A.

OSNOVE EKONOMIJE
1-46
B. MODELI RASTA - SLIAN PRISTUP 48- 59
C. EKONOMSKI RAST - TEORIJE I PRISTUPI
61-81
D. FAKTORI PRIVREDNOG RASTA:
82-107
E. PRIVATIZACIJA
109-119
F. PROIZVODNA FUNKCIJA
121-156
18.01.15

OSNOVI EKONOMIJE
SLAJDOVI
1-46

18.01.15

EKONOMIJA
Keynes je ekonomski problem ljudske rase
definisao kao borbu za opstanak. Shodno ovom
zakljuku sledi: ukoliko ekonomski problem bude
reen, oveanstvo e biti lieno svoje
tradicionalne svrhe postojanja.
Po njegovom miljenju, uz pretpostavku da
ne dodje do nekog veeg rata ili znatnijeg porasta
stanovnitva, ekonomski problem e biti reen, ili
e se nalaziti na pragu reenja u toku sledeih sto
godina (1930.).
18.01.15

EKONOMIJA - nastavak
Tempo koji e voditi reenju ekonomskog
problema zavisie od etiri inioca:
1.Sposobnost kontrole broja stanovnika;
2.Odlunost ka izbegavanju ratova i
drutvenih nemira,
3.Spremnost da se nauci poveri ono to
joj po prirodi stvari pripada, i
4.Od stope akumulacije definisane kao
razlika izmedju proizvodnje i potronje..
18.01.15

EKONOMIJA - nastavak
Ovaj poslednji brinue sam o sebi ukoliko se
ispune prethodna tri. (Sic!)
Za razliku od ekonomije, fizika se bavi opisivanjem
pojmova, pojava i procesa u prirodi. Ona to radi na
objektivan nain zato to meri fizike veliine koje
opisuju fizika tela kao sastavne delove prirode. Tu je
merenje objektivno jeru su mere standardizovane. Kae
se svakoj fizikoj veliini pridruujemo broj, a odnose
izmeu fizikih veliina izraavamo matematikim
relacijama. I tako u fizici komuniciraju naunici,
inenjer, studenti, uenici, novinari, idr.
18.01.15

EKONOMIJA - nastavak
Moral bismo mogli definisati kao naelo po
kome bi ljudi eleli da svet funkcionie, dok
ekonomija pokazuje kako on zaista
funkcionie.
Ekonomija je, pre svega, nauka o merenju. Ona
poseduje moan i fleksibilan skup sredstava
pomou koji se masa informacija moe
precizno obraditi da bi se na osnovu toga
procenio uticaj bilo kojeg pojedinanog
faktora, ili ak zajedniko delovanje svih
faktora.
Ekonomija je i nauka o podsticajima.
18.01.15

Kako pojedinci donose

odluke
Br. 1: Ljudi se suoavaju s izborima koji
istovremeno donose i tete i koristi
Br. 2: Cena neega meri se cenom onoga
ega se ovek sve treba odrei kako bi
dobio neto drugo
Br. 3: Razumni ljudi razmiljaju na
granici
Br. 4: Ljudi odgovaraju na podsticaje
18.01.15

Osnovni zakljuci o tome kako

pojedinci donose odluke jesu:
Ljudi se suoavaju s izborima izmeu
alternativnih ciljeva od kojih veina
donosi i koristi i tete. Troak bilo koje
odluke meri se oportunitetnim trokom ili
trokom proputene mogunosti.
Razumni ljudi donose odluke uporeujui
granine trokove i granine koristi. Ljudi
menjaju svoje ponaanje u skladu s
potsicajima s kojima se suoavaju.
18.01.15

Kako ljudi meusobno

deluju

18.01.15

Kljuni zakljuci kako ljudi

meusobno deluju jesu:
Od trgovine mogu imati koristi obe
strane. Trita obino predstavljaju
dobar nain koordinacije trgovine
meu ljudima. Drava moe
potencijalno poboljati rezultate trita
u sluaju trinog neuspeha ili ako
rezultat trita nije pravedan.

18.01.15

10

Kako deluje privreda

Br. 8: ivotni standard odreene drave
zavisi od sposobnosti te drave da
proizvodi dobra i usluge
Br. 9: Cene rastu kada drava tampa
previe novca
Br. 10: Drutvo se suoava s
kratkoronom razmenom izmeu
inflacije i nezaposlenosti
18.01.15

11

Bitni zakljuci naela o

privredi u celini su:
Proizvodnost
je
krajnji
izvor
ivotnog standarda;
Rast novca je krajnji izvor inflacije;
Drutvo
se
suoava
s
kratkoronim odnosom teta i
koristi
izmeu
inflacije
i
nezaposlenosti.
18.01.15

12

Prvi model: Dijagram

krunog toka
Privreda se sastoji od miliona ljudi koji se
bave mnogim aktivnostima - kupovanjem,
prodajom, zapoljavanjem, proizvodnjom,
itd. Radi razumevanja kako privreda
funcionie, nuno je na neki nain
pojednostaviti razmiljanje o svim tim
aktivnostima. Drugim reima, potreban nam
je model koji e objasniti, u vrlo uoptenim
uslovima, kako je privreda organizovana i
kako uesnici privrede meusobno deluju.
18.01.15

13

Model privrede
TRITA ROBA
I USLUGA

Prihod
Prodata
Roba i
usluge
PREDUZEA:
a) proizvode I
prodaju robe I
usluge;
b) Zapoljavaju I
koriste faktore
proiuzvodnje

Preduzea
prodaju
Domainstva
kupuju

Kupljena
Roba I
usluge
DOMAINSTVA:
a)kupuju I troe robe I
usluge;
b)poseduju I prodaju
faktore proizvodnje

Faktori
proizvodnje
TRITE FAKTORA
PROIZVODNJE
18.01.15

Potronja

Rad,
zemlja,
kapital

14

Dijagram krunog toka vizuelni

model privrede koji pokazuje kako
novac tee kroz trita, izmeu
domainstava
i
preduzea
U tom modelu privreda je pojednostavljena
tako da sadri samo dva tipa donosioca
odluka - domainstva i preduzea. Preduzea
proizvode dobra i usluge koristei elemente
potrebne za proizvodnju (unosi, engl. inputs),
kao to su rad, zemlja i kapital (zgrade i
maine). Ti se elementi nazivaju faktori
proizvodnje. Domainstva su vlasnici faktora
proizvodnje i troe dobra i usluge koje
preduzea proizvode.
18.01.15

15

Granica proizvodnih
mogunosti
Kriva koja pokazuje kombinacije
proizvoda koje privreda moe
proizvesti koristei se raspoloivim
faktorima i tehnologijom proizvodnje

18.01.15

16

PROIZVODNE MOGUNOSTI
Koliina
Proizvedenih
raunara
D

3000

2200

2000
1000

A
B

300

18.01.15

Granica proizvodnih
mogunosti

600

700

1000

Koliina
Proizvedenih
automobila
17

PROIZVODNE MOGUNOSTI
Koliina
Proizvedenih
raunara

4000

3000
E

2100

2000

700 750

18.01.15

Granica proizvodnih
mogunosti

1000

Koliina
Proizvedenih
automobila
18

Pomeranje granice
proizvodnih mogunosti
Ekonomski napredak u industriji raunara
uzrokuje pomeranje granice prema
udesno, poveavajui broj raunara i
automobila koje privreda moe
proizvesti.
18.01.15

