1.

POJAM I KARAKTERISTIKE HARTIJA OD

VREDNOSTI

Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen davalac

obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom
zakonitom imaocu. Iz ove definicije proizilazi: 1.da je hartija od
vrednosti uvek pismena izjava,
2.da sadrzi pismenu dozvolu izdavaoca,
3.da se pismena obaveza koja je uneta u hov mora ispuniti njenom
zakonitom imaocu.
Ovakav pojam hov sadrzi i brojne nedostatke, jer se ne ukazuje na
sva bitna svojstva hov:
1.ne ukazuje se na vrstu i prirodu obaveza izdavaoca hov. Kod hov
ne moze se raditi o bilo kojoj vrsi obaveza, vec samo o obavezama
koje su imovinskog karaktera.
2.hov mogu sadrzavati
pojedina ovlascenja imaocu hov koja nisu istovremeno direktne i
neposredne obaveze izdavaoca hov.
3.hov koja nema sve bitne elemente ne postoji jer su hov strogo
formalne isprave. 4.hov stvaraju ne samo izdavaocu nego i svakom
duzniku po toj hartiji od vrednosti veoma strogu obavezu koja lisava
duznika mogucnosti isticanja materijalno-pravnih prigovora.
5.u svom zakonskom pojmu nije naglaseno nacelo inkorporacije, tj
nacelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na hov ne moze
ostvariti na drugi nacin, nego jedino upotrebom hov.
Od svih drugih pismenih isprava hov se razlikuju dodatnim i strozim
svojstvima u pogledu mogucnosti upotrebe i prenosa svih onih
vrednosti, koje su konstatovane na hov. Pismene isprave koje se
prvenstveno koriste kao dokazna sredstva imaju tu osnovnu funkcijiu
i ulogu u pravnom prometu da se njima olaksava u ubrzava
dokazivanje pojedinih cinjenica i okolnosti, koje samim tim ne
iskljucuju mogucnost postojanja i koriscenja drugih dokaznih
sredstava kojima se takodje, najcesce znatno teze, mogu dokazivati
iste cinjenice i okolnosti, kao i u ovim pismenim ispravama. I hov
imaju ova dodatna dokazna svojstva kao i pismene isprave koje
imaju iskljucivo svojstvo da su dokazno sredstvo. Hov ima i druga
1

svojstva i osobine a koje nemaju ove pismene isprave koje se koriste

kao dokazna sredstva. Kada se unisti ili izgubi hov najcesce dolazi do
gubitka prava iz hov.
Cesti su slucajevi da se pismenim oblikom uslovljava punovaznost
zakljucenja odredjenog ugovora. Medjutim postoji sustinska razlika
izmedju ovih pismenih isprava kojima se uslovljava punovaznost
pravnog odnosa i hov, jer se prenosom ovih pismenih isprava ne
prenosi pravo koje je u toj ispravi konstatovano, kao sto je to slucaj
sa hov koje se mogu preneti na drugog jedino predajom te hov
drugom licu.
Hov treba razlikovati od legitimacionih papira i znakova. Sustinska
razlika je u tome jer se prenosom legitimacionog papira i znaka na
drugo lice ne prenose prava poverioca prema duzniku, kao sto je to
slucaj sa hov. Gubitkom legitimacionog papira i znaka ne gubi se
svojstvo poverioca, dok se gubitkom hov najcesce gubi svojstvo
poverioca prava koje je konstatovano na hov.
Bitne osobine hov su:
1. Hov uvek mora biti u obliku pismene ispravezato se hov
smatraju formalnim pravnim poslovima. To su strogo formalne
pismene isprave koje moraju da sadrze sve bitne sastojke,jer
ako hov nema te bitne sastojke onda se ne radi o punovaznoj
hov. Kod hov se cesto prpisuje mesto na pismenoj ispravi na
kome se pismeno konstatuju pojedini bitni elementi. Ako je taj
bitni element unet u neko drugo mesto, smatra se da nije unet
u hov.
2. U hov uvek mora biti konstatovanno neko imovinsko
materijalno pravo, iako pored toga moze biti konstatovano i
neko drugo pravou hov moze biti konstatovano i neko
subjektivno pravo, ali pored njega uvek mora biti i neko
imovinsko pravo, jer ako to nije slucaj, ta hov nije punovazna.
3. Pravo koje je konstatovano u hov ne moze se ostvariti i
prenostit na drugog bez istog vremenskg prenosa i
posedovanja hov-- ostvarivanje prava iz hov se cesto ostavruju
prezentacijom hov od strane imaoca hov duzniku iz hov. U hov
moze biti inkorporisano samo imovinsko pravo koje je
prenosivo.

2.HARTIJE OD VREDNOSTI NA IMEpojam,obelezja,nacin prenosa,prigovori

Pojam hov na ime je delimocno obradjen u ZOO, u kome je
predvidjeno da se kao zakonski imalac hov na ime smatra lice na
koje hov glasi. Hov na ime su hov u kojima je tacno oznacen imalac
prava. Ovo svojstvo hov na ime daje visok stepen sigurnosti, jer se
sprecava ostvarivanje prava iz hov os strane neovlascenog, ali ova
vrsta hov ima i negativnu stranu jer se tesko prenosi, tj otezana je
cirkulacija hov na ime. Hov se cesto nazivaju rekta hov, jer se
rekta klauzulom druge vrste hov mogu pretvoriti u hov na ime.
U hov na ime se cesto nalazi klauzula da se izdavanje te hov
obavezuje jedino licu cije je ime naznaceno na hov, ali ne i licu koje
to lice odredi svojom naredbom. Na taj nacin se naglasavaju
individualna i subjektivna svojstva odnosa izmedju izdavaoca hov na
ime i imaoca hov na ime.
Hov na ime su narocito pogodne u onim situacijama kada su bitna
individualna i licna svojstva poverioca u konkretnom pravnom
odnosu, pa na ovaj nacin treba zastititi interes duznika iz hov na
ime, koji je najcesce u prethodnom pravnom odnosu bio poverilac u
odnosu na neke imaoce hov.
Kod hov na ime nije dovoljno naglasena razlika izmedju ovih hov i
drugih pismenih isprava u pogledu nacela inkorporacije, i zbog toga
hov na ime najcesce sadrzavaju klauzulu o prezentciji kojom se
imalac hov na ime obavezuje da duzniku na osnovu te hov
prezentuje hov na ime kada zeli da ostvari pravo iz hov na ime.
Prenos hov na ime je znatno otezen jer im je umanjena
cirkulativnost, tj prenosivost. Prenos hov na ime se ostvaruje putem
3

ustupanja (cesije) potrazivanja. U slucaju prenosa cesijom, na hov ce

se konstatovati da se radi o cesiji a isto tako i ime, odnosno naziv
novog imaoca hartije od vrednosti na ime. Sve ove klauzule raniji
imalac hov na ime treba da potvrdi svojim potpisom na samoj hov i
da preda hov njenom novom imaocu. Novi imalac hov je
istovremeno i novi poverilac u odnosu na pravo koje je
konstatovano u hov. Kod hov na ime se prvo prenosi pravo iz hov, pa
tek onda pravo na hov. Prenos prava iz hov na ime se vrsi
obelezavanjem na samoj hov firme, odnosno naziva, onosno imena
novog imaoca, potpisivanjem i upisom prenosa u registar hov, ako
se takav registar vodi kod izdavaoca hov na ime.
Novi imalac hov na ime koji je ovu hov stekao putem cesije, stice
pravo iz hov jedino u onom obimu i na onaj nacin u kojem ih je imao
imalac te hov.
Sve prigovore koje je duznik mogao da istakne prema ranijem
imaocu te hartije, pa makar ti prigovori bili i subjektivne prirode,
moze se istaci i prema novom imaocu te hov, jer se kod cesije radi
jedino o sticanju onih prava koja je prethodnik imao. Na osnovu ZOO
dopustena je mogucnost da se posebnim zakonima ili izjavama
izdavaoca hov na ime u samoj hov na ime zabrani svaki dalji prenos
te hov. Izdavalac se kasnije moze saglasiti sa prenosom te hov i
moze opozvati svoju izjavu o zabrani prenosa hov na ime.

3.HARTIJE OD VREDNOSTI PO NAREDBIpojam,obelezja,nacin prenosa,prigovori

Kod hov po naredbi je kao i kod hov na ime oznaceno ime imaoca
hov, ali se kod hov po naredbi imaocem prava iz hov smatra i svako
ono lice koje oznaceno lice u hov odredi svojom naredbom.
Hov po naredbi sticu to svojstvo na osnovu odgovarajuce klauzule
po naredbi koja se unosi u tu hov, nego cesto i na osnovu izricitih
zakonskih propisa i onda kada u kontretnoj hov ne postoji takva
klauzula.
Hov po naredbi su najcesce u poslovnoj praksi jer se njima ostvaruje
brz i siguran prenos te hov.
Hov po naredbi se mogu pretvoriti u hov na ime i to tako sto
izdavalac te hov ili svaki kasniji prenosilac te hartije unese klauzulu
4

o zabrani daljeg prenosa te hartije od vrednosti indosamentom. Tada

se ta hov dalje moze prenositi samo cesijom.
Hov po naredbi se prenose indosamentom. Raniji imalac hov po
naredbi svojom naredbom koja se stavlja na poledjini te hov,
odredjuje novog imaoca hov po naredbi. Indosamentom se prenose
prava iz hartije od vrednosti po naredbi, i pravo na hartiju od
vrednosti po naredbi.
Indosament je pismena izjava zakonitog imaoca hov po naredbi koja
se stavlja na poledjini te hov i kojom on svojom naredbom prenosi
prava iz hov i pravo na hov na neko drugo lice koje na taja nacin
postaje imalac hov po naredbi. Indosament je radnja kojom se
prenosi hov po naredbi, dok sam prenos prava iz hov i prava na hov
naziva indosiranje.
Inosamentom jedno lice- indosant, prenosi na drugo liceindosatara, prava iz hov po naredbi i prava no hov po naredbi. Prvo
se prenosi pravo na hov, pa se predajom hov prenosi i pravo izu hov
po naredbi.
Indosament mora biti bezuslovan u nasem pravu. Ako je unet bilo
kakav uslov smatra se da uslov nije ni napisan. Indosament je tada
punovazan samo je nistava klauzula o uslovljavanju indosamenta.
Smisao ovog pravila jeste da se omoguci brz i siguran prenos hov po
naredbi.
Indosament hov po naredbi mora biti potpun. Potpunost
inosamenta znaci da se indosamentom prenosi pravo iz hov po
naredbi u celini, i da nije dopusten samo delimicni prenos prava.
Delimicnost prenosa je u direktnoj suprotnosti sa jednim od osnovnih
principa svih hov, a to je princip inkorporacije.
Treba naglasiti bitnu razliku izmedju uslovnog i delimicnog
indosamenta. Uslovni indosament je punovazan, samo se smatra da
uslov ne postoji, tj jedino je uslov nistav. Delimican indosament je
medjutim u celini nistav, jer se ne moze ostvariti delimican prenos
hov po naredbi.
Od delimicnog indosamenta treba razlikovati potpuni indosament u
kome postoji veci broj indosatara, jer je takav indosament kod nas
punovazan. Tada su svi indosatari solidarni poverioci u pogledu
prava iz hov po naredbi. Ispunjenjem obaveze tome solidarnom
poveriocu koji mu je prezentovao hov po naredbi, duznik se
oslobadja obaveze i prema svim drugim solidarnim poveriocima.
5

U nacelu hov po naredbi se moze neogranicen broj puta prenositi

indosamentom. Prvi indosant kod prvog indosamenta moze biti
jedino remitent, tj prvi imalac hov po naredbi.
Duznik po hov po naredbi moze prema kasnijem imaocu te hartije da
istice samo one prigovore koji proisticu iz hov, a to su u skladu sa
ZOO sledeci prigovori: da se rai o falsifikatu, zatim prigovor u
pogledu uslova i rokova iz hov, prigovor da ta hov nema sve bitne
elemente.

4.HARTIJE OD VREDNOSTI NA DONOSIOCApojam,obelezja,nacin prenosa,prigovori

Hov na donosioca ne sarze ime lica koje je titular te hartije od
vrednosti. Treba naglasiti da ne mogu svi pojavni oblici hov da budu
u obliku hov na donosioca. Kod hov na donosioca je do maksimuma
izrazeno nacelo inkorporacije jer pravo iz hov na donosioca pripada
svakom imaocu te hov, a gubitkom ove hov gubi se i pravo iz hov na
donosioca. Hov na donosioca se ne mogu amortizovati. Duznik kod
hov na donosioca ne moze da zahteva od imaoca te hov da dokaze
da je do hov dosao na savestan nacin, jer se savesnost
pretpostavlja, ali moze da dokaze da je imalac te hov nesavestan i
moze da odbije da tome licu ispuni obavezu iz hov. Ove hov sticu
svojstvo hov na donosioca ili na osnovu izricite zakonske odredbe, ili
na osnovu odgovarajuce klauzule u samoj toj hov, te klauzule mogu
glasiti donosiocu, na donosioca, isplatiti donosiocu, svakom
donosiocu itd.
Hov na donosioca maksimalo ubrzavaju cirkulaciju, ali nisu dovoljno
sigurna sredstva u novcanoj cirkulaciji, narocito kada glase na velike
vrednosti. Savesni izdavalac hov na donosioca oslobadja se obaveze
iz te hov ispunjenjem obaveze donosiocu i onda kada donosilac te
hov nije zakoniti imalac te hov na donosioca. Medjutim, ako je
izdavalac hov znao ili je morao znati da donosilac nie zakoniti imalac
te hov, onda je on duzn da obije ispunjenje obaveze, jer ce u
suprotnom biti odgovoran za stetu koja je proistekla iz toga.

Pravo iz hov na donosioca prenosi se predajom. Znaci, obicnom i

neformalnom predajom hov na daonosioca nekom licu prenosi se i
pravo iz te hov. Odredjeni stepen zastite sigurnosti se uglavnom kod
ove vrste hov ostvaruje na nacin da se pretpostavljaju savesnost i
zakonitost ove hov. Zakonitost i savesnost se uvek pretpostavljaju.
Mogucnost koriscenja prigovora kod hov na donosioca od strane
duznika u vezi obaveze iz tih hov je veoma ogranicena i uglavnom
se svodi na prigovore koji su objektivne prirode i koje proizlaze
jedino iz te hov. T su sl prigovori: da je falsifikovana, da je
nezakonita, nedostatak svih bitnih elemenata.
Osnovno je pravilo da se tuzbama ostvaruju interesi poverioc iz hov,
dok se prigovorima stite interesi duznika kod hov.

5.POJAM I FUNKCIJE MENICE

Menica je hov po naredbi. Pod menicom se podrazumeva hov po
naredbi na osnovu zakona, kojom se njen izdavalac (trasant)
obavezuje da ce sam ili po njegovom nalogu, odredjenom trecem
licu- remitentu o dospelosti biti isplacen menicni iznos i to na
odredjenom mestu od strane lica kome je upucena naredba za
isplatu- trasat, ili od strane izdavaoca menice- trasanta.
Menica moze da glasi i na ime, ako se u menicu unese rekta
klauzula, koja je najcesce u obliku ne po naredbi. Posto je na
menici dopusten blanko indosament to prakticno znaci da menica
moze biti u obliku hov na donosioca jer se menica sa blanko
indosamentom prenosti obicnom predajom- tradicijom a to je
svojstven nacin predaje hov na donosioca.
Menica je hov koja je po pravilu relativno duze vreme u cirkulaciji.
Tako npr menica koja dospeva po vidjenju , na osnovu zakona
moze biti u cirkulaciji do godinu dana.
Menica je zbog toga kreditno sredstvo i sredstvo obezbedjenja
potrazivanja. To su sve osnovne funkcije menice, jer je platezna
funkcija menice od manjeg znacaja nego kod niza drugih hov, kao
npr kod ceka. Ona je znacajno sredstvo obezbedjenja i u
spoljnotrgovinskim odnosima.

Zbog visokog stepena apstraktnosti i strogosti menica znatno

doprinosi visem stepenu pravne sigurnosti u robno-novcanom
prometu, narocito konstantnim uticajem na jacanje ugovorne
discipline.

6.VRSTE MENICA
U pravnoj teoriji se utvrdjuju razne vrste menica polazeci od
razlicitih kriterijuma. Pojedine vrste menica se mogu utvrdjivati
prema licima koje izdaje menicu i u tom pogledu se razlikuju
bankarske menice, trgovacke menice itd. Ili prema broju lica koja
ucestvuju u menici, i u tom pogledu se razlikuju trasirane menice od
sopstvenih menica. Prema polozaju lica koji izdaju menice razlikuju
se sopstvene menice i komisione menice. Postoji podela i na
akceptirane i neakceptirane menice, umnozene i neumnozene
menice itd.
Najznacajnija je deoba menice na:
1. Trasirane (vucene) menicesu najznacajnije menice.
Postoje dve posebne vrste trasiranih menica, a to su:
a)trasirana menica po sopstvenoj naredbi i b)menica trasirana
na trasanta.
Trasirane ili vucene menice su menice kod kojih jedno lice
trasant daje nalog drugom licu trasatu da trecem licu remitentu
isplati bezuslovno menicni iznos o dospelosti menice. Kod
trasirane menice postoje tri bitna lica:
1)trasant ili
izavalac menice,
2)trasat ili lice kome se upucuje nalog za isplatu,
3)remitent ili imalac menice, tj menicni poverilac kome o
dospelosti treba da se isplati menicni iznos.
U slucajevima kada trasat akceptom prihvati nalog trasanta u
pogledu isplate menicnog iznosa remitentu, takva menica se
cesto naziva rimessa. U menicnom slogu ovaj nalog koji
trasant upucuje trasatu najcesce se izrazava klauzulom
platite.

