је на недовољну ефикасност система здравствене заштите (дуге листе
чекања за извођење операција и прегледа у државним здравственим установама),
потребу његовог реформисања и неопходност повећања зарада у здравству услед
значајних миграција здравствених радника у западноевропске и нордијске државе. Иако
су учињени значајни кораци у побољшању квалитета поменутог система, неопходно је
2435
Наведену мисао је изрекао Данило Н.Баста. Проф. Васић и Чавошки наводе да би од могућности
постао и истинска стварност, законски текст се мора подврћи тумачењу и разумевању, који су
истовремено и практично делање. Вид. Р.Васић, К.Чавошки, op.cit., стр.188.
2436
Претпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки. Већи удео једног
супружника у стицању заједничке имовине зависи од његових остварених прихода, вођења послова у
домаћинству, старања о деци, старања о имовини те других околности од значаја за одржавање или
увећање вредности заједничке имовине. Породични закон (2005), чл. 180, ст. 2-3.
2437
Старосна граница за одлазак жена у пензију се у наредним годинама повећава (2015-2020 увеђава се
за шест месеци, а од 2021. до 2031. по два месеца). Наведени услови за осигуранице- припаднице
нежнијег пола ће се 2032.г. изједначити са условима осигураника мушкараца, те ће исте стећи право на
старосну пензију када буду навршиле 65 година живота. Вид. Закон о пензијском и инвалидском
осигурању (2003), члан 19а. Б. Лубарда, Увод у радно право, ,op.cit.,стр. 513.
2438
Човек жели моћ. Зато што живи, што се креће, што се судара са људима. А жели да остави нешто иза
себе. Да нешто створи, да не би само битисао, као дрво. Изгледа му да је нешто постигао, да је снажан и
важан, да може много. Али бог учини да одједном прогледа и види, не овим очима, већ оним другим,
видовитијим, да је само зрнце песка у несагледивој пустињи овог света, ситан и неважан колико и мрав у
мравињаку. М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.257.
2439
504
наведени тренд наставити, како би грађани уживали у пуном обиму право на
здравствену заштиту и како би исти у будућности поседовали довољан број
квалитетних здравствених радника и лекара специјалиста (да не би због миграција
истих- одлазака трбухом за крухом или услед бољих услова рада, остали без
квалитетног здравственог кадра). Сугерисано је повећање износа престација у случају
наступања социјалног ризика болести и неопходност неселективног пружања
неновчаних престација у пуном обиму. Такође су сагледани проблеми особа који
болују од ретке болести, тј. њихова искљученост из друштва и борбе са којима се исти
и чланови њихове породицама свакодневно суочавају, те је истакнута неопходност да
сви грађани Србије имају пуно право на лечење , како у земљи тако и у иностранству, а
не да животи истих зависе од имућних појединаца- хуманиста.
II Сведоци смо тренда непријављивања значајног броја повреда на раду и
професионалних обољења услед прећутног договора запосленог и послодавца о истим,
јер би тиме запослени, вероватно, изгубио радно место и чланове своје породице
изложио ,,пуком преживљавању'' тј. борби за опстанак. Такође, послодавци уз договор
са лекарима непријављују поменуте повреде, нарочито у мањим градовима у којим се
,,сви знају'' и где су мање шансе за запошљавање. Тачније, посла увек има и понуда за
радним местима на тржишту рада је солидна, али услови рада и зараде су недовољни за
живот достојан човека. Стога, радници настоје да задрже своја радна места са
(делимично) пристојном зарадом, те се , неретко, изложену дејству разних штетних
чинилаца, који могу довести до професионалних болести, повреда на раду и телесних
оштећења, услед неспровођења мера заштите и безбедности здравља на раду- нпр.
некоришћење заштитне опреме, ноћни рад у поодмаклој трудноћи, константан
(наравно, неплаћен) прековремени рад који доводи до губитка концентарције и
повређивања на раду. Преко је потребно радити на искорењивању неселективне
примене законских одредаба у области професионалних социјалних ризика јер
последице могу бити катастрофалне- смрт запосленог, тешка телесна повреда.
Следствено томе, наступање наведена три социјалног ризика, у домаћем праву,
проузрокује велику економску несигурност осигураних лица услед ниских износа
социјалних престација, те су исти принуђени да додатно радно ангажовање пронађу
обављајући фактички рад у сивој економији. На тај начин држава губи значајан део
прихода, те је принуђена да, ради одржавања стабилност фондова за социјално
осигурање, спроводи реформе (нпр. пензијског система ) којим се смањују износи
одређених социјалних престација или се постављају строжији критеријуми за њихово
505
остваривање, те се део грађана сигурним путем усмерава ка сиромаштву и социјалној
искључености.
С друге стране, млади нараштаји су принуђени да пар месеци (у најбољем
случају) или пар година раде послове које красе несигурност радног места и ниски
износи зарада (нпр.повремени и привремени послови, посао на одређено време, пробни
рад). Да би уопште добили прилику да обављају флексибилне облике запошљавања
исти морају да одраде приправнички стаж, најчешће у виду уговора о волонтерском
раду или уговора о стручном оспособљавању и усавршавању, те је њихов положај
веома незахвалан и не одликује га економска сигурност већ ,,модел сигурности
ослањања на зараде родитеља''. Иако су запослени слабија страна радног односа која је
подређена власти послодавца, поменуте радно законодавство штити, за разлику од
младих нараштаја који обављају горе наведене послове, јер исти не пружају уживање
права из радног односа (право на правичну зараду, право на ограничено радно време,
право на безбедне и здраве услове рада, право на плаћени годишњи одмор). Стога је за
највећи број младих стабилност запослења само неостварени сан! Истакнуто је да
високобразованим грађанима2440, као и другим грађанима (ниско квалификованим
радницима) треба омогућити право на пристојан рад и право на правичну зараду како
исти не би доприносили привредном расту богатих нордијских, западноевропских и
прекоокеанских држава. Указана је неопходност реформе образовања 2441 и стварање
нових образовних профила у средњим школама и на факултетима, које би одговарале
потребама и савременим тенденицјама на тржишту рада, како би се превенирала
незапосленост одређеног броја младих људи, те би се исти могли да се, након
завршетка образовања, на једноставнији и бржи начин запосле.
Неретко се у предметном раду писало о сеобама младих и средовечних људи у
иностранство услед ниских зарада, отежане могућности запослења и напредовања,
,,светлије'' будућности српске деце и квалитетнијег живота. Нарочито се указала пажња
2440
У прилог томе наводимо размишљања доктора Фауста, разочараног у цењеност памети и образовања:
,,Авај, колико лета мину/ откад филозофију,права, / а са њима и медицину/ ревно и трудно изучавах! /
Чак сам, на своју жалост праву, / богословљем пунио главу./ Шта стекох, луда, од науке те? / Знам само
оно што сам знао и пре. / (...) А немам ни пара ни имања, / нит' светских почасти и признања; / ни пас то
не би издржао!’’ Ј.В.Гете, op.cit., стр.28.
2441
Уосталом, шта доказује универзитетска диплома? Као што сам већ рекао, ништа друго него да њен
власник може покушати, ако је интелигентан и вредан, да кроз праксу постане неко и нешто у струци. И
зато, као што сам већ рекао, потребно је да непосредно прима поуку неког доброг професора. Дипломе
стечене испитима положеним тако што су за ту прилику напамет научени параграфи из књига ништа не
вреде. Много, малтене већина, диплома стечених на Правном факултету вашег Београдског универзитета
такве су врсте. Међутим, и те дипломе отварају врата сваке службе. Свеједно вам је да ли неки кандидат
за неко место у судској, полицијској итд. администрацији заиста влада предметом тог радног места и да
ли је способан да ваљано обавља свој посао. А.Рајс, op.cit., стр.7.
506
разноразним проблемима са којима се појединци суочавају приликом запошљавања и
напредовања – дискриминација, невредновање диплома услед ниских зарада,
надменост и сујета колега и надређених2442- nomena sunt odiosa2443, не (поседовање)
рођачких и пријатељских контаката. Како у последњим деценијама бележимо неславне
губитке становника, те сходно Ћосићевим речима ,,Побеђујемо у рату, а губимо у
миру'' , морала се посветити велика пажња проблему ,,нестанка нације'' , илити
демократским језиком речено нестанка грађана Србије. Депопулацију села нисмо
могли спречити пре пар деценија у економски јакој и територијалној већој
социјалистичкој Југославији, а тек данас то не можемо. Стога нам остаје, ублажавање
масовног одласка грађана из села у градове, значајним субвенционисањем храбрих
српских сељана,2444 који су нам потребни и у мирнодопском периду, а не само у
којекаквим биткама. С тим у вези треба разликовати: 1) оправдане миграције: a)
одлазак у страну државу и останак у истој на ползу целог човечанства и српства2445; б)
2442
Спуштавах се ја на ваше уже/, умало се уже не претрже; / отада смо виши пријатељи, / у главу ми
памет ућерасте. П.П.Његош, op.cit., стр.61. Ипак док дете не падне, не може научити да хода! Одвајкада
је важило правило : два лоша, убише Милоша . Народне мудрости веле да се злато зна и у ђубрету, а да
немирна савест представља у исто време и тужиоца и судију. Бећковић с правом тврди да човек лако
прихвата да је неко срећнији од њега, а тешко прихвата да је неко несрећнији од њега, те да би нас
зачудило ко би се све пријавио за конкурс највећег мученика.
2443
Имена су ми мрска, тј. нећемо о именима(латинска максима). Вазда је било да невоља свачему човека
научи и да је најбоље учити на туђим грешкама! У прилог томе Ерић вели ,,Душебрижници/ без душе и
срца/ главешине, главоње и главосече без глава/ поборници за људска права и слободу/ поузимаше нам
кључеве свих брава/ па ' оће и насушни хлеб/ ваздух и воду.'' Д.Ерић, ,,Поносна песма'', op.cit., доступно
на : https://www.prelepapoezija.com/ponosna-pesma-2/. Како вели др Рајс: ,, Љубомора ваше
,интелигенције’ се добро слаже са зачуђујућом површношћу. Људи виде само спољни сјај, а садржајем се
не баве. Труде се да достигну тај вештачки сјај. ‘’ A.Рајс, op.cit., стр.6.
2444
Народ вам је храбар и његова храброст често сеже до јунаштва. Могу то с правом да кажем јер сам
гледао ваше војнике, а они нису били ништа друго до сам народ, у скоро свим биткама великог
ослободилачког рата. Видео сам и повлачење преко Албаније, када су вам се многи сељани и варошани
надметали у јунаштву са војницима, војницима који су стигли на Крф тек као људске сенке и од којих су
многи на вечној стражи у морским дубинама. Видео сам и ваше рањенике у покретним болницама и на
операционим столовима. Ретко би им се јаук, па ни јецај, отео из уста, а често их, (нарочито у почетку
рата), услед недостатка наркотика нису ни успављивали. Ibid., стр.1-2.
2445
-Никола Тесла ( 1856-1943), рођен у селу Смиљану код Госпића, у кући православног свештеника
Милутина, један од најпознатијих светских научника. Неки од његових проналазака су: апарат за
појачавање гласа код телефона; изградња централе на Нијагариним водопадима која је настала према
његовој замисли, а када је отворена(1895) проглашена је за једном од светских чуда тога доба; обртно
магнетно поље, мотор, генератор, као и комплетан систем производење и дистрибуције електричне
енергије за наизменичну струју. Такође је конструисао генератор струја високе фреквенце и напона-
данас познат као Теслин трансформатор или Теслина завојница. У Колорадо Спрингсу, крајем XIX века
је на надморској висини од 2000 м подигао лабараторију са емитером снаге од 200 kW. Конструисао је и
трансформаторе који су продуковали напоне од 12 милиона волти, као и струје од неколико десетина
хиљада херца. Добио је први почасни докторат Колумбијског универзитета, а недуго затим и
универзитета у Јејлу. Преминуо је у хотелу Њујоркер у Њујорку, где је провео последње године живота,
усмаљен и готово заборављен од света и јавности. М.Милосављевић, op.cit.,стр.155-160.
-Вук Стефановић Караџић ( 1787- 1864), рођен у Тршићу, код Лознице, реформатор српског језика. Од
четрдесет Караџићевић књигга истичу се: ,, Мало просто-народна славеносербска песнарица'' ,,Народне
српске песме'' , ,, Народне српске пословице'' , вишеструка издања ,, Српског речника'' , ,, Кнез Милош
507
одлазак у страну државу и након одређеног периода, повратак у домовину2446; в)
одлазак у већи град ради образовања или запослења како би се уновчила стечена
диплома2447; и 2) неоправдане миграције, када услед немогућности останка на
или Грађа за историју нашег времена'' , ,,Правитељствујушчи совјет српски ''. Ј.Николић,op.cit.,стр.152-
153.
-Михајло Пупин ( 1854- 1935), рођен у банатском селу Идвору, код Панчева. У његову част , једном од
здања Колумбија Универзитета, дат је назив Пупинова физичка лабараторија. Реноме научника светског
гласа, донео му је проналазак под називом ,, Пупинови калемови'' (1900). Они су му омогућили пренос
електричних сигнала на велике даљине, што је била апсолутна иновација. Нова метода добила је назив
,пупинизација' . До другог великог проналаска, долази 1896.године, открива брзу методу за добијање
фотографијама х- зрацима. Ова метода скратила је првобитно време снимања објеката са једног часа на
неколико секунди, што је умногоме умањило излагање штетном зрачењу.'' М.Милосављевић,
op.cit.,стр.145.
2446
- Јован Цвијић (1865-1927), српски научник и географ. После школовања у родној Лозници, Шапцу и
Београду, своје студије крунише у Бечу, где је 1893. године свечано промовисан за доктора географских
наука. Био је редовни професор Велике школе, оснивач Географског завода, из којег се касније развија
Географски факултет Универзитета у Београду. Такође је био ректор Универзитета у Београду и то два
мандата, као и редовни члан Српске академије наука и уметности. Његова студија под називом
,,Антропогрографски модели Балканског полуострва'', представља основу и данас цењене
Антопопогеографске школе, а друго значајно дело представља студија ,, Балканско полуострво''. Ibid.,
стр.83-84
- Радомир Лукић (1914-1999) , рођен је у Милошевцу код Велике Плане, као мали остао је без родитеља
па је бригу о њему преузео деда Лука, који га је уписао у основну школу у родном селу. На наговор
учитеља деда је тешка срца послао свог унука на даље школовање у Пожеревац. У знак захвалности
Радомир је на полеђињи насловне стране своје докторске тезе написао: „Мом деди Луки Антонијевићу
сељаку“, а свом учитељу подигао је споменик. Завршио је Правни факултет у Београду, а због свих
десетки добио је стипендију да студије настави у Паризу, где је касније добио звање доктора правних
наука. Своју докторску дисертацију одбранио је у српској народној ношњи, говорећи одлично француски
језик. Тиме је показао да се никада није одрекао свог порекла, традиције и културе и да је још у својој
младости био њен достојан представник. Каријеру је наставио као поштовани професор на Правном
факултету у Београду. Његова предавања била су врло посећена, увек пуна до последњег места. Студенти
су долазили са свих страна Балкана. Поносио се својим сеоским пореклом и студентима често причао
анегдоте и поуке из сеоског живота. Био је члан Српске академије наука и уметности. доступно на
адреси: https://www.osakademikmilosevac.edu.rs/, приступљено: 16.02.2021.
-Михаило Петровић Алас ( 1868- 1943), српски математичар, који је завршио Прву мушку гимназију у
Београду, а као државни питомац је образовање наставио у Паризу, где је стекао ,,ласанс'' математичких
наука (1892), физичких наука (1893) и докторат математичких наука (1894). Изабран је за редовног
професора Велике школе 1894.године, касније је предавао и на Филозофском факултету, теоријску
математику, када је иста прерасла у Београдски универзитет. Такође је био декан, објавио је три
универзитетска уџбеника, а укупна библиографија др Петровића, обухвата 257 научних и стручних
радова. Године 1939. изабран је почасног доктора Београдског универзитета. Ј.Николић, op.cit.,стр.188-
189.
-Ђуро Даничић (1825- 1882), српски филолог и добар пријатељ Господина Вука, који је део свог живота
провео у Бечу. Најпознатија дела: ,,Рат за српски језик и правопис'' , ,, Историја облика'', ,,Основе'',
,,Корени'' , превод ,,Старог завјета''. Био је професор Велике школе. М.Милосављевић, op.cit., стр.48-50.
-Љубомир Ненадовић (1826- 1895), син проте Матеје Ненадовића, студирао је у Прагу и Берлину
филозофију. Предавања је слушао и у Хајделбергу, Женеви и Паризу. Био је професор у београдској
гимназији,секретар Српске агенције у Истанбулу, начелник министарства просвете. Чувени је српски
путописац, који је написао ,,Писма из Немачке'', а чувен је његов путопис из Швајцарске. Ј.Николић,
2447
Ђорђе Тасић (Врање, 1892-Београд, 1943), доктор правних наука (од 1928), професор Правног
факултета постаје 1930. а затим и његов декан 1935.године. Објавио је 300 радова у земљи и у
иностранству. Најпознатије књиге су му биле: ,, Проблем оправдања државе'', ,,Правне расправе'', ,, Увод
у правне науке'', ,, Савремени политички систем и схватање о држави''. Био је оснивач и председник
Првог социолошког друштва у Србији- Друштва за социологију и друштвене науке (1935); оснивач и
главни уредник Социолошког прегледа (1938), који и данас излази као часопис Српског социолошког
друштва;управник Института за социологију, економију и статистику. Након доласка окупатора, бива
508
дедовини- отежано преживљавање обављењем пољопривредне делатности- сељани
одлазе у градове радећи за ниске зараде, недовољне да задовоље основне животне
потребе. Уколико се наведено не промени, те најстручнији и најкомпетентнији наставе
живот ван граница Србије, будуће генерације (пост миленијалци) ће своје незнање
правдати речима ,, да сам има бољег учитеља, та би и ја данас боље чита'', сходно
правилу ,, какав наук, такво и читање''2448.
ухапшен, смештен у Бањички логор, а затим и стрељан (1944). доступно на адреси:

