СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Организација заштите од пожара код грађевинских

објеката

Студент: Јоца Жикић

Број индекса: М1222

Увод

Развој грађевинарства како у свету тако и код нас, огледа се у сталном

изналажењу нових, све смелијих решења у примени конструкција и материјала.
Постигнут напредак у овом правцу, међутим, није праћен у једнакој мери и напредком на
пољу пожарне безбедности објекта. Применом све већег броја запаљивих и експлозивних
материјала у процесу производње, створио се и низ нових опасности и извора пожара,
који из године у годину повећавају штете, иако би се оправдано могло очекивати да ће,
увођењем савремених материјала и конструкција, пожари постати све ређи. Да до тога
не би дошло, приликом изградње нових објеката, предузимају се одређене организационо-
техничке, превентивне мере које се огледају у избору локације објекта и материјала од
ког ће објекат бити направљен. Из тих разлога је неопходно да пројектанти, у
настојањима да дођу до нових савремених архитектонских решења, поред задовољавања
функционалних, економских, естетских, конструктивних и других услова, удовоље и
захтевима заштите од пожара. Мере које треба примењивати при пројектовању имају
за циљ са једне стране да спрече појаву пожара, а са друге стране, ако до пожара дође,
да онемогуће његово брзо ширење и преношење на околину, као и да обезбеде евакуацију
људи угрожених пожаром. Осим тога, ове мере треба да омогуће брзу интервенцију на
спасавању и гашењу пожара, како од стране ватрогасних јединица, тако и других лица
која буду учествовала у таквим акцијама
 1. Закон заштите од пожара
Заштита од пожара има веома важну друштвену димензију: њоме се штите животи људи
као и друштвена добра и имовина. Заштита од пожара је такође један од елемената заштите
и безбедности запослених. Имајући у виду важност ове области, у Републици Србији
донети су одговарајући прописи који треба да омогуће превентивно деловање у
случајевима могућности наступања пожара, као и да одреде мере које треба примењивати
уколико до пожара дође. Најзначајнији пропис у овој области је Закон 1 о заштити од
пожара, на основу кога су донети бројни подзаконски акти којима се ближе уређују
специфичне области у овој материји. Законом о заштити од пожара уређују се систем
заштите од пожара, права и обавезе државних органа, органа аутономне покрајине и
органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних и физичких
лица, организација ватрогасне службе, надзор над спровођењем овог закона и друга
питања од значаја за систем заштите од пожара. Систем заштите од пожара треба да
спречи избијање и ширење пожара, омогући њихово откривање и гашење, као и откривање
њиховог узрока у циљу спасавања људи и имовине и заштите животне средине. Закон иде
и корак даље, уређујући и област пружања помоћи код последица проузрокованих
пожаром. Одредбе Закона се примењују и у случају заштите од експлозије.

Закон прописује начин остваривања заштите од пожара:

1) Организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење

заштите од пожара
2) Обезбеђивањем услова за спровођење заштите од пожара
3) Предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добра и
животне средине приликом избијања пожара
4) Надзором на применом мера заштите од пожара.

1
Закон о заштити од пожара, „Службени гласник РС“ број 111/2009 и 20/2015
Закон одређује начела на којима треба да почива заштита од пожара и која треба да је
обликују у систем који омогућава адекватно и благовремено остваривање циља ради кога
је успостављен. Та начела су: начело заштите, начело превенције, начело сталности,
начело јачања свести, начело јавности, начело сарадње, начело солидарности и
начелосарадње. Овим начелима се јасно дефинише циљ заштите од пожара, који указује
према којим добрима се успоставља друштвена одговорност: заштита живота људи,
телесног интегритета, материјалних добара и животне средине. Да би то могло да се
оствари потребно је да се планирају и спроводе превентивне мере које омогућавају, пре
свега,спречавање да до пожара дође, или уколико пожар избије, да се смањи ризик од
наступања штете. Посебно се указује да заштита од пожара мора да се спроводи
непрекидно. Иако се подразумева континуитет у примењивању заштите, уношење овакве
одредбе у текст Закона треба да подвуче нарочити значај потребе за константном
сигурношћу и стабилношћу у овој области. Остала начела треба да овако уобличен систем
поставе у „мрежу“ сарадње и кооперације између различитих институција, да га учине
доступним јавности (не само публиковањем битних информација већ и инсистирањем на
перманентној едукацији у овој области и то кроз различите методе) и да утврде
одговорност за његово очување.
 2. Субјекти заштите од пожара

Субјекти заштите од пожара су:

- државни органи,

- органи аутономне покрајине,

- органи јединице локалне самоуправе,
- привредна друштва,
- друга правна и физичка лица.

Законом о заштити од пожара се прописују субјекти заштите од пожара и њихове

посебне обавезе и одговорности. Функционисање система заштите од пожара се пре свега
заснива на доношењу Стратегије заштите од пожара коју, на нивоу целе државе, доноси
Влада, затим доношења планова заштите од пожара, правила заштите од пожара, као и
санационих планова за отклањање последица пожара.Да би заштита била постављена на
реалним основама и да би била примерена стварним могућностима наступања пожара,
Закон одређује категоризацију према угрожености од пожара, а затим прописује
организацију заштите према тој категоризацји.Категоризација се врши према угрожености
од пожара у зависности од технолошког процеса који се у њима одвија; врсте и количине
материјала који се производи, прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за
изградњу објекта; значаја и величине објекта и врсте биљног покривача. У складу са овим
критеријумима, објекти, делатности иземљишта разврставају се у следеће категорије:

1) са високим ризиком од избијања пожара - прва категорија угрожености од пожара;

2) са повећаним ризиком од избијања пожара - друга категорија угрожености од пожара;

3) са извесним ризиком од избијања пожара - трећа категорија угрожености од пожара.