2. Sopstvena menica-- je posebna vrsta menice kod koje se

izdavalac menice trasant, obavezuje da ce isplatiti menicnu
svotu o dospelosti remitentu. Kod ove menice postoje samo dva
lica:
1)izdavalac
menice
2) remitent.
kod ove menice se klauzule platite mora ispraviti u klauzulu
platicu. Najvaznija menicna radnja ne postoji kod sopstvene
menice a to je akceptiranje menice.
3. Sopstvena vucena (trasirana) menica-- ima tu specificnost
da izdavalac menice vuce ispaltu te menice na samoga sebe,
npr klauzulom platicu po naredbi sopstvenoj. Kod ove menice
trasant, trasat i remitent su isto lice, a to je izdavalac menice.
Trasirane menice po sopstvenoj naredbi sadrze nalog trasatu
da trasantu po sopstvenoj naredbi isplati o dospelosti menicni
iznos. Kod ove menice je doslo do spajanja trasanta i remitenta.
Menica trasirana na trasantu je u stvari trasirana menica, iako
lici na sopstvenu menicu. Kod ove menice postoji trasat, dok
kod sopstvene ne postoji trasat. Smisao ove menice je u
regulisanju uzajamnih internih odnosa u okviru radne
organizacije slozene organizacije udruzenog rada, u okviru
saoupravne interesne zajednice.

7.NACELO FORMALNOSTI ( PISMENOSTI ) MENICE

Nacemo pismenosti ( formalnosti )menice je nacelo koje je
zajednicko za sve hartije od vrednosti koje su punovazne jedino onda
ako su u pismenom obliku. Menica spada u grupu strogo formalnih
hov i kod nje ovo nacelo posebno naglaseno. Menica ne moze biti u
usmenom obliku, ali isto tako menica na osnovu zakona mora biti
sastavljena u propisanoj formi. Raspored menicnih klauzula ne moze
biti proizvoljan, jer je propisan zakonom. Nacelo pismenosti i stroge
formalnosti ne odnosi se samo na izdavanje menice i njene bitne
elemente nego i na nebitne elemente i na druge menicne radnje.
Ovo nacelo znaci i strogu formalnost u pogledu neophonosti svih
bitnih elemenata na menicnom pismenu, jer u suprotnom menica
nece biti punovazna.
9

Izuzetno su dopustena odstupanja od nacela pismenosti kada se radi

o licima koja su nesposobna za davanje pismenih isprava, od strane
nepismenih lica i slepih lica. Njihove izjava tada mogu biti usmene,
ali se moraju pismeno preneti na menicu od strane tzv
instrumentalnih svedoka. Drugi izuzetak se odnosi na ograniceno
pravno dejstvo blanko menice, primenom tzv teorije propustanja.
Menica spada u grupu retkih isprava u robno-novcanom prometu
koje moraju da budu taksirane, a kupovinom menicnog formulara
istovremeno se placa i taksa. Menica za koju nije placena taksa nije
punovazna.

8.NACELO INKORPORACIJE
Ovo nacelo je jedno od bitnih nacela za sve hov i ukazuje na
neodvojivost prava iz hov i prava na hov. Ovo nacelo ukazuje i na
naziv hov, jer se bez ove pismene isprave ne moze ostvariti i preneti
ono pravo koje je konstatovano na toj pismenoj ispravi, a koje
predstavlja odredjenu vrednost.
Ovo nacelo se u punoj meri primenjuje i kada se radi o menici, jer se
menicni iznos o dospelosti ne moze naplatiti od menicnog duznika
bez prezentacije menice. Menicnim poveriocem se smatra samo ono
lice koje ima menicu, tj koje poseduje menicu. Menicna obaveza ne
moze da postoji bez menice. Postojanje prava iz menice se ne moze
dokazivati drugim dokaznim sredstvima, nego jedino posedovanjem
menice. Gubitkom menice gubi se i pravo iz menice.
Od nacela inkorporacije pravi se izuzetak jedino mogucnoscu
amortizacije menice. Na osnovu amortizacione isprave moze se
ostvariti pravo iz menice bez posedovanja menice. Amortizacionim
postupkom se otklanjaju nejgrublji oblici nepravicnosti u slucaju
gubitka ili ostecenja menice. Na osnovu amortizacione isprave pravo
iz menice se po pravilu moze ostvarivati samo prema glavnom
menicnom duzniku.

9.NACELO FIKSNE MENICNE OBAVEZE

10

Nacelo fiksne menicne obaveze znaci da menicnu obavezu u

pogledu obima i sadrzine predstavlja samo ono sto je konstatovano
na menicnom pismenu. Na osnovu nacela fiksne menicne obaveze
bitno je sto je pismeno konstatovano na menici. U slucaju razlike
izmedju obima i sadrzine obaveze iz osnovnog posla i onoga sto je
pismeno konstatovano na menici, bitno je ono sto pise na menici i ta
se menica u tom obimu mora isplatiti. Duznik koji smatra da je na taj
nacin ostecen posto je morao da isplati tu menicu moze pokrenuti
parnicu iz osnovnog posla, ali nije ovlascen da prigovorom umanjuje
menicnu obavezu. Menicni duznik mora da isplati menicu u celini
ako ne dokaze da je imalac menice nesavestan. Nesavestan imalac
menice se najcesce moze dokazati jedino onda ako se radi o
neposrednom odnosu izmedju menicnog duznika i prvog imaoca
blanko menice, i tada je opusten prigovor menicnog duznika da je
imalac menicepopunio blanko menicu suprotno sporazumu to je tzv
exceptio doli. Slicna opasnost postoji ako menicni duznik u
potpunosti ili delimicno isplati menicni iznos, a menica mi nije
vracena, a ta isplata nije pismeno konstatovana na menici. Menicni
duznik mora tada ponovo da plati menicu, li istovremeno moze da
pokrene parnicni postupak protiv lica cije pravo osporava. Najcesce
se tada radi o neosnovanom bogacenju.
Nacelo fiksne menicne obaveze znaci to da se obaveza ne moze
dokazivati drugim dokaznim sredstvima, ali isto tako i to da se
smatra da je menicna obaveza dokazana u onom obimu i u onoj
sadrzini u kojoj je pismeno konstatovano na menici.
Od nacela fiksne menicne obaveze se izuzetno odstupa jedino onda
ako menicni duznik uspe da dokaze da je imalac menice nesavestan
i u slucaju menicnog regresa. Regresni zahtev moze biti manji ili
veci od menicnog iznosa. Bice veci ako se menicnom iznosu dodaju
kamate i troskovi regresnog postupka. A bice manji ako je ta menica
pre regresnog postupka delimicno isplacena.

10.NACELO MENICNE STROGOSTI

Ovo nacelo ukazuje na visi stepen strogosti, u odnosu na uobicajenu
i redovnu strogost u robno-novcanom prometu. Menica je veoma
stroga pismena isprava, a an ovaj nacin se u stvari ostvaruje
11

posebna zastita ne samo interesa menicnih poverilaca, nego i

interesa menicnih duznika. Menicna strogost prema menicnom
duzniku ukazuje da menicni duznik mora da ispuni menicnu obavezu
u vrlo jednostavnom i kratkom postupku, jer su veoma ogranicene
mogucnosti isticanja prigovora prema menicnom poveriocu.
Menicna strogost prema menicnom poveriocu se ogleda u tome sto
menicni poverilac u ostvarivanju svojih prava iz menice mora da se
pridrzava veoma kratkih menicnih rokova i propisanih menicnih
radnji,a to odgovara menicnom duzniku, jer za njih takve okolnosti
postaju visi stepen sigurnosti. Menicni poverilac, koji se ne pridrzava
menisnih radnji i kratkih menicnih rokova, gubi menicno pravo.
Materijalno-pravna menicna strogost se prvenstveno izrazava prema
menicnom duzniku, jer je menicna obaveza potpuno neizvesna od
osnovnog pravnog posla zbog koga je menica izdata. Menicna
obaveza je apstrakta i samostalna obaveza u odnosu na prvni posao,
i jedino je zasnovana na jednostranoj izjavi volje menicog duznika da
ce o dospelosti isplatiti menicni iznos. Materijalno-pravna strogost u
nacelu sprecava menicnom duzniku da istice prigovore i dr prigovore
licne prirode.
Formalno-pravna menicna strogost se prema menicnom duzniku
ispoljava i na taj nacin sto je menicni postupak ostvarenje menicnih
prav prema menicnim duznicima veoma kratak i vrlo jedinstven. U
menicnom pravu je pravilo da se prvo mora platiti pa se onda moze
parniciti koliko hoces. Formalno-pravna menicna strogost prema
menicnom poveriocu ogleda se u zahtevu visokog stepena discipline
menicnog poverioca u pogledu menicnih radnji i kratkih menicnih
rokova. Ako menicni poverilac propusti da obavi propisanu menicnu
radnju, onda menicni poverilac gubi menicno pravo.

11.NACELO MENICNE SOLIDARNOSTI

Nacelo menicne solidarnosti znaci da svaki menicni duznik
solidaarno odgovara sa drugim menicnim duznicima u pogledu
isplate menicne svote. Nije bitan osnov prihvatanja menicne
obaveze os strane svakog duznika. Bitno je da svi menicni duznici
solidarno odgovaraju za splatu menicnog iznosa o dospelosti.

12

*Na osnovu menicnog prava, menicni poverilac prvo mora da

zahteva isplatu od strane glavnih menicnih duznika, a to su
akceptant, trasant i izdavalac sopstvene menice. Prema ovim
licima menicna obaveza je bezuslovana, dok su drugi regresni
menicni duznici po menici jedino uslovno i supsidijarno obavezni.
Regresni menicni duznici su duzni da ispalte menicu pod uslovom da
menicu ne isplati neko od glavnih menicnih duznika, a menicni
poverilac je duzan da to dokaze pravovaljanim protestom menice.
*Treba razlikovati da li je menicni dug isplatio neko od glavnih
menicnih duznika, jer je tada isplata duga definitivna i prestaje
obaveza solidarnih duznika, od slucaja kada je menicni dug isplatio
neko od solidarnih regresnih menicnih duznika. U ovom drugom
slucaju menicne obaveze prestaju jedino za toga menicnog duznika i
za one menicne duznike koji su se potpisali na menici posle toga
menicnog duznika koji je isplatio menicni iznos. Medjutim njemu su
odgovorni svi oni duznici koji su se na menici potpisali pre njega.
Dolazi da tzv prevaljivanja menicne obaveze.

12.NACELO SAMOSTALNOSTI MENICNE

OBAVEZE I NACELO NEPOSREDNOSTI
MENICE
Nacelo samostalnosti menicne obaveze znaci da je svaki od
menicnih potpisnika samostalan i nezavisan menicni duznik i da na
njegovu obavezu pravno ne uticu obaveze drugih menicnih duznika.
Ovo pravilo se primenjuje i onda ako obaveza trasanta ili izdavaoca
meni nije punovazna. Tada se drugi menicni duznici ne oslobadjaju
obaveze, upravo na osnovu nacela samostalnosti njihovih obaveza.
Slicno je i ako je npr, kasnije dokazano da je potpis akceptanta
falsifikovan i ta obaveza zbog toga nije punovazna, drugi menicni
duznici se u tom slucaju ne oslobadjaju svoje menicne obaveze.
Nacelo samostalnosti menicne obaveze se primenjuje i u oblasti
zastarelosti, jer rok zastarelosti samostalno i nezavisno tece i
13

obracunava se prema svakom menicnom duzniku posebno. Ako

nastupi prekid ili obustava zastarelosti prema jednom menicnom
duzniku, ona ne deluje prema drugim menicnim duznicima.
Jedini izuzetak od ovog nacela je predvidjen u Zakonu o menici, ako
se radi o intervenijentu za cast, jer intervenijent za cast ne osgovara
samostalno, nego jedino u obimu honorata, lica za koje je
intervenisalo.
Nacelo neposrednosti menice znaci da je svaki od menicnih
duznika neposredno odgovoran imaocu menice. Izmedju svakog
menicnog duznika i svakog imaoca menice kao menicnog poverioca
uspostavlja se neposredni pravni odnos, a sadrzina tog pravnog
posla je pismeno konstatovana na samoj menici. Nacelo
neposrednosti znaci da se imalac menice moze obratiti bilo kom
menicnom duzniku sa zahtevom u pogledu isplate menicnog iznosa.
Imalac menice moze da bira od koga ce menicnog duznika zahtevati
isplatu menicnog iznosa, a takav zahtev moze istovremeno da
istakne prema vecem broju menicnih duznika, ili prema svima
istovremeno. Nacelo neposrednosti se po pravilu ne primenjuje ako
se radi o rekta menici koja se dalje moze prenositi cesijom.
Nacelo neposrednosti takodje doprinosi pravnoj sigurnosti menicne
cirkulacije, jer otklanja sve opasnosti subjektivne prirode za imaoca
menice u odnosu na pojedine menicne duznike.

13.BITNI MENICNI ELEMENTI

Menica je punovazna ako sadrzi sve bitne menicne elemente koji su
zakonom propisani. U nasoj pravnoj literaturi bitni menicni elementi
se obicno grupisu u sledece grupe:
1. Opsti menicni elementi u koje spadaju oznacenje da je ta
pismena isprava menica i bezuslovni nalog za isplatu odredjene
svote novca.
2. Personalni menicni elementi u koje spadaju ime trasata,
ime remitenta, i potpis trasanta.
14

3. Kalendarske bitne menicne elemente u koje spadaju

dospelost menice i datum izdavanja menice.
4. Geografske bitne menicne elemente predstavljaju mesto
izdavanja menice i mesto placanja menice.
Na osnovu clana 1. Zakona o menici 2001.god, trasirana menica
mora da sadrzi sledece bitne menicne elemente:
1.IZRICITO OZNACENJE DA SE RADI O MENICI
oznacenje da je to menica mora biti napisano u samom slogu
menice, i to na jeziku na kome je menica sastavljena. Nije bitno na
kom mestu menice je stavljeno oznacenje da je to menica. Bitno je
da ovo oznacenje da se radi o menici bude u menicnom slogu i to na
jeziku na kome je menica sastavljena. Ovaj bitni menicni element
treba da utice na pravnu sigurnost jer svaki menicni duznik i svaki
imalac menice treba na ovaj nacin da saznaju da se radi o menici i
da se samim tim u vezi te pismene isprave primenjuje menicno
pravo. Posto menica stvara veoma strogu obavezu za menicnog
duznika, oznacenje da se radi o menici je istovremeno i upozorenje
da se potpisom na toj pismenoj ispravi preuzima menicna obaveza.
Treba naglasiti da je u menicnom formularu unapred odstampan
ovaj bitni menicni element, tako da se i kod blanko menica na vreme
upozorava menicni duznik da prihvata menicnu obavezu.
2.BEZUSLOVNI UPUT ZA ISPLATU ODREDNJENE SVOTE
NOVCAu svakoj menici mora biti sadrzana naredba za isplatu
odredjene svote novca. Menica ne moze da glasi na neku drugu
vrednost, nego samo na odredjenu svotu novca. Na menicnom
formularu ovaj nalog se izrazava izrazom platite ako se radi o
trasiranoj menici, ili platicu ako je rec o sopstvenoj menici.
Bezuslovna menica upucuje na apstraktnost menice, koja
omogucuje brzu i sigurnu menicnu cirkulaciju. Menicni iznos se unosi
u menicni formular na dva mesta. Na kraju prvog reda menicnog
formulara menicna svota se unosi brojevima, a u cetvrtom redu
menicnog formulara menicni iznos se upisuje slovima. Moze da se
pojavi razlika izmedju iznosa koji je napisan brojevima i iznosa koji
na napisan slovima i tada je na osnovu Zakona o menici bitan
menicni iznos koji je napisan slovima. Postavlja se pitanje da li je
menica punovazna ako je menicna svota upisana vise puta. Tada je
na osnovu Zakona o menici bitna najmanja menicna svota, tj bitna
ona menicna svota koja najmanje tereti menicnog duznika.
15

Veliki znacaj imaju klauzule kojima se odredjuje valuta menicnog

iznosa. U slucajevima kada nije odredjena valuta menicnog iznosa,
pretpostavlja se da se radi o onoj valuti koja je zakonsko sredstvo
placanja u mestu placanja menice. U nacelu je dopusteno da se
menicni iznos kumulativno i alternativno izrazava u vecem broju
valuta. Zabranjeno je za domaca preduzeca i gradjane na teritoriji
nase zemlje da zakljucuju pravne poslove koji se izrazavaju u nekoj
stranoj valuti, ili da se dinarska vrednost ugovorene obaveze
izrazava u nekoj stranoj valuti.
Isplata menicnog iznosa o dospelosti menice ne moze biti orocena ni
u obliku rata, jer je osnovno pravilo da se menicna svota isplacuje u
celini. Kod drugih nacina odredjivanja dospelosti menice nije
dopusteno unosenje u menicu klauzule o kamati, jer bi takva
klauzula bila bez dejstva, tj smatralo bi se da nije ni napisana.
Klauzule o kamati mogu da unesu jedino trasant kod trasirane
menice i izdavalac sopstvene menice.
3.IME TRASATA,TJ. LICA KOJE TREBA DA PLATI MENICU
kod trasirane menice ime trasata je bitni menicni element, za
razliku od sopstvene menice kod koje su izdavalac menice i trasat
isto lice. Oznacenje imena trasata se na menici stavlja u levom
donjem uglu. Iako je u poslovnoj praksi najcesce trasat banka, u
nasem pravu kod menice trasat moze da bude fizicko ili pravno lice.
Treba naglasiti da trasat nije menicni duznik, iako to lice najcesce
isplacuje menicni iznos o dospelosti. Trasat nije menicni potpisnik
sve do trenutka akceptiranja menice, ali u tom trenutku se vise ne
radi o trasatu nego o akceptantu koji je svojim potpisom preuzeo
polozaj glavnog menicnog duznika. U praksi u cesti slucajevi da se
uz ime trasat tacno odredjuje njegovo sediste, odnosno boraviste,
kao i puna adresa.
U ulozi trasata moze biti jedno ili vise fizickih ili pravnih lica. Kod
kumulativnog odredjivanja trasata radi se o tzv satrasatima koji
zajedno predstavljaju trasata. Kod alternativnog odredjivanja
satrasata, trasat je ili jedno ili drugo od tih lica.