19

Ekonomija
Mikroekonomija se bavi
prouavanjem naina na koji
domainstva i preduzea donose odluke
i kako meusobno deluju na tritima

Makroekonomija se bavi
prouavanjem optih ekonomskih
pojava, ukljuujui inflaciju,
nezaposlenost i ekonomski rast
18.01.15

20

Mikroekonomija i
makroekonomija su povezane i
isprepletene

Poto
su
promene
u
celoj
privredi
uzrokovane odlukama miliona pojedinaca,
nemogue je razumeti makroekonomska
zbivanja ako ne uzmemo u obzir povezane
mikroekonomske
odluke.
Na
primer,
makroekonomisti
koji
ele
analizirati
doprinos smanjenja poreza na dohodak na
celokupnu proizvodnju roba i usluga moraju
razumeti kako smanjenje poreza moe uticati
na odluke domainstava vezane za njihovu
potronju
na dobra i usluge.
18.01.15
21

Nauni karakter ekonomije

Pozitivna izjava je tvrdnja o tome kakv svet
jeste. Normativna izjava je tvrdnja o tome
kakav bi svet trebao da bude. Kada ekonomisti
izjavljuju normativne tvrdnje oni se ponaaju
vie poput politikih savetnika nego poput
naunika.
Ekonomisti koji savetuju politiare nude
oprene savete, zato to dele razliite naune
sudove ili zato to imaju razliite line stavove.
U nekim sluajevima ekonomisti su sloni u
savetima koje nude, no politiari ih mogu
ignorisati.
18.01.15

22

Jedno od Deset naela

ekonomije je da trgovina moe
svima doneti napredak

Svaki se dan oslanjamo na velik broj ljudi irom

sveta, od kojih veinu ne poznajemo. Oni nam
omoguuju da uivamo u dobrima i uslugama
koje koristimo. Ovakva meusobna zavisnost
mogua je samo zato to ljudi meusobno
trguju. Ljudi koji nude svoja dobra i usluge ne
ine to zbog svoje dareljivosti ili brige o
vaem napretku, niti zato to im neka dravna
ustanova nareuje da proizvode ono to je
vama potrebno, a onda vam to poklanjaju.
18.01.15

23

Jedno od Deset naela ekonomije

je da trgovina moe svima doneti
napredak
Ljudi proizvode robe i nude usluge
potroaima zato to mi, s druge strane,
proizvodimo neto to oni ele ili trebaju.
Taj princip objanjava zato ljudi trguju
sa svojim komijama i zato drave
trguju s drugim dravama. ta tano ljudi
dobijaju kada meusobno trguju? Zato
pristaju na zavisnost jednih od drugih?

18.01.15

24

Iako ovaj sluaj na vrlo jednostavan nain

pokazuje kako bismo svi imali koristi od
trgovine, dobit bi bila slina ak kada bi i
stoari i ratari imali jednaku mogunost da
proizvode oba dobra, samo uz vei troak.
Pretpostavimo da ratar ima mogunost
uzgoja krava, ali mu to ne ide ba najbolje.
Isto tako, pretpostavimo da stoar zna da
seje krompir, ali da njegovo zemljite nije
ba najplodnije. I u ovom sluaju je jasno da
bi i stoar i rataar imali koristi od toga da se
specijalizuju za ono to im najbolje lei, a
onda da trguju jedan s drugim.
18.01.15

25

Dobit od trgovine
tee je prepoznati kada je jedna osoba
bolja od ostalih u proizvodnji svakog
dobra. Pretpostavimo da neki stoar
jako dobro uzgaja stoku i da je isto tako
bolji u sejanju krompira od ratara.
Da li bi stoar trebao da odlui da
postane sam sebi dovoljan i izoluje se
od ratara? Ili bi i u ovom sluaju imao
vie koristi od trgovine?
18.01.15

26

Proizvodne mogunosti
Ako ratar i stoar odlue da proizvode
samo za svoje potrebe, umesto da
trguju meusobno, tada svaki od njih
potroi tano onoliko koliko proizvede.
U tom sluaju granica proizvodnih
mogunosti je u isto vreme i granica
mogunosti potronje.

18.01.15

27

NAELO KOMPARATIVNE
PREDNOSTI
Stoarevo objanjenje dobitaka od trgovine,
iako ispravno, moe zbunjivati. Ako je stoar
bolji i u uzgoju stoke i krompira, kako se onda
ratar moe specijalizovati za ono to njemu
najbolje ide? Izgleda da rataru nita ne ide
najbolje. Radi reenja ove zagonetke,
moramo uzeti u obzir naelo komparativne
prednosti.
Prvi korak je odgovor na sledee pitanje: Ko u
naem primeru moe proizvesti krompir uz
manji troak - ratar ili stoar? Dva su
odgovora mogua.
18.01.15

28

Apsolutna prednost
Jedan nain na koji moemo odgovoriti
na pitanje o troku proizvodnje krompira
je da uporedimo unos dva proizvoaa.
Kada se uporeuje proizvodnost neke
osobe ili nacije s drugom, ekonomisti
koriste termin apsolutna prednost.
Onaj proizvoa kome je potrebna
najmanja koliina unosa kako bi
proizveo odreeno dobro ima apsolutnu
prednost u proizvodnji tog dobra.
18.01.15

29

EKONOMSKI RAST
Ekonomskim rastom smatramo poveanje
potencijalnog GDP-a ili proizvodnje neke
zemlje. Srodan pojam tome je stopa
rasta proizvodnje koja odreuje stopu
kojom raste ivotni standard
stanovnitva neke zemlje.
Ekonomski razvijene zemlje u istoriji nisu
sledile jednaki put ekonomskog razvoja,
niti to moraju danas zemlje u razvoju.

18.01.15

30

EKONOMSKI RAST-nastavak
Britanija je postala svetski ekonomski
predvodnik orijentiui se na industrijsku
revoluciju, izumima parne maine,
eljeznice i naglaavajui slobodnu
razmenu.
Japan koji se kasnije poeo intenzivnije
ekonomski razvijati istakao se imitirajui
inostrane tehnologije i titei domae
industrije od uvoza, te zatim razvijajui
visoku strunost u preraivakoj industriji i
elektronici.
18.01.15

31

EKONOMSKI RAST nastavak

Prouavajui ekonomski rast utvreno ja da se
on bazira na etiri elemenata bez obzira na to
primenjuje li ih bogata ili siromana zemlja.
Ti faktori rasta su:
1)Sposobnost ljudi (ponuda rada, obrazovanje,
disciplina, motivacija)
2)Prirodna bogatstva (zemlja, minerali, goriva,
kvalitet okoline)
3)Stvaranje kapitala (maine, fabrike, putevi)
4)Tehnologija (nauka, tehnika, preduzetnitvo)
.
18.01.15

32

EKONOMSKI RAST - nastavak

Svaki od navedena etiri faktora rasta
na svoj nain pridonosi ukupnom
ekonomskom rastu.
SPOSOBNOST LJUDI
Mnogi smatraju da je spretnost, znanje i
disciplina radne snage najvaniji
element ekonomskog rasta. Svaki
drugi faktor proizvodnje: kapitalna
dobra, sirovine i tehnologiju mogue je
kupiti ili pozajmiti u svetskoj ekonomiji.
18.01.15

33

EKONOMSKI RAST nastavak

Kapitalna dobra mogu efikasno upotrebiti

i odravati samo kvalifikovani i iskusni
radnici. Iz tog razloga se ulae u
poboljanje pismenosti, zdravlja i
discipline, to uveliko pridonosi
kvalitetu rada.
PRIRODNA BOGATSTVA
Prirodna bogatstva su prirodni izvori koje
poseduje neka zemlja, nafta i plin, voda
i mineralni izvori.
18.01.15