Закон садржи посебан одељак којим су прописане мере заштите од пожара.Мере се пре
свега, односе на опште документе који треба да поставе основу за установљавање система
заштите, а то су просторни и урбанистички план. Законом се посебно уређује област
пројектовања, извођења и одржавања система за заштиту од пожара. Прописују се
обавезни елементи техниче документације за изградњу објеката који су од значаја за
заштиту од пожара. Законом се у посебан третман стављају објекти који су од посебног
друштвеног значаја (као што су: високе бране, објекти за производњу енергије, државних
путева, аердорома…) код којих се за изградњу, адаптацију и реконструкцију тражи
сагласност Министарства на пројектну документацију у погледу мера заштите од пожара.
Као посебне мере опреза, специјална пажња у Закону је посвећена и систему заштите код
технолошких процеса у којима се користе или производе запаљиве течности и гасови или
експлозивне материје. Посебно је прописана обавеза уградње уређаја који омогућавају
благовремено откривање и јављање пожара при пројектовању и изградњи високих
стамбених објеката и објеката јавне намене, односно уградња уређаја који омогућавају
благовремено гашење пожара код посебних објеката (такстативно наведених у Закону).
Порписана је обавеза одржавања ових уређаја у ипсравном стању тако да се обезбеди
њихово стално и несметано функционисање. У ту сврху, најмање два пута годиње мора да
се врши провера исправности уређаја и то од стране лица која имају положен стручни
испит. О извршеној провери се води посебна евиденција. Имајући у виду да је један од
циљева које треба да испуни систем заштите од пожара и заштита животне средине, Закон
посебно уређује мере које се морају спроводити у природи, на отвореном. Закон о заштити
од пожара уређује и организацију ватрогасне службе.
 3. Надзор над спровођењем заштите од пожара

Да би се све мере прописане Законом спроводиле на начин који омогућава ефикасну и

благовремену заштиту, посебан одељак у Закону је посвећени надзору над спровођењем
заштите од пожара.

Надзор над извршавањем одредаба закона и прописа донесених на основу њега врши
Министарство преко инспектора.Надзор над спровођењем заштите од пожара у објектима
посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије врши Министарство
одбране.

За субјекте у првој и другој категорији угрожености од пожара врши се периодични

преглед, у складу с актом који доноси министар.

Послове инспектора обавља лице које има високу односно вишу стручну спрему техничког
или другог одговарајућег смера и положен испит за инспектора, у складу са законом којим
се уређује инспекцијски надзор, и посебан стручни испит Министарства и испуњава друге
услове прописане законом.

Министар прописује програм и начин полагања посебног стручног испита за инспекторе.

Инспектори учествују у вршењу увиђаја приликом избијања пожара и предузимају мере за

утврђивање узрока пожара и отклањање штетних последица. Инспектори имају посебна
овлашћења приликом вршења надзора над грађењем објеката, односно приликом извођења
грађевинских радова, која обухватају контролу да ли се грађење врши према Главном
пројекту заштите од пожара и контролу и проверу квалитета свих врста радова и примену
прописа, стандарда на које се технички прописи позивају и техничких норматива из
области заштите од пожара Још један од метода за спровођење одредби Закона јесте и
одељак посвећен казненим одредбама којима су прописане новчане казне и заштитне мере
за привредне преступе и прекршаје у овој области.
 4. Стање у области заштите од пожара

У садашњем тренутку, Законом о министарствима Републике Србије и Законом о полицији

дефинисано је да Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације
обавља послове државне управе који се односе измешу осталог и на заштиту од пожара,
експлозија и хаварија, елементарних непогода, производњу и промет експлозивних
материја, запаљивих течности и гасова и превоз опасних материја. У складу са тим,
тежиште ангажовања у области заштите од пожара усмерено је на обезбеђење потпуније
заштите од људи и имовине од пожара, експлозија и других опасности, перманентну
контролу примена мера превентивно-техничке заштите од пожара у објектима већег
степена угрожености од пожара, посебно у објектима већих привредних система,
објектима од посебног значаја за Републику, као и у области производње и промета
експлозива и других опасних материја. Посебна пажња посвећена је и потпуној техничкој
опремљености ватрогасно-спасилачких јединица и повећању ефикасности интервенција на
гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених овим догађајима, као и стручном
усавршавању и оспособљавању радника на овим пословима.