4.OZNACENJE DOSPELOSTI MENICEje bitni menicni

element kojim se odredjuje vremenski trenutak kada je menicni
16

duznik duzan da ispuni menicnu obavezu imaoca menice. Dospelost

menice istovremeno znaci i to u kom vremenskom trenutku menicni
poverilac ima pravo da zahteva isplatu menicnog iznosa od menicnih
duznika.
Dospelost menice se u menicnom formularu upisuje u drugoj levoj
rubrici, kao prva menicna klauzula u toj rubrici.
U nasem pravu postoje 4 nacina odredjivanja dospelosti menice, a to
su:
1)dospelost po vidjenjuznaci da ta menica dospeva i da je plativa
odmah u onom trenutku kada je imalac menice podnese menicnom
duzniku na isplatu. Imalac menice sam odredjuje trenutak vidjenja, tj
kada ce menicu podneti menicnom duzniku na isplatu. U praksi su
cesto klauzule kojima se imaocu menice po vidjenju odredjeno
vreme zabranjuje prezentacija te menice na isplatu.
2)dospelost na odredjeno vreme po vidjenjusmisao odredjivanja
dospelotsi menice na odredjeno vreme po vidjenju je najcesce da se
vidjenjem menica akceptira, pa posle odredjenog roka ta menica
dospeva. Kod ovakvog nacina odredjivanja dospelosti menica su
potrebne dve prezentacije menice. Prva prezentacija menice je
vidjenje po toj menici koja je najcesce i akceptiranje te menice, dok
je druga prezentacija po proteku odredjenog roka, prezentacija na
isplatu te menice. Da bi ova menica mogla da dospe, datum prve
prezentacije menice mora biti pismeno konstatovan na menici.
3)dospelost na odredjeno vreme od dana izdanja menicejedan od
nacina odredjivanja dospelosti menice je i odredjivanje odredjenog
roka od dana izdanja, po cijem proteku menica dospeva. Kod
ovakvog nacina odredjivanja dospelosti menice, nisu dopustene
klauzule o kamati i kamatnoj stopi, jer se smatra da je kamatni iznos
sastavni deo menicnog iznosa.
4)dospelost na tacno odredjen dantacno je odredjen dan u kome
se menica mora prezentovati na isplatu. Na osnovu Zakona o
menici, umesto tacno odredjenog dana, dopustena je upotreba
odgovarajucih poslovnih klauzula, kao na primer pocetkom ili
krajem meseca. Pocetkom meseca znaci prvih deseta dana u
mesecu, a krajem poslednjih deset.
Cesti su slucajevi da naknadno nastupe odredjene okolnosti koje
stvaraju potrebu za tzv prolongaciju menice tj za promenu dospelosti
menice. Prologacija se moze ostvariti izricito na osnovu zakona na

17

primer zbog zemljotresa, poplave, i to za ono vreme koje je

predvidjeno u zakonu.
5.MESTO PLACANJA MENICEu svakoj menici mora biti
naznaceno mesto u kome treba da se izvrsi isplata menice. Ovaj
bitni menicni element se unosi u menicnom formularu u poslednjem
redu u levom uglu menice. Na menicnom formularu je odstampana
klauzula placanje i posle ove klauzule se upisuje mesto placanja te
menice. Mesto placanja menice je cesto veoma znacajna cinjenica
prilikom utvrdjivanja formalne i materijalne nadleznosti, a isto tako i
radi odredjivanja mesnih poslovnih obicaja koji se primenjuju radi
regulisanja pojedinih odnosa kod menicnih radnji.
Kod mesta placanja je od posebnog znacaja odredjivanje platisa kod
menice i domicilne menice. Menica sa odredjenim platistem sadrzi
blize odredjivanje mesta placanja u okvirima mesta trasatovog
prebivalista.
Domicilna menica se razlikuje od obicne menice po tome da se kod
domicilne menice ne isplacuje u mestu trasatovog prebivalista, nego
u nekom drugom mestu koje se razlikuje od trasatovog prebivalista.
Kod domicilne menice treba razlikovati domicilijata- lice koje
isplacuje tu menicu, i domicilijanta- lice koje je domiciliralo tu
menicu.
Mesto placanja menice spada u grupu bitnih pretpostavljenih
menicnih elemenata, jer ako nije naznaceno mesto placanja, smatra
se da se ta menica treba isplatiti u mestu koje je oznaceno pored
trasatovog imena. Ako pored trasatovog imena nije naznaceno
mesto, ovaj se element tada ne moze pretpostaviti, i samim tim
menica nije punovaza.
6.IME REMITENTA, TJ LICA KOME SE ILI PO CIJOJ
NAREDBI SE MENICA MORA ISPLATITI-- Ime remitenta je bitan
menicni elemnt, jer je remitent prvi menicni poverilac i prvo lice koje
moze svojom naredbom u obliku indosamenta da prenese tu menicu
na drugog imaoca menice, tj na novog menicnog poverioca. Ime
remitenta se u menicnom formularu unosi u trecem redu, posle
kaluzule po naredbi. Remitent u nasem pravu moze da bude svako
fizicko ili pravno lice,a kod nas je dopusteno da postoji vise
remitenata, i to kumulativno i alternativno. U praksi se cesto
18

odredjuju i tacna adresa remitenta, kao i drugi elementi blize

individualizacije.
7.DATUM IZDAVANJA MENICE-- Od datuma izdavanja
ceto pocinje da tece rok zastarelosti te menice. Datum izdavanja se
u menicnom formularu upisuje u prvom redu, odmah posle mesta
izdavanja menice. Od datuma izdavanja menice se procenjuje
postojanje ili nepostojanje aktivne i pasivne menicne sposobnosti
lica. Ako datum nije odredjen, menica nije punovazna.
8.MESTO IZDAVANJA MENICEto je bitan menicni element
koji je od posebnog znacaja prilikom odredjivanja merodavnog prava
koje treba da se primeni u cilju utvrdjivanja da li je izdata menica
punovazna, narocito u pogledu forme po pravilu lex fori. Mesto se
unosi odmah na pocetku prvog reda posle slova U. Mesto
izdavanja menice spada u grupu pretpostavljenih menicnih
elemenata, jer ako u menici nije oznaceno mesto izdavanja menice,
pretpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je oznaceno pored
trasantovog potpisa.
9.POTPIS TRASANTA, TJ POTPIS LICA KOJE JE IZDALO
MENICUtrasant se mora potpisati na menici. To znaci da je trasant
kao jedini bitni potpisnik na menici, i jedini menicni duznik, u odnosu
na druga bitna menicna lica.
U poslovnoj praksi na menicnom formularu trasant se potpisuje u
donjem desnom uglu. U nasem pravu je dopusteno da u ulozi
trasanta bude vise lica i tada se radi o satrasantima. Svaki satrasant
se mora potpisati na menici. Mora se raditi o svojerucnom potpisu,
jer bez toga menici potpis nije punovazan.
Trasant moze u pogledu potpisivanja menice da ovlasti svog
punomocnika i tada punomocnik potpisuje menicu u ime i za racun
trasanta, samo svojstvo punomcnika mora tada da bude izricito
navedeno na menici, na primer klauzulom kao punomocnik ili po
ovlacenju.
Ako je menicu potpisalo vise satrasanata, svaki od satrasanata je u
obavezi u odnosu na celokupni menicni iznos, jer je svaki satrasant
samostalan menicni duznik u odnosu na menicnu obavezu u celini.
Izuzetno, slepa i nepismena lica, koja ne mogu da potpisu menicu,
mogu da postanu trasanti na osnovu usmenih izjava. Tada sud
19

provjerava njihov indentitet, a odgovarajuce pismene izjave na

menici daju tzv instrumentalni svedoci.
Trasant u trenutku potpisivanja menice, tj u trenutku stavljanja
svojerucnog potpisa na menici, mora imati pasivnu menicnu
sposobnost, koja se u nasem pravu izjednacuje sa poslovnom
sposobnoscu.

14.BLANKO MENICA
Blanko menica i nije menica u punom pravnom smislu reci, jer ne
sadrzi sve bitne menicne elemente.
Ova menica se izdaje onda kada svi bitni menicni elementi nisu
poznati, a potrebno je omoguciti makar ogranicena pravna dejstva u
toj menici u nastajanju. Blanko menica se cesto prethodno indosira
ili avalira a da pre toga nije izdata, jer u menicu nisu uneti svi bitni
elementi. Posto nema sve bitne elemente, ona se moze prvo
avalirati i indosirati, a isto tako i akceptirati, a ta ce menica biti
izdata i postace menica u punom smislu te reci tek onda kada se u
menicno pismo unesu svi bitni elementi.
Kod blanko menice je veoma znacajno uzajamno poverenje i
savesnost lica koja se pojavljuju kod ove vrste menice. Posto kasnije
najcesce blanko menicu popunjava njen imalac, izuzetno je vazno
poverenje i savesnost toga lica da ce ovu menicu popuniti na onaj
nacin kako je to dogovoreno sa menicnim duznikom, odnosno licem
koje je potpisalo blanko menicu.
Blanko menicu treba razlikovati od tzv nepotpune menice koja
takodje nema sve bitne menicne elemente, ali je ipak punovazna
menica, jer nedostaju svi bitni menicni elementi koji se mogu
pretpostaviti. Kod blanko menice se ne mogu pretpostaviti bitni
menicni elementi koji nisu uneti u blanko menicu.
20

Iako blanko menica nije menica u punom smislu te reci ona se moze
prenositi jer sadrzi jedan ili vise potpisa o preuzimanju menicne
obaveze.
Sporno je da li se blanko menica moze amortizovati. Ispravnije je
shvatanje da je dopustena amortizacija blanko menice, jer se radi o
pismenoj ispravi u kojoj je inkorporisano odredjeno pravo i koja
prouzrokuje odredjene pravne posledice.
Imalac blanko menice ima pravo da pupuni blanko menicu i to
njegovo pravo ne zastareva. Medjutim, on ne mora da koristi to
svoje pravo. Pravo popunjavanja blanko menice imaoca menice koji
je do ove menice dosao na zakonit nacin je prenosivo, i to pravo ima
svaki imalac blanko menice koji je do ove menice dosao na zakonit
nacin.
Blanko menica prestaje da postoji kada bude popunjenam jer tada
postaje menica u punom smislu te reci.

15.KLAUZULA O PREZENTACIJI MENICE

Je nebitna menicna klauzula koja se najcesce stavlja u drugi red
menicnog formulara, odmah posle dospelosti menice, a kojom se
konstituise obaveza imaoca menice da prezentuje menicu na akcept
trasatu. Pojavljuje se jedino kod trasirane menice. Ovom klauzulom
trasat se stavlja u situaciju da se mora izjasniti da li prihvata isplate
te konkretne menice, i tada se on mora u svojstvu akceptora
potpisati na toj menici, ili ne prihvata obavezu isplate konkretne
menice.
Klauzula prezentacije moze imati i drugi smisao, recimo da se njome
imaocu menice privremeno zabrani prezentacija menice na akcept
trasatu. Najcesce je ova varijanta potrebna onda kaa trasant u
trenutku izdavanja menice nema jos pokrica kod trasata.
Bitno je da se klauzulom o prezentaciji ne moze zabraniti
prezentacija menice na isplatu jer se takva menica tada ne bi mogla
realizovati. Moze se zabraniti jeddino prezentacija menice na akcept,
i to samo u onim slucajevima u kojima to izricito na osnovu zakona
nije zabranjeno. Menica koja dospeva u odredjeno vreme po vidjenju,
21

domicilirana menica i menica sa odredjenim platistem na osnovu

zakona moraju biti prezentovane na akcept i u tim slucajevima
klauzula o zabrani prezentacije menice na akcept je nistava i smatra
se da nije uneta u menicu.
Klauzula o zabrani prezentacije menice na akcept moze biti
vremenski ogranicena i vremenski neogranicena. Ona moze biti
trajna, a moze biti i samo privremena.
Formulacija klauzule o prezentaciji moze biti najraznovrsnija,
najcesce se pojavljuje u obliku: prezentacija obavezna,
prezentacija zabranjena u roku od... , zabranjena prezentacija na
akcept , zabranjen akcept.
Klauzulu o prezentaciji menice u menicu najcesce unosi trasant, ali
je dopusteno da to ucini naknadno i svaki indosant prilikom
indosiranja menice. Bitno je da ovu klauzulu ne moze da unese
remitent ili svaki kasniji imalac te menice.
U slucaju kada imalac menice nije postupio po klauzuli o prezentaciji
menice kojom mu je stvorena obaveza prezentovanja menice na
skcept, takav imalac menice je zbog ovog svog propusta izgubio
pravo da zahteva isplatu te menice od regresnih duznika, a to u
znatnoj meri moze da poveca rizik nenaplativosti menice jer tada
imalac moze da zahteva isplatu menice jedino od trasanta.
Ovu klauzulu unosi trasant, a samo izuzetno i indosant, jer se ovom
klauzulom ne regulisu jedino odnosi izmedju menicnih duznika i
imaoca menice, nego i odnosi izmedju trasanta i trasata, a indosant
nije ovlascen da se mesa u pravne odnose izmedju trasanta i
trasata.

16.KLAUZULA O BROJU MENICNIH PRIMERAKA I

KASATORNA KLAUZULA
Klauzula o broju menicnih primeraka moze se uneti u menicu
bez obzira da li se ta menica izdaje u jednom primerku ili vecem
broju primeraka. Ovom klauzulom se moze zabraniti izdavanje veceg
broja primeraka na istoj menici i tada se radi o tzv solo klauzuli. U
poslovnoh praksi se najcesce tada u menicu unosi klauzula platite
za ovu jedinu menicu ili klauzula solo menica.
Ako je izdat veci broj primeraka te menice, najcesce upucuje o kom
se primerku radi, npr platite za ovu prvu, drugu, trecu...menicu
22

Znacaj ove klauzule je u tome da se ukaze da postoji veci broj

primeraka iste te menice. Ona je od posebnog znacaja narocito za
menicne duznike, ako se radi o vecem broju iste menice, postoji
samo obaveza isplate jednog primerka te menice, a ako se radi o
vecem broju samostalnih menica onda se mora isplatiti svaki
primerak. Ovu klauzulu najcesce unosi trasant na osnovu
prethodnog zahteva i dogovora sa remitentom.
Kasatorna klauzula je nebitna menicna klauzula koja se unosi u
rubriku u drugom redu menicnog formulara koja je predvidjena za
klauzulu o broju primeraka. Kasatornom klauzulom se iskljucuje
mogucnost naplate drugih primeraka te iste menice, npr klauzulom
jedino platite ovu prvu, a ne i ostale menice
U redovnim slucajevima kada postoji veci broj primeraka iste
menice, isplatom jednog primerka te menice, menicni duznici se
obaveze oslobadjaju po svim drugim primercima te menice.

17.KLAUZULA EFEKTIVNOSTI I KLAUZULA O MONETI

Klauzula efektivnosti je nebitna menicna klauzula koja se u
poslovnoj praksi unosi u onaj deo menicnog formulara koji je
odredjen radi unosenja menicnog iznosa. Ova klauzula je od
posebnog znacaja u spoljnotrgovinskoj razmeni, jer je na osnocu claa
40. Zakona o menici isplata menice vrsi se u onom novcu koji je
zakonsko sredstvo placanja u mestu placanja menice, i to po
vrednosti koji po zvanocnom tecaju taj novac ima u trenutku
dospelosti menice. Klauzulom efektivnosti se moze odrediti da
menicni iznos glasi u nekog drugoj valuti u odnosu na zakonsku
23

pretpostavku. Isto tako klauzulom efektivnosti se odredjuje vrednost

strane valute na dan dospelosti te menice prilikom konvertovanja te
strane valute u kojoj je izrazen menicni iznos u dinarskoj
protivrednosti. Ova klauzula nema znacaj u unutrasnjem robnonovcanom prometu u kome je dinar iskljucivo zakonsko sredstvo
placanja.
Klauzula o moneti je nebitna menicna klauzula kojim se trasatu
odredjuje valuta u kojoj ce isplatiti menicnu svotu.