http://ssd.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=106:-1892-1943&catid=49:2011-12-11-16-
56-29; приступљено:16.02.2021.године.
- Милан Деспотовић ( Мојсиње код Чачка, 1914- Београд, 1990) Гимназију са матуром завршио је 1932.
године у Чачку, а Правни факултет у Београду 1937. године. По завршеном Правном факултету радио је
као судски приправниж-волонтер а доцније као званичник-дневничар у Средском суду у Београду. Од
1941. до 1945. године био је као резервни официр у ратном заробљеншитву у Грчкој и Немачкој.
Докторат правних наука положио је 1955. године, а 1956. године изабран за доцента за предмет Радно
право.За ванредног професора биран је 1960. године а за редовног 1967. годане. Од објављених радова
као најзначајније треба навести следеће: Право на рад (докторска дисертација); Право на рад и радничко
самоуправљање; Проблем заштите на раду у условима примене атомске енергије у мирољубиве сврхе;
Права незапослених у свету и код нас (студија); Радни односи у Југославији; Радни односи у условима
самосамоуправљања; Неки проблеми социологије рада (књига) и др. Д,Кавран, Б. Шундерић, op.cit.,
стр.229-230.
- Боривоје Шундерић (Премећа код Чачка,1950- Београд, 2020). . На Правни факултет Универзитета у
Београду уписан је школске 1970/71. године, а дипломирао је 1974. године, с просечном оценом 9,55. У
мају 1983. године изабран је у звање доцента; у марту 1991. године у звање ванредног професора, а десет
година касније у највише наставничко звање за предмет Радно право. Године 1982. докторирао је са
темом ,,Услови за заснивање радног односа радника у удруженом раду'' . Професор др Шундерић био је и
аутор драгоцених научних и стручних радова, почевши од монографија Услови заснивања радног односа
радникa (Научна књига, Београд 1986); Радни однос – теорија, норма, пракса (Култура, Београд, 1990);
Право Међународне организације рада (Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2001) и
Социјално право (Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009). Овај низ наставља више од
100 научних чланака, радова у зборницима, коментара законa, приручника и студија, од којих многе
својим обимом и природом превазилазе стандардне радове те врсте. Љ.Ковачевић , ,,In memoriam
Боривоје Шундерић (1950-2020)'' , op.cit., стр.216-217.
-Мирослав Милошевић (Приштина, 1948- Београд, 2014). Гимназију је завршио у Београду 1967. године,
а Правни факултет с одличним успехом, такође у Београду 1971. Магистрирао је 1979. године (Аграрно
законодавство римске републике), а 1983. године је на истом Факултету одбранио докторску дисертацију
из области римског права (Римска земљишна својина у класичном и посткласичном праву). Био је
дугогодишњи шеф Катедре за правну историју, члан Савета и члан редакције Анала, ментор многим
последипломцима и докторандима. доступно на: http://www.ius.bg.ac.rs/Biografije/bivsi/Milmir.htm,
приступљено: 16.02.2021.године. Вид. Милена Полојац, ,,In memoriam- Мирослав Милошевић (1948-
2014)'' , Анали Правног факултета у Београду, vol.62, свеска 2, 2014, стр. 309.
2448
П.П.Његош, op.cit., стр.95. Није задатак универзитета да професори декламују лекције, које ће студент
научити напамет. Студент може да нађе у књигама све градиво које се предаје на универзитету. Вредност
универзитетске наставе јесте у професоровом начину посматрања и његовом личном утицају на духовно
изграђивање студента. А.Рајс, op.cit., стр.24.
Шта ће бити са онима који не знају а хоће да знају?! Ласно ће бити појединцима који не знају а мисле да
знају. Убудуће неће важити изрека ,, боље слеп очима, него слеп памећу'', или можда и не важи више?!
Вероватно нас стране земље, одузимајући нам српску памет, желе приближити Господу како влада
култура ,,егоцентризма'' и себичлука. Следствено томе, сматрају да се треба подсетити хришћанских и
,,књига Старосавних'' . Како вели академкиња Секулић: ,,Библија је за мене најмодернија литература.
Верујте, све је из Библије произашло и у њој све је садржано, а да је све то тачно поредите опис природе
после старозаветног потопа и извештаје америчких листова након експлозије атомске бомбе. Ако
поредите опис природе после експлозије атомске бомбе у Јапану и природу после старозаветног потопа,
то је доказ да се историја понавља.'' М.Милосављевић,op.cit., стр.61.
509
III Вишечлане породице су нарочито погођене социјалном несигурношћу услед:
а) ниских износа социјалних престација, које се обезбеђују како би се покрили
трошкови издржавања породице, настали услед доласка на свет потомака и б)
ограничавањем коришћења родитељског и дечијег додатка на четворо деце. Наведене
породице су изложене социјалног искључености и сиромаштву, а заједно са њима, у
неугодном положају,2449 налазе се и чланови породица које су изгубили свог
издржаваоца, тј. храниоца. С једне стране, држава се позива на борбу против беле куге
ради опстанка нације, док с друге стране иста ограничава грађанима, са значајним
бројем деце, да користе већи обим правне заштите.
Потребе ,,богатих'' родитеља (деца су по нашем културном обрасцу
представљена као највеће благо) за издржавање вишечлане породице су заиста велике,
те се угрожава егзистенција истих2450 услед недовољних износа социјалних престација.
Штавише, наведене породице су принуђене да се ослоне на тзв. храниоца породице, јер
мајке, фактички, нису у могућности да заснују радни однос услед великог броја
породичних обавеза и бриге о великој породици и домаћинству. Стога су наведене,
,,аристократске'' породице веома угрожене, те не само да је потребно укинути
поменуте ограничавајуће одредбе, већ је неопходно и за исте омогућите пристојне
износе2451 социјалних престација. Не може се млад човек правилно развијати уколико
нема елементарне услове за живот и образовање. Сходно томе, многи од њих ће
посегнути за девијантним понашањем и криминалом или пак, постати корисници
социјалне помоћи. Поменуто важи и за млађане кориснике породичних пензија, који су
остали без битног ослонца и подршке у животу. Стога је ,,боље плати на мосту, него на
ћуприји'' и повећати износе наведних престација, као и пружити додатне повољности
деци из вишечланих породица/ корисницима породичних пензија ( стипендије на
факултетима;2452 значајан број места у студентским домовима; бесплатно високо
2449
Како вели искрени пријатељ нашег народа -Три четвртине становништва тражи само могућност
мирног живота и да има оно најнеопходније за живот. Њих ни најмање не занима политика и само траже
да се земљом добро управља. A.Рајс, op.cit., стр.18.
2450
Треба имати у виду да физиономију светског друштва не карактерише само међузависност, већ и
темељна неједнакост између његових делова (појединачних друштава), односи господства и
подвлашћености. М.Печујлић, op.ci., стр.65. Сходно томе, неједнакости унутар самог друштва нису
никаква необична појава, већ сурова реалност.
2451
Требало би указати законодавцу да је ваљано понашати се издашније, односно домаћински у
предметној области. С тим у вези Ерић вели да не смемо заборавити следеће: ,,Моја земља је иста
онаква/ каква је била/ Душа јој ко лебац/ ко кисељак старински/ Свакакога је она тим хлебом дочекала и
почастила/ и испратила, с послацима/ Онако домаћински.’’ Д.Ерић, ,,Поносна песама'', op.cit., доступно
на следећој адреси : https://www.prelepapoezija.com/ponosna-pesma-2/
2452
Ипак свако друштво треба да тражи властиту комбинацију између ослонца на светску науку и
технологију и развоја сопствених стваралачких способности. М.Печујлић, op.ci., стр.70.
510
образовање за најуспешније студенте а за остале ниже школарине; бесплатне
постдипломске студије; погодности у запошљавању уз испуњење услова из конкурса за
заснивање радног односа, као вид позитивне дискриминације). На тај начин ће се, уз
ваљану бригу државе, начело једнакости у запошљавању и на раду моћи применити на
младе нараштаје из угрожених породица.
IV Скренута је пажња на потребу оснивања фонда или посебних програма за
накнаду штете, која је последица обавезне имунизације, за жртве вакцинације.
Поменути програми су присутни у упоредном праву, те би се ваљало угледати на
решења из страног правног живота и иста прилагодити домаћем правном систему, а не
просто их инкорпорисати, не гледајући особености домаће регулативе. Оснивање горе
наведених програма представљало би значајну меру ради враћања поверења у
спасоносно средство заштите људске врсте, а жртвама би се пружила одређена
компензација за проузроковану штету. Наведени предлог је преко потребан имајући у
виду да су судски поступци у домаћем праву веома дуги и стресни за жртве и чланове
њихових породица. Такође је тешко доказати узрочно-последичну везу између настале
штете и нежељеног дејства примљене вакцине, као и недовољну упознатост судија о
предметној области услед недовољног изучавања исте од стране домаћих аутора и
постојања малобројних примера из судске праксе. На тај начин би се обезбедила
ваљана заштита наведених жртава јер би исте остваривале ,,сигурну'' компензацију за
насталу штету, а такође би се излагале мањем стресу за разлику од дугих судских
поступака.
У оквиру ризика жртве насилног злочина приказане су врсте штета које
проузрокује извршење злочина, начини нарочитог опхођења правосудних органа и
полиције према поментим, ради превенције секунарне виктимизације. Указало се на
потребу за ваљаном применом Закона о јавном информисању и медијима, како се
жртве не би излагале додатном стресу и виктимизацији, те како би се права, слободе и
достојанство истих поштовало. Предочена је потреба установљавања јавног фонда за
обештећења жртава злочина, којим би се, на известан начин, омогућио физички и
психички опоравак жртве у виду покривања трошкова лечења,као и драгоцене
психолошке и терапеутске подршке.
Истакнуто је да су износи социјалних престацију у случају наступања губитка
аутонимије недовољни да би задовољи елементарне потребе њихових корисника, те да
је преко потребно повећати исте. На тај начин би се значајано финансијски растеретили
чланови њихових породица и истим би се пружила психолошка помоћ и значајна
511
подршка. Све то из разлога јер најближи сродници најчешће, брину о поменутим
лицима, те нису у могућности да остваре зараду обављајући плаћени рад на радном
месту и следствено томе се налазе у неповољном положају, уживајући нижи животни
стандард.
V Први ратни злочини на Старом континенту у ХХ веку учињени су током
августа 1914.године, када је аустријска војска у Мачви и Јадру починила стравичне
злочине над српским цивилним становништвом (стрељано или обешено око 4 000
стараца, жене,деце и ратних заробљрника). 2453
С друге стране, на крају ХХ века
дочекао нас је крвави грађански рат и ,,Милосрдни анђео'' 2454
, а током истог и Други
светски рат. Тако да је младом житу ,,пређе рока долазила жњетва''2455, те луксуз
страдања српске нејачи не би смели више да пруштимо. Доста је било ратовања и
узалудног губљења живота2456 јер ,,сваки нешто- не остаде ништа''2457 ! Следствено
2453
Вид. Ђ.Ђурић, М.Павловић, op.cit., стр.88 Наведени злочини су претходили првој савезничкој победи
у Првом светском рату, у славној Церској бици, где је пало за слободу златну, 20 000 српских војника.
,, Добисмо ти ми битку на Церу, освојисмо положаје по Мачви. Наступамо у оне крајеве у који смо били
одступили. Да бог сачува. У Кривајици (општина Лозница) - тридесетак жена и деце Швабе повезале и
поклале. Тако у Завлаци (општина Крупањ) и по другим местима, на све стране по Јадру и Мачви.
Фотографи залацају апаратима, сликају мртве жене и децу. Треба кажу за архиву државну и за новине по
свету, да се види и зна кака се зверства чине над српском нејачи.'' Данко Поповић, op.cit., стр.3.
С тим у вези Селимовић наводи ,, Живимо на земљи само један дан, или мање. Дај ми снаге да опростим.
Јер, ко опрости, он је највећи. А знам, заборавити не могу'' .М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit.,
стр.166.
2454
,,Све што се збило на Косову није се збило ни први ни последњи пут. Косово је судбоносно и раније и
касније. Лазар није ни први ни последњи Светац већ новоприсијала звезда. И његови претходници,
војсковође од светородне династије прославили су се више победама над самим собом него над другима.''
М.Бећковић, ,,Српска нова ера'', , op.cit., стр.136. С тим у вези Максимовићева вели: ,, Да бар ниси толико
дубоко/укопана у ту земљу и нас саме, / да се нисмо привикли у тебе клети. / Грачанице, кад бар не би
била од камена, / кад би се могла у висине узнети.'' Д.Максимовић, op.cit., стр.111. ,,Кондир носи и
прелива мртве ( Косовка девојка)/ Тражи млада заручника свога. / Сузом кваси по Косову жртва, / Сваког
жали као рођенога. / Ветар дише, сахни крви врело. / Црна земља почиње опело...'' Д.Филиповић, op.cit.,
стр.110.
2455
Како ствари стоје ,,крст носити нама је суђено. '' П.П.Његош,op.cit., стр.44,104. С тим у вези Поповић
верно приказује судбину српског народа: -Оће ли когод- питам га- пред свима нама да одговара за ону
децу што се сатреше по албанским врлетима?- Милутине, несрећниче- вели Радовић- нема те скупштине,
нема те комисије нема и неће бити, упамти, не одговара се за српску сељачију. Данко Поповић, op.cit.,
стр.24.
2456
Ова омладина се неће жртвовати на олтару отаџбине кад зазвони на узбуну, (а зазвониће једног дана)
као она омладина која је водила ослободилачке ратове. Данашња омладина ће вам одлучно рећи да
нипошто не жели да гине јер јој то ништа не доноси. Зна она из искуства, гледала је то својим очима, и
како они који су се жртвовали, код вас, у вашој модерној Србији, добијају само ногом позади. А. Рајс,
op.cit., стр. 25.
Штавише, након битке нисмо ради ни спомен обележје да подигнемо нашим див јунацима а камоли да
им се одужимо пристојним новчаним и неновчаним социјалним престацијама. С тим у вези Рајс пише-
Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град - мученик, ни данас, десет
година после ослободилачког рата, нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на
жртву оних који су вас ослободили. Ibid., стр. 4.
2457
П.П.Његош,op.cit., стр.24. Стога Бећковић с правом тврди да ,,Срби нису последњи пут на Косову
обезглављени ни погинули листом, ни убијени по списку. Дунав крви и мозга извире из нашег народа до
наших дана. Косово поље се ширило идок је све прикупило и покрстило постојаћи косовски ком и
512
томе, оправдано се посветила значајне пажња изучавању жртава људских права, као
новог социјалног ризика.
С тим у везије истакнуто да је пропагирање и изазивање верске, расне и
националне мржње погубно по опстанак човечанства, те да ваља поступати у складу са
латинском мудрости humanitatis optima est certatio2458 јер ,,што је човјек- а мора бити
човјек''2459! Не смемо превидети да се владавина права, која је претпоставка Устава
РС,остварује, између осталог и уставним јемствима људских и мањинских права, а да
поменута јемства служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и
једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву,
заснованом на начелу владавине права.2460 Предочено је да се не смемо понашати
лицемерно2461, те да се с, једне стране позивамо на кршења људских права које су нам
стране трупе чиниле у прошлим временима, а да иста чинимо својим грађанима, који су
нам неодговарајући и мање вредни јер су припадници:а) другачије сексуалне
оријентације од већинског становништва; б) мањинских народа и етницитета; в)
неправославне вероиспосвети2462; г) женске популације; д) сидикалних организација
које се боре за права радника услед ,,ограничења'' слободе предузетништва. Стога је
неопходно конзервативна и патријахална размишљања оставити далеко у прошлости, те
истаћи да поштовање туђих права и различитости не искључује одавање почасти 2463
српској култури и традицији2464.
косовска клисура, косовска понорница и косовска гора.'' М.Бећковић, ,,Српска нова ера'', op.cit., стр.113.
,,Нагрдише ми земљу/ оноћише ми дан/ затрнише ми сунце/ па се јежим и срдим./ Ољагаше ми име и
презиме/ кућу и укућане/ ал ја се опет поносим што сам Србин! '' Д.Ерић, ,,Поносна песама'', op.cit.,
доступно на следећој адреси : https://www.prelepapoezija.com/ponosna-pesma-2/
2458
Најбоље је такмичење у човечности (латинска изрека).
2459
П.П.Његош, op.cit., стр.104
2460
Устав РС(2006), чанови 3,16.
2461
Разуман и правољубив чловек од себе најлпре почиње: себе испитује и сматра, себе суди и осуђује;
нити себи прашта, ако у чем криво има. Ако ли ме ко из своје просте ревности осуди и похули, време ће
показати да није право имао. Д.Обрадовић, оp.cit., стр.69. С тим у вези ваља указати да уколико се
боримо за једино исправно- поштовање основних људских права свих грађана- не треба нам се стављати
на плећа ,,да смо недостојни историје наше, / да нас захватила западњачка река, / и да нам се душе
опасности плаше''. М.Ракић, ,,На Гази-Местану'', op.cit., стр.109.
2462
Ваљано би било присетити се да је давне 1966. године, у Међународном пакту о грађанским и
политичким правима, прокламовано да у државама где постоје етничке, верске или језичке мањине, лица
која припадају тим мањинама не могу бити лишена права да имају у заједници с другим члановима своје
групе, свој сопствени културни живот, да исповедају своју сопствену вероисповест и обављају верске
дужности, или да употребљавају свој сопствени језик. Међународни пакт о грађанским и политичким
правима (International Covenant on Civil and Political Rights), 1966, члан 27.
2463
С тим у вези Ракић је ,с правом, тврдио да је могуће спојити старо (нпр.поштовање традиције, вере,
средњовековне баштине, предака, старина) и ново ( нпр.образовање, поштовање различитости,
феминизам, развој технологија), те вели:,, Успео сам- све се може кад се хоће- / да на ово старо и сурово
дрво/ накалемим најзад благородно воће.'' М.Ракић, ,,Наслеђе'', op.cit.. стр.93. Такође се чика Јова Змај
слаже са наведеним, те вели: ,, Око сваког светлог гроба( умних,честитих и храбрих Срба) / Прикупљо се
живот нови, / Наследници света жара, / Купили се соколови, / Пијућ душом светле зраке, - / Јест, тако је,
513
VI Професорка Ковачевић с правом твдри да потреба за економском сигурношћу
представља једну од основних потреба човека, те да појединци обезбеђују средства за
достојан живот, по правилу, на основу рада који обављају самостално или у име и за
рачун другог лица или на основу имовине.2465 Међутим, социјалне потребе грађана
најчешће нису, на ваљани начин, праћене адекватном финансијском подршком државе,
те у случају наступања социјалних ризика износи социјалних престација не могу да
омогуће задовољење егзистенцијалног минимума. Следствено томе, реалне могућности
буџетских средстава су, неретко, у супротности са потребом грађана за економском и
социјалног сигурношћу. Једно су жеље, друго су могућности- вазда било!
Услед значајне незапослености, ниских зарада, миграција становништва у
иностранство, неповољног односа запослених према броју пензионерима, процеса
старења становништва, економски раст није на високом нивоу. Следствено томе и
социјална сигурност становништва у Отаџбини није задовољавајућа,2466 због ниских
износа социјалних престација и животног стандарда. При томе, држава и њени органи
морају се активније укључити у изазове савременог доба који се намећу породици и
њеним члановима- усклађивањем породичних и професионалних обавеза, оснивање
фонда за накнаду штете жртвама насилног злочина и програма за накнаду штете
жртвама вакцинације, повећавање износа накнаде за туђу негу и помоћ, неслективно
примењивање одредаба о заштити и безбедности на раду и ефикасније спровођње
инспекцијског надзора. Како стари социјални ризици заједно егзистирају са ризицима
браћо драго, / Те колевке нису раке, / Већ колевке нових снага! '' Ј.Јовановић Змај ,, Светли гробови'' ,
op.cit., стр.21.
Како би рекао проф. Михајло Ђурић, без родољубља нема човекољубља. Верујемо да инсистирање на
„универзалном данас“ није варијација / транзиција медијског диктата у феномен „ефетефендије“. Према
Иви Андрићу, евет-ефендија је интелектуалац турског двора који клима главом на све што каже његов
силни(к) господар – султан. С.Панов, ,,Хармонизација породичног права Србије са правом ЕУ:
политички разлози, друштвене и правне последице'', op.cit., стр.59, фн.11.
2464
С тим у вези Ерић вели: ,, Мој ђед је био домаћин човек/ у освит овог века/ Имао је вршалицу/
воденицу/ ваљарицу/ ваљалицу/ три лампека. / Мој отац је џамбасао коње и каруце/ А ја имам само душу/
само ово лудо срце/ што ми прича у грудима/ о животу о људима.'' ’’ Д.Ерић, ,,Поносна песама'', op.cit.,
доступно на следећој адреси : https://www.prelepapoezija.com/ponosna-pesma-2/ . Како вели , данас мало
популарна, из моде изашла, народна мудрост: Никад не заборави ко ти је био ђед!
2465
Према подацима Међународне организације рада, данас, више од половине светске популације нема
приступ ниједном режиму социјалне сигурности, док велики број људи у већини региона света остварује
заштиту у недовољном обиму! Ови подаци живо сведоче да највећи актуелни изазов за међународне
организације са мандатом у области социјалне сигурности представља, управо, обезбеђивање основне
економске и социјалне сигурности за све становнике. Љ. Ковачевић, Нормирање социјалне сигурности у
мећународном праву,op.cit., стр.442- 433.
2466
О вољеној Србији Ерић је певао: ,, Ово је моја једина/ јеванђељска Земља- Мајка/ Моја књегиња/
моја госпођа варошанка/ моја сељанка сторучица/ А око ње се дигла халабука и хајка/ ко да је вучица/ ко
да је хајдучица.’’Д.Ерић, ,,Поносна песама'', op.cit., доступно на: https://www.prelepapoezija.com/ponosna-
pesma-2/
514
нове генерације, држава мора да обезбеђује већи број социјалних престација, што
доводи до угрожавања њихових буџетских средстава и фискалне консолидације.
Социјална и економска сигурност грађана су показатељ стварног стања у
држави, а поменуте, између осталог, одликује и велика покривеност становништва
социјалним престацијама и издашни износи истих. Стога, професор Шундерић тврди:
,, Сигурност је претпоставка слободе човека. Колико сигурности, толико и слободе.'' 2467
У прилог томе, професорка Ковачевић наводи да сигурност чини суштину права. 2468 С
правом професор Јашаревић указује да социјалне сигурности не може бити без
социјалне правде. 2469 Следствено томе, уколико се у друштву неосновано и неправедно
фаворизују одређени слојеви, неједнако2470 третирају поједина лица и групе у погледу
могућности школовања, запошљавања или стицањa прихода, ако се неједнако вреднују
резултати рада, послови обављају у нездравим и тешким условима, а запослени су
искључени из доношења важних одлука везаних за њихову егзистенцију, тешко се
може говорити о социјалној сигурности за све.2471
Тешкоћа у праву, и у животу, није изговор за капитулацију или одустајање, већ
за прегнуће.2472 In ultima linea2473 живимо у добу џиновских, тектонских промена које из
темеља мењају рељеф2474 , те ако не заштитимо правду, правде неће ни бити.2475
2467
2468
Љ.Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду,op.cit., стр.17.С тим у вези Његош вели: ,,Очи
зборе што им вели срце.'' П.П.Његош, op.cit., стр.56.
2469
С.Јашаревић, ,,Социјална сигурност и социјална држава'', op.cit.,стр.156
2470
-Треба ли да ћутим задовољан што сам жив? Треба ли да останем непокретан, и да оставим свет да иде
својим током, свакако ништа изменити не могу? Сви разлози говоре да је то најбоље, само ми један не да
мира: разлог савести. Не знам одакле ми, не знам шта ће ми, смета ми да живим, а не могу да га се
отресем. Остави ме, кажем тој незваној савести, шта ћеш ми немоћном. А она чучи у неком куту мене,
понекад поспана, понекад будна, али ме не напушта. (...) Склонила си се у мене, као сироче, и ћутиш,
ништа не тражиш, нинашто ме не наговараш, све остављаш мојој одлуци, и добро је док те заборавим,
али осетим стид чим те се сетим. М.Селимовић, Тврђава,op.cit., стр.310- 311.
2471
С.Јашаревић, ,,Социјална сигурност и социјална држава'', op.cit.,стр.156 Толики су успели у животу,
без памети, без способности, без поштења, и нико се не чуди. М.Селимовић, Тврђава, op.cit., стр.293
2472
С.Панов, ,,Хармонизација породичног права Србије са правом ЕУ: политички разлози, друштвене и
правне последице'',op.cit., стр.63.
2473
На крају крајева (превод са латинског).
2474
Економске, социјалне и политичке везе које прелазе границе између земаља на одлучујући начин
погађају судбину свих оних који у њима живе.свет је на много начина поста јединствен социјални
систем. Положај сваког појединачног друштва, његове економије, грана привређивања, социјалних
слојева, битно зависи и од владајућих светских економских и политичких односа. судбина, положај
појединачног друштва у одлучујућем степену зависи од његовог места у светској подели света, у
светском систему. М.Печујлић, op.cit., стр.55,61. Свети Симеон Мироточиви вели: Ко своје замењује
туђим не добија туђе већ губи своје/себе. Реч је последња одбрана идентитета, Као што је морал нежна а
најснажнија, последња а једина одбрана од зла, тако је и култура нужан и довољан услов слободе. С.
Панов, ,,Хармонизација породичног права Србије са правом ЕУ: политички разлози , друштвене и
правне последице'', op.cit., стр.57.
Поменути наук великог жупана треба нам служити као оријентир у добу свакојаких промена и
новотарија, од којих имамо – некад већу, а некада мању- ползу. Савремени видови комуникације су нас
истовремено приближили и удаљили од блиских људи, те се неретко преваримо да (сада већ
515
СПИСАК КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРE
1. Литература на страном језику:
1. AUER, Peter, ,,Labour market policy for socially responsible workforce adjustment'',
Employment Paper, Employment Sector, Internatinal Labour Office, Geneva, 2001/14,
доступнo на следећој адреси: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---
ed_emp/documents/publication/wcms_142339.pdf , приступљено: 23.03.2021.године.
2. BARR, Nicolas, DIAMOND, Peter, ,,Reforming pensions: Principles, analytical errors
and policy direction“, International Social Security Review, vol. 62, број 2/2009.
3. BLANPAIN, Roger, European labour law, Wolters Kluwer Law & Business, Alphen aan
den Rijn (The Netherlands) , 2013.
4. BRODIE, Douglas, A history of Bristih labour law 1867-1945, Hart Publishing, Oxford
and Portland, Oregon, 2003.
5. BROWN, R.L, „Designing a social security pension system“, International Social
Security Review, vol. 61, број 1/2008.
6. CIHON, J.Patrick, CASTAGNERA, James Ottavio, Employment and labour law, 7th
edition, South-Western Cengage Learning, Mason, OH(USA), 2011.
7. ČUDINA OBRADOVIĆ, Mira, OBRADOVIĆ, Josip, ,,Potpora roditeljstvu izazovi i
mogućnosti’’, Revija za socijalnu politiku, vol. 10, број 1, 2003.
8. DAUNTON, Martin, Wealth and welfare: an economic and social history of Britain,1851-
1951, Oxford University Press, Oxford, 2007.
9. DRUŽIĆ LJUBOTINA, Olja, KLETAČKI RADOVIĆ, Marija, ,,Siromaštvo i socijalni
rad: koliko je siromaštvo doista » tema « socijalnog rada’’, Ljetopis socijalnog rada,
vol.18, број 1, 2011.
превазиђена) смс порука или вибер/ месинџер/ инстаграм јављање, може заменити ,,живу реч''. Ипак на
нама је да одредимо приоритете и да тежимо неговати ,,праве'' вредности јер како вели народна мудрост
,,љубав и слога немогуће омогуће''.
2475
М.Селимовић, Дервиш и смрт, op.cit., стр.294. Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа.
Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо
пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за
оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим
рукама: блистава будућност или поново ропство! А.Рајс, op.cit., стр.25.
516
10. FAZLIĆ, Arnela, Komparativna analiza Hasanaginice i Pomrčine krvi, završni
magistarski rad (необјављен), Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo,2020,
доступно на адреси:https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/19_20/kob/Arnela-Fazlic.pdf,
11. FLANAGAN, J.Robert, Globalization and labor conditions: working conditions and
worker rights in a global economy,Oxford University Press, Oxford, 2006.
12. FRASER, Derek, The evolution of the British welfare state, The Macmillian Press,
London/ Basingstoke, 1973.
13. GRUSHKA, O.Carlos, DEMARCO, Gustavo ,, Disability pensions and social security
reform – Analysis of the Latin American experience'', Social Protection Discussion Paper
Series, Word Bank, Washington, No 0325, 2003.
14. HANAMI, T.A. , Labour law and industrial relations in Japan, Springer Science
&Business Media, Dordrecht, 1979.
15. JELČIĆ, Vera, Socijalno pravo: Prava u sistemu socijalnog osiguranja u SFRJ,
Informator, Zagreb, 1982.
16. KOVAČEVIĆ, LJUBINKA, ,,Les normes de l’organisation internationale du travail en
matière de cessation de la relation de travail – le contenu et la conformité de la législation
serbe ‘’, Радно и социјално право, број 1/2019.
17. LEWIS, Joan, THORNBORY, Greta, Employement law and occupational health: a
practical handbook , Wiley-Blackwell, Chichester (United Kingdom), 2010.
18. LOOKER, Clare, HEATH, Kelly, ,,No- fault compensation following adverse events
attributed to vaccination: a review of international programmes‘’ , Bulletin of the World
Health Organization, vol.89, број 5, 2011.
19. MARKOVIĆ, Branimir, VUKIĆ, Slavko, ,,Modeli organizacije i financiranja zdravstva u
odabranim zemljama svijeta’’, Ekonomski vjesnik, vol. 22, број 1/2009.
20. PODGORELEC, Sonja, KLEMPIĆ BOGADI, Sanja, ,,Kvalitet života starijega
stanovništva na hrvatskim otocima‘’, Геронтологија, број 2/2014.
21. POPLAŠEN, Dijana, BRUMEN, Vlatka, ,,Profesionalne bolesti - tiha epidemija
današnjice’’, Sigurnost, vol.56, број 2, 2014.
22. PULJIZ, Vlado, Socijalne reforme Zapada: od milosrđa do socijalne države, Studijski
centar socijalnog rada Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 1997.
23. RANALDI, Valentina, ,,Insurance against accidents at work and occupational diseases:
The EU regulation and case law’’, Страни правни живот, број 4/2017.
517
24. RAVNIĆ, Anton, Osnove radnog prava: domaćeg, usporednog i međunarodnog, Pravni
fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 2004.
25. REUCHTWANGER, Edgar, Bismarck, Routledge, London, 2002.
26. RISMONDO, Mihovil, ,,Invalidnost i invaliditetet. Definiranje, sličnosti i razlike. ‘’ ,
Mirovinsko osiguranje, број 3-4/2003.
27. SARGEANT,Malcolm, Discrimination law, Pearson Education, Longman, Harlow
(England), 2004.
28. SPICKER, Paul, ,,Distinguishing disability and incapacity ‘’, International Social Security
Review,vol. 56, број 2, 2003.
29. STOLLEIS, Michael, History of social law in Germany, Springer, Berlin, 2014.
30. STRBAN, Grega, ,, Odvisnost od oskrbe drugega- novo socijalno tveganje? ‘’ , Zbornik
znanstvenih razprav, vol. 72, 2012.
31. UČUR, Marinko, Socijalno pravo, Informator, Zagreb, 2000.
32. Ujević, Augustin Tin, Tajanstvena, доступно на: https://balasevic.in.rs/tin-ujevic-
tajanstva/ , приступљено: 08.01.2021.године.
33. VRANKEN, Martin, Death of labour law: Comparative perspectives, Melbourne
University press, Melbourne, 2009.
34. VUKAS, Budislav, „Međunarodna organizacija rada i zaštita prava čoveka’’,
Југословенска ревија за међународно право, број 1−2, 1989.
35. WADDINGTON, L., „When it is reasonalbe for Europens to be cofused: understanding
when a disability accomodation is ‘’reasonable’’ from a coparative perspective“,
Comparative Labour Law & Policy Journal, vol. 29, број 3, 2008.
2. Литература на српском језику:
1. АВРАМОВИЋ, Сима, СТАНИМИРОВИЋ, Војислав, Упоредна правна традиција,