34

EKONOMSKI RAST nastavak

Neke zemlje poput naftom bogatih zemalja

bliskog istoka ostvarile su privredni rast
iskljuivo na osnovu njihovih rezervi
naftom.
Prirodna bogatstva samo su jedan od etiri
faktora rasta i nisu iskljuivi pokazatelj
ekonomskog blagostanja neke zemlje.
Mnoge zemlje kao to je Japan imaju vrlo
malo prirodnih bogatstava. Japan se probio
meu najbogatije zemlje sveta orijentiui
se na ostala tri faktora ekonomskog rasta.
18.01.15

35

EKONOMSKI RAST nastavak

Gomilanje kapitala zahteva rtvovanje tekue
potronje tokom vie godina. Radnici u
zemljama s viim dohotkom mogu vie
izdvajati u tednju. S veom tednjom
mogua su vea ulaganja u nova kapitalna
dobra. U nekim Evropskim zemljama i
Japanu deset do dvadeset posto dohotka
ulae se u stvaranje kapitala. Za razliku od
toga u SAD samo etiri do pet posto
dohotka odlazi na tednju. Meutim u SAD
sama preduzea ulau vie u stvaranje
kapitala izdvajajui iz sopstvene dobiti.
18.01.15

36

EKONOMSKI RAST nastavak

Mnoge investicije preduzima sama drava
smanjujui svoju tekuu potronju ili
poveanjem poreza svojim graanima.
Drava time najee stvara okvir za
ulaganje privatnog sektora. Te se investicije
nazivaju opti drutveni kapital. Primeri
takvih investicija su gradnja puteva,
gasovoda, naftovoda te javno zdravstvene
mere. Ti projekti esto imaju spoljne uinke
koje privatna preduzea ne mogu uhvatiti. Iz
tog razloga kao glavni investitor pojavljuje
se drava.
18.01.15

37

EKONOMSKI RAST nastavak

TEHNOLOKA PROMENA I INOVACIJA
Tehnoloki napredak je proces koji
osigurava brz ekonomski rast.
Najbogatije zemlje sveta postigle su to
najvie zahvaljujui neprekidnom toku
investicija I tehnolokih promena.
Tehnoloka promena predstavlja
poboljanje proizvodnje ili uvoenje
novih proizvoda tako da se s istim
trokovima dobije vie proizvoda.
18.01.15

38

EKONOMSKI RAST nastavak

Osnov tehnolokih promena
predstavljaju tehniki izumi i inovacije.
Tehnoloki razvoj u drugoj polovini 20.
veka. bazirao se na izumima koji su
nastali ili su razvijani za vreme II
svetskog rata:
1)mlazni pogon
2)atomska energija
3)raunar.
18.01.15

39

EKONOMSKI RAST nastavak

Na osnovi mlaznog pogona razvili su se
veliki i brzi avioni, prve plinske
elektrane, atomska energija
udesetostruila je proizvodnju
elektrine energije u termoelektranama,
raunar u automatizaciji i robotizaciji
proizvodnje. Tehnoloka promena je
neprekidni proces malih i velikih
unapreenja novih izuma i inovacija.
18.01.15

40

EKONOMSKI RAST nastavak

Tehnoloka promena je od velike
vanosti za rast ivotnog standarda,
meutim ona nije samo postupak
pronalaenja boljih proizvoda i
procesa, ve svaka inovacija zahteva
buenje preduzetnikog duha.

18.01.15

41

TEORIJE EKONOMSKOG
RASTA

Meu ekonomistima postoje

neslaganja o tome koliko potsticati
pojedine faktore ekonomskog rasta
pri ukupnom ekonomskom rastu.
Kroz istoriju se razvilo vie modela
ekonomskog rasta.

18.01.15

42

SMITHOVA I
MALTHUSOVA KLASINA
DINAMIKA
Ova teorija razvila se u SAD u vreme kada
je potpuno besplatno svima bila dostupna
zemlja kao prirodno bogatstvo.
Prisvajanjem zemlje gomilao se kapital
proporcionalno poveanju broja
naseljenika. U skladu s tim raste i
proizvodnja. Nadnice su jednake
ukupnom nacionalnom dohotku, jer ne
postoji odbitak za rentu ili za kamate na
kapital.
18.01.15

43

U trenutku kada se podeli sva besplatna

zemlja uravnoteeni rast zemlje, rada i
proizvodnje vie nije mogu. Pojavljuju
se rente da bi racionalizovale zemlju
izmeu razliitih upotreba. Proizvodnja
poinje rasti sporije od broja radnika.
Razlog tome je to svaki novi radnik radi
na sve manjoj povrini zemlje i poinje
delovati zakon opadajuih prinosa. Vie
ljudi stvara vei odnos rada i zemlje, to
dovodi do niih nadnica i manjih
dohodaka per capita. Vea oskudnost
zemlje dovodi do vee rente.
18.01.15

44

Veleasni T.R. Malthus zakljuio je da

e stanovnitvo rasti dok god su
nadnice iznad egzistencijalnog nivoa.
Nakon tog poveae se smrtnost
stanovnitva. Malthus je verovao da
su radnici osueni na okrutan i
kratak ivot. Po njegovim tvrdnjama
ekonomija je nazvana zlosretna
nauka.
18.01.15

45

Slika 1.1 prikazuje ekonomski rast

Smith-ovog zlatnog doba. Iz nje se
vidi kako proizvodne mogunosti
rastu koliko raste i stanovnitvo. Slika
1.2 prikazuje malthusijanski sluaj.
Rast stanovnitva ne prati jednak
rast dostupne hrane.

18.01.15

46

II
MODELI RASTA - SLIAN
PRISTUP
SLAJDOVI 48- 59

18.01.15

47

Definisanje problema
Rast vs. Razvoj
Kratki vs. Dugi rok

18.01.15

48

Merenje ekonomskog rasta

Poveanje realnog obima
proizvodnje (BDP)
Poveanje realnog obima
proizvodnje po glavi stanovnika
(BDP per capita)

18.01.15

49

Osnovni izvori rasta

Rast veliine radne snage

Rast kvaliteta radne snage
Rast u veliini fiksnog kapitala
Rast u kvalitetu kapitala
Unapreenje u nainu
kombinovanja rada i kapitala

18.01.15

50

Faktori ekonomskog rasta

18.01.15

51

Modeli rasta

Neoklasina teorija
Teorija endogenog rasta

18.01.15

52

Neoklasina teorija
Rast outputa rezultat je:
Rasta faktorskih inputa (rad i
kapital)
Rast outputa je srazmeran rastu
inputa

18.01.15

53

Proizvodna funkcija
Y A * f ( K , L)
Cob-Daglasova funkcija

18.01.15

54

18.01.15

55

Solow-ov model

18.01.15

56

Solow-ov model

18.01.15

57

Solow-ov model

18.01.15

58

Teorije endogenog rasta

Svojinska prava
Slobodna trgovina
Ekonomske slobode (trite vs.
dravna regulacija)

18.01.15

59

EKONOMSKI RAST
TEORIJE I PRISTUPI
SLAJDOVI 61-81

18.01.15

60

Faze rasta (Rostow)

1) Tradicionalna drutva:
niske investicije, agrarna drutva
2) Uslovi rasta (Preconditions for take-off)
vikovi u poljoprivrednoj proizvodnji uslovljavaju
specijalizaciju i razmenu. Institucionalna evolucija
zapoinje (inovacije i pojava preduzetnitva). Rast
investicija u strukturi GNP-a ili GDP-a.
3) Take-off
Investicije dostiu 10% of GNP ili GDP. Dolazi do
pojave "Vodeih privrednih sektora". Velika
Britanija (1780), SAD (1820), Francuska i Nemaka
(1850).

