Stabilni Sistemi I Instalacije Detekcije - Dojave I Gasenja Pozara

STABILNI SISTEMI I INSTALACIJE DETEKCIJE,
DOJAVE I GAENJA POARA

Sadraj:
00 Stabilni sistemi zatite od poara

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler
02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener
03 Stabilne instalacije za gaenje poara tekom srednjom i lakom penom
04 Stabilne instalacije za gaenje poara prahom
05 Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen dioksidom
06 Stabilne instalacije za gaenje poara halonom
07 Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom
08 Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim i drugim gasovima
09 Stabilne instalacije za dojavu poara
10 Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para
11 Instalacije, sistemi i uredjaji za odvodjenje dima i toplote
00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod 1
0. UVOD
0.1.1 OPSTE
Protivpoarni sistemi su sistemi za automatsku dojavu ili gaenje poara, sistemi za detekciju
eksplozivnih gasova i sistemi za odvoenje dima i toplote. Ovi sistemi u smislu zakona spadaju
u grupu posebnih sistema.
Osnovu za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta ini njegov pozarni rizik. Za
odredivanje pozarnog rizika potrebno je poznavati-utvrditi sve faktore koji dovode do nastanka
pozara, njegovog razvoja i moguce stete. Merama pozarne preventive postize se da verovatnoca
izbijanja pozara bude sto manja, a protivpozarnim sistemom se onemogucava sirenje pozara.
Time se i moguce stete svode na najmanju meru.
Poarni rizik se rauna razliitim metodama a mi emo ovde spomenuti dve. Metodama se,
racunskim putem, dobijaju pozarni rizici, neke komponente se procenjuju dok se neke dobijaju iz
podataka. Tako naprimer, vrsi se procena stete posebno kod velikih vrednosti (skupi uredaju,
kultuma dobra i si.) zatim vreme intervencije i sl. Pozarno opterecenje kao jedan od inputa za
proraun poarnog rizika se dobija racunskim putem. Za niz grana industrije ono vec postoji. Ako
se pozarni rizik izracunava, potrebno je imati podatke za kaloricnu moc materijala u objektu,
pozarnu otpornost materijal objekta, itd.
Izracunati pozarni rizik ovim metodama jeste opsta procena pozarnog rizika objekta.
Osnovni razlozi za projektovanje i instaliranje nekog o posebnih sistema su:
-potreba da se poar detektuje na vreme, da bi mogao da se ugasi u ranoj fazi
-potreba da se eksplozivna atmosfera detektuje na vreme, da bi se izbegla eksplozija
ukljuenjem ventilacije ili drugim merama, a u krajnjoj instanci da bi se evakuisali ljudi da bi se
izbegle ljudske zrtve
-potreba da se poetni poar ugasi na samom poetku, to podrazumeva automatsko aktiviranje i
detekciju
-potreba da se obezbedi aktiviranje gaenja i samo gaenje na daljinu
-potreba da se odvoenjem dima i toplote iz objekta smanji opasnost za lica koja se u tom
trenutku nalaze u objektu
0.1.2 STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE

Vreme intervencije je osnovni faktor koji utice na stetu od pozara. Ova zavisnost stete (i
drugih posledica) moze se sematski ilustrovati, kao sto pokazuje sl. 1. Principijelna sema pokazuje
da steta, sa vremenom, raste, po eksponencijalnoj krivoj.
Ona prema razvoju pozara, moze biti strmija brzi razvoj (kriva 1), ili polozenija-sporiji razvoj
(krive 2,3). Svakom vremenu razvoja pozara odgovara, na svakoj krivoj, odredena vrednost tete, ili
istoj steti S odgovaraju razlicita vremena Tl, T2 i T3 intervencije.
Sl. 1 Krive tete od poara u funkciji vremena

Za mogue tete od poara, odnosno za uspeh u gaenju, postoje tri vremenske faze intervencije
date na sl. 2
0.1.3 POARNI RIZIK

0.1.3.1. Proraun rizika faktorima poarne optereenosti i opasnosti (poarni rizik objekta i
poarni rizik sadraja objekta) EURO ALARM metod
Osnova za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta je velicina njegovog pozarnog
rizika. U ovom faktoru se nalaze sve komponente koje odreduju mogucnost izbijanja pozara,
njegov razvoj i moguce stetne posledice. Stoga ovaj faktor, uz ostale koji odreduju uslove gasenja,
organizaciju varogasne sluzbe i druge uslove, daje osnove za izbor efikasnog protivpozarnog
sistema. Pod pojmom efikasnog protivpozarnog sistema podrazumevammo onaj sistem koji ce da
ugasi svaki pozar, uz najmanju mogucu stetu.
Razorno dejstvo pozara odvija se u dva pravca; u unistenju objekta-zgrade i njegovog
sadrzaja. Prvo unistenje se sastoji u razaranju konstrukcije zgrade, a drugo je unistenje materijala,
opreme, inventara 1 ugrozenost ljudi u objektu. Oba ova rizika su medusobno povezani, jer po
pravilu, razaranje zgrade prouzrokuje i unistenje njenog sadrzaja, a vlsoka temperatura dobijena
pozarom sadrzaja, ugrozice zgradu. Ipak, ova dva rizika mogu egzistirati nezavisno, pa se tako
nezavisno izracunavaju i tretiraju. Njihove velicine uticace na izbor protivpozarnog sistema, naime,
uzece se sistem prema riziku koji dominira.
Rizik objekta
Unistenje objekta dejstvom pozara sastoji se u razaranju konstrukcije i zavisi od dva
faktora, medusobno suprotnih dejstava;
-intenziteta i trajanja pozara
-pozarne otpornosti konstrukcije objekta.
Brojcana vrednost pozarnog rizika objekta (Ro) izracunava se prema relativno sloenim formulama
I one nisu predmet ovog razmatranja.
Rizik sadrzaja objekta

Proracun ovog rizika je daleko jednostavniji od rizika objekta i zavisi od sledecih pitanja;
- u kojoj meri postoji opasnost za ljude koji se zateknu u objektu pri izbijanju pozara kolika
opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
- kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
- kolika i kakva opasnost moze nastati usled pojave dima
Ovaj rizik se u krajnjo iteracija takoer dobija raunski, ime se neemo baviti.
Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i

tehnologiji, jacanjem vatrogasne sluzbe i sluzbom signalizacije i alarmiranja. Pri tome mora
biti zastupljen i ekonomski kriterijum u pozarnoj zastiti, a zainteresovanost imaju i osiguravajuci
zavodi. Tako, naprimer, racionalnije je i ekonomski opravdanije organizovati eflkasnu vartogasnu
sluzbu za vise objekata-podrucje, nego da svaki objekat ima sopstvene stabilne automatske sisteme
za gasenje. Ovo je opravdano ukoliko brzina sirenja pozara i vreme za intervenciju to dozvoljavaju.
Ovo takode pretpostavlja postojanje signalno-alarmnog sistema, rucnih protiv-pozarnih aparata i
hidranata i drugih preventivnih mera u objektima.
0.1.3.2. Proracun rizika faktorima verovatnoce pozara i opasnosti

Jedna od metoda proracuna pozarnog rizika (pored jos nekoliko), pociva na dva osnovna
kriterijuma, verovatnoci izbijanja pozara u objektu i pozarnoj opasnosti - steti koju bi pozar
mogao izazvati. Ova pozarna opasnost definise se kao efekat moguce stete, kako imovine, tako i
mogucih ljudskih zrtava. Ovi kriterijumi se daju u pet nivoa i to:
A. Verovatnoa izbijanja poara B. Efekat stete
1. Veoma malo verovatno 1. Neznatan
2. Malo verovatno 2. Normalan
3. Verovatno 3. Visok
4. esto 4. Vrlo visok
5. Kontinuirana - stalna 5. ivotna opasnost
Velicina rizika, sa dva data faktora, izracunava se formulom: R = AB

Dobijenl rezultati, mnozenjem datih faktora krecu se od 1 do 25 . Visina rizika je klasificirana u pet
nivoa-stepena. Prema ovom nivoima date su diferencijacije pozara, sa hitnoscu preduzimanja mera.
0.1.4. IZBOR PROTIVPOZARNOG SISTEMA
Izbor protivpoarnog sistema vri se uzimajui u obzir sledee osnovne kriterijume:
a) Zakon o zatiti od poara sisteme za automatsku dojavu poara, sisteme za automatsko

gaenje poara i sisteme za odvoenje dima i toplote svrstava u grupu posebnih sistema (zatitni
sistemi).
Prema ovom zakonu pri projektovanju i izgradnji objekata kao to su hoteli, robne kue,
bioskopi, pozorita, biblioteke, deje ustanove, kole i visokoolske ustanove, ustanove
kulture, zdravstvene ustanove, sportske dvorane, koncertne dvorane, stadioni sa poslovnim
prostorom aerodromske zgrade i visoki objekti obavezna je ugradnja sistema za otkrivanje i
dojavu poara.
Osim toga zakon za ove objekte nalae izradu procene rizika u cilju utvrivanja potrebe za
izgradnjom sistema za automatsko gaenjem poara.
Za sve objekte koji nisu obuhvaeni gornjim obavezna je izrada procene rizika u cilju utvrivanja
potrebe za izgradnjom sistema za automatsku dojavu poara.
Isti zakon nalae obaveznu primenu stabilnih sistema za gaenje poara u svim visokim objektima
osim stambenih.
b) Za tipicne standardne objekte postoje zakonski i tehnicki propisi koji odreduju sistem
zastite .
Za odreeme tipove objekata propisi i standardi, koji definiu naine i obveze pri izgradnji ovih
objekata nalau izradu nekog od posebnih sistema.
-Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozije
-Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i i ureeja od poara
-Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odravanje gasnih
kotlarnica
-Pravilnik o izgranji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih
tenosti
-Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i i sue premazna sredstva
-Pravilnik o izgranji postrojenja za TNG i o uskladitavanju i pretakanju TNG
-Pravilnik o tehnikim propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih postrojenja od poara
-Pravilnik o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima
-Pravilnik o tehnikim zahtevima za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozija
c) Primenom metoda odreivanja poarnog rizika objekta dobijaju se vrednosti poarnog rizika
za objekat i sadraj objekta. Analizom ovih parametara moe da se doe do relevantnih zakljuaka.
Uobiajen pristup analizi ovih parametara je da, ako taka sraunatih parametara padne u
rafirano podruje ima opravdanja da se instalira sistem za automatsko gaenje poara, a ako
je ispod onda ne. Ako taka padne kompletno izvan dijagrama potrebno je preduzeti, zavisno od
sluaja, neku od mera kao sto su npr. zamena osnovnih konstruktivnih elementa, smanjenje
poarnog optereenja u objektu, formiranje vatrogasne jedinice ili sl.
d) Kod objekata koji imaju vise prostorija i tehnologija, potrebna je analiza svake posebno.
To znaci da se moze pojaviti potreba razlicitih resenja za razlicite prostore, kako signalnih sistema
tako i sistema za gasenje. U torn pogledu mogu se pojaviti dileme ako se pojavi mogucnost
alternativnog sredstva za gasenje ili aktiviranja.
e) Tehnicka resenja zastite mogu biti viseg ili nizeg stepena. Tako naprimer, primenom
automatike gasenja postizemo visi stepen zastite sto ima za posledicu vecu cenu, odnosno dolazimo
do pitanja ekonomicnosti zastite. U tomn pogledu takode postoje iskustva, bar kad je rec o tipicnim
objektima. Optimalna zastita podrazumeva efikasnu zastitu, a to znaci da sistem obezbedi
prihvatljivu, maksimalnu velicinu rizika, odnosno stete.
0.2.POLAZNE OSNOVE I FAZE PROJEKTOVANJA
Projektovanje i izvoenje posebnih sistema i mera zatite od poara obavlja privredno

drutvo odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za delatnost
projektovanja i izvoenja radova, zadovoljva posebne uslove u pogledu tehnike
opremljenosto i ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje i izvoenje posebnih sistema i
mera zatite od poara.
Struni ispit za dobijanje licence polae se pred komisijom Ministarstva unutranjih poslova.
Poslovi projektovanja i izgradnje obuhvataju tehnicke poslove na izradi tehnicke dokumentacije,

izgradnju, organizacione, finansijske i druge poslove. Svi ovi poslovi zahtevaju strucnost kako bi se
izbegle greske i postavili funkcionalni protivpozarni sistemi.
0.3 PROJEKAT ZATITE OD POARA

0.3.1. Sadraj elaborata zatite od poara
Za objekte za koje je zakonom kojim se ureuje zatita od poara propisana
mera obavezne zatite od poara (objekti za iju projektnu dokumentaciju je potrebna saglasnost
u pogledu mera zatite od poara), sastavni deo projekta za graevinsku dozvolu
jeste i elaborat o zatiti od poara.
U ove objekte praktino spadaju svi objekti (zakon ih preciyno definie) osim Stambenih ili
poslovnih objekata manjih od 2.000 m2 i spatnosti manje od P+4.
Osnovni polazni dokument kojim se resava problem protivpozarne zastite nekog objekta je
elaborat zatite od poara. Elaborat je deo projektne dokumentacije za graevinsku dozvolu.
Kao javni i zakonski dokument elaborat mora biti usaglasen sa zakonskim i tehnickim propisima, a
i sa drugim projektima i odobren. Elaborat zatite od poara predstavlja osnovu za izradu glavnog
projekta zatite od poara i projekata protivpozarnih sistema (posebnih ili zatitnih sistema).
Elaborat na osnovu prikupljenih podataka o objektu i tehnologiji u njemu, obraduje i resava sledeca
pitanja pozarne zastite:
-pozarni rizik u objektu;
-prouavanje svih zakonskih i tehnickih propisa i iskustava u pozarnoj zastiti slicnih
objekata;
-pozarnu preventivu;
-tehnicka resenja i projektne zadatke za projekte protivpozarnih sistema;
0.3.2. Glavni projekat zatite od poara

Deo projekta za izvoenje je glavni projekat zatite od poara. Sadraj projekta je definisan
zakonom. Izrauje se za sve objekte za koje se pribavlja saglasnost nadlenog organa na mere
zatite od poara
Nakon utvrdivanja-identifikovanja mogucih uzrocnika i izvora pozara u objektu, treba razmotriti
koje mere preduzeti da bi se postiglo;
- da do pozara ne dode;
- ukoliko do njega dode, da on bude za odredeno vreme, ogranicen prostorno
- u odreenim posebno vanim delovima objekta ugaen automatskim sistemom pre nego
to se proiri.
Ova tri zahteva se postizu primenom odgovarajucih mera pozarne preventive (prva dva) i
projektovanjem protivpoarnih sistema (trei).
Mere poarne preventive definiu se glavnim projektom zatite od poara, a implementiraju
se u ostalim glavnim projektima.
Protivpoarni sistemi, izbor sredstava i tehnika se obavlja u glavnom projektu zatite od
poara, a sam tehnika reenja se implementiraju kroz projekte posebnih sistema. Ova reenja se
unose i u glavni projekat zatite od poara.
Iz gornjeg se vidi da je projektovanje zatite od poara interaktivan proces. Projekat zatite od

poara procenjuje opasnosti, predlae reenja, ona se implementiraju kroz ostale tehnike projekte,
a na kraju se unose u projekat zatite od poara.
to se tie posebnih sistema (protivpoarnih sistema ) projekat zatite od poara daje u stvari
projektni zadatak za njih a po izraenoj projektnoj dokumentaciji za njih ova reenja se u
unose u ovaj projekat.
Glavni projekat zatite od poara ima pravo da izrauje pravno lice koje ima ovlaenje
Ministarstva unutranjih poslova za izradu ovih projekata i ima zaposlena lica sa licencom za
izradu ovih projekata. Ovu licencu moe dobiti lice koje ima; najmanje dva lica sa VSS
tehnikog smera, najmanje pet godina iskustva na ovim poslovima I poloen struni ispit iz
oblasti ZOP.
Na projekte zatite od poara daje saglasnost Ministarstvo unutranjih poslova ili nadleni
organ lokalne samouprave.
0.3.3. Glavni projekat zatite od poara kao projektni zadatak za projekte protivpoarnih sistema
Jedinstveno resenje pozarne zastite obuhvata pored preventivnih mera, mobilnu opremu,
signalizaciju pozara, vatrogasna i druga specijalna vozila, stabilne sisteme po pojedinim objektima-
prostorima i odgovarajucu vatrogasnu organizaciju. Nabrojane osnovne elemente potrebno je
deflnisati vec u prvoj fazi projektovanja objekta odnosno u elaboratu zastite od poara. Ovo
definisanje - tehnicka resenja znaci odredivanje osnovnih tehnickih - funkcionalnih karakteristika
protivpozarne opreme koja se planira u idenom projektu. Tehnicke karakteristike pozarne opreme se
daju u projektnim zadacima za projekte protivpozarnih sistema.
Projektne zahtevi treba da ispunjavaju gradevinski, tehnoloski i elektro projekti. U gradevinskom
projektu se nalaze zahtevi za pozarnom vodom (vodovod, pumpna stanica, rezervoari vode),
hidrantska mreza, drenaza i kanalizacija. Glavni elektro projekti uredaja i instalacija propisuju
stepene zastite prema zonama pozarne opasnosti, staticki elektricitet, gromobransku zastitu, itd. U
tehnoloskim projektima se obezbeduju informacije o svim tehnickim velicinama koje mogu izazvati
pozar, regulisanje tih velicina, blokada pojedinih zona itd.
Iako navedeni projekti, kao dokumenti, posebno egzistiraju, treba naglasiti da svi oni,
ukljucujuci ovde i preventivne mere, moraju biti usaglaseni. Ovu usaglasenost potvrduju, na
svakom projektu, svi odgovorni projektanti, a sutinski se potvruje glavnim projektom
zatite od poara (GP ZOP). Ovo je neophodno zbog jedinstvenosti funkcije pozarne zastite,
odnosno svih njenih elemenata.
GP ZOP za mobilnu opreme sadrzi:

-Klasifikaciju pozarne opasnosti pojedinih prostora objekta, prema pozarnom riziku;
-Vrstu protivpozarnih aparata prema klasi pozara
- Broj aparata prema povrsini prostorija i stepenu pozarne opasnosti. Ovaj broj se mora temeljiti na
nekom vazecem-priznatom standardu;
-Mesta i polozaj aparata u objektu;
-Odrzavanje aparata-kontrolu ispravnosti i servisiranje.
GP ZOP za glavni projekat dojave sadrzi:

-Polazne osnove podloge za objekat i indikacije pozara po prostorijama objekta;
-Tehnicke propise, standarde i preporuke za projektovanje;

-Izbor i funkcionalnu definisanost signalnog sistema i opis rada;
- Raspored signalnih zona i polozaj signalne centrale;
- Funkcionalni izbor automatskih i rucnih javljaca pozara po zonama;
- Funkcionalni zahtevi za signalnu centralu a prema planu alarmiranja i drugih zahteva;
GP ZOP za vatrogasna vozila

Za vatrogasna vozila, vozila sa lestvama i platformom, kao i specijalna vozila, postoje standardi po
kojima se oni proizvode i nabavljaju. Svrha postavljanja projektnog zadatka jeste da se postave
odredeni tehnicki zahtevi i karakteristike vatrogasnog vozila, kako bi ono u sklopu opsteg resenja
pozarne zastite objekta, imalo svoju funkcionalnu ulogu.
GP ZOP za glavne projekte protivpozarnih sistema
Zajednicki, osnovni zahtevi koji bi trebalo da se nalaze u GP ZOP za glavne projekte su:
- Za odredene objekte, prostore-prostorije, odrediti protivpozarne sisteme. Vrsta-tip
protivpozarnog sistema definise se iz analize pozarnog rizika;
-Za svaki tip protivpozarnog sistema odrediti standarde ili tehnicke propise (domai ili strani)
po kome ce se vrsiti projektovanje i izgradnja sistema;
-Za svaki sistem definisati tehnicka resenja koja glavni projekat mora tehnicki i ekonomski
realizovati-pripremiti za izgradnju.
Tehnicko resenje obuhvata; princip rada sistema, proracun potrebnih kolicina sredstava za gasenje
i rezerve, osnovna dimenzionisanja, nacin aktiviranja i semu sistema sa polozajem pozarnc stanice
(za vodu i penu) i baterije boca (za CO2. halone i prah), tehnicke karakteristike osnovnih elemenata
sistema itd.
0.4. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA PROTIVPOZARNIH SISTEMA
0.4.1. Projekat sistema

Projekti su investicioni dokumenti na osnovu kojih se vrsi ugovaranje, finansiranje i
izgradnja protivpozarnih sistema. Kao investiciono-tehnicka dokumentacija, glavni projekti
podlezu zakonu o investicionoj izgradnji i izradi investiciono-tehnicke dokumentacije.
U tom cilju, projekti sadrze:
- Osnovne podatke o objektu i tehnologiji a njemu, sa situacionim planom;
- Projektni zadatak sa propisima za projektovanje;
- Tehnicki opis protivpozarnog sistema sa funkcionalnom semom;
- Tehnicko definisanje i dimenzionisanje sistema i njegovih elemenata koje obuhvata; izbor
sistema i elemenata sa tehnickim karakteristikama, hidraulicke I druge potrebne proracune;
- Potrebnu graficku dokumentaciju koju cini; situacioni plan, plan cevne mreza sa presecima,
crteze pozarne stanice, crteze osnovnih elemenata i standardnih delova i ostala dokumentacija,
potrebna za montazu;
- Gradevinski zahtevi za objekat pozarne stanice, snabdevanje vodom, hidrantima i pozarnom
instalacijom, kanalizacijom i drenazom;
- Uputstva za montazu, probni rad i odrzavanje;
- Predmer i predracun;
- Pismene dokaze o usaglasavanju glavnog projekta potrebne ateste, potvrda o hidraulickim
karakteristikama gradske vodovodne mreze, snabdevanju elektricnom energijom i dr.
- Misljenje nadleznih institucija i trecih lica o projektu (revizija projekta).
- Glavni projekat treba da ima saglasnost Ministarstva unutranjih poslova (Uprava za vanredne
situacije)
Projekte posebnih sistema izrauje pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu
tehnike opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje posebnih sistema.
Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje strunog ispita iji program propisuje
Ministar.
0.4.2 Izgradnja protivpoarnih sistema

Tehnicki propisi i standardi za pojedine vrste protivpozarnih sistema cine pored osnove za
projektovanje i osnovu za izgradnju. Pored toga ova izgradnja, kao investiciona, podleze zakonu o
investicionoj izgradnji. Za izvrsenje radova na izgradnji sistema osnovu cine glavni projekat i
ugovor izmedu investitora i izvodaca radova. Za izmene u glavnom projektu nadlezan je investitor.
Tok izgradnje cine sledece faze i poslovi:
-Investitor utvrduje pocetak i kraj gradnje;
-Gradnjom rukovodi odgovorno lice izvodaca, a nadzor i kontrolu vrsi predstavnik Investitora;
-Rukuvodioc gradnje vodi dnevnik rada koji overava nadzorni organ Investitora;
-Nadzorni organ vrsi kontrolu isporucenog materijala i opreme na gradiliste, uz kontrolu kvaliteta;
-Overu privremenih situacija vrsi Nadzorni organ;
-Po zavrsetku gradnje rukovodilac gradnje sacinjava izvestaj i zavrsnu situaclju;
-Prijem radova i probni rad najcesce se vrsi putem komisije koju formira Investitor, o cemu se
sastavlja zapisnik. Pri prijemu se moraju obezbediti odgovarajuci atesti i potvrde o materijalima,
uredajima i ispitivanjima;
-Prijem ovih sistema je deo tehnikog prijema celokupnog objekta. lan komisije je za odreene
kategorije objekata pripadnik MUP RS SZVS, a za druge lice sa odgovarajuom licencom (A,
B1,..,B6) ovisno o tome koji su sistemi prisutni na bojektu. Ova podela je data Zakonom o ZOP.
-Izvodac radova je obavezan da izvrsi potrebnu obuku ljudstva u rukovanju protivpozarnim
sistemom i obezbedi uputstvo za rukovanje i odrzavanje.
-Uslov za tehniki prijem ovih sistema je Zapisnik o Prvom kontrolisanju sistema izdat od
ovlaenog pravnog lica. U skladu sa pdozakonskim aktima izvoa sistema i pravno lice koje vri
prvo kontrolisanje (funkcionalno ispitivanje) ne mogu da budu isto preduzee.
Izvoenje posebnih sistema obavlja pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu
tehnike opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za izvoenje posebnih sistema.
Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje strunog ispita iji program propisuje
Ministar.
0.5 ZAHTEVI I IZBOR SISTEMA

0.5.1. Zahtevi za gaenje poara protivpoarnim sistemom
Gasenje sa daljine
Ovaj zahtev pri gasenju postavlja se onda kada je pristup pozaru otezan ili potpuno onemogucen.
Ovo moze nastati zbog prostornog polozaja objekta koji se gasi, kao sto su npr. generator!
hidroelektrana. Pristup moze biti otezan ili nemoguc zbog visoke temperature, kao sto je to slucaj
kod gasenja velikih nadzemnih rezervoara goriva.
Automatsko i poluautomatsko - daljinsko gasenje

Automatsko ili poluautomatsko gasenje primenjuje se kod svih gasenja gde se trazi da sredstvo za
gasenje bude baceno na pozar u prvim trenucima po izbijanju pozara. Ovaj funkcionalni zahtev
gasenja moze nastati zbog brzog sirenja i prenosenja pozara, a isto tako i zbog velike vrednosti
marina, objekta i materijala.
Zahtev za automatskim i poluautomatskim gasenjem se najcesce pojavljuje kod potpuno
automatizovanih tehnoloskih procesa. Ovde se moze reci da je automatsko gasenje deo tehnoloske
automatike. Pracenje tehnoloskih velicina koje mogu izazvati pozar (pritisak, temperatura,
naelektrisanje i dr.) vrse signalni i kontrolni uredaji. Ukoliko navedene tehnoloske velicine predu
dozvoljene, regulacioni uredaji ih dovode u planirane opsege. Ako ipak dode do pozara, automatski
uredaji, kao poslednja zastita, vrse gasenje.
Kolicine sredstava za gasenje
Iskustva u gasenju pozara pokazuju da je neophodno bacati odredenu kolicinu sredstava za
gasenje u jedinici vremena, na jedinicu povrsine ili zapremine. Ovu kolicinu je potrebno bacati
u odredeno vreme da bi gasenje bilo efikasno. Potrebne kolicine, a time i pogonski kapacitet za
gasenje, mogu biti velike, a posebno se povecavaju zbog potrebe raspolaganja odredenim
rezervama.
Za odredene pozare i protivpozarne sisteme ove kolicine su odredene tehnickim propisima i
sluze kao osnova za dimenzionisanje protivpozarnog postrojenja.
0.5.2. KRITERIJUMI ZA IZBOR SISTEMA

U cilju izbora sistema, a prema zahtevima gasenje objekta, potrebno ga je tehnicki definisati.
Tehnicku definisanost cine sledece osnovne karakteristike:
- sredstvo za gasenje,
- nacin akriviranja,
- vreme i kapacitet gasenja.
Navedene karakteristike se odreduju kriterijumima i razmatranjem faktora koji uticu na njihov
izbor.
0.5.2.1. Izbor sredstva za gasenje

Sredstvo za gasenje se odreduje prema poznatim klasama pozara, kao polaznom osnovu.
Tako na primer ako se radi o naftinim derivatima, koristice se vazdusna pena, kao sredstvo za
gasenje, kod elektricnih i elektronskih uredaja CO2 gas, prah i halon. Za zapaljive materije,
odgovarajuca sredstva za gasenje su data u tabelema, koje mogu da se nau u literaturi. Ipak, u
izboru sredstava za gasenje mogu se pojaviti dileme koje sredstvo, prema zahtevu gasenja, ali
i prema drugim uslovima, najvise odgovara. Nekoliko takvih dilema cemo razmotriti.
U navedenoj tabeli moze se, za neke zapaljive materije ali i za niz objekata, konstatovati
mogucnost alternativnog izbora sredstva. Karakteristican slucaj su elektricni uredaji gde se prema
vrsti uredaja, koristi voda, prah CO, gas i halon. lako i ovde iskustva i propisi skoro da ne daju
dileme, ipak ce se izabrati sredstvo koje odgovara lokalnim prilikama, pretpostavljenoj tehnici
(naprimer brzini aktiviranja), mogucnosti nanosenja stete uredajima i predmetima, bezbednosnom
faktoru, itd. Tako je naprimer, za pozar naftnih derivata, uobicajena primena vazdusne pene, kao
sredstava za gasenje. Ali ako postoji velika teskoca u snabdevanju vodom, gasenje rezervoara je
moguce izvrsiti stabilnim sistemom sa halonom 1211. Kod koriscenja vazdusnom penom moguca je
negde alternativa teske i srednje pene, dok se laka vazdusna pena moze koristiti u
trodimenzionalnom efektu, odnosno kod zatvorenih prostora. Kod vazdusne pene treba obratiti
paznju dali se zahteva alkohol pena. Konacno, kada se radi o stabilnom sistemu za vazdusnu penu,
moze se projektovati sistem koji moze, alternativno koristiti tesku, srednju, laku i alkohol penu.
Vreme aktiviranja sistema, odnosno gasenje od trenutka registrovane indikacije, do dolaska

sredstva na pozar je takode vazan kriterijum za izbor sredstva. Tako se kod nadzemnih
rezervoara, prema propisu, dozvoljava od 15 do 30 min. od izbijanja pozara do dolaska pene, dok je
to vreme kod aviona do 2 [sec].
Neskodljivost ima uticaj na izbor sredstva kada se radi o skupim uredajima i predmetima.
Taj kriterijum ce biti presudan naprimer kod elektronskih uredaja, muzeja i si. To ce se odnositi i
kod prostora gde ce morati biti prisutni ljudi, u trenutku gasenja pozara. U takvim slucajevima bice
projektovan stabilni sistem sa halonom 1301 kao sredstvom za gasenje.
Kod trodimenzionalnog efekta gasenja cesto se pojavljuje dilema koje sredstvo izabrati, jer ovaj
zahtev ispunjavaju CO2 gas, haloni, laka pena, a ree i prah. Radi se o zastiti zatvorenih prostora,
pa su iskustva vec uglavnom resila ove dileme. Ipak specificnost objekta moze postaviti problem
boljeg ili losijeg izbora stabilnog sistema ili diktirati odredeni sistem. Pored efikasnosti gasenja
mogu postojati otezavajuce prostorne mogucnosti za montazu sistema i odrzavanje, kao i niz drugih
kriterijuma koje treba razmotriti, ukljucujuci i ekonomsko-finansijski kriterijum. Mozemo navesti
prirnenu lake pene, koja u pocetnom stadijumu gasenja ima dvodimenzionalni efekat. Stabilni
sistem sa lakom penom bio bi uspesan kod velikih zapremina kao sto su hale i kanali-tuneli, ali bi
vreme aktiviranja i gasenje bilo duze od CO2 ili halona. Ukoljko bi se dozvoljavalo due vreme
gasenja (prema kapacitetu sistema) projektovao bi se sistem sa lakom penom.
0.5.2.2. Nacin aktiviranja

Nacin aktiviranja stabilnog sistema mora biti takav da obezbedi efikasnost gasenja.
Kriterijumi za izbor nacina aktiviranja su: brzina sirenja pozara, prostorna mogucnost dostupa
pozaru, vrednost objekta, ljudska i tehnoloska bezbednost i si. Kod stabilnih sistema postoje dva
osnovna nacina aktiviranja, rucno-daljinski i automatski.
Kod rucno-daljinskog aktiviranja postoji slucaj kada se, od izbijanja pozara do gasenja dozvoljava
izvesno vreme. Ukoliko to nije sluaj, potrebno je da sistem ima signalni sistem za neku indikaciju
pozara. Osnovni uslov kod rucno-daljinskog aktiviranja je prisustvo vatrogasnog dezurstva, ljudi
koji ce aktivirati sistem. Rucno-daljinski nacin aktiviranja zahteva odredenu organizaciju
alarmiranja i gasenja prilagodenu uslovima i objektu.
Automatsko aktiviranje, u zavisnosti od izbora indikacije pozara i osetljivosti aktivirajucih
elemenata, ima iru vremensku gradaciju. Ali i kod istog naina automatskog aktiviranja, kao sto
je to slucaj kod sprinkler i drendzer sistema, presudni kriterijum za izbor jednog od ova dva bice
brzina sirenja - prenosenje pozara. Tako ce se, kod zastite pozorista (pozornica) projektovati
drendzer sistem, za zastitnom vodenom zavesom izmedu pozornice i gledalista. Sprinkler sistem bi
bio spor u odnosu na brzinu sirenja i prenosenja pozara.
Svetlost i dim su najranije indikacije pozara, a temperatura kasnija. Zato se svetlost i dim
koriste, kod signalnih sistema onda kada se zeli informacija o pocetnoj fazi pozara, pa se
registracije ovih indikacija koriste za aktiviranje automatskog stabilnog halon sistema. Za zastitu
racunskog centra, koristice se, kao indikacija dim, a kao sredstvo gasenja, ranije halon, a sada ista
sredstva kao sto su FM200, Novec 1230 ili IG 55 .
U ovom slucaju dileme nema, ali kod ekspolozivnih zastita je moze biti. Prema prirodi eksplozivne
materije postoji dilema koja je indikacija svetlost ili dim, bolja za funkcionalnost stabilnog sistem,
iako bi sistem za gasenje bio isti za obe indikacije. Osetljivost aktivirajucih elemenata moze biti
vazan kriterijiun za funkcionalnost sistema.
0.5.2.3. Vreme i kapacitet gasenja

Vreme gasenja, maksimalni kapacitet u jedinici vremena i ukupni, sa rezervom, za stabilni
sistem odredeni su tehnickim propisima - standardima. Predvideni normativi su minimalne
kolicine, potrebne za gasenje. Kako kod autoritativnih nacionalnih propisa postoje izvesne razlike u
normativima, kolicina sredstava za gasenje i rezerve, kao i specificnosti objekata razmotricemo
sledece.
Vreme i maksimalni kapacitet gasenja nisu odredeni propisima,ali je evidentno da ce gasenje
biti krace- efikasnije, ukoliko kolicina sredstva za gasenje, po jedinici povrsine ili zapremine,
u jedinici vremena, bude veca. Projektanti se obicno zadovoljavaju zahtevanom minimalnom
kolicinom, a time i vremenom gasenja. Ali specificnost objekta koji se stiti, zatim mogucnost
prikljucivanja mobilnih sistema, funkciju stabilnog sistema, u konceptu pozarne zastite i sl., zahteva
analizu vremena gasenja i kapaciteta. Kod centralnih sistema gde se vrsi zastita vise objekata ili
zona gasenja moze biti dileme u pogledu maksimalnog kapaciteta sistema. Osnovni princip je, da
se, kod 5 objekata ill zona gasenja, pozar nece pojaviti istovremeno na dva objekta - zone. U
torn slucaju maksimalni kapacitet se odreduje prema najvecem objektu. Ali dileme ima kada broj
objekata - zone prelazi 5. Kod veceg broja objekata tesko je odrediti broj objekata na kojima bi se
mogao istovremeno pojaviti pozar. Pored toga svi normativi predvideni su za normalne situacije.
Rezerve sredstava za gasenje za stabilne sisteme su odredene propisima. Rezerve vode za

gasenje vodom i vazdusnom penom se resava rezervoarima - bazenima ili vodovodnom mrezom,
kao izvorima. Ako je vodovodna mreza neiscrpni izvor, potrebno je imati pismene garancije za
protok i pritisak. Ovo se postize propisanim atestiranjem mreze. Kod mogucnosti koriscenja
tehnoloske vode za gasenje pozara, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo iskljucenja tehnoloskih
potrosaca u slucaju pozara. Ovo treba konstruktivnim resenjima vodovodne mreze omoguciti.
Rezerve ostalih sredstava su regulisane propisima i zavise od velicine stabilnog sistema i
mogucnostima ponovnog punjenja (nabavke). Dok prvi kriterijum (na primer da za vise od 5
objekata - zona gasenja mora biti 100% rezerva) drugi kriterijum moze biti problematican, obzirom
na lokalne prilike. Tako se, za CO2 sistem, propisuje da rezerve nisu obavezne ako se ponovno
punjenje moze izvrsiti u roku od 36 sati. Ako to nije moguce, mora se imati pripremljena 100%
rezerva maksimalnog kapaciteta.
0.5.3.Sertifikat o ispravnosti stabilnih instalacija i periodini pregled

Za stabilne instalacije za dojavu poara, detekciju zapaljivih gasova i para i instalacije za gaenje
poara izvoa radova je duan da pribavi sertifikat od ovlaenog pravnog lica o ispravnosti tih
ureaja i da zapisnik o obavljenom ispitivanju stavi na uvid komisiji nadlenoj za tehniki prijem
objekta. Ovo ispitivanje u skladu sa podzakonskim aktima se zove Prvo kontrolisanje sistema.
Forma zapisnika je propisana Pravilnicima.
Ispravnost ovih instalacija mora se proveravati dva puta godinje (prema aktuelnom zakonu o ZOP)
a u skladu sa ostalim tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. Standardi najee defininiu
mesene, kvartalne, polugodinje i godinje rutine pregleda. Za svaki od ovih pregleda daju njihov
sadraj.
O izvrenom kontrolnom pregledu sastavlja se zapisnik koji potpisuju predstavnici korisnika i
servisera. Ovo kontrolisanje se u skladu sa propisima naziva Periodino kontrolisanje. Forma
zapisnika je propisana propisima.
Za svaki sistem se vodi kontrolna knjiga ureaja u koju se upisuju svi vanredni dogaaji, alarmi,
aktiviranja, kvarovi, kontrolni pregledi, opravke i sl.
Ministarstvo unutranjih poslova daje ovlaenje pravnom licu za obavljanje poslova kontrolisanja
stabilnih instalacija, na osnovu uslova koje propie ministar.
Zaposleni u ovom pravnom licu moraju da imaju poloen struni ispit .
01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler 1
1. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler: funkciona ema delovanja; opis
instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste sprinkler instalacija: mokra, suva; vrste sprinkler ventila;
vrste sprinkler mlaznica; sprinkler instalacija visokog pritiska-vodena magla; projektovanje i
izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u
poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu
zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabile instalacije; periodina ispitivanja
stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
1. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER
1. STABILNI SISTEMI ZA GASENJE VODOM

Stabilni protivpozarni sistemi za gasenje vodom mogu biti automatski ili poluautomatski.
Automatski sistemi dejstvuju bez ucesa coveka, potpuno nezavisno. Pod poluautomatskim
sistemima podrazumevamo aktiviranje uredaja koje vri ovek sa daljine.
Stabilni protivpoarni sistemi za gaenje vodom, bilo automatski ili poluautomatski, montiraju se,
po sledecim zahtevima:
a) zbog velike brzine prostiranja pozara i moguce velike stete;
b) zbog odsustva vatrogasne jedinice ili njene velike udaljenosti;
c) zbog tekih uslova gaenja mobilnom protivpozarnom opremom, i
d) zbog neophodne velike koliiine vode za gaenje, u prvim trenucima izbijanja pozara.
Pod stabilnim protivpozarnim sistemima za gaenje vodom podrazumevamo sprinkler uredaje,

zatim uredaje sa otvorenim i grupnim rasprskaima drendzer ureaji i vodene zavese.
1.1. Sprinkler uredaji -princip rada

Osnovni pojmovi i podela sprinkler uredaja
Sprinkler uredaji su stabilna protivpoarna postrojenja za gaenje rasprskavajucim mlazom
vode. Voda se, preko vrsto postavljenih cevovoda, dovodi neposredno do mesta pozara.
Rasprskivai-sprinkleri su zatvoreni i otvorice se pri odredenoj povienoj temperaturi. Na taj
nacin zapoinje automatsko aktiviranje postrojenja, a voda se dovodi na mesto samog izbijanja
pozara. Pri tom se dobija i pozarna signalizacija, pa postrojenje ima i funkciju signalizacije pojave
pozara.
Cevovodi koji dovode vodu do sprinklera su pod stalnim pritiskom. Ako se cevovod, od njegove
ventilske stanice, nalazi pod vazdunim pritiskom, onda imamo suvi sprinkler sistem, a ako su
cevovodi ispunjeni vodom, pod pritiskom, onda je to mokri sprinkler sistem. Kod jednog sprinkler
uredaja mogu pojedine prostorije ili grane da budu pod vazdunim ili vodenim pritiskom.
Suvi sistem se postavlja u prostorijama gde moze doci do smrzavanja, ali postavljanjem vazduno-
vodenog ventila cevovod ce se zimi moe nalaziti pod vazdunim, a leti pod vodenim pritiskom.
U nacelu, mokri sistem je efikasniji, jer se za krace vreme dobija mlaz vode. Ovo nastaje zbog toga
to se voda nalazi pod pritiskom neposredno do sprinklera. Ovo narodito dolazi do izrazaja kod
duzih cevovoda, racunajuci od ventilske stanice do sprinklera.
Standard ovde daje vecu povrsinu koja treba da se titi zbog brzine aktiviranja mokrog u odnosu na
suvi sistem.
Opta ema i princip rada uredaja