десето издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014.
2. АВРАМОВИЋ, Сима, ,, Српски грађански законик (1844) и правни трансплатати –
копија аустријског узора или више од тога?'', у: Милена Полојац, Зоран Мирковић,
Марко Ђурђевић(ур.), Српски грађански законик- 170 година, Правни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 2014.
518
3. АНДРИЋ, Иво, ,,О причи и причању'', у: Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка
српски језик и књижевност за први разред гимназије, Издавачка кућа ,,Klett'' доо,
2019.
4. АНЂЕЛКОВИЋ, Бранислав, ,,Заштита на раду у контексту савремених
технолошких промена'', Инжењерство заштите, vol.2, број 1/2012.
5. АНЂЕЛКОВИЋ, Петар, НЕДЕЉКОВИЋ, Радица, ,, Индивидуална и(ли) колективна
људска права у глобализирајућем друштву'', научни скуп са међународним учешћем
,, Људска права- између идеала и изазова стварности'' , тематски зборник радова,
Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској
Митровици, Косовска Митровица, 2016.
6. АНТИЋ, Александра, ЖАРКОВИЋ РАКИЋ, Јелена, ,,Критички осврт на нов Закон
о финансијској подршци породици са децом у Србији'' ,Економске идеје и пракса,
број 34, 2019.
7. АНТИЋ, Дејан, Политичке прилике и српски народ у Вардарској Македонији (1903-
1912), докторска дисертација (необјављена), Филозофски факултет Универзитета у
Нишу, Ниш, 2016.
8. АРАНЂЕЛОВИЋ, Мирјана, ЈОВАНОВИЋ, Јовица, прво електронско издање за
студенте интегрисаних академских и основних струковних студија, Медицина рада,
Медицински факултет Универзитет у Нишу, Ниш, 2009, доступно на следећој
адреси: http://www.medradanis.rs/docs/knjiga_medicina_rada.pdf, приступљено:
03.01.2021.године.
9. АРИТОНОВИЋ, Ивана, ,,Друштвени положај жена у Србији за време Краљевине
Југославије'', Баштина, број 27, 2009.
10. АТАНАСКОВИЋ, Нелица, ОНДРЕЈ, Јашко, ЧУДАНОВ, Младен, ,,Модели
реформи финансирања примарне здравствене заштите‘’ , Економске теме, број 1/
2011.
11. БАБИЋ, Маја, АРАНЂЕЛОВИЋ, Мирјана, АНЂЕЛКОВИЋ, Светлана,
,,Професионалне болести данас-контактни алергијски дерматитис'' , Медицинска
ревија, број 2/ 2016.
12. БАБОВИЋ, Петар , ,, Повреде на раду као индикатори неадекватних услова рада и
радне средине '', Acta Medica Medianae, vol.49, 2009.
13. БАЛТИЋ, Александар, ДЕСПОТОВИЋ Милан, Основни радног права Југославије и
основни проблеми социологије рада, Савремена администрација, Београд, 1981.
519
14. БАТАВЕЉИЋ, Драган, ЛУТОВАЦ, Митар, ,,Непоштовање људских права на крају
XX и почетком XXI века'' , Зборник радова Људска права између идеала и изазова
садашњости, Правни факултет Универзитета у Приштини, са привременим
седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица, 2016.
15. БАШИЋ, Горан, Мултикултурализам и етницитет, Институт друштвених наука,
Београд, 2018.
16. БЕГОВИЋ, Борис, ЛАБУС, Мирољуб, ЈОВАНОВИЋ, Александра, Економија за
правнике, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013.
17. БЕЛОИЦА, Јелена, ,, Анализа запослености у Републици Србији'' , Економске идеје
и пракса, број 33, 2019.
18. БЕРАХА, Исидора, ,, Високо образовање, незапосленост и стање на тржишту рада ‘’
, у: Јован Зубовић (ур.), Активне мере на тржишту рада и питања запослености,
Институт друштвених наука, Београд, 2011.
19. БЕЋИРОВИЋ АЛИЋ, Маида, ,, Право на суђење у разумном року у упоредном
праву’’, Страни правни живот, vol.63, број 3, 2019.
20. БЕЋКОВИЋ, Матија, ,,Лажне ми путеве'', доступно на
:https://www.prelepapoezija.com/lazne-mi-puteve/, приступљeно: 11.01.2021.г.
21. БЕЋКОВИЋ, Матија, ,,Српска нова ера’’, у: Радомир Никчевић (ур.), Свети кнез
Лазар и косовски завет, Светигора, компанија Новости, Цетиње- Београд, 2007.
22. БИЛБИЈА, Весна, ,,Правни положај синдиката’’, Гласник Адвокатске коморе
Војводине, књига 74, број 2, 2014.
23. БИРОВЉЕВ, Јелена, ВОЈИНОВИЋ, Жељко, МИРОВИЋ, Вера, ,,Функционална
зависност категорија корисника пензија у односу на укупан број запослених'' ,
Економске теме, vol.53, број 3, 2015.
24. БЛАГОЈЕВИЋ ХЈУСОН МАРИНА, Жене и мушкарци у Србији: шта нам говоре
бројеви?, Програм Уједињених нација за развој: UN WOMEN, Београд, 2012.
25. БЛАГОЈЕВИЋ ХЈУСОН, Марина, ,,Сами родитељи на Западном Балкану: јавна
невидљивост и патријахалне институције'' у: Исидора Јарић, Политике
родитељства:искуства,дискурси,институционалне праксе, Социолошко удружење
Србије и Црне Горе, Институт за социолошка истраживања, Филозофски факултет
26. БЛАГОЈЕВИЋ ХЈУСОН, Марина, ,,Трансформација родитељства:
полупериферијска перспектива’’, Социологија, vol. 56 ,брoj 4, 2014.
520
27. БЛАГОЈЕВИЋ ХУЈСОН, Марина, Родни барометар у Србији: развој и свакодневни
живот,Програм Уједињених нација за развој,UN WOMEN, Београд, 2013.
28. БОБИЋ, Мирјана, ВЕСКОВИЋ АНЂЕЛКОВИЋ. Милица, КОКОТОВИЋ
КАНИЗАР, Власта, Студија о спољним и унутрашњим миграцијама грађана
Србије: са посебним освртом на младе, Међународнa организацијa за миграције,
29. БОБИЋ, Мирјана, ЛАЗИЋ, Селена, ,,Праксе у свакодневном животу брачних парова
на почетку родитељства’’ у: Исидора Јарић, Политике родитељства:искуства,
дискурси,институционалне праксе, Социолошко удружење Србије и Црне Горе,
Институт за социолошка истраживања, Филозофски факултет Универзитета у
Београду, Београд, 2015.
30. БОДЛЕР, ШАРЛ, ,,Албатрос’’ , у: Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ,
Читанка, српски језик и књижевност, за трећи разред гимназија и средњих
31. БОЖОВИЋ, Драгана, ,, Новинарска етика и секунарна виктимизација у штампаним
медијима у Србији'', Комуникација и медији( CM: Communication and Media), vol.12,
број 40, 2017.
32. БОЈИЋ, Милутин, ,,Плава гробница'', у: Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона
Мркаљ, Читанка, српски језик и књижевност, за трећи разред гимназија и средњих
33. БОЈИЋ, Филип, ,, Право на социјалну сигурност и концепт обезбеђења лица код
којих је наступио социјални ризик старости у стандардима Међународне
организације рада'', Радно и социјално право, број 2/2019.
34. БОЈИЋ, Филип, ,,Положај жена на тржишту рада и у системима социјалне
сигурности- историјско компаративна анализа'', Радно и социјално право, број
2/2015.
35. БОЈИЋ, Филип, ,,Право на накнаду погребних трошкова'', Радно и социјално право,
број 2/2013.
36. БОЈИЋ, Филип, ,,Право на новчану накнаду за случај незапослености- актуелни
проблеми и могућа решења'' , Право и привреда, број 7-9/2014.
37. БОЈИЋ, Филип, Право на социјалну пензију у систему права социјалне сигурности,
докторска дисертација (необјављена), Правни факултет Универзитета у Београду,
521
38. БРАЈИЋ, Влатко, Радно право: Радни односи, други односи рада и социјално
осигурања, шесто измењено издање, Савремена администрација а.д. , Београд, 2001.
39. БРКОВИЋ, Радоје, ,,Социјално предузетништво - могућности и перспективе'', Радно
и социјално право , број 1/2014.
40. БРКОВИЋ, Радоје, ВУЧИНИЋ, Дејан, ,,Накнада нематеријалне штете из Радног
односа у праву Републике Србије'', Радно и социјално право, број 1/ 2018.
41. БУЛАТ, Петар, ,,Професионалне болести у Србији и Црној Гори’’, Свет рада, број
4/2005.
42. ВАСИЋ, Радмила, ЈОВАНОВИЋ, Миодраг, ДАЈОВИЋ, Горан, Увод у право, прво
издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014.
43. ВАСИЋ, Радмила, ЧАВОШКИ, Коста, Увод у право II, Издавачка кућа ,,Драганић'' ,
44. ВЕЛМАР- ЈАНКОВИЋ, Светлана, ,,Записи са дунавског песка, Похвала Београду
(одломци)’’ , у: Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка српски језик и
књижевност за први разред гимназије, Издавачка кућа ,,Klett'' доо, 2019.
45. ВЕЉОВИЋ, Радмила, ,,Одлагање рађања- референтни оквир мотивационог система''
, Демографија, година 14, 2017.
46. ВЕСЕЛИНОВИЋ, Петар, ,,Реформа јавног сектора као кључна детерминанта
успешности транзиције привреде Републике Србије'', Економски хоризонти, vol. 16,
свеска 2, 2016.
47. ВИДАКОВИЋ, Александар, ,,Увод у професионалну патологију’’, у: Александар
Видаковић и сарадници, Основи медицине рада, Медицински факултет
Универзитета у Београду, Центар за издавачку, библиотечку, информациону и
фотофилмску делатност, Београд, 2007.
48. ВИДАКОВИЋ, Александар, ,,Увод'' (уводни део књиге), у: Александар Видаковић
и сарадници, Основи медицине рада, Медицински факултет Универзитета у
Београду, Центар за издавачку, библиотечку, информациону и фотофилмску
делатност, Београд, 2007.
49. ВИЛИЋ, Драгана, ,,Криминал-социјални ризик у савременом друштву ‘’,
Политеиа, година 7, број 13, 2017.
50. ВРАЊЕШ, Миле, ,, Проблеми у финансирању здравственог осигурања у Србији’’
,Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, број 3/2008.
522
51. ВРАЊЕШ, Миле, ,, Проблеми у финансирању пензијског и инвалидског осигурања
у Србији’’, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, vol.XLI, број 1-
2/2017.
52. ВРАЊЕШ, Миле, ,,Осигурање за случај незапослености и проблеми његовог
финансирања'', Право и привреда, број 1-3, 2010.
53. ВУКЕЛИЋ, Драган ,,Положај српске националне мањине у Мађарској’’,
монографска студија, Култура полиса, година 12, број 27, 2015.
54. ВУКОВИЋ, Данило, Друштвени услови стварања и примене социјалног права у
Србији, докторска дисертација (необјављена), Правни факултет Универзитета у
55. ВУКОВИЋ, Дренка, ,,Старост и сиромаштво '', Зборник Матице српске за
друштвене науке, број 131, 2010.
56. ВУКОВИЋ, Дренка, ЛАКИЋЕВИЋ, Мира, Социјално обезбеђење, Центар за
социјални рад, Краљево, 1994.
57. ВУКОВИЋ, Дренка, ПЕРИШИЋ, Наталија, ,,Социјална сигурност у транзицији-
изазови и (не)решена питања рефорими'' , у: Зоран Стојиљковић (ур.), Лавиринти
транзиције, Friedrich Ebert Stiftung, Центар за демократију Факултета политичких
наука Београд, Београд, 2012.
58. ВУКОВИЋ, Дренка, Системи социјалне сигурности, друго допуњено издање, Јавно
предузеће ,,Службени гласник'', Београд, 2002.
59. ВУКОВИЋ, Дренка, Социјална сигурност и социјална права, Факултет политичких
наука Универзитета у Београду, Београд, 2005.
60. ВУЛЕТИЋ, Георгије, ВУЛЕТИЋ, Теодора, ,,Однос мотивације за материнством са
одређеним социодемографским варијаблама и родним идентитетом'', Психолошка
истраживања, vol. XIX, број 2, 2016.
61. ГАВРИЛОВИЋ (ур.) , Душан, Статистички годишњак Републике Србије 2020,
Републички завод за статистику, Београд, 2020.
62. ГАВРИЛОВИЋ (ур.), Душан, Статистички годишњак Републике Србије 2019,
Републички завод за статистику, Београд, 2019.
63. ГАВРИЛОВИЋ, Ана, ТРМЧИЋ, Снежана, ,,Здравствено осигурање у Србији-
финансијски одрживи систем'' , Међународна научна конференција Менаџмент
2012, Младеновац, 20-21 април 2012, доступно на следећој адреси:
https://meste.org/konf/Arhiva/Man_2012/pdf/RADOVI/Gavrilovic.pdf, приступљено:
01.01.2021.године.
523
64. ГАВРИЛОВИЋ, Љиљана, ,,Појединац и породица'', Гласник Етнографског
института САНУ,Београд, број 53, 2005.
65. ГАЈИН, Саша, Људска права: правно-систематски оквир,друго издање, Правни
факултет Универзитета Унион, Београд, 2011.
66. ГАШПАРОВИЋ, Стела, Србија и Угарска од 1402. до 1460.године, докторска
дисертација (необјављена) ,Филозофски факултет Универзитета у Београду,
67. ГЕМОВИЋ, Биљана, КУЛИК, Ана, ,, Управљање ризиком- приказ повреда на раду''
, Међународна конференција Ризик и безбедности инжењеринг, Копаоник, 16-18
јануар 2020.
68. ГЕТЕ, Јохан Волфганг, Фауст, Школска књига, Нови Сад, 2004.
69. ГЛЕДОВИЋ, Зорана, ЈАНКОВИЋ, Славенка, ЈАРЕБИНСКИ, Мирјана,
МАРКОВИЋ-ДЕНИЋ, Љиљана, ПЕКМЕЗОВИЋ, Татјана, ШИПРЕТИЋ-
ГРУЈИЧИЋ, Сандра, ВЛАЈИНАЦ, Христина, Епидемилогија, уредници: Мирјана
Јаребински, Христина Влајинац, Медицински факултет Универзитета у Београду,
70. ГОЛУБОВИЋ, Велизар, ,,Усклађивање пензија у праву Републике Србије и
упоредном праву'' , Радно и социјално право, број 1/2016.
71. ГОЛУБОВИЋ, Велизар, ,, Неусаглашеност и колизија норми у области социјалног
осигурања и радних односа'' , Радно и социјално право,брoj 2/ 2006.
72. ГОЛУБОВИЋ, Велизар, ,, Превремена пензија у праву Србије и упоредном праву’’,
Радно и социјално право, број 1/2014.
73. ГОЛУБОВИЋ, Велизар, ,,Инвалидско осигурање у државама сукцесорима СФРЈ’’ ,
Право-теорија и пракса, vol.27, број 11-12/2010.
74. ГОЛУБОВИЋ, Видоје, ,,Регионална сарадња на заштити и очувању културне
баштине'' , Међународни проблеми, Београд, година LXVI, број 3-4/2014.
75. ГРК, Снежана, ,,Реформа пензионог система у Србији - у сенци привредног раста и
неповољне демографске структуре’’ ,Српска политичка мисао, број 1/2011.
76. ГУДОВИЋ, Зоран, ,, Изазови и друштвена перцептивност старoсти '',
Геронтологија, број 1/2014.
77. ДАВИЧО, Оскар, ,,Србија'', доступно: https://www.prelepapoezija.com/srbija/,
78. ДАМЊАНОВИЋ, Радован, ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Владан, АРАПОВИЋ, Тања,
,,Модели финансирања здравственог осигурања'' , Одитор, vol.4, број 1/2008.
524
79. ДЕВЕЏИЋ, Милица, СТОЈИЛКОВИЋ, Јелена, ,, Ново поимање старости-
проспективна старост ‘’, Становништво, број 1/ 2012.
80. ДЕВЕЏИЋ, Милица, СТОЈИЛКОВИЋ, Јелена, ,,Однос броја пензионера и
запослених у контексту демографског старења у Србији'' , Зборник Mатице српске
за друштвене науке, број 131, 2010.
81. ДЕПОТОВИЋ, Данијела, ПРАШТАЛО, Тања, ,,Одговорност послодавца услед
повреде на раду и професионалне болести са посебним освртом на накнаду
материјалне штете'' , Пословне студије, година 10, број 19-20, 2018.
82. ДИМИТРИЈЕВИЋ, Војин, ,,Одредбе о недискриминацији у Међународном пакту о
грађанским и политичким правима'', Анали Правног факултета у Београду, година
39, свеска 1/3, 1991.
83. ДИМИТРИЈЕВИЋ, Марина, ,,Стварање услова за развој модерних пензијских
система ‘’, Радно и социјално право, број 2/2013.
84. ДИНКИЋ, Миросинка, ЉУБИНКОВИЋ, Боривоје, ОГЊЕНОВИЋ, Косовка,
РАЈКОВ, Гордана, МИЛОЈЕВИЋ, Славица, Сервиси социјалне заштите за особе са
инвалидитетом:усклађивање политике и праксе, Центар за самостални живот
инвалида Србије, Београд, 2008.
85. ДМИЧИЋ, Миле, ,,Босна и Херцеговина као државна заједница sui generis-
привремено решење или модел за будућност'', Анали Правног факултета у
Београду, година 58, свеска 1, 2010.
86. ДРАГИЧЕВИЋ, Ива, ,,Унапређење положаја жена лидерки: случај градска управа
Београда'', Економија: теорија и пракса, vol.9, број 1, 2016.
87. ДРАГИШИЋ ЛАБАШ, Слађана, Активно старење у Београду, Социолошко
удружење Србије и Црне Горе, Институт за социолошка истраживања Филозофски
факултет -Универзитет у Београду, Београд, 2016.
88. ДРАШКИЋ, Марија, ,,Усвојење и старатељство- добра традиција Српског
грађанског законика'', у: Милена Полојац, Зоран Мирковић, Марко Ђурђевић(ур.),
Српски грађански законик- 170 година, Правни факултет Универзитета у Београду,
89. ЂУКАНОВИЋ, Драган, ,,Измене уставног устројства Босне и Херцеговине-
иницијативе и могућности'' , Међународни проблеми, vol.59, брoj 2-3, 2004.
90. ЂУКИЋ, Верица, ШАПОЊИЋ, Владан, РАДОЊИЋ, Надица, МАРКОВИЋ, Златана,
ФИЛИПОВИЋ Љиљана, , ,,Знање,ставови и пракса родитеља и педијатара у вези са
525
имунизацијом- Краљево, Рашка, Врњачка Бања’’, Здравствена заштита, број
1/2019.
91. ЂУРЂЕВ, Бранислав, ,, Колико деце треба Србији? '',Становништво, број 1-4, 2004.
92. ЂУРЂЕВИЋ, Ненад (ур.), Националне мањине у односима Србије са суседима-
статус националних мањина у Србији и преговарање са ЕУ: Улога суседних земаља,
Форум за етничке односе, Београд, 2017.
93. ЂУРИЋ, Ђорђе, ПАВЛОВИЋ, Момчило, Историја за трећи разред гимназије
природно-математичког смера и четврти разред општег и друштвено-језичког
смера,Завод за уџбенике, Београд, 2010.
94. ЕРИЋ, Добрица, ,,Поносна песма'', доступно на адреси:
https://www.prelepapoezija.com/ponosna-pesma-2/, приступљено: 11.01.2021.г.
95. ЕРИЋ, Добрица, ,,Пркосна песма'', доступно:
https://www.prelepapoezija.com/prkosna-pesma/, приступљено: 09.02.2021.године.
96. ЖУНИЋ, Наталија, Политичка права жена у Србији у првој половини XX века,
докторска дисертација (необјављена), Правни факултет Универзитета у Београду,
97. ЗДРАВКОВИЋ, Александар, ДОМАЗЕТ, Ивана, НИКИТОВИЋ, Владимир, ,,
Утицај демографског старења на одрживост јавних финансија у Србији’’ ,
Становништво, број 1/2012.
98. ЗЕЦ, Миодраг, ,,Српска парадигма-недовршене реформе и кључне диспропорције'',
у: Зоран Стојиљковић (ур.), Лавиринти транзиције, Friedrich Ebert Stiftung, ,Центар
за демократију Факултета политичких наука Београд, Београд, 2012.
99. ЗЛАТАНОВИЋ, Сања, ,, Национални план за ретке болести-упоредноправни приказ
‘’, Страни правни живот, број 1/2013.
100. ЗУЛЕВИЋ, Јелена, ,,Истраживање проблема трансексуалних особау сферама
школства, рада и запошљавања, здравствене заштите и државне администрације'' , у:
Саша Гајин (ур.) Модел Закона о признавању правних последица промене пола и
утврђивања трансексуализма: Права транс особа - од непостојања до стварања
законског оквира, Центар за унапређивање правних студија, Београд, 2012.
101. ИВАНОВИЋ БАРИШИЋ, Милина, ,,Миграције село- град у другој половини 20
века у Србији'', Гласник Етнографског института САНУ, издање LXII, број 3,
2015.
102. ИГЊАТОВИЋ, Ђорђе, Криминологија, дванаесто измењено и допуњено издање,
Правни факултет Униврезитета у Београду, Београд, 2015.
526
103. ИЛИЋ, Владимир, ,, Потреба образовања и стручног усавршавања социјалних
радника за рад са старијима’’ , Геронтологија, број 1/2014.
104. ИЛИЋ, Јован, ,,Срби у Хрватској пре и после распада Југославије'', Зборник
Матице српске за друштвене науке, свеска 120, 2016.
105. ИСАКОВИЋ, Маја, ЖОЛТ, Лазар, ,,Проблем дискриминације ЛГБТ популације
у Србији'', Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, година 41, број 2,
2016.
106. ЈАКШИЋ, Ђура, ,, Отаџбина'' у: Ђура Јакшић, Песме, Школска књига, Нови
Сад, 2004.
107. ЈАКШИЋ,Ђура, ,,Поноћ'' у: Ђура Јакшић, Песме, Школска књига, Нови Сад,
2004.
108. ЈАКШИЋ,Ђура, ,,Бојна песма'' у: Ђура Јакшић, Песме, Школска књига, Нови
Сад, 2004.
109. ЈАНДРИЋ, Маја, МОЛНАР, Дејан, Квалитет запослености и тржиште рада у
Србији: Колико је Србија далеко од ЕУ, анализа, Fridrich Ebert Stiftung, Београд,
2017.
110. ЈАНКОВИЋ, Драган, СТАНКОВИЋ, Татјана, РАЈКОВИЋ, Петар,
МИЛЕНКОВИЋ, Александар, ,,IT подршка ублажавању проблема ретких болести
‘’,Infotex, Јахорина, vol.10, 2011.
111. ЈАРИЋ, Исидора, ,, Позиционирање искуства материнства унутар социјалне
мреже породичних односа’’, Социологија, vol. 56, број 4, 2014.
112. ЈАРИЋ, Исидора, МИЛЕНКОВИЋ, Милош, ,,Мапирање места потенцијалне
дискриминације из перспективе особа оболелих од ретких болести и чланова
њихових породица- разултати квалитативног истраживања'' , у: Марта Сјенчић,
Марко Миленковић (ур.), Друштвени и правни положај особа са ретким болестима
и њихових породица у Србији,Удржење правника за медицинско и здравствено право
Србије-СУПРАМ, Институт друштвених наука, Београд, 2016.
113. ЈАСИЋ, Стојан, ,,Душанов законик'' , Београд, 1968, доступно на:
https://www.harmonius.org/sr/pravni-izvori/jugoistocna-evropa/javno-
pravo/srbija/Dusanov_zakonik.pdf , приступљено: 22.03.2021.године.
114. ЈАШАРЕВИЋ, Сенад, ,,Појам и улога социјалног права'' , Зборник радова
Правног факултета у Нишу, број 54, 2009.
115. ЈАШАРЕВИЋ, Сенад , ,,Социјална сигурност и социјална држава'', Зборник
радова Правног факултета у Новом Саду, vol.43, број 3, 2009.
527
116. ЈАШАРЕВИЋ, Сенад, ,,Улога синдиката у остваривању здравих и правичних
услова рада'', Радно и социјално право, број 1/2014.