Faze rasta (Rostow),

nastavak
4) Faza zrelosti
Stabilizacija institucionalne evolucije, nastavak
rasta investicija, razvoj sektora koji upotpunjuju
vodee sektore. Rast kree prema taki ravnotee
(self-sustaining magnitude).

5) Masovna potronja
Poveana diverzifikacija, podrka nastavku
trenda pozitivnih investicionih aktivnosti i stabilan
rast dohotka per capita.

Modeli rasta i GNP (GDP)

Razumevanje modela rasta implicira saznanje o
pojmovima kao to su:
GNP i GDP
per capita GNP i Capita GDP
growth rates gore navedenih kategorija
realne nasuprot nominalnim promenljivim
ostali indeksni problemi iskazivanja

Rast GNP-a ili GDP-a

(a) GNP (b) GDP
Vrednost finalnih dobara ili usluga proizvedenih
tokom jedne godine
(a) od strane stanovnitva neke zemlje
(b) unutar granica neke zemlje
per capita GNP = GNP/stanovnitvo
per capita GDP = GDP/stanovnitvo
g(stopa rasta) = (GDPt - GDPt-1)/GDPt-1
ili Y/Y
(Mnoi se sa 100 radi iskazivanja u %)
Mada: matematiki je elegantnije procente iskazivati u obliku
decimalnog zapisa, pa nema problema sa ovih 100.

GNP/GDP - nedostaci
Iskljuena su dobra i usluge koje ne ulaze
u proces meunarodne razmene
proizvodnja unutar domainstava
nezakonita proizvodnja (siva ekonomija) i
druge aktivnosti sivog trita

Ove veliine rastu u vanrednim

okolnostima:
ratovi
prirodne nepogode
masovne bolesti

Ne odraavaju potronju neobnovljivih

resursa.

GNP/GDP nedostaci, nastavak

Problemi konverzije deviznih kurseva
iskazivanje na bazi kupovne moi

Realni nasuprot nominalnom

Izbor odreene bazne godine
uslovljava izbor odreenih dobara
na raun rugih

Klasine teorije rasta

Smith, Ricardo, Malthus, Mill

Smith - rast je uslovljen ekonomijom ponude (supply
side), tj. rastom stanovnitva, investicija i zemlje:
rast stanovnitva uslovljen je osiguranjem sredstava
za ivot,
rast investicija uslovljen je stopom tednje,
rast zemlje uslovljen je kolonizacijom ili tehnolokim
poboljanjem plodnosti zemlje,
tehnoloko usavravanje i podela rada potstiu rast,
tednja preduzetnika potstie investicije i rast,
distribucija dohotka mora biti takva da se smanji
ivotni standard radnika (niske nadnice)

Klasine teorije rasta, nastavak

Ricardo
opadajui granini prinosi zemlje,
poveanje renti smanjuje profit, poveanje
prihoda od zemlje uslovljava rast nadnica i pad
investicija inioci ogranienja rasta,
reenja treba traiti u tehnolokim inovacijama i
specijalizaciji.
Mill i Malthus
rast stanovnitva mora se kontrolisati kako bi se
spreio pad ekonomske aktivnosti (rasta) i
dostiglo stanje dugotrajne ravnotee

Schumpter-ova teorija rasta

supply side izvor rasta,

poveanje ponude input-a potstie rast,
stopa rasta stanovnitva je egzogena,
tednju smatra rezidualom (konstantom) - nevanom
za rast, distribucija dohotka nije od vanosti.
pokretai rasta su promene u ekonomskom
okruenju (otkrie novih resursa i preduzetnike
tehnoloke inovacije,
nema opadajuih prinosa od inovacija.
PRIA O RASTU - stanje stabilne privrede,
tehnoloke inovacije individualnog preduzetnika, novi
putevi profita, potsticanje drugih preuzetnika na
inovacije, porast profita i ekonomskog rasta.

von Neumann-ova teorija rasta

profit izvor rasta,
stabilna stopa rasta osigurana je onda kada je
jednaka stopi rasta profita (Golden rule),
na istie pitanja oskudnosti resursa i
ponaanja poduzetnika kao ni opadajuim
prinosima od profita,

Teorije rasta 40-ih i 50-ih

Rostow, Rosenstein-Rodan, zamka

ravnotee, Harrod-Domar
Rosenstein-Rodan
Veruju da svaki novi preduzetnik (-tvo) uslovljava pozitivne eksternalije.
Dravne intervencije su neophodne radi
koordiniranja u stvaranju poslovnog ivota
kako bi se novonastale pozitivne eksternalije
mogle ubrati- rast investicija, rastue
ekonomije obima.
Znaaj uticaja na kreatore ekonomske politike.

Harrod-Domar-ov model rasta

S = sY, - s konstantan
I = K
S = I (ravnotea - output i kapitalna
dobra rastu po stopi s/k, s=MPS)
k=K/Y=K/Y, - k konstantan (ICOR)
g (stopa rasta) = Y/Y
to to znai za g?
g = s/k = tednja/granini kapitalni
koeficijent = zagarantovana stopa
rasta = steady-state growth

tednja zavisi od dohotka

Investicije su definisane kao promena
u zalihama kapitalnih dobara.
Fiksni kapital-output odnos k.
ICOR - granini kapitalni koeficijent k
= I/Y, dodatne jedinice neto
investicija potrebne radi proizvodnje
dodatne jedinice outputa.
Agregatna tranja i output rastu po
istoj stopi = capacity growth
(g)=s(MPS)/k(capital/output)

Kritike Harrod-Domar modela

Kapitalni fundamentalizam, esta pojava
tokom 40-ih i 50-ih
iskljuiva orijentacija prema kapitalu kao
izvoru rasta uz zanemarivanje ostalih
inilaca rasta
pretpostavka da je k fiksan - nije dokazana
(structuralism)
Fiksnost k implicira odreeni proizvodni
odnos (funkciju proizvodnje) koja nije realna preduzetnik bez obzira na cenu rada i visinu
kamatne stope nee koristiti staru
tehnologiju umesto da ulae u novu. . .

Lewis-ov dvosektorski model

Objanjava dinamiki odnos izmeu
sektora industrije (urbani) i poljoprivrede
(ruralni)
Zasniva se na pretpostavci vika radne
snage
Pretpostavlja reinvestiranje kapitala u
urbanim sredinama (modernim sektorima)
Poljoprivreda je u osnovi bila izvor
urbanog rasta

Osnovne postavke Lewis-ovog

modela

ukupni proizvod
granini proizvod
proseni proizvod
opadajui prinosi rada
uz kapital kao fiksan output dodatna jedinica
rada ima za rezultat manje ostvareni output
u odnosu na prethodne nivoe proizvodnje.
Nadnice su odreene prema graninom
proizvodu u industrijskom sektoru i prosenom
proizvodu u poljoprivrednom sektoru pretpostavka fiksnih nadnica u industriji.