Од 2005. године, интензивно се радило на изменама постојећих правила, прописа и

доношењу нових у овој области, са циљем потпунијег нормативног регулисања заштите и
спасавања људи и материјалних добара, не само од пожара и експлозија, већ и од
елементарних непогода, техничко-технолошких и других несрећа, чиме се иде у правцу
успостављања боље организације заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

У јуну месецу 2009. године у оквиру Министарства унутрашњих послова образован је

Сектор за ванредне ситуације који је одговоран за предузимање превентивних мера у
погледу заштите од пожара и других опасности, за предузимање оперативних активности и
организовање и координацију рада свих субјеката система заштите и спасавања у
ванредним ситуацијама. И поред предузимања низа превентивних мера у периоду од 2000.
до 2010. године евидентиран је велики број пожара и експлозија као и других интервенција
ватрогасно спасилачких јединица.
 Број
Број
Укупан Број пожара пожара у Број Број пожара
пожара
број на области пожара на на
Период изазваних
пожара и грађевинским индустрије отвореном саобраћајним
нехатом и
експлозија објектима и простору средствима
непажњом
рударства
1991 4660 3215 253 836 609 3869
1992 5547 3374 324 1526 647 4504
1993 5300 3067 354 1606 627 4432
1994 4970 3012 301 1253 705 3940
1995 4502 2898 250 870 733 3575
1996 4720 2964 294 1082 674 3859
1997 4962 3133 276 1048 781 4086
1998 5434 3098 285 1675 659 4686
1999 3670 2572 224 531 576 2901
2000 6641 3161 306 2750 730 5782
Табела 1. Кретање броја пожара у периоду од 1991 – 2000. године 2

Статистички подаци о пожарима у периоду од 1991. до 2000. године приказују само

пожаре на којима је вршен увиђај – не приказује укупан број пожара на којима се
интервенисале ватрогасно спасилачке јединице.

Врсте догађаја 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Пожар 11728 14811 1183 15061 14670 17847 28546 24450 21567 17392
Ексползија 34 51 19 36 32 39 35 43 44 54
Тех. Интервенција 695 851 644 1144 1214 1318 1640 1515 1706 1883
Тех. Инт. Са ОПМ 27 48 33 64 80 78 60 89 84 89
Тех. Инт. У саобраћају 417 410 267 608 638 709 819 742 784 700
Дежурство 587 734 537 799 1052 980 1179 1290 1458 1279
Црпљење воде 583 542 469 446 820 909 395 244 606 1955
Услуга 859 1645 1437 1092 1003 1188 870 915 562 519
Увиђај 146 212 153 258 345 385 356 386 568 584
Садејство 7 40 20 22 46 28 64 34 0 0
Лажна дојава 299 366 284 383 390 379 523 483 417 277
Остале интревенције 182 269 195 379 736 591 549 534 595 744
Укупно 15564 20009 15861 20292 20726 24451 35567 30688 28391 25323
Табела 2. Кретање броја пожара у периоду од 2001.-2010. године3

2
Живковић, С., Организација заштите од пожара, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011., стр 12.
3
 Табела 3. Интервенције ватрогасно спасилачких јединица од 2001. - 2010. године

Интервенције на 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Стамбена зграда 4078 4385 3163 4920 5211 4918 5123 5222 5476 6164
Пословна зграда 297 362 265 441 518 401 450 465 577 573
Стамбеоно-пословна 112 98 73 85 93 116 92 95 151 143
зграда
Пољопривредна зграда 521 577 443 495 506 523 639 478 518 483
Барака, шума 605 557 507 700 646 580 788 657 619 573
Димњак 0 0 0 0 169 938 821 1047 1026 1158
Термо-хидро електрана 8 0 0 5 8 5 10 7 3 7
Паркиралиште, гаража 91 115 71 117 101 125 131 124 90 75
Дечији, старачки дом 21 21 18 35 16 38 21 15 10 11
Здравствена установа 0 3 0 0 8 4 12 16 57 89
Школа, факултет, вртић 95 79 64 72 70 120 70 73 103 138
Хотел, мотел 24 61 29 37 37 25 18 31 29 48
Верски објекат 0 0 0 0 7 16 19 13 23 18
Биоскоп, позориште, 21 13 10 24 36 19 18 15 18 37
музеј
Трговина, занатска 179 141 93 159 175 177 210 239 188 192
радња
Угоститељски објекат 130 124 96 177 195 204 221 240 237 234
Робна кућа 17 22 14 13 3 32 29 26 7 9
Магацин, складиште 90 125 103 69 89 125 139 114 100 24
Силос 23 13 10 38 12 25 18 23 28 14
Аеродромски објекат 18 1 1 0 0 10 2 28 6 3
Градилиште 13 9 8 2 13 9 18 7 6 3
Електрична централа 6 3 3 2 2 5 2 2 2 0
Трафо станица 148 161 121 126 160 135 168 162 152 164
Плинара, рафинерија 10 4 2 1 33 3 1 4 10 4
Производни погон 183 233 176 245 240 248 236 192 222 173
Остали грађ. објекти 945 1024 687 1177 1308 972 934 847 1060 830
Друмски саобраћај 1644 1726 1245 2133 2131 2390 2678 2639 2658 2277
Железнички саобраћај 59 72 76 52 177 185 68 125 68 61
Водени саобраћај 0 0 0 20 22 43 44 26 30 37
Ваздушни саобраћај 30 44 8 0 1 1 3 6 7 5
Шуме 385 643 595 264 259 837 1627 552 437 273
Житарице 189 221 175 213 62 62 147 200 297 99
Ливада, трава 1877 2919 2820 2311 1936 1831 10273 6339 1717 709
Воћњак, виноград 51 91 90 55 32 92 299 140 132 72
Контејнери, депоније 811 1273 1031 1797 2215 3073 4060 4554 3261 3013
Остали отворени 2837 3756 3034 3486 3810 4721 6178 5935 6499 5367
простори
укупно 15518 19097 15031 19271 20301 24088 35567 30668 25822 23080
Стање заштите од пожара у вишеспратним стамбеним и стамбено-пословним објектима је
незадовољавајуће, а посебно у оним који су старије градње, због чега често долази до
избијања пожара. У њима се електрична и димоводна инсталација непрописно одржава,
оштећује и отуђује опрема и средства за гашење, степеништа за евакуацију у случају
пожара, подруми и тавански простори су затрпани горивима и запаљивим материјалом,
пролази, приступни путеви и комуникације за прилаз овим објектима су непроходни и сл.
Дуже време, због санације равних или оштећених кровова или изградње станова, на
многим стамбеним зградама и вишеспратницама, висине преко 22 м, врши се надградња
без сагласности на техничку документацију, или је она дата, а током изградње објекат је
прерастао у категорију високих објеката при чему се није водило рачуна о мерама заштите
од пожара. Све чешће се постављају рампе, киосци, жардињере и други предмети на оним
местима која су потребна за прилаз ватрогасних возила и несметан рад у случају пожара
или неког другог догађаја, који захтева хитну интервенцију.