117. ЈАШАРЕВИЋ, Сенад, ,,Флексибилне форме запошљавања у Закону о раду’’,
Радно и социјално правo, број 1-3, 2002.
118. ЈАШАРЕВИЋ, Сенад, БОЖИЧИЋ, Дарко, ,,Заштита од насиља и узнемиравања
на раду у међународним правним стандардима’’ , Зборник радова Правног
факултета у Новом Саду, vol.53, број 3/2019.
119. ЈАШАРЕВИЋ, Сенад, Социјално право, Правни факултет Универзитета у Новом
Саду, Нови Сад, 2010 .
120. ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, Јован , ,,Светли гробови'', у: Јован Јовановић Змај, Песме,
Школска књига, Нови Сад, 2004.
121. ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, Јован, ,,Јест'' у: Јован Јовановић Змај, Песме, Школска
књига, Нови Сад, 2004.
122. ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, Јован, ,,Пођем, клецнем'' у: Јован Јовановић Змај, Песме,
123. ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, Јован, Све што даље време хити'' у: Јован Јовановић Змај,
Песме, Школска књига, Нови Сад, 2004.
124. ЈОВАНОВИЋ СИМИЋ, Јелена, Српско лекарско друштво 1872-2017, Српско
лекарско друштво, Београд, 2017.
125. ЈОВАНОВИЋ, Марина, ,,Одговорност послодавца за штету коју претрпи
запослени на раду или у вези са радом’’, у : Хајрија Мујовић (ур.), Србија и
реформисање института одговорности: округли сто,књиге сажетака, Институт
друштвених наука, Центар за научна истраживања, Београд, 2018, доступно на:
https://idn.org.rs/biblioteka/CPI_Knjiga_sazetaka_sajt.pdf , приступљено:
03.01.2021.године.
126. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,, Заштита инвалида у радној средини ‘’ , Зборник
радова Правног факултетета у Новом Саду,број 3/2015.
127. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,, Наслеђено и садашње стање колективних права
запослених у светлу актуелних промена у радном законодавству’’, Радно и
социјално право, број 1/2014.
128. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,, Начело једнакости у радном праву'' ,Зборник радова
Правног факултета у Новом Саду, број 1/2018.
129. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,, Нормативна изградња људских и социјално-
економских права'', Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, број 3/2010.
528
130. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,, Позитивна дискриминација (са освртом на област
рада) '' , Радно и социјално право, број 1/ 2018.
131. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,,Грађа за колективно радно право Србије’’, у: Боривоје
Шундерић, Предраг Јовановић, Бранко Лубарда (ур.), Социјална права и економска
криза, Удружење за радно право и социјално осигурање Србије, Београд, 2009.
132. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,,Наслеђено и садашње стање колективних права
запослених у светлу актуелних промена у радном законодавству'' , Радно и
133. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, ,,Радноправна способност (стицање радноправне
способности и њена заштита на раду) '' , Радно и социјално право, број 1/2016.
134. ЈОВАНОВИЋ, Предраг, Радно право, осмо измењено и допуњено издање,
Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2018 .
135. ЈОКСИЋ, Иван, ,,Душанов законик- социјални контекст и правна наслеђа ‘’,
Национални интерес, број 3/2015.
136. ЈОТАНОВИЋ, Раденко, ,,Новчана накнада појединих видова нематеријалне
штете за претрпљене душевне болове'',Српска правна мисао,година 18, број 45,
2012.
137. КАВРАН, Драгољуб, ШУНДЕРИЋ, Боривоје, ,, In memoriam Милан Деспотовић
(1914-1989)'' , Анали Правног факултета у Београду , година 38, свеска 1 / 2, 1990.
138. КАПОРАЛИ, Ренато, Изуми и проналасци: од почетка до данас /Renato Caporali,
Michele Lauri, превод: Гордана Стојшин, Stoper books, Београд, 2005.
139. КЛАЈН- ТАТИЋ, Весна, ,,Актуелни проблеми абортуса, пренаталног генетског
тестирања и управљања трудноћом'', Становништво, број 1/2001.
140. КЛИПА, Ђуро, Модел управљања перформансама процеса социјалне заштите
и транзиције модела е-управе у паметну управу, докторска дисертација
(необјављена), Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, Нови Сад,
2015.
141. КНЕЖЕВИЋ, Александар, Историјскодемографске и етнодемографске основе
развитка Источне Србије, докторска дисертација (необјављена), Географски
факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013.
142. КОВАЧЕВИЋ- ПЕРИЋ, Слободанка, ,,Незапосленост младих'', Радно и
143. КОВАЧЕВИЋ- ПЕРИЋ, Слободанка, ,,Радноправне последице трансродности'' ,
Зборник радова Правног факултета у Нишу, година LVIII, број 85, 2019.
529
144. КОВАЧЕВИЋ- ПЕРИЋ, Слободанка, Пристојан рад, докторска дисертација
(необјављена) , Правни факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 2011.
145. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка , ,,Радна експлоатација- одређивање појма,
разграничење од других сличних појава и њихов међусобни однос'' , у: Ђорђе
Игњатовић (ур.), Казнена реакција у Србији, VIII део, тематска монографија,
Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2018.
146. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка ,,Забрана старосне дискриминације радника у светлу
концепције активног старења и међугенерацијске солидарности '' , Радно и
147. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,, Престанак радног односа услед смрти односно
престанка његових субјеката '' , Радно и социјално право, број 1/2016.
148. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,,Запошљавање радника миграната- претпоставке,
услови и ограничења ‘’, Страни правни живот, број 2/ 2020.
149. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,,Ступио је на снагу Српско-црногорски споразум о
социјалном осигурању'' , Право и привреда, број 1-3/2008.
150. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,, In memoriam Боривоје Шундерић (1950-2020) '',
Анали Правног факултета у Београду, година LXVIII, број 3, 2020.
151. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,, Запошљавање лица са инвалидитетом’’ , у: Дренка
Вуковић, Михаил Ардаренко, Социјалне реформе: Садржај и резултати, Факултет
политичких наука Универзитет у Београду, Београд, 2011.
152. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,,Основне новине у законодавству о запошљавању’’ ,
Право и привреда, број 1-3/ 2010.
153. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,,(Не)допуштено коришћење права на одсуство због
привремене спречености запосленог на рад’’, Право и привреда, број 7-9/2012.
154. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,,Заштита старијих радника- скорашњи допринос
међународних организација ‘’ ,Право и привреда, vol. XLIX, број 10-12/2012.
155. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,,Изазови кодификације и новелирања законодавства о
борачко- инвалидској заштити'', Радно и социјално право, број 1/2014.
156. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, ,,Равноправност мушкараца и жена као битан елемент
достојанственог запошљавања: прилог дискусији о нацрту закона о родној
равноправности'', Радно и социјално право, број 1/2018.
157. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, Ваљани разлози за отказ уговора о раду, Правни
530
158. КОВАЧЕВИЋ, Љубинка, Нормирање социјалне сигурности у мећународном
праву, магистарска теза (необјављена), Правни факултет Универзитета у Београду,
159. КОВАЧЕВИЋ,Љубинка, ,,Плаћени рад у домаћинству послодавца'', Радно и
160. КОВАЧЕК- СТАНИЋ, Гордана, ,, Биомедицински потмогнуто зачеће и рођење
детета: сурогат материнство у упоредном европском праву и Србији'' ,
161. КОКОВИЋ, Драган, ,, Старост - између културе и поткултуре '', Геронтологија,
број 2/2014.
162. КОКОВИЋ, Драган, ,, Култура сиромаштва и образовање'', Политеиа, број 3,
2012.
163. КОНСТАНТИН ФИЛОЗОФ, ,,Житије деспота Стефана Лазаревића (одломак)'',
у: Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка српски језик и књижевност за први
разред гимназије, Издавачка кућа ,,Klett'' доо, 2019.
164. КОСАНОВИЋ, Рајко, ПАУНОВИЋ, Сања, ,,Филозофија достојанственог рада'',
165. КОСТИЋ, Миомира, МИРИЋ, Филип, ,, Глобализацијске теорије о
криминалитету ‘’,Зборник радова Правног факултета у Нишу, година LIII, број 68,
2014.
166. КОЧОВИЋ, Драгослав, ,,Политика- феномен социјална политика и њена
употреба’’, Годишњак Факултета политичких наука, vol.9, број 14, 2015.
167. КРАЈИНОВИЋ, Душанка, АРСИЋ, Јасмина, ЈОЦИЋ, Драгана, МИЛОШЕВИЋ
ГЕОРГИЈЕВ, Андријана, ТАСИЋ, Љиљана, МАРКОВИЋ, Валентина, ,,Процена
знања и ставова фармацеута о ретким болестима и лековима за ретке болести’’,
Acta Medica Medianae, vol. 52, број 2, 2013.
168. КРЕЋА, Миленко, Међународно јавно право, осмо издање, Правни факултет
169. КРИВОКАПИЋ, Борис, ,,Појам људских права'' , Страни правни живот,
година 61, број 1, 2017.
170. КРКЉУШ, Љубомирка, Правна историја српског народа, Правни факултет
531
171. КРСТИЋ, Ивана, Заштита права миграната у Републици Србији, приручник за
државне службенике и службенике у локалним самоуправама, Међународна
организација за миграције- Мисија у Србији, Београд, 2012.
172. ЛАБУС, Мирољуб, ШОШКИЋ, Драгутин, Основи политчке економије, ПИП
,,Номос'' БЕОГРАД, Београд, 1993.
173. ЛАЛЕ, Радислав, ,,Незапосленост као ризик у социјалном осигурању’’,Српска
правна мисао, vol.1,брoj 50, 2017.
174. ЛИНДГРЕН, Mагнус, НИКОЛИЋ-РИСТАНОВИЋ, Весна, Жртве
криминалитета: међународни контекст и ситуација у Србији, Организација за
европску безбедност и сарадњу у Србији , Мисија у Србији, Одељење за спровођење
закона, Београд, 2011.
175. ЛУБАРДА, Бранко, ,,Демократија: истине и илузије- идеје и институције’’,
Анали Правног факултета у Београду, година 28, свеска 3,1990.
176. ЛУБАРДА, Бранко, „Социјално право и солидарност“, Радно и социјално право,
број 1/2013.
177. ЛУБАРДА, Бранко, Радно право, расправа о достојанству на раду и социјалном
дијалогу, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012.
178. ЛУБАРДА, Бранко, Увод у радно право, Правни факултет Универзитета у
179. ЛУКИЋ, Радомир, Основи социологије, Научна књига, Београд, 1984.
180. ЛУКИЋ, Радомир, Увод у право, Научна књига, Београд,1972.
181. ЉУШИЋ, Радош (ур.), Школско све знање, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
182. МАКСИМОВИЋ, Десанка, ,, Грачаница'' у: Радомир Никчевић (ур.), Свети кнез
183. МАКСИМОВИЋ, Десанка, ,,Тражим помиловање'' у: Љиљана Бајић, Миодраг
Павловић, Зона Мркаљ, Читанка, српски језик и књижевност, уџбеник за четврти
разред гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2019.
184. МАНИЋ, Самир, ,,Новчана накнада нематеријалне штете за душевне болове
због смрти и тешког инвалидитета блиског лица'', Зборник радова Правног
факултета у Новом Саду, број 2/2012.
185. МАРИНКОВИЋ, Иван, ,,Алкохол као фактор смртности становништва у Србији
(2016-2018)'' , Становништво, година 58, број 1, 2020.
186. МАРИНКОВИЋ, Иван, ,,Узроци смрти у Србији од средине 20.века’’,
Становништво, година 50, број 1/2012.
532
187. МАРЈАНОВИЋ, Гордана, МИХАЈЛОВИЋ, Владимир, ,,Тржиште рада и
политика запошљавања у ЕУ и поуке за Србију'', у: Милена Јакшић, Весна
Стојановић Алексић, Предраг Мимовић (редактори), Економско-социјални аспекти
прикључивања Србије Европској Унији, Економски факултет Универзитета у
Крагујевцу, Крагујевац, 2015.
188. МАРКОВИЋ, Марко, ,,Свештенство и историјско Косово’’, у: Радомир
Никчевић (ур.), Свети кнез Лазар и косовски завет, Светигора, компанија Новости,
Цетиње- Београд, 2007.
189. МАРКОВИЋ, Слободан, ПОПОВИЋ, Душан, Право интелектуалне својине,
Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014.
190. МАРТИНИЋ, Марија, Улога синдиката у демокатским променама у
транзицијским земљама:случај Србија (1990-2013), докторска дисертација
(необјављена) , Факултет политичких наука, Београд, 2016.
191. МАТИЋ, Марко, ЂУКИЋ, Огњен, Системи здравствене заштите у БиХ:
Финансијски изазови и опције за реформу, Friedrich-Ebert-Stiftung (FES), Сарајево,
2018, доступно на :https://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/14125.pdf,
приступљено: 01.01.2021. године.
192. МАТКОВИЋ, Гордана МИЈАТОВИЋ, Бошко, СТАНИЋ, Катарина, Новчана
давања за децу и породице са децом у Србији: анализа и препоруке, CLDS, EU,
Министарство рада запошљавања и социјалне политике Републике Србије,
UNICEF, Београд, 2014.
193. МАТКОВИЋ, Гордана, ,,Пензијски систем у Србији- карактеристике,досадашње
реформе,дилеме и опције'', у: Катарина Станић, Гордана Матковић, Jurij Bajec,
Chiappe Rosa, Пензијски систем у Србији, публикација, Bearing Point, USAID,
194. МАТКОВИЋ, Гордана, BAJEC, Jurij, МИЈАТОВИЋ, Бошко, ЖИВКОВИЋ.
Бошко, СТАНИЋ, Катарина, Изазови увођења обавезног приватног пензијског
система у Републици Србији, публикација, Центар за либерално- демократске
студије, штамапно уз помоћ Америчке агенције за међународни развој (USAID),
195. МАТКОВИЋ, Гордана, Држава благостања у земљама Западног Балкана-
изазови и опције, Центар за социјалну политику, Београд, 2017.
196. МАТКОВИЋ, Гордана, СИМИЋ, Катарина, Социјална заштита у
старости:дуготрајна нега и социјалне пензије, Факултет за економију, финансије и
533
администрацију, Београд;Центар за социјалну политику, Београд; Тим за социјално
укључивање и смањење сиромаштва, Влада Републике Србије, Београд, 2014.
197. МИЛАНКОВ, Маријана, ОПАЧИЋ, Богдана, ,,Култура старења и стари у
култури'', Герентологија, број 2/2014.
198. МИЛЕТИЋ, Бранко, ,,Законоправило Светог Саве (Светосавски Номоканон) и
Законик Стефана Душана (Душанов законик) као извори српског права у
средњовековној Србији’’ , Зборник радова Филозофског факултета у Приштини,
vol.49, број 2, 2019.
199. МИЛИЋЕВИЋ, Снежана, ПОДОВАЦ, Милена СЕКУЛИЋ, Дејан, ,,Улога и
значај информационих технологија за развој туризма Србије'', 13th International
Conference ‘’Research and Development in Mechanical Industry’’- RADMI, Kopaonik,
Serbia, 12-15 September 2013, доступно на следећој адреси
:file:///C:/Users/Branka/Downloads/ULOGAIZNAAJINFORMACIONIHTEHNOLOGIJ
AZARAZVOJTURIZMASRBIJE.pdf , приступљено: 01.02.2021.године.
200. МИЛОВАНОВИЋ ДОБРОТА, Биљана, РАДИЋ ШЕСТИЋ, Марина ,,Однос
самопоштовања и социодемографских карактеристика ученика са лаком
интелектуалном ометеношћу'', Београдска дефектолошка школа, vol.23, број
1/2017.
201. МИЛОВАНОВИЋ, Александар, ,,Професионални трауматизам'' у: Александар
Видаковић и сарадници, Основи медицине рада, Медицински факултет
Универзитета у Београду, Центар за издавачку, библиотечку, информациону и
фотофилмску делатност, Београд, 2007.
202. МИЛОЈЕВИЋ, Зоран, ,,Полтронство'', Политика, објављено: 23.09.2017.године,
доступно:http://www.politika.rs/sr/clanak/389289/Pogledi/Poltronstvo,
приступљено:12.01.2021.године.
203. МИЛОЈЕВИЋ, Момир, ,,Француска револуција и људска права'', Анали Правног
факултета у Београду,година 39, свеска 4, 1991.
204. МИЛОСАВЉЕВИЋ, Мила, Српски великани, ЈРЈ друштво за издаваштво,
производњу,промет и услуге доо, Београд (Земун), 2008.
205. МИНИЋ, Весна, КОМПРИОВИЋ, Татјана, ,,Функције и проблеми савремене
породице у васпитавању деце раног узраста'', Зборник радова Учитељског
факултета Призрен-Лепосавић ,број 8, 2014.
206. МИРЈАНИЋ, Жељко, ,,Социјални дијалог- изазови у току кризе’’, Радно и
534
207. МИРКОВ, Жељко, ,,Начело in dubio pro reo као обележје правичног кривичног
поступка'', Гласник Адвокатске коморе Војводине, vol.86, број 1, 2014.
208. МИРКОВИЋ, Зоран, ,,Уводна правила и увођењу у живот српског грађанског
законика'', у: Милена Полојац, Зоран Мирковић, Марко Ђурђевић(ур.), Српски
грађански законик- 170 година, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд,
2014.
209. МИСАИЛОВИЋ, Јована, ,,Посебна радноправна заштита материнства ‘’,
Зборник радова Правног факултета у Нишу, година LIX, број 86, 2020.
210. МИТРОВИЋ, Милован, ВУКОВИЋ, Данило, Основи социологије права, друго
издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2014.
211. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ, ,, Свети Лазар Великомученик'', у: Радомир
Никчевић (ур.), Свети кнез Лазар и косовски завет, Светигора, компанија Новости,
Цетиње- Београд, 2007.
212. СИБАГ, Монтефјоре, Сајмон, 101 херој светске историје, превео: Дејан Ћирић,
Београд, Лагуна, 2009, назив оргинала: Simon Sebag Montefiore, 101 World Heros,
Quercus Publishing Pls, UK, 2007.
213. МИХАИЛОВИЋ, Срећко, МИХАИЛОВИЋ, Војислав, Старији радници,: Неки
на послу, а неки ни посла ни пензије, Центар за демократију, Програм Европске
уније ,,Подршка цивилном друштву'' за Србију, Београд, 2011.
214. МРВИЋ- ПЕТРОВИЋ, Наташа, ЋИРИЋ, Јован ,,Обештећење жртава насиља из
јавних фондова ‘’, Социолошки преглед, vol.47, број 2, 2013.
215. МРВИЋ-ПЕТРОВИЋ, Наташа, ,,Права жртава кривичних дела у Холандији'' ,
Страни правни живот, број 2/2019.
216. МРШЕВИЋ, Зорица, Ка демократском друштву- истополне породице,
217. НИКОЛИЋ МАКСИЋ, Тамара, Образовање као чинилац квалитета слободног
времена одраслих, докторска дисертација (необјављена), Филозофски факултет
218. НИКОЛИЋ, Јован, Градили су модерну Србију, Беокњига, Београд, 2006.
219. НИКОЛИЋ, Милена, РАКИЋ, Биљана, ,, Детерминанте висине доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање : ЕУ и Србија ‘’, Економске теме, година 54,
број 1/2016.
535
220. НИКОЛИЋ-РИСТАНОВИЋ, Весна, Од жртве до победника: виктимологија као
теорија, пракса и активизам, Издавачко- графичко предузеће ,,Прометеј'', Београд,
2019.
221. НОВАКОВИЋ, Нада, (Дез)интеграција радничке класе друге Југославије,
222. НОВАКОВИЋ, Нада, Раднички штрајкови и транзиција у Србији од 1990. до
2015.године, Фондација Rosa Luxemburg - Stiftung Southeast Europe, Институт
друштвених наука, Београд, 2017.
223. ОБРАДОВИЋ, Горан, ,,Контролни механизми МОР-а'' ,Зборник радов Правног
факултета у Нишу, број 54, 2009.
224. ОБРАДОВИЋ, Горан, ,,Право на једнак третман у запошљавању особа са
менталним поремећајима’’ ,Темида, 2007.
225. ОБРАДОВИЋ, Доситеј, Живот и прикљученија, Школска књига, Нови Сад,
2004.
226. ПАВИЋ, Миодраг, ,,Научите пјесан'' , у: Љиљана Бајић, Миодраг Павловић,
Зона Мркаљ, Српски језик и књижевност за четврти разред гимназија и средњих
стручних школа, Klett, 2019.
227. ПАВЛОВИЋ, Славољупка, ,,Анализа правног положаја трансродних и
трансексуалних особа у Републици Србији'', у: Саша Гајин (ур.) , Модел Закона о
признавању правних последица промене пола и утврђивања трансексуализма: Права
транс особа - од непостојања до стварања законског оквира, Центар за
унапређивање правних студија, Београд, 2012.
228. ПАНДРУРОВИЋ, Сима , ,,Родна груда'' у: Љиљана Бајић, Миодраг Павловић,
Зона Мркаљ, Читанка, српски језик и књижевност, за трећи разред гимназија и
средњих стручних школа, Klett, Београд, 2020.
229. ПАНОВ, СЛОБОДАН ,,Хармонизација породичног права Србије са правом ЕУ:
политички разлози , друштвене и правне последице'', Социолошки преглед,vol.
XLVII број 1, 2013.
230. ПАНОВ, Слободан, Породично право, Правни факултет Универзитета у
231. ПАНТЕЛИЋ, Марина, Једнородитељске породице и нови социјални ризици:
импликације на социјалну политику и праксу у Републици Србији, докторска
дисертација (необјављена), Факултет политичких наука у Београду, Београд, 2019.
536
232. ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ, ,,Опредељењем за царство небеско не
одричемо се старања за своје историјско постојање'', у: Радомир Никчевић (ур.),
Свети кнез Лазар и косовски завет, Светигора, компанија Новости, Цетиње-