Solow-Denison-Swan
Neoklasini model rasta
Y = f(L, K, R; a)
L = rad
K = kapital
R = prirodni resursi

a = nematerijalni inioci: rast poroduktivnosti

uslovljen znanjem
svi su resursi podjednako vani kao izvor
rasta.
Nain razmiljanja - ne teorija o proizvodnim
odnosima.

gy=wk*gk+wL*gL+wR*gR+
a

gy = rast output-a
gk = rast kapitala
gL = rast rada
gR = rast prirodnih resursa
wk = udeo kapitala u output-u
wL = udeo rada u output-u
wR = udeo prirodnih resursta u output-u
a = ostali inioci koji potstiu rast: produktivnost,
tehnologija, znanje.

Solow-Denison
Istraivanja u svetu pokazuju da rast
kapitala povezan sa neto manje od 50%
rasta Y (GDP).
Vanost rasta produktivnosti znaajniji
nego to se to pre mislilo.

Solow-Swan (1956)

revidiranje knife-egde pitanja,

kapital/ouput koeficijent nije fiksan ve naprotiv
predstavlja korektivni mehanizam (k),koji e
privredu vratiti u stanje uravnoteenog rasta,
n(prirodna stopa rasta) = s/k
Y=AKaL1-a

A=tehnoloki napredak (egzogen),

K = Kapital
L = Rad
g(Y)=g(A)+ag(K)+(1-a)g(L) (g je stopa rasta
svih promenljivih)
g(K) = rast kapitala
g(l) = rast rada,
g(A) = tehnoloke inovacije, poboljanja

tednja uslovljava investicije neoklasiari za

razliku od:
investicije uslovljavaju tednju, Kejnezijanci
stabilna stopa rasta uslovljena je fiksnim
odnosom K/L - kapital i rad moraju rasti po
istoj stopi

FAKTORI PRIVREDNOG
RASTA
SLAJDOVI 82-107

18.01.15

81

SLOENOST FAKTORA PRIVREDNOG RASTA

Faktori privrednog rasta razlikuju se meu sobom po stepenu
merljivosti njihovih efekata na stopu privrednog rasta. U tom smislu,
skala je veoma iroka i obuhvata:
a) potpuno merljive faktore (to su po pravilu svi proizvodni
faktori),
b) delimino merljive faktore (uticaj nauke, tehnike, strunog
obrazovanja itd.) i
c) nemerljive faktore, ije prisustvo oseamo, ali nismo u stanju da
njihove efekte jasnije odredimo (socijalna pomeranja, intelektualna
klima i sl.).
S obzirom na razliitu mogunost merljivosti faktora i nejednak
intenzitet njihove promenljivosti u vremenu, ekonomska teorija je
dugo bila zaokupljena onim faktorima koji su najlake merljivi i ije
su promene najdinaminije i najoiglednije.

NEPOSREDNI FAKTORI PRIVREDNOG RASTA

Neposredni faktori: a) obim zaposlene radne snage, b) nivo njene
produktivnosti, i c) utede u materijalnim trokovima po jedinici
stvorenog drutvenog proizvoda.
Ako veliinu drutvenog proizvoda jedne godine, izraenu u stalnim
cenama, obeleimo sa Y, prosean broj zaposlenih radnika u toj
godini sa L, a produktivnost rada merenu realnim drutvenim
proizvodom po jednom zaposlenom, sa p, tj. p=Y/L, tada se
drutveni proizvod moe predstaviti kao:
Y = Lp
Y0 = L0p0

Y1 = L1p1

Y1
Y0

L 1p 1
L 0p 0

Y1
Y0

Odavde sledi da je

(L 0 L ')(p 0 p')
L 0p 0

Y1

ry = r L + r p + r Lrp

L ' p'
L 'p'
1

Y0
L 0 p 0 L 0p 0

Poto je godinja stopa rasta produktivnosti dodajno zaposlene

radne snage u odnosu na stopu zaposlenosti i ukupan porast
produktivnosti rada relativno beznaajna, to se poslednji izraz
(rL rp) u prethodnoj formuli moe zanemariti. Stopa rasta drutvenog
proizvoda glasila bi tada
ry = r L + r p

POSREDNI FAKTORI PRIVREDNOG RASTA

U posredne faktore ubrajamo sredstva rada i predmete rada.
Drutveni proizvod se u ovom sluaju moe izraziti kao funkcija
sledee dve veliine: a) proizvodnih fondova i b) kapitalnog
koeficijenta.
Drutveni proizvod u jednoj godini moemo predstaviti kao
funkciju dve nezavisno promenljive, Y = f(K, k), odnosno:

K
Y
k
gde K predstavlja ukupne proizvodne fondove (osnovne i
obrtne), a k proseni kapitalni koeficijent, tj. odnos izmeu
ukupnih fondova i ukupnog drutvenog proizvoda, k = K/Y.
Kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica proizvodnih fondova
(kapitala) dolazi na jednu jedinicu drutvenog proizvoda, a u
svom inverznom obliku,
e = l/k = Y/K, kakav je proizvodni efekat angaovanih fondova.

Opti model:

ry

i k0
k1

pri emu je ry stopa rasta drutvenog proizvoda, i je stopa prirasta

investicija, ko i k1 su kapitalni koeficijenti na poetku i na kraju
posmatranog perioda.
Sledei model ekonomskog rasta dao je ruski ekonomista Feldman,
i on glasi:

e K
r y e'
Y

gde je ry stopa rasta nacionalnog dohotka, e koeficijent efektivnosti

proizvodnih fondova (reciprona vrednost kapialnog koeficijenta), e'
stopa promene koeficijenta efektivnosti, K porast proizvodnih
fondova u posmatranom periodu, Y nacionalni dohodak, dok izraz
K/Y predstavlja stopu neto proizvodnih investicija.
eK
Harrodov model glasi:
ry

Formula rasta koju daje Kalecki, poznata kao "model Kaleckog",

glasi:

ry

i
a u
k

gde je (a) stopa zastarevanja proizvodnih ureaja, a (u) pomenuti

koeficijent racionalizacije i usavravanja.

ry

i
;
k

ri

u a

POVEZANO ST NEPOSREDNIH I POSREDNIH FAKTORA

PRIVREDNOG RASTA

K
Lp
k
Iz prethodne formule proizlazi da je:

K
k
Lp

to znai da je kapitalni koeficijent zavisan od kretanja

produktivnosti rada i njegove tehnike opremljenosti (K/L).
Ako ovu poslednju obeleimo sa q tada e biti

q
k
p

Dinamiki aspekt povezanog posmatranja uticaja posrednih i neposrednih

faktora na stopu privrednog rasta:

ry

i k0
kl

1 r1 rp

odnosno

i k0
1
(r1 rp)

kl

ry
2

PROIZVODNE FUNKCIJE
Proizvodnja (Y) je funkcija rada (L), kapitala (K) i zemlje (Q), odnosno:
Y = f (L, K, Q)
Ameriki ekonomist P. Douglas i matematiar C. Cobb dali su
jednainu zavisnosti proizvodnje od kapitala i rada, isputajui zemlju
kao nepromenljivu veliinu:

Y K L1

gde je konstanta proporcionalnosti koja pokazuje promenu obima

proizvodnje uz nepromenjene odnose utroaka faktora, i su
parametri koji pod pretpostavkom da je njihov zbir jednak jedinici,
oznaavaju procentualnu zavisnost proizvodnje od koliine
primenjenog rada i koliine kapitala.

Cobb-Douglasova proizvodna funkcija ima oblik homogene funkcije

prvog stepena, te je u njoj suma stepena promenljivih veliina ravna
jedinici, tj. = 1. Poto je < 1, jednaina se moe napisati u
obliku

Y K L1

K
L

1.