Инспекцијским надзором обухваћени су јавни објекти где се окупља и задржава већи број
људи као што су: угоститељски објекти, спортски центри, школе, здравствене установе и
др.

Посебни проблем су јавни објекти у којима је извршена пренамена делова простора, па се

тако нпр. у спортским центрима налазе продавнице, канцеларије, магацини, а поједини
домови културе, робне куће и друго постали су тржни центри са великим бројем малих
продавница и већим бројем власника, и у том случају, прописима није решено коме
инспектор налаже да се спроведу мере заштите од пожара. У овим објектима основни
захтев је да се у случају опасности и појаве пожара обезбеди сигурна и брза евакуација
посетилаца и запослених, као и спровођење осталих превентивних мера као што су:
обезбеђење приступа ватрогасним возилима, одржавање у исправном стању хидрантске
инсталације за гашење пожара, расвета у случају евакуације, увежбаност запослених и др.
Посебан проблем у погледу заштите од пожара представљају позоришта, музеји и друге
културне институције, где се годинама није озбиљније улагало у инвестиционо улагање.
Стадиони и спортске хале , адаптацијом се претварају у комерцијалне центре са великим
бројем закупаца. Хотели спадају у објекте јавне намене у којима је неопходно спроводити
максималне мере заштите од пожара и у њима се у том погледу поклања велика пажња. У
овим објектима инсталације и опрема су у функционалном стању, а евакуациони путеви су
обележени и слободни.

Код новоизграђених индустријских објеката опасност од пожара се испољава кроз

неподесност локација и неприлагођеност у погледу капацитета. Многи од ових објеката
изграђени су у близини стамбених зона, без заштићених појасева у односу на објекте у
близини, са малим складишним просторима и неадекватним приступом за ватрогасна
возила.
 5. Правила о заштити од пожара

Власник односно корисник пословних, индустријских и објеката јавне намене, објеката

блоковског типа и подземних гаража и објеката у трећој категорији угрожености од
пожара и скупштина зграде односно савет у стамбеним објектима доносе Правила заштите
од пожара који обухватају:

- Организацију технолошких процеса на начин да ризик од избијања и ширења

пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања буде обезбеђена безбедна
евакуација људи и имовине и спречено његово ширење
- Заштиту од пожара у зависности од намене објекта са потребним бројем лица
оспособљених за обављање послова заштите од пожара
- Доношење Плана евакуације и упутстава за поступање у случају пожара
- Начин оспособљавања запослених за спровођење заштите од пожара.

План евакуације и упутства за поступање у случају пожара морају бити истакнути на

видљивом месту

Ово је минимум питања која се уређују општим актом. Тако су тачно разграничена питања
која се уређују планом, а која правилима заштите од пожара. Стога је предвиђено да
привредна друштва која нису дужна да донесу план заштите од пожара морају уредити и
питања која се односе на:

- Техничку опрему и средства за гашење пожара

- Поступак у случају пожара.
 6. Параметри заштите грађевинских објеката од пожара у
урбанистичком планирању

Примена мера заштите од пожара у урбанистичком планирању састоји се у избору

размештаја објеката у простору којим се онемогућава ширење пожара, а омогућава брзо
гашење. При томе је неопходно акцидентну ситуацију пожара посматрати са аспекта
системског приступа, као просторно отворен динамички систем, са својим улазним
параметрима, параметрима система и излазним параметрима.

Улазни параметри система су:

- Параметри околине
- Параметри управљања.