233. ПАУНОВИЋ, Милена, ТРТИЦА, Светлана, ЈАНКОВИЋ, Светлана,
ТАМБУРКОВСКИ, Гордана, ,,Трауматизам- изазов за ново јавно здравље'', ЈУСАД
студија, 2008, доступно на следећој адреси:
https://www.zdravlje.org.rs/publikacije/Jugoslovenska%20studija/Milena%20Paunovic.pd
f, приступљено: 03.01.2021.године.
234. ПЕЈИЋ, Ратко, ,,Улога родитеља и њихов однос према детету'',
доступно:http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Pejic_.pdf, приступљено:
09.02.2021.године.
235. ПЕРИШИЋ, Наталија, ,,Карактеристике и домети примене отвореног метода
кординације у европском и националном контексту’’, Годишњак Факултета
политичких наука, број 7, 2012.
236. ПЕРИШИЋ, Наталија, ,,Кородинација политика социјалног укључивања
европских држава благостања'', Годишњак Факултета политичких наука, број 11,
2014.
237. ПЕРИШИЋ, Наталија, ,,Социјална држава-еволуција једне идеје'', Социологија,
vol.50, број 2, 2008.
238. ПЕРИШИЋ, Наталија, Социјална сигурност између државе и тржишта,
докторска дисертација (необјављена), Факултет политичких наука Универзитета у
239. ПЕРИШИЋ, Саша, ,, Менаџмент здравственог система ’’, Радно и социјално
право, број 1/ 2010, доступно на: https://radno-pravo.org/casopis/?p=61, приступљено:
01.01. 2021. године.
240. ПЕТКОВИЋ, Јелена, БОЖИЛОВИЋ, Никола, ,,Културни идентитети и
националне разноликости (компаративна анализа резултата истраживања ставова
студената у Србији, Македонији и Бугарској)'', Годишњак за социологију, година 12,
број 16, 2016 .
241. ПЕТКОВИЋ, Јелена, Културна димензија развоја урбаног и руралног друштва у
процесу модернизације и евроинтеграције Србије ( истраживање културне
партиципације градског и сеоског становништва града Ниша) , докторска
дисертација (необјављена), Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 2015.
537
242. ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ, Никола I , ,,Онамо, ' намо...'' у: Радомир Никчевић (ур.),
Свети кнез Лазар и косовски завет, Светигора, компанија Новости, Цетиње-
243. ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ, Петар II, Горски вијенац, Школска књига, Нови Сад,
2004.
244. ПЕТРОВИЋ, Александар, ,,Социјално осигурање- de lege lata и de lege ferenda’’,
Зборник радова Правног факултета у Нишу, број 43, 2003.
245. ПЕТРОВИЋ, Весна (ур.), Људска права у Србији 2017- право, пракса и
међународни стандарди људских права, Београдски центар за људска права,
246. ПЕТРОВИЋ, Весна (ур.), Људска права у Србији 2019: право,пракса и
међународни стандарди људских права, Београд, 2020.
247. ПЕТРОВИЋ, Јелица, МИХИЋ, Ивана ЗОТОВИЋ, Марија, Капор
Стануловић,Нила ,,Породичне улоге оца и мајке у породицама у процесу
транзиције'', Зборник Матице српске за друштвене науке, свеска 128, 2009.
248. ПЕТРОВИЋ, Мила, ,,Правни режим повреде на раду и професионалног
обољења у домаћем и упоредном праву'', Страни правни живот, година 63, број
1/2019.
249. ПЕТРОВИЋ, Мина, ,, Промене брачости и породичних модела у
постсоцијалистичким земљама: закаснела и непотпуна или специфична друга
демографска транзиција? ‘’, Становништво, број 1/2011.
250. ПЕЧУЈЛИЋ, Мирослав, Савремена социологија (стара и нова слика света),
Новинско-издавачка установа ,,Службени лист СФРЈ'' , Београд, 1991.
251. ПЕШИЋ, Ратко, Радно право, Научна књига, Београд,1966.
252. ПЕШИЋ, Ратко, Развој социјалног осигурања с нарочитим освртом на
социјално осигурање у ФНРЈ и његоверазвојне тенденције, докторска дисертација
(необјављена), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 1954.
253. ПОЛОЈАЦ, Милена , ,,In memoriam- Мирослав Милошевић (1948- 2014)'' , Анали
Правног факултета у Београду, vol.62, свеска 2, 2014.
254. ПОПОВИЋ, Александра, ,, Радноправна заштита трудница и породиља у праву
Републике Србије и Европске уније‘’, Зборник радова Правног факултета у Новом
Саду, vol.52, број 1/2018.
538
255. ПОПОВИЋ, Данко, Књига о Милутину, доступно на: https://www.zbor.rs/wp-
content/uploads/2019/11/1060_popovi-_danko_-_knjiga_o_milutinu.pdf; приступљено:
08.02.2021.године.
256. ПОПОВИЋ, Дејан, Пореско право, тринаесто издање, Правни факултет
257. ПОПОВИЋ, Маша, ,,Мобилност особа са оштећењем вида: отклањање
архитектонских баријера'' , Психолошка истраживања, vol. 16 , број 1/ 2013.
258. ПОЧУЧА, Милан, КРСТИНИЋ, Далибор ,,Значај функционалне и одговорне
породице за време пандемије COVID-19’’, Култура полиса, година 17, 2020.
259. ПРЕЛИЋ, Младена, (Н)и овде (н)и тамо:Етнички идентитет Срба у Мађарској
на крају ХХ века, Драгана Радојичић (ур.), Српска академија науке и уметности,
Етнографски институт,посебна издања, Београд, књига 64, 2008.
260. РАДЕНКОВИЋ, Драгомир ,,Живот Срба у Северној Македонији'' , Политика,
издање: 07.07.2020.године, доступно на следећој адреси:
http://www.politika.rs/scc/clanak/457575/Pogledi/Zivot-Srba-u-Severnoj-Makedoniji,
261. РАДИВОЈЕВИЋ, Б. ,, Вакцине не крију мрачну тајну'' , Вечерње новости,
објављено: 15.03.2016.године, доступно на следећој адреси:
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:595634-Vakcine-ne-
kriju-mracnu-tajnu, приступљено: 07.01.2021.године.
262. РАДИЋ, Јово, ,,Политика тржишта рада и стратегија запошљавања'' , Привредна
изградња, vol. 48, број 1-2, 2005.
263. РАДИЧЕВИЋ, Бранко, ,,Кад млидија’ умрети'' у: Бранко Радичевић, Песме,
264. РАДОВАНОВИЋ, Вељко, МАКСИМОВИЋ, Маријана, ,, Тржиште рада и (не)
запосленост у Европској Унији и Србији-регионални аспект '' ,Зборник радова
Географскoг института ,,Јован Цвијић САНУ'', књига 60, број 2, 2010.
265. РАДОМАН, Марија, ,,Ставови и искуства жена о абортусу (резултати
квалитативног истраживања са подручја града Београда'', Социолошки преглед, vol.
XLIX, број 4,2015.
266. РАДОМАН, Марија, Хомосексуалне заједнице у Београду- компаративно
истраживање ставова хетеросексуалаца и хомосексуааца о феномену
хомосексуалних заједница, докторска дисертација (необјављена), Филозофски
539
267. РАДУШКИ, Нада, ,,Положај Срба у Румунији и румунске националне мањине у
Србији’’, Култура полиса, година XVII, број 41, 2020.
268. РАЈИЋ ЋАЛИЋ, Јована, ,,Флексибилизација раднних односа сa освртом на рад
са непуним радним временом’’, Страни правни живот, година LXIV, број 1/2020.
269. РАЈИЋ, Јована, ,,Проблем запошљавања лица са инвалидитетом'', Страни
правни живот, година 60, број 3/2016.
270. РАЈКОВИЋ, Јелена, МИХАЈЛОВИЋ, Невена, , ,,Утицај елемената безбедности
на раду на остварењу пројектних циљева'', Техника,број 5/ 2017.
271. РАЈКОВИЋ, Љубица, МИЛЕТИЋ-СТЕПАНОВИЋ, Весна, ,,Породица и
социјални развој: између ризика и капитала'', Гласник српског Географског друшва,
број 3,2010.
272. РАЈС, Арчибалд, Чујте Срби,доступно на: http://www.upps.rs/wp-
content/uploads/2015/08/Cujte-Srbi.pdf, приступљено: 13.03.2021.
273. РАКИЋ, Милан, ,,На Гази-Местану'', у: Радомир Никчевић (ур.), Свети кнез
274. РАКИЋ, Милан, ,,Наслеђе’’, у: Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ,
Читанка, српски језик и књижевност, за трећи разред гимназија и средњих
275. РАШЕВИЋ, Мирјана, ,,Феномен недовољног рађања и образовани систем'',
Зборник Института за предагошка истраживања, година 40, број 4, 2008.
276. РАШЕВИЋ, Мирјана, ,, Од лаптопа до активног старења ‘’, Геронтологија, број
1/2014.
277. РЕЉАНОВИЋ, Марио, ,,Упореднa анализа основних елемената функционисања
система пензијског осигурања'' , Страни правни живот, број 3/2015.
278. РЕЉАНОВИЋ, Марио, РУЖИЋ, Бојана, ПЕТРОВИЋ, Александра, Анализа
ефеката примене измена и допуна Закона о раду, Фондација Центар за демократију,
279. РИСТИЋ, Миољуб, ШЕГУЉЕВ, Зорица, ПЕТРОВИЋ, Владимир,
ВУЛЕКОВИЋ, Весна, ДУГАНЏИЈА, Тихомир, ,,Утицај социодемографских
карактеристика родитеља на обухват имунизацијом деце'' , Општа медицина, vol.19,
број 1-2, 2013.
280. РОРБАК, Волфганг, ,,Социјално осигурање и приватно здравствено осигурање’’,
Ревија за право осигурања, број 1-2/2007.
540
281. САЛМА, Јожеф, ,,Рента као облик накнаде деликтне материјалне штете’’,
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, број 2/2013.
282. СВЕТИ АВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ, ,,Косовска етика'' , у : Радомир Никчевић
(ур.), Свети кнез Лазар и косовски завет, Светигора, компанија Новости, Цетиње-
283. СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, Стубови православља, Љубомир Ранковић (ур.),
Глас цркве, Шабац, 2009.
284. СЕКУЛИЋ, Исидора, ,,Косово, нити је престало, нити је нестало, нити ће икада
док је нас’’. у: Радомир Никчевић (ур.), Свети кнез Лазар и косовски завет,
Светигора, компанија Новости, Цетиње- Београд, 2007.
285. СЕКУЛИЋ, Нада, ,,Друштвени статус материнства са посебним освртом на
Србију данас'', Социологија, vol.56, број 4/2014.
286. СЕЛАКОВИЋ, Никола, Душанов законик и правни трансплатати, упоредно-
правна студија, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2007.
287. СЕЛИМОВИЋ, Меша, Дервиш и смрт,Вулкан, Београд, 2017.
288. СЕЛИМОВИЋ, Меша, Тврђава, Београдско издавачки- графички завод, Београд,
1991.
289. СИМИЋ, Јелена, ,,Медицински аспекти транссексуалности- у сусрет
признавању правних последица промене пола у Србији'' , Правни записи, vol.3 , број
2/2012.
290. СЈЕНЧИЋ, Марта, МИЛЕНКОВИЋ, Марко, ,, Правни положај оболелих од
ретких у Србији: Организација здравствене службе,поступци покривања трошкова
дијагностике и лечења из различитих извора финансирања и подела надлежности
између тела релевантних за ретке болести'' у: Марта Сјенчић, Марко Миленковић
(ур.), Друштвени и правни положај особа са ретким болестима и њихових
породица у Србији, Удржење правника за медицинско и здравствено право Србије-
СУПРАМ, Институт друштвених наука, Београд, 2016.
291. СКЕНДЕРИЈА, Ј.Ж. ,,Да ли старосна граница за одлазак у пензију може да буде
померена на више од 65 година?'' , Вечерње новости, 10.09.2020.Доступно на:
https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/916177/starosna-granica-odlazak-penziju-moze-
bude-pomerena-vise-65-godina, приступљено: 28.01.2021.године.
292. СОВИЉ, Ранко, ,, Упоредноправна анализа и изазови регулисања и
финансирања здравственог осигурања'', Страни правни живот, број 3/2018.
293. СОФОКЛЕ, Антигона, Школска књига, Нови Сад, 2001.
541
294. СПИКЕР, ПОЛ, Социјална политика: теорија и пракса, превод :Јелена
Видојевић, Наталија Перишић, Факултет политичких наука Универзитета у
295. СТАНАРЕВИЋ, Светлана, РОКВИЋ, Вања, ,,Непоштовање људских и
мањинских права као ограничавајући фактор развоја демократске политичке
културе'' у: Бојана Димитријевић (ур.), Историографија и савремено друштво,
Зборник радова са научног скупа ,, Наука и савремени универзитет 3'', Филозофски
факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 2014.
296. СТАНИМИРОВ, Бранислава, ,,Мој идол.-прва жена лекар'', доступно на:
http://www.rastko.rs/rastko/delo/14012, приступљено: 09.01.2021.године.
297. СТАНИЋ, Катарина, Пензијски систем у Србији-дизајн,карактеристике и
препоруке, USAID SEGA пројекат, Београд, 2010.
298. СТАНКОВИЋ, Владан, ,,Српски идентитет и црногорство-тренутни однос
снага'' , Политичка ревија, број 2/2008.
299. СТАНКОВИЋ, Недељко, Проблеми научног дефинисања мањина(студија
случаја о руској националној мањини у Украјини од јануара 2014. до 24.IV 2014,
Европски универзитет Брчко дистрикта, Брчко, 2014.
300. СТЈЕПАНОВИЋ ЗАХАРИЈЕВСКИ, Драгана, ,, Ка родно сензитивној
популационој политици, ‘’ Годишњак за социологију,година 8, број 9, 2012.
301. СТОЈАНОВИЋ, Весна, ,,Право на инвалидску пензију по садашњем закону,
потпуни губитак радне способности пракса судова у вези инвалидности и могуће
промене у инвалидском осигурању’’ , Радно и социјално право, број 2/2015.
302. СТОЈАНОВИЋ, Весна, ,,Право на породичну пензију инвалидног детета'',
303. СТОЈАНОВИЋ, Весна, Социјални и радноправни положај особа са
инвалидитетом, докторка дисертација (необјављена), Правни факултет
Универзитет Унион у Београду, Београд, 2015.
304. СТОЈАНОВИЋ, Зоран, ДЕЛИЋ, Наташа, Кривично право:посебни део, Правна
књига, Београд, 2014.
305. СТОЈАНОВИЋ, Зоран, Кривично право:општи део, двадесет прво издање,
Правна књига, Београд, 2014.
306. СТОЈАНОВИЋ, Милојко, ,,Психолошке теорије о рату'', Анали Правног
факултета у Београду ,година 39, свеска 1/3, 1991.
542
307. СТОЈИЛКОВИЋ, Јелена, ,, Пораст броја пензионера и старење становништва у
Србији’’ , Зборник радова Географског института ,,Јован Цвијић'' САНУ, књига
61-2 , 2011.
308. СТОЈИЉКОВИЋ, Маја, ,,Ретке болести-медицински проблем'', у: Марта
Сјенчић, Марко Миленковић (ур.), Друштвени и правни положај особа са ретким
болестима и њихових породица у Србији , Удржење правника за медицинско и
здравствено право Србије-СУПРАМ, Институт друштвених наука, Београд, 2016.
309. СТОЈКОВИЋ ЗЛАТАНОВИЋ, Сања, ,,Радноправни статус у систему социјалне
заштите лица оболелих од ретких болести у Републици Србији – стање и
перспективе'' у: Марта Сјенчић, Марко Миленковић (ур.), Друштвени и правни
положај особа са ретким болестима и њихових породица у Србији ,Удржење
правника за медицинско и здравствено право Србије-СУПРАМ, Институт
друштвених наука, Београд, 2016.
310. СТУПАР, Михаило, Социјална политика, Издавачко предузеће ,,Рад'', Београд,
1963.
311. ТАДИЋ, Славко, Устав и права грађана: за 4.разред гимназије и 3. и 4. разред
средњих стручних школа, Завод за уџбенике, Београд, 2013.
312. ТАНАСИЈЕВИЋ, Јелена, Политике усклађивања породичних и професионалних
обавеза у Србији, докторска дисертација (необјављена), Факултет политичких наука
313. ТАСИЋ, Ђорђе, „Шта је социјално право“, Српски књижевни гласник, број
2/1934.
314. ТЕШАНОВИЋ, Бранко, ФОЛИЋ, Маја, ,, Пензионо осигурање са посебним
освртом на Републику Србију’’, Војно дело, број 3/2018.
315. ТОМАНОВИЋ, Смиљка, ,,Од друштвене претње до индивидуализације:
Једнородитељске породице у савременом друштву'' у: Смиљка Томановић, Милана
Љубичић, Драган Станојевић, Једнородитељске породице у Србији- социолошка
студија, Интитут за социолошка истраживања, Филозофски факултет Универзитет
у Београду, Београд, 2014.
316. ТОМИЋ, Зоран, ,,Време и (у) устав(у)- овдашње право с почетном
филозофском белешком'', Анали Правног факултета у Београду, година LXVII,
број 1/2019.
543
317. ТОРБИЦА,Никола, ,,Хигијена рада'' , у: Александар Видаковић и сарадници,
Основи медицине рада, Медицински факултет Универзитета у Београду, Центар за
издавачку, библиотечку, информациону и фотофилмску делатност, Београд, 2007.
318. ТОТИЋ, Ибрахим, ,,Нека питања у вези са финансирањем здравствене заштите у
земљама-чланицана Европске уније'' ,Медицински гласник Специјалне болнице за
болести штитасте жлезде и болести метаболизма 'Златибор', vol.17, број 43,
2012.
319. ТОТИЋ, Ибрахим, МАРИЋ-КРЕЈОВИЋ, Снежана, ,,Финансирање здравствених
потреба и обрачун и плаћање здравствених услуга’’ , Медицински гласник,
Специјалне болнице за болести штитасте жлезде и болести метаболизма
'Златибор', vol.15, број 33, 2010.
320. ТОШКОВИЋ, Соња, Људска права миграната и избеглица у Србији: уз посебан
осврт на право и образовање, Београдски центар за људска права, Београд, 2017.
321. ТРИФКОВИЋ, Нада, ,, Новине у здравственом осигурању- корак ка
превентивној здравственој нези’’, Сестринска реч, vol.22, број 78, 2019.
322. ТРКУЉА, Јовица, ,,Маргиналије о правној држави, политичком плурализму и
цивилном друштву'', Анали Правног факултета у Београду, година 30, број 1/3,
1991.
323. ЋОРОВИЋ, Владимир, Историја Срба, приредио за штампу: Бојан Томовић,
издавач: Октоих, Подгорица; Нова књига, Ријека; Лео комерц, Нови Сад, 2005.
324. ЋОСИЋ, Добрица, Корени, доступно на следећој адреси:
https://gimnazijadg.files.wordpress.com/2011/08/dobrica-cosic-koreni.pdf, приступљено:
20.01.2021.године.
325. УЈЕВИЋ, Аугустин Тин, ,,Свакидашња јадиковка'' у: Љиљана Бајић, Миодраг
Павловић, Зона Мркаљ, Читанка, српски језик и књижевност, за трећи разред
гимназија и средњих стручних школа, Klett, Београд, 2020.
326. УРДАРЕВИЋ, Бојан, ,, Aнализа основних узрока миграције радне снаге у
Републици Србији'', Радно и социјално право, број 2/2019.
327. УРДАРЕВИЋ, Бојан, ,,Формирање савета запослених у Републици Србији као
облик унапређења колективних права запослених'', Радно и социјално право, број
2/2015.
328. ФАЗЛАГИЋ, Анида, ,,Психолошки корелати постпарталне депресије'', Acta
Medica Medianae, vol. 50, број 4/ 2011.
544
329. ФИЛИПОВИЋ, Драгољуб, ,,Косовка девојка'' у: Радомир Никчевић (ур.), Свети
кнез Лазар и косовски завет, Светигора, компанија Новости, Цетиње- Београд, 2007.
330. ХАФНЕР, Петар, КРСТИЋ, Милош, ,,Примена теорије рационалног избора у
анализи криминалног понашања'', Економика, vol.57, број 1, 2011.
331. ХОМЕР, Илијада, ЈРЈ друштво за издаваштво, производњу,промет и услуге доо
Београд (Земун), 2009.
332. ЦЕСАРИЋ, Добриша, ,,Повратак’’,у : Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона
333. ЧЕПЕРКОВИЋ, Зоран, ,, Српска медицина у средњем веку'', Општа медицина,
vol.11, број 1-2, 2005.
334. ШАГРИЋ, Чедомир, РАДУЛОВИЋ, Оливера, БОГДАНОВИЋ, Марјана,
МАРКОВИЋ, Роберта, ,,Социјална маргинализација и здравље'', Acta Medica
Medianae, vol.46, број 2/ 2007.
335. ШАНТИЋ, Алекса, ,,Моја отаџбина'' , у:Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона
336. ШАНТИЋ, Алекса, ,,О класје моје'' , доступно
на:https://www.prelepapoezija.com/o-klasje-moje/, приступљено: 11.01.2021.године.
337. ШАНТИЋ, Алекса, ,,Остајте овдје'' , доступно на адреси:
https://www.poezijasustine.rs/2017/07/aleksa-santic-ostajte-ovde.html, приступљено:
08.02.2021.године.
338. ШИЈАКОВИЋ, Иван, ВИЛИЋ, Драгана, ,,Незапосленост у савременом друштву
:средишњи друштвено- економски проблем'', Радови, том 2, издање 22, 2015.
339. ШКУЛИЋ, Милан, Кривично процесно право, осмо измењено и допуњено
издање, Правни факултет Универзитета у Београду , Београд, 2015.
340. ШОБОТ, Анкица, ,, Кочнице савремном моделу старења у Србији '',
Геронтологија, број 2/2014.
341. ШУКОВИЋ, Данило, ,, Становништво Србије у фокусу тржишта рада'' ,
342. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, ,,Морална и политичка подобност као услов за
заснивање радног односа'', Анали Правног факултета у Београду, година 30, свеска
1/2 , 1982.
545
343. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, ,,Неколико општих напомена о остваривању права на
рад'', Анали Правног факултета у Београду, година 34, свеска 1/3, 1986.
344. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, ,,Неколико општих напомена о остваривању права на
рад'', Анали Правног факултета у Београду, година 34, свеска 1/3, 1986.
345. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, ,,О појму социјалног ризика’’, Радно и социјално право,
број 2/2011.
346. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, ,,О радном спору'', Анали Правног факултета у
Београду, година 39, свеска 13, 1991.
347. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, Основи радног права: Право на социјално осигурање,
друго издање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.
348. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, Право Међународне oрганизације рада, Правни
349. ШУНДЕРИЋ, Боривоје, Социјално право, Правни факултет Универзитета у
546
СПИСАК КОРИШЋЕНИХ ИЗВОРА ПРАВА
1. Извори права међународног порекла
1.1. Организација уједињених нација
➢ Повеља Уједињених нација (Charter of the United Nations), 1945.