Opsta ema sprinkler uredaja sa mokrim i suvim sistemom data je na sl. 42.
Sprinkler uredaj sacinjavaju ovi elementi:
1. rezervoar pod vazdunim pritiskom koji sluzi za poetno gaenje, obicno do 10 min;
2. snabdevanje vodom iz vodovodne mreze ili pomocne pumpe;
3. kompresor koji odrzava stalni vazdusni pritisak iznad vode;
4. sprinkler pumpa koja preuzima gaenje, posle praznjenja rezervoara, pod pritiskom u vremenu od
1 asa;
5. bazen sa vodom;
6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema;

7. mokri kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod mokrog sistema;
8. elektricni-signalni uredaj;
9. mehanicki signalni uredaj;
10. prikljuci za vatrogasna creva;
11. glavni cevovod za snabdevanje vodom suvog sistema;
12. glavni cevovod za snabdevanje vodom mokrog sistema;
13. grane sprinkler mreze i
14. rasprskaci-sprinkleri.
Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja
Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci:

Pri povienoj temperaturi, koja se javlja pri pozaru, ampula sprinklera prska ili se topi lem, i na taj
nacin se oslobada - otvara otvor sprinklera. U cevnoj mrezi dolazi do naglog pada pritiska, jer
kompresor, zbog prigunice, ne moze brzo postici pritisak. Pad pritiska dovodi do otvaranja ventila i
voda, kroz sprinkler, izlazi u rasprskavajucem mlazu.
Pri svom kretanju posebnim manjim cevovodom voda prolazi kroz elektricni signalni uredaj (flow-
switch ili press-switch), koji se aktivira vodenim protokom ili pritiskom. Ovaj signal se najee
prosleuje na centralu za dojavu poara ili se preko njega direktno ukljuuje elektrina sirena ili
zvono. Isto tako, proticanjem vode kroz mehaniki signalni uredaj (zvono), dobija se mehanickim
putem sprinklera alarm.
Kod mokrog sistema pad pritiska pri otvaranju dovodi do proticanja vode.
Kod suvog sistema, u zavisnosti od udaljenosti sprinklera, moze proci 23 minuta, pa i vie, dok
voda pocne da izlazi iz sprinklera.
U objektima, prema velicini povrine prostorije i broju sprinklera, vrsi se podela na sekcije zone.
Svaka zona ima svoj kontrolni-signalni ventil.
Sprinkleri
Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Od njihovog
rada zavisi efekat gasenja sprinkler ureajem. Osnovni zahtev koji on treba da ispuni sastoji se u
tome da se, pri odredenoj temperaturi, sprinkler otvori, i to uz najmanju mogucu inerciju. Drugi
zadatak sprinklera je da, svojom konstrukcijom, vri rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi
povrinu koju stiti. Sprinkler treba da je jednostavan, da ne korodira i da se lako odrzava u
eksploataciji.
Sl. br. 43. Tipovi sprinklera koji se naj ee primenjuju
Osnovna podela sprinklera vri se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na

sprinklere sa staklenom ampulom. Konstrukcije sprinklera raznih proizvoaa (sl.43) veoma su
sline. Sprinkler se sastoji od:
1. bronzanog prikljuka sa navojem;
2. kapka, koji zatvara izlaz vodi ili vazduhu, pod pritiskom, a pri aktiviranju sprinklera kapak se
pod pritiskom vode odvaja i mlaz vode izlazi;
3. staklene mpule, koja prska na povienoj temperaturi i oslobaa izlaz sprinklera;
4. topljive karike-veze, koja pri topljenju oslobaa izlaz sprinkleru,
5. topljivog dela i
6. deflektora, koji rasprskava mlaz vode, pretvarajui mlaz u kiu.
Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja

je 72 C do preko 300C. Odreene temperature su date bojama.
Staklena ampula ispunjena je tenou sa visokim koeficijentom prostornog irenja. Pri

poveanju temperature tenost poveava svoju zapreminu i vri pritisak na zidove staklene ampule,
tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.
Vreme otvaranja sprinklera od 72C pri rastojanju od 1,5 m iznosilo je, prema opitu, 99 sec.
Uopsteno se moze uzeti da je srednje vreme otvaranja sprinklera 23 min.
Koliina vode koja istie iz sprinklera ima veliki znataj za efikasnost gaenja. Prosecna koliina
vode po jednom sprinkleru je 1,1l,21it/sek pri gaenju povrine 912 m2, a to znai 0,1 lit/sec
po kvadratnom metru. Ova koliina se smatra dovoljnom za gaenje pozara.
Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili viseem polozaju. Kod suvih sistema
najee stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole. Ukoliko preti opasnost
otecenja, sprinkleri se stavljaju u zastitne kape. Polozaj sprinklera treba da je takav da vri efikasno
gaenje i da bude pristupaan.
Raspored mreze i polozaj sprinklera za prostorije sa ravnim plafonom najece je simetrian,

sa pravougaonim rasporedom ili rasporedom kao na ahovskoj tabli. Primenjuje se, dakle,
obian geometrijski raspored, sa propisanim rastojanjem sprinklera od plafona.
Kod industrijskih objekata, skladita i niza drugih objekata, gde treba montirati sprinklere, montazni
uslovi mogu biti veoma razliiiti.
Sprinkleri sa prikljudnom cevi se montiraju na T prikljuke. Visei sprinkleri imaju obifino

ploice-tanjirice od plasticine mase ili hromiranog lima.
U unutranjosti ahtova za ventilaciju i svetlarnike, transporterska okna, liftove, ahtove za uad i
kainike, kanale za materijal i otpatke, u unutrasnjosti komora i okana svih vrsta, kao i u zatvorene
prostore za prenosnike treba ugraditi sprinklere. Kod viedelnih filtera za prainu treba kvasiti svaki
odeljak.
Vertikalno odstojanje deflektora od plafona mora da iznosi 120150 mm, i ne sme da bude manje
od 70 mm, ni vie od 250 mm. Odstojanje sprinklera u bilo kom pravcu od naslagane robe ili od
radioniikih postrojenja treba da bude najmanje 500 mm.
Usisni i potisni vodovi od zapaljivih materijala za lako zapaljivu prainu (na primer kod maina za
ciscenje, filtera, aspiracionih kanala i puzeva) stite se sprinklerima koji se moraju montirati u
njihovoj unutranjosti, na rastojanju od 4 m. Osim toga, na svakom prevoju vodova, gde moze da
nastane zagrevanje, mora se postaviti po jedan sprinkler.
Cevovodi se pre montaze provere da li su cisti, a posle montaze se temeljno isperu vodom,
pritiskom od 15 at.
Cevovodi se medusobno spajaju uobiajenim prikljuccima za spajanje cevi, kao to su: niplovi,
tetici, kolena, prirubnice, itd. Pojedini elementi, kao to su kontrolni ventili, nepovratni ventili itd.
bice postavljeni na pristupacna mesta.
Cevovode i vezne elemente treba zastititi od korozije odgovarajucim zastitnim premazima.
Ako je cevovod izloen jakoj koroziji ili se postavlja u zemlju, bie zatien hidroizolacijom
(bitumenski premazi).
Svi cevovodi kod sprinkler sistema moraju imati pad, kako bi se mogli isprazniti. Ako je
potrebno ispusne ventile postaviti i kod mrenih grana, onda ih valja pogodno namestiti sa strane,
kako bi se mogao isprazniti cevovod. Svi ovi ventili su loptastog tipa. Ako se ispusni ventili
montiraju kod suvog sistema, onda treba da imaju ep, koji slui kao preventiva od neovlaenog
rukovanja.
Kontrolni ventili za ispitivanje nisu manji od 1", a prikljuuju se na probnu cev na kraju
razvoda ili na kraju grane.
Nosai cevovoda mogu biti razliiti, a njihova konstrukcija zavisi od vrste plafona, oblika greda,
kao i od veliine cevovoda.
Kontrolno-signalni sprinkler ventili

Kontrolno-signalni sistem kod sprinkler ureaja ima zadatak:
- da kontrolie pritisak u cevovodima i sprinklerskoj mrei, kao i u cevovodu
od izvora snabdevanja vodom;
- da kontrolie signalni sistem;
- da omogui aktiviranje ureaja, odnosno snabdevanje sprinklera vodom, i
- da omogui ponovno osposobljavanje sprinkler uredaja (pranjenje i zamena sprinklera).
Prema tome da li je sistem mokri" ili suvi", imamo kontrolno-signalni ventil za mokri,
kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem i kombinovani mokro-suvi ventil.
Kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem dat je na sl. 47.
Sastoji se od:
1. zasun-ibera;
2. poklopca ventila;
3. odvod vode za rad signalnih urcdaja;
4. probnih ventila;
5. ispusnog ventila;
6. dovodne cevi od izvora vode;
7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;
8. ispusne cevi;
9. krsta slavine;
10. odvovoda prema signalnim ureajima;
11. elektrinog signalnog ureaja;
12. turbine;
13. osovine turbine;
14. ekia zvona;
15. zvona;
16. odvoda vode iz turbine;
17. manometara za merenje pritiska ispred i iza poklopca ventila, i
18. slavine manomctra.
Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju poara

bi bio sledei:
Pri otvaranju sprinklera u glavnom cevovodu 7, prema sprinklerima, dolazi do pada pritiska i
podizanja poklopca ventila 2, pri emu voda, preko odvoda 3, struji prema signalnim uredajima,
kroz cevovod 10. Pritisak vode na membranu u elektrinom signalnom ureaju 11 stvara elektrini
kontakt, koji aktivira ureaj.
Struja vode u mehanikom signalnom ureaju-zvonu pada na lopatice turbine 12 i okree osovinu
13 na kojoj se nalazi eki 14 koji udara u zvono 15.
Elektrini kontakt se prenosi do elektrinog zvona ili sirene i do signalne lampe, tako da se dobija
zvuni i svetlosni signal aktiviranja sprinkler ureaja.
Ako se ukae potreba za isprobavanjem kontrolno-signalnog venttla otvara se ventil 4, a kada treba
zameniti sprinkler posle poara ili izvriti pranjenje mree zatvara se zasun-iber 1, otvara ventil 5
i za 90 zaokree krst-slavina 9.
Kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem dat je na sl. 48. Sastoji se od sledeih delova:
1. poklopca vodenog ventila;
2. poklopca vazdunog ventila;
3. vazdune komore ventila A;
4. dovodne cevi od izvora vode;
5. zasun-ibera;
6. cevovoda signalno-mehanikog i elektrinog iireaja;
7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;
8. probnog ventila vazdune komore ventila;
9. ispusnog ventila;
10. slavine;
11. nepovratnog ventila;
12. mufa sa otvorom od 3 mm;
13. ispusne cevi;
14. manometra koji meri vodeni pritisak u dovodnoj cevi;
15. manometra koji meri vazdu ni pritisak glavnog cevovoa;
16. kontrolnog okna sa oprugom
17. draa.
Pri izbijanju poara, rad kontrolno-signalnog ventila suvog sprinkler sistema je sledei:
Pri otvaranju sprinklera vazduh izlazi iz cevovoda, to dovodi do pada pritiska u vazdunoj komori
A. Poklopac ventila se podie da bi voda, iz dovodnog cevovoda, dospela u glavni cevovod i
sprinklersku mreu. U gornjem poloaju poklopac se pridrava oprugom.
Poto voda ispuni i komoru B ona kroz cevovod 6 struji prema signalnim ureajima, mehanikom i
elektrinom.
Ako se eli izvriti proba kontrolno-signalnog sistema, bez isputanja vazduha iz mree i bez
podizanja poklopca, potrebno je otvoriti slavinu 10. Voda iz dovodnog cevovoda 4 preko mufa 12 i
cevovoda 13 odlazi u komoru A. Prethodno je potrebno krst slavinu na cevovodu 13 okrenuti za
90.
Voda u komori A pomae hermetikom zatvaranju poklopca 2, a komora B se nalazi pod
atmosferskim pritiskom.
Kontrolno okno slui za proveru hermetikog zatvaranja poklopca.
Posle gaenja zatvara se zasun-iber 5 i otvara ventil 9, i na taj nain se voda isputa iz sprinklerske
mree. Posle toga se mrea puni komprimovanim vazduhom pomou kompresora, koji e
sprinklersku mreu napuniti sa 10 at pritiska. Poto je povrina vazdunog poklopca vea od
povrine vodenog poklopca, postoji vea sila koja, sa strane mree, pritiska oba poklopca na
njihova leita.
Svi kontrolno-signalni ventili su slini, jer vre istu funkciju u sprinkler sistemu. Neki detalji, kao
to je podizanje poklopaca, mogu biti konstrukrivno drugaije reeni. Tako se, kod nekih tipova
kontrolno-signalnih ventila, preko membrane i na njoj uvrene osovinice, vri oslobaanje
poklopca iz njegovog poloaja.
Kod pojedinih sprinkler sistema primenjuje se kombinovani vazduno-vodeni kontrolno-signalni
ventil, kao to je to prikazano na slici 49. Donji deo ini vodeni, a gornji deo vazduni ventil. U
toplom periodu godine, vazduni poklopac 2 je podignut i mrea ispunjena vodom. U hladne dane
vodu treba ispustiti iz mree preko ispusnog cevovoda. Pri tome je zasun-iber 14 zatvoren.
Poklopac 2 se zatvara i sprinklerska mrea se pod pritiskom puni vazduhom. Posle toga se iber 14
otvara. Kontrola se vri preko ventila 10.
Kod poara koji se jako brzo iri, tei se da otvaranje kontrolno-signalnog ventila, kod suvog
sistema, bude to ranije. To znai da se eli postii otvaranje ve na maloj razlici pritiska, ime
sprinkler sistem dobija u efikasnosti. Ovaj zadatak vri brzi otvara", koji se prikljuuje na
kontrolno-signalni ventil. Brzi otvara aktivira se ve kod pada pritiska od 0,30,5 at.
Drugi nain ubrzanja pada pritiska u kontrolno-signalnom ventilu sastoji se u tome da se, manjim
cevovodom, sprinklerska mrea spoji neposredno sa vazdunom komorom 3. Na taj nain e pad
pritiska u komori 3 uslediti ranije, a time i podizanje poklopca, nego to bi se to postiglo kada bi taj
pad pritiska bio u celoj mrei i glavnom cevovodu.
Sprinkler centrale
Kontrolno-signalni ventili se obino montiraju u sprinkler stanicama, kako je to prikazano na sl. 50.
U stanici su postavljeni pumpa, rezervoar vode, kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem i
kontrolno-signalni ventil za suvi sistem i ostali ureaji sprinkler sistema.
Kontrolno-signalni ventili za mokri sistem proizvode se u vie dimenzija, od NO 50 do NO 150,

dok se za suvi sistem proizvode obino u dve dimenzije NO 100 i NO 150.
Snabdevanje vodom moe biti izvedeno na vie naina, ali je prvi izvor najee rezervoar pod
vazdunim pritiskom. Drugi izvor moe biti pumpa sa snabdevanjem vodom iz vodovodne mree.
Sl. br. 49. Kombinovani vodeno-vazduni kontolno-signalni ventil:

l-poklopac vodenog ventila;
2-poklopac vazduinog ventila;
3-nivo vode;
4-dra sa oprugom;
5-kontrolno oko;
6-otvor za nalivanje;
7-glavni cevovod;
8-probni ventil;
9-trokraka slavina;
10-slavina za probu el. zvona;
11-vodeni kontrolnosignalni ventil;
12-poklopac vodenog ventila
13-cevovod;
14-zasun;
15-muf;
16-ispusna cev;
17-dovodna cev;
18-manometar za vodu;
19-manonometar za vazduh ;
Rezervoar pod vazdunim pritiskom od 10 at je eline varene konstrukcije. Obino se izrauje

u dimenzijama 22,5 m8, 30 m3 i 45 m3 i napunjen je sa 1/2 zapremine vodom. Rezervoar je

standardnog oblika, a opremljen je sa postoljem i sledeom armaturom:
- izlaznim cevovodom sa ovalnim zasunom i nepovratnim ventilom;
- manometrom sa dva cifarnika (ili dva manometra) 016 at sa slavinama;
-kontaktnim manometrom specijalne izrade za automatsko ukljuenje sprinkler pumpe u rad;
-armaturom za punjenje vazduhom
-armaturom za punjenje vodom
- ventilom za pranjenje
- ostalim delovima: otvor sa poklopcem, zavrtnji za uvrivanje, potrebne prikljune cevi,
vodokazno staklo, itd.
Meurezervoar je eline varene konstrukcije, etvrtastog oblika i dimenzije 20 m3. Rezervoar je

opremljen armaturom:
-ureajem za automatsko punjenje sa plovkom i ventilom NO 80. Postavlja se prema veliini pumpe
od 2 do 4 ureaja;
-prelivnom cevi,
-ventilom za pranjenje, i
-prikljukom cevi i usisnom korpom.
Sprinkler pumpa je centrifugalna-horizontalna, ali moe biti i dubinska. Obino je kapaciteta 3000
lit/min i pritiska od 50 mVS. Opremljena je manometrom i vakuummetrom. Manometar treba da
ima slavinu za rastereenje. Poeljno jc da pumpa ne bude samousisna.
Vatrogasni prikljuci se prikljuuju na potisni cevovod sprinkler pumpe. U zavisnosti od kapaciteta

pumpe postavlja se 34 prikljuka, prenika 4575 mm.
Napomene o ispitivanju i odravanju

Za sprinkler ureaje postoje detaljni tehniki propisi koji odreuju tehnike karakteristike ureaja i
njegovih elemenata. Ovi propisi odreuju nain ispitivanja i probni rad ureaja, kao i tehnike
postupke pri montai.
Pored tehnikih propisa specijalizovano preduzee, koje isporuuje opremu i vri montau, duno je
drati se tehnikih propisa i tehnikih mera pri montai ureaja. Pri primopredaji moraju se
korisniku dati detaljna uputstva o rukovanju i odravanju ureaja. Ovo uputstvo mora biti u
sprinklerskoj centrali.
O ispravnosti ureaja i periodinih propisanih proba treba voditi knjigu. Nadleni organi mogu
vriti kontrolu ispravnosti i njihovi nalazi moraju se sprovesti.
Pri ispitivanju ispravnosti rada uredaja posebno treba proveriti i ispitati sledee:
-Cela sprinklerska mrea se mora ispitati na probni pritisak od 15 at;
-Svaka posebna grupa sprinklera mora imati ventil za pranjenje;
-Svi ventili moraju biti plombirani protiv neovlaenog rukovanja;
-Potrebno je pomou kontaktnog manometra ispitati proveru rada pokretaa pumpe;
-Ispitati automatsko aktiviranje kompresora;
-Proveriti rad signalnih ureaja;
-Izvriti probni rad svake zone, odnosno rad svakog kontrolno-signalnog ventila, i
Periodino vriti preglede prema uputstvu o rukovanju o odravanju.
1.2. Osnove projektovanja

Sprinkler sistemi za gasenje vodom spadaju medu najstarija stabilna automatska protiarna
postrojenja i prema statistikama najefikasnija. Tehniko reenje i elementi ovog sistema su ve dugi
niz godina, ostali uglavnom isti. Iako je poslednjih godina primena sprinkler uredaja neto
ograniena zbog toga to se kod pozara novih zapaljivih materijala, ne moze voda primeniti kao
sredstvo gaenja, sprinkler sistemi imaju jos uvek veliku primenu u protivpozarnoj zatiti.
Dalja analiza pokazuje da su mokri sprinkler ureaji (napunjeni vodom do rasprskivaa) bili
efikasniji od suvih. Ovo nastaje stoga to voda treba da proe kroz cevovod, od ventila do
rasprskivaa.
Efikasnost sprinkler ureaja zavisi i od stepena poarne opasnosti: ako je stepen vii, poar se bre
iri i efikasnost sprinkler sistema je manja. Najvei procenat nezadovoljavajueg gaenja bio je kod
proizvodnje, prerade i skladitenja lako zapaljivih materijala (prerada nafte, proizvodnja boja i
lakova, plastine materije)
Osnovni polazni dokument za projektovanje i montazu sprinkler sistema su projektni zadatak i
tehniki propis standardi kojih se projektanti i montazeri moraju pridrzavati. Ovi pratei propisi se
odnose na montazu vodovodne i elektrine instalacije, graevinsku izgradnju, itd.
Propisi koji se primenjuju su

VdS CEA 4001
NFPA 13
SRPS EN 12845 Instalacije za gaenje poara Automatski sprinkler sistemi
Projektovanje, ugradnja i odravanje
SRPS EN 12259 Instalacije za gaenje poara Komponente za sisteme sprinklera i
sisteme za rasprivanje vode
SRPS CEN/TS 14816:2012
Instalacije za gaenje poara - Sistemi sa rasprivanjem vode- Projektovanje, ugradnja i
odravanje
Oblast primene sprinkler uredaja je veoma velika i obuhvata sve grane industrije, trgovinu,
saobracaj, ustanove, ltd. Kao automatski protivpozarni uredaj, posebno nalazi primenu kod
automatizovanih tehnologija.
Planiranjem sprinkler sistema se odreuje njegove bitne karakteristike i vri dimenzionisanje

njegovih elemenata. Na taj nain je sprinkler sistem potpuno tehniki definisan, tako da je
izrada projekta samo dalja razrada. Definisanje i dimenzionisanje obuhvata izbor tipa i
veliine sistema, vrste, broja, i poloaja sprinklera, vrste i veliine sprinkler ventila, pumpi,
rezerve vode itd. Osnovni kriterijumi nekada su se bazirali na nemakim VdS, a delimine
dopune amerikim i ruskim SNIP propisima, a sada je to uglavnom SRPS EN 12845
1.2.1. Izbor tipa sistema
Izbor tipa - vrste sprinkler sistema kao stabilnog sistema, vrsi se kriterijumima, datim ranije. Time
je izvrseno osnovno definisanje sistema. Ali je, u cilju potpunog definisanja, potrebno odrediti
karakteristike sprinkler sistema prema zahtevima gasenja pojedinih prostora objekta i lokalnih
uslova. U torn cilju potrebno je izvrstiti izbor tipa sprinkler sistema prema sledecim kriterijumima:
-temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine
- brzina sirenja pozara
- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.
Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili
kombinovani sistem.
Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri
sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do
isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu
alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u
drugom mokra.
Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Brzo sirenje
moze uciniti da sprinkler sistem nije dovoljna zastita. Ako je to slucaj, onda objekti i prostori
moraju imati dopunsku zastitu. Dopunska zastita mogu biti pregradni zidovi, a povrsine - zone ne
vece od 100 m2. Osetljivost sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na
sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda. Povecavanjem osetljivosti -
brzeg otvaranja sprinkler ventila, skracuje se vreme od nastanka pozara do gasenja,a time i
efikasnost sprinkler sistema.
Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler
sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U torn slucaju, uz sprinkler sistem mora se
postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara). To bi , na primer, bile prostorije sa
elektronskom ili drugom osetljivom opremom gde se, po pravilu, postavljaju automatski CO2 ili
halon sistem, a u novije vreme sistemi sa istim odnosno inertnim sredstvima.
Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave poara, a
aktiviranje poinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj nain se spreavaju neeljena
aktiviranja, a u sluajevima stvarnog poara, aktiviran je je bre.
1.2.2. Bitne veliine sistema
Bitne velicine sistema i njihove medusobno zavisne brojne vrednosti, dobijaju se na osnovu tabela
koje su date standardom. Prvi korak je kategorizacija objekta prema poarnoj opasnosti Pozarne
opasnosti objekata i njihovih prostora dele se na sledece klase:
LH (Light Hazard): objekti i prostori imaju nisko pozarno opterecenje i malu zapaljivost objekta i
njegovog sadrzaja.
U ovu kategoriju spadaju kole, kancelarijski prostori i zatvori.
OH (Ordinary Hazard): objekti i prostori imaju srednje pozarno opteredenje i srednju zapaljivost.
Dele se na cetiri podgrupe OH1,..,OH4
U ovu kategoriju spadaju proizvodnja cementa, metalna industrija, proizvodnja elektronike,
prehrambena industrija, bolnice hoteli, farme, filmska studija, bioskopi, pozorita, racunski centri,
proizvodnja odece i obuce itd...
HH (High Hazard): objekti i prostori imaju vece pozarno opterecenje i visoku zapaljivost.
Dele se na HHP za proizvodnju i HHS za skladistenje.
HHP se deli na grupe od HHP1 do HHP4, a HHS na gupe od HHS1 do HHS4.
U kategoriju HHP spadaju osetljive tehnologije, hemijska industrija, tamparije, prerada
drveta, proizvodnja kablova, proizvodnja sintetikog tekstila i sl...
U kategoriju HHS spadaju razliita skladita
Na osnovu kategorizacije standard tabelarno daje velicine sistema.
Gornja tabela na osnovu kategorizacije definie:

- potreban porast vode u mm po minutu
- povrinu gaenja povrinu za koju se smatra da moe da bude pod poarom tj koja treba
da moe istovremeno da se titi
- tip sistema suvi, mokti ili preakcioni
Na osnovu slicnih tabela dobijaju se i ostale bitne veliine sistema:

- koliinu i maksimalnu koliinu vode u litrima po min
- ukupnu koliinu vode u m3
- vreme gaenja u min
1.2.3. Izbor, broj i raspored sprinklera

Defiisanje sprinklera vrsi se izborom vrste, broja i rasporeda sprinklera. Deflnisanje ce imati uticaja
na oblik i dimenzionisanje cevne sprinklerske mreze:
a. Izbor vrste sprinklera
Izbor sprinklera vrsi se sledecim kriterijumima;
-Izborom materije koja reaguje na temperaturu
-Oblikom mlaza
-Velicinom protokom
-Temperaturom aktiviranja- otvaranja
Izbor aktivirajue materije svodi se na izbor jednog od dve vrste sprinklera, sprinkler sa ampulom
ili lako topljivom legurom. U tom smislu postoje i konstruktivne razlike, ali je kod obe vrste,
temperatura ona poarna indikacija koja aktivira otvara sprinkler. Izbor se vri na osnovu uslova
gde se posatavljaju.
Sprinkleri se montiraju u vertikalnom polozaju. Viseci sprinkleri imaju otvor nadole, a stojeci
nagore. Viseci sprinkleri ce se postavljati kod mokrog, a stojeci kod suvog sprinkler sistema,
odnosno njegovih zona.
Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4.
b. Broj sprinklera
Broj sprinklera zavisi od potrebne kolicine vode za gasenje, velicine sprinklera i rasporeda. Pri tome
se moraju postovati zahtevi da izlazni pritisak na sprinklera koji se nalazi na najnepovoljnijem
polozaju (najveca visina i najveca udaljenost) bude najmanje 0,5 bara. i propisana rastojanja
sprinklera (medusobna i od zida). Na broj sprinklera ima uticaja visina prostorije, nacin skladistenja
zapaljivog materijala i stepen. Dobija se na osnovu zahteva iz standarda.
Tako se za najvise ugrozene prostorije predvida jedan sprinkler na 6,5 [m2], za srednje 9 [m2] a za
lake 12 [m2].
c. Raspored sprinklera
Raspored sprinklera i njihovi pojedinacni polozaji zavise od slededih uslova i propisa;
- tipa izabrane sprinkler mreze
- povrsina pokrivanja sprinklera
- propisanih rastojanja sprinklera
- oblika (ravni, kosi) i vrste krova (drveni, grede, ploce)
- mesta montae (normalne prostorije, sahtovi, silosi, kontejneri, stepenice, cikloni, itd.)
Tip sprinklerske mreze moze biti u dva osnovna rasporeda: normalni i esalonirani (slika
69).
Povrsine - pokrivanja razlicitih vrsta sprinklera zavise od stepena pozarne opasnosti i date
su tabelama iz standarda
SI. 69. - Tipovi sprinkler mreze: normalni. esalonirani
1.2.4. Hidrauliki proracun

Hidraulicki proracun cevne mreze, a time i ostalih elemenata sprinkler sistema, imaju za cilj
dimenzionisanje svih elemenata sistema, a time i njegovog kapaciteta.
Hidraulicki proracun se vrsi odredenom metodologijom, uz raspolaganje pocetnih hidraulickih
vrednosti; najmanjeg i najveceg dozvoljenog pritiska na sprinklerima i u celom sistemu, potrebne
kolicine vode, prema stepenu pozarne opasnosti, odnosno povrsini gasenja sistema, broja sprinklera
u duzini cevovoda. Dopunski uslovi i zahtevi iz propisa za projektovanje i dimenzionisanje
elemenata sistema su:
a - Naimanji pritisak na izlazu sprinklera, za sve tri dimenzije, je 0,5 [bar], a najvei 5.0 [bar]
,najveci pritisak u sprinklerskoj instalaciji ne sme biti veci od 10 [bar].
b.- Brzina kretanja vode izmedu sprinkler ( alarmnog ) ventila i sprinklera ne sme biti veca od
10[m/s], a u armaturama (fitinzima) od 5,0 [m/s].
c- Pad pritiska u armaturi izrazava se ekvivalentnom duzinom cevi istog precnika
d - Povrsina zastite jednog sprinklera je ona povrsina koja sa nalazi izmedu 4 komada sprinklera.
e - Ako je povrsina koja se stiti manja od povrsine gasenja (200 i 300 [m2]) onda za proracun, treba
uzeti povrsinu koja se stiti.
1.2.5. Sprinklerska cevna mreza

Opsti tehnicki zahtevi za pozarne cevovode i njihovu montazu vaze i za sprinkler cevi. Za konacno
definisanje sprinkler mreze potrebno je jos izvrsiti :
-Izbor geometrije cevne mreze
-Dimenzionisanje cevovoda po deonicama
-Podelu na zone gasenja
-Ispunjenje zahteva za sprinkler cevi
-Izbor vrste i broja nosaca cevi
1.2.6. Snabdevanje vodom i energijom

Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i
komprimovanim vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom
velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se
odrereuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema.
A. Snabdevanje vodom
Snabdevanje vodom ne sme da bude ugroeno od mraza. Voda mora biti ista i bez stranih tela.
Sprinkleri koriste slatku vodu a tek po aktiviranju ona moe da se mea sa morskom. Bez obzira na
nain snabdevanja sprinkler mora da ima prikljuak DN 100 za vatrogasno vozilo ili pumpu.
Prikljuivanje hidrantske instalacije na sprinkler system doputeno je samo u specijalnim prilikama.
Izvori vode prema koliini vode koju mogu dati se dele na iscrpne I neiscrpne
Iscrpni su:
- Rezervoari pod vazdunim pritiskom
- Gravitacioni rezervoari
- Rezervoari i meurezervoari ako se snabdevaju iy neiscrpnog izvora, odnosno imaju
2/3 potrebne koliine vode
Neiscrpni izvori su:

- Vodovodna mrea
- Poarni bazeni otvoreni ili podzemni
- Gravitacioni rezervoari
- Bazeni za optu potronjnu vode
- Prirodni izvori
Izvori moraju da imaju adekvatan pritisak, kapacitet u jedinici vrmena I ukupnu potrebnu
koliinu vode.
Sistem snabdevanja mora da bude takav da se u 36 h posle aktiviranjaponovo napuni.
B. Snabdevanje elektricnom energijom

Snabdevanje elektricmom energijom sprinkler pumpi vrse sledeci izvori:
- javna elektricna mreza
- sopstveni elektro generator
- dizel-elektricni agregat
- elektricni agregat za nuzno snabdevanje strujom.
C. Snabdevanje komprimovanim vazduhom

Pritisak vazduha u rezervoaru i mrezi suvog sprinkler sistema zavisi od izracunatog hidraulickog
pritiska. Punjenje i odrzavanje planiranog pritiska vrsi se automatski kompresorom ili
kompresorskom mrezom. Svaki rezervoar mora imati svoj kompresor. Tehnicke karakteristike
kompresora ill mreze (kolicine vazduha i vreme) treba da, odgovaraju proraunatim
karakteristikama
1.2.7. Sprinkler stanica

U sprinklerskoj stanici su smesteni svi uredaji koji obezbeduju pogonsku energiju, upravljanje i
alarmiranje, kao i izvor snabdevanja vodom (rezervoar pod vazdusnim pritiskom ili
medurezervoar).
1.2.8. Uputstva o montazi, probnom radu odrzavanju

Glavni projekat sprinkler sistema daje osnovna uputstva za montazu, probu, kao i mere zastite na
radu.
Probe sprinkler sistema
Probe sprinkler sistema se sastoje od proba pojedinih elemenata i sklopova. Odredenim
postupcima vri se kontrola ispravnosti sprinkler ventila, kako je ranije reeno, pumpi, rezervoara,
svih ventila u stanici i mrezi, kompresora i cevne mreze. Ove probe imaju za cilj da kontrolom,
potvrde planirane tehnicke karakteristike sistema kao sto su zaptivenost i nepropustljivost, pritiske,
snagu i kapacitet, broj obrtaja, postupak pustanja u rad elektromotora pumpi i kompresora i slicne
postupke. Proba rada sistema daje glavni projekat. O rezultatima proba, kao i primopredaje,
sacinjavaju se zapisnici.
Odrzavanje sprinkler sistema
Odrzavanje sprinkler sistema, u vidu pismenog uputstva daju proizvodaci elemenata i montaeri.
Pojedini bitni izvodi se daju na natpisnim plocicama i postavljaju na odradenim mestima. Ovi kratki
izvodi sluze za kontrolu sistema i njegovih elemenata, odnosno njegove ispravnosti. Sprinkler
sistem se povremeno kontrolise putem proba ispravnosti rada. Rezultati proba se unose u knjigu
odrzavanja sistema.
1.2.9. Gaenje vodenom maglom

Sistem stabilne instalacije za gaenje poara vodenom maglom
Sistem za gaenje poara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj
imaju veliko smanjenje i utedu koliine vode za potrebne za gaenje poara. Tehnologija gaenja se
ogleda u pokrivanju ugroenih zona vodenom maglom, rasprenom iz posebno dizajniranih
mlaznica.
Veliina kapljica koje se raspruju ne prelaze veliinu 1mm, za razliku od klasinog sprinklera gde
su kapi veeg dijametra od 1mm.
Prednost ovakvog naina rasprivanja vode je viestruka:
Znaajno manji utroak vode po jedinici tiene povrine, sa slinim efektom gaenja, to
prouzrokuje velike utede u prostoru i investicijama potrebnim za izradu bazena za smetaj vode
potrebne za gaenje.
Veliina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlaivanje prostora koji se gasi zbog viestruko vee
kontaktne povrine, vea evaporacija - vee oduzimanje toplote iz prostora.
Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju preneene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha
to poveava efekat gaenja
Sistem radi gotovo identino kao klasian sprinkler sistem. U tieni prostor se postavljaju mlaznice
koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na odreenoj temperaturi, u ovom sluaju 68C,
oslobaa put vodi koja se raspruje preko deflektora mlaznice u prostor koji se titi. Minimalni
radni pritisak na mlaznici je 5.5bar. Mlaznica titi prostor u dijametru od 16m2. Sistem gasi poar
lokalno na mestu izbijanja.
Ampule na mlaznici su debljine 3mm sa RTI faktorom manjim od 50.
Prilikom pojave poara dolazi do pucanja mlaznice i opadanja pritiska u sistemu cevovoda, to
registruje grupa presostata na alarmnom ventilu koja prenosi signal dojavi poara. Druga grupa
presostata slui za aktivaciju glavne pogonske pumpe za odravanje potrebnog radnog pritiska za
gaenje u sistemu.
Postoji jo jedna grupa sigurnosnih presostata koji slue za odravanje potrebnog pritiska iznad 5.5
bara u stand by reimu, oni po potrebi aktiviraju pomonu Jokej pumpu za dopunu pritiska u
sistemu.
Izvor napajanja sistema vodom moze biti dvojak:

- Po potrebi mora se obezbediti rezerva vode za poetnih 10 minuta gaenja poara po VdS CEA
4001. U zavisnosti od veliine sistema postavljaju se rezervoari od 5-25m3.
U sluaju postavljanja bazena mora se obezbediti odvod vode iz preliva i kod pranjenja bazena
- Drugi nain povezivanja je na glavnu ulinu vododnu mreu.
Rezervoar mora biti u nivou pumpi ili iznad pumpi.
Po VdS CEA 4001 moe se koristiti i prikljuak hidrantske mree ukoliko za to postoje uslovi (min
DN 80).
Povezivanje na gradsku mreu se vri preko BAMX Back flow preventera koji onemoguava povrat
tehnike vode u instalaciju vodovoda.
Sistem je opremljen i povratnim cevovodom za testiranje radne pumpe, kao i hvataima neistoa
sa diferencijalnim manometrima za kontrolu protoka. Veliina sita u hvatau je 2.5mm.
Pumpe za obezbedjenje radnog pritiska su snagew od 7-30 kW u zavisnosti od veliine sistema.

Potrebni napon 380V.
Spajanje podstaninog cevovoda se vri preko Groove spojnica i spojevima na navoj.
Sistem se kontrolie estomeseno, dok servis radi jedanput godinje.
Ovakav sistem je izuzetno praktian za oblasti gde ne moemo obezbediti vee koliine vode za
gaenje, ili pak nemamo uslova za izgradnju bazena za skalditenje vode potrebne za gaenje.
Projektovanje se vrsi prema
SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara Sistemi sa vodenom maglom Projektovanje i
ugradnjaNFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems
Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo
sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko
34,5 bar). Umesto pumpi u ovim sluajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod
pritiskom.
PITANJA I ODGOVORI
1. Stabilne instalacije za gasenje pozara vodom tipa sprinkler: sertifikat kvaliteta sastavnih
delova i instalacije u pogledu zastite od pozara
Instalacije za gasenje pozara vodom
Projektuje se i izvodi prema SRPS EN 12845 Instalacije za gaenje poara Automatski

sprinkler sistemi Projektovanje, ugradnja i odravanje
Sve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz SRPS EN 12259 Instalacije za gaenje

poara Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za rasprivanje vode
Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o

usaglasenosti) izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i
izradjen u skladu sa standardom.
Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i vaeim propisima, koje
navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da
izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom
Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u
skladu sa zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporuilac opreme
sertifikatima (ispravama o usaglaenosti)
Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalno

ispitivanja (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o
ispravnosti.
2. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler: vrste sprinkler instalacija; mokra,
suva
Instalacija se sastoji od cevovoda sa mlaznicama, sprinkler ventila, pumpi, hidrocila (metalni

rezervoar sa vodom i vazduhom pod pritiskom), kompresora , bazena sa vodom i armatura u
prinler stanici (ventili, manometri, fitinzi i sl.)
Ako je cevovod od ventila ka mlaznicama napunjen vodom, onda je to mokri sprinkler sistem, a ako
je napunjen vazduhom onda je suvi
Tip sprinkler sistema bira se prema sledecim kriterijumima:

-temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine
- brzina sirenja pozara
- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.
Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili
kombinovani sistem.
Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri
sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do
isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu
alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u
drugom mokra.
Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost
sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je
neophodno kod vecih zapremina cevovoda.
Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler
sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se
postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara).
Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave poara, a
aktiviranje poinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj nain se spreavaju neeljena
aktiviranja, a u sluajevima stvarnog poara, aktiviranje je bre.
3. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa prinkler: prinkler instalacija visokog
pritiska vodena magla
Sistem za gaenje poara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj
imaju veliko smanjenje i utedu koliine vode za potrebne za gaenje poara. Tehnologija gaenja se
ogleda u pokrivanju ugroenih zona vodenom maglom, rasprenom iz posebno dizajniranih
mlaznica.
Veliina kapljica koje se raspruju ne prelaze veliinu 1mm, za razliku od klasinog sprinklera gde
su kapi veeg dijametra od 1mm.
Prednost ovakvog naina rasprivanja vode je viestruka:
-Znaajno manji utroak vode po jedinici tiene povrine,
-Veliina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlaivanje prostora koji se gasi zbog viestruko vee
kontaktne povrine, vea evaporacija - vee oduzimanje toplote iz prostora.
-Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju preneene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha
to poveava efekat gaenja
Sistem radi gotovo identino kao klasian sprinkler sistem. U tieni prostor se postavljaju mlaznice
koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na odreenoj temperaturi, u ovom sluaju 68C,
oslobaa put vodi koja se raspruje preko deflektora mlaznice u prostor koji se titi. Minimalni
radni pritisak na mlaznici je 5.5bar.
Projektovanje se vrsi prema SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara Sistemi sa
vodenom maglom Projektovanje i ugradnja
NFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems
Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo
sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko
34,5 bar). Umesto pumpi u ovim sluajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod
pritiskom.
4. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa prinkler: vrste prinkler mlaznica
prinkler je mlaznica za vodu zatvorena kapkom koji dri staklena ampula, koja prska na povienoj
temperaturi i oslobaa izlaz ili topljiva karika-veza.
Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Pri
odredenoj temperaturi, sprinkler se otvori. i vri rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi povrinu
koju stiti.
Osnovna podela sprinklera vri se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na sprinklere sa

staklenom ampulom.
Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja je 72

C do preko 300C. Odreene temperature su date bojama.
Staklena ampula ispunjena je tenou sa visokim koeficijentom prostornog irenja. Pri poveanju
temperature tenost poveava svoju zapreminu i vri pritisak na zidove staklene ampule, tako da
dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.
Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili viseem polozaju. Kod suvih sistema najee
stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole.
Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4.

4. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa prinkler: zahtevi u pogledu
funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru nezavisni izvor napajanja i
sl.
Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i

komprimovanim vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom
velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se
odrereuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema.
Sprinler sistem je sistem koji treba da funkcionie u sluaju poara. To znai da napajanje
energijom, i vodom ne sme biti prekinuto u sluaju poara. Prema tome sprinkler stanica se
elektrinom energijom mora napajti iz najmanje dva nezavisna izvora. Jedan od njih je gradska
mrea, a drugi najeee dizel agregat. Prostorija sprinkler stanice i dizele agregata treba da bude
poseban poarni sektor. Napajanje sprinkler stanice ne sme da bude iskljueno akcijom vatrogasaca,
kada oni iskljuuju ostale potroae.
Napajanje vodom se ovisno o kategorizaciji objekta vrsi iz vise izvora pa se tako koriste:
rezervoari pod pritiskom
gravitacioni rezervoari
meurezervoari
gradska mrea
prirodni izvori
bazeni otovreni i podzemni
02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener 1
2. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener: funkcionalna ema
delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste drener ventila; vrste mlaznica;
projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova
instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije
u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina
ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
2. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM, POTAPANJEM TIPA

DRENER
SISTEMI ZA RASPRSENU VODU SA OTVORENIM MLAZNICAMA - DRENDZER SISTEMI
2.1. UREAJI ZA GAENJE RASPRENOM VOOM OTVORENIM MLAZNICAMA -

DRENDER UREAJI - PRINCIP RADA
Opte o ureajima sa otvorenim mlaznicama

U principu, nain gaenja ureajima sa otvorenim mlaznicama se ne razlikuje od gaenja sprinkler
ureajima. Dok se sprinkleri koji su iznad poara (ili u neposrednoj blizini) otvaraju i gase poar, a
to znai da je gaenje lokalno, dotle se gaenje ureajem sa otvorenim mlaznicama vri svim
postavljenim mlaznicama (grupno dejstvo gaenja) iznad povrine koja se titi.
Sprinkler ureaji nemaju poseban sistem za aktiviranje, ve su sami sprinkleri elementi za
aktiviranje. Posle poveanja temperature sprinkleri u neposrednoj blizini poara se otvaraju i vre
gaenje. Koliko e se pri tom sprinklera otvoriti zavisi od brzine irenja poara. Pad pritiska u
cevovodu (ispunjenom vodom ili vazduhom) aktivira ureaj.
Aktiviranje moe biti automatsko ili runo.
U zavisnosti od objekta i stepena pozarne opasnosti sistem moze imati sledece nacine aktiviranja:
a. - rucno
b. - automatsko mehanicko,pomocu celicnog uzeta i temperaturnih spojnih elemenata
c. - automatsko hidraulicno, pomocu sprinkler mreze
d. - automatsko pneumatsko, pomou topljivih elemenati i pneumatske mreze
e. - automatsko elektricno, pomocu javljaca pozara i signalne mree
f. - automatsko kombinovano, pri cemu bi se kombinovali nacini automatskog aktiviranja od b
do e.
Svi navedeni nacini automatskog aktiviranja moraju imati i rucno, sa lokalnom i daljinskom
signalizacijom i alarmiranjem. U torn cilju je, u zavisnosti od objekta i tehnologije, potrebno imati
alarmni plan, koji je deo glavnog projekta. Toplota, odnosno temperatura je najcesce koriscena
indikacija za aktiviranje drendzer sistema. Ona, po pravilu, treba da bude 30 C iznad temperature u
prostoriji-prostoru.
a. Rucno aktiviranje mora imati svaki automatski protivpozarni sistem i to na naj-

manje dva mesta. Ovo pravilo vazi i za drendzer sistem. Prvo rucno aktiviranje treba da je u
neposrednoj blizini prostorije, prostora ili objekta (masine, uredaja), koji se stiti, obicno sa
spoljne strane zida, pored vrata. Drugo se postavlja na ventilskom razvodniku ( u drendzer
stanici). Po potrebi, rucno aktiviranje se po stavlja na vise mesta u objektu. Mesta rucnog
aktiviranja drendzer sistema moraju biti vidljivo oznacena, sa uputstvom za aktiviranje i
oznakama za koju prostoriju, prostor ili objekat (objekt zastite) se odnosi.
b. Automatsko mehanicko aktiviranje se vrsi preko celicnih uzadi koja su spojena
temperaturnim elementima i tegovima, cijom tezinom se otvaraju ventili. Ovaj nacin
aktiviranja se primenjuje kod manjih drendzer sistema kao sto su vodene zavese ili
hladenja. Kod takvih sistema obicno nema drendzer ventila. Mehanicko aktiviranje, u
kombinaciji sa drugim, je prva faza koja se u drugoj, hidraulicki, pneumatski ili elektricno,
preriosi na razvodne ventile. Na taj nacin otvaraju se odgovarajuci ventili, na razvodniku.
2 2
Temperaturni elementi pokrivaju najvise 20 [m ] u zatvorenom prostoru, odnosno 9[m ] u
slobodnom ako se vrsi zastita objekta, treba racunati sa manjom poyrsinom pokrivanja.
c. Automatsko hidraulicno aktiviranje vrsi se preko sprinklera i sprinklerske mreze. Kako ovde
sprinkleri funkcionalno sluze samo za potrebu aktiviranja, koriste se sprinkleri i cevovodi malih
dimenzija (3/8" i cevi 15 [mm]). To se odnosi i na sprinkler ventile koji mogu biti najmanjih
dimenzija (50 [mm]). Povrsina koju pokriva jedan sprinkler treba da je ista kao i kod temperaturnih
elemenata, a geometrija kao i kod sprinkler sisrema (simetricna). Kod zastite objekata, raspored
sprinklera u prostoru prilagoden je prostornom obliku objekta, sto se odnosi i na druge aktivirajuce
elemente.
Ureaj sa hidraulinim aktiviranjem i ventilom grupnog dejstva
Razvodna i aktivirajua mrea uredaja sa otvorenim mlaznicama prikazana je na sl. 51. Rad ureaja
je sledei:
Dovodni cevovod 4 je pod pritiskom, pa su time i aktivirajui cevovodi 13 pod vodenim pritiskom.
Aktivirajui cevovodi mogu imati zatvorene sprinklere 16, kao akrivirajue elemente, ili topljive
temperatume elemente 17, na elinom uetu 18, koji su uvreni na zidu 19. elino ue pritee i
zatvara izlaz pomou ventila 15. Poloaj klipa 1 grupnog ventila je takav da manji poklopac zatvara
izlaz B dovodnog cevovoda, a vei poklopac zatvara komoru C, a time i ulaz vodi u glavni cevovod
5. Pri tome su komora A i aktivirajui cevovod 13 ispunjeni vodom pod pritiskom.

Zatvoren poloaj grupnog ventila postie se time to je povrina veeg poklopca stvorila veu silu,
koja poklopac ventila dri u krajnjem desnom poloaju. Time je zatvoren dovodni cevovod 5.
Pri pojavi poara i otvaranja sprinklera 16 ili ventila 15 (rastavlja se veza topljivog elementa 17)
dolazi do pada pritiska u aktivirajuem cevovodu, a time i u komori A. Poklopci ventila se pomeraju
ulevo i voda, kroz komoru C, ulazi u glavni cevovod i preko otvorenih mlaznica gasi poar. Ovo
nastaje zbog toga to je priliv vode preko ventila 11 priguen prigunicom 10.
Poto su sve mlaznice, iznad povrine koja se titi, otvorene, to dolazi do jednovremenog
pokrivanja cele povrine rasprenom vodom. Pri gaenju, voda pritiskom vri elektrini kontakt u
elektrosignalnom uredaju 7, pa se na taj nain dobija zvuni signal. Isto tako pritisak vode ostvaruje
kontakt u elektrinom prekidau 8, ime se automatski puta u rad pumpa.
Snabdevanje vodom za poetno gaenje moe se vriti iz rezervoara pod pritiskom ili visinskog
rezervoara.
Veze topljivih temperatumih elemenata mogu biti od topljivih lemova, a vezu ostvaruje staklena
ampula sa tenou koja ima veliki koeficijenat irenja.
Po zavretku gaenja zatvara se zasun-iber 3 i ventili 9 i 11. Preko otvora 12 poklopci ventila
pomeraju se udesno na svoja sedita i zatvaraju izlaz B dovodnog ventila. Posle toga se otvaraju
ventili 9 i 11 i voda ispunjava komoru A i aktivirajue cevovode 13. Pritisak u komori A kontrolie
se manometrom 21. Zarim se otvara zasun-iber 3 na dovodnom cevovodu 4 i zatvara ventil 9. Voda
dotie i odrava pritisak u aktivirajuem cevovodu preko ventila 11 i prigunice 10.
d. Automatsko pneumatsko aktiviranje, preko temperaturnih elemenata i pneumatske mreze,

padom pritiska otvara odgovarajuci razvodni ventil. Povrsina pokrivanja temperaturnih elemenata je
ista, kao i za mehanicko aktiviranje. Pritisak u pneumatskoj mrezi ne treba da prede 6 [bar], a
precnik cevovoda ne manji od 10 [mm]. Zone gasenja su odvojene nepovratnim ventilima.
Ureaj sa pneumatskim aktiviranjem
Prethodni hidraulini sistem odgovara mokrom sprinkler sistemu, dok pneumatski sistem odgovara
suvom sprinkler sistemu.
Na sl. 52 ematski je prikazan sistem za komandovanje i aktiviranje ureaja sa pneurnatskim
sistemom. Aktivirajui cevovodi sa temperaturnim detektorom 1 i nepovratnim ventilima 2 nalaze
se pod pritiskom vazduha od 3 at. Ovaj pritisak ostvaruje kompresor preko prigunice 7.
Rad uredaja pri gaenju je sledei:
Pri poveanoj temperaturi (npr. 72C), u neposrednoj blizini aktivirajuih cevovoda, otvara se neki
(ili nekoliko) od temperatumih detektora 1. Zbog toga dolazi do pada pritiska u aktivirajuem
cevovodu, jer kompresor ne moe nadok-naditi vazduni pritisak kroz prigunicu 7. Pad pritiska
nastaje samo u onom aktivirajuem cevovodu grani na kojoj se otvorio temperaturni detektor. U
ostalim cevovodima-granama pad pritiska spreavaju nepovratni ventili 2.
Pad pritiska u bilo kojem aktivirajuem cevovodu prouzrokuje otvaranje odgovarajueg
pneumatskog ventila 5, kao i otvaranje odgovarajueg polunog ventila na razvodniku (sl. 53).
Putanjem pumpe u rad voda se, preko razvodnika i odgovarajueg otvorenog polunog ventila,
potiskuje u cevovode sa otvorenim mlazaicama i na taj nain se vri gaenje poara.
Runo gaenje moe se vriti pritiskom odgovarajueg tastera 4, ime se otvara odgovarajui
elektromagnetski ventil 3. To prouzrokuje isputanje vazduha i pad pritiska u odgovarajuem
cevovodu. Kada doe do pada pritiska, onda se aktiviranje uredaja vri na opisani nain, kao i kod
otvaranja temperaturnog detektora.
Prema tome, kod ovog ureaja imamo kombinaciju pneumatskog, elektrinog i mehanikog
komandovanja. Osnovna pneumatska komanda pretvorila se u elektrinu zbog ukljuenja pumpe i
sirene, a istovremeno i u mehaniku, otvarajui ventil koji pripada zoni-grupi gde se pojavio poar.
e. Automatsko elektricno aktiviranje preko javljaca pozara i signalne centrale,

otvara elektricnim putem razvodni ventil. Izbor signalnog sistema i njegovih elemenata vrsi
se prema pravilima projektovanja, sa dopunama i uslovima, predvidenim za slucaj kada signalni
sistem vrsi aktiviranje stabilnih protivpozarnih sistema (dvozonska zavisnost, vremensko
zadrzavanje itd )
Na sl. 54 ematski je prikazan ureaj sa elektrinim sistemotn aktiviranja. Snabdevanje vodom vri
se iz bazena.
Rad uredaja pri gaenju je sledei:
Pri poveanju temperature, u sluaju poara, temperaturni javljai (ili samo jedan) poara 1 daju
impulse automatskoj centrali 6. Preko automatske centrale otvara se elektromagnetski ventil 4, koji
odgovara grupi - grani gde se nalazi temperaturni javlja koji je dao impuls.
Istovremeno preko automatske sklopke 10, ukljuuje se pumpa 11 i voda zatim potiskuje, tako da
preko cevovoda 2 i mlaznica 1, postavljenih iznad povrine koja se titi vri gaenje.
Pri aktiviranju ureaja dobija se zvuni 9 i svetlosni signal.
Pogonska energija za rad automatske centrale i otvaranje elektromagnetskih ventila dobija se iz
gradske mree i rezervnog akumulatorskog napajanja. Obilazni ventili 5 slue za pranjenje
cevovoda posle gaenja.
Zbog pouzdanosti i efikasnosti elektromagnetni drener ventili se izbegavaju, pa se i kod

elektrinog aktiviranja, elektrini signal sa
cen trale pretvara

u pneumatski.
f. Kombinovano automatsko aktiviranje se sastoji iz dve faze; prvo, sa aktiviranjem

neposredno u samoj prostoriji gde je izbio poar i drugo, prenosom komande za otvaranje
odgovarajucih razvodnih ventila. Ova komanda se prenosi hidraulickim, pneumatskim ili
elektricnim putem. To je kombinacija automatskog mehanickog i ostalih nacina aktiviranja,
odnosno mehanicko-hidrauliko, mehanicko-pneumatsko i mehanicko elektricno. U torn
cilju, u zavisnosti od ovih kombinacija, razvodni ventil je snabdeven dodatnim hidraulicnim
pneumatskim i elektromagnetnim ventilom
Snabdevanje
Snabdevanje vodom, odnosno pogonska energija za potiskivanje vode moe biti, kao i kod sprinkler
uredaja, na nekoliko naina. Ako je koiiina vode, potrebna gaenju, tolika da se moe smestiti u
rezervoar sa vazdunim pritiskom onda se pritisak ostvaruje kompresorom. Kod veih koliina vode
smetenih u rezervoar (vei od 20 m3) pogonska energija se dobija od boca sa CO2 gasom ili
azotom. Koliina CO2 gasa ili azota treba da je tolika da u rezervoaru ostvaruje minimalni pritisak
od 10 at. Poto je rezervoar do pola napunjen vodom, to e se, po isticanju vode iz rezervoara,
dobiti minimalni pritisak od 5 at.
Na slian nain odreduje se i potrebna koliina azota, kao pogonskog gasa.
Drugi nain snabdevanja vodom moe biti pumpa sa snabdevanjem iz bazena, za gaenje od 30
minuta, ili snabdevanjem iz vodovodne mree preko meurezervoara. Pumpa, u zavisnosti od visine
mlaznica i gubitka u cevovodima, treba da ima pritisak 5 do 8 at.
Napomene o ispitivanju i odravanju

Posle zavrene montae potrebno je proveriti funkcionalnost uredaja. O rezultatima ispitivanja
treba napraviti zapisnik. Osoblje koje e se starati o odravanju mora se obuiti u rukovanju
ureajem i imati uputstva za rukovanje i odravanje.
Ispravnost ureaja se periodino kontrolie, a svakodnevno treba vriti sledea ispitivanja:

a) pritisak vode u cevovodu za snabdevanje. Ako se postavi jedan poseban uredaj za kontrolu
pritiska, tada se kontrola moe vriti i nedeljno, i
b) provera snabdevanja elektrinom energijom. Pri ugradenom kontrolnom uredaju, ova kontrola
moe se vriti nedeljno.
Nedeljno se proveravaju:
a) ispravnost sistema za aktiviranje;
b) ispravnost signalnih ureaja;
c) ispravnost pumpi pod punim optereenjem, i
d) ventili za pranjenje.
Meseno se kontroliu grupni ventili i ventilska stanica.
Polngodinje se ispituje celokupni ureaj sa svim delovima. Ovaj posao obavlja struna sevrvisna
sluba. O ovom ispitivanju vodi sc kontrolna knjiga. O nadenim nedostacima treba izvestiti
korisnika uredaja da bi se blagovremeno otklonili
2.2. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA

Osnovni kriterijum za izbor sistema za rasprsenu vodu sa otvorenim mlaznicama je brzina sirenja
pozara, pod uslovom da je voda pogodna, kao sredstvo za gasenje. U praksi se moze pojaviti dilema
da li projektovati sprinkler sistem ili sistem sa otvorenim mlaznicama. Projektant treba da proceni
da li bi sprinkler sistem bio spor pri emu bi pozar izmicao. U to slucaju sprinkler sistem ne bi
izvrsio svoju funkciju i treba projektovati sistem sa otvorenim mlaznicama. Ovaj sistem bi gasio
celu povrsinu povrsinu istovremeno, bez obzira na mesto, veliinu i brzinu sirenja pocetnog pozara.
Iskustva u primeni sistema sa otvorenom mlaznicama koja se nalaze u tehnickim propisima za ovaj
sistem, najcesce otklanjaju dilemu oko izbora. Propisima se navode objekti visokog pozarnog rizika
koji se stite ovim sistemom, a to su: proizvodnja baruta, bine u pozoristima, transformatori, kanali i
sahtovi, otvorevi prolazi, proizvodni uredaji za zapaljive tecnosti i preradu drveta, hangari za
avione, elektricnih centrala, hemijskim proizvodnim procesima, rezervoarima zapaljivih materija,
javnim objektima i drugi. Za tipicne objekte, tehnicki propisi postavljaju zahteve koje mora da
ispuni sistem sa otvorenim mlaznicama. Pored tehnickih propisa koji se nalaze u oblasti zastite od
pozara, moraju se postovati i drugi propisi za tipicne objekte, kao sto su, na primer propisi za
aerodromske hangare, elektricna postrojenja i slicni objekti. Zbog specificnosti objekata koji se stite
sistem sa otvorenim mlazncama moze imati razlicita tehnicka resenja. Razlicitost postoji u nacinu
aktiviranja, tipu mlaznice i cevne mreze, brzini aktiviranja, kapacitetu itd. Kod industrijskih
objekata mogu biti istovremeno, projektovani sprinkler sistem i sistem sa otvorenim mlaznicama. U
takvom slucaju snabdevanje vodom i energijom mogu biti zajednicki.
Projektovanje se vri prema istim standardima kao i sprinkler sistemi, a u zadnje vreme se koristi i
CEN TS 14 816. On za odredjene kategorije objekata definise koliine vode i vremena gaenja
(trakasti transporti, transformatori i sl.). Ova tehnika preporuka treba u dogledno vreme da preraste
u evropski standard.
2.3 POTREBNE KOLICINE VODE I HIDRAULICKI PRORACUN
Potrebne kolicine vode i vreme gasenja odreduju tehnicki propisi za sisteme rasprsenu vodu sa
otvorenim mlaznicama. U tome, izmedu pojedinih nacionalnih propisa nema vecih razlika, ali se
uzimaju razlicite osnove. Uglavnom se radi o dve osnove: stepenu poarne opasnosti i vrsti
zapaljive materije, odnosno vrsti objekla ne prostora. Ova dva osnovna kriterijuma dati su tabelama
58 i 59.
Potrebne kolicine vode i vreme gasenja
pozarna kolicina [l/(min vreme gasenja

opasnost m2)] [minj
1 4,8 30
2 7,2 60
3 14,4 60
4 18,0 60
5 19,2 60
6 24,0 60
7 24,0 60
Primeri stepena pozarne opasnosti:

1. Hoteli, bolnice, biblioteke, muzeji upravne zgrade (pozarno opterecenje do 200
[MJ/m2]
2. Farbare, autoservisi, proizvodnja vate, obude, tekstila, galanterije (pozarno op-
terecenje od 200 do 2000 [MJ/m2].
3. Proizvodnja gumenlh proizvoda.
4. Proizvodnja zapaljivih, prirodnih i vestackih vlakana, komore za susenje i boje-
nje, masinske hale, proizvodnja gasova.benzina, alkohola i etra (pozarno opte
recenje preko 2000 [MJ/m2].
5. Skladista nesagorljivih materija u sagorljivom pakovanju.
6. Skladista cvrstih zapaljivih materija
7. .Skladista zapaljivih tecnosti, boja, lakova, plasticnih masa, gume, kaucuka,
smole.
Potrebne kolicine vode, vreme i povrine gaenja
Ovo se odnosi i na vodene zavese.
Za hladenje rezervoara postoje posebni propisi. Ovo hladenje ima preventivnu funkciju, a kod
stojecih,nadzemnih rezervoara goriva, cini sastavni deo gasenja pozara. Stabilni sistem za hladenje
cine: mlaznice, cevovodi, armatura i pumpa, a upravljanje je najcesce daljinsko. Hladenje se moze
vriti bacacima vode, a izvori mogu biti rezervoari vode ili vodovodna mreza.
2.4. MLAZNICE I CEVNA MREZA
Kod sistema sa otvorenim mlaznicama primenjuju se razliiti tipovi mlaznica.
Za svaki tip mlaznice proizvodaci daju potrebne podatke za projektovanje i montazu. Projektant ce
vrsiti izbor mlaznice prema tehnickim karakteristikama a prema speciflcnosti objekta. Pri tome se
moraju ispuniti,prema tehnickim propisi-ma, sledeci zahtevi:
Povrsina koja prekriva jedna mlaznica ne treba da prelazi 12 [m2] u zatvorenom i 9 [m2] na
otvorenom prostoru.
Minimalni otvor mlaznice treba da je precnika 8 [mm]. Ako bi izlazni otvor bio od 6 do 8
[mm],onda svaka mlaznica mora imati hvatac neistoce, sa tri otvora precnika 3 [mm] odnosno
sigurnost da nece doci do zacepljenja.
Medusobno rastojanje mlaznica ne sme predi 4 [m] u zatvorenom i 3 [m] na otvorenom prostoru.
Mlaznice moraju biti izradene od materijala otpornog na koroziju i toplotu.

Na mlaznici mora biti utisnut tip i velicina.
Pored navedenih zahteva,tehnickim propisima se prema speciflcnosti objekta,odreuje protok i

rastojanje mlaznice od objekta (naprimer kod elektricnih uredaja), a u zavisnosti da li se objekat
nalazi u slobodnom ili zatvorenom prostoru. Uz ove uslove projektant ce vrsiti izbor mlaznice,
uzimajuci u obzir preporuke proizvodaca.
Geometrija cevne mreze kod zastite ravnih povrsina treba da je, po mogucnosti, simetricna.Ovo se
odnosi, kako na raspored mlaznica, tako i magistralne-dovodne cevovode. U torn cilju moguce je
koristiti sve vartjante koje se koriste kod sprinklerske mreze. Ako se stiti velika povrsina, onda,
zbog velikog kapaciteta sistema, projektant e, pazljivo, razmotriti mogucnost deobe te povrsine na
manje zone gasenja. Ovo se moze postici gradevinskim merama (po mogunosti pregradnim zi-
dovima), nacinom skladistenja ili na neki drugi nacin. Ako povrsinu delimo na zone gasenja,izmedu
zona postaviti vodene zavese.
Prostorni raspored mlaznica i cevne mreze kod zastite objekata (objekt zastita) se prilagodava
prostornom obliku objekta. Na slikama 82, 83 i 84 dati su tipicni primeri hladenja objekta.
2.5. SNABDEVANJE VODOM I ENERGIJOM

a Kod snabdevanja vodom sistema sa otvorenim mlaznicama mogu se uzeti sve osnove koje vaze
za sprinkler sisteme. - To se odnosi na opte zahteve i na izvore snabdevanja vodom. Za sistema sa
otvorenim mlaznicama mogu se dati sledee dopunske napomene:
Potrebne koliine vode i vremena gaenja su odreena tehnikim prpopisom za ovaj sistem. Kako
za ovaj sistem nije vrena klasifikacija objekata koji se njim stite prerna pozarnim opasnostima, to
je, pri projektovanju ovo potrebno uciniti. Time ce biti odredena potrebna kolicina vode, a
minimalna vremena gasenja su od 10 do 60 [min]
- Kod snabdevanja vodom objekata najvise pozarne opasnosti, treba razmotriti mogucnost veceg
stepena siguraosti u snabdevanju vodom (kapaciteta i rezerve vodom), kao i superiornih resenja u
odnosu na pumpe i agregate.
b. Kod snabdevanja elekricnom energijom i komprimovanim vazduhom, u principu vaze isti zahtevi
kao i kod sprinkler sistema.
SI. 85. - Nacini snambdevanja sistema komprtmovanim vazduhom
2.6. PUMPNA STANICA

Pumna stanica za sistem sa otvorenlm mlaznicama u potpunosti moze biti kao i sprinkler stanica.
To se odnosi na sve elemente stanice: rezervoara vode, pumpne agregate, armaturu, elemente
automatike, komandni orman itd. To znaci da, jedna pumpna stanica, moze funkcionalno sluziti kao
zajednika.
Na jednom razvodniku mogu se se postaviti mokri i suvi sprinkler ventil, sa daljinskim ventilom, za
sistem sa otvorenim mlaznicama. To se odnosi na one objekte gde se postavljaju sprinkler sistem i
sistem sa otvorenim mlaznicama. U torn slucaju mogu se planirati zajednicki izvori vode i ostali
elementl sistema, sa napomenom da se pozarne opasnosti, po prostorima, pazljivo utvrde.
2.7. Funkcionalna ispitivanja i periodina ispitivanja sistema

Provera ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:
- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema
- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodina kontrole

Funkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima
proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik
investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti sistema. Zaposleni koji obavljaju
ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Prema standardu funkcionalno ispitivanje se sastoji od:
- funkcionalne probe sistema kojom se utvrdjuje da li sistem radi u skladu sa projektovanim
zahtevima u rucnom i automatskom rezimu
- pneumatskog ispitivanja na pritisak suvog dela cevovoda na najmanje 2,5 bara u trajanju najmanje
24 h, gde se opadanje pritiska vece od 0,15 bara za to vreme smatra nedozvoljenim
- hidraulikog ispitivanja na pritisak mokrog dela cevovoda na najmanje 15 bara (ili 1,5
maksimalnih pritisaka) u trajanju najmanje 2 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim
- funkcionalne probe sistema
U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva
puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodina ispitivanja. O obavljenim proverama se vodi
evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju
Prema standardu sadraj peridinih provera je:
Nedeljni
-provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh
-provera nivoa vode na svim nivelometrima
-provera pozicije svih vetila
-provera svih zvona u periodu ne kraem od 30 sec
-provera koliine ulja i goriva u dizel pumpama
-simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada
-provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog iskljuenja
Mesecni
-provera akumulatora
Kvartalni
-evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa poarni rizik
-svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive neistoe, kao i da se izvre potrebna
podmazivanja
-opte stanje cevovoda, kao i u odnosu na koroziju, kao i stanje zatitne boje
-provera rada svih pumpi sa proverom izlaznih pritisaka
-provera svih izvora vode
-provera svih primarnih i sekundarnih izvora napajanje elektrinom energijom
-provera indikatora protoka
Godinji
-sve pumpe se testiraju na puno optereenje
-provera automatskog ukljuenja dizel agregata
-provera rada plovaka u rzervoarima i bazenima
Trogodinji
-provera rezervoara i bazena
-provera ventila i nepovratnih ventila
Desetogodinji
-ienje svih bazena i rezervoara
PITANJA I ODGOVORI
6. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener: opis instalacije
sastavni delovi instalacije
Drener sistem je sistem za automatsko gaenje poara vodom sa otvorenim mlaznicama. Sastoji se
od cevovoda sa otvorenim mlaznicama, drener ventila, pumpnog postrojenja, izvora za napajanje
vodom i armatura i cevi koje povezuje ove elemente. Detekcija poara preputena je nekom od
sistem za detekciju poara ili prisutnim licima. Aktiviranje sistem se vri runom komandom ili
komandom od strane automatskog sistema za detekciju poara. Po aktiviranju otvara se drener
ventil i voda (najee prvo iz rezervoara pod pritiskom, a kasnije iz drugih izvora pokretana
pumpama) kroz sistem cevovda i otvorenih mlaznica dolazi do mesta poara i potapa ga. Potapa se
ceo sektor gaenja poto su sve mlaznice koje su prikljuene na jedan ventil otvorene
6. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener: ispitivanje

ispravnosti i funkcionalnosti instalacije
Provera ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:

- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodina kontrole
investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti sistema. Zaposleni koji obavljaju

- funkcionalne probe sistema kojom se utvrdjuje da li sistem radi u skladu sa projektovanim
zahtevima u rucnom i automatskom rezimu
- pneumatskog ispitivanja na pritisak suvog dela cevovoda na najmanje 2,5 bara u trajanju najmanje
24 h, gde se opadanje pritiska vece od 0,15 bara za to vreme smatra nedozvoljenim
- hidraulikog ispitivanja na pritisak mokrog dela cevovoda na najmanje 15 bara (ili 1,5
maksimalnih pritisaka) u trajanju najmanje 2 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim
- funkcionalne probe sistema
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi
evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje se struni nalaz. Zaposleni koji
obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Nedeljni
Mesecni
Kvartalni
podmazivanja
Godinji
-provera rada plovaka u rezervoarima i bazenima
Trogodinji
Desetogodinji
03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom 1
3. Stabilne instalacije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom: funkcionalna ema
delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste instalacija: za teku, srednju i laku pena;
vrste mlaznica; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i
sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih
delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne
instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne
instalacije.
3.1. PENA KAO SREDSTVO ZA GAENJE POARA

Pena kao sredtvo za gaenje poara moze da bude hemijska ili mehanicka. Ova druga se mnogo vise
korsiti u zadnje vreme.Sastoji se od mehurica sintetickih i proteinskih ekstrakata napunjenih vazduhom
i CO2. Dejstvo pri gasenju je delimino zaguujue delimicno rashladno.
Osobine pene:
-broj penusanja odnos dobijene zapremine pene, prema koliini meavine, (30 do 150), laka (150-do
1000)srednja i teka (od 6 do 12) (teska gasi pokrivanjem, laka i srednja ispunjavanjem)(gasenje na
rastojanju - teska, rezervoari teska, ako se trazi klizanje teska)(laka gasenje prostorija, kanala, sahtova)
-stabilnost treba da je u odrejenim granicama da bi prvo pokrila a posle se raspadala i hladila
-sposobnost teenja i klizanja
-postojanost na temperaturi
3.2. UREAJI ZA VAZDUNU PENU
Osnovne napomene
Vazduna pena se stvara u dve faze. Prva faza je stvaranje smee vode i odgovarajueg ekstrakta, a druga
dobijanje pene iz stvorene smee. Prvu fazu obavljaju ureaji poznati pod nazivom meai, dozatori ili
proporcionatori, a drugu mlaznice, rasipai, bacai (topovi), a nekad i pod nazivom cevi za penu,
komet cevi, itd.
Za stvaranje pene potreban je izvor vode koji e ureajima za stvaranje smee davati odreenu koliinu
vode pod odreenim pritiskom, kako je to odreeno tehnikim karakteristikama meaa. Pogonsku snagu
vodi daje pumpa za vodu, hidrantska instalacija ili potencijalna energija, dobijena geodetskom razlikom
nivoa vode i meaa.
Poto je za dobijanje pene potrebno vie elemenata-ureaja, to emo sve te ureaje zajedno zvati sistem.
Jednostavan sistem za vazunu penu ine: izvor vode, pumpa, cevovodi i armatura (ventili, slavine),
meai i mlaznice za penu. Nekad se ovaj sistem komplikuje ako se eli komandovanje gaenjem sa
daljine, ili automatsko gaenje. U tom sluaju se uvode oni dodatni tehniki elementi koji se, inae, koriste i
u drugim granama industrije, pre svega u mainstvu i elektrotehnici.
Tehnika obrada cevovoda i armatura je identina onoj za vodu, jer se ona ni u emu ne razlikuje.
Elementi instalacije za vodu u potpunosti odgovaraju smei. Ovo se odnosi i na pumpe, posebno kod
stabilnih ureaja. Ovde se koriste iste pumpe, jer su ekstrakti hemijski neutralni, specifine gustine
pribline vodi, tako da se svi prorauni i dimenzionisanja vre na zakonima kretanja vode.
Meai dozatori
Opte o meaima
U savremenoj protivpoarnoj tehnici postoji danas vei broj meaa za stvaranje smee voda-ekstrakt.
Izrauju se u raznim dimenzijama protoka.
Prema nainu rada meai se mogu podeliti u dve osnovne grupe:

A. Meae koji rade bez pumpe za ekstrakt, i
B. Meae koji rade sa pumpom za ekstrakt.
Prema primeni meaa u jednom protivpoarnom sistemu za vazdunu penu, moe se rei da se veina
meaa iz grupe A koristi kod mobilnih sistema gaenja penom, kao to je prikljuivanje meaa i
mlaznice za hidrantsku mreu, prikljuivanje za vatrogasna vozila, odnosno prenosnu pumpu ili ugradnju
na vatrogasnim kolima na usisnom cevovodu ispred pumpe (predmeai). Meai sa pumpom za ekstrakt
koriste se kod stabilnih protivpoarnih postrojenja za vazdunu penu, a rede i kod vatrogasnih vozila.
U odnosu na funkcionalne zahteve i tehnike karakteristike, moe se rei da su meai sa pumpom

tehniki savreniji i imaju prednost nad meaima bez pumpe. Ove prednosti ogledaju se u mogunosti
regulisanja i konstantnosti doziranja, mogunosti rada pri kolebanjima i odstupanjima u protoku i pritisku
vode, u ogranienju pada pritiska na potisnom cevovodu kod meaa bez pumpe, zatim mogunostima rada
pri protocima koji znatno odstupaju od nominalnog, gubitku pritiska i dr. Meai sa pumpom rade sa
kontinuiranim doziranjem, bez obzira na eventualna kolebanja u pritisku i protoku.
Ureaji koji od vode i ekstrakta stvaraju penu jesu mlaznice za penu.
Podelu mlaznica za vazdunu penu nije mogue odreenije izvriti. Da li je mlaznica mobilna ili stabilna, ili
je to baca kojim se pena eli baciti na veu daljinu, u nainu rada nema neke bitnije razlike. Princip rada
svih ovih ureaja je uglavnom isti, bez obzira da li se stvara pena razliitog broja penuanja. Jedino e se
posebno dati podela generatora lake pene, gde je nain stvaranja pene neto drugaiji.
Princip rada mlaznica za penu

Mlaznica ima za zadatak da stvori mehurie, u ijoj je unutranjosti vazduh. Opnu mehuriaini smea
vode i ekstrakta. Ovaj postupak stvaranja mehuria omoguuje mlaznica svojom brizgaljkom.
Proces stvaranja vazdune pene je sledei:

Pri ulazu u mlaznicu, smea dobija vrtlono kretanje i ubrzanje. Vrtlono kretanje je omogueno zavojno
postavljenim usmeravanjem. Suavanjem ulaznog preseka poveava se brzina kretanja, da bi tenost
zatim ula u prostor gde usisava i povlai vazduh kroz koncentrine rupe ili vei otvor, to zavisi od
konstrukcije mlaznice. Koliina vazduha je velika i slui za stvaranje mehuria, koji se stvaraju u delu od
proirenja preseka do sita. U ovom procesu stvaranja mehuria, smea nailazi na konusni deo, postavljen u
centru. Vrtlono-turbolentni mlaz se ovde lomi i dobija jo vie vrtlonog kretanja, a to je osnovni uslov
za stvaranje mehuria.
Pena ulazi u proireni deo mlaznice gde se jo uvek, usled turbulentnog kretanja, vri stvaranje mehuria
razliite veliine. Prolaskom kroz sito mlaznice, mehurii se homogenizuju, odnosno dobijaju veliinu
koja penu ini homogenom i najprikladnijom za gaenje.
.
Ovakav princip stvaranja pene je i kod mlaznica sa veim brojem penuanja. Ipak, meu mlaznicama
postoje razlike u reimu rada i funkcionalnih zahteva u gaenju.
Plafonski rasipai za teku penu

Plafonski rasipai pene esto se zovu i sprinkleri za penu. Plafonski rasipai nalaze primenu u stabilnim
protivpoarnim sistemima za gaenje penom. Nain gaenja je povrinski. Rasipai, postavljeni na
odreenu visinu, pokrivaju simetrino povrinu prostorije koja se titi. Najcesci kapacitet je 40 do 60 lit u
min
Stabilne mlaznice za teku penu

Po svom nainu rada i konstrukciji ulaznog dela stabilne mlaznice potpuno su iste kao i mobilne.
Stabilne mlaznice se ugrauju kod stabilnih sistema za vazdunu penu, najee kod zatite nadzemnih
rezervoara goriva
Mlaznice za srednju penu Mlaznice za srednju penu stvaraju penu broja 50 do 150. Iako u principu
penu stvaraju na isti nain kao i mlaznice za teku penu, u konstrukcionom pogledu se razlikuju. Zbog
toga to joj je za stvaranje pene potrebna velika koliina vazduha, smea po izlasku iz brizgaljke, prolazi
kroz slobodan prostor i ulazi u telo mlaznice.
Primena mlaznica za srednju penu je u mobilnim sistemima, ali se mogu ugraditi i u stabilni sistem za
vazdunu penu.
Generatori lake pene Laka pena ima broj penuanja 150 do 1000, a ureaji koji stvaraju laku penu
poznati su pod imenom generatori lake pene.
Princip stvaranja lake pene je drugaiji od stvaranja teke i srednje pene. Za laku penu potrebno je
prinudno dodavati vazduh, kako bi se stvorila pena velikog broja penuanja, odnosno velika koliina
pene.
Smea vode i ekstrakta, pod pritiskom, izlazi iz brizgaljke i lepi se za elije mree i vlazi je. Vazduna
struja iz duvaa vazduha bie zaustavljena od kapljica koje su se zalepile na mrei.
Pritisak vazduha deformie kapljice, stvarajui mehurie.
Stvaranje mehuria e se produiti sve dok sledea kapljica ne padne na mreu i prekrije je. Proces se
stalno ponavlja na svim elijama mree.
Koliina proizvedene pene zavisi od brzine vazduha, vrste ekstrakta, povrine mree i izlaznog otvora. Za
duvae vazduha uzimaju se ventilatori specijalne proizvodnje ili kompresori. Pogon ventilatora moe biti
motor sa unutranjim sagorevanjem ili elektromotor.
3.3. STABILNI SISTEMI ZA VAZDUNU PENU

3.3.1. Opte o stabilnim ureajima za vazdunu penu
Stabilni protivpoarni ureaji za teku penu najvie se koriste u zatiti nadzemnih rezervoara goriva. Oni
su proistekli iz zahteva za gaenjem sa daljine i velikom koliinom pene. Ovi sistemi su po pravilu
centralni, jer se iz jednog mesta protivpoame stanice, preko sistema razvoda, smea (ili samo voda) alje
do upaljenog rezervoara. Isto tako, po pravilu, ovi sistemi se runo aktiviraju.