Под параметрима околине подразумевају се:

- Топографске и морфолошке карактеристике терена. Код великих и блоковских

пожара посебан утицај на ширење пожара имају природне противпожарне препреке
као што су реке, удолине и узвишења, вододелнице и друго. Због тога код
макролокације зона треба ове природне преграде користити за раздвајање зона са
високим пожарним ризиком (то су најчешће индустријске зоне) од зона становања и
централног градског језгра.
- Метеоролошки услови, од којих су најзначајнији брзина и правац ветра.
- Границе површина захваћених пожаром. Поред већ поменутих природних преграда
урбанистичким планирањем треба обезбедити правилно зонирање садржаја и
раздвајање потенцијално ризичних зона стварањем тампон- зона вегетације,
саобраћаја итд., при томе водити рачуна да се не добије конта ефекат (односно
тампон зоне са високом вегетацијом не постану потенцијални преносиоци
блоковских пожара)

Под параметрима управљања подразумевају се све мере секундарне заштите, које се

користе за промену тока процеса са крајњим циљем престанка пожара (размештаја
ватрогасних јединица, систем дојаве, обавештавање и узбуњивања, репресивна заштита
итд.).
Параметри система су:

- Изграђеност земљишта
- Искоришћеност земљишта
- Густина насељености
- Архитектонске карактеристике објеката и
- Начин уређења и коришћења слободних површина

Степен изграђености земљишта и коефицијент искоришћености тла у директној су вези са

нивоом уграђене заштите од пожара. Изграђеност земљишта представља густину
расподеле зграда на посматраној површини и изражава се процентом који одређује однос
површине под зградама према посматраној површини – јединици урбане структуре.
Изграђеност земљишта у новим деловима насељеног места износи 10% - 20% док у старим
деловима иде преко 70%.

Један од услова појаве блоковског пожара јесте изграђеност земљишта већа од 25%. Зато
се при градњи и реконструкцији насељеног места мора водити рачуна да проценат
изграђености не буде већи од 25%. Овакав податак не може се узети као апсолутно тачан,
већ само као репер који мора бити подвргнут анализи у сваком конкретном случају,
узимајући у обзир и остале параметре система.

Искоришћеност земљишта изражава се коефицијентом који представља однос између

збира бруто-површина свих надземних спратова према посматраној површини комплекса.
Према важећим прописима овај коефицијент може максимално да износи:

- У стамбеној зони 1
- у пресеку стамбене и индустријске зоне 1,2.

Густина насељености изражава однос између броја становника настањених на посматраној

површини и саме површине. Повећање густине насељености утиче на повећање процената
изграђености и коефицијента искоришћености земљишта, а самим тим и на повећање
опасности од преношења пожара.

Архитектонско-грађевинске карактеристике објеката. У оквиру овог параметра система

значајно је разграничити два аспекта:
 - начин изградње грађевинских блокова
- композиција и архитектонско-грађевинска пластика објеката.

Према начину изградње грађевински објекти деле се на:

- Затворени систем изградње

- Полуотворени систем изградње
- Слободни систем изградње.

Затворени систем изградње има велики проценат изграђености (преко 80%) и велику
густину изграђености (до 1500 становника/хектару).
Код грађевинских објеката у оквиру блокова пожар се
преноси непосредним хоризонталним и вертикалним
ширењем, а приступ објекту ради гашења није могућ у
већем делу блока. Због тога се овај систем сматра врло
неповољним са аспекта заштите од пожара

Полуотворени систем изградње повољнији је од

затвореног, али и код њега се пожар лако преноси са
објекта на објекат хоризонталним и вертикалним
ширењем.

Отворени систем
изградње је најповољнији како са аспекта ширења
пожара тако и са аспекта комуникације између објеката
и ватрогасне интервенције.
Композиција и архитектонско-грађевинска пластика објекта у великој мери је повезана са
начином изградње грађевинских објеката. Ако се заштита од преноса пожара начином
изградње дефинише као уобичајена и изузетна, онда се под уобичајеном заштитом
подразумева одређивање довољних удаљености и „затварање“ наспрамне фасаде објекта, а
под изузетном заштитом изградња „тампон“ објеката, сађење високе вегетације,
застакљивање објеката жичаним стаклом мањих димензија, уградња покретних жалузија,
дренчера итд.

Начин уређења и коришћења слободних површина такође има велики значај у заштити од
пожара. Под слободним површинама подразумевају се објекти нискоградње, слободне
зелене површине и водене површине. Функција ових површина у заштити од пожара
огледају се у:

- Просторном раздвајању изграђених површина образовањем вештачких пожарних

преграда
- Стварању безбедних површина за окупљање људи и материјалних добара у
акцидентним ситуацијама
- Обезбеђивању приступа сваком објекту у случају противпожарне интервенције
- Обезбеђењу места за снабдевање водом за гашење пожара.

Правилна процена начина уређења и коришћења слободних површина због горе

поменутих функција од велике је важности за адекватно постављање и уграђене мере
заштите од пожара у урбанистичким плановима.
 7. Техничка документација и главни пројекат заштите од пожара

Одредбама закона о заштити од пожара уређена је заштита од пожара у просторном и

урбанистичком плану, техничка документација, главни пројекат заштите од пожара, као и
услови за израду главног пројекта заштите од пожара. Новим прописима у области
планирања и изградње је начин и поступак израде просторних и урбанистичких планова.
Осим урбанистичких елемената, ови планови нужно мора да садрже поред услова
прописаних Законом о планирању и изградњи и елементе утврђене овим законом који се
односе на извориште и капацитет воде за гашење пожара, растојање које је нужно измешу
стамбених објеката јавне намене, од индустријских објеката специјалне намене, приступне
и пролазне путеве за ватрогасна средства, као и безбедносне појасеве између објеката ради
спречавања ширења пожара.