➢ Универзална декларација о људским правима (The Universal Declaration of
Human Rights), 1948.
➢ Међународни пакт о грађанским и политичким правима( International Covenant
on Civil and Political Rights), 1966.
➢ Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима
(International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights), 1966.
➢ Конвенција Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом(Convention
on the Rights of Persons with Disabilities), 2006.
1.2. Међународна организација рада
➢ Конвенција број 17 о обештећењу несрећних случајева при раду (Workmen’s

Compensation (Accidents) Convention, No.17), 1925.
➢ Конвенција број 18 МОР-а о обештећењу због обољења од професионалних
болести раду (Workmen’s Compensation (Occupational Diseases) Convention,
No.18), 1925.
➢ Филаделфијска декларација ( ILO declaration of Philadelphia), 1944, доступно на:
https://www.ilo.org/legacy/english/inwork/cb-policy-
guide/declarationofPhiladelphia1944.pdf. приступљено: 22.03.2021.године.
➢ Конвенција број 102 о минималним нормама социјалне сигурности (Social
Security Minimum Standards Convention), 1952.
➢ Препорука Међународне организације рада број 131о давањима за случај
старости, инвалидности и смрти хранитеља породице (Invalidity, Old-Age and
Survivors' Brenefits Recommendation), 1967.
547
➢ Конвенција Међународне организације рада број 159 о професионалној
рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (Vocational
Rehabilitation and Employment (Disabled Persons) Convention ), 1983.
➢ Конвенција број 161 о службама медицине рада (The ILO Occupational Health
Services Convention, No. 161), 1985.
1.3 Савет Европе
➢ Ревидирана европка социјална повеља(Revised European Social Charter), 1996.
1.4. Европска унија
➢ Директива Европске економске заједнице 89/391 о увођењу мера за подстицање