18.VALUTNA KLAUZULA
Je nebitna menicna klauzula kojom se objasnjava uzajamni poslovni
odnos izmedju trasanta i remitente kod trasirane menice ili u odnosu
izmedju izdavaoca menice i remitenta kod sopstvene menice.
U poslovnoj praksi se valutna klauzula unosi u peti red menicnog
formulara posle reci vrednost primljena.
Menicom najcesce trasant vrsi placanje, tj izvrsava svoju obavezu iz
prethodnog poslovnog odnosa, a valutnom klauzulom se objasnjava
ovaj razlog placanja menice koji je zasnovan na prethodnom
poslovnom odnosu izmedju trasanta i remitenta. Iz prethodnog
poslovnog odnosa vrednost moze biti primljena u robi, novcu, hov, ili
odnos moze biti zasnovan na kreditu.
Valutnom klauzulom se znaci preciziraju i ogranicavaju poslovni
odnosi kojih ima vise izmedju trasanta i remitenta.

19.KLAUZULA O MENICNOM POKRICU

Je nebitna menicna klauzula kojom se trasat obavestava o pokricu za
isplatu konkretne menice.
Klauzula o pokricu se u poslovnoj praksi unosi u peti red menicnog
formulara posle reci i stavite istu u racun....
24

Klauzula o pokricu se cesto u poslovnoj praksi koristi radi

pretvaranja menice u komisionu menicu. Tada trasant izdaje menicu
u svoje ime, a klauzulom o pokricu odredjuje drugo lice za ciji je
racun menica izdata. Ako u konkretnoj menici klauzula nije uneta,
pretpostavlja se da je trasant izdao menicu u svoje ime i za svoj
racun.
Bitno je da trasat ne moze sam da tereti pokrice nekog treceg lica
bez saglasnosti toga lica, bez obzira na klauzulo o pokricu.
Komisiona menica moze steci takva svojstva samo onda kada se sa
time saglasi trece lice jer ce se u suprotnom pretpostavljati da
menica nije komisione prirode i da je trasant izdao menicu u svoje
ime i za svoj racun.

20.KLAUZULA O IZVESTAJU (AVIZO KLAUZULA)

Ova klauzula se upisuje u petom redu menicnog formulara, njom se
cesto konstituise obaveza trasata da pre akceptiranja i splate
menice dobije od imaoca menice ili jos cesce od trasanta,
odgovarajuci izvestaj. Ako je uneta klauzula sa izvestajem onda
trasat ne sme da akceptira ni da isplati menicu pre nego sto dobije
odgovarajuci izvestaj od trasanta ili odgovarajuca poslovna
dokumenta od imaoca menice. Ako trasat i pored toga sto je u
menicu uneta klauzula sa izvestajem akceptira i isplati tu menicu,
a prethodno nije dobio izvestaj, onda je njegova obaveza prihvacena
akceptom ili isplatom punovazna prema trecem licu, tj imaocu
menice, samo tada trasat rizikuje da trasant kasnije nece da prihvati
isplatu te menice.
Klauzulom o izvestaju se prvenstveno stite interesi trasanta i to u
poslovnim odnosima sa remitentom. Ovaj izvestaj trasatu moze
dostaviti remitent ili neko drugi.
Ako je uneta klauzula sa izvestajem pa izvestaj trasat nije dobio,
trasat ne treba da akceptira ili isplati menicu, jer sve pravne
posledice neakcetiranja i neisplate tada snosi trasat. Ovaj izvestaj
mora biti punovazan i ispravan, jer se ne radi o bilo kakvoj
formalnosti, nego je u pitanju veoma znacajno preciziranje stanja u
poslovnim odnosima izmedju trasanta i remitenta. Ako trasat odbije
da akceptira i isplati menicu zbog toga sto nije dobio odgovarajuci
25

izvestaj, imalac menice se tada moze za isplatu obratiti jedino

trasantu. Trasant moze da istakne prigovor iz osnovnog posla jer se
radi o neposrednom pravnom odnosu izmedju trasanta i remitenta.
Ova nebitna menicna klauzula moze da glasi i u obliku bez
izvestaja a to tada znaci da trasat moze da akceptira i isplati
menicu i bez izvestaja. Ovom klauzulom bez izvestaja trasant u
stvari stavlja do znanja trasatu da ne ocekuje od njega bilo kakav
izvestaj pre akceptiranja i isplate menice. Ovom klauzulom bez
izvestaja se skrece paznja trasatu da ne zahteva od trasanta
nikakav izvestaj.

21.KLAUZULA O ADRESATU PO POTREBI

Je nebitna menicna klauzula kojom se odredjuje neko rugo lice koje
nije trasat-pozivni intervenijent, kome ova menica treba da bude
prezentovana na akcept ili na isplatu ako trasat odbije da akceptira
menicu ili odbije da isplati menicu.
Trasat nema obavezu na osnovu menicnog prava da akceptira
menicu i da isplati menicu. Tada se klauzulom o adresatu po potrebi
konstituise obaveza imaoca menice da se za akcept ili za isplatu
menice mora obratiti intervenijentu cije je ime oznaceno na menici,
a cesto i njegova puna adresa. Ovom klauzulom se umanjuje rizik od
svih posledica koje mogu da nastupe ako trasat odbije da akceptira
ili isplati menicu.
U poslovnoj praksi klauzula o adresatu se najcesce stavlja u levi
donji deo menicnog formulara, ispod imena trasata. Treba naglasiti
da intervenijent po potrebi nije menicni duznik i da nema menicnu
obavezu da akceptira ili isplati menicu. Ako je intervenijent po
potrebi akceptirao tu menicu, on je akceptom postao akceptant, tj
glavni menicni duznik i tada u svojstvu akceptanta ima menicnu
obavezu da isplati menicu, a ne u prethodnom svojstvu
intervenijenta po potrebi.

26

22.KLAUZULA O DOMICILIRANJU MENICE I KLAUZULA

O PLATISTU
Ovim nebitnim klauzulama menica se moze pretvoriti u domiciliranu
menicu, jer se njima moze odrediti domicil te menice.
Klauzulom o domiciliranju menice se odredjuje mesto placanja
menice koje nije isto sa mestom trasatovog prebivalista, a njcesce i
drugo lice koje ce u domicilu te menice isplatiti menicu. Menicu
najcesce domicilira trasant, a izuzetno je ovlascen da to ucini i trasat
prilikom akceptiranja menice. Menica je domicilira na menicnom
formularu u osmom redu iza reci placanje.
Klauzula o platistu je takodje nebitna menicna klauzula kojom se
moze odredjivati platiste menice. Platiste menice je uvek u mestu
trasatovog prebivalista, samo se ovom klauzulom precizira mesto
placanja u okviru trasatovog prebivalista. Ovu klauzulu najcesce
unosi trasat prilikom akceptiranja menice.

23.KLAUZULA BEZ PROTESTA (BEZ TROSKOVA)

Ovom klauzulom se oslobadja imalac menice duznosti da podigne
protest u slucaju neasceptiranja ili neisplate menice. Ovu klauzulu
moze da unese bilo koji menicni duznik, iako ova klauzula nema isto
dejstvo u svim situacijama, jer su pravne posledice u velikoj
zavisnosti od toga koji je menicni duznik uneo u menicu ovu
klauzulu.
Klauzula bez troskova ima dejstvo prema svim duznicima jedino
onda ako je tu klauzulu uneo trasant. Ako je ovu klauzulu uneo neki
drugi menicni duznik, onda ona stvara pravno dejstvo jedino prema
onom menicnom duzniku koji je ovu klauzulu uneo u menicu.

27

Kaluzulom bez protesta se istovremeno obavestava imalac menice

da ne treba da podigne protest i da ce snositi sve protestne troskove
ako podigne protest.
Pravo na unosenje klauzule u menicu pripada jedino trasantu,
indosantu ili avalisti, i da ovu klauzulu u menicu ne moze da unese
akceptant. To se tumaci cinjenicom da je akceptant glavni menicni
duznik i da se prema tom licu i ne podize protest.

24.KLAUZULA BEZ OBAVEZE

Je nebitna menicna klauzula koja se u poslovnoj praksi naziva i
klauzula bez regresa. Ova klauzula je predvidjena da bi se
omogucilo da indosant moze da iskljuci svoju odgovornost u slucaju
da ta menica ne bude akceptirana ili isplacena. Ovu nebitnu
menicnu klauzulu moze uneti samo indosant, koji se unosenjem ove
klauzule oslobadja obaveze regresnog duznika. Ova klauzula deluje
samo prema onom indosantu koji ovu klauzulu unese u menicu.
Protiv ovog indosanta imalac menice ne moze da podigne regresnu
tuzbu. Izuzetno ovu menicnu klauzulu moze da unese i trasant koji
se na ovaj nacim moze osloboditi od odgovornosti neakceptiranja
menice, dok se trasant ne moze ni ovom ni bilo kojom drugom
klauzulom osloboditi odgovornosti zbog neisplate menice.
Klauzula bez troskova odgovara regresnim duznicima koji na taj
nacin ostaju jedino u duznickom odnosu prema neposrednom
indosataru. Poveriocima ne odgovara ova menicna klauzula jer se
njome u prilicnom meri umanjuju bonitetna svojstva menice u
menicnoj cirkulaciji.

25.IZDAVANJE MENICE
Izdavanje menice je unosenje u menicno pismeno svih devet bitnih
menicnih elemenata bez kojih menica nije punovazna u pravnom
smislu.
28

Izdavanje menice ne mora biti prva menicna radnja jer je dopusteno

ograniceno pravno dejstvo blanko menice, koja se moze prethodno
akceptirati i preneti, a da jos nije izdata jer ne sadrzi sve bitne
menicne elemente.
U pogledu polozaja trasanta kod trasirane menice i izdavaoca
sopstvene menice kod sopstvene menice postoje bitne razlike iako
oba ova lica izdaju menicu. Trasant i izdavalac sopstvene menice
izdavanjem odgovarajuce menice postaju glavni menicni duznici.
Dok se kod trasirane menice pretpostavlja da ce biti akceptirana, i
zbog toga se dopusta regresni zahtev prema trasantu, kod
sopstvene menice, posto nema akcepta, izdavalac sopstvene
menice je glavni menicni duznik, od koga se prvenstveno i prvo
mora zahtevati isplata menice pa tek onda do regresnog duznika.
Izdavalac sopstvene menice za razliku od trasanta, nikada ne moze
biti u polozaju regresnog duznika.
Izdavanjem menice trasant postaje, kao i izdavlac sopstvene
menice, menicni duznik, a to se ogleda prvenstveno u njihovim
potpisima na menici. Zbog toga ova lica kao i drugi menicni duznici,
moraju imati pasivnu menicnu sposobnost koja se u nasem pravu
izjednacuje sa poslovnom sposobnoscu. A to su sva punoletna lica
koja su fizicki i mentalno zdrava.
Izdavanjem menice remitent postaje prvi menicni poverilac i zbog
toga to lice mora imati aktivnu menicnu sposobnost koja se
izjednacuje sa pravnom sposobnoscu.
Prilikom izdavanja menice nije bitno da trasant u tom trenutku ima
pokrice u najmanjoj visini menicnog iznosa kod trasata, za razliku od
ceka gde je izdavanje ceka bez pokrica krivicno delo. Kod menice je
bitno da trasant ima odgovarajuce porice kod trasata u trenutku
ospeca menice.
Izdavanjem menice trasant preuzima menicnu obavezu neposredno
ili preko punomocnika. Bitno je da se punomocnik pridrzava
dobijenih ovlascenja i tada izdata menica obavezuje vlastodavca, a
ne punomocnika. Medjutim ako je punomocnik prekoracio
ovlascenja, ili nije bio ovlascen onda je on licno odgovoran na
osnovu izdate menice. Punomocnik izdaje menicu u tudje ime i za
tudji racun, ali stavlja svojerucni potpis. Nije dopusteno da
punomocnik stavlja ime vlastodavca jer bi to bio falsifikat, a
falsifikovanje je krivicno delo.

29

26.PREZENTACIJA MENICE
Je menicna radnja kojom se najcesce omogucuje ostvarivanje drugih
menicnih radnji. Oblik trazenja od strane imaoca menice da menicni
duznik ili neko drugo menicno lice obavi neku od menicnih radnji je,
u stvari, prezentacija menice. Propustanjem da se blagovremeno
izvrsi prezentacija menice cesto sa sobom povlaci niz negativnih
pravnih posledica za imaoca menice, tj za prezentanta, a to je lice
koje prezentuje menicu. Lice kome se prezentuje menica je
prezentat.
Dva najznacajnija oblika prezentacije menice su:
1. Prezentacija menice na akcept-- je ustvari podnosenje
menice trasatu da akceptira menicu, ili podnosenje menice
pozivnom intervenijantu radi akceptiranja menice. Prezentacija
menice na akcept mora se izvrsiti do dospelosti menice.
Prezentacija menice na akcept nije dozvoljena kada je
odgovarajucim klauzulama na menici privremeno ili trajno
zabranjen akcept te menice. Prezentacija na akcept ne postoji
ni kod sopstvene menice. Prezentacija menice na akcept se vrsi
radnog dana u radno vreme prezentata, koji je najcesce trasat.
2. Prezentacija menice na isplatu-- najcesce se ostvaruje o
dospelosti menice. Mora se izvrsiti na dan dospelosti menice a
najkasnije jednog od sledeca dva radna dana. Kod prezentacije
menice na isplatu ne postoji rok deliberizacije, kao kod
prezentacije menice na akcept. Prezentacija menice koja
dospeva po vidjenju treba da se izvrsi najkasnije u roku od
godinu dana od izdavanja menice. Zabrana prezentacije
menice na isplatu moze biti samo privremena, a ne trajna jer bi
tada ta menica bila neoperativna menica posto u slucaju trajne
zabrane prezentacije menice na isplatu te menica nikada ne bi
mogla da dospe. Prezentacija menice na isplatu se vrsi umesto
placanja menice i to po pravilu u poslovnoj prostoriji
akceptanta ili trasanta. Imalac menice moze da podnese
menicu na isplatu i onom trasatu koji je odbio da akceptira
menicu.

30

27.ISPLATA MENICE
Je bitna i neophodna menicna radnja. Osnovno je pravilo da se
menica isplacuje o dospelosti i to na osnovu prezentacije menice na
isplatu od strane imaoca menice glavnom menicnom duzniku, a to je
akceptant ili izdavalac sopstvene menice.
Kod prezentacije menice na isplatu glavnom menicnom duzniku nije
dopusten deliberacioni rok, kao sto je slucaj kod prezentacije menice
na akcept. Menice koje dospevaju na odredjeni dan ili na odredjeno
vreme posle vidjenja, moraju biti prezentovane na isplatu bilo na
sam dan dospelosti, ili jednog od sledeca dva radna dana. Ako je u
konkretnoj menici dospelost odredjena po vidjenju, ta menica treba
da se isplat odmah kada je prezentovana na isplatu.
Nacelo menicne strogosti se posebno izrazava prilikom isplate
menice, jer menicni duznik nema duznost da isplati menicu pre
njene dospelosti, i ako to cini, cini na svoj rizik i stetu, a isto tako ni
imalac menice nije duzan da prihvati isplatu menicnog iznosa pre
menicne dospelosti.
Imalac menice koji nije u rokovima prezentovao menicu na isplatu,
gubi svoja prava naplate te menice od regresnih menicnih duznika, a
to su indosanti, avalisti, trasant i dr, izuzev glavnih menicnih
duznika. Menica koja nije u roku prezentovana na isplatu postaje tzv
prejudicirana menica.
U nasem pravu pravi se razlika izmedju isplate i naplate menice.
Isplata menice postoji onda kada menicni duznik dobrovoljno izvrsi
podmirenje svoji menicnih obaveza. Naplata menice je ostvarenje
menicnog zahteva od strane menicnog poverioca prinudnim putem
u izvrsnom postupku.
Posle prezentacije na isplatu, menicni duznik treba da proveri
formalnu legitimaciju imaoca menice koja se sastoji u neprekinutom
nizu indosamenata na toj menici. Formalna legitimacija mora
postojati u obliku neprekinutog niza indosamenata da bi se tada
pristupilo isplati menice.
Menica se prvenstveno podnosi na isplatu akceptantu i izdavaocu
sopstvene menice. Ako menica nije akceptirana, bez obzira da li je
podignut protest zbog neakceptiranja, menica se prezentuje na
isplatu trasatu, bez obzira sto je evidentno da je konkretni trasat
odbio da akceptira menicu.
31

Najcesce se vrsi isplata menicne svote u celini i to odjednom. Imalac

menice nema pravo da odbije da primi delimicnu isplatu menicnog
iznosa od strane glavnog duznika ili od trasata. Regresni duznici
nemaju pravo da izvrse delimicnu isplatu menicnog iznosa. Ako je
izvrsena isplata celokupnog menicnog iznosa, onda je imalac menice
duzan da menicnom duzniku vrati menicu. Na menici se pismeno
konstatuje da je isplata izvrsena. Menicni duznik ima pravo da
zahteva da se delimicna isplata menicnog iznosa pismeno
konstatuje na menici, iako menica i dalje ostaje kod imaoca menice.
Duznik ima pravo da zahteva i da mu se izda priznanica o izvrsenoj
isplati.
Ako je menicu isplatio glavni menicni duznik ili trasat, tada se
menicna obaveza gasi i svi regresni menicni duznici se oslobadjaju
od obaveze. Isto pravno dejstvo u odnosu na indosante stvara
isplata menicnog iznosa od strane trasanta. Ako je menicni iznos
isplatio domicilijat, tada se i glavni menicni duznici oslobadjaju
menicne obaveze. Medjutim ako je menicni iznos isplatio jedan od
regresnih menicnih duznika, nastupa prevaljivanje menicne obaveze
u regresnom postupku.