Значајно је напоменути да је доносилац просторног и урбанистичког плана дужан да у

року од 60 дана од дана одређеног за разматрање да о томе обавести министарство, у чијем
су делокругу послови заптите од пожара. Овом одредбом се обезбеђује учешће овог
министарства у контролисању испуњења услова прописаних овим законом, које је
просторни и урбанистички планови мора да садрже, а везани су за мере заштите од
пожара.

Приликом израде техничке документације за претходне радове, иста мора са садржи

услове заштите од пожара прописане проценом ризика од пожара. Ова одредба је од
изузетног значаја и њом се отклањају пропусти у пракси да се благовремено и на законом
прописани начин уреде услови заптите од пожара, али истовремено да се избегне
досадашњи пуки формализам, с обзиром да техничка документација мора да садржи
процену ризика од пожара, коју може дати само стручно овлашћено лице. На израђену
техничку документацију, сагласност даје надлежно министарство уз постојећи изузетак
који се односи на Министарство одбране и Војску Србије

Главини пројекат заптите од пожара, као саставни део техничке документације за

изградњу објеката утврђених Законом о заптити од пожара, садржи:
 1. Технички извештај4 (податке о локацији објекта значајне за заштиту од пожара,
опис објекта, процену опасности од пожара, поделу објекта на пожарне секторе,
дефинисање евакуационих путева, избор материјала за конструкције које треба да
буду отпоран на пожар, избор материјала за ентеријер за који постоје захтеви у
погледу отпорности на пожар, процену опасности од пожара која потиче од
технолошког процеса и материја које се у њима користе или складиште, опис
инсталације за аутоматско откривање и дојаву пожара, детекцију експлозивних и
запаљивих гасова, као и опис стабилних и мобилних инсталација у уређаја за
гашење пожара, евакуационе путеве за спасавање лица и имовине, избор мобилне
опреме за гашење пожара, опис инсталација за флуиде који се користе у објекту и
др.)
2. Прорачунске основе (прорачун пожарног оптерећења пожарних сектора, прорачун
капацитета евакуационих путева у објекту, прорачун времена потребног за
евакуацију људи и др.)
3. Графичку документацију (ситуациони план са уцртаним суседним објектима и
саобраћајницама, основе свих нивоа и крова, карактеристичне подужне и попречне
пресеке са уцртаним пожарним секторима, диспозицију процесне технолошке
опреме и опреме која припада инсталацијама за гашење пожара, шеме система за
откривање и дојаву пожара, гасну детекцију, громобранске инсталације, разводе
машинских инсталација за аутоматско гашење пожара, система за одвођење дима и
топлоте, система за вентилацију и др.)
4. Предмер и предрачун опреме и средстава за заштиту од пожара5

Главни пројекат заштите од пожара израђује привредно друштво, односно друго правно
лице, које је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности израде техничке
документације, које има овлашћења надлежног министарства за израду главног пројекта
заптите од пожара и има запослена лица са лиценцом за израду пројеката заштите од
пожара. За поседовање лиценце Законом о заштити од пожара уређено је испуњење услова
за израду главног пројекта, а то су висока стручна спрема техничког смера, 5 година на

4
Правилник о садржини и начину израде техничке документације за објекте вискоградње ,,Службени
гласник РС“ бр.15/2008
5
Закон о заштити од пожара, „Службени гласник РС“ број 111/2009
пословима пројектовања мера заштите од пожара или њиховог надзора и положен стручни
испит из области заштите од пожара.
 8. Сагласност министарства

Законом о заштити од пожара уређена је надлежност министарства у погледу давања

сагласности надлежног министарства на пројектну документацију која се пре свега односи
на заштиту од пожара приликом изградње, адаптације и реконструкције, а такође и у
погледу мера заштите од пожара за изградњу, адаптацију и реконструкцију законом
утврђених објеката. Код ових одредби битно је разликовати уопштену сагласност на
пројектну документацију од посебне сагласности у погледу мера заштите од пожара које
се везују за посебне објекте.

Министарство даје сагласност на пројектну документацију, у делу који се односи на

заштиту од пожара, за изградњу, адаптацију и реконструкцију следећих:

- Пословних објеката
- Објеката јавне намене
- Здравствених установа, стационара и домова за смештај лица са посебним
потребама
- Објеката блоковског типа
- Високих објеката, надземних и подземних гаража
- Објеката и простора на којима се производе, прерађују и складиште запаљиве
течности или запаљиви гасови, материје склоне самозапаљењу, отровне или
нагризајуће материје и оксиданти или материје које се могу запалити или
експлодирати због деловања воде или кисеоника
- Објеката у чијем се погонима производе, прерађују или обрађују чврсте запаљиве
материје, при чему настају експлозивне смеше гасова, пара и прашина
- Станица за снабдевање горивом моторних возила
- Индустријских и складишних објеката
- Електроенергетских постројења називног напона од 35 kV и више трафо станица
снаге преко 2000 kVA
- Тунели дужине преко 1000 оо
- Нафтовода, продуктовода и гасовода
 - Објеката за производњу и складиштење експлозива.