побољшања безбедности и здравља на раду радника (Council Directive
89/391/EEC of 12 June 1989 on the introduction of measures to encourage
improvements in the safety and health of workers at work), 1989.
➢ Одлука број 1295/99/ЕЗ Европског парламента и Савета од 29. априла 1999
( Decision No 1295/99/EC of the European Parliament and of the Council of 29 April
1999),доступно:https://ec.europa.eu/health/archive/ph_overview/previous_programm
e/rare_diseases/raredis_wpgm99_en.pdf, приступљено: 01.01.2021.године.
➢ Eвропска повеља о правима пацијената (The European Charter of Patients'
Rights), 2002).
2. Извори права унутрашњег порекла
2.1. Страна права
2.1.1. Хрватско право
➢ Nacionalni plan specijalističkoj usavršavanja zdravstvenih radnika za petogodišnje

razdoblje 2020-2024 (,, Narodne novine’’,broj 103/2020)
➢ Zakon o hrvatskom registru o osobama sa invaliditetom , (,, Narodne novine’’ , broj
64/01)
548
➢ Zakon o odvjetništvu ( ,,Narodne novine’’, broj 09/94, 117/08, 50/09, 75/09, 18/11)
➢ Zakon o vježbenicima, pravosudnim tijelima i pravosudnom ispitu (,,Narodne
novine’’, broj 14/09)
2.1.2. Црногорско право
➢ Закон о буџету Црне Горе за 2020 (,,Сл.лист Црне Горе'', број 74/2019 и 61/2020),
➢ Закон о судском савјету и судијама (,, Службени лист ЦГ'', број 11/2015, 28/2015
и 42/2018)
➢ Указ о проглашње Закона о измјенама и допунама Закона о слободи
вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница од
23.01.2021.године , ( ,,Службени лист Црне Горе'', број 8/2021 од 26.01.2021.
године)
2.2. Домаће право
➢ Закон о безбедности и здрављу на раду(,, Службени гласник РС'' , број 101/2005,

91/2015 и 113/2017- др. закон)
➢ Закон о биомедицинској потпомогнутој оплодњи ( ,,Службени гласник РС'' , број
40/2017 и 113/2017- др.закон)
➢ Закон о буџету републике Србије за 2021.годину (,,Службени гласник РС'' , број
149/2020)
➢ Закон о високом образовању ( ,,Службени гласник РС'' , бр.88/2017, 73/2018,
27/2018- др.закон, 67/2019 и 6/2020- др.закон)
➢ Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање ( ,,Службени гласник
РС", број 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 -
усклађени дин. изн., 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/2013, 108/2013, 6/2014 -
усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн.,
112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017,
7/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 86/2019 и
5/2020 - усклађени дин. изн.)
➢ Закон о државним и верским празницима у Републици Србији ( ,,Службени
гласник РС'', број 43/2001, 101/2007 и 92/2001)
549
➢ Закон о државним службеницима ( ..Службени гласник РС'', број 79/2005,
81/2005-испр.,83/2005- испр., 64/2007, 67/2007-испр., 116/2018,104/2009,
99/2014,94/2017 , 95/2018 и 157/2020)
➢ Закон о дуалном образовању ( ,,Службени гласник РС'', број 101/2017 и 6/2020)
➢ Закон о забрани дискриминације, (,,Службени гласник РС'', број 22/2009)
➢ Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености( ,,Службени
гласник РС'', број 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 и 113/2017- др. закон)
➢ Закон о заштити права на суђење у разумном року (,, Службени гласник РС'',
бр.40/2015)
➢ Закон о заштити становништва од заразних болести( ,,Службени гласник РС'',
број 15/2016, 68/2020 и 136/2020)
➢ Закон о здравственој заштити ( ,, Службени гласник РС’’ , број 25/2019)
➢ Закон о извршењу и обезбеђењу( ,,Службени гласник РС'' , број 106/2015,
106/2016- аутентично тумачење, 113/2017- аутентично тумачење и 54/2019)
➢ Закон о извршењу и обезбеђењу( ,,Службени гласник РС'' , број 106/2015,
106/2016- аутентично тумачење, 113/2017- аутентично тумачење и 54/2019)
➢ Закон о јавном информисању и медијима (,,Службени гласник РС", бр. 83/2014,
58/2015 и 12/2016 - аутентично тумачење)
➢ Закон о матичним књигама (,,Службени гласник РС'', број 20/2009, 145/2014 и
47/2018).
➢ Закон о наслеђивању (,, Службени гласник РС'', број 46/95, 101/2003- одлука
УСРС и 6/2015)
➢ Закон о националним саветима националних мањина ( ,,Службени гласник РС'',
бр.72/2009, 20/2014-одлука УС, 55/2014 и 47/2008)
➢ Закон о о здравственом осигурању ( ,,Службени гласник РС'', број 25/2019)
➢ Закон о облигационим односима (,,Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 -
одлука УСЈ и 57/89, ,, Сл. лист СРЈ", бр. 31/93, ,,Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 -
Уставна повеља и ,,Сл. гласник РС", бр. 18/2020)
➢ Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, број
34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др.
закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013,
108/2013, 75/2014, 142/2014,73/2018, 46/2019-одлука УС и 86/2019)
➢ Закон о пољопривреди и руралном развоју (,,Службени гласник РС'', број
41/2009, 10/2013- др.закон и 101/2016)
550
➢ Закон о пољопривредном земљишту (,,Службени гласник РС'', бр. 62/2006,
65/2008-др.закон, 41/2009, 112/2015,80/2017 и 95/2018- др.закон)
➢ Закон о порезу на доходах грађана (,,Службени гласник РС", бр. 24/2001,
80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - испр., 31/2009, 44/2009,
18/2010, 50/2011, 91/2011 - одлука УС, 7/2012 - усклађени дин. изн., 93/2012,
114/2012 - одлука УС, 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 - испр.,
108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 -
усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени
дин. изн., 113/2017, 7/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени
дин. изн., 86/2019, 5/2020 - усклађени дин. изн., 153/2020, 156/2020 - усклађени
дин. изн. и 6/2021 - усклађени дин. изн.)
➢ Закон о потврђивању Конвенцијe број 182 МОР-а о најгорим облицима дечијег
рада и Препорукe број 190 МОР-а озабрани и хитној акцији за укидање најгорих
облика дечијег рада ( ,,Службени лист СРЈ- Међународни уговори'' , број 2/03 )
➢ Закон о потврђивању конвенције о правима особа са инвалидитетом (
,,Службеник гласник РС- Међународни уговори'', број 42/2009)
➢ Закон о правосудном испиту (,,Службени гласник'', број 16/19)
➢ Закон о привредним друштвима (,,Сл. гласник РС", бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014
- др. закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018 и 91/2019)
➢ Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са
инвалидитетом( ,,Службени гласник РС'' , број 36/2009 и 32/2013)
➢ Закон о равноправности полова ( ,,Службени гласник РС’’ , број 104/2009)
➢ Закон о равноправности полова ( ,,Службени гласник’’ , број 104/2009)
➢ Закон о радном оспособљавању и запошљавању инвалида (,, Службени гласник
РС’’, број 25/96 и 101/05)
➢ Закон о раду („Службени гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014 и 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење)
➢ Закон о ратификацији Конвенције МОР-а бр.161 о службама медицине рада (,,
Сл.лист СФРЈ- Међународни уговори'', бр.14/89)
➢ Закон о социјалној заштити („Службени гласник РС“, број 24/2011)
➢ Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом( ,,Службени
гласник РС'', број 33/2006 и 13/2016)
➢ Закон о средњошколском образовању ( ,,Службени гласник'', број 55/2013,
101/2017, 27/2018- др.закон и 6/2020
551
➢ Закон о судијама (,,Службени гласник РС", бр. 116/2008, 58/2009 - одлука УС,
104/2009, 101/2010, 8/2012 - одлука УС, 121/2012, 124/2012 - одлука УС,
101/2013, 111/2014 - одлука УС, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - одлука УС,
106/2015, 63/2016 - одлука УС и 47/2017)
➢ Закон о Уставном суду ( ,,Службени гласник РС'', бр.109/2017, 99/2011,18/2013-
одлука УС, 103/2015 и 40/2015- др.закон)
➢ Закон о финансијској подршци породици са децом(,, Службени гласник РС, број
113/2017 и 50/2018)
➢ Законом о добровољним пензијским фондовима и плановима(,,Службени
гласник РС'', број 85/2005 и 31/2011)
➢ Законом о регионалном развоју (,,Службени гласник РС'', број 51/2009, 30/2010 и
89/2015- др.закон)
➢ Закону о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити
малолетних лица ( ,, Службени гласник'', број 85/2005)
➢ Кривични законик (,,Службени гласник РС'' , број 85/2005, 88/2005-испр.,
107/2005-испр., 72/2009, 111/2009, 121/2021, 104/2013,108/2014, 94/2016 и
35/2019 )
➢ Одлука о образовању комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999.
године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну средину, са
посебним освртом на последице које је оставила употреба пројектила са
осиромашеним уранијумом (,,Службени гласник РС’’, број 38/2018)
➢ Одлука о отварању Буџетског фонда за лечење обољења, стања или повреда које
се не могу успешно лечити у Републици Србији (,,Службени гласник РС'', број
92/2014, 122/2014 и 131/2014)
➢ Општи колективни уговор о раду ( ,,Службени гласник РС'', број 50/2008,
104/2008- Анекс I и 8/2009- Анекс II).
➢ Породични закон(,,Службени гласник РС'', број 18/2005, 72/2011-др.закон и
6/2015)
➢ Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република
Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (,,Службени
гласник РС'', број 1 од 06.01.2015)
➢ Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република
Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (,,Службени
гласник РС'', број 1 од 06.01.2015)
552
➢ Правилник о друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда за
пензијско и инвалидско осигурање (,,Службени гласник РС'', број 80/2020 и
154/2020)
➢ Правилник о начину издавања потврде надлежне здравствене установе (
,,Службени гласник РС', број 103 од 26.децембра 2018)
➢ Правилник о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за
пензијког и инвалидско осигурање (,,Службени гласник РС", број 58 од 16.
августа 2019)
➢ Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног
здравственог осигурања и о партиципацији за 2020.годину (,, Службени гласник
РС'', број 13 од 14.фебруара 2020, 87 од 19.јуна 2020)
➢ Правилник просторним и техничким условима за рад Агенције за запошљавање,
условима стручне оспособљености запослених, програму, садржини и начину
полагања испита за рад у запошљавању (,,Службени гласник РС'', број 98/09,
100/12, 65/14 ,11/18 и 86/19- др.закон)
➢ Правилником о имунизацији и начину заштите лековима (,,Службени гласник
РС", бр. 88/2017, 11/2018, 14/2018, 45/2018, 48/2018, 58/2018 и 104/2018)
➢ Правилником о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва
против одређених заразних болести (,, Службени гласник РС", број 65 од 6. маја
2020)
➢ Правилником о утврђивању профеионалних болести ( ,,Службени гласник РС'',
број 14/2019)
➢ Правилником о утврђивању телесних оштећења (,,Службени гласник РС,'' број
105/ 03 и 120 /08)
➢ Статут Националне службе за запошљавање ( ,,Службени гласник РС'', број
2/2010, 43/2011,16/2012 и 90/2015. )
➢ Уредба о добровољном здравственом осигурању (,,Службеник гласник РС'', број
108 od 25. новембра 2008 и 49/09)
➢ Уредба о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање
права на дечији додатак и висини и начину усклађивања износа дечијег додатка
(,,Службени гласник РС'', број 54/18)
➢ Уредба о плану мреже здравствених установа (,,Службени гласник РС'', број
5/2020, 11/2020, 52/2020 и 88/2020)
➢ Устав Републике Србије ( ,,Службени гласник РС'' , број 98/2006)
553
3. Судска пракса
➢ Пресуда Врховног касационог суда, Рев 301/2017 од 08.06.2017. године.