28.PRENOS MENICE
Menica je prenosiva hartija od vrednosti koja se cesto, brzo i sigurno
prenosi. Osnovno je pravilo da se menica prenosi indosamentom, tj
32

pismenom izjavom na poledjini menice kojom indosant svojim

potpisom prenosi prava iz menice na drugo lice- indosatara.
Posto je prvi menicni poverilac remitent, prvi indosant je uvek
remitent.
Ukoliko je poledjina menice popunjena indosamentima, dopusteno je
da se posebnim listom hartije, tzv alonzom, produzi poledjina
menice, radi daljeg unosenja indosiranjem. Izjave o indosiranju
menice na alonzu su punovazne, samo alonz mora biti pricvrscen za
menicu.
Menica se prenosi indosamentom pre menicne dospelosti i pre
podizanja protesta zbog neakceptiranja.
Indosament po formi moze da bude:
1. Potpuni indosamentsadrzi izjavu o prenosu, ime indosatara
i potpis indosanta.
2. Blanko indosamentse sastoji jedino iz potpisa indosanta.
3. Rekta indosamentsadrzi klauzulu o zabrani daljeg prenosa
te menice indosamentom.
Prema sadrzini menicni indosament moze biti:
1. Svojinski indosamentkojim idosant prenosi pravo svojine.
2. Zalozni indosamentindosant prenosi na indosatara pravo
zaloge u vezi menice.
3. Punomocnicki indosament-- indosant ovlascuje indosatara u
pogledu obavljanja pojedinih menicnih radnji.
U pogledu pravnog polozaja indosanta kao novog menicnog duznika
poseban znacaj ima pravilo po kojme je indosant odgovoran svim
licima cija su imena oznacena u nizu idosamenata posle njegovog
potpisa u pogledu isplate te menice. Klauzulom bez obaveze ili
bez regresa indosant moze da iskljuci ovu svoju odgovornost.
Menica se moze prenositi i cesijom. Inodosamentom se prenose
prava koja su oznacena na menici, dok se cesijom prenose samo ona
prava koja je prethodnik imao. Menica koja sadrzi blanko
indosament ili indosament na donosioca moze se dalje prenositi
prostom predajom, tj tradicijom.

29.AKCEPTIRANJE MENICE
33

Akceptiranje menice je posebna menicna radnja kod trasiranih

menica, jer kod sopstvenih menica nije dopusteno akceptiranje.
Najcesce se u poslovnoj praksi menica mora prezentovati na akcept
ako se radi o menici koja glasi na veci menicni iznos, ili koja je duze
vreme u cirkulaciji, kao i u onim slucajevima kada imaocu menice
treast te menice nije dovoljno puzdan, poznat ili poverljiv poslovni
pratner.
Akceptiranje menice ima izuzetan znacaj u realizaciji menice jer se
tada trasat izjasnjava na menici koja je vucena na njega, tj koja je
upucena na njega u pogledu isplate.
Akcept je posebna pismena izjava koja se stavlja na licu menice
preko menicnog sloga i kojom se prihvata isplata te menice od
dospelosti, a koja se potvrdjuje potpisom akceptanta, tj lica koje
akceptira menicu. Tek od trenutka akceptiranja trasat postaje
menicni duznik i to glavni menicni duznik, ali ne kao trasat nego kao
akceptant.
Svi regresni duznici u postupku prevaljivanja regresnih zahteva,
ukljucujuci i trasanta, imaju pravo posle isplate regresnog zahteva
da zahtevaju regresni iznos od akceptanta.
U pojedinim slucajevima se trasirana menica mora na osnovu
zakona prezentovati na akcept. Ti slucajevi su:
1. Ako se radi o menici koja dospeva u odredjeno vreme po
vidjenjuta menica mora biti prezentovana na akcept jer je
tada da prezentacija u stvari vidjenje koje je bitno radi
odredjivanja dospelosti te menice. Menica koja dospeva u
odredjeno vreme po vidjenju mora biti prezentovana na akcept
najkasnije u roku od godinu dana od dana izdavanja te menice,
ili u tom roku mora biti podignut protest zbog neakceptiranja,
jer ce ta menica tada zastareti.
2. Domicilirana menica i menica sa odredjenim platistem
takodje na osnovu zakona moraju biti prezentovane na akcept,
jer bez prezentacije menice na akcept te menice ne bi mogle
da budu menice sa svojstvima domicilirane menice ili menice
sa odredjenim platistem.
Prezentacija menice na akcept istovremeno predstavlja obavestenje
trasata da je izdata menica koja je vucena na njega. Posle
prezentacije on treba da se izjasni da li prihvata da bude na toj
menici akceptant, odnosno glavni menicni duznik. Zbog toga je
34

dopusten tzv deliberacioni rok koji se sastoji u ovlascenju trasata

da zahteva da mu se menica ponovo prezentuje na akcept sledeceg
radnog dana, da bi on imao dovoljno vremena da proveri poslovni
ugled trasanta i da odluci da li da akceptira tu menicu.
Osnovno je pravilo da menicu prezentuje na akcept imalac te
menice. Menicu moze prezentovati i punomocnik imaoca te menice.
Kada je podneta menica na akcept, trasat moze da:
1. U potpunosti akceptira menicutada trasat postaje
akceptant koji je glavni menicni duznik i kome se prvenstveno
menica mora podneti na isplatu.
2. Odbiti da akceptira menicutada imalac menice moze da
protestuje zbog neakceptiranja i da na osnovu toga pristupi
ostvarivanju regresnih zahteva pre dospelosti menice, a moze
da ne podigne protest zbog neakceptiranja i da do dospeosti
jos jednom pokusa da prezentuje menicu na akcept trasatu.
3. Delimicno akceptira menicuimalac menice moze da
protestuje samo zbog neakceptiranog dela menicnog iznosa.
Delimicni akcpet kod nas je dopusten zbog toga sto se njime
poboljsava polozaj menicnih duznika, a ne sprecava se menicna
cirkulacija.
Potpuni akcept sadrzi izjavu o akceptiranju, datum i mesto
akceptiranja i potpis akceptanta. Blanko akcept se sastoji samo u
potpisu akceptanta.
U nasem pravu akcept mora biti bezuslovan i to direktno proizilazi iz
Zakona o menici. Ako je izjava o akceptiranju bila uslovljena, taj
akcept nije punovazan.
Zakonom je predvidjena mogucnost opoziva akcepta. Trasat moze
opozvati akcept precrtavanjem izjave o akceptu, ali samo do
trenutka dok akceptiranu menicu nije vratio njenom zakonskom
imaocu.
Obaveza akcepta je po svojoj prirodi neposredna i samostalna.
Neposrednost obaveza akceptanta se ogleda na taj nacin da je
akceptant odgovoran prema svakom imaocu akceptirane menice.
Samostalnost akceptantove obaveze se ogleda u tome sto je
akcepttant odgovoran i onda kada se naknadno utvrdi da svi drugi
menicni potpisi nisu vazeci.

35

30.MENICNI AVAL
Je posebna menicna radnja kojom jedno lice preuzima jemstvo za
uredno ispunjenje menicne obaveze od strane menicnog duznika.
Lice koje preuzima menicno jemstvo naziva se avalista a lice za
koje jemci je honorat. Kao avalista se moze pojaviti bilo koje lice
koje ima pasivnu menicnu sposobnost, a to moze da bude neko od
vec postojecih menicnih duznika. Bitno je da akceptant ne moze da
bude kod trasirane menice avalista, isto tako ni izdavalac sopstvene
menice.
Avalist u potpunosti odgovara u visini menicne obaveze, ali ako
isplati menicnu obavezu ima pravo regresa ne samo prema svom
honoratu, nego i prema svim menicnim duznicima koji su honoratovi
prethodnici i prema kojima bi honorat imao pravo da istakne
regresni zahtev.
Obaveza avaliste je samostalna jer postoji i onda ako se iz bilo kojih
razloga naknadno utvrdi da ne postoji obaveza honorata.
U poslovnoj praksi se aval najcesce upisuje na lice menice ili na
alonzu. Izjava o avalu mora biti potvrdjena potpisom avaliste.
Klauzule u avalu najcesce glase aval, pre aval, jemstvo, u
svojstvu jemca. Ako se izjava o avalu daje na licu menice, a nije
nazaceno za koga se jemci, pretpostavlja se da je dat aval za
trasanta ili za izdavaoca sopstvene menice.
U nasem pravu je dopusten i skriveni aval, koji postoji onda kada je
izjava o avalu data na nekoj drugoj pismenoj ispraavi, a ne na
menici.
Dopusten je i delimican aval. Iako se aval odnosi na celokupnu
menicnu svotu, dopusten je i menicni aval koji predstavlja menicno
jemstvo samo za odredjeni deo menicnog iznosa koji mora biti
naznacen u izjavi o avalu.
36

Menicni aval predstavlja poseban oblik jemstva koji se razlikuje od

opstih pravila o jemstvu. Posebnosti menicnog avala se prvenstveno
izrazavaju u posebnim pravilima o menicnoj sposobnosti. Kod
menicnog avala moze da se zahteva isplata menicnog iznosa od
avaliste i onda kada to prethodno nije pokusano da se ostvari od
honorata. Obaveza avaliste je samostala i nezavisna od obaveze
honorata. Menicn ojemstvo nije akcesorne prirode. Ako avalista
isplati menicni iznos on ima pravo regresa ne samo prema honoratu,
nego i prema drugim menicnim duznicima koji su pre njega prihvatili
obavezu i koji su odgovorni honoratu.
Obaveza avaliste je u potpunosti determinisana obavezom honorata
i avalista stupa u polozaj honorata u vezi svih menicno pravnih
odnosa i u skladu s tim avalista moze da istice sve one menicne
prigovore koje u konkretnoj situaciji moze da istice i honorat.
Kod avala je dopusteno da postoji veci broj saavalista koji zajednicki
menicno jemce za obaveze honorata.

31.INTERVENCIJA MENICE
Menicna intervencija je posebna menicna radnja kojoj je
prvenstveno cilj da se zastite interesi i poslovni ugled trasanta.
Menicna intervencija je menicna radnja do koje moze da dodje kada
trasat odbije da akceptira menicu, ili ako akceptant ili izdavalac
sopstvene menice o dospelosti ne isplati menicu. Menicne
intervencije se sastoje u tome da tada menicu akceptira ili isplacuje
neko drugo lice umesto trasata ako se radi o akceptiranju menice, ili
umesto akceptanta kada se radi o isplati menice.
Prema kriterijumu za koju se menicnu radnju intervenise, razlikuju
se:
1. Intervencija zbog neakceptiranja menice
2. Intervencija zbog neisplate menice.
Lice koje intervenise naziva se intervenijent, a lice za koje se
intervenise je honorat. Na osnovu cinjenice da li je na menici
naznacen adresat po potrebi ili nije, razlikujemo dve vrste menicne
intervencije:
1. Pozivna intervencija ili intervencija na osnovu naznacenog
na menici adresata po potrebi.
37

2. Spontana intervencija za koju je bitno da nije naznacena na

menicnom pismenu.
Imalac menice ima menicnu obavezu da se u slucaju neakceptiranja
menice od strane trasata ili neisplate menice od strane akceptanta
ili izdavaoca sopstvene menice, s tim zahtevom obrati i pozivnom
intervenijentu. Ako pozivni intervenijent akceptira menicu on postaje
akceptant, i nalazi se u polozaju menicnog duznika u pogledu isplate
menicnog iznosa o dospelosti menice. Pozivni intervenijent moza da
bude svako lice koje se pojavljuje u menici, ali ne moze da bude
glavni menicni duznik.
U pogledu isplate menice od strane pozitivnog intervenijenta od
posebnog je znacaja koji je menicni duznik honorat kod te konkretne
menicne intervencije. Ako je honorat trasant, svi regresni duznici se
tada oslobadjaju od menicne obaveze,a ako je honorat neko od
regresnih duznika, intervenijent koji isplacuje menicu ima pravo na
regresni zahtev samo prema onim regresnim menicnim duznicima
koji su odgovorni honoratu, a to su prethodni regresni duznici, dok se
svi naknadni regresni duznici posle honorata oslobadjaju od
menicne obaveze. Ukoliko na menici nije oznacno za koga se
intervenise onda se pretpostavlja da je honorat trasant, tj da je
intervencija za trasanta.
Ako pozivni intervenijent koga je imalac menice pozvao da akceptira
ili isplati menicu odbije da to ucini, imalac intervencije tek tada stice
pravo da podigne odgovarajuci protest.
U slucaju intervencije, intervenijent je duzan da obavesti o svojoj
intervenciji lice za koje je intervenisao i to najkasnije u roku od dva
dana.
Kod spontane intervenicije se cesto vodi racuna o interesima
regresnih menicnih duznika, nego o interesima honorata.
Intervenijent kod spontane intervencije je cesto neko lice koje se vec
pojavljuje u toj konkretnoj menici, ali u nekom drugom svojstvu.
Sponatnu intervenciju imalac menice nema obavezu da prihvati, on
moze ali i ne mora da je prihvati bez ikakvih objasnjenja. Imalac
menice u nasem pravu ne moze da odbije da prihvati spontanu
intervenciju zbog neisplate jer na taj nacin bi se nanela jedino steta
interesima menicnih regresnih duznika.
Spontana i pozivna intervencija moze biti u obliku intervencije zbog
neakceptiranja kao i u obliku intervencije zbog neisplate menice.
38

Intervencija zbog neakceptiranja se moze obaviti sve do trenutka

dospelosti menice i do trenutka kada imalac moze da podigne
protest zbog neakceptiranja. Izjava o intervenciji zbog neakcetiranja
se obicno daje na licu menice preko menicnog sloga, i to najcesce na
onom mestu na kome se daje i izjava o akceptu.
Intervenijent koji menicom intervencijom akceptira menicu cesto se
naziva akceptantom za cast, jer svojom intervencijom stiti cast i
ugled honorata. Prilikom davanja izjave o akceptiranju menice od
strane intervenijenta na licu menice preko menicnog sloga treba
odgovarajucom klauzulom naglasiti da se radi o intervenciji.
Dopusteno je i delimicno akceptiranje za cast os strane
inrtervenijenta. U tom pogledu treba razlikovati dve razlicite stvari,
jer do delimicne intervencije zbog neakceptiranja moze doci i onda
ako je ta menica vec delimicno akceptirana jer se radi o intervenciji
neakceptiranog dela menicnog iznosa. Drugi slucaj delimicne
intervencije zbog neakceptiranja postoji onda kada menicni
intervenijent akceptiranjem prihvata samo jedan deo menicnog
iznosa.
Menicni intervenijent ima pravo na regres ne samo od onih menicnih
regresnih duznika koji su odgovorni honoratu, nego i od honorata.
Menicna intervencija zbog neisplate se najcesce vrsi o dospelosti
menice.
Isplata menice menicnom intervencijom se pismeno konstatuje na
menici.

32.MENICNI PROTEST
Pod menicnim protestom treba podrazumevati odredjenu menicnu
radnju koju preuzima imalac menice radi zastite i ostvarivanja svojih
menicnih zahteva, a koju on preuzima pred odgovarajucim organom
koji u u tu svrhu sprovodi odgovarajuci postupak i izdaje
odgovarajucu javnu ispravu.
Lice koje protestuje menicu je protestant , lice protiv kojeg se
protestuje menica je protestat , dok je nadlezni organ protestni
organ. Javna isprava koja se izdaje posle obavljenog protestnog
postupka je protestna isprava ili protest. Protestni organ kod nas
je opstinski sud i to po pravilu onaj opstinski sud koji je nadlezan
prema mestu placanja te menice.