Посебно питање односи се на обим сагласности које даје надлежно министарство на

пројектну документацију имајући у виду да се утврђује обавеза давања сагласности на део
пројектне документације која се односи на заштиту од пожара, па се са тим у вези покреће
питање да ли се приликом изградње, адаптације или реконструкције надлежном
министарству доставља укупна техничка документација или само део који се односи и
којим се уређује заштита од пожара

У циљу ефикасности и рационалности израде техничке документације, закон је предвидео

и сагласност на техничку документацију када се ради о изради односно градњи, адаптацији
или реконструкцији дела објекта, уз неопходан усов да тај услов представља економску
техничку целини и да се може самостално користити.

Навођење 20 објеката, на које сагласност на пројектну документацију у погледу мера

заштите од пожара даје министарство, представља усаглашавање са истоветним одредбама
везаним за израду техничке документације из Закона о планирању и изградњи. Наведени
објекти су од посебног значаја па им се стога утврђује највиши ниво испуњености услова
код прописивања мера заштите од пожара.

Законом је предвиђена могућност давања сагласности на део објекта али само под условом
да тај део на који се даје сагласност представља економско техничку целину, тако да се
може самостално користити уз услов да изградња целог објекта, пре свега због његове
обимности и обухватности траје дужи временски период.

8.1. Подобност објекта за употребу

Пре прибављања, односно издавања дозволе за употребу, надлежни орган обавезан је да за

објекте дефинисане одредбама Закона о заштити од пожара, односно делова тих објеката
уколико се могу парцијално користити, прибави потребну сагласност министарства у
погледу мера заштите од пожара. Ово подразумева, као битан услов за издавање употребне
дозволе, претходно прибављање сагласности надлежног министарства,м а то подразумева
да је објекат изведен у складу са претходно изграђеним главним пројектом заштите од
пожара, да је обезбеђен доказ о отпорности уграђеног материјала на пожар, као и
исправности уређаја и инсталација за откривање и дојаву пожара, детекцију експлозивних
и запаљивих гасова, као и инсталације одимљавања.

9. Мере заштите од пожара у технолошким процесима

У случајевима где се у технолошким процесима користе и производе запаљиве течности и

гасови или друге експлозивне материје, уређена је обавеза да такви објекти, односно
простори буду обезбеђени ватроотпорним зидовима како би се спречило ширење пожара.

Посебан услов за наведене технолошке процесе, којима се битно може угрозити имовина и
становништво, утврђено је да исти морају да буду на довољној удаљености како би се
опасност од пожара могла свести на најмање штетне последице и релативо лако
отклонити. Ово подразумева да технолошки процеси који су у непосредној близини са
радовима, који подразумевају отворени пламен, морају бити извођени под одређеним
условима и на одређен-прописан или уобичајан начин као и да су на довољној удаљености
да се могу отклонити могући пожарни ризици, због чега се објекти где се предметни
процеси обављају, могу градити само одређеним местима у складу са посебним
прописима, како би се у потпуности обезбедила заштита од нежељених последица.

9.1 Пројектовање и извођење посебних система

Под посебним системима који се пројектују подразумевају се пројекти за гашење, дојаву и

детекцију пожара, односно експлозивних гасова и пара, израду анализа и одређивање зона
опасности од настанка експлозивних смеша, гасова и запаљивих течности. Посебно се
подразумева пројектовање и извођење електричних инсталација за оне просторе који су
угрожени експлозивним атмосферама, као и пројектовање и извођење система за одвођење
дима и топлоте као и битних узрочника избијања пожара, односно настанка експлозија.

Пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара у објектима у

којима се производе, прерађују и складиште запаљиве течности, гасови, експлозиви и
друге лако запаљиве материје, може да обавља само оно правно лице, које је регистровано
за обављање ове делатности уз додатне услове, да има неопходну техничку опрему и
запослене са лиценцом за пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од
пожара.
За стицање лиценце запослени је обавезан да положи стручни испит пред комисијом
министарства, с тим да надлежни министар утврђује програм стручног испита и услове за
добијање лиценци, као и минимум опремљености које мора да поседује правно лице које је
регистровано за пројектовање и извођење посебних система.

Полазећи од значаја послова утврђених овом уредбом, уређено је да се списак правних

субјеката који испуњавају услове објављују у службеном гласнику, а да министарство води
евиденцију о овлашћењима за правне субјекте и издатим лиценцама за запослене. На овај
начин обезбеђују се неопходни услови односно опремљеност и стручност правних
субјеката за пројектовање и извођење посебних система мера заштите од пожара. На овај
начин се обезбеђује у пуној мери правна сигурност пре свега инвеститора, а затим и општа
сигурност везана за мере заштите од пожара, без обзира што ће испуњење услова за
прибављање овлашћења и лиценце захтевати од привредних субјеката додатна материјална
средства, као и потребу да се запослени посебно лиценцирају, односно претходно положе
стручни испит.

9.2. Уређаји за откривање и јављање пожара и уређаји за гашење

пожара

Пожарни детектор, јављач пожара је део система за аутоматско откривање пожара, који
непрекидно или у одређеним временским размацима прати одговарајуће физичке и/или
хемијске промене које омогућавају откривање пожара у простору који је под контролом.
Велики значај система за откривање и дојаву пожара у оквиру концепта заштите од пожара
базира се на чињеници да од тренутка откривања настанка пожара директно зависи висина
настале штете.6

При пројектовању и изградњи високих стамбених објеката, објеката јавне намене, односно
објеката који си од посебног значаја, хотели, робне куће, биоскопи, позоришта, објекти у
којима се чувају уметничка дела и др. Морају се уградити уређаји који омогућавају
благовремено откривање и јављање пожара. Ова обавеза постојала је и у до скоро важећој
законској регулативи, с тим што се очекује њена потпуна примена приликом пројектовања,
изградње и приликом реконструкције и адаптације објеката.