Stabilna postrojenja za vazdunu penu su ista kao i postrojenja za vodu. Pumpa, cevovodi i armatura
koja se koristi kod postrojenja za vodu odgovaraju ureajima za vazdunu penu. To esto olakava
postavljanje ovih postrojenja, jer se za to mogu koristiti izvori, rezervoari i instalacija za vodu.
Reimi rada ureaja za penu u odnosu na pritisak lee izmeu 810 at, raunajui ovde i gubitke u
otporima (24 at). Voda za dobijanje pene moe biti obina rena, nepreiena, zatim morska, itd.
Dok su se ranije stabilni ureaji za vazdunu penu koristili skoro iskljuivo za zatitu nadzemnih rezervoara
goriva, danas se sve vie primenjuju u fabrikama kao centralni sistem. Uprkos tome to se kod drugih
sredstava uglavnom tei automatskom gaenju, kod vazdune pene se najvie koristi runi nain
aktiviranja, kombinovano sa signalizacijom poara i uz vatrogasnu slubu.
U poslednje vreme se i kod stabilnih ureaja uvodi srednja pena. Ovi ureaji su nali primenu pri
gaenju u zatvorenim prostorijama. Ovde pena ima zadatak brzog ispunjenja prostorije, to znai da se
pojavljuje trodimenzionalni efekat gaenja (zaguujui).
3.3.2. Centralni sistem sa runim aktiviranjem Zatita nadzemnih rezervoara goriva

Princip raa
Princip rada ureaja je sledei:
Kroz mea pumpa za vodu potiskuje vodu prema razvodniku. Istovremeno i pumpa za ekstrakt
potiskuje ekstrakt kroz mea. Pumpa za ekstrakt ima pritisak za 12 at vei od pritiska pumpe za
vodi. U meau se stvara smea voda + ekstrakt u odreenom procentu (35%). Stvorenu smeu pumpe
dalje, preko razvodnika, upuuju prema rezervoarima, skladitima ili drugim objektima koji gore. Pri
prolazu kroz stabilne (ili mobilne) mlaznice, plafonske rasipae, stvara se pena broja penuanja 6 do 8
(teka pena).
Kod rezervoara goriva pena se cevovodom penje i ulazi u lonac, a kad slomi sigurnosnu membranu ona
ulazi u rezervoar. Od omotaa pena se kree ka centru (moe biti i vie mesta za uvoenje), pokrivajui
povrinu koja gori, i na taj nain vri gaenje.
Kod mlaznica pena, preko simetrino postavljenih plafonskih rasipaa, pada nadole i pokriva povrinu
koja gori.
Na stabilni razvod mogu se postaviti prikljuci za mobilno gaenje prikljuivanjem mobilnih mlaznica,
bacaa pene, generatora lake pene, itd.
Tehniki opis
Stabilni protivpoarni ureaj se sastoji od protivpoarne stanice i razvodnog sistema sa mlaznicama.
Protivpoarna stanica data je u emi (sl. 82), a u stanici se nalaze: pumpe za penu, hlaenje i
ekstrakt, mea-dozator, rezervoar ekstrakta, razvodnik za penu i hlaenje sa ventilima, prikljuci za
vatrogasce, ostali cevovodi sa nepovratnim ventilima, itd. Ispod poda stanice nalazi se bazen sa
vodom.
Pumpa za penu je najee elektromotornog pogona, horizontalna i centrifugalna. Rede se primenjuje
motorni pogon ili vertikalna pumpa. Ako pumpa nije samousisna ili nema vakuum-pumpu, onda mora
imati izdignut rezervoar sa vodom za nalivanje, ili mora biti postavljena tako da je nieg nivoa od nivoa
vode (potopljena). Kapacitet i pritisak treba da su toliki da gase planirani objekat i da imaju dovoljan
traeni pritisak na ulazu u mlaznice, za najudaljenije mlaznice ili rasipae. Snabdevanje pumpe vodom vri
se po pravilu iz protivpoarnog bazena.
Pumpa za ekstrakt je obina pumpa, serijske proizvodnje. Treba da ima kapacitet prema procentu
meanja u odnosu na kapacitet pumpe za penu i za 1-2
at vei pritisak. Ovo je neophodno za rad meaa-dozatora sa pritiskom, koji se postavljaju na potisnom
cevovodu. Pumpa je elektromotornog pogona, postavljena na nivo nii od izlaza rezervoara za ekstrakt,
kako bi ekstrakt mogao doticati.
.
Rezervoar za ekstrakt je cilindrinog oblika, iznutra zatien. Na gornjem delu cisterna ima otvor za
ulaenje i pumpe, i odune ventile, a na donjem izlazni otvor i otvor za isputanje. U unutranjem delu, na
otvoru, postavljeno je sito.
Pumpa za hlaenje omotaa i krova ne nalazi se u stanici. Kapacitet i pritisak treba da odgovaraju zahtevu
hladjenja, tako da pritisak na mlaynicama ne bude manji od 2 bara.
Mea dozator radi pod pritiskom. Po pravilu kod stabilnih ureaja mea se postavlja na potisnom delu, ali
se onda mora postaviti i pumpa za ekstrakt. Mea je predvienog kapacitete i moe se regulisati traeni procenat
gaenja. Ovi meai imaju prednost u odnosu na usisne jer mogu raditi od 1/6 kapaciteta do maksimalnog.
Razvodnici u protivpoarnoj stanici su odvojeni za penu i hlaenje. Ako postoji vei broj rezervoara ne
moe se za svaki posebno voditi cevovod iz stanice, ve se na razvojnoj mrei moraju postaviti razvodi.
Razvodni sistem sastoji se od cevovoda pene i cevovoda za hlaenje. Za hlaenje se posebno vodi
cevovod za krov, a posebno za omota. Cevovodi su postavljeni na uobiajene nosae ili se postavljaju u
zemlju. Ako se postavljaju u zemlju moraju imati hidroizolaciju, inae imaju normalnu spoljnu zatitu premazom.
Mlaznice za penu i hlaenje postavljaju se, kako je to prikazano na sl.83 na uobiajenim nosaima
Cevovodi moraju imati pad, kako bi zaostala smea i voda istekli i ne smeju imati vazdune depove.
Odravanje ureaja Pri odravanju ureaja posebno se pridravati sledeeg:

Ispiranje svih ureaja, posebno pumpe za mea, meaa, pumpe za penu i cevovoda je
najvanija mera kod odravanja. Ovo ispiranje treba vriti uz ukljuenje obe pumpe i
otvorenom vodom za ispiranje i zatvorenim ventilom za ekstrakt. Ispiranje treba da traje
najmanje 5 minuta, sa prekidima svakog minuta;
Odmah posle gaenja zameniti sigurnosne ploe u loncima za penu;
Za odravanje ekstrakta nisu potrebne posebne mere, osim da rezervoar ne sme due biti
otvoren. Ipak, moe se bar jednom godinje metalnim tapom proveriti da li se ekstrakt
taloi. Praktino, to ne bi smelo dugi niz godina da se desi;
Povremeno proveriti da usisna sita i otvori za ulazak vazduha na mlaznicama nisu zapueni.
Ako mlaznica lei horizontalno, onda limom pokriti deo mlaznice sa otvorima i sitom;
U svemu se pridravati uputstva o rukovanju i odravanju ureaja, koje daje proizvoa.
3.3.3. Centralni sistem za gaenje vatrogasnim vozilom

Gaenje nadzemnih rezervoara goriva esto se vri vatrogasnim vozilom za gaenje vazdunom penom. Pri
tom, vatrogasno vozilo vri pripremu smee i potiskuje je, preko cevovoda, prema upaljenom rezervoaru. U
ovom sluaju funkciju protivpoarne stanice vri vatrogasno vozilo.
Tehniko reenje i rad na gaenju sastoji se u sledeem:
Rezervoari goriva i njihovi bazeni imaju stabilno postavljene mlaznice. Cevovodi sa prikljunim spojkama
su izvedeni do mesta gde se mogu prikljuiti potisna vatrogasna creva. Usisni cevovod vozila se
prikljuuje na magistralnu vodovodnu cev koja snabdeva vozilo vodom. Vozilo nosi sa sobom dovoljnu
koliinu ekstrakta u svojoj cisterni.
Vozilo sa svojom predmealicom stvara smeu i potiskuje je prema rezervoaru.
3.3.4. Centralni automatski sistem
Stabilni ureaji za vazdunu penu sa automatskim aktiviranjem se retko primenjuju u protivpoarnoj

zatiti. Razlog ovome treba traiti u tehnikim tekoama automatskog aktiviranja ureaja velikih
kapaciteta, kao i u ekonomskom razlogu, jer su ovakvi ureaji po pravilu veoma skupi. Velik kapacitet
uslovljava da se u kratkomm roku izbace velike koliine pene.
Detektorski sistem je sistem automatska dojava sa odgovarajucim detektorima, koji automatski ukljuuju
sistem.
4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA TEKOM, SREDNJOM I LAKOM

PENOM OSNOVE PROJEKTOVANJA
4.1. Sistemi za vazdusnu penu zahtevi gasenja i osnove projektovanja
Osnovni efekat gasenja teskom i srednjom vazdusnom penom je izolacija vazduha ili nekog drugog
posrednika izmedu kiseonika I materije koja gori. Ovo vazi i za alkohol penu koja mora biti otporna
na metilalkohol, etilalkohol, aceton i druge zapaljive materije koje se mesaju sa vodom.
Kako se na slici vidi, izolaciju vazduha, ill posrednika - oksidatora, vrsi pokrivac kod proteinske
pene, kod AFFF pene film, a kod alkohol - ARC pene, membrana
Stabilni sistemi za vazdusnu penu ispunjavaju sva tri zahteva gasenje, data ranije. Posebno se
to odnosi na gasenje pozara sa daljine i potrebama velike kolicine sredstva za gasenje. Potreba
za gasenjem sa daljine i velikim kolicinama pene je kod nadzemnih rezervoara goriva, gde se
pojavljuju visoke temperature usled cega je onemogucen pristup vatrogasnim vozilima da
dodu na odre-deno rastojanje. Gasenje velikih rezervoara, posebno ako dode do izlivanja
goriva (usled pucanja rezervoara) ili prenosenja pozara na druge rezervoare, zahteva veliki
kapacitet stabilnog sistema, kako vode, tako i ekstrakta. Tako je poznato vise slucajeva da su
rezerve ekstrakta bile nedovoljne za gasenje pozara koji su se prosirili, ili je njihovo gasenje
bilo veoma tesko usled zakasnelog pocetka gasenja. U takvim slucajevima rezerve ekstrakta,
prema tehnickim propisima su se pokazale nedovoljne, jer su, povrsina i vreme gasenje, bile
van planiranog.
Stabilni sistemi za vazdusnu penu mogu imati resenja sa automatskim aktiviranjem. Takvi
sistemi imaju visok stepen efikasnosti gasenja pozara, jer se gasenje moze vrsiti u veoma
kratkom vremenu, posle izbijanja pozara. Izborom odgovarajuce protivpozarne tehnike (bacaci
pene, mlaznice, rasipaci i fontane pene) sa izborom odgovarajuce vrste pene (tipa i broja
penusanja}, postize se najefikasnije gasenje pozara.
Za projektovanje sistema za vazdusnu penu postoje tehnicki propisi. Njima se i za pojedine
objekte, odreduju potrebne kolicine pene - smese, vreme gasenja, rezerve vode i ekstrakta,
uslovi montaze i probe sistema. Pored ovih opstih uslova, za pojedine specijalne objekte, (napr.
za aerodrome) postoje posebne, dopunske norme kojih se projektant mora pridrzavati (napr.
ICAO norme za aerodrome i dr.). Propisi su okvir i preporuke za projektovanje, a na
projektantu je da nade optimalno resenje, kako u tehnickom, tako i ekonomskom pogledu.
Standard koji se primenjuje NFPA 13
SRPS EN13565-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje penom Deo 1 Zahtevi i
metode ispitivanja za komponente
SRPS EN13565-2 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje penom Deo 2
Projektovanje, ugradnja i odravanje
4.2. DEFINISANJE SISTEMA

4.2.1. Uvod
Tehnicko definisanje sadrzi odredivanje tehnickih karakteristika i resenja sistema i obuhvata:
izbor vrste pene
izbor nacina aktiviranja
izbor konstruktivnog resenja
Navedeni izbori i resenja vrse se pomocu utvrenih kriterijuma. Na taj nacin dolazi se do stabilnog
sistema za vazdusnu penu koji, funkcionalno, odgovara efikasnom gasenju pozara u objektu.
4.2.2. Izbor vrste pene
Za izbor vrste pene koristimo dva osnovna kriterijuma: prirodu pozara i uslove - taktiku
gasenja. Prvi kriterijum, pod uslovom da vazdusna pena, prema klasi pozara odgovara, moze,
zbpg vrste materije, zahtevati specijalnu penu (napr. alkohol penu kod gasenja pozara
metanola). Na izbor pene moze uticati zahtev za veci kvalitet - efikasnost u gasenju.
Poboljsane vazdusne pene - ekstrakti imaju vecu sposobnost gasenja (fluoroproteinski ili AFFF
ekstrakti), ali je cena takvog ekstrakta veca od proteinskog. Sa druge strane, potreban procenat
ekstrakta za smesu je po pravilu manji od proteinskog. Za poboljsanu - specijalnu vrstu
ekstrakta se zahteva instalacija otporna na koroziju i posebni uslovi skladistenja (plasticni
rezervoari).
Drugi kriterijum kod izbora vazdusne pene odnosi se na broj penusanja. Kod nekih pozara i
objekata moze se primeniti teska, srednja i laka pena za gasenje.
Pri tome treba uzeti u obzir efekte gasenja svake od tri vrste pena. Teska vazdu snapena ima
dvodimenzionalni efekat gasenja, pokrivajuci povrsinu koja gori.
Ovaj efekat do izvesnog broja penusanja, ima i srednja vazdusna pena. Povecanjem broja
penusanja pojavljuje se trodimenzionalni efekat, da bi za velik broj penusanja on bio
dominantan. Tako naprimer, kod zatvorenih skladista zapaljivih tenosti, moze se primeniti
teska, srednja ili laka pena. Kod industrijskih prostora, kanala i sahtova, pre ce se primeniti
laka pena.
4.2.2. Izbor nacina aktiviranja

Izbor nacina aktiviranja sistema zavisi od zahteva brzine gasenja pozara, posle njegove pojave. Za
sisteme za vazdusne pene, predvidaju se tehnicka resenja koja sistem aktiviraju rucno, rucno-daljinski
ili automatski. Iako za tipicne objekte kao sto su nadzemni rezervoari goriva postoje standardna
tehnicka resenja stabilnog sistema pa time i aktiviranja kod projektovanja sistema za zastitu nekog
objekta, moze se pojaviti dilema izbora nacina aktiviranja. Osnovni kriterijum pri tome je vreme koje
se moze tolerisati, od izbijanja pozara do dolaska pene - gaenja. Pored prednosti gasenja pozara u sto
kracem vremenu posle njegove pojave, neki objekti se moraju gasiti odmah, jer bi zakasnjenje u
gasenju dovelo do teskih posledica ili izgubilo svoju svrhu. To su pozari koji bi se mogli preneti na
susedne objekte, a kod pozara aviona u hangaru, u kratkom vremenu, dovelo do neupotrebljivosti ta-
kvog aviona. U praksi postoje uredaji kod kojih se takode zahteva gasenje pozara u prvim trenutcima
izbijanja pozara.
U okviru ovih osnovnih nacina aktiviranja, nalaze se mguca tehnicka resenja koja imaju duza ili
kraca vremena aktiviranja.
Rucno aktiviranje sistema ima, po pravilu, najduze vreme aktiviranja. Postupak aktiviranja zahteva
ukljucivanje pumpi, otvaranje odgovarajucih razvodnih ventila, itd. sto kod velikog sistema zahteva
odredeno vreme. Pri projektovanju sistema mora se planirati vreme za varijantu gasenja koja
dozvoljava najduze vreme aktiviranja. Ako pri tome treba izvrsiti dodatne operacije, kao sto je napr.
istovremeno hladenje, zbir potrebnog vremena ne sme preci planirano. Ovo planirano vreme je za
neke objekte, odredeno propisima, dok se za druge, odreduje iskustveno.
Rucno - daljinsko aktiviranje skracuje vreme u odnosu na rucno. Time se povecava efikasnost
sistema. Pored toga smanjuje se potreban broj vatrogasaca, potrebnih za aktiviranje sistema. Ovo se
narocito ispoljava kod vece razvodne mreze gde je potrebno otvoriti vise razvodnih ventila, aktivirati
pumpnu stanicu, itd. Daljinskim, najesce elektricnim putem, na komandnoj tabli, moguce je
aktiviranje, vrernenski, visestruko skratiti. Kod daljinskog aktiviranja najcesde je dovoljan jedan
obucen vatrogasac. Kao i kod rucnog aktiviranja i ovde je potrebna odgovarajuca vatrogasna sluzba.
Automatsko aktiviranje moze imati vise tehnickih resenja, u zavisnosti od zahteva brzine -
vremena aktiviranja od trenutka izbijanja pozara. To ce zavisiti od osetljivosti primenjenih
elemenata za aktiviranje, odnosno izbora indikacije pozara. Tako ce se najkraca vremena
aktiviranja postici preko dimnih ill svetlosnih javljaa pozara, jer su dim i svetlost najranije
indikacije pozara. Duza vremena aktiviranja sistema potrebna su za temperaturne elemente
aktiviranja. To nastaje zbog toga sto je temperatura kasnija indikacija pozara i sto je potrebno
odredeno vreme dostizanja temperature aktiviranja. Kod mehanickih temperaturnih elemenata
potrebno je jos i vreme za topljenje lakotopljivih legura.
4.2.3. Izbor konstruktivnog resenja
Stabilni sistemi za vazdusnu penu imaju standardna tehnicka resenja. Projektant ce, na osnovu
standardnih resenja, projektovati sistem, uzimajuci u obzir konkretne zahteve i uslove. Pod uslovima
podrazurnevamo mogucnost snabdevanja vodom i energijom, vrstu i broj objekata koji se stite,
postojanje vatrogasnih vozila i vatrogasne sluzbe i drugih specificnih uslova. Kod centralnih sistema,
odnosno zastite vise objekata, moze se pojaviti zahtev za razlicite vrste pena. U torn slucaju treba naci
resenja gde e postojati zajednicki element snabdevanje vodom, i energijom, ekstraktom, zajednicke
pumpe i agregati itd. Zajednicki elementi sistema mogu biti i za druge sisteme za gasenje vodom kao
sto su sprinkler i drendzer sistemi. Ovi kombinovani sistemi se cesto mogu projektovati kod vecih
industrijskih objekata. Korisdenje zajednickih izvora vode i energije mora imati potrebne stepene
sigurnosti rada sistema i prioritete kod gasenja pozara. Konacno, projektna resenja bi trebalo da se
uklope u opsti sistem zastite i bezbcdnosti objekata
4.3. TESKA VAZDUSNA PENA

4.3.1. Proracuni i dimenzionisanja
a) Potrebne kolicine vode i ekstrata
Cilj proracuna kapaciteta (vode, ekstrakta i energije} je da omoguci dimenzionisanje
elemenata sistema. Prakticno, proracunom se odreduje potrebna (maksimalna) kolicina vode
koju sistem treba da ima u jedinici vremena i potreban pritisak. Proracun potrebne kolicine
vode vrsi se prema tehnickiin propisima, a potreban radni pritisak preko hidraulickog
proracuna. Kolicina ekstrakta je srazmerna procentu mesanja. Ukoliko se ekstrakt mesa sa

vodom, preko pumpe za ekstrakt, onda se trazi veci pritisak od pritiska pumpi za vodu.
Tehnickim propisima se kolicine vode za tesku, srednju i laku penu daju u [lit/min] po [m 2],
sa obaveznim rezervama. To se odnosi i na ekstrakte. Kako se vidi iz propisa, ove kolicine nisu
iste za sve tri vrste pene, a nisu iste ni za tesku penu. Za tesku penu osnova za proracun
potrebne kolicine vode-smese sluze povrsine ogledala kod stojecih rezervoara naftnih derivata.
Za gasenje ovih pozara predvidaju se najvece kolicine pene, odnosno smee u [lit/min/m 2].
Ovo proistice iz cinjenice - iskustva da je ovakve pozare najteze ugasiti. Pri tome se moze
napomenuti da uspeh gasenja zavisi od vremena pocetka gasenja, posle izbijanja pozara i
precnika rezevoara. Za sve druge pozare, pa i one sa razlivenim gorivom, propisuju se manje
koiicine pene.
Maksimalne kolidine pene = smese potrebne su, prema propisima i iskustvu, za gasenje
pozara naftnih derivata, odnosno povrine goriva stojecih, nadzemnih rezervoara. Ove kolicine
ne vaze za gasenje pozara zapaljivih tecnosti koje razaraju vazdusnu penu (alkoholi, ketoni,
esteri) gde se mora koristiti alkohol pena. U nedostatku alkohol ekstrakta moze se primeniti
proteinski ili sinteticki ekstrakt, ali sa nekoliko puta vecim kolicinama.
Na primer za prihvatne bazene lezecih rezervoara goriva uzima se takode 6,6 [lit/min/m2] vode,
a kod stojecih 3 [lit/m/m2] neto povrsine. Neto povrsina se dobija kada se, od bruto povrsine,
odbije povrsina rezervoara.
Optimalno vreme gasenja je 30 [min] pri koriscenju standardnog proteinskog ekstrakta. Ovo
podrazumeva blagovremen pocetak gasenja. U torn slucaju ocekuje se efikasno gasenje sa
pocetkom gasenja, odnosno krace, ukoliko se koriste poboljsani ekstrakti kao sto su
fluoroproteinski 111 AFFE
Potrebne minimalne rezerve vode treba da obezbede gasenje pozara u trajanju od 2 casa.
Minimalne kolicine ekstrakta treba da iznose dvostruko od kolicine, potrebne za gasenje, u
vremenu od 30 [min] maksimalnog kapaciteta (najveceg objekta).
Iskustvo pokazuje da ove kolicine nisu dovoljne cak, ni kod povoljnih uslova na bavke
ekstrakta.
b) Kapacitet sistema
Pod kapacitetom sistema podrazumevamo koliine-protok smee, potrebne za gaenje pene
koja gori u jedinici vremena. Kada sistem titi samo jednu povrinu-objekat onda se
kapacitet izraunava jednostavnim mnoenjem potrebnih koliina sa povrinom.
Ali ako sistem pokriva vie zona objekata, meusobno odvojenih onda kapacitet sistema
treba razmotriti, uzimajui u obzir specifinost objekta. U takvim sluajevima postavlja se
pitanje koliko zona objekata sistem treba da gasi istovremeno, kako bi se odredio kapacitet
sistema
U razmatranju ovog pitanja mogu se postaviti opti kriterijumi, sa napomenom da
specifinost svakog objekta zahteva analizu, kako bi se odredio optimalni kapacitet sistema.
-Ako se sistemom titi do pet zona objekata koji su odvojeni pregradama, tako da nema
opasnosti prenoenja poara (ili bar duem vremenskom periodu), kapacitet sistema e biti
najvea zona-objekat, odnosno najvea potrebna koliina smee za jednu zonu-objekat. Ovaj
kriterijum vai za npr. rezervoare goriva, pa se moe smatrati optim. Ovaj kriterijum vai za
opte prilike. Normalne prilike iskljuuju vanredne od kojih navodimo neke: ratni uslovi,
elementarne nepogode, sabotae i sl. Za vanredne prilike potrebno je planirati kapacitete za
gaenje vie zona-objekata istovremeno, a u veini sluajeva sve zone.

- Kod sistema koji stiti vise od pet zona-objekata, prema specifinosti objekata i lokalnim prilikama
projektant ce, u konsultaciji sa drugim strucnjacima, odrediti zone koje ce se gasiti istovremeno, a
time i kapacitet sistema.
c. Radni pritisci pumpi za vodu i ekstrakt odreduju se na osnovu:
- Potrebnog pritiska na ulazu u mlaznicu (vidi si. 89). Ovaj pritisak je odreden tehnickim
karakteristikama mlaznice za vazdusnu penu. Po pravilu, ovaj pritisak iznosi, minimalno 5 [bar].
Potrebnog pritiska za savladivanje otpora cevovoda i armature. Ovaj otpor se izracunava
hidraulicnim proracunom, kako je to izvrseno kod sprlinkler sistema. Zbir navedena dva pritiska, uz
dozvoljenu visinu usisavanja, odredice preko krivih Q-H pumpi, karakteristike pumpe.
4.3.2. Snabdevanje vodom, ekstraktom i energijom
a) U pogledu kolicine vode koja treba da stoji na raspolozenju stabilnom sistemu za vazdusnu
penu, opste je pravilo da to treba da je minimalna koliina, potrebna za dva sata gasenja, koja
se naziva kapacitetom sistema. Izvori snabdevanja vodom se ne definiu kao kod sprinkler
prema stepenu pozarne opasnosti, tako da bi projektant, mogao planirati sigurnost snabdevanja.
Ovde postoje iskustva za tipicne objekte koji se stite stabilnim sistemom za vazdusnu penu, pa
se moze zakljuciti: Objekti sa visokom pozarnom opasnoscu moraju imati sopstvene izvore
snabdevanja vodom. Najsigurniji izvori su: gravitacioni rezervoari i pozarni bazeni. Takve iz-
vore po pravilu moraju imati skladista nadzemnih rezervoara goriva, rafinerije i petrohemijska
industrija, pa i veliki industrijskl kompleksi. Najveca sigurnost snabdevanja vodom je ona koja
ima vise izvora. Projektant ce prema lokalnim prilikama, odrediti sigurne izvore snabdevanja
pozarnom vodom. - Snabdevanje vodom stabilnog sistema za vazdusnu penu srednjeg
pozarnog rizika takode mora biti sigurno. U protivnom postavlja se pitanje opravdanosti
sistema. Kod objekata sa srednjom pozarnom opasnoscu, najcesce se snabdevanje pozarnom
vodom vrsi preko vodovoda gradske mreze. U torn slucaju potrebno je dati sledecu napomenu:
U nasim gradovima gradske vodovodne mreze su cesto nepouzdane, kao izvori. To se odnosi kako
na protok, tako i pritisak. To se narocito desava u nekim vremenskina periodima, kako dnevnim, tako
i godisnjim. Zato je potrebno izvrsiti testiranje vodovodne mreze. Podobnost vodovodne mreze se
potvrduje atestom nadlezne organizacije, kako to predvidaju strani propisi.
U snabdevanju vodom stabilnog sistema za vazdusnu penu cesto su moguca tehnicka resenja koja
bi, privremeno koristila i druge izvore. To je naprimer tehnoloska voda u proizvodnji ili neki drugi
potrosaci. U torn slucaju, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo i tehnicku mogucnost, da privremeno,
dok traje gasenje, iskljuci potrosace.
b) Ukupne kolicine ekstrakta za vazdusnu penu stabilnog sistema date su u prethodnom tekstu, sa
zakljuckom da je to, s obzirom na uslove nabavke kod nas nedovoljno i da ih treba visestruko
povecati. To ne znaci da se sve zalihe treba da skladiste u rezervoare, vec da rezerve mogu biti u
buradima. Nacin skladistenja i odrzavanja ekstrakta treba vrsiti prema uputstvima proizvodaca, kako
bi sistem uvek bio spreman za rad. Rezervoarima iz kojih se ekstrakt izvlaci usisavanjem (linijskim
mesacima) treba predvideti oduske. Rezervoari treba da imaju pokazatelje nivoa, otvor za ciscenje,
zastitne premaze, mogucnost uzimanja uzoraka za probu i mesanje.
Rezervoari ekstrakta se, kod stabilnih centralnih sistema, smestaju u protivpozarnu stanicu. Stanica
treba da ima temperaturu po preporuci proizvodaca. Kod mobilnih sistema ekstrakt se drzi u
posebnim posudama ili se uzima direktno iz transportnih buradi. Za sve rezervoare i posude vazi
zahtev da imaju dobro zaptivanje otvora.
c) Kod snabdevanja elektricnom energijom vazi princip da moraju postojati dva izvora. Prema
propisima, jedan izvor je normalna mreza, dok drugi izvor je, najce sce, dizel-elektricni agregat. To
ne mora biti sopstveni, za stabilni sistem, ukoliko vatrogasna sluzba ima apsolutni prioritet ukljucenja
agregata u slucaju pozara. Neki strani propisi dozvoljavaju da se kao dva izvora mogu smatrati, pod
odredenim uslovima, dva udaljena transformatora sa kojih se uzima struja.
4.3.3. Cevne mreze i mlaznice ,
a. Cevne mreze
Cevovodi kod stabilnog sistema za vazdusnu penu su standardne cevi za vodu. Dimenzije cevi
odgovaraju izracunatom protoku i pritisku, za brzine protoka od 3 do 5 [m/sec]. Pritisak obicno ne
prelazi 10 [bar].
Ssvaki cevovod za vodu moze se koristiti i za cevovod u mrezi sistema za vazdusnu penu. Ipak, treba
koristiti celicne besavne cevi m spiralno varene cevi.
Treba izbegavatl cink i njegove legure. Po pravilu ekstrakti i smese ne izazivaju koroziju, osim AFFF
ekstrakta. U torn slucaju cevovde, odmah posle gasenja treba isprati.
Svi cevovodi moraju imati pad - obicno 0,5%, sa mogucnoscu praznjenja celemreze. Cevovdi moraju
biti bez vazdunih dzepova.
b. Mlaznice
Prema nacinu koriscenja, mlaznice za tesku vazdusnu penu se proizvode u dve varijante: stabilne i
mobilne. Stabilne su cvrsto postavljene na objekat ili tle, dok mobilne - vatrogasne sluze za rucno
gasenje. U stabilne mlaznice spadaju i plafonski rasipaci i sprinkleri pene, kao i bacaci na vozilima.
Raspored stabilnih mlaznica je, po pravilu simetrican. Kada se postavljaju na objekat (kao
sto je to kod nadzemnih stojecih rezrervoara goriva) polozaj je vertikalan, sa kretanjem smese
- pene nagore. Plafonski rasipaci i sprinkleri se posta vljaju vertikalno sa kretanjem smese -
vode nadole (visei polozaj). Broj mlaznica treba da odgovara potrebnoj kolicini pene za
odredenu povrsinu gasenja i ulaznim pritiscima smese. Povrsina pokrivanja penom jedne mla-
znice nema znacaja ako je ta povrsina ravna, jer vazdusna pena ima dobru sposobnost
klizanja. Izuzetno, kod neravnomerno skladistene robe i polozaja opreme, moze se pojavlti
zahtev za ravnomernim pokrivanjem penom cele povrsine.
4.3.4. Pumpna stanica
Ranije su dat zahtevi koji treba da se ispune pri izgradnji pumpne stanice za vodu.
Ovi zahtevi se u potpunosti odnose i na pumpnu stanicu za vazdusnu penu sa sledecim
dopunama:
Pozarna stanica za vazdusnu penu se projektuje kod centralnih stabilnih siste-
ma. Funkcija stanice sastoji se u tome da uredaji stanice stvore smesu voda i ekstrakta i
preko razvodnog sistema i cevovoda, dovede do mlaznice za penu. Stvorena pena e
biti potiskivana i dovedena na povrinu koja gori
U pumpnoj stanic se nalaze: pumpe za vodu i ekstrakt, mea-dozator, rezervoar
ekstrakta, razvodnici, prikljuci za vatrogasce, ventili, upravljaki ormar sa elementima
za upravljanje i bazen sa vodom
Sl 91. - Sema standardne pumpne stanice za vazdusnu peni 1. rezervoar ekstrakta, 2. pumpa za ekstrakt,
3. mesac, 4. pumpa za vodu, 5. dovod vode, 6. vod smege, 7. vod za rasprgenu vodu, 8. upravljacki
orman.
Bazen sa vodom se najcese postavlja ispod poda stanice. U torn slucaju projektuje se
dubinska - vertikalna pumpa. Ukoliko se postavlja horizontalna, onda ona mora biti
samousisna ili imati rezervoar za nalivanje. Moguce je i resenje da horizontalna pumpa
bude ispod najnizeg nivoa vode u bazenu - potopljena. U torn slucaju pumpa ne mora biti
samousisna, odnosno nije potreban rezervoar za nalivanje.
4.4. STABILNI SISTEMI ZA SREDNJU PENU

4.4.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja
Projektovanje stabilnih sistema za srednju vazdusnu penu vrsi se prema vaecim tehnickim
propisima. Kao stabilni sistem smatra se i onaj kod kojih se ekstrakt doprema vozilima ili nekim
drugim pokretnta sredstvom. Broj penusanja za srednju penu je od 20 do 200. Za sisteme srednje pene
kojima se stite rezervoari zapaljivih tecnosti broj penusanja ne sme preci 100.
U principu, srednja vazdusna pena se moze primenit svugde gde se primenjuje i teska Gornja
navedena ograda pokazuje da srednja pena nema takvu moc pokrivanja, jer laksa od teske, uzgonske
sile plamena kod pozara rezervoara goriva ne bi dozvolile pokrivanje povrsine goriva, mada i srednja
pena ima sposobnost klizanja. Srednju vazdusnu penu bi primenli kod zatvorenih ili delimicno
zatvoremh prostora To bi mogli biti, geometrijski razlicitog oblika magacini i skladita. Navodimo
jedanan tipian primer kao orijenticiju primene srednje pene; to su prevodnice na hidroelektrani
erdap. Pri najniem nivou dubina prevodnice iznosi 17 [m]. Kako srednja pena ima '
delimicno, i trodimenzionalni efekat gasenja, to bi se, bacacima ili cvrsto postavljenim
mlaznicama, delimicno ispunio ukupan prostor prevodnice. Prepreke koji bi stajale na
putu kretanja tekoj peni, inilo bi je manje efikasnom, pa bi uticaj trodimenzionalnog
efekta gaenja srednjom penom doao do izraaja. Sistemi za srdednju penu su obino
mobilni, prikljueni na stabilni sistem teke pene. U tom sluaju univerzalni sintetiki
ekstrakt bi sluio za stvaranje obe vrste pene sa zasebni meeem
4.4.2. Potrebne kolicine vode i ekstrakta

a. Proracun potrebnih kolicina vode - smese za gasenje pozara stabilnim ili mobilnim sistemom sa
srednjom penom vrsi se prema vazecim tehnickim propisima. Osnova za proracun je planirana
povrsina za gasenje. Ako postoji vise povrsina, zona gasenja, odvojenih jedna od druge kapacitet se
odreduje prema najvecoj povrsi-ni odnosno objektu.
Za potrebne klicine smese se uzima 3 [Iit/m2/min] po kvadratnom metru povrsine stojecih
rezervoara goriva, precnika do 20 [mj. Ova mera se moze uzeti i za druge vrste pozara. Sa povecanjem
precnika rezervoara, povecava se kolicina smese za 0,2 [Iit/m2/minj za svaki metar povecanja
precnika. Kolicina vode koja mora stajati na raspolozenju je za 60 [min] gasenja izracunatim
kapacitetom sistema.
SI. 95 - Zastita stajalista teretnih kamiona stabilnim sistemom za srednju vazdusnu penu.
U slucaju potrebe gasenja alkohola, estera i ketona, u nedostatku alkohol ekstrakta, navedene
kolicine povecati nekoliko puta.
b. Kolicine ekstrakta su srazmerne procentu mesanja za planirani kapacitet, odnosno najveci
objekat. Ukupno se planira gasenje od 30 [min], a rezerve ekstrakta treba da su dva puta vece u
odnosu na planirano gasenje. Ovde se takode moze napomenuti da, obzirom na uslove nabavke
ekstrakta kod nas, rezerve ekstrakta treba znatno povecati.
4.5 SISTEMI ZA LAKU PENU

4.5.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja
Sistemi za laku vazdusnu penu se projektuju i izgraduju prema tehnickim propisima. Sistemi mogu
biti mobilni i stabilni. Kao stabilni, oni su najcesce deo sistema za tesku i srednju penu. Ako su
mobilni, onda se, u cilju snabdevanja vodom, prikljucuju na izvore, vozila ili vodovodnu mrezu.
Efekat gasenja lakom penom je trodimenzionalni zato sto pri gasenju prostora on ispunjava vecim
delom potapajuci materijal i opremu. Kod ovih prostora postoje velike prepreke od masina i opreme, pa
gasenje i klizanje teske pene i gasenje povrsine poda ne bi dalo potreban efekat. Zato se laka pena
koristi za zatvorene prostore kao sto su kanali, i industrijske hale.
Objekti koji se stite lakom vazdusnom penom su: robne kuce, tuneli sa kablovima, hangari, zatvoreni
transformatori, magacini zapaljivih tecnost, motorni prostori, brodski prostori, rudnici, prostorije sa
hranom, energetske stanice razvodne stanice ltd.
4.5.2. Potrebne kolicine vode i ekstrakta

Gasenje lakom penom podrazumeva prostorno ispunjenje objekta koji se stiti. Prema tome osnova za
proracun potrebne kolicine vode - smese je zapremina objekta. Ukoliko sistem vrsi zastitu vise
objekata, za osnvou proracuna uzlma se najveca zapremina. Potrebna kolicina vode koja treba da stoji
na raspolaganju, je 30 [min] gasenja, sa kapacitetom sistema. Potreban pritisak se odreduje zbirom
potrebnog pritiska generatora i pritiska zbog otpora cevovoda i armature.
Ukupna kolicina ekstrakta je 2 puta veca od kolicine za rad sistema od 30 [min]. Ova kolicina
ekstrakta je, za nase prilike nedovoljna. Posebno treba povecati kolicine ekstrakta zbog ceste potrebe
da se procenat doziranja ekstrakta poveca.
Donja tabela daje potrebno vreme za ispunjavanje zapremine prostorije koja se stiti lakom penom.
.
napomena za klasu pozara B:
polarne tecnosti (alkoholi, esteri, ketoni) nisu obuhvaceni tabelom.
Kapacitet sistema lake vazdusne pene R, izracunava se prema zapremini objekta.
4.5. ZATITA REZERVOARA ZAPALJIVIH TENOSTI

Gase se najee tekom penom, sa brojem penuanja od 5 do 8. esto se koristi i srednja pena.
Gase se rezerevoari i njihovi bazeni tj. tankvane, a predvia se i hlaenje omotaa i krova susednih
rezervoara vodom.
Kapacitet vode i ekstrakta odreuje se prema najnepovoljnijem sluaju, tj pretpostavlja se da e da se
zapali najvei rezerovar i najvei bazen. Proraun i kapacitet pumpi se odreuje pod pretpostavkom da
se gasi najudaljeniji rezervoar. Pretpostavlja se da e se upaliti samo jedan rezervoar, ako je rezervoara
manje od 5. Ako je rezervoara vie onda se ovaj princip ne primenjuje Ukupne koliine vode treba da
budu t.akve da se gaenje i hlaenje moe vriti 2h.
Koliina ekstrakta treba da bude takva da se najvei rezervoar i bazen mogu gasiti 15 minuta sa
rezervom koliina od 150% i odeenom koliinom za obavezne probe.
Kod rezervoara sa plivajuim krovom gasi se samo povrina prstena. U sluaju rezervoara alkohola ili
estera, ketona i sl, koji razaraju penu koliine za gaenje su viestruko vee ili se primenjuju specijalni
tipovi pene.
Kod izuzetno velikih povrina treba izbegavati srednju penu.
Cevovodi mogu biti suvi ili mokri.
Mokri moraju biti zatieni od smrzavanja, a suvi treba da imaju pad ka stanici da bi mogli da se
isprazne.
Cevodi treba da budu tako obeleeni da se lako razlikuje cevovod za gaenje od cevoda za hlaenje.
Lonci se kod uvoenja odozgo postavljaju iznad maksimalnog nivoa tenosti i imaju zatitnu
membranu koja se lako razbija radi spreavanja isparavanja.
Najee se osim gradskog vodovoda koriste i bazeni radi obezbeivanja dovoljne koliine vode.
Aktiviranje je naee runo, koje ne sme biti due od 15 min
4.6. ZATITA PRETAKALITA

Pri pretakanju u autocisternu moe doi do rasipanja i paljenja goriva. Zbog toga se postavlja stabilni
automatski sistem za penu sa plafonskim rasipaima i podnim mlaznicama. Koristi se laka pena koja e
praktino da napuni ceo prostor.
Osnovni parametari za proraun su veliina stajanke i veliina cisterne.
Alternativno reenje moe biti rotirajui baca pene. Koristi srednju penu.
9
4.7. Funkcionalna ispitivanja i periodine provere sistema

Ispitivanje ispravnost i funkcionalnosti sistema se vri:
- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provere
investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja
moraju imati poloen struni ispit.
- vizuelnog ispitivanja kojim se potvruje da je sistem izraen u skladu sa projektom
- hidraulikog ispitivanja na pritisak celog cevovoda na najmanje 1,5 maksimalnih pritisaka u trajanju
najmanje 1 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim
Funkcionalnost sistema se utvruje kroz sledee provere
- rada ventila i meaa
- procesa stvaranja pene
- kvaliteta pene
- postignutih prtisaka
Posle isptivanja sistem mora da se oisti i dobro ispere.
U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta
godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i
uputstvima proizvoaa kroz periodine kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju
se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati
poloen struni ispit.
Prema standardu sadraj peridine provere je:

Nedeljni

Mesecni
Kvartalni
podmazivanja
Godinji
Trogodinji
Desetogodinji
8. Stabilne instalacije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom: periodina ispitivanja
stabilne instalacije
uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se
unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati
Nedeljni
Mesecni
Kvartalni
podmazivanja
Godinji
Trogodinji
Desetogodinji
04 Stabilne instalacije za gaenje poara prahom 1
4. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije;
sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja
instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta
sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti
stabilne instalacije; periodika ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje
stabilne instalacije.
4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PRAHOM
4.1 OPSTE O STABILNIM UREAJIMA ZA PRAH

Stabilni ureaji za gaenje prahom nisu jo nali iru primenu u protivpoarnoj zatiti kao to je
to sluaj sa vodom, penom i CO2 gasom. Razlog ovome verovatno lei u ekonomskom razlogu, ali
se moe pretpostaviti da jo uvek ima i tehnikog neiskustva u planiranju i projektovanju. Ovaj
drugi razlog ne mora biti prisutan, jer se danas i kod nas projektuju vatrogasna vozila za prah
velikog kapaciteta, iji ureaji za prah i funkcije potpuno odgovaraju stabilnom ureaju. Jedino se
(to je najei, sluaj) zahteva automatsko gaenje, ali aktivirajui sistem za ukljuenje ureaja moe
biti isti kao i kod CO2 stabilnih sistema ili drugih sistema. U tom pogledu se moe postaviti
mehaniki, pneumatski ili elektrini sistem za automatsko aktiviranje
Stabilni ureaj za prah vri gasenje zatvorenih prostorija, a moe se, pod odreenim
uslovima i na ogranienim mestima, postaviti i u na slobodan prostor.
S obzirom na veliku mogunost primene praha, kao i na mogunost da jedan ureaj vri zatitu
vie prostorija ili objekata, ovakav stabilni ureaj za gaenje moe nai veliku primenu. Iako nepokretni
poloaj mlaznica ne omoguava direktno upravljanje mlaza na mesto poara, treba raunati da
prah, ako se stvori oblak, ima i trodimenzionalno dejstvo gaenja. Njegova efikasnost e i u tom
sluaju doi do izraaja, naroito kod primene u gaenju zapaljivih tenosti.i gasova, kako u
povrinskom, tako i u zapreminskom pogledu.
4.2.OPTI PRINCIP RAA UREAJA

Kao i kod aparata i vozila za gaenje prahom princip raa se sastoji u tome da se prah iz rezervoara
pogonskom energijom nekog gasa, izbaci na mesto poara. Pri tome on se mora, na svom putu od
rezervoara, do vrsto postavljenih mlaznica, kretati kroz eline cevi. Iako duina elinih cevi nee
biti velika, a isto tako i broj skretanja, moraju se stvoriti uslovi za kretanje praha kroz cevi. Analogija sa
tenou je samo formalna, jer se mora stvoriti meavina gasa i praha kako kako bi se mogao ostvariti
princip pneumatskog prenoenja kao kod pneumatskog prenoenja zrnaste materije. U tom cilju
mora se ostvariti potrehna brzina kretanja meavine. Svaka promena brzine bi dovela do drugog
odnosa meavine gasprah pa bi menjanjem pravca moglo doi do izlaska praha iz meavine i
njegovog zgruavanja. Zato je u rezervoaru potrebno, pre kretanja meavine, prah rastresti i postii radni
pritisak, a time e se postii i traeni odnos gasa i praha (otprilike 1 : 1000) u meavini i brzini
kretanja.Pogonski gas je obino azot, i on se uvodi u rezervoar sa donje strane. Za vreme pranjenja
neophodno je odravati stalni pritisak u rezervoaru, kako bi se postigla potrebna koliina praha koji
izlazi, u jedinici vremena, a time i oblak praha. Naime, u zatvorenoj prostoriji (a i na otvorenom
prostoru, pri mobilnom gaenju) stvaranje oblaka ima istu ulogu koju ima i zapreminska koncentracija,
npr, CO2 gasa, i u tome se ogleda trodimenzionalni efekat gaenja prahom.
4.3. AUTOMATSKI UREAJI SA MEHANIKO-PNEUMATSKOM AUTOMATIKOM

Kako je ve reeno, stabilni ureaj za prah je po pravilu automatskog dejstva, ali se uvek mora
predviati i mogunost runog aktiviranja. Stabilni ureaji se mogu razlikovati ne samo po veliini i.
broju rezervoara ve i po nainu aktiviranja. Od elinih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do
izlaznih mlaznica, ureaji su isti ili skoro jednaki. Jedino e se aktivirajui sistemi, odnosno sistemi koji
ce, na neku od indikacija poara, otvoriti pogonske boce meusobno razlikovati. Ako je temperatura
kao indikacija:poara najprikladnija, onda e se izabrati mehaniki sistem sa topljivim elementima
ili ampulama, ili e se postaviti temperaturni javljai poara (diferencijalni ili maksimalni). Ako je
indikacija poara dim, postavie se dimni javljai poara, itd. Ovi osetljivi elementi e svoja
mehanika dejstva ili impulse dalje prenositi do boca.
Na sl. 101 prikazano je jedno standardno reenje automatskog stabilnog postrojenja za gaenje
prahom. Reenje je veoma prikladno, jer se aktivirajui sistem koristi i kod automatskih stabilnih
CO2 ureaja. Pri pojavi poara rad ureaja je sledei:
Na gornjem delu prostorije simetrino su rasporeeni temperaturni elementi (27), koji ine sastavne
delove elinog ueta (26). Pri pojavi poara i odreene temperature temperaturni lanci se
rastavljaju, kidajui vezu elinog ueta, koje je jednim krajem uvreno za zid a na drugom kraju
ima obeen teg (24). Teina tega je dovoljna da izvri probijanje membrane na ventilu
komandne boce (25). To znai da mehanika komanda prelazi u pneumatsku. Pogonska
energija CO2 gasa iz komandne boce e preko cevovda visokog pritiska (23 izvriti dve komndne
radnje: jedna e biti otputanje tegova (15) na komandnom ormaru (14) tako da e tegovi svojom
teinom preko poteznih poluga (17) izvriti probijanje membrane ventila elinih boca (20), ime e
se omoguiti da pogonski gas ode u rezervoar (1).
Drugim krakom pogonski gas iz elinih boca izvrie, preko ekspanzionog razvodnika
automatskog ventila (3), pneumatskog cilindra (13) i tega (15), otvaranje glavnog ventila-
slavine (6). Ruicom (12) vri se ispiranje instalacije. Na razvodniku se za svaki ventil,
odnosno za svaku prostoriju obino postavlja i jedan elektrini prekida. On ima zadatak da
preko elektrine sirene daje zvuni signal, iskljui ventilator, klima ureaj, neku pogonsku
mainu i slino.
Na prikazanoj emi, radi jednostavnosti, nema razvodnika, odnosno nema vie prostorija koje titi
ureaj. Po pravilu, na glavnom cevovodu za prah (9) ostavlja se prikljuak (B prikljuak) za mobilno
gaenje.
Pogonski gas iz elinih boca odlazi u rezervoar (1), vri rastresanje i potiskivanje praha kroz
cevovode preko navodnika do mlaznica (30) postavljenih u prostoriji gde je izbio poar. Jednim
krakom cevovoda visokog pritiska i nepovratnog ventila (29) spojena je pneumatska sirena koja daje
zvuni signal da je ureaj aktiviran.
Pre pada tegova, koji vre probijanje membrana ventila elinih boca pogonskog gasa, obino se vri
elektrini kontakt preko elektrikog prekidaa. Ovaj kontakt ukljuuje sirenu ili daje signal deurnoj
vatrogasnoj slubi, kako bi dobila informaciju o pojavi poara. Ova signalizacija poara je obavezna i
duplirana, pneumatskim elektrinim signalnim ureajima. Ona je neophodna zbog alarmiranja i

preduzimanja onih preventivnih mera koje su planirane za sluaj poara, posebno obavetavanja
vatrogasne jedinice o pojavi poara. Zvuni signal mora postojati i u prostoriji gde se vri gaenje,
kako bi osoblje napustilo ugroenu prostoriju. Signal se mora vremenski dati najmanje 30 sekundi
pre aktiviranja ureaja.
Prema datom opisu rada, osnovne elemente ureaja ine:

-rezervoar (ili vie rezervoara) praha,
-sistem za aktiviranje,
-eline boce,
-razvodnik, i
-cevovodi sa mlaznicama.
Rezervoar za prah je cilindrinog oblika, ugraen na postolju. U rezervoaru je ugraena uzgonska

cev, filter za ispiranje, ventil sigurnosti, prikljuni ventili za pogonski gas, otvor za punjenje
praha, otvor za pranjenje, armatura sa memim instrumentima i drugi prikljuni elementi.
Rezervoar treba smestiti u prostoriju koja je bezbedna od poara i ulaska nepozvanih lica.
Sistem za aktiviranje ine topljivi elementi na elinom uetu, elino ue sa tegom, komandne
boce: od 2 kp za automatsko i runo aktiviranje i cevovodi sa prikljucima visokog pritiska.
Temperatura paljenja, odnosno: prskanja ampule odreuje se prema maksimalnoj temperaturi
prostorija koje se tite. Temperaturni elementi se proizvode u nekoliko temperaturnih granica, obino
sa temperaturama od 70C, 90C. 140C, 240C i 300C ili njima bliskim temperaturama. Na
topljivim elementima je obino temperatura naznaena, dok se kod ampula tenost boji razliitim
bojama, koje oznaavaju razliite temperature, ali se i pored toga oznaava temperatura prskanja.
Izmeu temperaturnog elementa, sa jedne strane (a u eksplozivnim sredinama sa obe) postaviti

elektrinu izolaciju (pertinaks trake ili sl.).
elino ue je standardno, prenika 34 mm. Na skretanjima se postavljaju koturi, a spajanje ueta

vri se standardnim prikljucima.
Komandna boca za automatsko aktiviranje ima membranski ventil, dok boca za runo aktiviranje ima
ventil sa tokiem za otvaranje boce. Obe boce su povezane zajednikim cevovodom visokog pritiska.
Ovim se ispunjava zahtev za runim aktiviranjem, ali i ono mora biti omogueno na dva mesta (poz.
11 . i 28.).
Komandne boce i potpuno zasebni sistem za aktiviranje mora postojati za svaku prostoriju-zonu
koja se titi. Broj takvih prostorija-objekata ne bi trebao da bude vei od pet, za jedan stabilni
ureaj.
eline boce imaju kao pogonski gas azot ili CO2 gas. Po pravilu, ventili boca za stabilne ureaje
su sa membranama, a ne oprunog tipa. Ovo iz razloga to zatvaranje membranom daje veu
sigurnost nepropustljivosti od oprunog naina.
Boce imaju pneumatske mehanizme za aktiviranje tegova, zatim pneumatski cilindar za vremensko,
zadravanje, elektrini prekida, sistem koga ine tegovi, ue i potezne poluge za probijanje
membrana, mehanizam za runo aktiviranje, kontrolne instrumente i cevovode sa odgovarajuim
prikljucima, ventile-slavine, reducir ventile i ostale delove jedne baterije boca pod visokim
pritiskom.
Razvodnik ima zadatak da prah, koji je magistralnim cevovodom doao potiskivan iz rezervoara,
uputi odgovarajuim cevovodom u onu prostoriju gde je poar izbio. Komanda za aktiviranje
odgovarajueg ventila i slavine, kao i ukljuenje elektrinog prekidaa dolaze od komande boce one
prostorije gde je poar izbio. Teina tega istovremeno povlai polugu ventila-slavine i prekidaa.
Cevovodi sa mlaznicama sloe za dovod praha iz rezervoara, preko razvodnika i mlaznica, u

prostoriju gde je izbio poar. Cevi su eline beavne. Cevovod treba da ima to.manje skretanja.
Poloaj mlaznica je u prostor ili treba da bude usmeren prema nekom objektu, ukoliko takav objekat
postoji, kao posebna opasnost. Na otvorenom prostoru poloaj mlaznica je simetrian, sa takvim
odstojanjem da se objekt nae u potpunom i kontinuiranom oblaku praha. Veliina izlazne povrine
mlaznice ne treba da bude manja od 28 mm2 (prenik 6 mm).
Ukoliko mlaz praha moe uskovitlati zapaljivu povrinu ili uzburkati povrinu, onda poloaj mlaznica
treba da je takav da se to izbegne.
4.4. AKTIVIRANJE SISTEMA
Stabilni ureaj je automatskog dejstva, ali se moe aktivirati i runo, ako aktivirajui sistem iz
bilo kog razloga zataji. Runo aktiviranje moe se izvriti (i najee se vri) tako to se aktivira
runa komandna boca (28). Ona se nalazi, po pravilu, u neposrednoj blizini prostorije (u hodniku) ili
objekta gde je izbio poar.
Drugi nain runog aktiviranja je omoguen aktiviranjem elinih boca. Ako se ureajem
za prah vri zatita samo jedne prostorije, onda je aktiviranje boca dovoljno, ali ako postoji vie
prostorija ili objekata, onda je potrebno na razvodniku, pre aktiviranja boca, otvoriti onaj ventil -
slavinu koji odgovara prostoriji gde je poar izbio.

Prah, kao sredstvo, sluzi pre svega, za gasenje pozara sa plamenom, a specijalne vrste
praha mogu gasiti pozare sa zarom. Zbog velike sposobnosti eliminisanja plamena,
kombinuje se sa drugim sredstvima, kao na primer, vazdusnom penom.
SRPS EN 12416-2:2010
Instalacije za gaenje poara - Sistemi sa prahom - Deo 2: Projektovanje, izvoenje i odravanje
SRPS EN 12416-1:2010
Instalacije za gaenje poara - Sistemi sa prahom - Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja za
komponente
Ranije su se primenjivali
VdS 2111
NFPA 17
BS5306
Iako prah, kao sredstvo za gasenje ima vec dug niz godina primenu u rucnim aparatima i
vozilima, primena u stabilnim sistemima je novijeg datuma. Bilo je potrebno pored armature,
resavati problem kretanja praha kroz duze cevovode. Iako postoji izvesna analogija kretanja praha
sa kretanjem gasa kroz cevl to se ne moze smatarti istim, jer na mestima skretanja dolazi do
talozenja praha i zaepljenja.
Danas su takvi problemi reeni, tako da se postavljaju stabilnl sistemi velikin kapaciteta, sa
duzim cevovodima i crevima.
Stabilni sitemi sa prahom su pogodni kod zatvorenih prostorija i objekata, all i kod objekata na
otvorenom prostoru. U tom pogledu prah ima prednost nad CO2 gasom koji bi se rasturao.Pored
toga prah je bezopasan za ljude i materijale. Jedan stabilni sistem za prah, kao sto to vazi i
za druga sredstva, moze vrsiti zastitu vise objekata
4.6. KRITERIJUMI ZA IZBOR I DEFINISANJE SISTEMA
Kod izbora stabilnog sistema sa prahom u alternativi sa drugim sistemima - sredstvima,

prednosti sistema sa prahom su sledea:
-bezopasnost po ljude, opremu i materijale

-otpornost prema niskim temperaturama
-sposobnost gasenja pozara klase A, B i E
-neprovodljivost struje
-neograniceno vreme skladistenja.
-
Pored navedenlh dobrih osobina praha, treba uzeti u obzir i ekonomski kriterijum.
Ipak, treba reci da gasenje prahom ne polaze pravo na univerzataost, kako bi se moglo
zakljucitl iz njegovih osobina. Preporuka za postavljanje stabUnog sistema za prah je kod
slucajeva gde postoji nestasica vode, opasnost zamrzavanja, opasnost od kratkog spoja, itd.
Stabilni slstem sa prahom primenjuje se kod zatvorenih prostonja i objekata. Zastita
objekta na otvorenom prostoru sistemorn sa prahom ima prednost nad zastitom CO, gasom,
jer bi dolazilo do velikog rasturanja gasa.
Za projektovanje i izgradnju stabilnih sistema sa prahom postoje tehnlcki propisi kojih se
projektanti moraju pridrzavatl. Kod mogucih dilema treba konsultovati nadlezne organe i
strucnjake.
4.7. PRORACUN KOLICINE PRAHA ZA GASENJE

Stabilnim sistemima za prah vrsi se zastita zatvorenih prostorija i objekata -
objekt zastita. Potrebne kolicine praha su: -
- za zatvorene prostorije potrebno je, minimalno 0,6 [Kg] po m3 bruto zapremine. Pri tome
prostorija treba da je potpuno zatvorena.
-Kod zastite objekta oblak praha treba da prekrije ceo objekat.

Minimalne potrebne kolicine praha koje su potrebne kod sledecih slucajeva:
-Ako su objekti ograniceni sa najmanje 4 strane tavanicom, patosom i zidovima, na primer
kabine za prskanje spreda otvorene, trafo celije, spreda i odozgo, potrebne kolicine su
l[Kg] po [m3].
-Kod slobodnih objekata koji ne pripadaju prethodnim slucajevima, zapremina se izracunava tako
da se svim stranama objekta (kao prostorije) dodaje po m. Tako uvecanoj zapremini, potrebna
kolicina praha iznosi 1,2 [Kg] po [m3].
Kod otvorenih ogranicenih povrsina zapaljivih tecnosti, na primer kada za kaljenje, mesalica,
sudova za kuvanje i rezervoara, potrebno je 4 [Kg] po [m2]. Pri torn nijedna tacka povrsina tecnosti,
ne sme biti udaljena vise od 5[m] od mlaznice.
Vreme isticanja-praznjenja je od najvece vaznosti za efkasnost sistema za prah.

Navedene kolicine praha treba u roku od 30[sec] da budu izbacene i stvore oblak koji
obavija objekat-mesto pozara.
Ako kod prostorija i objekata treba racunati sa gubljenjem-oticanjem praha (na primer od
ventilatora) predvidene kolicine praha treba povecati za 20%. Ako postoji opasnost
ponovnog paljenja (naprimer zbog usijane metalne mase koje se nisu ohladile), onda treba
produziti vreme isticanja istih kolicina praha, ill predvideti jos jedan sistem iste velicine.
4.8. AKTIVIRANJE I ALARMIRANJE

Aktiviranje stabilnog sistema za prah moze se vrsiti automatsko i rucno. Ako je automatsko ono
podrazumeva i rucno, najmanje na dva mesta. Prenos komandi, kako automatskog, tako i rucnog
aktiviranja, moze biti mehanicko, pneumatsko i elektricno, odnosno kombinovano. Svi nacini
aktiviranja i aktivirajuci elementi kod CO2 sistema primenjuju se i kod sistema sa prahom, s tim da
se najcesce koristi temperatura za aktiviranje. Uobicajena temperatura aktiviranja je 68 do 72C.
Ako je u prostoriji normalna temperatura, odnosno temperatura aktiviranja je 30 do 40C iznad
maksimalne. Aktiviranje preko temperaturnih javljaca pozara retko se primenjuje.
Iako pri gasenju pozara prahom ne postoji takva opasnost kao kod drugih sredstava,
ispunjavanjem zapremine prostorije prahom otezano je disanje i smanjena ili potpuno onemogucena
vidljivost. Zato se predvidaju mere uzbunjivanja, ukoliko u prostoriji koja se stiti, postoji prisutnost
ljudi. Mere bezbednosti obuhvataju zvucne i svetlosne signale i natpise o opasnosti u slucaju
pozara. Vreme od pocetka signala za uzbunu, do gasenja, ne treba da prede 30[sec],
Kod aktiviranja sistema, svi pogonski uredaji treba da se iskljuce, kao sto su: ventilatori, klima
uredaji, elektricne masine, a posebno uredaji za lozenje, kao sto su gorionici za gas, infracrvene
lampe i dr. Pri kretanju moze se stvoriti staticki elektricitet. Zato sistem mora biti uzemljen u svim
delovima . Otpor prema zemlji ne sme preci 106 [om],
4.9. STANICE ZA PRAH

Najcesce su rezervoari sa pogonskim bocama i ostalim elementima, postavljeni
neposredno u blizini prostorije ili objekta koji stiti sistem. To su polozaji odmah iza zida, a
kod vecih prostorija, kao sto je to slucaj kod hangara, i pogonskih masina, u samoj
prostoriji. Na taj nacin se smanjuje duzina cevi za kretanje praha, a aktiviranje je najcesce
rucno. Ukoliko je aktiviranje automatsko, gasenje se vrsi preko cevne mreze i mlaznica.
Ako se rezervoar sa pogonskim bocama i ostalim uredajlma sistema postavlja u zasebnu
prostoriju, onda su zahtevi za stanicu isti kao i kod stanica sa druglm sredstvima za gasenje
(sprinkler, CO2 i pena).
Velicina rezervoara, ukoliko sistem vrsi zastitu do 5 prostorija-objekta, treba da odgovara

najvecoj prostoriji objektu. Ako je potrebno vise rezervoara, tada oni, treba da su iste
velicine. Ako se jednim sistemom vrsi zastita vise od 5 prostorija-objekata, zatim zastita
zapaljivih tecnosti koje se zagrevaju po ukupnoj zapremini i odrzavaju na visokoj
temperaturi(na primer ulja sa kadama za kaljenje i kade za bitumen) mora se postaviti jos
jedan rezervoar iste velicine. On se, paralelno, prikljucuje na istu razvodnu mrezu.
Pogoski gas za izbacivanje i potiskivanje praha kroz cevovode i mlaznice je najcesce
azot. Armaturu rezervoara i pogonskih boca cine dementi za aktiviranje i upravljanje,
sistem razvoda, redukcionih i sigurnosnih ventila ltd.
Iako postoje izvesne razlike u konstrukcijama rezervoara u principu su oni slicni jer obavljaju istu
funkciju. Kao sudovi pod pritiskom, rezervoari i boce moraju odgovarati tehnickim propisima. Prah
treba da pocne isticati iz rezervoara tek kada se postigne potreban radni pritisak i prah bude
uzburkan pogonskim gasom u rezervoaru. Vreme koje je potrebno da se to postigne ne sme da prede
30 [sec].
Boce sa pogonskim gasom moraju imati manometre za visoki pritisak. Mora biti
omoguceno da se izmeri pritisak, bez ispustanja gasa iz boce. Boce u svom lezi-stu moraju
biti osigurane od reakcijskog udara unazad prilikom izlaska gasa.
Kod zastite vise prostorija ili objekata jednim sistemom na razvodniku mora, za svaku
prostoriju postojati razvodni venal i slavina, ciji protocni precnici moraju odgovarati
precniku glavnog cevovoda. Ventili i slavine moraju se otvarati pre isticanja praha iz
rezervoara, ill bar istovremeno. Ukoliko se ventili rucno aktivlraju njihovi polozaji treba da
su takvi da nisu potrebne lestvice, stepenice ili specijalni alat.
4.10. CEVOVODI I MLAZNICE

Po kvalitetu, cevovodi cevovodi treba da odgovaraju najvisem pritisku koji moe da nastupi, da
su bez neravnina i zasticeni od korozije. Geometrija cevne mreze treba da je simetricna, kako bi
cevovodi deonice do mlaznica bile iste duzine (vidi sl. 106). Na taj nacin ce prah ravnomerno
isticati iz svih mlaznica. Pritisak smese gas-prah treba da ima brzinu-energiju, da kod skretanja-
savijanja cevi prah ne talozi i zapusi cev. Kretanje praha kroz cevovode pri skretanju treba da bude
kao na slici 107.
Cev mlaznice treba da ima povrsinu preseka ne manju od preseka mlaznice ili zbira povrsina
otvora mlaznice, ukoliko mlaznica ima vise izlaznih otvora. Raspored mlaznica u prostoriji treba da
je takav da izlazeci mlaz praha ne uskovitla, uzburka materiju koja gori, da je ne rastura i
rasprskava po prostoriji. Izlazni otvori mlaznice treba da se stite od prsine boje i vlage. Otvori na
mlaznicama kroz koje izlazi prah, moraju imati najmanju izlaznu povrsinu 28 [mm2].
Nosaci za cevovodne praha su isti kao i kod CO2 cevovoda i sve sto je za njih receno, odnosi se i na
nosace cevovoda praha.
4.11. NAPOMENE O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU

a. Sve napomene za montazu sistema CO2 mogu se primeniti i za sistem sa prahom. Posebno se
moze napomenuti:
-Pre ugradivanja, cevi treba iznutra ocistiti.
-Mlaznice pre postavljanja treba pazljivo produvati.
-Armature za rucno aktiviranje i probe moraju biti plombirane.
-Na pogodnim mestima, naprimer na razvodniku, ugraditi prikljucke sa slavinama, za produvavanje
ciscenje instalacije od zaostalog praha.
- Rezervoari za prah, pogonske boce i armature sistema za prah razlicitih proizvodaca, mogu se,
unekoliko razlikovati u konstrukcionim detaljima, ali ne i funkcionalno. Zbog toga se treba
pridrzavati uputstva proizvodaca za montazu, probu i odrzavanje sistema.
- Na gradilistu i pri montaznim radovima pridrzavati se mera zastite na radu i pravilnika koji vazi
za rad sa posudama pod pritiskom.
-Rezervoar, odnosno postolje rezervoara mora biti uvreno za betonsku plou da bi se
onemoguilo pomeranje. Uvrenje se moe izvriti i na zidu;
-Rezervoar postaviti u prostoriju gde nema zapaljivih materija i obezbedenu od neovlaenog
ulaenja. Ukoliko to nije mogue rezervoar treba da ima ianu ogradu;
-Rezervoar treba da ima elektrino uzemljenje;
-Ram baterije boca sa pogonskim gasom takoe mora imati uvrenje za pod ankerima ili za zid.
-Temperatura gde se nalazi baterija boca ne srne biti vea od 35C;
-Baterija, u cilju runog aktiviranja, mora imati lak pristup. Ukoliko nije smetena u prostoriji i ona
mora imati ianu ogradu;
- Svi cevovodi i prikljuni elementi moraju biti tako vareni i povezani da obezbeuju
nepropustljivost. Cevovodi pogonskog gasa i praha moraju izdrati maksimalni pritisak od 80 at;
-Izmeu baterija boca sa pogonskim gasom i rezervoara mora biti ugraen ventil sigurnosti;
-Pripremljeni cevovodi za montau moraju biti zatieni od ulaska stranih tela;
-Cevovodi pogonskog gasa, pri skretanju, treba da imaju produetke zaskupljanje neistoe (duine
1015 cm);
- elino ue, pri prelasku ispod elektrinih ureaja i instalacija, treba da ima izolaciju;
-Pri prolazu kroz cev, elinom uetu moe da bude onemogueno kretanje zbog neistoe ili, na
primer, u lakirnicama od speene boje. Zato otvore cevi popuniti tovatnom mau;
-Ceo ureaj i cevovodi spolja treba da su minizirani i zatieni zatitnim premazom;
- Pri montai preduzeti sve zatitne mere.
b. Funkcionalno ispitivanje sistema pre putanja u rad

Tokom funkcionalnog ispitivanja vri se proba funkcionisanja sistema. Proverava se deo za

detekciju i upravljanje, a potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa
se retko koristi. Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju
(ili vise prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T
komad sa ventilom. Na ovaj komad se prikljuuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se,
aktiviranjem sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost
svakog dela sistema.
Funkcionalno ispitivanje obavezno obuhvata ispitivanje cevovoda na pritisak.

Pri predaji ureaja:
-Izvoa daje detaljna uputstva o rukovanju i odravanju, potrebne natpise i neophodne rezervne
delove za jedno ponovno punjenje ureaja;
-Izvoa o delovima koji se kontroliu podnosi potrebne ateste;
-Prijem obuhvata vizuelni kvalitativni pregled i funkcionalnu probu ureaja kako je ugovorom
predvieno;
-Izvoa daje garancije, a obaveza odravanja i snabdevanja rezervnim delovima nastavlja se i posle
garantnog roka.
c. Posle izvrsenog gasenja sistem se mora ocistiti od praha. Produvavanje se vrsi na

prikljucnim mestima kako je napred receno. Za cevovode vaze sve napomene date kod CO2
sistema.
d. Periodina provere:
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine kontrole. O obavljenim proverama se vodi
provere moraju imati poloen struni ispit.
Prema standardu sadraj periodinih provera je:
dnevno
- provera indikacija sistema (tezine, pritisci i sl.)
- osim toga vrsi se kontrola elinog ueta, poloaja tegova i mehanizma elinih boca i
komandnih boca, rezervoara i razvodnika i konstatovanja eventualnog oteenja;
meseno
- kontrola stanja cevovoda i radni poloaj ventilatora
- ienje cevovda komprimovanim gasom
- provera zatitnih poklopaca na mlaznicama
- provera koliine potisnog gasa
- provera koliine praha
- provera sistema za aktiviranje
sestomesecno
- periodicna kontrola sistema koja obuhvata proveru funkcionisanja sistema bez ispucavanja praha
godinje
- provera kvaliteta i koliine praha
9. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti

Ispitivanje ispravnost i funkcionalnosti sistema se vri:
Tokom funkcionalnog ispitivanja vri se proba funkcionisanja sistema. Proverava se deo za
detekciju i upravljanje, a potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa
se retko koristi. Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju
(ili vise prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T
komad sa ventilom. Na ovaj komad se prikljuuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se,
aktiviranjem sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost
svakog dela sistema.
Funkcionalno ispitivanje obavezno obuhvata ispitivanje cevovoda na pritisak.
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodina provere. O obavljenim proverama se vodi
Prema standardu sadraj periodinih provera:
dnevno
- provera indikacija sistema (tezine, pritisci i sl.)
- osim toga vrsi se kontrola elinog ueta, poloaja tegova i mehanizma elinih boca i
komandnih boca, rezervoara i razvodnika i konstatovanja eventualnog oteenja;
meseno
- kontrola stanja cevovoda i radni poloaj ventilatora
- ienje cevovda komprimovanim gasom
- provera zatitnih poklopaca na mlaznicama
- provera koliine potisnog gasa
- provera koliine praha
- provera sistema za aktiviranje
sestomesecno
- periodicna kontrola sistema koja obuhvata proveru funkcionisanja sistema bez ispucavanja praha
godinje
- provera kvaliteta i koliine praha
10. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: opis instalacije, sastavni delovi instalacije
Sistem za automatsko gaenje prahom se sastoji od dela za dojavu i upravljenje i mainskog dela sa
spremnicima i cevovodom.
Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od:
detektora (optiki, termiki, lako topljivi elementi ili sl)
protivpoarne centrale
svetlosne i zvune signalizacije
runih javljaa za aktviranje i blokadu
elektrine instalacije
Ovaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se sastoji
od:
lakotopljivih elemenata
sajli sa koturaama i tegovima
ormara sa elektromagnetnom kopom
mehanikih sirena
Mainski deo sa cevovdom i spremnicima se sastoji (mogu da budu razliite konfiguracije) od:
spremnika sa pogonskim gasom (N2 ili CO2)
spremnika sa prahom
pilot boce
mehanikih ili elektromagnetnih ventila
cevovoda
mlaznica
ureaja za kontrolu sadraja spremnika (vage, manometri,..)
Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna signalizacije
koja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje preduprediti
pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja pogonski gas se ubacuje u
spremnika sa prahom koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i gasi poar. Ako automatska
detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog javljaa aktivirajueg ili mehaniki
na samim spremnicima.
11. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne
instalacije
Pravna lica koja odravaju i ispituju stabilnu instalaciju moraju da za ove poslove poseduju
ovlaenje ministarstva. Zaposleni u ovlaenom pravnom licu moraju da imaju poloen struni
ispit. Potreban minimalni broj lica odreene strune spreme sa poloenim strunim ispitom kao i
potrebne tahnike kapacitete u smislu opreme, alata i prostora propisuje takoer ministarstvo.
Program polaganja strunog ispita takoer propisuje ministarstvo. Ispit se sastoji od opteg i
posebnog dela.
05 Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen dioksidom 1
5. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: funkcionalna ema delovanja;

opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u
pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor
napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara;
ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne
instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
5.SISTEMI ZA UGLJENDIOKSID - CO STABILNI SISTEMI ZA GASENJE CO GASOM

5.1. OPSTE O STABILNIM UREDAJIMA
Stabilni ureaji za gaenje sa CO2 su protivpoarna postrojenja za zapreminsko
trodimenzionalno gaenje CO2 gasom. CO2 se preko postavljenih mlaznica u prostoriji ili
iznad objekta dovodi na mesto pozara. U prostoriji se stvara prostorna koncentracija CO2 gasa,
a kada ova koncentracija bude tolika da smanjuje kolicinu kiseonika u vazduhu, do iznosa
manjeg od onog koji je potreban za proces sagorevanja, poar se gasi. Slicno ce se desiti i kod
zastite objekta. CO2 gas, s obzirom da je tei od vazduha, padae dole, vrei potrebnu
koncentraciju.
Stabilni prorivpoarni uredaji za gasenje CO2 gasom su, pored uredaja za vodu i penu, najvie
primenjivani u protivpozarnoj zastiti. Zato je razvoj ove vrste protivpozarne tehnike, bar sto se
tice stabilnih postrojeaja, najrazvijeniji. Tehnickih resenja ima vie, kao osnovnih tipova, a u
etaljima postoji veoma mnogo raznovrsnosti.
Aktviranje uredaja moze biti runo, poluautomatsko daljinsko i automatsko. Kod automatskog
mora postojati mogunost i runog i to na dva razliita mesta. Stabilan uredaj ima obaveznu
signalizaciju poara, a kod automatskog se mogu, pri atktiviranju uredaja, ukljuciti i druge
neophodne komande koje e iskljuiti tehnoloki proces proizvodnje.
Tako se, pored obaveznog iskljuenja ventilatora i klima ureaja, zatvaranja vrata i slinog,
moze automatski iskljuiti pogonska maina ili itavi deo proizvodnje, izvriti blokada izvesnih
pogonskih objekata i masina i skl.
Signalizacija pozara, zvucna i svetlosna ima zadatak alarmiranja. To znai da signal o pojavi
poara mora biti izveden od pogonske prostorije gde je izbio pozar do deurne vatrogasne
slube, tehnickog rukovodstva proizvodnje, spoljne vatrogasne jedinice, itd. Sve ovo moze i
mora biti automatizovano, i o tome projektanti vodice racuna shodno specafiinim i lokainim
prilikama.
Stoga izbor tehnikog resenja jednog stabilnog COa uredaja treba da udovolji zahtevima
gasenja, a i nizu drugih zahteva. To znai da se ne moze govoriti samo o jednom tipu uredaja,
npr primer mehanikom ili mehaniko pneumatskom.
U veini sluajeva kod automatskog aktiviranja primenjuju se ne samo mehanike ve

pneumatske i elektrine komande. Aktiviranje moe biti na temperaturu, dim ili svetlost a i od
izbora indikacije poara zavisi nain aktiviranja ureaja.
Nacelno se CO2 gas koristi kao sredstvo za gasenje za pozare klase B,C i E iako svaki slucaj
primene dobro oceniti. Isto tako se u nacelu, stabilni uredaj uglavnom kod zatvorenih
prostorija, pa treba preduzeti mere bezbednosti.
5.2. STABILNI UREDAJI SA MEHANIKO-PNEUMATSKO-ELEKTRICNIM

AUTOMATIKAMA
Opsta sema stabilnog automatskog CO2 uredaja sa mehanicko-pneumatskom automatikom

data je na si. 106. Osnovni princip rada ovog uredaja je sledeci:

Pri povisenoj temperaturi, koja se javlja pri poaru, temperaturni rastavljkjivai (topljivi
elementi ili staklene ampule) kidaju vezu elinog ueta.. Na taj nacin se oslobada teg koji
svojom tezinom probija membranu komandne boce za automatsko aktiviranje. Sada
mehanicko aktiviranje prelazi u pneumatsko. Pogonska energija CO2 gasa u komandnoj boci
treba da izvrsi dve komandne radnje, aktiviranje baterije boca i otvaranje ventila koji vodi u
prostoriju gde je pozar izbio, odnosno uputi CO2 odgovarajucim cevovodom u odgovarajucu
prostoriju. Ova komanda se prenosi preko cevovoda visokog pritiska do razvodnika. Preko
pneumatskog okidaa otpusta se teg na razvodniku i otvara ventil-slavina i ukljuuje
elektrini prekida. On ima zadatak da ukljui sirenu 30 sec pre pocetka isticanja
Od razvodnika zajednicki vod visokog pritiska odlazi do baterije boca. Preko pneumatskog
okidaa se oslobaaju tegovi baterije, ali se aktiviranje ne vri odmah. Pneumatski cilindar sa
sistemom poluga otptasuce teg tek posle izvesnog vremena, odnosno vremena na koji je
regulisan ne manje od 30 sec. Posle toga tegovi svojom tezinom (ili moze postojati slicna
konstrukdja), preko poteznih poluga probijaju memebranu ventila. CO2 gas gas preko
kolektora magistralnog voda, razvodnika cevvoda i mlaznica odlazi u protoriju gde je izbio
pozar. Na magistralni vod obicno se vezuje i pneumatska sirena (pored elektricne) koja ima
zadatak da obavesti o pravilnom funkdonisanju uredaja. Ona se zato i po zvuku razlikuje od
elektricne.
.
Opta ema sistema za autmatsko gaenje sa modernom centralom za dojavu poara i

upravljanje gaenjem izgleda kao na sledeem crteu.
1. CO2 boca 2. Ventil sa aktuatorom 3. Elektrini aktuator sa solenoidom

4. Pilot boca sa N2 5. Runo mehaniko aktiviranje 6. Ureaj potvrde ispucavanja
7. Nepovratni ventil 8. Ureaj za rastereenje pritiska 9. Prikljuak za pilot bocu
10. 11. Centrala za dojavu i upravljanje 12. Runi javlja aktivirajui
13. Isto kao 12 14.Upozoravajua sirena 15. Evakuaciona sirena
16. Mlaznica 17. Protivpoarna vrata 18. Detektor dima
19. Ventilacioni kanal20. Protivpoarna klapna
Pricip rada je sledei. Detektori dima u jednoj zoni detektuju poar. Centrala ukljuuje
upozoravajue sirene. Detektori dima u drugoj zoni detektuju poar. Centrala ukljuuje
evakuacione sirene. Nakon vremena evakuacije od 30 sec ili sl. centrala elektrinom
komandom otvara ventil na pilot boci. Pilot boca prtiskom azota otvara ventile na bocama sa
CO2. Gas kroz cevovd stie do mlaznica kroz koje ulazi u prostor. Pre aktiviranja gaenja
elektrinom komandom se takoer zatvaraju vrata na tienom prostoru kao i PP klapna na
ventilacionom kanalu i iskljuuje ventilacioni sistem.
Kod CO2 sistema potrebno je obratiti panju na znaajno poveenje pritiska u tienom
prostoru zbog mogunosti oteenja. u tom smislu se projektuju ureaji za rastereenje pritiska
(nadpritisne klapne) koje imaju ulogu da se u sluaju potrebe otvore i na taj nain spree
oteenja tiene prostorije rastereenjem nadpritiska.
5.3. ELEMENTI SISTEMA
Baterija boca
Sastoji se od boca sa ventilom, komndnih ormara, zbirne cevi, spojne cevi, poteznih poluga i
tegova. Komndni ormar za automatsko aktiviranje ima pneumatski cilindar za vremensko
kanjenje, dok se komandbi ormar za dopunsko gaenje postavlja samo ako postoje rezervne
boce
Ventili na bocama
su po pravilu membranskog tipa radi sigurnijeg zaptivanja. Pri aktiviranje membrana se
probija. Boce CO2 moraju imati ureaj za kontrolu napunjenosti. Ranije su to bile vage a sada
se koriste presostati.
Razvodnik
razvodi gas po prostorijama. Po pravilu jedna baterija na razvodniku ima najvie 5 ventila.
Razvodnik ima pneumatske ili elektrine okidae i ventile, iji je zadaatak da okidaju tegove i
otputaju ventile
Modernije ventile se baziraju na ventilima koji imaju elektrini okida, koji proputa iz boce
malu koliinu gasa koja se onda vraa na ventila i otvara ga. Ovakvim pneumatskim vodovima
otvaraju se ostale boce u bateriji koje nemaju elektrini okida. Sektorski ventili su najee
elektrini.
Cevovodi i mlaznice
su eline beavne pocinkovane cevi.
Komandne boce
za runo i automatsko aktiviranje su spojene meusobno elinim cevima i sa pneumatskim
lementima na razvodniku. Svaki sektor gaenja ima svoju komandnu bocu.
Temperaturni rastavljivaci
Temperaturni rastavljivai -clanci (sl. 109) dati su sa temperaturnom ampulom. U ampuli se
nalazi tecnost sa visokim pritiskom pare. Izbor temperature vii se prema radnim uslovima u
prostoriji. Po pravilu, na maksimalnu radnu temperaturu dodaje se oko 40C. U tabeli su
predvidene mogue temperature za koje se ampule izraduju.
Temperaturni clanci mogu biti od topljive legure ili to mogu biti elektrifcni javljaci pozara.
Alarmne sirene elektrie i pneumatske, po pravilu, postavljaju se paralelno. Elektricna sirena

ima zadatak da obavesti ljudstvo u ugrozenoj prostoriji, zatim dezurnu sluzbu, vatrogasnu
jedinicu i druge o izbijanju pozara, a tek sa zvukom pneumatske sirene uredaj je stupio u
dejstvo. To znai da je funkcija zvuka pneumatske sirene da obavesti o ispravnom
fimkcionisanju uredaja, a nastupa najmanje 30 sekundi posle zvuka elektricne sirene.