39

Protestant je najcesce imalac menice koji se obraca nadleznom

sudu, prilazuci menicu, sa zahtevom da mu se izda odgovarajuca
protestna isprava na osnovu koje ce moci da ostvaruje druge
menicne radnje a to je najcesce menicni regres.
Protestni organ se tada obraca protestatu sa zahtevom da obavi
odredjenu menicnu radnju. Tada su moguce dve situacije. Protestat
moze naknadno da izvrsi menicnu radnju, tada se protestni organ
obavljanje ove menicne radnje konstatovati na menici.
Druga je sitacija ako protestat odbije da izvrsi zahtevanu menicnu
radnju i onda kada to zahteva protestni organ. Tada ce protestni
organ vratiti menicu protestantu i tome licu ce izdati protestnu
ispravu. Ova isprava je verodostojna isprava kojom se uslovljava
punovaznost regresnog zahteva prema menicnim regresnim
duznicima. Protestna isprava mora biti zavedena u posebnu knjigu
protestnog organa- to je protestni registar, koji je javna isprava i
koji je dostupan svakome. Protestna isprava mora sadrzavati pecat
protestnog organa, datum kada je izdata i pod kojim brojem.
Protestni postupak je vanparnicni postupak jer se protestni organ ne
upusta u razmatranje menicno pravnih odnosa, nego se jedino
zadrzava na konstataciji cinjenica da je protestat odbio da obavi
odredjenu zahtevanu radnju. Na osnovu zakona je izricito
predvidjeno da se potpuno ili delimicno odbijanje akceptovanja
menice, kao i potpuno ili delimicno odbijanje isplate menicnog
iznosa mora utvrditi posebnom ispravom. Zbog toga je podizanje
protesta obavezna menicna radnja u cilju zastite menicnih zahteva
imaoca menice. Protest se najcesce podize zbog neakceptovanja
menice od strane trasata ili zbog neisplate od strane akceptanta.
Ako imalac menice ne podigne protest on gubi sva prava prema
regresnim menicnim duznicima i ta menica tada postaje
prejudicirana menica. Prejudicirana menica se ne moze ostavriti
prinudnim putem jer se tada radi o prirodnoj obligaciji.
U poslovnoj praksi se u menicu cesto unosi klauzula bez troskova
ili bez protesta. U praksi su pored protesta zbog neakceptovanja i
neispalte cesti i drugi protesti, kao npr protest zbog nedatiranja
menice ako ta menica dospeva u odredjeno vreme po vidjenju, kao i
perkvizicioni protest ako se radi o umnozenoj menici, ili o menici kod
koje je napravljena kopija menice.
Treba naglasiti da se svi protesti najcesce moraju podici u veoma
kratkim rokovima u kojima treba da se obave zahtevane radnje ili
40

najkasnije sledeceg dana po proteku ovih rokova, i to samo pod

posebnim okolnostima.
Na osnovu perkvizicionog protesta, imalac umnozenog primerka
menice ili imalac kopije menice, po pravilu moze ostvarivati
regresne zahteve prema menicnim regresnim duznicima.

33.MENICNA NOTIFIKACIJA
Do menicne notifikacije dolazi kada trasat odbije da akceptira
menicu ili kada je glavni menicni duznik odbio da isplati menicnu
svotu, pa je zbog toga imalac menice podigao odgovarajuci protest.
Notifikacija menice se satoji u tome da imalac menice o podignutom
protestu ima obavezu da obavesti svog neposrednog indosanta ako
je imalac menice indosatar, ali isto tako i trasanta. Ako je imalac
menice remitent, onda on jedino obavestava trasanta.
Imalac menice mora da sprovede notifikaciju obavestavajuci svog
indosanta i trasanta u roku od 4 dana od dana kada je podignut
protest.
Notifikacija se najcesce ostvaruje u obliku preporucenog pisma da bi
se na takav siguran nacin obezbedio dokaz da je notifikacija
blagovremeno izvrsena, tj da je izvrsena u roku. Kada neposredni
indosant bude obavesten o podizanju protesta, onda je on duzan da
izvrsi notifikaciju svoga neposrednog indosanta u roku od dva dana.
Ovakvo obavestenje se zavrsava do trasanta. Notifikacija mora da se
sprovede i prema svim avalistima.
Notifikacijom se obavestavaju menicni regresni duznici o tome da je
podignut odgovarajuci protest zbog toga sto je trasat odbio da
akceptira menicu, ili zbog toga sto je glavni menicni duznik odbio da
isplati menicnu svotu. Notifikacijom se pozivaju menicni regresni
duznici da obave akceptiranje menice u obliku spontane
intervencije, ili da dobrovoljno neki od regresnih duznika isplati
menicnu svotu da bi se izbegao regresni postupak. Menicni regresni
duznici mogu ali ne moraju da obave ove menicne radnje.
Na osnovu zakona menicna notifikacija je fakultativna menicna
radnja, jer ako se ne obavi u propisanom roku, ne gube se menicni
zahtevi prema menicnim regresnim duznicima, kao sto je slucak ako
se blagovremeno ne podigne odgovarajuci protest.
41

34.MENICNI REGRES
Menicni regres je posebna menicna radnja kojom imalac menice
ostvaruje svoje menicne zahteve u pogledu isplate menicnih iznosa
prema menicnim regresnim duznicima. Menicni regres je dopusten
samo onda ako je prethodno blagovremeno imalac menice podigao
odgovarajuci protest.
Lice koje istice regresni zahtev je poslednji imlac menice, tj poslednji
menicni poverilac koji se u regresnom postupku naziva regresijent,
ili regredijent. Lice protiv koga se istice regresni zahtev je jedan od
regresnih duznika koji se tada naziva regresat. Regresni duznici su
indosanti, avalisti i trasant a to mogu da budu i intervenijenti na
osnovu klauzule o adresatu po potrebi.
Lice koje istice regresni zahtev ne mora da istakne ovaj zahtev
jedino prema neposrednom prethodniku, on to moze da ucini
preskacuci redosled svojih prethodnika, samo se tada regresni
zahtev u postupku prevaljivanja menicne obaveze ne mogu vracati
unazad.
Imalac menice nema interes da preskace nekog od regresnih
duznika, to je tada skokoviti regres jer na taj nacin umanjuje
mogucnosti naplate menice posto se smanjuje broj regresnih
duznika koji su u obavezi prema njemu.
U regresnom postupku se pojavljuju troskovi. Zbog toga regresijent
od regresata moze da zahteva ne samo isplatu menicne svote nego i
naknadu svih troskova. Zbog toga regresni zahtev moze biti veci od
menicnog iznosa.
Osnovno je pravilo da se menicni regres sprovodi posle dospelosti
menice. Od ovog pravila postoji nekoliko znacajnih odstupanja:
1. Zahtev za menicni regres se moze istaci i pre dospelosti
menice ako je trasant delimicno ili potpuno odbio da akceptira
menicu.
2. Menica se naplacuje pre dospelosti od regresnih duznika ako je
otvoren stecajni postupak na trasatom, ili ako je trasat
obustavio placanje ili ako je nad imovinom trasata bezuspesno
pokusano izvrsenje.

42

3. Menica se naplacuje pre dospelosti i onda ako je stecaj otvoren

nad trasantom, a radi se o menici u kojoj je bila zabranjena
prezentacija menice na akcept.
U zakonu je predvidjeno da regresni zahtev ne sadrzi samo menicni
iznos, nego i kamatu na taj menicni iznos od dana dospelosti te
menice pa do dana regresnog zahteva, zatim troskove protesta,
troskove notifikacije i troskove regresnog postupka.
Veoma znacajna razlika u pogledu opstih pravila o isplati menice,
iposebnih pravila o isplati menicnog regresa, postoji u tome da se
regresni zahtev ne ostvaruje prezentacijom menice regresnom
duzniku, nego regresni duznici donose regresnu isplatu imaocu
menice, tj menicnom poveriocu. Ako se regresni zahtev i menicna
svota podmiruju imaocu menice, na osnovu pristanka imaoca
menice izdavanjem nove menice, radi se o tzv povratnoj menici.
Izdavalac povratne menice se naziva retrasantom, a lice na koje se
vuce ova menica naziva se retrasatom.

35. MENICNE TUZBE I PRIGOVORI

Osnovno je pravilo da se mencnim tuzbama ostvaruje zastita
interesa menicnih poverilaca, dok se menicnim prigovorima stite
interesi menicnih duznika.
Menicna tuzba protiv glavnih menicnih duznika se naziva redovnom
menicnom tuzbom, dok se menicna tuzba protiv regresnih menicnih
duznika naziva regresnom menicnom tuzbom. Kod redovne menicne
tuzbe predvidjena je mogucnost da imalac menice moze podici
redivnu menicnu tuzbu ako menica ne bude placana. Redovnu
menicnu tuzbu moze podici i trasant protiv akceptanta.
Uz menicnu tuzbu se mora priloziti menica, a cesto i protestna
isprava.
Prilikom razmatranja menicnih tuzbi, menicni duznik moze da
ostvaruje zastitu svojih interesa isticanjem menicnih prigovora ali
najkasnije u roku od tri dana od dana kada je primio odluku suda.
Menicnim prigovorima se prvenstveno stite interesi menicnih
duznika. Oni se mogu isticati prema imaocima menice ali ito tako i

43

izmedju drugih menicnih lica. Treba razlikovati dve vrste menicnih

prigovora:
1. Objektivni ili apsolutni menicni prigovori-- su oni prigovori koje
moze da istakne svaki menicni duznik prema svakom penicnom
poveriocu. Tu spadaju prigovori da je menica amortizovana ili
da je menica prejudicirana.
2. Subjektivni ili relativni menicni prigovori-- tu spadaju oni
menicni prigovori koje menicni duznik moze istaci samo prema
odredjenom poveriocu. To su prigovori da nije izvrsen osnovni
posao. Oni delimicno umanjuju apstraktno dejstvo menice, ali
samo u neposrednom pravnom odnosu izmedju pojedinih
menicnih lica.

36.UMNOZAVANJE MENICE
U praksi se menica izdaje samo u jednom primerku, ali su sve cesci
slucajevi u kojima se javlja potreba da postoji veci broj primeraka
menice.
Menica se moze umnozavati ne samo u trenutku njenog izdavanja,
nego i naknadno, sve do trenutka menicne isplate. Bitno je da se
naglasi da se umnozava ista menica, a to znaci da se ta menica
moze samo jednom naplatiti i da se ne naplacuje svaki umnozeni
primerak te iste menice.
Zakonom je konstatovano pravo imaoca menice da moze da zahteva
da se o njegovom trosku izda veci broj primeraka iste menice, i tada
menicu umnozava trasant. Prilikom umnozavanja menice trasant je
duzan da vodi racuna o tome da umnozeni primerci menice moraju
potpuno da odgovaraju orginalnom primerku menice. Ponavljaju se
potpisi svih lica koja su potpisala prvi primerak menice. Pored
trasanta menicu moze da umnozava i indosant.
Prilikom umnozavanja postoji opasnost da se pokusaju naplatiti svi
umnozeni primerci odvojeno. Da bi se to sprecilo, pravilo je da se
akceptira samo jedan primerak menice i da se potpis akceptanta ne
ponavlja na umnozenim primercima. Prillikom izdavanja moze se
uneti i solo klauzula kojom se zabranjuje umnozavanje. Ona se unosi
u drugom redu menicnog formulara.

44

Svaki umnozeni primerak sadrzi svoj red i broj a najcesce se stavlja i

klauzula o broju umnozenih primeraka.
Imalac umnozenog primerka mora biti obavesten kod koga se nalazi
akceptirani primerak a to se ostvaruje odgovarajucom klauzulom na
umnozenom primerku menice.
U teoriji se pravi razlika izmedju umnozavanja menice i stavljanja
prepisa menice, ili kopije menice. Prepis u potpunosti mora da bude
veran originalu menice, ali se na kopiji ne ponavljaju potpisi koji
postoje na originalnoj menici nego se samo naznacuje postojanje
odgovarajucih potpisa. Na kopiji menice se mogu vrsiti novi
indosamenti u cilju zastite originala menice.
Kopija odnosno prepis se moze indosirati i avalirati, ali nije
dopusteno akceptiranje na prepisu, odnosno kopiji. Imalac kopije ne
moze da zahteva isplatu iznosa, nego se moze obratiti imaocu
originala da mu preda originalni primerak menice.
Kod kopije menice tzv aretirajucom klauzulom se izricito naglasava
odakle pocinju originalni potpisi na kopiji menice i gde se zavrsava
prepis origiala menice. Prepis odnosno kopiju menice moze da
sastavi svaki imalac originala menice.

37.ZASTARELOST KOD MENICE

Rokovi menicne zastarelosti su kratki da bi se sto pre otklonile
neregulisane situacije izbog toga se u tom obliku takodje izrazava
nacelo menicne strogosti.
Zakonom je predvidjeno da menicno pravni zahtevi protiv
akceptanta i avaliste za akceptanta zastarevaju z roku od tri godine
od dana dospelosti menice, tj u roku od tri godine takodje
zastarevaju menicno pravni zahtevi prema izdavaocu sopstvene
menice.
Menicno pravni zahtevi imaoca menice koje on moze da istice protiv
indosanta, trasanta i njihovih avalista zastarevaju u roku od godinu
dana od dana urednog podizanja protesta.
Uzajamni menicni zahtevi menicnih regresnih duznika zastarevaju u
roku od 6 meseci, i to od dana kada je regresni duznik koji istice ovaj
zahtev isplatio menicnu svotu.

45

Menicna zastarelost se prekida podnosenjem tuzbe sudu ili prijavom

menicnog potrazivanja stecajnim organima. Dejstvo prekida
zastarelosti se izrazava na taj nacin da se protekslo vreme
zastarelosti pre trenutka prekida vise ne uracunava u rok
zastarelosti, jer posle prekida rok pocinje teci od pocetka.
Obustava menicno pravne zastarelosti postoji na primer u onim
slucajevima kada imalac menice nije u mogucnosti da ostvaruje
zastitu i realizaciju svojih prava, npr bio na vojnoj vezbi, u bolnici.
Vreme provedeno pre obustave zastarelosti kod menice se
uracunava u protekslo vreme roka zastarelosti posle proteka ovih
smetnji koje predstavljaju obustavu zastarelosti.
Prekid i obustava prouzrokuju pravne posledice samo prema licima
kod kojih je nastupio uzrok za prekid ili obustavu roka zastarelosti.

38.POJAM I FUNKCIJE CEKA

Cek je iskljucivo sredstvo placanja koje je veoma kratko vreme u
cirkulaciji.
Pod cekom se podrazumeva hartija od vrednosti kojom se njen
izdavalac-trasant nalogom obraca drugom licu-trasatu koji je
bankarska organizacija, da o dospelosti isplati cekovni iznos na teret
njegovog pokrica zakonitom imaocu ceka. U nasem pravu trasat kod
ceka jedino moze biti bankarska organizacija, za razliku od menice
kod koje trasat moze da bude svako fizicko i pravno lice.
Trasant u trenutku izdavanja ceka mora imati pokrice, jer je
izdavanje ceka bez pokrica pod posebnim okolnostima kod nas
krivicno delo.
Posto je trasat kod ceka uvek bankarska organizacija, cekovi su u
cvrstoj povezanosti sa drugim bankarskim poslovima, kao npr sa
ugovorom o tekucem racunu, ugovorom o novcanom depozitu, sa
ugovorom o kreditu.

46

Po svojoj pravnoj prirodi cek je veoma slican menici, a to znaci da

spada u grupu pravnih poslova koji nastaju jednostranom izjavom
volje.
Cekovno pravo se pocelo razvijati u 18.veku.
Kao i kod menice, i kod ceka najveci znacaj imaju tri zenevske
konvencije iz 1931. Kojima je unificirano cekovno pravo. Te
konvencije su:
1. Konvencija o jedinstvenom cekovnom zakonu
2. Konvencija o sukobu zakona oko ceka
3. Konvencija o regulisanju pitanja taksa kod ceka.
Kod nas je cekovno pravo regulisano Zakonom o ceku iz 1946.

39.BITNI CEKOVNI ELEMENTI

Na osnovu Zakona o ceku, bitni cekovni elementi su:
1. Oznacenje da je ta pismena isprava cek
2. Bezuslovni nalog za isplatu odredjene svote novca iz
trasantovog pokrica kod trasata
3. Ime lica koje treba da isplati cek, tj ime trasata
4. Mesto placanja ceka
5. Datum i mesto izdavanja ceka
6. Potpis lica koje je izdalo cek, tj potpis trasanta.
U pravnoj teoriji obicno se razdvajaju dva samostalna bitna cekovna
elementa: datum izdavanja i mesto izdavanja.
U pravnoj teoriji se bitni cekovni elementi, kao i kod menice grupisu
u:
47

1. opste bitne cekovne elemente-- a to su da je to cek i

bezuslovni nalog za isplatu cekovnog iznosa,
2. Geografski bitni cekovni elementiu koje spada mesto
izdavanja i mesto placanja ceka
3. Personalni bitni cekovni elementisu oznacenje trasata i potpis
trasanta.
4. Kalendarski bitni cekovni elementitu spada samo datum
izdavanja ceka.
Pismena isprava koja ne sadrzi sve bitne cekovne elemente ne moze
se smatrati cekom. Ovo se ne odnosi na bitne pretpostavljene
cekovne elemente, i to pod uslovom da se oni mogu pretpostaviti.
Radi se o mestu izdavanja ceka koje ako nije oznaceno u ceku,
predstavlja mesto koje je oznaceno pored trasantovog potpisa, dok
je u slucaju nenazacavanja mesta placanja ceka, to mesto pored
trasatovog imena.
U pogledu oznacenja da se radi o ceku, bezuslovnog naloga na
isplatu cekovnog iznosa, potpisa trasanta, imena trasata, datuma
izdavanja ceka, mesta placanja i mesta izdavanja ceka i na cekove
se primenjuju opsta nacela i pravila menicnog prava, uz odredjena
odstupanja.