2.

L
Y
K

Polazei od prethodne formule rast drutvenog proizvoda moemo

izraziti na sledei nain:

dK
dL
Y

K
L

Unoenjem tehnikog progresa dobijena je proirena optija

proizvodna funkcija sledeeg oblika

Y K Le t
a u dinamikoj formi kojom se izraava rast drutvenog
proizvoda, ona izgleda:

dY
dK
dL

dt
Y
K
L

gde obeleava uticaj tehnikog progresa.

Drugi pravac u razvijanju proizvodnih funkcija ogleda se u
ralanjavanju same kategorije tehnikog progresa.

Y K L E R
kojoj bi odgovarao njen dinamiki oblik

dY
dK
dL
dE
dR

Y
K
L
E
R

GRANICE UBRZANJA STOPE RASTA

I STOPE INVESTICIJA
ry
iz ega sledi da je

kl

i k0
kl

i k0

ry 1

Proizilazi na osnovu formule da je kl rastua funkcija stope investicija (i).

Sve dok se kapitalni koeficijent ne menja ili dok je njegovo poveanje
sporije nego stope investicija, tj. dok je

i k0

const ili k 1<i

ry 1

privreda se nalazi u usponu, ubrzava se njena stopa rasta, a dodavanje

investicija postie svoju ekonomsku svrhu.

Kritina taka se dostie onda kad se poveanje kapitalnog

koeficijenta izjednai sa tempom rasta stope investicija, kad je
drugim reima

k l i r y 0
Ograniavajui faktori se najee ispoljavaju u obliku
produavanja rokova izgradnje novih investicionih objekata, u
velikoj masi nezavrenih inveticija.
Medju ograniavajue faktore treba pre svega pomenuti one
organizacionog i tehnolokog karaktera.
Kao ograniavajui faktor javlja se i objektivno dugo vreme
gradnje novih objekata, naroito onih u oblasti rudarstva i
sirovinske proizvodnje.
Raznovrsne tekoe sa podruja spoljne trgovine i platnog
bilansa.
Kao ograniavajui faktor naglog uveanja stope investicija javlja
se i lina potronja.

POJAM TEHNIKOG PROGRESA

Pod tehnikim progresom podrazumevamo:
a) stalan proces usavravanja sredstava i predmeta
rada i izvora energije, uvodjenje novih proizvodnih
metoda i novih naina organizacije i upravljanja
proizvodnjom, u ijem se rezultatu postie poveanje
drutvene produktivnosti rada;
b) stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta ve poznatih
proizvoda i
c) ovo stalno menjanje tehnike proizvodnje ostvaruje se
bilo zamenom osnovnih sredstava tehniki savrenijim,
bilo uvodjenjem vie tehnike putem novih investicija u
ve postojee grane, bilo izgradnjom potpuno novih
grana.

TEHNIKI PROGRES I TIPOVI PRIVREDNOG RAZVOJA

U definisanju dva tipa privrednog razvoja postoji vie pristupa, odnosno
razliitih stavova oko kriterija koji treba da se upotrebe da bi se jasno
definisao ekstenzivni odnosno intenzivni tip privrednog razvoja.
Kao jedan od kriterija, kod nekih autora, uzima se tehnika
opremljenost rada. Tako se ekstenzivni tip privrednog razvoja smatra
takav privredni razvoj pri kome ne dolazi do promene tehnike
opremljenosti rada, odnosno gde odnosi izmeu kapitala i radne snage
ostaju nepromenjeni. Kod intenzivnog razvoja je obratno. Razvoj se
definie rastom kapitala po jedinici radne snage.
Po Mincu, privredni razvoj ima ekstenzivni karakter ako drutveni
proizvod (Y) raste istim tempom kao i zaposlenost (L).
O intenzivnom privrednom razvoju moemo prema tome govoriti onda ako
je relativni rast drutvenog proizvoda vei od rasta zaposlenosti.

 Y1

Y 0
L1

L 1 L 0
to se moe izraziti i na sledei nain:
Y1 - Y0 (1+L)
Jednaina proizvodnih funkcija predstavlja pogodan instrument
za preciziranje granice izmeu ekstenzivnog i intenzivnog
razvoja, u smislu jaeg preovlaivanja jednog od njih. Polazei
od poznate jednaine
dY
dK
dL

Y
K
L
Ekstenzivan razvoj:

dK
dL
dY

Y 0,50
K
L

Intenzivan razvoj pretpostavlja, meutim, da je

dY
0,50
Y

Ekstenzivan i intenzivan tip privrednog razvoja

(
1) Proizvodnja kao rezultat rada i kapitala Y(1) = f(L, K0);
(2) Proizvodnja kao rezultat tehnikog progresa Y(2) = f().
U vremenu t=A0 razvoj ima preteno ekstenzivni karakter, poto je
A0B0 > B0C0. U momentu t-A1 imamo podjednaku zastupljenost oba tipa
privrednog razvoja, da bi u intervalu t-A2 intenzivni razvoj postao
preovlaujui, A2B2 < B2C2.

TEHNIKI PROGRES I NOVI PRISTUP OBJANJENJU

EKONOMSKOG RASTA
Tehniki progres i ekonomski rast u modelu Solow-a
Ako se proizvodnja po jednom radniku: Y/L oznai sa p; a koliina
kapitala po jedinici rada: K/L sa q; onda po Solow-u prethodna
proizvodna funkcija poprima oblik
p = Tf(q)
Uticaj tehnike opremljenosti
na produktivnost rada
(model Solow-a)

Model Solow-a polazi od pretpostavke da se radi o autarhinoj

ekonomiji to podrazumeva da su investicije jednake
nacionalnoj akumulaciji:
I=A
Promene osnovnih proizvodnih fondova moemo izraziti na taj
nain to od istih investicija oduzmemo amortizaciju

K I Am

U stvarnosti, stabilno stanje je praeno rastom proizvodnje sa

pozitivnim tempom n (L/L=n). Poto je odnos "kapital - rad"
konstantan dobiemo:

K / K L / L n
Na taj nain obim proizvodnih fondova takodje raste sa tempom
u. Poto, kako L, tako i K rastu sa tempom U, to proizvodnja
takodje raste sa tempom u:

Y L

n
Y
L

Dinamiki model uticaja tehnike opremljenosti na produktivnost

rada (model Solow-a)

Solouv pristup uticaja nivoa akumulacije na ekonomski

rast

Uticaj nivoa akumulacije na ekonomski rast (prva varijanta)

Kratkorono posmatrano nivo akumulacije moe da ima uticaja na tempo

ekonomskog rasta.
Na grafikonu, koji je dao Solou, prikazane su dve zemlje sa razliitim
nivoom akumulacije: jedna sa nivoom akumulacije Aa i drugu sa nivoom Ab
koji je iznad nivoa Aa. Obe zemlje imaju jednak tempo rasta stanovnitva.