Osnovni cilj postavljanja jednog stabilnog CO2 sistema je gasenje pozara u objektu, u prvoj
fazi njegovog nastajanja i po potrebi, odrzavanja potrebne zapreminske koncentracije u
objektu, do prestanka opasnosti povracaja pozara. Ovaj drugi zahtev je neophodan kod pozara
cvrstih materijala koji sagorevaju zarom. Ovaj kriterijum, da li zapaljive materije gore
plamenom (zapaljivi gasovi i tecnosti) ili zarom, je vazan kriterijum za dimenzionisanje
kapaciteta sistema.
Osnovni efekat gasenja pozara CO2 gasom je zaguujuci, a u mnogo manjoj meri,
hladenjem. Zagusujuci efekat je trodimenzionalni, jer CO2 ravnomerno ispunjava prostor koji
se stiti. U tom smislu CO2 sistem se koristi za zatvorene prostore. Kada se pri koncentraciji
CO2 , smanji ucesce kiseonika u vazduhu na 15% prekida se proces sagorevanja, a time je
izvrseno i gasenje pozara.
Stabilni CO2 sistem se primenjuje i kod zastite objekta - uredaja, lociranog u nekom vecem
prostoru (na primer hali), a retko na slobodnom. U tom slucaju mlaznice su usmerene na sam
objekat - uredaj. Ovaj tip zastite nazivamo objekt zastita. Objekt zastita se moze primeniti i za
gasenje zapaljive tecnosti, odnosno vece povrsine, kao i gasenje povrsina uopste. Iako ovde
nemamo tipicni trodimenzionalni efekat gasenja, ipak je on osnovni, zbog toga sto se radi o
gasu, kao sredstvu za gasenje.
Zbog zahteva za gasenjem pozara u prvoj fazi njegovog nastajanja, stabilni CO2 sistemi su,
po pravilu, automatski, sa obaveznom mogucnocu i rucnog aktiviranja. Aktiviranje se, vrsi
prema najranijoj indikaciji pozara. Kako je CO2 gas toksican (vec kod 9% zapreminske
koncentracije, dolazi do nesvestice), to se preduzimaju mere bezbednosti, ukoliko se ljudi
nalaze u prostoru koji stiti CO2 sistem. U mere bezbednosti spadaju signali, zadrzavanje
aktiviranja - isticanje gasa u prostoriju i druge mere.

CO2 gas se primenjuje za gasenje pozara klase A, B i C.
Navodimo materijale i objekte gde se postavlja CO2 sistem:

- zapaljivlh gasova i tecnosti
-motora koji za pogon koriste benzin ill drugo zapaljivo gorivo
-zapaljivih cvrstih materijala, kao sto su: drvo, papir, tekstil i dr. (klasa A pozara sa
zarom)
-farbare, lakirnlce, susare, stamparske masine
-elektricni i elektronski uredaji, kao sto su: generatori, transformatori, racunski centri,
prekidaci, upravljacki sistemi i sl.
-uljne kade
-rezervoari zapaljivih materijala u zatvorenim prostorijama
-pojedinacni objekti i uredaji, kao objekt zastita
CO2 kao sredstvo za gasenje, ne sme se primeniti:

- kod zapaljivih hemikalija koje sadrze sopstveni kiseonik, kao sto je, naprimer,
celulozni nitrat.
-reaktivnih metala koji hemijski reaguju sa CO2 gasoni; kao stu su, sodijum, potasa,
magnezijum, titan, cirkonijum.
-kod pozara metalnih hidrida.
Stabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima

za CO2 sisteme. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca protivpozarne
tehnike.
Propisi koji se primenjuju:
1. SRPS EN 15004-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje gasom Deo

1- Projektovanje, ugradnja i odravanje
2. SRPS EN 12094-16:2008
Instalacije za gaenje poara - Komponente sistema za gaenje gasom - Deo 16: Zahtevi i
metode ispitivanja ureaja za odorizaciju u sistemima sa CO2 niskog pritiska
3. SRPS EN 12094-7:2008
metode ispitivanja mlaznica za sisteme sa CO24.
4. SRPS EN 12094-7:2008/A1:2008
metode ispitivanja mlaznica za sisteme sa CO2 - Izmena 1
5. Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara

ugljendioksidom.
6. CEA 4007
7. NFPA12
8. VdS 2093
Projekti stabilnih CO2 sistema podlezu kontroli - reviziji. Ovo se odnosi i na

montazu i odrzavanje sistema.
5.5. DEFINISANJE SISTEMA

Pod definisanjem sistema podrazumevamo odredivanje njegovih osnovnih tehnickih
karakteristika. U projektovanju ovo pretstavlja njegovu prvu fazu. Zbog toga se
definisanje vrsi delom i u GPZOP i sadrzano je u projektnim zahtevima koji sluze kao
osnova za izradu glavnog projekta CO2 sistema i njegove montaze. Ovo je posebno
neophodno uciniti kada je rec o investicionom objektu, jer projektni program i glavni
projekat cine sastavni deo investicione dokumentacije.
Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno
je odrediti:
- koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik,
mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta,
potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja
pozara u njegovom pocetku
- izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema.
Ukoliko je sistem centralni (stiti vise objakata) i vrsi zastitu do 5 objekata, proracun
izvrstiti za najveci. Ipak, i ovde moze bit izuzetka od ovog pravila, ukoliko se radi o
visokom pozarnom riziku i velikoj vrednosti objekta.
- na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje boce - bateriju ili rezervoar -
cisternu.
- kod automatskog aktiviranja CO2 sistema treba detekcija pozara da registruje
povecanje temperature, pa su aktivirajuci elementi temperaturni. Temperaturni
elementi mogu biti mehanicki i elektricni. Mehanicki elementi su clanci sa topljivom legurom
ili ampule sa visoko isparljivom tecnoscu. Ovi elementi mogu, u funkciji aktiviranja, kidati
veze (celicna uza) ili davati elektricni kontakt. Kada je aktiviranje elektricno, preko javljaca
pozara, onda se, paralelno postavlja-ju diferencijalni i maksimalni javljaci. Ukoliko se postave
dimni javljaci, mora postojati dvozonska zavisnost aktiviranja.
-ako u prostoriji koja se stiti borave ljudi, CO2 sistem mora imati ugradene elemente za
njihovu bezbednost prilikom aktiviranja. To su alarmni sistemi, zvucni i svetlosni.
Zadrzavanje aktiviranja CO2 sistema treba da je u sklopu plana alarmiranja i
spasavanja citavog objekta.
5.5. PRORACUN KOLICINE CO2 ZA GASENJE POZARA

Potrebne kolicine CO2 gasa za gasenje odredenog pozara izrazavaju se zapreminskom
koncentracijom (u %) ili masom po jedinici zapremine. Potrebne kolicine zavise od vrste
materijala ili opreme. U torn smislu razlikujemo dve vrste pozara, pozara sa plamenom i
pozara sa zarom.
U postupku proracuna potrebnih kolicina, osnovu cini teorijska zapreminska koncentracija.
Ova koncenacija se mnozi korekcionim faktorima koji zavise od vrste zapaljivog materijala,
ili opreme u prostoriji koja se stiti.
5.5.1. Teorijska zapreminska koncentracija CO za gasenje
Smanjenjem zapreminske koncentracije kiseonika u vazduhu od 21% na 15%, prekida se
proces sagorevanja, odnosno gasi pozar. Minimalna zapreminska koncentracija CO2 kojom se
ovo postize je oko 29%
Ovo je teorijska zapreminska koncentracija i odnosi se na sve gasove koji imaju
zagusujuci efekat gasenja (naprimer inertni gasovi argon, inergen i dr.) odnosno koji
smanjuju zapreminsku koncentraciju kiseonika. Ovo ne vazi za gasove koji, hemijskim
efektom, gase pozar (haloni, cista sredstva).
Izracunatu minimalnu zapreminsku koncentraciju treba povefiati faktorom si-
gurnosti od 20% tako da se dobija prakticna minimalna koncentracija od 34%

Minimalna prakticna koncentracija od 34% moze se izraziti u masi CO 2 po jedinici
zapremine [kg/m3], jer 1 [kg] CO2 gasa, pri normalnom pritisku, zauzima oko 0,5 [m3]
zapremine, pa za koncentraciju od 34% dobijamo 0,68[kg/m3]
Prakticno se, u propisima, za 34% zapreminske koncentracije, uzima
CO234%=0,7[kg/m3]
U praksi za razliite materije prema tabelama ove vrednosti idu od 1 kg do 3 kg
po m3
5.5.2. Zapreminske koncentacije za pozare sa plamenom
Pozari sa plamenom su kod sagorevanja gasova, tecnosti i nekih cvrstih, lako zapaljivih
materijala. Pozari sa plamenom se gase CO2 brzim ispunjavanjem zapre-mine objekta -
prostorije. Prema vrsti zapaljivog materijala odreduje se zapremin-ska koncentracija u %
odnosno kolicina u [kg/m3].
Teorijska zapreminska koncentracija je opsta, a za tipicne zapaljive materijale su one
eksperimentalno utvrdene i njih se treba pridrzavati. Ukoliko se pojavi zapaljiv materijal za
koji treba odrediti zapreminsku koncentraciju konsultovati kompetentne strucnjake.
Ako su dve ili vise prostorija tako medusobno vezane da CO2 gas moze slobodno da prolazi
iz jedne u drugu onda se ukupna kolicina dobija sabiranjem pojedinacnih.. Ukoliko se zahteva
zapreminska koncentracija vece od 34% onda se ona odnosi na sve medusobno vezane.
Otvori u prostoriji koji se u trenutku aktivranja sistema ne mogu zatvoriti moraju biti
kompenzirani dodatnim kolicinama CO2 gasa. Ako postoji opasnost da se pozar
prenese na susedne objekte kroz otvore, takvi otvori moraju imati automatske poklopce
ili da budu zasticeni specijalnim mlaznicama. Ventilacija prostorije mora se iskljuciti
pre ili sa aktiviranjem sistema, a ako to nije moguce, predvideti dopunske kolicine CO 2
gasa.
5.5.3. Potrebne kolicine CO2 za pozare sa zarom

Pri projektovanju stabilnog CO2 sistema veliku vaznost igra odluka da li se radi o pozaru sa
plamenom ili zarom. Ovo nekad moze biti dilema za projektanta, pa je potrebna konsultacija sa
nadleznim organom i investitorom, jer se radi, pored funkcionalnosti i o troskovima izgradnje
sistema. Dilema moze nastati zbog toga sto niz pozara mogu biti sa plamenom i zarom
istovremeno. Navodimo primer uljnog transformatora. Iako se pozar ovakvog objekta moze
tretirati kao pozar sa plamenom ugrejane gornje mase mogu se smatrati za zar. U takvtm
slucajevima kriterijumi vaznosti i cene objekta su dominantni i pozar se definise kao pozar sa
zarom.
Ako se pozar tretira kao pozar sa zarom, potrebno je da on bude hermeticki zatvoren, kako bi
se, za odredeno vreme odrzala potrebna zapreminska koncentracija. Na taj nacin se, u
procesu gasenja, vrsi hladenje i tako postize eflkasnost gasenja. Da bi se to postiglo
svako eventualno oticanje CO2 gasa treba spreciti.
Potrebne kolicine CO2 gasa za gasenje pozara sa zarom, date su tabelama.
One su odredene testovimai idu od 1 do 3 kg po m3
5.5.4. Kolicine CO2 kod objekta zastite

Sistem objekt zastite CO2 gasom sastoji se u gasenju pozara, direktno usmerenim
mlaznicama. Pri tome objekat moze biti u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Ukoliko je na otvorenom,onda treba obratiti paznju na uticaj vetra ili drugog strujanja
vazduha, kako bi gasenje bilo efikasno. Ako se objekat nalazi u zatvorenom prostoru,
kao sto su proizvodne hale ili podzemni prostori onda se samo zapremina objekta
uzima za proracun potrebne kolicine CO2 gasa, a ne zapremina prostora u kome se
nalazi. Ovo se ne odnosi i na objekat na otvorenom prostoru. To znaci da bi se objekt
zastita mogla primeniti za sve izolovane objekte od zapaljjivih matarijala, kako se
poar ne bi preneo na njih. Ali ako zapaljiva tecnost ili materijal iz objekta moze curiti,
prosuti ili si. onda se pozarni rizik i takve zapremine-povrsine uzimaju u proracun.
Kod pogonskih masina mogu se objekti grupisati, a grupe objekata bi bile samostalne
zone gasenja.
Za proracun koliine CO2 gasa sluzi zapremina objekta ili grupa objekta. Prema vrsti
objekta-zapaljivog materijala, potrebna kolicina se uvecava za 40% izracunate.
Objekti koji se stite ovim tipom CO2 sistema su veoma brojni, od kojih navodimo
tipicne:
-proizvodne masine u halama
-uljni transformatori i generatori
-brodovi
-skladista
-stamparske masine
-industrijski pogoni
-kabine za prskanje bojom i lakom
-elektricni i elektronski uredaji.
Kao objekt zatitu moemo smatrati i gaenje povrinskih poara, kao to su kade sa
zapaljivom tenou ili zapaljivi predmeti tanke debljine, sa velikim horizontalnim
povrinama. Kao primer gaenja povrina su povrine tamparskih valjaka. U nekim
propisima se gaenje poara objekata tretira kao posebna zatita. Kada je u pitanju
proraun potrebne koliine CO2 gasa za povrinsko gaenje on se svodi na broj, protok
i poloaj mlaznica, o emu e biti reeno u poglavlju u mlaynicama.
5.5.5. Dodatne kolicine CO2 zbog odrzavanja koncentracije
Pri dolasku CO2 gasa u prostoriju on u smesi sa vazduhom stvara nadpritisak. Usled
stvorenog nadpritiska, CO2 otice iz prostorije kroz sve male otvore i vrata. Ukoliko je
koncetracija u prostoriji veca-veci nadpritisak, utoliko ce oticanje biti vece. Zbog toga je
potrebna jedna dodatna kolicina CO2, koja zavisi od izracunate koncentracije, da bi se
ona odrzala jedno vreme
Oticanje je vece za vece zapreminske koncetracije, odnosno raste dodatna koncetracija.

.
5.6. VREME PRAZNJENJA SISTEMA
Pod pojmom praznjenja sistema podrazumevamo vreme proteklo od otvaranja ventila na
bocama ili rezervoarima, do njihovog praznjenja. Minimalno vreme praznjenja CO2, sistema
za proracunatu koliinu je 30 [sec]. Ovo vreme se poveava kod pozara gde se trazi hladenje(
pozari sa zarom, ugrejane metalne mase isl.). Vreme praznjenja zavisi i od pocetnog pritiska u
posudama, odnosno dali je u posudama visok pritisak (boce) ili niski (rezervoar-cisterna sa
hladenjem). Opste pravilo za praznjenje dato je tabelom 65.
Vreme praznjenja kod zapreminske i objekt zastite

pritisak CO2 u posudama maksimalno vreme praznjenja
zapreminska zastita [sec] objekt zastita [sec]
- boce 60 30
- rezervoar - 120 30
5.7. AKTIVIRANJE SISTEMA I AKTIVIRAJUI ELEMENTI

5.7.1. Izbor naina aktiviranja

Aktiviranje sistema moe da bude elektrino (detektori), mehaniko (rastavljivi lanci) ili
pneumatsko (termopneumatska detekcija)
Osnovni elementi za izbor aktiviranja su:

- indikacija najranije faze poara i njegov razvoj
- visina prostorije
- mogunost lanog aktiviranja
- temperatura prostorije
Temperatura aktiviranja CO2 sistema treba daje 30cC visa od radne temperature prostorije.
Uslovi za postavljanje automatskih javljaca poara dati su ranije..
5.7.2. Aktivirajuci elementi i mreza
Napomene za broj, raspored i polozaj aktivirajucih elemenata odnose se na
mehanicke, pneumatske i elektricne, ali ne i na automatske javljace pozara koji su dati u
poglavlju za dojavu poara.
Broj i raspored aktivirajucih elemenata zavisi od vrste elemenata, geometrijc
prostorije i uslova u njoj. Polozaj elementa treba da je takav da spreci lazno aktiviranje
u prostoriji koja se stiti. Mora se minimalno predvideti jedan automatski aktivirajuci
elemenat za prostoriju.
Povrsina koju pokriva jedan aktivirajuci element (ne vazi za automatske javljace
pozara) ne treba da prede 30 [m2]. Medusobno rastojanje je 6 [mj, od zida 3 [m] a od
plafona ili krova 0,3 [m], od zapaljivog materijala ili objekta 0,3 [m]. Kod posebnih
formi plafona i krova naprimer kosih cija kosina-ugao je vei od 20, raspored
elemenata vrsiti kao i kod javljaca pozara.
Dimni javljaci se postavljaju u dvozonsku zavisnost. Ako su u propisu maksimalne
povrsine za dimne javljace pozara u dvozonskoj zavisnosti Amax vece od 20 [m2] treba ih
dvostruko umanjiti. Ovo se odnosi i na povrsine pokrivanja svih aktivirajucih elemenata.
Aktivirajuce, mreze prema vrsti aktivirajuceg elementa su; celicna uzad, celicne
pneumatske cevi i elektricni kablovi. Sve tri vrste mogu biti primenjene kod jednog CO2
sistema.
Celicna uzad su precnika 3-4 [mm], dimenzionisana da drze tezinu predvidenih tegova.
Temperaturni clanci (najcesce staklene ampule) postavljaju se na medusobnom rastojanju od
2,5 [ml- Prskanjem kida se veza celicnog uzeta i otpustaju tegovi cime se aktivira CO2
sistem. Aktivirajuci elementi clanci se po mogucnosti postavljaju po obimu ravnomerno u
odnosu na povrsinu prostorije. Duzina celicnog uzeta je ogranicena (zbog istezanja) na 50-60
[ml. Ukoliko su potrebne vece duzine, od mehanickog aktiviranja, treba prei na pneumatsko-
komandne boce, ili elektricno, preko elektricnog prekidaa.
Za pneumatske i elektricne aktivirajuce elemente vaze napomene kao i za temperaturno
mehanicke, s tim daje kod njih mogude postici potpunu ravnomernost u odnosu na povrsinu
prostorije objekta.
Kod objekt zastite raspored aktivirajucih elemenata treba prilagoditi obliku geometriji
objekta.
Kod nekih CO2 sistema treba predvideti ,,stop taster". Preko njega se moze prekinuti
proces aktiviranja sistema. Njegovo aktiviranje je potpuno rucno i moze se koristiti u

vremenu uzbunjivanja. U tom slucaju njegovo aktiviranje znaci prestanak pozarne opasnosti.
Data uputstva za aktivirajuce sisteme i njegove elemente su opsta, a prakticna daje
proizvodac opreme za koga se , projektant ili investitor opredelio.
5.8. MERE BEZBEDNOSTI

5.8.1. Bezbednost ljudi
Zapreminska koncetracija iznad 9[%] e kod ljudi izazvati brzu nesvesticu, dok 20[%],
u roku trajanja od 20-30[min.] je smrtonosna. Zbog toga, ukoliko se ljudi nadu u
zatvorenom prostoru gde se gasenje vrsi CO2 gasom postoji opasnost po njih. Pri
naglom dolasku CO2 gasa, smanjena je i vidljivost u prostoriji. Zbog toga je
neophodno da CO2 ima pouzdan sistem za upozorenje, kako bi ljudi mogli na vreme
da napuste prostoriju, gde ce se pojaviti CO2 gas.
Mere za bezbednost ljudi obuhvataju:

- prethodno upozorenje, zvucno i svetlosno da je CO2 sistem aktiviran. Vreme upo-
zorenja, do dolaska CO2 gasa treba da iznosi najmanje 30[secJ. U torn cilju se po-
stavlja pismeno uputstvo o napustanju prostorije. Kod pozarnog alarma, zvucni i
svetlosni signali, obicno elektricni, se postavljaju u prostoriji koja se stiti i na svim
drugim mestima gde je potrebna informacija o pojavi pozara, u cilju alarmiranja.
- drugi dopunski signal daje za upozorenje da CO2 gas ulazi u prostoriju. Ovo re-
gistruju pneumatske sirene u prostorijama gde ulazi CO2 gas. Pogon sirena vrsi
dolazeci CO2
- pretrazivanje prostorija posle pozara, sa zastitnim sredstvima i pruzanje hitne
pomoci licima u nesvesti.
- obezbedenjem adekvatnih prolaza i pravaca za izlaz, dopunskog svetla i otvara-
nje vrata na spoljnu stranu.
- obezbediti instrukcije i obuku ljudi koji rade u prostorijama gde su postavljeni CO 2
automatski stabilni sistemi.
- zadrzavanje aktiviranja-praznjenja sistema moze trajati najvlse 30[sec], Zadrzavanje
nije potrebno ako ne postoji opasnost po ljude, nema potrebe za zadr-zavanjem
aktiviranja
- dodavanjem CO2 gasu nekog karakteristicnog mirisa, uciniti primetnim prisustvo
CO2 gasa u prostoriji.
5.8.2. Tehnicke mere bezbednosti

- U prostoriji koja ima dobro zaptivanje, oticanje C02 gasa ce biti minimalno. U
torn slucaju u prostoriji ce se pojaviti nadpritisak koji moze izazvati havariju.
Zato je potrebno predvideti oduske-otvore. Velicinu olfeora treba izracunati, pod
pretpostavkorn da 1 [kg] CO2 gasa daje u slobodnom prostoru oko 0,5 [m3] za-
premine. Proracun se vrsi prema otpornosti zidova.
- Iako CO2 gas ne provodi elektricnu struju, stabilni CO3 uredaji treba da imaju
propisano rastojanje od neizolovanlh elektricnih delova u zavisnosti napona, kako je to
dato na si. 102.
5.9. CEVOVODI, MLAZNICE I NOSACI

5.9.1. Zahtevi za cevi i armaturu
Celicne cevi za razvodnu mrezu CO2 sistema moraju zadovoljavati kvalitet prema
standardima
Zahtevi kvaliteta cevi
Napomene:
-Maksimalni radni pritisak ne sme preci 0,66 radnog. Zbog toga ventil sigurnostt regulisati
prema ovom zahtevu.
-Najmanja debljina celicnih cevi mora biti normalna.
Za celicne cevi kod sistema niskog pritiska uzeti u obzir cevi izradene od materijala za niske
temperature. Ostali zahtevi:
Cevovodi moraju imati spoljnu zastitu protiv korozije.
Elasticna spojna creva, (naprimer izmedu boca i sabirne cevi) moraju imati atest. Njihova
duzina moze biti samo tolika koliko je potrebno. Cevovodi treba da su tako postavljeni i
ucvrsceni da ne budu oteceni pri promeni temperature ili drugih uzroka pomeranja.
Cevovodi CO2 treba da su vidljivo postavljeni.
Na najnizem mestu razvodne mreze mora biti postavljena slavina za ispustanje kondenzovane
vode. Rucica slavine mora biti obezbedena. Na cevovodima nije dozvoljeno postavljanje
blende. Celicne cevi ne smeju biti manjeg precnika od DN10. Cevovodi moraju biti
uzemljeni.
Cevovodi manjeg precnika od DN50 se ne smeju variti na gradilistu, vec samo u
radionici. U torn smislu se cevi ispituju na probni pritisak, o cemu se izdaie
odgovarajuci atest.
Varenje, secenje 1 lemljenje sa otvorenim plamenom nije dozvoljeno u prostoriji koja
se stiti CO2 ststemom.
Razvodni ventili moraju biti priznati za dati pritisak.
Razvodni ventili moraju biti postavijeni tako da potresi u okolini ne mogu dovesti do
njihovog otvaranja.
Automatski razvodni ventil, mora imati uredaj za kontrolu cije funkcionisanje
se moze proveritl, bez aktiviranja uredaja protoka CO 2 gasa.
5.9.2.Proraun izlaznog pritiska i dimenzionisanje cevovoda
Zadatak proracuna izlaznog pritiska je da se odredi pritisak CO2 kod ulaz u mlaznice. Na taj
nacin se vrsi dimenzionisanje cevovoda i izlazne povrsine svake mlaznice.
Proracun izlaznog pritiska vrsi se prema sledecim zahtevima i pretpostavkama:
a. Izlazni pritisak kod CO2 sistema visokog pritiska na sme biti manji od 14 [bar]
b. Izlazni pritisak kod CO2 sistema niskog pritiska ne sme biti manji od 10 [bar)
c. Dimenzije cevovoda treba da omoguce praznjenje sistema-dostizanje planirane
koncetracije CO2
d. U prvoj fazi proracuna, za svaku deonicu se pretpostave dimenzije cevi. Ukoliko
izracunati izlazni pritisak bude znatno veci od 14 [bar], precnike cevi treba smanjiti.
Proracun dimenzija cevovoda za CO2 slozen je usled nelinearnog pada pritiska duz cevi.
5.9.3. Mlaznice
Mlaznice u stabilnom CO2 sistemu koje se cvrsto postavljaju u prostoriji koja se stiti, treba da
ispune sledece zahteve:
- Mlaznice treba da su odobrene za ugradnju
- Izlazna povrsina otvora mlaznice ne sme biti manja od 7 [mm2]
- Protoci CO2 gasa, po jedinici povrine i vremena, u zavisnosti od pritiska daju se
tabelarno
- Jedna mlaznica u prostoriji moze da pokriva najvise 30[m2J
- Polozaj mlaznica treba da je takav da izlazeci CO2 gas ne uskovitla - uzburka

zapaljivi materijal.
- Kod prostorija visine iznad 5 [m], pored mlaznica ispod plafona, treba postaviti jos
jedan red mlaznica na 1/3 visine prostorije. Kroz ove mlaznice (donji red) treba da prode 35
[%] izracunate kolicine CO2 gasa.
- U prostorijama gde bi se mlaznice mogle zaprljati i spreciti protok CO 2 gasa,
mlaznice treba zastititi. Ova zastita mora biti odobrena.
5.9.4. Nosaci
Nosaci cevovoda moraju biti tako dimenzionisani da izdrze ekstremna opterecenja, naprimer
kod pada teskih predmeta na cevovod, a da pri tom ne bude dovedena u opasnost funkcija CO2
sistema. Ovaj zahtev ce biti ispunjen ako nosaci izdrze terete, imaju poprecne preseke i dubine
ankera u zidu.
5.10. CO2 STANICE

Stanicu stabilnog CO2 sistema cine: posude sa skladistenim CO2 gasom i njihovom
opremom, razvodni sistem, upravljacko-komandni uredaji, signalna centrala, elektricni
komandni orman i drugi uredaji. Za prostoriju centrale postavljaju se zahtevi, kao i za
svaku protivpozarnu stanicu u sledecem:
- Polozaj stanice mora biti bezbedan u odnosu na zone gasenja, ali koliko je moguce
blize zonama gasenja.
- Stanica treba da je posebna prostorija, ali lako pristupacna, zabranjena za ulaz
nenadleznih lica.
- U stanici se ne sme nalaziti zapaljivi materijali niti biti skladiste
- Stanica mora imati dobro elektircno osvetlenje.
- Temperatura u stanici treba da bude u nacelu, za stanice sa visokim pritiskom od
0C do 35C. Eventualno, potrebno grejanje treba da vrse cvrsti izvori toplote.
- Uredaji u stanici treba da su tako razmesteni da se lako mogu kontrolisati - odrzavati.
- U stanici treba postaviti dobro vidljivo ime firme koja je montirala uredaje, godina
monteza i ime flrme koja odrzava uredaje, uputstvo za rukovanje, sa semom sistema,
pregled zona koje stiti CO2 sistem i potreban broj boca - kolicine CO2 gasa.
- CO2 gas u stanici moze biti skladisten u bocama - visokim pritisak - ili u rezervoaru -
niski pritisak.
Za oba nacina skladistenja potrebno je ispuniti sledece zahteve:
- Boce i rezervoari se izraduju prema tehnickim propisima, kao posude za visoke
pritiske. Ovo se odnosi i na armaturu i uredaje na bocama i rezervoarima.
100% rezervne kolicine CO3 gasa treba predvideti u sledecim slucajevima:

- Ako CO2 sistem vrsi zastitu vise od 5 zona
- Ako ponovna nabavka i punjenje nije moguce u vremenu od 36 casova.
- Ako, prvenstveno kod zapaljivih tecnosti, citava masa (ne samo po povrsini
ogledala) treba da bude zagrejana i odrzavana na odredenoj tmperaturi (napr.
kade sa uljima za kaljenje, kade za bitumen i si.).
Dodatne rezerve od 10% izracunate kolicine prema najvecem objektu, kao i kod
100% rezerve, potrebno je predvideti
- Kod sistema niskog pritiska, bez vremenskog zadrzaca, kad se CO 3 gas, izme
du rezervoara i mreze sa mlaznicama, nalazi u tecnoj fazi.
- Kad pritisak izmedu boca-rezervoara i prostorije koja se stiti, padne za 50%.
- Kod CO2 sistema visokog prtiska sve boce moraju imati isto punjenje. Najveci
stepen punjenja je 75%, odnosno 0,75 [kg/lit]

- Svaka posuda, boce ili rezervoar, moraju imati, priznate, automatske pokazivace
punjenja. Kod baterije boca, automatski pokazivac mora, najkasnije, pokazati gubitak
punjenja od 10%.
- Izmedu svake boce i sabirne cevi mora biti ugraden nepovratni ventil.
- Apsolutni pritisak u rezervoaru CO2 gasa treba da je izmedu 19 i 21 [bar], a apsolutna
temperatura izmedu 252 K (-21C) i 254 K (-19C). Ventil sigurnosti je podesen tako
da pritisak ne sme preci 23 [bar]. Dostizanje pritiska od 22 [bar] mora biti
registrovano pokazivacem.
- Toplotna izolacija rezervoara mora biti minimalno tako izradena da, kod ispa-
danja iz pogona rashladnog agregata i pri pretpostavljenoj temperaturi u pro-
storiji od 303 K (30C), ispustanje CO2 gasa moze biti najvise 0,05 na sat, od
kolicine u rezervoaru.
5.11. NAPOMENE ZA MONTAZU, PROBU I ODRZAVANJE
a. Pri montazi stabilnog CO2 sistema treba se pridrzavati slededeg:

- Obavezno postaviti uredaj za vremensko kasnjenje dolaska gasa u prostoriju,
ukoliko u njoj borave ljudi, kao i signale za upozorenje i signale za dolazak CO2
gasa.
- Ram sa bocama mora biti ucvrscen za pod ili zid.
- Baterija boca ili rezervoar se postavlja u posebnu prostoriju - CO2 stanicu. Ukoliko to nije
moguce mora se postaviti zicana ograda.
- Temperatura u prostoriji gde je smestena baterija boca ne sme preci 35C.
- Pripremljeni cevovodi se moraju zastitii od ulaska stranih tela cepovima ili ka-pama.
- Pri skretanju cevovoda, za svaku prostoriju, montirati po nekoliko produzetaka, duzine
10-15 [cm], za hvatanje necistoce i, eventualno, stvoreni led.
-Temperaturni, aktivirajuci elementi, treba, bar sa jedne strane spoja sa celicnim uzetom,
da imaju elektircnu izolaciju (pertinaks trake ili si.}.
- Ako celicno uze prolazi kroz celicnu cev, onda na ulaz u cev staviti tovatnu mast kako se ne
bi skupljala prasina, a kod lakirnica, usled specene boje, treba obezbediti kretanje uzeta.
- Pri montazi preduzeti potrebne mere zastite.
b. Pri primopredaji CO2 sistema moraju se izvrsiti provere:
- Da je projekat izraden prema priznatim tehnickim propisima i odobren od nadleznih
organa. Projekt treba da sadrzi analizu pozarnog rizika, mogucnost prenosenja pozara,
opasnost po ljude, tehnicki opis, potrebne proracune, tehnicke karakteristike opreme i
ostale podatke za montazu (vidi prvo poglavlje).
- Da izvedeno stanje odgovara projektu.
- Provera funkcionalnosti CO2 moze se vrsiti na dva nacina, potpunim ili delimicnim
plavljenjem prostorija koje se stite. Od potpunog plavljenja se moze odustati ukoliko
postoji dokaz - nacin da sistem funkcionise prema odredenom propisu. Kod testa
potpunog plavljenja treba, u ttoku plavljenja, zapisivati koncentraciju na podu i plafonu.
- Koncentracija treba da traje minimalno 10 [min].
- Provera funkcionalnosti potpunog plavljenja vrsi se i kod otvorenih objekata,
ukoliko ne postoji dovoljno iskustva - dokaza za funkcionisanje sistema. Ukoliko se
raspolaze drugim nacinom sa jasnim dokazima da sistem funkcionise prema propisu,
moze se odustati od testa potpunog plavljenja i primeniti test delimicnog plavljenja.
- Prema izvrsenim proverama i ispitivanjima pravi se izvestaj koji se dostavlja svim
zainteresovanim, nadleznom organu, korisniku, montazeru, osiguravajucem zavodu i dr.
Montazer treba da osposobi ljudstvo za rukovanje i odrzavanje.
c. Odrzavanje CO2 sistema sastoji se od periodicnih provera I otklanjanja promecenih

nedostataka. Na taj nacin se sistem odrzava u ispravnom stanju i smanjuje se mogucnost
kvara.
U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje
dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa
tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim
proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj kontroli i izradjuje se struni
nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Periodina provere se sastoje od sledeeg:
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema. Pregled se odnos i na pravilan po-
lozaj elemenata, uredaja i plombi, mehanicke ostecenosti i kontrolu napunjenosti
boca i rezervoara. Ukoliko pokazivac napunjenosti pokazuje ispustanje od 10%
tezine, treba bocu zameniti. Ovo se odnosi i na komandne boce (pneumatsko
aktiviranje).
- Jednom mesecno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova.
- Jednom u sest meseci izvrstiti proveru funkcionalnosti sistema automatskim
aktiviranjem bez pozara
- Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o tome pravi izvestaj. Pri tome se
funkcionalna proba vri sa 10% predviene koliine gasa, a najmanje sa dve boce.
Nadeni nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti.
- O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.
12. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: sastavni delovi

instalacije
Sistem za automatsko gaenje ugljen dioksidom se sastoji od

- dela za dojavu i upravljenje
- i mainskog dela sa spremnicima i cevovodom.

runih javljaa za aktiviranje i blokadu
Ovaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se
sastoji od:
ormara sa elektromagnetnom ili pneumatskom kopom
mehanikih sirena
Mainski deo sa spremnicima i cevovdom se sastoji od:

- baterija boca kod visokopritisnih sistema ili spremnika kod niskopritisnih
- ventili na bocama
- sistemi za kontrolu koliine sredstva (vage, presostati..)
- razvodnik sa sektorskim ventilima
- cevovodi i mlaznice
-komandne (pilot) boce
- pneumatske sirene
13. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: funkcionalna ema

delovanja (naini aktiviranja, veza sa drugim sistemima)
Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna
signalizacije koja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje
preduprediti pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja otvaraju
se ventili na bocama ili spremniku i isputaju CO2 koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i
gasi poar. Ako automatska detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog
javljaa aktivirajueg ili mehaniki na samim spremnicima.
Ovde postoje razliite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan elektrino
preko protivpoarne centrale ili je isto mehaniki.
Kod elektrinih sistema detekcija zavisi od detektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti
detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi elektrino na
elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su elektrine.
Kod isto mehanikis sistema pucanje lakotopljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji
aktiviraju brzootvarajue ventile sa ruicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi
pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske.
Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski iskljuiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata.
Upozoravanje prisutnih na isputanje gasa svetlosnom i zvunom signalizacijom je obavezno.
14. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: periodine provere


proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj kontroli i izradjuje se struni
nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Periodina provere se sastoje od sledeeg:
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema. Pregled se odnos i na pravilan po-
lozaj elemenata, uredaja i plombi, mehanicke ostecenosti i kontrolu napunjenosti
boca i rezervoara. Ukoliko pokazivac napunjenosti pokazuje ispustanje od 10%
tezine, treba bocu zameniti. Ovo se odnosi i na komandne boce (pneumatsko
aktiviranje).
- Jednom mesecno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova.
- Jednom u sest meseci izvrstiti proveru funkcionalnosti sistema automatskim
aktiviranjem bez pozara
- Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o tome pravi izvestaj. Pri tome se
funkcionalna proba vri sa 10% predviene koliine gasa, a najmanje sa dve boce.
Nadeni nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti.
- O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.
15. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: projektovanje i

izvoenje instalacija
Stabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima

za CO2 sisteme. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca protivpozarne
tehnike.
Propisi koji se primenjuju:
1. SRPS EN 15004-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje gasom Deo

1- Projektovanje, ugradnja i odravanje
2. SRPS EN 12094- (deo 7 i 16)

Instalacije za gaenje poara - Komponente sistema za gaenje
3. Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara

ugljendioksidom.
4. CEA 4007 projektovanje i izrada sistema
Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO 2 sistema potrebno je

odrediti:
- koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik,
mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta,
potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja
pozara u njegovom pocetku
- izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema; ovo
se vri na osnovu zapreminskih koncentracija iz standarda za razliite tipove poara
(smanjenje koncentracije kiseonika u vazduhu ispod 15%)
- na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje boce - bateriju ili rezervoar -
cisternu.
- odrediti tip detekcije poara (mehaniki sistem ili elektrini se rezliitim vrstama detektora)
- odrediti broj i raspored detektorskih elemenata u skladu sa standardima, kao i ostale
neophodne elemente za runo aktiviranje, blokiranje i signalizaciju)
- predvideti mere bezbednosti
- predvideti odgovarajuu elektrinu instalaciju
- predvideti odgovrajue elemente za aktiviranje i cevnu mreu sa odgovrajuim brojem
mlaznica na osnovu zahteva za maksimalnim vremenom pranjenja (30 do 120 sec) i
minimalnim pritiscima na mlaznicama (10-14 bara)
- pribaviti na projekat sve potrebne saglasnosti (MUP itd.)
- sistem izvoditi u skladu sa projektom, standardima i sa opremom koja poseduje odgovarajue
sertifikate; radove treba da izvode ovlaena pravna i fizika lica
- pre primopredaje izvriti potrebne funkcionalne probe i ispitivanja od strane ovlaenog
pravnog lica i o tome sainiti zapisnike
- izvriti primopredaju uz izradu dokumenata o primopredaji i obuku korisnika sistema
06 - Stabilne instalacije za gaenje poara halonom 1
6. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije;
sastavni delovi instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije
u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu
zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja
stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
6 STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA HALONOM

6.1. STABILNI UREDAJI ZA GASENJE HALONOM
Stabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskih
uredaja (halonom ili nekim drugim istim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih
prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk).
Koncentracija halona koja je dovoljna za gaenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu
stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gaenje i njena tehnika, kao tezina
igra ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gaenje istim efektom koji bi se morali vrsiti veim
kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost.
Na slici 112 prikazana je sema stabilnog uredaja za automatsko gasenje. Rad uredaja je sledeci:
SL br. 112. StabiM astomstski uredaj za halon 1211: 1-rezervoar; 2-boce sa azotom;
3-merac nivoa; 4-kontatani manometar; 5-baterija; 6-komadni ormar; 7-elektrini magnetni
veatil; 8-javija; 9-mlaznca; 10-sirenaj 11-sjedinjenjee; 12-runo aktiviianje; 13-dodatno gas
U rezervoaru 1 nalazi se halon, a u celicnim bocama 2 pogonski gas azot. U prostoriji koja se
stiti postavljeni su elektricni javljaci 8 po zonama. Pri pojavi poara elektricni javljai prenose
impulse do komandnog ormara 6 (protivpoarne centrale). Protivpoarna centrala salje
komandu na elektromagnetni ventil na bocama sa pogonskim gasom, sa vremenom kanjenja
od 30 sec. Osim toga otvara i sektorske ventile one prostorije koja je dala signal odnosno gde je
izbio poar. Pri tome se dobija zvucni signal preko sirena 10.
Posle 30 sekundi pogonski gas iz boca potiskuje halon do elektromagnetskih ventila 7 i
preko cevovoda i mlaznica 9 ulazi u prostoriju.
Elektricnim kontaktom otvara se sektorski ventil one prostorije koja je dala kontakt,
odnosno gde je izbio pozar.
Uredaj 3 pokazuje nivo punjenja. Ovaj uredaj ima automatsku nivovsku sklopku.
Rezervoar se obicno puni dvostrukom kolicinom, tako da nivovska sklopka prekida gaenje
kada se utroi polovina halona u rezervoaru. Kontakti 11, 12 i 13 sluze za iskljuivanje, za
rucno aktiviranje i dodatno gasenje.
Ureaj je elektrinog tipa u pogledu aktiviranja, ali mogu biti i drugi sistemi aktiviranja.
SI 115. - Stabtlni sistem halona 1301 sa rucnim aktivtranjem