40.ISPLATA CEKA
Cek je hatrija od vrednosti koja dospeva po vidjenju. Rokovi
prezentacije ceka na isplatu su utvrdjeni zenevskim cekovnim
konvencijama, a ti rokovi su prihvaceni i u nasem pozitivnom pravu
imperativnim odredbama. Duzina rokova prezentacije ceka na
isplatu je u zavisnosti od mesta izdavanja i mesta placanja ceka, i
iznosi:
1. U slucaju da je cek izdat i plativ u istom mestu u nasoj zemlji,
ovaj rok iznosi 8 dana od dana izdavanja ceka.
48

2. Ako je cek izdat u jednom mestu u nasoj zemlji, a plativ u

drugom mesto koje je u nasoj zemlji, onda ovaj rok iznosi 15
dana od dana izdavanja ceka.
3. Ako je cek izdat u nekoj od evropskih zemalja, a mesto placanja
je u nasoj zemlji, ovaj rok iznosi 20 dana od dana izdavanja
ceka.
4. Ako je izdat u nekoj zemlji koja nije evropska, ali koja je na
obalama Sredozemnog mora ili Crnog mora, a plativ je u nasoj
zemlji, ovaj rok iznosi 40 dana od dana izdavanja ceka.
5. Ako je izdat u nekoj vanevropskoj zemlji, koja nije na obalama
Sredozemnog i Crnog mora, a plativ je u nasoj zemlji, onda taj
rok iznosi 70 dana od dana izdavanja ceka.
Treba naglasiti da se svi ovi rokovi primenjuju samo onda kada je
mesto placanja u nasoj zemlji, jer duzina rokova prezentacije ceka
na isplatu, odredjuje po pravilu loci solutions, tj po pravilu i zakonu
mesta placanja ceka. Cekovi koji su izdati u nasoj zemlji a plativi u
nekoj stranoj zemlji moraju se prezentovati na isplatu u zakonskim
rokovima koji su predvidjeni u toj zemlji. Ako se radi o zemlji koja je
potisala i ratifikovala zenevske konvencije, onda su rokovi isti kao i
kod nas.
Osnovna pravna posledica koja nastupa ako cek u ovim rokovima ne
bude prezentovan na isplatu izrazava se u tome da taj cek postaje
prejudiciran cek. Prejudiciran cek banka ne mora da isplacuje, ali
moze ako to zeli. U nasem pravu banka mora da isplati i prejudiciran
cek ako u trenutku zakasnele prezentacije ceka na isplatu jos uvek
postoji pokrice za taj cek.
Zakonom o ceku predvidjeno je jedno pravilo koje se razlikuje od
menicnog prava po kome imalac ceka ne mora da prihvati delimicnu
isplatu ceka. Ako imalac ceka prihvati delimicnu isplatu ceka, to se
mora pismeno konstatovati na ceku, jer imalac ceka i dalje zadrzava
cek. Imalac mora da izdaje i posebnu pismenu priznanicu u pogledu
isplacenog dela cekovnog iznosa.

41.OPOZIV CEKA
Za razliku od menicnog prava po kome nije dopusten opoziv menice,
u cekovnom pravu je dopusteno opozivanje ceka.
49

Opozivanje ceka je posebna radnja koja se sastoji u posebnoj izjavi

trasanta koju upucuje trasatu, a kojom trasant opoziva cek i
zabranjuje isplatu izdatog ceka. Izjava opoziva ceka mora biti u
pismenom obliku, a u poslovnoj praksi se najcesce daje u obliku
preporucenog pisma, radi lakseg obezbedjivanja dokaza da je cek
opozvan.
Na osnovu Zakona o ceku, opozivanje ceka se vrsi po proteku roka
prezentacije ceka na isplatu, tj kada se radi o prejudiciranom ceku.
To znaci da se mogu opozvati samo oni cekovi koji nisu realizovani i
koji nisu podneti na isplatu u roku prezentacije ceka na isplatu.
Od ovog osnovnog pravila izuzetno se mogu opozvati cekovi i koji
nisu jos postali prejudicirani cekovi ako se radi o ceku na ime, ili
ceku po naredbi, a koje je trasant neposredno uputio trasatu na
isplatu, a izjava o opozivu ceka stigne strasatu pre nego sto ovi
cekovi budu isplaceni. Cekovi na donosioca nikada ne mogu biti
opozvani pre proteka roka prezentacije ceka na isplatu.
Ako je cek uredno opozvan trasat ne sme da isplati opozvani cek, jer
ako tako postupi isplata ceka je tada izvrsena na njegov racun, a ne
na osnovu cekovnog pokrica trasantu.

42.CERTIFIKAT O DEPOZITU
Na osnovu Zakona o hartijama od vrednosti, certifikat je hartija od
vrednosti kojom se emitent obavezuje da ce imaocu certifikata
isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajucom kamatom, u
utvrdjenom roku.
Certifikat o depozitu kod nas mogu izdavati jedino banke i druge
finansijske organizacije, i to po pravilu, na osnovu prethodno
deponovanih sredstava kod njih.
Banka i druga finansijska organizacija u odluci o emisiji certifikata o
depozitu mora utvrditi:
1. Ukupan iznos i nominalnu vrednost certifikata
2. Visinu i nacin obracunavanja i placanja kamate
3. Rokove dospeca na isplatu.
Certifikat spada u strogo formalne hartije od vrednosti.
Certifikat o depozitu moze biti hartija od vrednosi na ime, po naredbi
i na donosioca.
50

Pored napred navedenih vrsta certifikata o depozitu, treba

razlikovati prema rocnosti kratkorocnih i dugorocnih certifikata o
depozitu.
Prema vrsti kamete treba razlikovati certifikate o depozitu sa
fiksnom i varijabilnom kamatom.
Certifikat o depozitu mora sadrzavati sledece u zakonu propisane
elemente:
1. Oznaku da je certifikat
2. Naziv i sediste emitenta
3. Firmu, odnosno naziv i sediste deponenta
4. Nominalnu vrednost certifikata
5. Rok na koji su sredstva deponovana
6. Visina i nacin obracunavanja i placanja kamate
7. Datum i mesto izdavanja
8. Oznaku serije sa kontrolnim brojem
9. Posebna prava iz certifikata
10.
Faksimil potpisa ovlascenog lica emitenta i pecat
emitenta.

43.OBVEZNICE
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da ce
imaocu obveznice u roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne
vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu.
Pretpostavka za poslovni odnos izdavanja obveznice su: postojanje
dovoljnih slobodnih novcanih sredstava, poverenje u stabilnost
domace valute i dobro organizovano funkcionisanje trzista hartija od
vrednosti.
U stranom pravu uglavnom postoje tri nacina emisije obveznica:
1. Upisivanje obveznica ili supskripcijase najcesce
upotrebljava prilikom raspisivanja javnih zajmova koji su od
opsteg znacaja za jednu zemlju. Tehniku emitovanja obveznica
najcesce sprovode velike banke, ili bankarski konzorcijumi
posredujuci na taj nacin u obliku poslovanja za tudji racun.
2. Stalna prodaja obveznicase najcesce pojavljuje uz
posredovanje novcanih berzi.
51

3. Slobodna prodaja obveznica-- stvara za kupca ovih

obveznica rizik nepostojanja trzisne bankarske cene te hartije
od vrednosti. Kod ovakvog oblika emisije obveznice najcesce
prethodno nije sprovedena kontrola opravdanosti i restrikcija, a
cesto je takodje samo formalno proveren bonitet emitenta.
Kod obveznica treba razlikovati tri razlicite vrednosti:
1. Nominalna vrednost obveznica je oznacena na samoj
obveznici.
2. Emisiona vrednost je cena obveznice prilikom njenog
izdavanja, koja je uglavnom niza od nominalne.
3. Trzisna vrednost obveznica je najcesce niza od nominalne
vrednosti, jer se isplata nominalne vrednosti ocekuje tek posle
potpune amortizacije vrednosti obveznice. Ukoliko se trzisna
vrednost utvrdjuje na berzi, radi se o berzanskoj vrednosti
obveznice.
U nasem pravu je dopusteno da obveznica bude hartija od vrednosti
na ime, po naredbi i na donosioca. U kakvom ce obliku biti
konkretna obveznica zavisi od odluke o izdavanju, tj od volje
emitenta obveznice.
Postoje i drugi kriterijumi za utvrdjivanje pojedinih vrsta obveznica, a
to su:
1. Prema nacinu obezbedjenja prava iz obveznice, treba
razlikovati garantovane, negarantovane obveznice i
hipotekarne zaloznice.
2. prema roku dospeca obaveze emitenta, treba razlikovati
garantovane, negarantovane obveznice i hipotekarne
zaloznice.
3. Prema nacinu ostvarivanja prava na kamatu, treba razlikovati
obveznice sa kamatom koje se isplacuju odjednom i obveznice
sa kamatom koje se isplacuju u kamatnim periodima.
4. Prema prinosu, treba razlikovati obveznice sa fiksnom i sa
varijabilnom kamatom.
5. Prema nacinu ostvarivanja prava na povracaj nominalnog
iznosa, treba razlikovati jednokratne obveznice od obveznica u
ratama, odnosno anuitetima.
6. Prema posebnim pravima, treba razlikovati participativne
obveznice i zamenljive obveznice.

52

Emitenti obveznica u nasem pravu mogu biti drzava, banke i druge

privredne organizacije i druga pravna lica.
Banke i druge finansijske organizacije mogu izdavati obveznice u
svoje ime i za svoj racun, u svoje ime i za racun drugih, i u ime i za
racun drugih.
Kada drzava izdaje obveznice obicno to cini donosenjem posebne
odluke koja je u skladu sa nasim pozitivnim pravom koja mora da
sadrzi narocito:
1. Firmu, odnosno naziv i sediste emitenta
2. Obim emisije, nominalnu vrednost obveznice i nacin plasmana
3. Nemenu emisije
4. Vrstu obveznice i podatke znacajne za pojedine vrste obveznica
5. Rokove placanja nominalne vrednosti obveznice i kamate
6. Visinu i nacin obracuna i placanja kamate
7. Iznos trajnog kapitala emitenta i procenat ucesca smisije u tom
kapitalu
8. Iznos sredstava iz kojih ce se isplacivati obaveze po emisiji.
Obveznica spada u grupu strogo formalnih hartija od vrednosti.
Smatra se da je obveznica punovazna samo kada sadrzi sve osnovne
elemente:
1. Oznaku da je obveznica
2. Firmu, naziv i sediste izdavaoca obveznice
3. Firmu, odnosno ime kupca obveznice ili oznaku da je obveznica
glasi na donosioca
4. Novcani iznos na koji obveznica glasi
5. Visinu kamatne stope ako je placanje kamate predvidjeno
6. Procenat ucesca u dobiti ako je ucesce predvidjeno
7. Rokove otplacivanja glavnice i kamate
8. Mesto i datum izdavanja i serijski i kontrolni broj obveznice
9. Faksimil potpisa ovlascenih lica izdavoca obveznice i prava iz
obveznice.
Namena izdavanja obveznice moze biti naznacena na prednjoj strani
ili na poledjini obveznice. U poslovnoj praksi se najcesce na poledjini
obveznice oznacuje ukupan broj izdatih obveznica, apoeni u kojima
se obveznice izdaju, rokovi otplate glavnice i kamate i rokovi
zastarelosti za naplatu kamate.
Unasem pravu obveznice se sastoje iz dva dela:
1. Na prvom delu se oznacuju svi bitni elementi obveznice
53

2. Drugi deo obveznice-talon sadrzi anuitetske ili kamatne kupone

u zavisnosti od nacina amortizacije.
Obveznice se mogu koristiti kao sredstvo placanja ako je to
predvidjeno zakonom. U nacelu je dopustena upotreba kao sredstva
obezbedjenja. Obevznica koja glasi na ime se renosi indosamentom,
a ne cesijom kao druge hov.

44.BLAGAJNICKI, DRZAVNI I KOMERCIJALNI

ZAPISI
Blagajnicki zapisi su posebne hartije od vrednosti koje se koriste
izmedju bankarskih organizacija radi regulisanja kolicine novca u
opticaju, i zastite likvidnosti bankarskih organizacija. One su
pogodne hov radi prikupljanja posebnih kratkorocnih sredstava.
Blagajnicki zapisi se izdaju na rok koji ne moze biti duzi od jedne
godine.
Blagajnicnki zapisi su slicni kratkorocnom prikupljanju sredstava
pomocu stednih knjizica, ali su ipak razlike ocigledne.
Pre svega, blagajnicni zapisi su hov, a stedne knjizice nemaju ovo
svojstvo. Blagajnicki zapisi se izdaju na osnovu jedne uplate i to
odredjene svote novca, dok se kod stednih knjizica ne ogranicava
broj uplata. Isto tako rok isplate je po pravilu kod blagajnickog zapisa
jedini fiksiran i on na osnovu zakona ne moze biti kraci o tri meseca,
niti duzi od godinu dana.
Kod blagajnickog zapisa je bitno da se u njima odrerdi precizno:
1. Novcani iznos na koji glase,
2. Rok dospeca,
3. Kamatna stopa.
Blagajnicke zapise mogu izdati Narodna banka Srbije, drzava i
pojedini drzavni organi, banke i druge finansijske organizacije.
Blagajnicki zapisi moraju sadrzavati sledece osnovne elemente:
1. Oznaku da je blagajnicki zapis,
2. Firmu, odnosno naziv i sediste izdavaoca,
54

3. Firmu, odnosno naziv i sediste upisnika bllagajnickog zapisa,

4. Novcani iznos na koji blagajnicki zapis glasi
5. Visinu kamatne stope,
6. Rok otplacivanja glavnice i kamate,
7. Mesto i datum izdavanja,
8. Serijski broj sa kontrolnim brojem,
9. Prava imaoca blagajnickog zapisa,
10.
Faksimil potpisa ovlascenog lica izdavaoca blagajnickog
zapisa.
Blagajnicki zapisi mogu glasiti na ime, po naredbi i na donosioca.
Komercijalni zapisi su posebne hov kojima se prikupljaju
kratkorocna novcana sredstva. Njih mogu izdavati sve privredne
organizacije, a imaoci komercijalnih zapisa mogu biti sva pravna i
fizicka lica. Komercijalnim zapisom kao hov obavezuje se emitent da
ce imaocu ove hov u roku dospeca platiti nominalnu vrednost koja je
naznacena na komercijalnom zapisu. Komercijalni zapisi kao hov
mogu biti hov na ime, po naredbi i na dnosioca.
Komercijalni zapis sadrzi sledece elemente:
1. Oznaku da se radi o komercijalnom zapisu,
2. Firmu, odnosno naziv i sediste emitenta,
3. Firmu, odnosno naziv i sediste kupca ako je pravno lice,
odnosno prebivaliste ako je u pitanju fizicko lice,
4. Nominalnu vrednost na koju zapis glasi,
5. Visinu kamatne stope,
6. Rok placanja nominalne vrednosti,
7. Mesto i vreme emitovanja,
8. Oznaku serije sa kontrolnim brojem,
9. Posebna prava iz zapisa,
10.
Faksimil potpisa ovlascenog lica emitenta i pecat
emitenta.
Drzavni zapisi su hov kojima se prikupljaju kratkorocna novcana
sredstva i kojima se emitent obavezuje da ce imaocu u roku dospeca
platiti nominalnu vrednost koja je naznacena na drzavnom zapisu.
Drzavne zapise emituje drzava radi prikupljanja novcanih sredstava
zbog neuskladjenosti prihoda i rashoda izmedju saveznog budzeta i
budzeta republika clanica.