6
Благојевић, М., Ристић, Ј., Симић, Ђ., Системи за откривање и дојаву пожара, Факултет заштите на
раду, Ниш 2004.
У објектима у којима се одвијају технолошки процеси с којима се производе, прерађују,
користе и складиште запаљиве, експлозивне и друге опасне материје, у високим објектима,
осим стамбених зграда, у зградама архива и документације од посебне вредности, у
објектима у којима се обавља трговина површине преко 3500 m2, у објектима који служе за
изложбе површине преко 1000 m2, музејима, биоскопима, позориштима, аеродромским
зградама површине преко 1000 m2, поред уређаја за благовремено откривање и јављање
пожара, обавезна је и уградња уређаја који омогућавају благовремено гашење пожара-
стабилни системи за гашење пожара.

Уграђени уређаји за откривање и јављање, као и гашење пожара од стране привредних

субјеката или физичких лица који управљају истим морају се одржавати у исправном
стању, како би се обезбедила њихова потпуна ефикасност у случајевима избијања пожара.

У случајевима стабилних инсталација које имају намену гашења, дојава и детекције

пожара, односно запаљивих гасова и пара, пре уградње извођач радова има обавезу да
прибави сертификат о исправности, као и да изврши функционално испитивање с тим да
функционалност мора бити стално проверавана и то најмање 2 пута годишње од стране
овлашћеног правног субјекта, а под условима и на начин који је прописао произвођач. Као
доказ да је извршена провера исправности, овлашћени правни субјекат обавезан је да у
евиденцији унесе податке о извршеној провери, а с тим у вези састави стручни налаз. Ове
послове може да обавља само правно лице, које испуњава прописане техничке и друге
услове од стране министра, уз обавезу да запослени код овог правног лица морају имати
положен стручни испит.

Пре него што приступи испитивању исправности инсталације, правни субјекат мора да
прибави овлашћења за обављање послова исправности инсталација.
 10. Превентивне мере у високоградњи

Посебно су урађене превентивне мере када се ради о објектима високоградње. Основно

правило је да забрана градње на местима која онемогућавају прилаз ватрогасних возила и
евакуацију људи и имовине.

Када је реч о објектима високоградње, задржани су већ раније постојећи услови у погледу
њиховог пројектовања,, градње, коришћења и одржавања на начин да се обезбеди сигурна
евакуација људи. Код ових објеката посебно се указује на услугу градње атестираних
материјала са посебним карактеристикама заштите од пожара, који се морају доставити на
увид надлежном органу.

Инсталације уграђене у објектима високоградње морају бити периодично контролисане,

али исто тако и одржаване у складу са прописима и стандардима.

У досадашњој пракси уочено је да приликом интервенције ватрогасних возила, као и

евакуације људи и имовине угрожених пожаром, посебан проблем представљају
подигнути објекти-киосци и др., који представљају објективу за брзо, квалитетно и
успешно предузимање мера заштите од пожара. Нужно је уклонити све објекте и друге
запреке које се налазе на путевима, пролазима, платоима и другим приступним местима
објекту.

Закон изричито налаже да је на путевима, пролазима, платоима и сличним прилазима

објектима који су предвиђени за пролаз ватрогасних возила или евакуације људи и
имовине угрожених пожаром није дозвољено градити или постављати објекте и друге
запреке.
Закључак

Пожари су сами по себи велики проблем савременог друштва и у складу са развојем

технологије и унапређењем технолошких процеса, као и са повећањем и искоришћењем
одређених природних ресурса, врло често умеју бити главни узрочник губитака људских
живота, оштећења маетеријалних добара и угрожавања животне средине.

Стога је веома важно придати велики значај превентивном, техничко-организационом,

економском и социјалном деловању и радити на смањењу потенцијалних извора и
узрочника пожара, где се мора подићи општа свест и систематски приступити
решавању проблема.

Јасно је да се код грађевинских објеката мора обратити посебна пажња приликом

пројектовања објекта, избора материјала, његових пожарних карактеристика, а након
тога и на одржавање и периодично проверавање стања објеката. Како би се могућност
избијања и ширења пожара свела на минимум, такође неопходо је придржавати се
Закона и прописа и утврђених процедура и контролисати њихово спровођење.
Литература

1. Благојевић, М., Ристић, Ј., Симић, Ђ., Системи за откривање и дојаву пожара,
Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу, 2004.
2. Живковић, С., Организација заштите од пожара, Факултет заштите на раду,
Универзитет у Нишу, 2011.
3. Закон о заштити од пожара, „Службени гласник РС“ број 111/09
4. Закон о ванредним ситуацијама, „Службени гласник РС“ број 111/09
5. Милосављевић, Б., Организација заштите од пожара на грађевинским објектима,
Завршни рад, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу, 2012.
6. Правилник о садржини и начину израде техничке документације за објекте
високоградње ,, Службени гласник РС “ број 15/2008