Uticaj nivoa akumulacije na ekonomski rast (druga varijanta)

Osnovne karakteristike savremenog nauno-tehnikog

progresa
Ulazak u novu informacionu eru otvorio je iroko vrata novim
proizvodnim orijentacijama i pojavi irokog spektra novih
tehnologija: mikroelektronika, raunarska tehnika, telekomunikacije,
vetaka inteligencija i proizvodna automatizacija (robotika),
biotehnologija i genetski inenjering, novi industrijski materijali,
alternativni izvori energije, laseri, itd.
Nastanak i razvoj novih tehnologija obeleio je njihove tri sutinske
odlike u savremenom postindustrijskom drutvu:
a) za nove tehnologije je karakteristina njihova medjusobna
povezanost i uzajamni uticaj u formi kljunih povratnih sprega;
b) rasprostiru se kroz sve industrijske grane i uslune delatnosti,
menjajui njihov nain proizvodnje, to znai da imaju univerzalni
karakter;
c) nove tehnologije ubrzavaju i ire proces internacionalizacije
proizvodnje, odnosno podele rada i sve vee medjuzavisnosti
proizvodjaa u svetskim razmerama.

IZVORI EKONOMSKOG RASTA

Da bismo odredili koliki je udeo rada,
kapitala ili tehnoloke promene u rastu
napredne trine ekonomije moramo
koristiti kvantitativnu analizu
ekonomskog rasta odnosno obraun
rasta. To je nain odvajanja razliitih
elemenata koji su prouzrokovali
zapaene trendove rasta.
To su rast: rada, kapitala i tehnolokih
inovacija.
18.01.15

105

Egzaktno je potvrdjeno da se tri etvrtine

rasta nacionalnog dohotka duguje radu i
samo jedna etvrtina kapitalu , to upuuje
na zakljuak da e rast rada pridonositi
proizvodnji vie nego rast kapitala. Ako rastu
utroaka dodamo tehnoloke promene
dobijamo sve izvore rasta:

rast proizvodnje (Q) = ( rasta L) + ( rasta K) + T.C.

Gde su :
Q = proizvodnja
L = rad
K = kapital
T.C. = tehnoloka promena
18.01.15

106

Da bismo izraunali rast per capita iz jednaine

eleminiemo rad (L) kao poseban izvor rasta. Sledi:
rasta Q/L = ( rasta K/L) + T.C.
Kada bi tehnoloka promena bila jednaka nuli
proizvodnja bi rasla samo jednu etvrtinu isto kao i
kapital po radniku, to odraava delovanje
opadajuih prinosa.
Iz prethodnog sledi, da tehnoloku promenu moemo
izraunati samo kao ostatak nakon to se izrauna
proizvodnja i ostali faktori rasta.
T.C. = rasta Q ( rasta L) ( rasta K)
Ova jednaina nam omoguuje da izraunamo koji je
deo proizvodnje uzrokovan rastom kapitalne
opremljenosti rada, a koji deo je rezultat tehnolokog
napretka.
18.01.15

107

SLAJDOVI 109-119
PRIVATIZACIJA

18.01.15

108

PRIVATIZACIJA
...prodaja (ili besplatnim davanjem)
imovine kojom onda prelazi iz
dravnog ili drutvenog u privatni
sektor.
Novi vlasnici mogu biti:
Zaposleni radnici u preduzeu
Privatna lica
Institucionalni investitori.
109

PRIVATIZACIJA
Privatizacija u trinim privredama
Poveanje efikasnosti
Preraspodela nacionalnog dohotka
Smanji pritisak na budet
Privatizacija u zemljama u tranziciji
Ekonomski ciljevi
Politiki ciljevi
Stvaranje trine privrede i
ek.efikasnosti
110

PRIVATIZACIJA
METODI PRIVATIZACIJE:
1. INTERNA PRIVATIZACIJA
2. EKSTERNA PRIVATIZACIJA
3. DISTRIBUCIJA (PODELA) AKCIJA
SVIM GRAANIMA
4. FORMIRANJE HOLDING KOMPANIJA
111

INTERNA PRIVATIZACIJA
Prodaja po niskim cenama ili
besplatna prodaja akcija radnicima
Zakon o svojinskoj transformaciji
(Srbija 1997. godina)
Prednosti:
Lako i brzo se sprovodi
Popularna meu radnicima
uspenih preduzea
Spontan proces
112

INTERNA PRIVATIZACIJA
Nedostaci:
Mogunost manipulacije radnika
Mogunost namernog stvaranja
gubitka preduzea
Privilegija radnika koji rade u
uspenim preduzeima
Mali budetski prihodi
113

EKSTERNA PRIVATIZACIJA
... Prodaja akcija na licitacijama svim
licima (dom. i/ili ino)
Zakon o privatizaciji (Srbija 2001)
Prednosti:
Budetski prihodi
Optimalnu alokaciju akcija (kupili
oni koji su bili najvie spremni da
plate)
Devizni prihodi (ino kupci)
114

EKSTERNA PRIVATIZACIJA
Nedostaci:
Problem odreivanja cene akcije
Mogunost gubitka kontrole nad
imovinom (ino lica)

115

DISTRIBUCIJA (PODELA)
AKCIJA SVIM GRAANIMA
... Prodaja akcija po niskim
cenama ili besplatan podela svim
graanima starijim od 18 godina
Crna Gora (podela vauera)
Prednosti:
Jednostavnost
Egalitarnost (jednakost za sve)
116

DISTRIBUCIJA (PODELA)
AKCIJA SVIM GRAANIMA
Nedostaci:
Nema budetskih prihoda
Velika disperzija vlasnitva

117

FORMIRANJE HOLDING
KOMPANIJA
... Privatizovane holding kompanije
Akcije holdinga se daju ili prodaju
svima (dom i/ili ino licima)
Kupac kupuje akciju holdinga, koji
kontrolie akcije nekog drugog
preduzea
Prednost:
Brzo formiranje holding
kompanije i trita kapitala
118

FORMIRANJE HOLDING
KOMPANIJA
Nedostaci:
Nedovoljan uticaj pojedinca na
poslovanje pred.
Slab interes graana za otkup
akcija holdinga
Proces privatizacije spor.

119

PROIZVODNA FUNKCIJA
SLAJDOVI 121-156

PROIZVODNA FUNKCIJA
... tehniki odnos izmeu inputa
(uloenih faktora proizvodnje) i
autputa (ostvarenog obima
proizvodnje).
Na nivou proizvodnog procesa
Na nivou preduzea
Na nivou privrednih celina
Na nivou privrede
121

PROIZVODNA FUNKCIJA

122

PROIZVODNA FUNKCIJA
Profit = Ukupni prihodi Ukupni
trokovi

Ukupni prihodi = autput x cena

(iznos od prodate koliine roba)

Ukupni trokovi = inputi x cena

(iznos koji firma plaa da bi kupila
inpute)
123

PROIZVODNA FUNKCIJA
q = f (x1, x2 x3 ....xn)
Q = f (K, L)
Y = f (K, L)
Y = T x f (K, L) T- tehnologija

124

PROIZVODNA FUNKCIJA

125

GRANINA STOPA TEHNIKE

SUPSTITUCIJE
Izokvanta
Geometrijsko mesto taaka
beskonano mnogo
kombinacija taaka, koje
daju istu proizvodnju.