55

45.PRENOSIVI TOVARNI LIST KOD RAZLICITIH VIDOVA

PREVOZA
Prenosivi tovarni list u zeleznickom saobracaju
Ugovor o prevozu robe zeleznicom smatra se zakljucenim kada
zeleznicki poverilac primi na prevoz robu sa tovarnim listom i kada
se prijem robe na prevoz potvrdi stavljanjem datuma i ziga otpravne
stanice na tovarni list. Tovarni list na koji je stavljen zig otpravne
stanice je dokaz o zakljucenom ugovoru o zeleznickom prevozu robe.
Pravilo je da se za svaku posiljku i za svaki vagon sastavlja poseban
tovarni list. Treba razlikovati rovarni list od prenosivog tovarnog lista,
jer tovarni list nije hov.
Po uzoru na Bernsku konvenciju, tovarni list mora da sadrzi:
1. Datum i mesto sastavljanja
2. Naznacenje uputne stanice
3. Ime i prezime ili naziv posiljaoca
4. Naznacenje vrste i tezine robe
5. Ime i prezime ili naziv primaoca
6. Zig otpravne stanice
7. Podatke o troskovima
8. Spisak isprava koje se prilazu uz tovarni list.
Posiljalac cesto u praksi na poledjini tovarnog lista daje kratko
obavestenje primaocu najcesce u vezi posiljke koju mu salje.
Posiljalac je odgovoran za tacnost podataka i izjava koje on unese u
tovarni list ili koje u tovarni list na njegov zahtev i u njegovo ime i za
njegov racun unese prevozilac.
Tovarni list se sastavlja u vecem broju primeraka. Najcesce se pored
originala sastavlja duplikat tovarnog lista kao i nekoliko kopija.
Original prati robu u toku prevoza. Dok se duplikat predaje
posiljaocu.
Veoma znacajnu novinu predstavlja mogucnost da se moze izdati
prenosivi tovarni list. On ima svojstva hov. Posljilac i prevozilac mogu
se sporazumeti da prevozilac izda tovarni list po naredi ili na
donosioca iako prenosivi tovarni list izdaje prevozilac, ovaj tovarni
list ne potpisuje samo prevozilac nego i posiljalac. Prenosivi tovarni

56

list po naredbi se prenosi indosamentom, a prenosivi tovarni list na

donosioca se prenosi predajom.
Prenosivi tovarni list u drumskom saobracaju
Tovarni list se ne mora izdat kod svakog drumskog prevoza robe. On
se jedino izdaje kada to izricito zahtevaju prevozilac ili posiljalac i to
u trenutku prijema robe na prevoz.
Tovarni list se izdaje u tri originalna primerka. Prvi originalni
premerak se predaje posiljaocu, drugi prati robu u prevozu i predaje
se primaocu, a treci ostaje kod prevozioca.
Tovarni list mora da sadrzi:
1. Datum i mesto izdavanja,
2. Ime ili naziv i adresu posiljaoca,
3. Ime ili naziv prevozioca,
4. Registracioni broj vozila
5. Datum i mesto utovara stvari,
6. Ime ili naziv primaoca i mesto istovara,
7. Uobicajni opis stvari i nacin pakovanja, a za opasne stvari
propisani opis stvari,
8. Broj koleta, njihove oznake i brojcane oznake,
9. Bruto tezinu stvari ili kolicinu izrazenu na drugi nacin,
10.
Troskove u vezi sa prevozom stvari
11.
Uputstva potrebna za carinske radnje
12.
Spisak isprava koje se prilazu uz tovarni list.
Sva tri originalna primerka potpisuju prevozilac i posiljalac. Tacno
odredjene rubrike u tovarnom listu popunjava posiljalac, a odredjene
rubrike prevozilac. Prevozilac pre preuzimanja robe na prevoz duzan
je ako mu to dozvoljavaju okolnosti, da proveri tacnost podataka koji
su uneti u tovarni list, a koje se odnose na broj koleta, na njihovu
oznaku, i na spoljno stanje robe i ambalaze.
Sve potrebne podatke i isprave za sprovodjenje carinskih i drugih
radnji posiljalac mora da obezbedi prevoziocu i da ih prilozi uz
tovarni list.
Mogucnost izdavanja prenosivog tovarnog lista koji ima svojstva hov
je predvidjena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom
saobracaju. Posiljalac i prevozilac mogu sporazumno odrediti da
prevozilac izda prenosivi tovarni list koji glasi po naredbi ili na
donosioca, i tada se na primerku prenosivog tovarnog lista koji se
57

predaje posiljaocu mora izricito naglasiti da se radi o prenosivom

tovarnom listu. Prenosivi tovarni list mora da sadrzi potpise
prevozioca i posiljaoca. Posiljalac i prevozilac su ovlasceni da
zahtevaju da se sacini prepis prenosivog tovarnog lista, samo se
tada na svakom prepisu mora vidno oznaciti da se radi o prepisima i
da se sa njima ne moze raspolagati robom jer prepisi prenosivog
tovarnog lista menjaju svojstva hov.
Prenosivi tovarni list u vazdusnom saobracaju
Vazduhoplovni tovarni list sastavlja posiljalac i predaje ga zajedno sa
stvarima vazdusnom prevoziocu. Pravilo je da se za svako koleto
sastavlja poseban vazduhoplovni tovarni list. On se sastavlja u tri
originalna primerka i predaje se zajedno sa stvarima prevoziocu. Prvi
primerak zadrzava prevozilac, drugi primerak prati stvari u toku
prevoza, a treci koji potpisuje prevozilac predaje se posiljaocu.
Po pravilima Varsavske konvencije vazduhoplovni tovarni list treba
da sadrzi 17 podataka:
1. Mesto i datum izdavanja tovarnog lista,
2. Mesto polaska i mesto opredeljenja,
3. Usputni aerodrom na koji se vazduhoplov sleteti,
4. Ime i adresa posiljaoca,
5. Ime i adresa prvog vazdusnog prevozioca,
6. Ime i adresa primaoca,
7. Podatke o vrsti stvari,
8. Oznake i brojevi koleta i nacin pakovanja,
9. Dimenzije, zapremina i kolicina ili tezina stvari,
10.
Spoljno stanje stvari i ambalaze,
11.
Iznos vozarine, datum i mesto placanja, i ime lica koje
treba da plati vozarinu,
12.
Vrednost robe, iznos pouzeca i iznos troskova,
13.
Iznos deklarisane vrednosti,
14.
Broj izdatih primeraka vazduhoplovnih tovarnih listova,
15.
Propratna dokumenta
16.
Rok u kome treba da se obavi prevoz
17.
Odredbe da je konkretni vazdusni prevoz potcinjen
propisima o odgovornosti iz Varsavske konvencije.
Prema ZOO tovarni list mora da sadrzi:
1. Mesto i datum izdavanja tovarnog lista,
58

2. Mesto polaska i mesto opredeljenja,

3. Ime i naziv i adresu posiljaoca,
4. Ime i adresu primaoca,
5. Vrstu i kolicinu stvari,
6. Spisak isprava koje se prilazu uz vazduhoplovni tovarni list.
Primerak tovarnog lista se predaje prevoziocu, a to je najcesce prvi
primerak koji mora da sadrzi klauzulu za prevozioca, a drugi mora
sadrzavati klauzulu za primaoca. Prvi primerak potpisuje
posiljalac, drugi posiljalac i prevozilac, a treci prevozilac.
Veoma znacajnu novinu predstavlja mogucnost izdavanja prenosivog
tovarnog lista kao hov po naredbi ili na donosioca. Prenosivi tovarni
list moraju da potpisu prevozilac i posiljalac. Posiljalac i prevozilac su
ovlasceni da zahtevaju da se sacini prepis prenosivog tovarnog lista,
samo se tada na svakom prepisu mora vidno oznaciti da se radi o
prepisima i da se sa njima ne moze raspolagati robom. Pernosivi
tovarni list se moze prenositi i to prenosivi tovarni list po naredbi se
prenosi indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca se
prenosi predajom.

46.KONOSMAN
Zakonom o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi, kod ugovora o
plovidbenom prevozu stvari morem i unutrasnjim vodenim putevima
izdaju se dve osnovne prevozne isprave, a to su:
1. Konosman (teretnica),
2. Tovarni list.
Posle zavrsenog ukrcaja tereta na brod, krcatelj moze zahtevati da
mu brodar izda teretnicu, i tada je brodar duzan da krcatelju izda
teretnicu (konosman).
U unutrasnjoj plovidbi se takodje izdaje teretnica na zahtev krcatelja,
ali brodar ili krcatelj imaju pravo da zatevaju da se izda tovarni list
59

za stvari koje su predate brodaru. Teretnica mora da sadrzi izricitu

klauzulu primljeno za ukrcaj. Kada bude izvrsen ukrcaj brodar
moze na istoj teretnici da unese novu klauzulu ukrcano.
Osnovna i sustinska razlika izmedju konosmana i tovarnog lista je u
tome sto je konosman (tovarnica) hartija od vrednosti.
Konosman je hov kojom brodar potvrdjuje prijem tovara na brod i
kojom preuzima obavezu da teret po zavrsetku prevoza preda
legitimnom imaocu ove isprave.
Konosman spada u grupu stvarno pravnih, klauzulnih i
prezentovanih hov.
Kod konosmana prisutne su sve osnovne osobine a to su da je to
pismena konstatacija da je primljen teret na prevozu pod odredjenim
ugovornim uslovima i drugo, da brodar preuzima obavezu da teret
koji je naznacen u teretnici preda u iskrcajnoj luci.
Treba razlikovati teretnicu na ime, po naredbi ili na donosioca.
Takodje treba razlikovati teretnicu u pomorskoj plovidbi koja se na
osnovu zahteva krcatelja moze izdati u vise primeraka naznacujuci
na svakom primerku broj izdatih primeraka, od teretnice u
unutrasnjoj plovidbi koja se po pravilu izdaje samo u jednom
primerku.
Konosman se izdaje na unapred pripremljenim formularima i to u
prevozu morem u vise primeraka. Svaki od ovih primeraka ima
posebnu funkciju u poslovnim odnosima.
Teretnica se sastavlja na osnovu podataka koje brodaru daju
krcatelji. Teretnicu izdaje brodar i sadrzi sledece podatke:
1. Firmu, odnosno naziv i sediste, odnosno ime i prebivaliste
krcatelja,
2. Ime, odnosno podatke o identitetu broda,
3. Firmu, odnosno sediste, odnosno ime i prebivaliste krcatelje,
4. Firmu, naziv i sediste primaoca
5. Luku, odnosno pristaniste odredista,
6. Kolicinu tereta prema broju komada,
7. Vrstu tereta i oznaka koje se na njemu nalaze,
8. Stanje tereta ili omota prema spoljnem izgledu,
9. Odredbe o vozarini,
10.
Mesto i dan ukrcaja tereta i izdavanja teretnice.
Teretnicu mora svojerucno da potpise brodar ili njegov punomocnik,
jer je brodar izdavalac teretnice.

60

Treba razlikovati cistu i necistu teretnicu. Ako brodar stavlja

primedbe na teretnicu u pogledu spoljneg stanja tereta i ambalaze
onda je u pitanju cista teretnica. necista teretnica se izbegava u
poslovnim odnosima kad god je to moguce jer takva teretnica nije
verodostojna isprava kod otvaranja robnog akreditiva.
U slucaju netacnosti sadrzaja teretnice, treca savesna lica, a
posebno savesni imaoci teretnice ne mogu zbog toga, tj zbog ove
netacnosti, da trpe bilo kakave stetne posledice. Brodar moze prema
naruciocu prevoza odnosno krcatelja da istice da dokazuje netacnost
podataka u teretnici i nepodudarnost podataka u teretnici sa
ugovornim odredbama iz ugovora o plovidbenom prevozu stvari.
Treba naglasiti da je brodar ovlascen da unese primedbu u teretnicu
samo onda kada postoji osnovana sumnja da podaci koje je dobio od
krcatelja nisu tacni, ali nema mogucnost da proverava tacnost tih
podataka.

47.SKLADISNICA
Skladisnica je posebna pismena isprava o uskladistenoj robi koju je
skladistar duzan da izda ostaviocu robe na njegov zahtev. U nasem
pravu skladisnica se sastoji iz:
1. priznanice ( recepisa)
2. zaloznice (varanta).
Priznanica i zaloznica moraju se pozivati jedna na drugu.
Ostavodavac moze da zahteva da skladistar robu koju je primio na
skladistenje podeli na odredjene delove i da mu za svaki deo izda
zasebnu skladisnicu.
Imalac skladisnice moze da raspolaze robom oznacenoj u skladisnici
prenosenjem skladisnice. Skladisnica je hov po naredbi, pa se
prenosi indosamentom. Na taj se mogu preneti priznanica i zaloznica
zajedno ili i odvojeno.
Prijemnik koji je steko priznanicu bez zaloznice ima pravo da zahteva
da mu se preda roba samo ako isplati imaocu zaloznice iznos koji
treba da mu bude isplacen na dan dospelosti potrazivanja.
Prilikom prvog prenosa zaloznice na njoj moraju biti ubelezeni naziv
odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sediste, iznos
njegovor potrazivanja racunajuci i kamate i datum dospevanja.
61

Pored toga prvi prijemnik je duzan da bez odlaganja prijavi

skladistaru da je na njega izvrsen prenos zaloznice, a skladiste je
duzno da prepise taj prenos u svoj registar i da na samoj zaloznici
zabelezi da je ovaj prepis izvrsen.
Imalac zaloznice kome ne bude u roku isplaceno potrazivanje
obezbedjeno zaloznicom, duzan je da podigne protest prema Zakonu
o menici, inace gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca. Imalac
zaloznice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ukoliko ne
bude zahtevao prodaju robe najdalje u roku od mesec dana.

48.ROBNI ZAPIS ZA POLJOPRIVREDNE

PROIZVODE
Prema Zakonu o javnim skladistima za poljoprivredne proizvode,
robni zapis za poljoprivredne proizvode je hov koju izdaje javno
skladiste po osnovu ugovora o skladistenju izmedju ostavodavca i
javnog skladista.
Robni zapis se izdaje u pisanoj formi i sastoji se od dva dela:
1. priznanice
2. zaloznice.
Robni zapis moze biti izdat i u elektronskoj formi. Zbog karektera
poljoprivrednih proizvoda zakonom je predvidjeno da se robni zapis
izdaje na period od jedne godine, odnosno na period koji ne moze
biti duzi od roka trajanja poljoprivrednog proizvoda.
Robni zapis se moze prenositi. Prenos robnog zapisa vrsi se izjavom
o prenosu zabelezenom na poledjini priznanice uz potpis prenosioca.
Ukoliko u izjavi primalac nije naznacen, radi se o blanko prensu.
Priznanica i zaloznica mogu se prenositi indosamentom kako zajedno
tako i odvojeno.
O izvrsenom prenosu primalac robnog zapisa obavestava bez
odlaganja javno skladiste, emitenta robnog zapisa, koje je duzno da
na dan prijema prijave upise prenos prava po osnovu robnog zapisa
u registar robnih zapisa za poljoprivredne proizvode.
Prenos zaloznice bez priznanice daje primaocu pravo zaloge na robi
radi obezbedjenja odredjenog potrazivanja.

62

Javno skladiste je duzno da vodi evidenciju o izdatim robnim

zapisima u registru robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, u koji
upisuje podatke o svakom izdatom robnom zapisu.
Imalac robnog zapisa moze, uz predaju priznanice i zaloznice, da
podize iz javnog skladista poljoprivredne proizvode na koje se robni
zapis odnosi, onog kvaliteta i kolicine koji su na robnom zapisu
naznaceni.
Postupak prinudne naplate potrazivanja po osnovu robnog zapisa
vrsi se vansudskom prodajom uskladistenih poljoprivrednih
proizvoda bez podizanja protesta. Poverilac moze da pokrene
postupak prinudne naplate u roku od 5 dana i to:
1. imalac zaloznice bez priznanice,
2. javno skladiste koje je emitent robnog zapisa za nepodmirene
troskove usluge skladistenja
3. prenosilac koji je isplatio imaocu zaloznice potrazivanje
obezbedjeno zaloznicom od dana izvrsene isplate.
Poverilac je duzan da obavesti javno skladiste, a javno skladiste je
duzno da na dan prijema obavestenja izvrsi upis pokretanja
postupka prinudne naplate u registar robnih zapisa za poljoprivredne
proizvode.
Sama prodaja se vrsi na berzi. Kod prinudne prodaje uskladistenog
poljoprivrednog proizvoda, prvo se podmiruju troskovi prodaje, zatim
obaveze prema javnom skladistu a posle toga obaveze prema
zaloznom poveriocu na osnovu robnog zapisa.

49.LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI

U poslovnom prometu se pored hov pojavljuju i druge pismene
izjave, kao i drugi znaci koji su slicni hov, iako to nisu jer pre svega
nemaju inkorporaciona svojstva, a to je jedna od bitnih osobina hov.
To je i bitna razlika izmedju hov i legitimacionih papira i znakova.
Legitimacionim prapirima i znacima se cesto konstatuje neko pravo,
ili neka obaveza, ali se to pravo i ta obaveza mogu dokazivati i
ostvarivati i na drugi nacin bez legitimacionih papira i znakova.
Legitimacioni papiri i znaci se takodje cesto koriste radi legitimisanja
poverioca u nekom pravnom poslu.

63

Kvalifikovani legitimacioni papiri se razlikuju od drugih

legitimacionih papira i znakova zbog kvalifikovaog otezavanja
ostvarivanja prava i dokazivanja svojstva poverioca u slucaju gubitka
kvalifikovanih legitimacionih papira. U grupu kvalifikovanih
legitimacionih papira spadaju: tovarni listovi, stedne knjizice, polise
osiguranja, kreditna pisma itd.
Zakonom o obligacionim odnosima je predvijeno da se na
legitimacione papire kao sto su zeleznicke karte, pozorisne i
druge ulaznice, bonove i druge pismene isprave a koje sadrze
odredjenu obavezu za njihovog izdavaoca, i u kojima nije oznacen
njihov poverilac, shodno mogu primenjivati opste odredbe o hov.
U poslovnoj praksi se legitimacioni papiri prenose prostom
tradicijom, ako to nije iskljuceno zakonom.
Kod legitimacionih papira, kao i kod hov, najcesce se pretpostavlja
da je njihov imalac ovlascen a od izdavaoca ovih pismenih isprava
zahteva izvrsenje odredjene obaveze.
Legitimacioni znaci se razlikuju od legitimacionih papira zbog
razlicitih pravnih dejstava. Legitimacioni znaci su npr: garderobni ili
sl znaci, a mogu se sastojati u komadu hov, metala ili nekog drugog
materijala i na njima je cesto utisnut neki broj ili neki drugi znak.
Osnovno dejstvo legitimacionih znakova je da se u poslovnoj praksi
koriste radi legitimisanja poverioca u nekom pravnom odnosu, a isto
tako se najcesce izdaju u trenutku kada je nastao taj pravni posao.
Legitimacioni znaci ne sadrze ime poverioca i na osnovu toga su
formalno slicni hov na donosioca. Razlika je u tome sto legitimacioni
znaci ne sadrze nikakvo pravo koje se gubi ako se izgubi
legitimacioni znak.
Kod legitimacionih znakova poverilac moze da zahteva ispunjenje
obaveze i onda kada je izgubio legitimacioni znak, bez potrebe da se
prethodno sprovede vanparnicni postupk amortizovanja
legitimacionog znaka.
Kod legitimacionih znakova njihov imalac cesto mora da dokazuje
svoja svojstva poverioca jer za njega ne vazi pretpostavka da je on
pravni poverilac u tome pravnom odnosu, ili da je ovlascen da
zahteva ispunjenje neke obaveze.

64

65