➢ Пресуда Врховног касационог суда, Рев2. 2824/18 од 12.12.2018.г.
4. Oстала истраживачка грађа
➢ Биографски подаци о проф. др Ђорђу Тасићу, доступни на адреси:

http://ssd.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=106:-1892-
1943&catid=49:2011-12-11-16-56-29; приступљено:16.02.2021.године.
➢ Биографски подаци о проф. др Мирославу Милошевићу, доступни на:
http://www.ius.bg.ac.rs/Biografije/bivsi/Milmir.htm, приступљено: 16.02.2021.
➢ Биографски подаци о проф. др Радомиру Лукићу, доступни на адреси
https://www.osakademikmilosevac.edu.rs/, приступљено: 16.02.2021.
➢ Извештај о извршењу буџета за 2019.годину за Буџетски фонд за лечење
обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Републици
Србији , доступно на сајту Министартсва здравља:
https://www.zdravlje.gov.rs/vest/351126/izvestaj-o-izvrsenju-budzeta-za-2019-
godinu-za-budzetski-fond-za-lecenje-oboljenja-stanja-ili-povreda-koje-se-ne-mogu-
uspesno-leciti-u-republici-srbiji-.php, приступљено:25.01.2021.године.
➢ Износи новчаних накнада за туђу негу и помоћ, преузети са сајта Републичког
фонда за пензијско и инвалидско осигурање, који су доступни на следећој
адреси: https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade, приступљено: 05.01.2021.године.
➢ Износи пољопривредних пензија, преузети са сајта Републичког фонда за
пензијско и инвалидско осигурање, Статистички месечни билтен II/2020,
Београд, април, 2020, који су доступни на следећој
адреси:https://www.pio.rs/sites/default/files/ostalo%202020/Bilten%202020/RF%20P
IO%20-
%20Statisticki%20mesecni%20bilten%20feb2020.pdf,приступљено:29.12.2020.г.
➢ Иницијатива Заштитника грађана за измену и допуну прописа којима се
регулише остваривање права на новчана давања за помоћ и негу другог лица(
554
2018), преузето са сајта Омбудсмана:
https://www.ombudsman.rs/index.php/zakonske-i-druge-inicijative/5743-inici-iv-z-sh-
i-ni-gr-d-n-z-iz-nu-i-d-punu-pr-pis-i-s-r-gulish-s-v-riv-nj-pr-v-n-n-vc-n-d-v-nj-z-p-c-i-
n-gu-drug-g-lic, приступљено: 05.01.2021.године.
➢ Кретања на тржишту рада у четвртом кварталу 2020. доступно на сајту
Републичког завода за статистику: https://www.stat.gov.rs/vesti/20210226-anketa-
o-radnoj-snazi-iv-kv-2020/?s=2400,приступљено: 04.04.2021.године.
➢ Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања- Управа за
безбедност и здравље на раду, Водич за безбедан и здрав рад од куће, Београд,
2021.
➢ Мрежа организација за децу Србије- МОДС, ,,Утицај сиромаштва на породицу
са децом- од изазова до системских решења'' , стр.3. доступно на адреси:
http://zadecu.org/wp-content/uploads/2016/08/Policy-brief-finansijska-
podr%C5%A1ka-porodicama-sa-decom.pdf, приступљено: 13.02.2021.године.
➢ Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела
(,,Службени гласник РС”, број 30/18)
➢ Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела
(,,Службени гласник РС”, број 30/18)
➢ Национални програм развоја за пољопривреду за период 2018-2020 године, који
је усвојен Закључком Владе (објављено у ,,Службеном гласнику РС'' , број
120/17 од 30.децембра 2017.године)
➢ Подаци о новчаној накнади за телесно оштећење, доступни на сајту
Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање:
https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade, приступљено: 03.02.2021.г.
➢ Подаци о буџетском дефициту Црне Горе, доступни на адреси:
://www.danas.rs/svet/deficit-budzeta-crne-gore-718-miliona-visi-u-odnosu-na-
planirani/, приступљено: 23.01.2021.године.
➢ Подаци о висини накнаде за погребне трошкове у Србији, у 2021.години,
доступни на сајту Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање:
https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade, приступљено: 03.02.2021.године.
➢ Подаци о износима дечијег додатка од 1.јануара 2021.године, преузети са сајта
Paragraf lex doo, доступни на следећој адреси:
https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_p
555
orodici_sa_decom_i_cenzusi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html,приступ
љено: 13.02.2021.године.
➢ Подаци о износима накнада за туђу негу и помоћ, преузети су са сајта
Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање:
https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade. приступљено: 01.03.2021.године.
➢ Подаци о правима жена у поступцима БМПО преузети са сајта Кабинета
министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику,
доступно на адреси: https://www.mdpp.gov.rs/populaciona-politika-
mere.php#,приступљено: 12.02.2021.године.
➢ Подаци о просечним зарадама у Србији, за месец новембар 2020.године, који су
доступни на следећој адреси:
https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/HtmlL/G20211018.html, приступљено:
06.02.2021.године.
➢ Подаци преузети са сајта Кабинета министра без портфеља задуженог за
демографију и популациону политику, доступно на адреси:
https://www.mdpp.gov.rs/populaciona-politika-mere.php#, приступљено:
12.02.2021.године.
➢ Подаци преузети са сајта Кабинета министра без портфеља задуженог за
демографију и популациону политику о пројекцији становништва Републике
Србије 2011-2041, доступно на адреси: https://www.mdpp.gov.rs/demografija-
projekcije-stanovnistva.php,приступљено: 12.02.2021.године.
➢ Подаци преузети са сајта Министарства здравља о стању са корона вирусом у
Србији, до 15 часова 18.03.2021.године, доступно на адреси:
https://www.zdravlje.gov.rs/vest/354785/informacija-o-aktuelnoj-epidemioloskoj-
situaciji-u-vezi-sa-korona-virusom-u-republici-srbiji-za-18-mart-2021-godi.php,
➢ Подаци преузети са сајта Министарства трговине, туризма и телекомуникација,
доступно на адреси: https://mtt.gov.rs/informacije/potrosacka-korpa/?0=lat ,
приступљено: 20.01.2021.године, 13.02.2021.године. Куповна моћ становништва-
Потрошачка корпа, октобар 2020. Куповна моћ становништва- Потрошачка
корпа, новембар 2020.
➢ Подаци преузети са сајта Министарства финансија о усвојеном буџету
Републике Србије за 2021.годину: https://www.mfin.gov.rs/aktivnosti/usvojen-
budzet-za-2021-godinu/ , приступљно 23.01.2021.године.
556
➢ Подаци Републичкој завода за статистику о процењеном броју становника у
Републици Србији у 2019.години, доступни на адреси: https://www.stat.gov.rs/sr-
latn/vesti/20200701-procenjen-broj-stanovnika-2019/?s=1801. приступљено:
11.02.2021.године.
➢ Програм за ретке болести у Републици Србији за период 2020-2022 године (
,,Службени гласник РС '', број 86 / 2019)
➢ Програм обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених
заразних болести,, Службени гласник РС", број 65 од 6. маја 2020.
➢ Програм развоја винарства и виноградарства Републике Србије за период од
2021-2031.године (,,Службени гласник РС'' , број 154/20 од 23.децембра
2020.године)
➢ Републички завод за статистику, Жене и мушкарци у Републици Србији,
публикација, Београд, 2017.
➢ Решење министра за рад,борачка и социјална питања бро 401- 00- 00087/2021-13,
од 14. јануара 2021.године, о номиналним износима родитељског додатка,
паушала за набавку дечје опреме за дете и дечијег додатка и цензуса за
остваривање права на дечији додатак од 01. јануара 2021. године, које је
доступно на следећој адреси:
https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsku_p
orodici_sa_decom_i_cenzusi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html,приступ
љено:13.02.2021.г.
➢ Решење министра за рад,борачка и социјална питања број 401-00-00908/2020-13,
од 14.јула 2020.године,о номиналним износима родитељског додатка,паушала за
набавку дечје опреме за дете и дечијег додатка и цензуса за остваривање права
на дечији додатак од 01.јула 2020.године, преузето са сајта Paragraf
Lex:https://www.paragraf.rs/statistika/nominalni_iznosi_prava_na_finansijsku_podrsk
u_porodici_sa_decom_i_cenzusi_za_ostvarivanje_prava_na_deciji_dodatak.html,
➢ Решењем о номиналним износима новчане социјалне помоћи (,,Службени
гласник РС", број 126 од 23. октобра 2020.)
➢ Саопштење Министарства трговине, туризма и телекомуникација, ,,Куповна моћ
становништва – Потрошачка корпа, октобар 2020.године'' . Подаци преузети са
сајта Министарства трговине, туризма и телекомуникација, доступно на адреси:
557
https://mtt.gov.rs/informacije/potrosacka-
korpa/?0=lat,приступљено:20.01.2021.године.
➢ Саопштење Републичког завода за статистику (број 012 - год. LXX) од
20.01.2021.године, ,,Цене на мало пољопривредних производа, 1.01-7.01.2021. ''
доступно на адреси РЗС-а :
https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20211012.pdf, приступљно:
27.01.2021.године.
➢ Саопштење Републичког Завода за статистику од 12.01.2021.године, ,,Индекси
потрошачких цена, децембар 2020.године'', Подаци су преузети са сајта
Републичког завода за статистику, доступно на адреси: ПОЧЕТНА | Републички
завод за статистику Србије (stat.gov.rs), приступљено: 18.01.2021.године
➢ Саопштење Републичког Завода за статистику од 25.12.2021.године, ,,Просечна
зарада по запосленом,октобар 2020''. Подаци су преузети са сајта Републичког
завода за статистику, доступно на адреси: САОПШТЕЊЕ (stat.gov.rs) ,
приступљено 18.01.2021.године.
➢ Саопштење Републичког завода за статистику од 30.11.2020.године, ,,Квартални
бруто домаћи производ у Републици Србији – Трећи квартал 2020. године – ''
доступно на: http://publikacije.stat.gov.rs/G2020/pdf/G20201332.pdf ,
➢ Стратегијa подстицања рађања ( Службени гласник РС’’, број 25/2018)
➢ Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од
2018.г. до 2022.г. са Акционим планом за њено спровођење (,,Службени гласник
РС", број 96 од 11. децембра 2018.)
➢ Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-
2024.године (објављено у ,,Службеном гласнику РС'', број 85/14 од 12.августа
2014)
➢ Студија практичне политике: Бугари у Србији и српско-бугарски односи у
светлу европских интеграција Србије, радни документ, ISAC фонд, Центар за
међународне и безбедносне послове, Friedrich Ebert Stiftung, Београд, 2013,
доступно на: https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/10634.pdf, приступљено:
05.03.2021.
➢ Упуство за спровођење лечења неплодности поступцима биомедицински
потпомогнутог оплођења(БМПО) од 26.06.2020.године, преузето са сајта
Републичког фонда за здравствено осигурање
558
(https://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/vto), доступно на следећој адреси:
https://www.rfzo.rs/download/vto/Uputstvo%20za%20sprovodjenje%20BMPO%2026
.06.2020..pdf , приступљено: 31.01.2021.године.
➢ *** Знање, ставови и праксе у вези са имунизацијом деце у Србији 2017,
истраживање, UNICEF, Београд, 2018, доступно на следећој адреси:
https://www.unicef.org/serbia/media/9226/file/Znanje%2C%20stavovi%20i%20praks
e%20.pdf , приступљено: 07.01.2021. године.
➢ *** Међународни стандарди у области ЛГБТ права, публикација, ЛАБРИС,
USAID, Београд, 2017, доступно на следећој адреси:
http://www.labris.org.rs/sites/default/files/1%20SR.pdf,приступљено:
06.01.2021.год.
559
БИОГРАФИЈА КАНДИДАТКИЊЕ
Марија Арнаутовић, држављанка Републике Србије, рођена је 07.02.1996.године у

Лозници.
Основну школу ,,Краљ Александар I Карађорђевић'' завршила је у Јадранској Лешници,
као носилац Вукове дипломе и ђак генерације. Најбоље резултати на такмичењима,
остварила је из историје: учешће на републичком такмичењу (Ниш, 2009) и прво место
на републичком такмичењу (Београд, мај 2010). Такође је оствојила прво место на
републичком такмичењу Млади таленати - област историја (Београд, јун 2010), на коме
је учествовала са темом ,,Слово о књазу Михаилу’’ (кнезу Михаилу Обреновићу) које је
проглашено за најбољи рад на поменутом такмичењу из области историје.
Гимназију ,,Вук Караџић'' у Лозници, друштвено-језички смер, завршила је као одличан
ученик, 2014.године. У трећој години гимназије учествовала је на републичком
такмичењу Књижевна олимпијада ( Сремски Карловци, 2013).
Правни факултет Универзитета у Београду, смер правосудно-управни, уписала је у
октобру 2014.године, а завршила га је у јуну 2019.године, са просечном оценом 8,93. На
Светосавској свечаности 2016.године, уручена јој је похвалница као једној од најбољих
студената у 2015.години, на Правном факултету. За време студија примала је
републичке стипендије услед оствареног високог просека.
У октобру 2019.године уписала је мастер студије на Правном факултету, на јавно-
правном модулу, под-модул радно право и социјално право, на коме је до сада
остварила просек 10,00. Области интересовања: право, историја, демографија,
књижевност, социологија, спорт, патриотизам, феминизам.
Од 29. августа 2019. године уписана је у Адвокатску комору Шапца, као адвокатски
приправник. Приправнички стаж обавља у канцеларији Павлов- Андрић у Лозници,
код адвоката Дамјана Павлова (принципала) и Александра Андрића. Након завршетка
приправничког стажа намерава полагати правосудни испит и/или уписати докторске
студије.
560

Marija Arnautović - Pojam I Vrste Socijalnih Rizika (Master Rad Iz Radnog I Socijalnog Prava)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marija Arnautović - Pojam I Vrste Socijalnih Rizika (Master Rad Iz Radnog I Socijalnog Prava)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Мастер рад из Радног и социјалног права

Социјални ризици1, примарна и најважнија тема предметног рада, представљају

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СОЦИЈАЛНОГ ПРАВА

1.1. Настанак и развој социјалног права

Социјално право представља једну од млађих грана права48 како је изашло из

1.2. Појам социјалног права

Израз социјално право се може схватити у ширем и ужем смислу, у зависности

1.3. Предмет и субјекти социјалног права

Термин социјално право укључује право социјалног осигурања/сигурности и

1.4. Субјекти социјалноправног односа

Субјекти социјалноправног односа у праву социјалног осигурања су: 1)

2.1. Настанак појама социјалне сигурности

Симон Боливар, борац за независност Јужне Америке од европских

2.2. Дефиниције социјалне сигурности

Правдајући изостанак дефиниције, приликом усвајања Конвенције Међународне

2.2.1. Услови за социјалну сигурност121

Професорка Вуковић тврди да важан елемент сигурност човека уопште, као и

2.3. Концепције социјалне сигурности

Две основне концепције социјалне сигурности су дистрибутивна и комутативна.

2.4. Развој система социјалне сигурности након Другог светског рата

Након Другог светског рада долази до великог развоја система социјалне

3.1. Настанак и појам социјалног осигурања

Социјално осигурање у савременом смислу речи се појавило крајем XIX века и

3.2. Карактеристике социјалног осигурања

Професорка Ковачевић указује да социјално осигурање чини јединствени

4.1. Појам и развој социјалне помоћи

Професорка Ковачевић указује да помоћ коју обезбеђује јавна власт представља

4.2. Карактеристике социјалне помоћи у домаћем праву

Како би се спречиле злоупотребе (и/или смањио број ) корисника социјалне

Не постоји општеприхваћена заједничка дефиниција појма социјалне политике,

5.2. Циљеви социјалне политике

Професор Јашаревић наводи да постоје два основна поља деловања социјалне

5.3. Осврт на социјалну политику у савременом друштву

6.1. Појам социјалних престација

Професорка Јелчић дефинише социјалне предстације као давања и чињења која

6.2. Врсте социјалних престација

ТЕХНИКЕ ЗАШТИТЕ ОД СОЦИЈАЛНИХ РИЗИКА

Професор Лубарда наводи да се настанак и развој социјалног права уопште

2. Недиференцираних методи заштите

2.1. Приватна помоћ

Пре настанка социјалног права, које се везује за прве облике интервенционизма

2.1.2. Средњи век

2.1.3. Од XV века до почетка Француске револуције

На самом почетку модерног доба, које је карактерисало јачање државних

2.1.4. Период од краја XVIII века

Након Француске грађанске револуције, у Монтањарској Декларацији о правима

Професорка Ковачевић наводи да насловни облик заштите подразумева

2.2.2. Штедња као метод заштите у српском друштву

Иако су услови за живот и пристојну зараду у савременом друштву бољи него у

2.3.1. Историјски аспект заштите од социјалних ризика посредством узајамног

Од средине XIX века, осигурање почиње да се користи као техника заштите од

2.3.2. Модерна друштва за узајамно осигурање

Узајамно осигурање се манифестовало кроз оснивање друштва за узајамну

2.4. Премијско осигурање

Професор Лубарда на следећи начин разликује премијско осигурања од

2.5. Грађанскоправна одговорност за штету

Грађанскоправна одговорност за штету, као недиференцирани облик заштите од

3. Диференциране технике заштите

3.1. Општа разматрања

Недиференциране технике заштите нису успеле, на одговарајући начин, да

3.2. Закони који су утрли пут диференцираним техникама заштите

3.3. Бизмарков модел социјалног осгурања