126

GRANINA STOPA TEHNIKE

SUPSTITUCIJE

127

GRANINA STOPA TEHNIKE

SUPSTITUCIJE

128

GRANINA STOPA TEHNIKE

SUPSTITUCIJE

129

PROIZVODNA FUNKCIJA
ZAKONI PRINOSA
Zakon opadajueg prinosa
Prinosi jednog faktora opadaju
dodavanjem tog faktora, ostali fiksni
Zakon konstantnog prinosa
Ulaganje i prinosi proporcionalni
Zakon rastueg prinosa
Prinosi vei od ulaganja
130

ZAKON OPADAJUIH
PRINOSA
Odreuje meusobne odnose izmeu inputa i outputa.
Objanjava dobijanje sve manjeg i manjeg dodatnog
outputa koji nastaje kao rezultat dodatne jedinice
inputa.
Opadajui prinosi se javaljaju kada marginalni proizvod
(MP) poinje da pada.
To znai da e ukupan output (Q) rasti, ali po
opadajuoj stopi kada se dodaje dodatni faktor
proizvodnje.
Na kraju pad MP vodi i padu prosenog proizvoda (AP).
Sve na primeru rada
131

ZAKON OPADAJUIH PRINOSA

K

PRIMER 1
Jedna faktor fiksan
zemlja
Ostali varijabilni
Rad, ubrivo,
navodnjavanje
K sve vie
Q sve manje

132

ZAKON OPADAJUIH PRINOSA

PRIMER 2
svi faktori varijabilni
Nova tehnika i
tehnologija
Ekstraprofit
Ulaganje veliko i
skupo, prirast
kapitala ima za
rezultat manji
efekat.

1/1

2/1

3/1

4/1

5/1

K/L

133

UKUPAN, PROSEAN I GRANIAN

PROIZVOD
Ukupna proizvod
Ukupna proizvodnja ostvarena sa K i L
(Q)
Q = f(K,L)
Prosean proizvod
Odnos izmeu ukupnog proizvoda i ukupnih ulaganja
faktora
(Qp) ili AP
Qp = Q/L ili Qp=Q/K
Marginalan (granian) proizvod
Odnos izmeu prirasta proizvoda i dodatne jedinice inputa
(Qg) ili MP
Qg = Qn Qn-1/ Ln Ln-1
Qg = Q/ L

134

Proizvodna funkcija
Q = f(K,L)

Qg = Q/ L
Qp = Q/L

135

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X

Output
(kolai
po satu
Proizvodna funkcija

150
140
130
120
110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0

Broj radnika
Copyright 2004 South-Western

136

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X

Output
(kolai
po satu

Proizvodna funkcija

150

MP 5.rad. = 10

140

MP 4.rad. = 20

130
120
110

MP 3.rad. = 30

100
90
80

MP 2. rad. = 40

70
60
50
40

MP 1.radnika =
50 kolaa

30
20
10
0

Broj radnika
Copyright 2004 South-Western

137

Ukupan, prosean i granian

proizvod
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Q = Qg
Qp = Qg> Qp
Qp = Qg< Qp
Qp const, Qp=Qg
Qp max, Qp=Qg
Q const, Qg=0
Q , Qg < 0
Q const, Qp

138

TRANJA ZA FAKTORIMA
PROIZVODNJE I NJIHOVE CENE
Faktori proizvodnje imaju svoje
cene
Radna snaga plata
Kapital kamata
Zemljite renta

U svakoj trinoj privredi

povezanost
trita faktora proizvodnje i
trita roba i usluga.
139

TRANJA ZA FAKTORIMA
PROIZVODNJE I NJIHOVE CENE
Cena faktora proizvodnje obrazuju se
na osnovu marginalne produktivnosti.
Svaki faktor proizvodnje ima cenu
upotrebe koja je jednaka njegovom
graninom proizvodu tj. njegovom
graninom prihodu kao vrednosnom
izrazu tog proizvoda.
Granini prihod = MP( Qg) x cena
140

TRANJA ZA FAKTORIMA
PROIZVODNJE I NJIHOVE CENE
Granian proizvod rada
Pokazuje koliki je dodatni proizvod (tj.koliko
se poveava fiziki obim proizvodnje) pri
zapoljavanju svakog novog radnika.

Granini proizvod kapitala

Pokazuje koliki je dodatni proizvod (tj.koliko
se poveava fiziki obim proizvodnje) pri
zapoljavanju dodatne jedinice kapitala.

Granini proizvod zemlje

Pokazuje koliki je dodatni proizvod (tj.koliko
se poveava fiziki obim proizvodnje) pri
zapoljavanju dodatne jedinice zemlje.
141

TRANJA ZA FAKTORIMA
PROIZVODNJE I NJIHOVE CENE
Dokle se preduzeu isplati angaovanje dodatne
jedinice faktora proizvodnje?
Preduzee nee angaovati nove jedinice faktora
proizvodnje ako je
Njegova cena > vrednost graninog proizvoda faktora

Preduzee angauje novu jedinicu faktora sve

dotle dok
Njegova cena = vrednost graninog proizvoda
faktora
(granini prihod)
Granini prihod rada = plata
Granini prihod kapitala = kamata
Granini prihod zemlje = renta
142

Proizvodna funkcija

143

TROKOVI
UKUPNI TROKOVI (TC)
Menjaju se sa poveanjem obima proizvodnje

FIKSNI TROKOVI (FC)

Ne menjaju se sa poveanjem obima
proizvodnje

VARIJABILNI TROKOVI (VC)

Menjaju se sa poveanjem obima proizvodnje

TC = FC + VC

144

TROKOVI
PROSENI
UKUPNI PROSENI
AC = TC / Q

PROSENI VARIJABILNI
AVC = VC / Q

PROSENI FIKSNI
AFC = FC / Q

MARGINALNI
MC = TCn TC n-1 / Qn Qn-1
MC = TC / Q
145

Trokovi

146

TROKOVI
Ukupni
trokovi
Kriva
ukupnih
trokova

$80
70
60
50
40
30
20
10

FIKSNI
TROKOVI =30 $

10 20 30 40 50 60 70

koliina
output
(broj kolaa po satu)

80 90 100 110 120 130 140 150

Copyright 2004 South-Western

147

TROKOVI
Ukupni
trokovi

UKUPNI
TROSKOVI

$80
70
60

VARIJABILNI
TROKOVI

50
40
30
20
10

FIKSNI
TROKOVI =30 $

10 20 30 40 50 60 70

koliina
output
(broj kolaa po satu)

80 90 100 110 120 130 140 150

Copyright 2004 South-Western

148

TROKOVI
PROSENI
UKUPNI PROSENI
AC = TC / Q

PROSENI VARIJABILNI
AVC = VC / Q

PROSENI FIKSNI
AFC = FC / Q

MARGINALNI
MC = TCn TC
MC = TC / Q

n-1

/ Qn Qn-1

149

TROKOVI
Koliina
proizvoda
po satu

Ukupni
trokovi

Fiksni
trokovi

Varijabil.
trokovi

Proseni
fiksni troskovi

Proseni
varijabilni
troskovi

Proseni
ukupni
troskovi

Marginalni
proizvodi

150

UKUPNI TROKOVI
(a) UKUPNI TROKOVI
Ukupni
trokovi
TC

$18.00
16.00
14.00
12.00
10.00
8.00
6.00
4.00
2.00
0

10

12

14

KOLIINA (broj proizvoda po satu)

151
Copyright 2004 South-Western

TROKOVI
(b) MARGINALNI I PROSENI TROKOVI
trokovi
$3.00
2.50
MC
2.00
1.50
AVC

1.00
0.50

AFC
0

10

12

14

KOLIINA (broj proizvoda po satu)

152
Copyright 2004 South-Western

GRANIAN TROAK I GRANIAN

PRIHOD

153

GRANIAN TROAK I GRANIAN

PRIHOD

154

Granini prihod
Granini prihod (MR)

predstavlja dodatni
ukupni prihod, kada se
dodatna jedinica autputa
proizvede i proda.
Konstanto opada sa
porastom autputa i posle 5.
jedinice
postaje negativan.

155

GRANIAN TROAK I GRANIAN

PRIHOD

156