Automatski sistemi sa Halonom 1211 se ree koriste u odnosu na sisteme sa hlonom 1301,
zbog karakteristika samog sredstva i njegovog uticaja na ljudski organizam. Principijelna sema
sistema je ista. U oba sluaja se takoer koriste boce napunjene halonom koje sadre i
pogonsko sredstvo azot. Varijante sa pilot bocom i baterijama koje se aktiviraju pneumatski su
takoer primenjive (i u ovim sluajevima u bocama se nalazi i azot)
Kao i kod CO2 i ostalih gasovitih sredstva ventili na bocama mogu da budu mehaniki (sa
oprugom ili sa membranom koja se bui), elektrini (elektromagnetni ili sa membranom koja
se bui) ili pneumatski. Ovisno o tome razne kombinacije aktiviranja i prenosa signala su
mogue.
Detekcija poara se vri uglavnom automatskim sistemom za dojavu poara sa kompletnom
paletom detektora. Gaenjem upravlja protivpoarna centrala koja obezbeuje potrebne izvrne
funkcije, vreme kanjenja i zvunu i svetlosnu signalizaciju. Za prljave sredine se koriste
uglavnom mehaniki topljivi elementi ili amuple koje se rasprskavaju, dok se za istije sredine
koriste ostale vrste detektora.
Automatski temperaturni aparat. U primeni halona 1211 nalazi se automatski aparat,
prikazan na sl. 113. Aparat je napunjen halonom sa oko 2/3 zapremine. Kao i ostali aparati sa
runim aktiviranjem, pogonska energija se takode ovde dobija od azota, pod pritiskom. Na
donjem delu aparata nalazi se sprinkler sa ampulom koja prska na temperaturi od 71 stepen C i
halon izlazi iz posude prelazeci odmah u gasovito stanje
Apatrati se postavljaju cvrsto u prostorijama na plafonu ili lokalno iznad objekta.
Najee slue za objektno gaenje.
Ovaj aparat mogue je aktivirati i sa protivpoarne centrale tako sto se elektrinim signalom
aktivira pirotehniki aktuator koji se nalazi na boci, a on razbija ampulu.
6.2. NAPOMENE O PRIMENI HALONA 1301 i 1211

Haloni 1301 i 1211 su bili veoma zastupljeni u protivpozarnoj zastiti i bili prakticno
nezamenljivi u gasenju pozara niza objekata. To se, posebno odnosi na halon 1301 koji se
koristio kod zatvorenih prostora gde borave ljudi, kod zastite skupe opreme i velikih vrednosti.
Trodimenzionalni efekat gasenja, sa zapreminskom koncentracijom do 5% cinio ga je jednim
od najprihvatljivijih resenfa zastite od pozara. Halon 1211 je takode imao veliku primenu kod
mobilnog gasenja (rucni aparati) i objekt zastite.
Kako je montealski sporazum prakticno onemogucio primenu halona 1301, 1211 i 2402
ovde dajemo strucne informacije u nesto sazetijem obliku naime, nije doslo do potpunog
prestanka primene halona. Posebno halona 1301, jer postoje izuzetni slucajevi gde ce se halon
1301 jos dugi niz godina morati primenjivati. To se odnosi pre svega na zatvorene prostore gde
borave ljudi, kao sto su brodovi, podmornice, tenkovi i slicni objekti konacno postoje zalihe
halona, a njihova primena, za izuzetne slucajeve koji su dozvoljeni, stvar je poslov-ne politike
proizvodaca protivpozarne opreme.
Haloni 1301 i 1211 (halon 2402 nece biti tretiran zbog male primene) su hemijska jedinjenja
- halogenizirani ugljovodonici. Mehanizam gasenja halona je hemijski proces, za razliku od
ostalih sredstava koji gase pozar fizickim procesom (rashladnim, zagusujucim ili drugim
flzickim dejstvom). Haloni 1301 i 1211 gase pozare A, B i C klase. Potpuno su neskodljivi u
prirodnom neraspadnutom stanju za opremu i materijale i u zapreminskoj koncentraciji,
potrebnoj za efikasno gasenje, neskodljivi za ljude koji se nadu u prostoriji u trenutku
plavljenja - doticanja.
Standard za sisteme sa Halonom
NFPA 12
SRPS ISO 7201-1 Zastita od pozara Sredstva za gaenje poara Halogenovani
ugljovodonici Deo 1 : Tehniki uslovi za halon 1211 i 1301
SRPS ISO 7201-2 Sredstva za gaenje poara Halogenovani ugljovodonici Deo 2:
Pravila za bezbedno postupanje pri rukovanju i prenoenju halona 1211 i 1301
Nain postupanja sa postojeim stabilnim instalacijama regulisan je UREDBOM o postupanju

sa supstancama koje ostecuju ozonski omotac, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i
izvoz tih supstanci
Produkti raspadanja - dekompozicije halona su veoma toksicni. Ali, kako praznjenje

halon sistema moze biti najvise 10 [sec] to je moguce da se stvori neznatna kolicina
produkata raspadanja. Elektricna neprovodljivost je veoma dobra, pa haloni imaju
veliku primenu u zastiti elektronsko-elektricnih uredaja.
Prema navedenim osobinama haloni 1301 i 1211 se koriste za gasenje pozara
cvrstih, tecnih i gasovitih materija i elektricnih uredaja. To su sledece vrste pozara:
- Gasovitih i tecnih zapaljivih materijala
- Cvrstih zapaljivih materijala, kao stu su: drvo, hartija, tekstil i si.
- Elektronsko - kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje
- Elektricnih uredaja i postrojenja kao sto su:transformatori, generatori, uljni prekidaci,
prekidaci elektricnih kola, elektromotori i si.
-Motora koji za pogon, koriste benzin ill druga zapaljiva goriva
-Brodova, aviona, podmornica, tenkova i drugih objekata, sa prisustvom ljudi
- Pozara cvrstih predmeta sa velikom vrednoscu kao sto su:muzeji, biblioteke, sefovi i
si.
Halone 1301 i 1211 ne treba koristiti kod pozar gde sagorevaju sledeci materijali:
Hemikalije koje imaju sopstveni izvor kiseonika kao sto su celulozni nitrati, i
barut.
Reaktivni metali kao sto su natrijum, kalijum, magnezijum, titan, cirkonijum, uran i
plutonijum.
Metalni hidrati
Za primenu halona u protivpozarnoj zastiti postoje tehnicki propisi - standardi. Ovi
standard daju detaljne informacije o mehanizmu gasenja, podrucjima primene,
potrebnim kolicinama za gasenje, toksicnosti i merama bezbednosti, vreme praznjenja i
ostalim tehnickim uslovima. Dopunske tehnike informacije daju proizvodaci opreme
za halone.
6.4. PROJEKTOVANJE STABILNIH SISTEMA ZA HALONE 1301 I 1211
6.4.1. Proracun potrebnih kolicina

Ako se za jedan zapaljiv materijal, gas, tecnost ili cvrsti materijal, zna potrebna zapreminska
koncentracija halona 1301 ill 1211 za gasenje pozara, onda se moze izracunati ukupna kolicina
u [kg]. Ove koncentracije su date u standardima tabelarno.
Ako u prostoriji postoji ventilacija koja se ne moze iskljuciti pri dovodenju halona u
prostoriju, onda ce biti potrebna dodatna kolicina.
Minimalne zapreminske koncentracije halona 1301 i 1211 za gasenje I inertnu atmosferu
razliitih zapaljivih materijala se kreu od 3 do 9%
6.4.2. Aktiviranje, praznjenje, toksicnost i mere bezbednosti

Stabilni sistemi sa halonima se planiraju kada je potrebna velika brzina gasenja pa se oni
najcesce automatski aktiviraju. Pored automatskog, mora postojati mogucnost i rucnog
aktiviranja, najmanje na dva mesta. Aktiviranje moze biti i samo rucno, kako pokazuje sl. 116.
To je sistem postavljen na brodu, gde postoji stalno prisustvo ljudi u prostorima broda, pa
automatsko aktiviranje mje neophodno.
Automatsko aktiviranje stabilnih halon sistema je najcesce elektrino, preko dimnih iavliaca
pozara. Praznjenje sistema moze trajati najvise 10 (sec) Ukoliko u prostoriji postoji prisustvo
ljudi, mora postojati vremensko zadrzavanje isticanja halona. Signalnim sistemom, zvuenim i
svetlosnim, vrsi se alarmiranje, iskljucenje pogona i preduzimaju drugih mera.
Pri koriscenju halona 1301 i 1211 potrebno je imati u bocama veci rad potisak - nadpritisak.
Ovaj nadpritisak se postize pogonskim gasom iznad tecnog halona. Za pogonski gas koristi se
azot. U donjoj tabeli dati su nadpritisci pogonskog gasa, za odredene stepene punjenja.
Nadpritisak u bocama halona 1301 i 1211 na temperaturi od 20, je 25 ili 42 bara za 1301 ili 10
odnosno 25 za 1211 za date stepene punjenja
ALC - Aproksimativne smrtonosne koncentracije

LC50- koncentracija na kojoj 50% ispitnih miseva ugine
NOAEL - koncentracija na kojoj nije primeceno nikakvo stetno dejstvo na zive organizme
LOAEL - najniza koncentracija na kojoj je primeceno stetno dejstvo na zive organizme
GWP - potencijal globalnog zagrevanja
ODP - potencijal oteenja ozonskog omotaca
Toksicnost halona 1301 i 1211 postoji, kako u prirodnom stanju, tako i od produkta
raspadanja dekompozicije.
Kako e se videti iz tabela, toksinost prirodnih halona je veoma mala, dok je kod produkata
veoma velika
Opasne koncentracije halona 1301 i 1211 pri izlaganju od 6 min su za 1301 80%, odnosno
38 za 1211. Ovde se misli na LCO50
Toksicnost produkata raspadanja halona na visokim temperaturama pozara su neuporedivo
vece i pretstavljaju veliku opasnost po ljude koji bi se nasli u prostoriji pri gasenju. Ova
opasnost preti i vatrogascima koji ulaze u prostoriju posle gasenja.
Kolicina stvorenih proizvoda razlaganja zavisi od primenjene kolicine halona, temperature i
vremena gasenja. Proizvodi imaju karakteristican stipajui miris i pojavljuju se vec u
koncetracijama od nekoliko delova u milion - nekoliko ppm po zapremini. Ovo ima svoju
dobru stranu, jer sluzi kao signalizacija toksicnih produkata.
Mere bezbednosti su sledece:

Signalni sistemi moraju imati zvucne, svetlosne, a po potrebi i druge signale koji se
aktiviraju istovremeno sa detekcijom pozara. Po potrebi obezbediti vremensko usporenje
izlaska halona.
Treba obezbediti prolaze za evakuaciju (hodnici, stepenista) i oznake pravca.
Vrata se moraju otvarati na spoljnu stranu.
Raspolagati uredajima za brzu ventilaciju.
Stvoriti mogucnost brzog pronalazenja i spasavanja lica koja su onesvescena. Ovo vre
obucena i opremljena lica, sa opremom za vestacko disanje. Ako je lice pretrpelo toksicno
dejstvo halona, treba ga izneti na svez vazduh. Pri tom izbegavati davanje eponefrina
(adrenalina) i slicnih lekova.
Preduzeti i druge, neophodne mere, da bio se sprecile povrede i smrt. U ove mere mogu
se ubrajati i kursevi za obuku i osposobljavanje svih ljudi za ispravne postupke pri pozaru i
gasenju halonima. 1301 i 1211.
6.5 CEVNA MREZA IMLAZNICE
Cevovodima i mlaznicama se haloni iz boca posuda, dovode na mesto pozara. Konstrukcijom i
dimenzijama cevovoda treba da se obezbedi potreban protok i ravnomerno rasipanje halona
kroz mlaznice. Kvalitet cevi odreden je tehnickim propisima za halone. To su celicne besavne
cevi, pocinkovane spolja i iznutra. Fleksiblne cevi i creva moraju biti izradeni od dozvoljenih
materijala i biti otporna na pritisak. Ventili, armatura i spojni elementi moraju odgovarati svojoj
nameni.
6.5.1. Proracun pada pritiska i dimenzionosanje
Proracun pada pritiska pocinje od pocetnog u boci, do pritiska pred mlaznicama To znaci da
on obuhvata sifonsku cev u boci, ventile, spojne elasticne cevi, sabirnu i magistralnu cev, grane
i spojne elemente. Proracunom pada pritiska i dimenzionisanjem mora se obezbeditl:
a. Potreban protok u jedinici vremena kako bi praznjenje bilo u okviru vremena od 10
[sec] . ,
b. Obezbedenje potrebnog pritiska pred mlaznicama odnosno ograniavanje pada
pritiska na planirani.
Ekvivalentne duzine uronjene u uzgonske cevi u bocama, kao i drugih elemenata, daju
proizvodaci. Ako postoji visinska razlika u polozaju mlaznice u odnosu na bocu, potrebno je
uzeti u obzir u racunu. Ona se racuna sa [bar] za svaki metar visinske razlike.
Ukupan potreban pritisak u boci ili u rezervoaru, treba da bude najmanje, jednak zbiru
pritisku na mlaznicama, za odreden protok, i pritiska, potrebnog za savladivanje otpora pri
kretanju halona kroz instalaciju. Kako su otpori usled trenja u zavisnosti od protoka, dimenzije
i duzine ceyovoda i vrste mlaznice, to se na osnovu datjh podataka ne moze izvrsiti precizan
proracun. Ovaj proracun je slozen i ovde se nece obradivati, jer se pojavljuju dva pritiska koji
moraju biti balansirani u granicama razlike od 0,2 [bar], Postupak proracuna je dat u
standardima NPFA 12A 12B. Pri balansiranju je potrebno podesiti pritisak pred mlaznicama,
tako da praznjenje bude u vremenu od 10 [sec]
Osnovna funkcija mlaznica je da ravnomerno rasipaju halon tako da se brzo postigne
planirana zapreminska koncetracija. Raspored je obicno geometrijski. Polozaj mlaznica treba
da je takav da ne uzburkavaju i rasipaju zapaljiv materijal i ne stvaraju oblak prasine.
Projektantima stoje na izboru vise tipovi mlaznica, a za njihovu primenu koristiti uputstva
proizvodaca.
Nosaci cevovoda u svemu odgovaraju zahtevima za nosace cevovoda CO2 gasa.
6.6. UPUTSTVA O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU

Pri montazi stabilnog automatskog sistema sa halonima, potrebno je, prema tehnickim
propisima, sprovesti niz poslova, od projektovanja, montaze i odrzavanja, kako bi se
obezbedila funkcionalnost i ispravnost sistema. Navodimo neke osnovne:
a. Planovi, tehnicka dopkumentacija i odobrenja
Planiranje i projektovanje stabilnih sistema za halone 1301 i 1211 vrsi se prema priznatim
tehnickim propisima
Izradena tehnicka dokumentacija mora imati saglasnost nadleznth organa
Tehnicka dokumentacija obuhvata procenu pozarne opasnosti, tehnicke karakteristike i
deflnisanost sistema iz koga se moze videti eflkasnost sistema.
- Tehnickom dokumentacijom se moraju analizirati i dati odgovarajuca resenja za eventualnu
opasnost i bezbednost ljudi u objektu koji se stiU.
b. Osnovne mere pri montazi:
Svi delovi stabilnog sistema moraju imati propisno odstojanje od elektricnih izvora i imati
elektricno uzemljenje.
Kvalitet cevovoda i varova moraju obezbediti nepropustljivost i izdrzati predvien
pritisak. Cevi moraju biti pocinkovane.

Na razvodnicima se moraju postaviti sigurnosni uredaji.
Baterija, boca ili rezervoar postavljaju se u prostorije gde nema zapaljivih materijala i gde
postoje temperaturna ogranicenja (0, +55C).
Pri montazi preduzeti potrebne mere zastite na radu.
Obavezno postaviti natpisne ploce za upozorenja, rukovanje i mere bezbednosti.
Izvodac daje uputstvo za rukovanje i odrzavanje, vrsi obuku liudstva i notrebne
ateste.
c. Probe
Projektom i uputstvima daju se postupci proba sistema pri primopredaji.
d. Odrzavanje
proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz.
Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Periodina provere se sastoje od sledeceg
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema, pregledati mehanizme i polozaje elemenata, a
posebno kontrolisati napunjenost boca i rezervoara, odnosno pritisak.
- Jednom mesecno proveriti pokretljivost svih pokretnih elemenata.
- Jednom u sest meseci izvrsiti potpunu kontrolu; proveriti javljace poara, po potrebi ih
ocistiti, pregledati sistem za aktiviranje i dojavu, pojavu korozije, po potrebi izvrsiti ponovna
regulisanja.
- Ako se u bocama-rezervoaru konstatuje gubitak u tezini halona od 5% boce ili rezervoar se
moraju ponovo napuniti ili zameniti novim.
- Celicne boce ili rezervoari podlezu kontroli inspekcije za sudove pod visokim pritiskom.
- Proveriti cevovode i mlaznice.
- U svemu se pridrzavati uputstava koja daju proizvodaci opreme
- Voditi knjigu odrzavanja.
16. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom: opis instalacije, sastavni delovi
instalacije
Sistem za automatsko gaenje halonom se sastoji od

- dela za dojavu i upravljenje
- i mainskog dela sa spremnicima i cevovodom.

runih javljaa za aktiviranje i blokadu
Ovaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se
sastoji od:
ormara sa elektromagnetnom ili pneumatskom kopom
mehanikih sirena
Mainski deo sa spremnicima i cevovodom se sastoji od:

- baterija boca sa halonom i azotom kao pogonskim sredstvom (ili spremnika sa halonom i
azota u posebnim bocama)
- ventili na bocama i spremnicima
- sistemi za kontrolu koliine sredstva (vage, presostati..)
- razvodnik sa sektorskim ventilima
- cevovodi i mlaznice
-komandne (pilot) boce
- pneumatske sirene
Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna
signalizacije koja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje
preduprediti pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja otvaraju
se ventili na bocama ili spremniku i isputaju halon koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i
gasi poar. Ako automatska detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog
javljaa aktivirajueg ili mehaniki na samim spremnicima.
Ovde postoje razliite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan elektrino
preko protivpoarne centrale ili je isto mehaniki.
Kod elektrinih sistema detekcija zavisi od detektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti
detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi elektrino na
elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su elektrine.
Kod isto mehanikih sistema pucanje lakotopljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji
aktiviraju brzootvarajue ventile sa ruicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi
pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske.
Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski iskljuiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata.
Upozoravanje prisutnih na isputanje gasa svetlosnom i zvunom signalizacijom je obavezno.
NAPOMENA: Zbog njegovih stetnih osobina po atmosferu kao i znaajne otrovnosti u

raspadnutom stanju Halon je sredstvo koje se vie ne koristi iako je broj postojeih sistema sa
halonom jo uvek veliki.
17. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom: periodina ispitivanja stabilne instalacije
proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz.
Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Periodina provere se sastoje od sledeceg:
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema, pregledati mehanizme i polozaje elemenata, a
posebno kontrolisati napunjenost boca i rezervoara, odnosno pritisak.
- Jednom mesecno proveriti pokretljivost svih pokretnih elemenata.
- Jednom u sest meseci izvrsiti potpunu kontrolu; proveriti javljace poara, po potrebi ih
ocistiti, pregledati sistem za aktiviranje i dojavu, pojavu korozije, po potrebi izvrsiti ponovna
regulisanja, izvriti fukcionalnu probu bez isputanja gasa
- Ako se u bocama-rezervoaru konstatuje gubitak u tezini halona od 5% boce ili rezervoar se
moraju ponovo napuniti ili zameniti novim.
- Celicne boce ili rezervoari podlezu kontroli inspekcije za sudove pod visokim pritiskom.
- Proveriti cevovode i mlaznice.
- U svemu se pridrzavati uputstava koja daju proizvodaci opreme
- Voditi knjigu odrzavanja.
18. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom:

Stabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskih
uredaja (halonom ili nekim drugim istim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih
prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk).
Koncentracija halona koja je dovoljna za gaenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu
stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gaenje i njena tehnika, kao
tezina igra ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gaenje istim efektom koji bi se morali
vrsiti veim kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost.
U stabilnim instalacija za prostore u kome se mogu nai prisutna lica ee se koristio Hlon
1301 nego Halon 1211.
Montrelaski sporazum je praktino onemoguio primenu halona zbog njegovih stetnih osobina
po atmosferu kao i znaajne otrovnosti u raspadnutom stanju.
Projektovanje stabilnih instalacija uglavnom je vreno prema standardu NFPA 12.
Nain postupanja sa postojeim stabilnim instalacijama regulisan je Uredbom o postupanju sa
supstancama koje ostecuju ozonski omotac, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i
izvoz tih supstanci.
Ostalo kao za 16. i 17.

07- Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aersolom 1
7. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: funkcionalna

ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoenje instalacije;
zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor
7. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PIROTEHNIKI GENERISANIM

AEROSOLOM
AEROSOL SISTEMI
7.1. UVODNE NAPOMENE
Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su ucinile znatne napore da osvoje nova sredstva za
gasenje, kao zamene halonima 1301, 1211 i 2402, jer postojeca sredstva to nisu mogla biti. Ovo je
bilo neophodno, jer sa prestankom koriscenja halona, protivpozarna zastita je postala znatno manje
efikasna. U tom cilju su postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva, kao zamene
halonima. U Americi su, nekoliko hemijskih korporacija osvojile sedam novih sredstava pod
zajednickim nazivom, ,,Cista sredstva za gasenje pozara" ciju je jurisdikciju izvrsio standard NFPA
2001.
Najnovije sredstvo za gasenje pozara, osvojeno je u Rusiji pod nazivom ,,Aerosoli". Prema tehnickim
informacijama i demonstracijama gasenja, odmah se moze zakljuciti o velikoj sposobnosti gasenja
ovog sredstva. Pored toga, nacin-metoda gasenja se razlikuje od nacina gasenja svih dosad poznatih
sredstava. Radi se o novom pristupu u gasenju pozara, cime ovo sredstvo moze doneti potpuno
nove metode borbe protiv pozara. Sredstvo, izbaceno energijom sagorevanja raketnog goriva se
baca na pozar.
Aerosoli su dokazali svoje sposobnosti gasenja kako je to dato njihovim tehnickim

karakteristikama. U torn smislu, kao u uslovnom terminu ..Osvojeno" datom u prethodnom tekstu
dajemo sledece objasnjenje;
Aerosoli su se vec dugi niz godina koristili u vojne svrhe, u zastiti vojnih objekata i sredstava i u
kosmickim programima. Skidanjem embarga sa vojnih dostignuca koja su dosla kao rezultat
drustvenih promena u Rusiji, aerosoli su poceli da se proizvode. Otuda i cinjenica da su oni odmah
dobili odgovarajuce ateste i patente, kako u Rusiji, tako i u zapadnim zemljama, jer su provereni u
praksi. Pored njihove velike efikasnosti oni imaju i druge prednosti u primeni u odnosu na ostala
sredstva za gasenje, o cerau ce biti reci u narednom tekstu.
7.2. MEHANIZAM GASENJA

Novo sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju gasenja, upaliti. Energija
izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u izlazecem gasu. Ove cestice su
mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po
izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri
usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar, materijalne cestice sredstva
za gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna sposobnost gasenja aerosola
trenutno eliminise plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor pozara. U poredenju sa dosad
najefikasnijim sredstvima za gasenje, kao sto su haloni, aerosol pokazuje nekoliko puta vecu
eflkasnost gasenja.
Sl. 183 ema aerosol generatora
l.Stapin
2. Kanali za hladenje
3. Komora za sagorevanje
4. Aerosolni generator-gorivo
5. Kuciste
6. Elektricni upalja
Mehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao sto je to bio slucaj i sa halonima. Iz
uporedenja sa ostalim sredstvima za gasenje pozara, sposobnost gaenja aerosola je frapantna. Ovo
je bilo moguce zbog hemijskog procesa gasenja koji moze dati takve efekte. Ovi procesi pripadaju
antikatalitickim efektima, u hemiji nazvanim inhibicijom. Inhibirajuca sredstva koja su dodata
cvrstom raketnom gorivu su na bazi alkalnih metala. Pri gasenju pozara alkalni metali se vezuju za
aktivne radikale koji ucestvuju u procesu sagorevanja. Aktivni radikali su: hidroksil OH, vodonik H
i kiseonik O. Ne ulazeci u fizicko-hemijski proces gasenja koji nije do kraja objasnjen, jer za njega
postoje vise verzija, mozemo samo navesti sledece:
Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a zatim se ovo jedinjenje spaja sa hidroksilnim
radikalom, OH. Na taj nacin se kida lancana reakcija procesa sagorevanja. Od aktivnih radikala
stvaraju se inertni-flegmaticni radikali.
Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije omogucuje zapreminski efekat gasenja.

Zapreminska koncentracija se veoma dugo odrzava u prostoru (oko 2 sata), a nezaptivenost i otvori
nemaju takav uticaj kakav je kod CO2, halona, argona i inergena.
Domet mlaza aerosola je duzi od mlaza ostalih gasovitih sredstava za gasenje. Mobilno gasenje
pozara u prostorijama ili pozara gde je otezan pristup na krace rastojanje, vrsi se aerosol granatama
cime su vatrogasci dobili nove mogucnosti gasenja pozara.
Aerosol generatori (kako ih naziva proizvodac) se aktiviraju paljenjem raketnog goriva u njima.
Ovo paljenje se vrsi elektricnim putem ili stapinom. Paljenje stapinom je moguce kada se dostigne
temperatura od 170C. Prema nacinu gasenja postoje dva nacina aktiviranja, automatsko i rucno.
*Automatsko; elektricnim impulsom-kontaktom i preko stapina

*Rucno; daljinski, elektricnim kontaktom preko prekidaca i rucnom granatom.
Aktiviranje rucne granate je slicno aktiviranju eksplozivne granate.
7.3. PRIMENA AEROSOLA U GASENJU POZARA
Aerosoli gase pozare klase A.B.C i E. Njihove fizicke karakterlstike su sledece:

- Maksimalna sigurnost i efektivnost gasenja sa minimalnim kolicinama.

- Spremnost za gasenje u roku od 5 godina, bez radova na odrzavanju
- Bezbednost za ljude i sredinu.
- Odsustvo delovanja na ozonski omotac zemlje.
- Temperaturno podrucje rada od -60C do +60C, pri vlaznosti od 100%.
- Odsustvo korozije.
- Rok trajanja eksploatacije od 5do 10 godina.
- Zadrzavanje sposobnosti gasenja pozara posle aktlviranja vise od dva sata sto uklanja
potrebu dodatnih kolicina tokom gasenja, usled nezaptivenosti prostorije.
- Jednostavnost konstrukcije i nacina gasenja, jer uklanja instalacije stabilnih sistema;
cevovoda, mlaznica, armatura, boca, mehanizama itd. Tako naprimer, boce sa gasovitim
sredstvima su bile pod stalnim protiskom i do 160[bar]. Ove instalacije su, pored velikih
ulaganja, zahtevale stalno odrzavanje kako bi bile spremne za rad. Troskovi montaze su
sasvim minimalni u odnosu na montaze stabilnih sistema drugih sredstava, itd..
- Prema prethodnom, ekonomicnost aerosolnih sistema je velika u odnosu na
druga sredstva, a sigurnost veca. Tokom primene aerosola moci ce se dobiti
uvid u ekonomicnost, ali se vec zna da je ona ispod 1% vrednosti opreme koia
se stiti. Kod velikih vrednosti, kao sto su muzeji, skupe masine i sl ulagananja
u aerosol sisteme su praktlcno zanemarljiva.
MAG-3
SI. 184. - Sema ugradnje MAG generatora na automobilima, kamionlma i auto -busima
Kako aerosoli gase efikasno sve klase poara, a imaju i sposobnost spreavanja eksplozija,
to oni mogu imati najiru primenu u protivpoarnoj zatiti. sada jo nije mogue sagledati
sve mogunosti, ali se radi o primenama aerosola koje e biti u u mnogo slucajeva nov
pristup gasenju pozara, kako kod stabilno ugradenog MAG i MAG hp generatora, tako i
kod mobilnog gasenja, pomocu aerosol granate
Navodimo sledede mogucnostl primene:

a. Lokalna - objekt zastita, kao sto je to slucaj ugradnje MAG generatora na
automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zastita malim aerosol generatorima
se moze primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekt
zastita, sa automatskim ili rucnim aktiviranjem, moe se koristiti kod proizvodnih
masina, sa spoljne ili unutrasnje strane, kao sto je to bio slucaj ugradnje sprinklera
kod tekstilne masine ili kanala za odvodenje prasine, zatim kod elektro-ormana, ko-
mandnih-upravljackih ormana, telefonskih centara, itd. Posebno, aerosoli se mogu
ugraditi u kanale za kablove, kanale gde preti opasnost eksplozije i detonacije.
b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsl se generatorima

MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO 2 gasom, inergenom ili argonom, mogu da
se stite aerosolnim generatorom. Eksperimentima gasenja utvrdeno je da su po -
trebne kolicine aerosola daleko najmanje u odnosu na sva druga sredstva za gase
nje pozara.
Tehnicki podaci za aerosole MAG generatore
Tabela 122
Oznake Kolicina Ukupna masa [kg] Vreme praznjenja Dimenzije [mm]
generatora punjenja [sec]
ig]
Precnik Duzina
MAG-1 60 0,4 2-3 75 80

MAG-2 100 0,5 4-6 75 95
MAG-3 200 0,7 4-6 75 145
MAG-4 1000 5,0 7-10 95 330
Rucna granata 200 0,7 4-6 75 145
Zastita prostorija se vrsi generatorima MAGhp. Ovi generatori imaju dva ili vie izlaza
aerosol gasa, tako da brzo postizu zapreminsku koncentraciju u prostoru gde se gasi
pozar.
Tehniki podaci za aerosolne MAGhp generatore

Tabela 123
Oznake generatora Kolicina punjenja Ukupna masa [kg] Vreme Dimenzije
[kg] praznjenja [mm]
[sec]
Precn Duzin
ik a
MAGhp-3 0,2 0,7 4-6 75 145
*MAGhp-4 1,0 3,5 7-10 95 370
MAGhp-5 5,5 30,5 8-15 350 220
*MAGhp-5R 5,5 25,0 8-15 480 100
MAGhp-7 6,5 32,0 8-15 440 170
**MAGhp-7R 6,5 30,0 8-15 480 115
MAGhp-10 10,0 42,0 8-15 440 240
**MAGhp-10R 10,0 40,0 8-15 480 165
* Generatori sa dvostranim isticanjem ** Generatori sa vise radijalnih isticanja
NAPOMENA UZ TABELU: Prema zahtevu gasenja pozara, moguca je regulacija

vremena praznjenja generatora, temperatura i smer izlazeceg mlaza. Ovo se postize
naglavcima
Sl 185. - Sema zastite putnickog automobila; 1. Aerosol generator, 2. Toplotni detektor,

3. Rucnoelektricno aktiviranje, 4. Akumulator automobila, 5. Stapin
Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i

eksplozivnih prasina;
* Pozari zapaljivih tecnosti
* Pozari zapaljivih gasova
* Pozari zapaljivih i eksplozivnih smesa i prasine
* Pozari cvrstih zapaljivih materijala; drva, papira, tekstila, uglja, gume, itd.
* Pozari plasticnih masa
* Pozari elektricnih postrojenja i uredaja
Aerosole ne treba koristiti za gasenje:
*Zapaljivih materijala koji su skloni samozapaljenju i stvaraju dubinske i tinja -
juce pozare, kao sto su bale pamuka, naslage uglja i si.
*Elektro uredaja i elektroinstalacije po naponom vecim od 1000 V; kablova sa
vise od jednog sloja, operacionih sala
*Hemikalija koje sagorevaju bez prisustva vazduha, odnosno imaju sopstveni
izvor kiseonika, kao sto su; polimerni materijali, celulozni nitrat, barut i si.
*Pozare metalnih hibrida i pirofornih materija
*Pozare reaktivnih metala kao sto su; magnezijum, titan, cirkonijum, litijum,
uran i plutonijum
*Opreme i cevovoda sa zapaljivim tecnostima pod pritiskom
Objekti na kojima se mogu koristiti stabilni aerosol sistemi su:

*Drumski i zeljeznicki saobracaj; putnicki automobili, kamioni, autobusi, loko -
motive i vagoni, zatim proizvodne masine na tockovima kao sto su bageri, itd.
*U morskom i recnom saobracaju, zastiti luka; platformi i skladista
*U vazdusnom saobracaju
*Elektro prostorije, komandne sale sa pultovima
*Sahtovi, tuneli sa kablovJma
*Skladista silosa
*Industrijskih objekata i proizvodnih masina, kao objekt zastita; sa spoljnim
usmerenim mlazom ill unutrasnjom zapreminskom koncentracijom
*Muzeja biblioteka i arhiva
*Sistema za odvodenje eksplozivne prasine u drvnoj, tekstilnoj i hemijskoj in -
dustriji
*U petrohemijskoj i hemijskoj industriji posebno u prostorima gde moze doci
do eksplozija
Projektovanje, montaza i eksploatacija aerosol sistema vrsi se prema standardima i

normama. To su prvo pojavili ruski standardi od kojih navodimo dva osnovna;
SNiP 2.04.09.-84 i GOST 27331-37.
Kasnije:
NFPA 2010 Standard on Aerosol Fire-Extingushing Systems
CEN/TR 15276-2 Fixed firefighting ssystem Condensed aerosol extingushing systems
Part 2: Design, installation and maintenance
SRPS TP 065899600 Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje poara
pirotehniki generisanim aerosolom
Pri projektovanju aerosol sistema, pored gore datih ogranicenja, treb a preduzeti mere
bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostoriji. One su identicne kao i za druga gasovita
sredstva (prethodna upozorenja, napustanje prostorije itd.), sa napomenom da se aerosol
sistemima ne smeju stititi prostorije sa ljudstvom koje ne bi moglo blagovremeno
napustiti prostoriju. Takode, sto je vazeci kriterijum za koriscenje bilo kog sredstva za
gasenje, aerosoli se nece primeniti za zastitu opreme, predmeta i materijala kojima bi se
nanela veca steta. To posebno vazi za skupu opremu i predmete, o cemu moraju
projektanti voditi racuna.
Kod prostornog-zapreminskog gasenja postoje ogranicenja u visini i zapremini

prostorije, koja se stiti. Visina ne treba da prede 3,5 [m], a zapremina ne vise od
2000[m3]. Ova ogranicenja su uslovna; ogranicenje visine se moze prevazici
postavljanjem aerosol generatora u dva nivoa, a zapremine prostorije podelom na zone
gasenja.
Za definisanje aerosol sistema ne postoje jos precizne osnove. To se odnosi i na proracun
potrebne kolicine aerosola. Zato se mogu dati samo opste osnove za projektovanje u
sledecem:
*Oceniti stepen pozarnog opterecenja-pozarnog rizika
*Geometrijske mere prostorije
*Postojanje stalnih otvora koji ne treba da predu 0,5% ukupne povrsine prosto rije,
ukljucivsi ovde podove i tavanicu
*Postojanje ventilacije
*Razmestaj i katakteristike tehnoloske opreme, narocito kada se planira objekt
zastita
*Radna temperatura, vlaznost i ostali uslovi u prostoriji
*Postojanje stalnog ill povremenog ljudstva u prostoriji i mogu6nosti njihove
blagovremene evakuacije
*Ukoliko se automatsko aktiviranje vrsi preko signalnog sistema (temperatur-nih,
dimnih javljaca) onda projektovanje signalnog sistema vrsiti prema propisima -
standardima
*Pri deflniciji stabilnog aerosol sistema uzeti u obzir i ostale zahteve gasenja,
prema specificnosti objekta.
Zahtevi za projektovanje
Koncentracija aerosola u sticenoj prostoriji (broj aerosolnih generatora) i njihova

veliina odredjuje se prema specifikaciji proizvoaa.

Generatori mogu da se aktiviraju elektrino ili termostapinom.
Rucno aktiviranje vrsi se uredjajem koji se nalazi pored ulaza u tienu prostoriju.
Ako se u tienoj prostoriji mogu nai ljudi kanjenje aktivranja, mora da postoji, ali ne
due od 30 sec. Za vreme trajanja ovog kanjenja, treba da bude ukljuena crvena
svetlosna i zvuna signalizacija.
Za aktiviranje je ovbavezna dvoyonska zavisnost.
Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje.
Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane.
Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju.
Prilikom pustanja u rad sistema vri se funkcionalno spitivanje sistema

U skladu sa SRPS TP 065899600:
Ispitvanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenata
osim samog generatora.
Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre prikljuivanja
generatora na dojavni deo, tako sto se ukljui dojavni deo i pusti u rad.
U skladu sa CEN TR 15276-2 ispitivanje obuhvata sledee zahteve:
- provere da li tieni prostor ukljuujui i vetilacioni sistem i nadpritisne klapne
odgovraju onom iz projekta
- broj, poloaj, nain postavljanja, tip i orjentacija generatora treba da odgovraju
projektnom reenju
- generatori mora da su postavljeni tako da ne ugroze prisutna lica tokom aktiviranja
- ispucavanje se ne preporuuje
'- u sluaju zapreminske zatite proverava se integritet prostora
'- ispitvanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih
elemenata osim samog generatora, kao i kod ostalih sistema za automatsko gaenje
Kontrolni pregledi (periodine provere)

U skladu sa SRPS TP 065899600: funkcionalna proba (periodina provera) vri se
tromeseno.
U skladu sa CEN TR 15276-2:
- estomeseno se proverava stanje generatora,privrenost genratora, stanje u odnosu na koroziju i
starost gneratora u odnosu na predvieni ivotni vek
- godinje se proverava stanje prostora koji se titi u odnosu na ona sagledan projektnom
dokumentacijom (dimenzije, integritet, ventilacija, nadpritisne klapne, raspored opreme i
nametaja...)
36. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: opis instalacije,
sastavni delovi instalacije.
Aeroslni generator je ureaj za gaenje poar iji se rad zasniva na bazi modifikovanog
raketnog goriva. Aerosol kao sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju
gasenja, upaliti. Energija izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u
izlazecem gasu. Ove cestice su mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka
disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska
koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na
pozar, materijalne cestice sredstva za gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom.
Ogromna sposobnost gasenja aerosola eliminise plamen.
Sastavni delovi aerosolnog generatora
l.Stapin
2. Kanali za hladenje
3. Komora za sagorevanje
4. Aerosolni generator-gorivo
5. Kuciste
6. Elektricni upalja
Mehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao sto je to bio slucaj i sa halonima.
Sistem za automatsko gaenje se, kao i kod ostalih sistema, sastoji od dojavnog dela sa centralom,
detektorima i ureajima za runo aktiviranje blokadu i signalizaciju. Kada je poar nedvojbeno
detektovan (dvozonska zavisnost, mehaniki topljivi elementi ili sl.) PP centrala salje elektrinu
komandu koja pali aersolne generatore. I ovde se kao i kod ostalih sistema primenjuju mere
bezbednosti (vreme kanjenja i evakuacije, upozoravajue i evakuacione sirene i sl).
37. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: projektovanje i

izvoenje instalacije instalacije
Smatra se da aerosoli gase efikasno sve klase poara, a imaju i sposobnost spreavanja
eksplozija, to oni mogu imati najiru primenu u protivpoarnoj zatiti.
Navodimo sledede mogucnostl primene:
a. Lokalna - objekt zastita, kao sto je to slucaj ugradnje MAG generatora na
automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zastita malim aerosol generatorima
se moze primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekt
zastita, sa automatskim ili rucnim aktiviranjem, moe se koristiti kod proizvodnih
masina, sa spoljne ili unutrasnje strane,
b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsl se generatorima
MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO 2 gasom, inergenom ili argonom, mogu da
se stite aerosolnim generatorom.
Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i

eksplozivnih prasina.
Projektovanje, montaza i eksploatacija aerosol sistema vrsi se prema standar dima i

normama. To su prvo pojavili ruski standardi od kojih navodimo dva osnovna;
SNiP 2.04.09.-84 i GOST 27331-37.
Kasnije:
NFPA 2010 Standard on Aerosol Fire-Extingushing Systems
CEN/TR 15276-2 Fixed firefighting ssystem Condensed aerosol extingushing systems
Part 2: Design, installation and maintenance
SRPS TP 065899600 Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje poara
pirotehniki generisanim aerosolom
Pri projektovanju aerosol sistema, pored gore datih ogranicenja, treba preduze ti mere
bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostoriji.
Zahtevi za projektovanje
Koncentracija aerosola u sticenoj prostoriji (broj aerosolnih generatora) i njihova

veliina odredjuje se prema specifikaciji proizvoaa.
Generatori mogu da se aktiviraju elektrino ili termostapinom.
Rucno aktiviranje vrsi se uredjajem koji se nalazi pored ulaza u tienu prostoriju.
Ako se u tienoj prostoriji mogu nai ljudi kanjenje aktivranja, mora da postoji, ali ne
due od 30 sec. Za vreme trajanja ovog kanjenja, treba da bude ukljuena crvena
svetlosna i zvuna signalizacija.
Za aktiviranje je ovbavezna dvoyonska zavisnost.
Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje.
Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane.
Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju.
39. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: ispitivanje

ispravnosti i funkcionalnosti instalacije
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:


Ispitivanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih
elemenata osim samog generatora.

Ispitvanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenata
osim samog generatora.
U skladu sa CEN TR 15276-2 ispitivanje obuhvata sledee zahteve:
projektnom reenju
elemenata osim samog generatora, kao i kod ostalih sistema za automatsko
gaenjeispitivanje obuhvata sledee zahteve:
projektnom reenju
elemenata osim samog generatora, kao i kod ostalih sistema za automatsko gaenje
evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju
U skladu sa SRPS TP 065899600: funkcionalna proba (periodina provera) vri se

tromeseno.
U skladu sa CEN TR 15276-2:
- estomeseno se proverava stanje generatora,privrenost genratora, stanje u odnosu na koroziju i
starost gneratora u odnosu na predvieni ivotni vek
- godinje se proverava stanje prostora koji se titi u odnosu na ona sagledan projektnom
dokumentacijom (dimenzije, integritet, ventilacija, nadpritisne klapne, raspored opreme i
nametaja...)
40. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom:

kao 36, 37 i 38
08 Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim i drugim gasovima 1
8. Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim gasovima i drugim gasovima:

funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i
izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije
u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u
pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije;
periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne
instalacije
8. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA INERTNIM GASOVIMA I DRUGIM

GASOVIMA
8.1. UVODNE NAPOMENE
Montrealskim protokolom, septembra 1987. godine, zabranjena je proizvodnja i primena
halona, kao sredstava za gasenje pozara.
Razlog zabrane je taj sto haloni pripadaju hemijskoj grupi freona (fluor-hlor-
ugljenik), koji su odgovorni za smanjenje ozonskog omotaca zemlje. Kako su haloni
imali siroku primenu u protivpozarnoj zastiti, posebno halon 1301 kod stabilnih
automatskih sistema, to su, zabranom, mnogi objekti ostali bez zastite. Ovo je nastalo
zbog toga sto za halone nije postojala adekvatna zamena. Bio je potreban period od
vise godina da proizvoaci hemijskih sredstava osvoje sredstva koja bi zamenila
halone. Od tih hemijskih sredstava su, pored sposobnosti gasenja, zahtevane i druge
karakteristike, posebno da ne utice na ozonski omotac, netoksicnost i neskodljivost za
materijale. Nova sredstva su morala dobiti ateste od nadleznih laboratorija (kao sto je
napr. Underwriters laboratories), ekoloski atest od institucija za,ekologiju i zastitu
zivotne sredine (agencija Environmental Protection Agency - E.P.A.) i ispunjavanje
zahteva kvaliteta ISO 9002.
Posle viegodinjeg ispitivanja i dobijanja odgovarajucih atesta, nova sredstva za
gasenje, alternativne zamene halonima 1301, 1211 i 2402. (pa i CO2 gasu i vodi),
dobili su jurisdikciju, standardom NFPA 2001 (NFPA- National Fire Protection As-
sociation), odnosno njegovim tehnickim dokumentom F93TCD.
8.2. ZAHTEVI I KARAKTERISTIKE CISTIH SREDSTAVA
8.2.1 Pojmovi i hemijske karakteristi
Pojam cistog sredstva za gasenje podrazumeva:
- da sredstvo ima sposobnost gasenja pozara, prvenstveno pozara sa plamenom;
- da ne provodi elektricnu struju;
- da posle isparavanja nema ikakvih ostataka;
- da ima ekoloska svojstva.
ekoloska oznaka Hemljski naziv hemijska
formula
FC-3-1-10 Perflourobutan C4F10
HBFC-22 B1 Bromodifluorometan CHF2Br
HCFC-BLENDA A Dihlorotrifluoroetan HCFC-123 (4,75%) CHC12C3
(NAF) Smesa po tezini Hlorodlflurometan HCFC-22 (82%) CHClF2
Hlorotetrafluoroetan HCFC-124 (9,5) CHClFCF3
Izopropenll-1 metilcikloheksan (3,75%)
HCFC-124 Hlorotetrafluoroetan CHClFCF3
NFC-125 Pentafluoroetan CHF2CF3
HFC-227 ea (FM200) Heptafluoropropan CF3CHFCF3
HFC-23 Trifluorometan CHF3
IG-541 Azot (52%) Argon (40%) Ugljen N2
Smesa po zapremini dioksod (8%) Ar
CO2
IG-55 Azot (50%) Argon (50%) N2 , Ar
Smesa po zapremini Ar
IG-01 Argon Ar
IG-100 Azot N2
FK 5-1-12 (Novec 1230) Fluoro keton C6F12O
Kvalitet cistog, halogeniziranog sredstva mora ispunjavati sledeci zahtev:

Molarna cistoca, minimum 99%
Kiselost, ekvivalentna HCl po tezini, ppm 3
Sadrzaj vode po tezini, u % maksimalno 0,001
Neisparljivi ostaci, gr/100 ml, maksimalno 0,05
Jurisdikcija cistih sredstava za gasenje od strane navedenog standarda obuhvata osam

sredstava.
est su hemijska sredstva, a od toga jedno je smesa hemijskih sredstava (HCFC BLENDA
- smesa po tezini) su derivati halona.
Smesa inertnih gasova IG-541 je smesa po zapreminskoj koncentraciji, poznata pod
nazivom INERGEN.
Novec 1230 je hemijsko sredstvo koje nije na bazi ugljovodonika i najnovije je od svih. Za
razliku od svih ostalih sredstava ono je na sobnoj temperaturi u tecnom stanju.
Pod hemijskim sredstvima za gasenje podramevamo ona sredstva koja pozar gase
hemijskim putem. Inertni gasovi, kao sto su CO2, azot argon, Inergen gase fizickim putem,
zagusivanjem. Pri tome zapreminska koncentracya inertnih gasova mora smanjiti
zapreminsku koncentraciju kiseonika u vazduhu na 15% ili nize.
8.2.2. Primena, ogranienja i fizicke osobine

Cista sredstva se primenjuju kod zastita zatvorenih prostorija. To su stabilni, po pravilu
automatski sistemi. Metoda gasenja se sastoji u dostizanju odredene zapreminske koncentracije
cistog sredstva u prostonji koja gasi pozar. Stabilni sistemi sa istim sredstvimi se primenjuju i kod
zastite objekata u zatvorenom prostoru. Instalacije za gaenje ovim sredstvima imaju isti koncept
kao i instalacije za gaenje halonom i pricipijelno se sastoje od
- dela za detekciju (detektori, lako topljivi elementi...)
- instalacija za povezivanje sa PP centralom (ili komadnim ormarom)
-stanice (sa bocama, sabirnicama, sektorskim ventilim, ventilima, tegovima i ostalim masinskim
komponentama)
- cevovoda sa mlaznicama
ista sredstva se mogu koristiti za gasenje pozara klase A, B, C i E, odnosno pozara cvrstih,
tecnih i gasovitih materija. To su sledece vrste pozara:
Tenih i gasovitih zapaljivih materija
Elektronsko-kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje
Ostale elektricne opreme kao sto su: transformatori, generatori, uljni prekidaci
prekidaci, prekidai u elektricnim kolima i svi elektricni obrtni aparati;
Motori koji zap pogon koriste benzin i druga zapaljiva goriva;
Cvrstih zapaljivih materija kao sto su: drvo, papir, tekstll 1 si.:
Pozari predmeta i materijala velikih vrednosti kao sto su muzeji, biblioteke, arhive i
sl
Cista sredstva ne treba koristiti kod pozara sledecih materijala:
- Hemikalije koje imaju sopstveni izvor kiseonika, kao sto su celulozmni nitrat i
baruti
- Reaktivni metali kao sto su: natrijum, kalijum, magnzijum, titan, arkomjum, litijum,
uran i plutonijum;
- Metalni hidridi
- Hemikalije podlone autotermickoj dekompoziciji, kao sto su izvesni peroksidi i
hidrazini.
8.2.3. Zapreminske koncentracije za gaenje poara

Pri gasenju pozara zatvorenih prostorija i objekata cistim, halokarbonom, sredstvima,
potrebno je u prostoru postici minimalnu zapreminsku koncentraciju C. Ona ce zavisiti od
prirode zapaljive materije i bice razlicita, za razlicita cista sredstva. Za izracunavanje
Kolicina dobijena na taj nain uglavnom dopustaju mogucnost normalnog curenja" kroz prozore i
vrata (bez otvora).
Izracunate kolicine cistog sredstva, na taj nain, treba povecati za 20% zbog faktora bezbednosti.
Koncentracija IG sredstva rauna se na slian nain kao i za CO2.

Izracunate kolicine IG-541 nisu, kao sto je to slucaj kod ostalih cistih sredstava, dovoljne
da kompenzuju oticanje - ..curenje" iz prostorije. Ovo nastaje zbog toga sto je potrebna
zapremlnska koncentracija IG-541 neuporedivo veca od koncentracije ostalih cistih
sredstava, cime se stvara veci pritisak u prostoriji. Time je i oticanje vece iako je vreme
praznjenja IG-541 vece od praznjenja ostalih cistih sredstava, o cemu ce kasnije biti rei.
IG stvara veliki nadpritisak u prostoru i potrebne su klapne za rasterecenje pritiska
Novec je u tecnom stanju tako da je dosta tesko stvoriti homogenu smesu
8.2.4. Toksicnost i mere bezbednosti

Bitna karakteristika cistih sredstava je njihova toksicnost i neskodljivost za opremu -
predmete i materijale. Ova karakteristika je vazna za svako sredstvo, a njoj se sada
pridruzuje i ekoloska. Posebno su ove karakteristike vazne za gasovita sredstva kao sto je to
slucaj sa cistim sredstvima. Zato se, pri jurisdikciji - odobravanju nekog novog sredstva zap
gasenje pozara, pored sposobnosti zap gasenje, moraju, eksperimentima, utvrditi navedene
karakteristike.
Pri razmatranju navedenih karakteristika uzima se u obzir sledece:
a. toksicnost sirovog sredstva koje se jos nije raspalo na produkte usled visoke temperature
pozara;
b. toksicnost produkata raspadanja - dekompozicije;
c. ekoloski uticaj na okolinu - atmosferu.
a. U sirovom stanju cista sredstva su uglavnom netoksicna, iako, medu njima ima
razlike. Ove razlike se vide u tabeli 79. Ovo se odnosi i na IG-541 s tim sto njegova visoka
zapreminska koncentracija pretstavlja opasnost po ljude. Ako zapreminska koncentracija
dovodi do smanjenja kiseonika na 16% postoji opasnost gusenja.
Gornja napomena se odnosi na sva gasovita sredstva za gasenje pozara, koja bi, svojom
zapreminskom koncentracijom od 24%, dovela do opasnosti gusenja ljudi u zatvorenom
prostoru.
b. Svi produkti raspadanja cistih sredstava za gasenje su, izuzev IG-541, veoma
toksicni. Zato se preduzimaju veoma rigorozne mere bezbednosti za ljude koji se nalaze u
prostorijama koje se stite cistim sredstvima. Cista sredstva ne nanose stete opremi,
predmetima i rnaterijalima koji se nalaze u prostoriji i isparavaju bez ostatka.
Produkti raspadanja Noveca na visokoj temperaturi su manje opasni od ugljovodonika
c. Ekoloski kriterijum , bez koga danas ni jedno sredstvo za gasenje ne moze da se

koristi, odnosi se na mogucnost zagaenja okoline i atmosfere, ukljuujui ovde i uticaj
sredstva i njihovih produkata na ozonski omotac. Prema ekoloskim kriterijumima, cista
sredstva ne proizvode stetne posledice na okolinu i ozonski omotac. Proizvodaci cistih

sredstava su u tom smislu, morali pribaviti ateste od priznatih laboratorija. Ovo se odnosi i
na ostale karakteristike cistih sredstava.
Detaljniji uvid u toksifinost pojedinih cistih sredstava dat je u donjoj tabeli. Prema
brojcanim vrednostima vide se i razlike u toksicnosti cistih sredstava. Oznake - skracenice
za smrtonosne koncentracije LC50 ili ALCO znace:
LC50 - Lethal concentrations 50 (koncentracije kod koje 50% opitnih ivotinja ne
preivi)
ALCO - Aproximate Lethal concentrations (koncentracije kod koje 50% opitnih
ivotinja ne preivi)
Novec1230 HCFC Bend A HFC- 227ea Inergen

Osobine Halon 1301
FK 5-1-12 NAF S III FM 200 IG 541
smea po
trifluoro smea azota,
Hemijski teini heptafluor
fluoroketon monobrom argona i
sastav razliitih propan
metan ugljedioksida
ugljovodonika
CHC12C3
Molekul.
C6F12O CF3Br CHClF2 C3HF7 N2, Ar, CO2
formula
CHClFCF3
Koncent. za
gasenje za A 5,3 5,6 5-6 7,2 8 % 7,9 8,5 40,3 45,2
klasa u %
Mehanizam Izolacijom i
hladenjem hladenjem hladenjem hladenjem istiskivanjem
prekidanja
i hemijski i hemijski i hemjiski i hemiiski 02
gorenja
Pritisak u
25 ili 42 bara 25 ili 42 bara 25 ili 42 bara 25 ili 42 bara 200 ili 300 bara
sudu
Agregatno Tecnost i Tecnost i Tecnost i
Tecnost Gas
stanje u sudu gas gas gas
Vreme
10 sec 10 sec 10 sec 10 sec 60-120 sec
praznjenja
ODP 0 16 0,04 0 0
GWP 1 > 3500 1900 3500 0
Zivotni vek
u atmosferi < 5 dana 87 - 110 7 31 - 42 0
(godina)
Otrovnost
NOAEL 10/>10 % 6/7.5 % 10/>10 % 9/10.5 % 43/52 %
/LOAEL
Akutna
trovanja >10 % 80 % 80,00%
LC50
Napomena: halon 1301 je stavljen zbog uporedenja.
Prema vrednostima zapreminskih koncentracija u tabeli, sredstva sa koncentracijama iznad

onih koja su stetna (iznad NOAEL) treba izbegavati zap zastitu prostorija gde borave ljudi.
Zbog toksicnosti cistih sredstava, kako u sirovom stanju, tako i njihovih produkata raspadanja -
dekompozicije, treba preduzeti sledece mere bezbednosti:
- zapreminske koncentracije cistih sredstava ne smeju biti vece od onih koje nisu stetne (iznad
NOAEL);
- prostorije koje se stite cistim sredstvima i gde borave ljudi, zapreminska koncentracija ne sme
biti vea od 24% kako ,,ostatak" kiseonika u prostoriji ne bio manji od 16%;
- moraju postojati, u sistemu signalizacije pozara, alarmi (zvucni i vizuelni) i indikatori pracenja
funkcionisanja sistema, kako u prostoriji koja se titi, tako i na drugim mestima;
- na svim potrebnim mestima staviti natpise upozorenja;
- predvideti pomocne izlaze i puteve za brzu evakuaciju, oznake pravaca, vrata koja se otvaraju na
spoljnu stranu i nuzna svetla;
- napraviti planove evakuacije i spasavanja, instrukcije i obuke ljudstva:
- posle izvrsenog gasenja obezbediti sprecavanje ulaska u prostoriju i izvrsiti brzu ventilaciju;
- predvideti nacine otkrivanja, i pruzanja pomoci licima koja su nastradala u pozaru.
8.3 PROJEKTOVANJE STABILNIH SISTEMA SA CISTIM SREDSTVIMA

8.3.1. Osnove projektovanja i projektni zadaci
Osnovu zap projektovnaje stabilnih sistema sa cistim sredstvima cine
SRPS EN 12094 - Instalacije za gaenje poara - komponente
SRPS EN 15004-1 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom
SRPS EN 15004-10 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom-IG 541
SRPS EN 15004-3 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - HCFC
SRPS EN 15004-4 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - HFC 125
SRPS EN 15004-5 - Instalacije za gaenje poara - FM200
SRPS EN 15004-2 Instalacije za gaenje poara - Novec 1230 - FK-5-1-12
SRPS EN 15004-7 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom-IG-01
SRPS EN 15004-8 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - IG-100
SRPS EN 15004-1 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - IG55
NFPA 2001 Standard for clean agent fire extinguising systems (izmedju ostalog i za aerosol)
Za cista sredstva, treba se pridrzavati sledecih, osnovnih projektnih zahteva:

a. Glavni - izvodacki projekti moraju biti izradeni prema priznatom standardu. Izradeni projekti
podlezu odobrenju nadleznih organa, kao i eventualna otstupa nja od standarda;
b. Izvodacke projekte treba da izraduju samo kvalifikovana lica, sa dovoljno iskustva za sisteme sa
cistim sredstvima;
c. Planirana kolicina cistog sredstva treba da je dovoljna za zastitu najvece prostorije - objekta,
ukoliko se sistemom stiti vise objekata. Rezerve sredstva treba da su povezane sa primarnim tako da
se mogu lako koristiti kao primarna i da imaju zajednicki cevovod za snabdevanje;
d. Izvodacki projekat treba da definise i konstruktivno resi sve detalje sistema tako da se on moze
izgraditi i odgovoriti svojoj nameni.
U tom cilju, projekat treba da sadrzi:

- tacan proracun potrebnih kolicina cistog sredstva
- tehnicki opis funkcionisanja sistema
- aktiviranje i mere bezbednosti
- tehnicke karakteristike opreme, sa specifikacijom
- potrebne graficke seme i preseke
- predmer i predracun
- uputstva za montazu, probu i odrzavanje
- priloge za zastitu na radu, potrene ateste i garancije.
8.3.2. Aktiviranje i vreme praznjenja sistema
Po pravilu, stabilni sistem sa cistim sredstvima je automatski, sa mogucnoscu runog aktiviranja.
Kako se kod ovih sistema zahteva veoma kratko vreme praznjenja, onda se njihovo aktiviranje vrsi
elektricnim putem. Prema najranijoj indikaciji pozara projektovace se signalni sistem prema
vazecem propisu.
Praznjenje stabilnog automatskog sistema sa cistim sredstvima za gasenje (izuzev IG-541) treba
da traje najvise 10 [sec], osim ako nadlezni organ ne odobri duze. Kracim vremenom praznjenja -
gasenja pozara sprecava se stvaranje vece kolicine toksicnih produkata. Da bi se obezbedilo vreme
praznjenja treba, proracunom, proveriti protok cistog sredstva kroz cevovode. Vreme praznjenja se
definise tako da se, sa 95% cistog sredstva koje prode kroz mlaznice, postigne planirana
zapreminska koncentracija na 21C.
Vreme praznjenja IG-541 koji ne stvara toksicne produkte dekompozicije, pa se moze tolerisati
do 1 [min], sto zavisi od konstrukcije sistema.
Produzeno praznjenje koje je potrebno radi odrzavanja zapreminske koncentracije (kod pozara
sa zarom ili zbog oticanja gasa) treba obezbediti dopunskim kolicinama cistog sredstva.
8.3.3. Skladistenje i stepeni punjenja
Cista sredstva za gasenje pozara su isparljive tecnosti, odnosno, to su gasovi koji se drze u
bocama pod pritiskom. To se ne odnosi na IG-541 koji se, u bocama, nalazi u gasovitom stanju.
Pritisak u bocama mora biti takav da cisto sredstvo bude u tecnom stanju. Sa promenom
temperature i gustine - stepena punjenja, raste i pritisak. Zato stepen punjenja mora biti limitiran,
jer bi, sa maksimalnim stepenom punjenja i povecavanjem temperature, pritisak rapidno porastao
i postao opasnost po osoblje. Donja tabela daje maksimalne stepene punjenja i pritiske u
posudama,
8.3.4. Cevna mreza, armatura i mlaznice

Cevi za cista sredstva su celicne crne ili pocinkovane, po standardu za kvalitet. Ovaj kvalitet
mora odgovarati najveem pritisku. Najveci pritisak je za maksimalni stepen punjenja boca prema
krivama za maksimalnu temperaturu skladistenja od 55C. Ukoliko cevi nisu pocinkovane, moraju
imati antikorozivnu zastitu. Spajanje cevovoda je navojima, a spojni elementi ne mogu biti liveni,
vec kovani. Spojni elementi, ventili i zaptivke moraju takode izdrati maksimalne pritiske kao i
cevovodi. Materijali za zaptivke moraju biti kompatibilni sa cistim sredstvom.
Geometrija cevne mreze je po pravilu, simetricna, odnosno prilagodena geometriji prostorije. Pri
razvodenju cevovoda treba se pridrzavati, pravila, datim na donjoj slici.
Cista sredstva proticu kroz cevi, izuzev HFC-23 i IG-541, u dve faze - smese, tecnoj i gasovitoj.
Ovo nastaje zbog toga sto cista sredstva imaju nizu tacku isparavanja (HFC-23 ima tacku
isparavanja -82,1) od halona 1301 (-57,7 C) pa su protoci cistih sredstava jednostavniji za analizu
i proracun.
Odredivanje tehnickih karakteristika cevovoda vrsi se prema sledecim zahtevima:
-maksimalnom pritisku koji se ocekuje
-temperaturnim granicama, otpornosti na istezanje i savijanje
-nacinima spajanja, odnosno da li se spajaju pomocu navoja ili varenjem
-odredivanjem precnika cevi i debljinom zida.
Za navedene zahteve kvaliteta cevovoda postoje standardi, a odreivanje debljina zida cevi vrsi
se proracunom.
Mlaznice za cista sredstva su izradene od nerdajuceg materijala ili moraju imati
antikorozivnu zastitu. Izlazna povrsina mlaznica treba da odgovara protoku koji odreduje
proizvodac. Pri tome se mogu dati sledece napomene:
- povecanjem broja mlaznica moze se smanjitl turbulencija cistog sredstva u prostoriji
- veci broj mlaznica smanjuje nadpritisak u prostoriji
- izlazne povrsine - otvori zavise od zahtevanog vremena praznjenja. Vreme praznjenja IG-
541 je vece od vremena praznjenja ostalih cistih sredstava koje iznosi najvise 10 [sec].
Krace vreme praznjenja smanjuje kolicine toksicnih produkata raspadanja, ali ce stvoriti
nadpritisak i eventualnu turbulenciju. U tom smislu treba sa proizvodacima naci jedno
balansno resenje.
-mlaz iz mlaznica ne treba da uzburka ili rastura zapaljivi materijal
- sve ostale tehnike podatke potrebne za definisanje mlaznica, montau i odravanje treba
dobiti od proizvoaa
Za nosace cevovoda cistih sredstava vaze sve napomene date za nosace cevovo-da CO2
gasa.
8.3.5. Napomene o funkcionalnom ispitivanju, periodinim proverama i odravanju
Funkcionalno ispitivanje

Funkcionalno ispitivanje u skladu sa standardom obuhvata, odnosno sistem treba da zadovolji

sledee zahteve:
Provere da li tieni prostor odgovara onom iz projekta.
Svi elementi sistema treba da budu u skladu sa projektom.
Cevovod treba da bude tako izraen da prilkom isticanja sredstva ne doe do njegovog pomeranja, a
mlaznice tako postavljene da sredstvo prilikom isticanja ne moe da povredi prisutna lica.
Spremnici sa gasom treba da budu privreni na odgovarajui nain.
Ispucavanje gasa se ne preporuuje, ali ako se radi koncentracija se meri u najmanje tri take.
Svi otvoreni delovi cevovoda se ispituju pneumatski na pritisak od 3 bara u trajanju od 10 min, gde
pad pritiska za to vreme ne sme da bude veci od 20%.
Svi zatvoreni delovi cevovda i cevovod na delu pre ureaja za redukciju pritiska se hidrostatski
testiraju na 1,5 radnog pritiska, gde ne sme da pojavi curenje. Hidrostatska ispitivanj je bolje vrsiti u
fabrickim uslovima.
Azotom se testira prohodnost cevovda.
Proverava se zaptivenost tienog prostora.
Elektricna instalacija se ispituje na neprekidnost i proverava se otpor izolacije instalacije.
Proverava se funcionalnost svie elemenata dojavnog i upravljakog dela sistema (centralni ureaj,
detektori, runi javljai, ureaji za signalizaciju itd...)
Vri se funkcionalna proba sistema, tako to se otkae svi mehanizmi za aktiviranje spremnika i
zamene odgovarajuim ureajima za signalizaciju. Kod elektro aktivacije to su sijalice ili ledovi a
kod pneumatske neki do ureaja za potvrdu ispucavanja ili sl.
Proveravaju se sve kontrolisane linije na prekid i kratak spoj.
Aktiviraju se dojavne linije.
Aktiviraju se istovremeno dojavne linije u dvozonskoj zavisnosti ako postoji i proverava se
funkcionisanje svih ureaja za signalizaciju, kao i stizanje komandnog signala za gaenje na sijalice
ili druge ureaje za signalizaciju.
Proverava se rad rucnog javljaca aktivirajuceg i blokirajuceg.
Proverava se rad svih mehanikih ureaja za aktiviranje koji mogu da se aktivraju, a da se sredstvo
ne ispusti i da se ureji ne otete (one shot ureaji se ne probaju).
Proverava se da li je elektrino napajanje izvedeno sa nezavisnog strujnog kruga i da li je on u RO
obelezen na odgovarajuci nain.
Nakon funkcionalne probe sistem se povezuje ponovo na nacin da bude u stanju pune pogonske
pripravnosti.
Izvoa je duan da investitoru dostavi sertifikate, uputstva, crtee i izjavu da radovi izvedeni u
skladu sa projektom. Posebno je potrebno istaknuti u dokumentaciji svako odstupanje od projekta.
nedeljno
proverava se integritet tienog prostora
vizuelna kontrola cevovda
kontrola svih indikatora stanja sistema (manometri, vage i sl.)
meseno
provera da li su sva lica koja rukuju sa sistemom prola procduru obuke
estomeseno
Za gasove pod pritiskom u tenom stanju proverava se koliina koja ne sme vie od 5% da ostupa
od predviene i pritiska koji ne sme vie od 10% da odstupa od predviene
Za inertne gasove proverava se pritisak koji ne sme vie od 5% da odstupa od predvienog
godinje
Vri se funkcionalna proba sistema na slian nain kao i kod funkcionalnog ispitivanja.
Proverava se stanje svih creva.
Proverava se stanje tienog prostora u smislu zaptivenosti, odnosno proverava se da li je
eventulano bilo nekih graevinskih izmena koje mogu negativno da utiu na gaenje.
Spremnici pod pritiskom se kontroliu ispitiju u skladu sa regulativom za sudove pod pritiskom.
8.4 Komponenete sistema za automatsko gasenje gasovima

19. Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim i drugim gasovima: periodina ispitivanja
nedeljno
proverava se integritet tienog prostora
vizuelna kontrola cevovda
kontrola svih indikatora stanja sistema (manometri, vage i sl.)
meseno
provera da li su sva lica koja rukuju sa sistemom prola procduru obuke
estomeseno
Za gasove pod pritiskom u tenom stanju proverava se koliina koja ne sme vie od 5% da ostupa
od predviene i pritiska koji ne sme vie od 10% da odstupa od predviene
Za inertne gasove proverava se pritisak koji ne sme vie od 5% da odstupa od predvienog
godinje
Vri se funkcionalna proba sistema na slian nain kao i kod funkcionalnog ispitivanja.
Proverava se stanje svih creva.
Proverava se stanje tienog prostora u smislu zaptivenosti, odnosno proverava se da li je
eventulano bilo nekih graevinskih izmena koje mogu negativno da utiu na gaenje.
Spremnici pod pritiskom se kontroliu ispitiju u skladu sa regulativom za sudove pod pritiskom.
20. Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim i drugim gasovima: ispitivanje

funkcionalnosti i ispravnosti stabilne instalacije
Funkcionalno ispitivanje u skladu sa standardom obuhvata, odnosno sistem treba da zadovolji

sledee zahteve:
Provere da li tieni prostor odgovara onom iz projekta.
Svi elementi sistema treba da budu u skladu sa projektom.
Cevovod treba da bude tako izraen da prilkom isticanja sredstva ne doe do njegovog pomeranja, a
mlaznice tako postavljene da sredstvo prilikom isticanja ne moe da povredi prisutna lica.
Spremnici sa gasom treba da budu privreni na odgovarajui nain.
Ispucavanje gasa se ne preporuuje, ali ako se radi koncentracija se meri u najmanje tri take.
Svi otvoreni delovi cevovoda se ispituju pneumatski na pritisak od 3 bara u trajanju od 10 min, gde
pad pritiska za to vreme ne sme da bude veci od 20%.
Svi zatvoreni delovi cevovda i cevovod na delu pre ureaja za redukciju pritiska se hidrostatski
testiraju na 1,5 radnog pritiska, gde ne sme da pojavi curenje. Hidrostatska ispitivanj je bolje vrsiti u
fabrickim uslovima.
Azotom se testira prohodnost cevovda.
Proverava se zaptivenost tienog prostora.
Elektricna instalacija se ispituje na neprekidnost i proverava se otpor izolacije instalacije.
Proverava se funcionalnost svie elemenata dojavnog i upravljakog dela sistema (centralni ureaj,
detektori, runi javljai, ureaji za signalizaciju itd...)
Vri se funkcionalna proba sistema, tako to se otkae svi mehanizmi za aktiviranje spremnika i
zamene odgovarajuim ureajima za signalizaciju. Kod elektro aktivacije to su sijalice ili ledovi a
kod pneumatske neki do ureaja za potvrdu ispucavanja ili sl.
Proveravaju se sve kontrolisane linije na prekid i kratak spoj.
Aktiviraju se dojavne linije.
Aktiviraju se istovremeno dojavne linije u dvozonskoj zavisnosti ako postoji i proverava se
funkcionisanje svih ureaja za signalizaciju, kao i stizanje komandnog signala za gaenje na sijalice
ili druge ureaje za signalizaciju.
Proverava se rad rucnog javljaca aktivirajuceg i blokirajuceg.
Proverava se rad svih mehanikih ureaja za aktiviranje koji mogu da se aktivraju, a da se sredstvo
ne ispusti i da se ureji ne otete (one shot ureaji se ne probaju).
Proverava se da li je elektrino napajanje izvedeno sa nezavisnog strujnog kruga i da li je on u RO
obelezen na odgovarajuci nain.
Nakon funkcionalne probe sistem se povezuje ponovo na nacin da bude u stanju pune pogonske
pripravnosti.
Izvoa je duan da investitoru dostavi sertifikate, uputstva, crtee i izjavu da radovi izvedeni u
skladu sa projektom. Posebno je potrebno istaknuti u dokumentaciji svako odstupanje od projekta.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 1
9. Stabilne instalacije za dojavu poara: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi
instalacije; vrste javljaa poara; centrale za dojavu poara; vrste alarma: projektovanje i izvoenje
instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru -
nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od
poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne
9. STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA
9.1. PRINCIP RADA

Pozari koji se pravovremeno primete i kod kojih se odmah odredi mesto nastanka, mogu.se
brzo lokalizovati. Zbog toga treba izbei sluajna i tada najesce prekasna zapazanja otkrivanja pozara.
Automatski ureaji za dojavu i detekciju pozara, koji su struno projektovani, otkrivaju i prijavljuju
pozare u danasnje vremc krajnje pouzdano.
Oni e svakako bolje ispunili svoj zadatak ako nakon otkrivanja pozara usledi brzo i
delotvorno aktiviranje vatrogasaca direktnom linijom izmedu javljaa i vatrogasne jedinice. Ako
to nije obezbedeno, a materije i objekti imaju veliku brzinu sagorevanja ili su eksplozivne, automatski
uredaji za prijavljivanje i otkrivanje pozara imaju smisao jedino tada ako su u sastavu sa automatskim
uredajima za gaenje pozara.
U zavisnosti od vrste materija u prostoriji i kolicine raspolozivog kiseonika (brzina
sagorevanja ), oslobada se prilikom pozara, razlicita kolicina gasova, na primer, ugljen monoksid,
ugljen dioksid, ugljenovodonici sa velikim i malim cesticama dima. Dolazi do porasta
temperature i pojave svetlosti. Automatski sistem koji detektuje neku od ovih manifestacija
poara, prosleuje ovu informaciju na odreeno mesto i potom preduzima odreene akcije naziva
se automatski sistem za dojavu poara.
Svaki sistem se sastoji od:
- centrale za automatsku dojavu poara
- detektora poara
- ureaja za signalizaciju
- ureaji za upravljanje izvrnim funkcijama
- indikatori i paralelni indikatori
- elektrine instalacije za povezivanje ovih elemenata
Prostorna ema sistema je takva da su detektori neke od manifestacija poara postavljeni po
prostoru koji se nadzire i instalacimama povezani sa centralom. Kada detekto ri detektuju neku od
manifestacija poara (dim, svetlost, temperatura) prenose elektrini signal na centralu (detektor je
u alarmu) . Centrala ukljuuje internu signalizaciju (zujalica), spoljanju signalizaciju (sirene,
bleskalice, svetlei panoi, automatski telefonski govorni aparat) i preko relejnih komadi ukljuuje
izvrne funkcije sistema (ukljuenje oddimljavanja, sputanje lifta u prizemlje, iskljuenje
ventilacije, iskljuenje GS...). Po prolasku alarmnog stanja centrala se pritiskom na odgovrajui
taster dovodi u poetno stanje.
Automatski sistemi za dojavu poara, prema konceptu rada, dele sa na konvencionalne i
adresibilne.Ovako se dele i detektori. Kod adresibilnih detektora centrala komunicira ponaosob sa
svakim detektorom i u sluaju pojave poara tano zna, koji detektor je u alarmu, odnosno mesto
poara. Kod konvencionalnih sistema poznato je samo kojoj grupi (zoni), detektor pripada, pa je
prema tome i identifikacija mesta poara oteana
9.2 Centrale automatske dojave poara

To su elektronski ureaji, baziran i na mikroprocesorskoj tehnologiji. Kod konvencionalnih
sistema mogu da prime od 4 do 32 (ili vie) zona detektora. Zona detektora je grupa detektora
jednom linijom povezana sa centralom (do 20 detektora). Kod adresibilnih centrala modu da
procesiraju od 1 do 16 (ili vie) petlji detekotra. Petlja je linija zatvorena linija koja poinje u
centrali prolazi kroz prostor od detektora do detektora i vraa se u centralu. Svaka petlja moe da
primi do 128 ili 256 detektora ovisno o tipu. Kod konvencionalnih sistema komunikacija sa
detektorima se bazira na promeni naponskog nivoa, a kod adresibilnih na digitalnoj komunikaciji
sa svakim detekotrom (amplitudna ili frekventna modulacija). Centrala poseduje RS232
prikljuak za programiranje funkcija preko raunara, RS485 prikljuak za komunikaciju sa
drugim centralama, pralelenim tabloom ili raunarom sa korisnikim interfejsom, beznaponske i
naponske izlaze za upravljenje ureajima i memoriju dogaaja.
Kod posebno velikih objekata da bi se izbegla upotreba velikih centrala i prevelika duina petlji
vie centrla se povezuje u mreu, gde se veina informacija eruje kroz ceo sistem.
Da bi se omoguilo upravljanje i nadzor sa udaljenog mesta, nad centralam, slue paraleleni
tabloi. To su ureaji koji su povezani sa centralom i na njima su dostupne gotovo sve informacije
kao i na centrali. Ovo se odnosi i na upravljanje centralom.
Kod velikih sistema, umesto paralelnog tabloa koristi se raunar sa korisnikim interfejsom
(klijent softverom) koji omoguava grafiki prikaz objekta sa detektorima i pseudo upravljaki
panel za centralu, gde se preko mia ili tastature moe upravljati centralom.
Komunikacija i veza izmeu elemenata sistema (paraleleni tablo, druge centrale, racunar) moe
da bude iana 485 protokola ili da se putem konvertora prevede u IP i procesira kroz VPN.
Centrala poseduje LED-ove za signalizaciju alrama (crvene) i smetnje (ute), displej na kome se
vide poruke o razliitim stanjima, internu zujalicu za signalizaciju alrma I smetnje, tastere za reset
centrale (dovoenje u poetno stanje), iskljuenje interne zujalice, iskljuenje spoljanje signalizacije,
odlaganje aktiviranja izvrnih funkcija itd.
9.3. Detektori poara

Prema manifestaciji poara koju detektuju dele se na:
- dimne (jonizacioni ili optiki)
- termike (termomaksimalni ili termodiferencijalni)
- svetlosne (infracrveni ili ultravioletni)
Prema povrini nadzora dele se na:
- linijske
- takaste
Prema komunikaciji sa centralom na:
- adresibilne
- konvencionalne
Prema pricipu rada:
- optike (tindalov efeat, analiza spektra, analiza flikeringa)
- jonizacione
- PTC, NTC
- bimetalne
- sa temperaturno osetljivom izolacijom
- mehanike sa kotoljivim elementom
Jonizacijski takasti detektori

reaguju na vidljive i nevidljive cestice dima kao i na aerosole, koje se stvaraju prilikom isparenja
tenosti ili isticanju gasova. isti gasovi, kao na primer, vodonik ili hlor, nee aktivirati detektore.
Ovi delektori reaguju naroeito brzo na dim koji nastaje kod zapaljivih organskih materija kao to su
drvo ili papir. Kod naroito velikih cestica dima, kao na primer, kod sagorevanja PVC, potrebno je
vise vremena da se delektor aktivira.
- Slika 6.51. Jonizujuci detektor dima: 1 -zatvorena referentna komora, 2 - otvorena komora za
detekeiju, 3 -hladna katoda
Princip rada se zasniva na injenici da radioaktivno zraenje (u ovom sluaju izvor je americijum)
jonizuje vazduh u komori javljaa, koji postaje provodan. Kroz njega tee struja izme u elektroda
koja se meri. Ulaskom dima u ovu komoru struja se menja I ta promena se detektuje ostljivom
elektronikom. Mogu biti adresibilni ili konvencionalni. Postavlaju se na plafon I pokrivaju
povrinu od 20 do 80 m2.
Opticki takasti detektori dima

Njihova osetljivost pociva na sveltosnom zracenju pri prolazu kroz cestice dima, u podrucju
spektra od infracrvenog do ultravioletnog. Opticki detekiori dima reaguju narocito brzo na pretezno
velike cestice dima u pocetnoj fazi pozara. Pozari sa otvorenim plamenom i sa malo cadi nisu tako
brzo otkriveni kao kod jonizujucih javljaca. Postoje dva tipa detektora: refteksioni i apsorpcioni. Kod
regleksionih emitter svetlosti nalayi se u kanalu koji se pod 90 deg ukrta sa kanlom u kome sa nalazi
prijemnik. U stanju bez dima svetlost se apsorbuje na kraju kanala koji je crne boje. Po pojavi dima
svetlost se od dima odbija I pada na prijemnik to se detektuje ostljivom elektronikom. Kod
apsorpcionih svetlost pada direktno na prijemnik, a u sluaju pojave dima smanjuje se intenzitet
svetlosti to se detektuje. Mogu da budu adresibilni ili konvencionalni. Postavljaju se na plafon I
pokrivaju povrinu od 20 do 80 m2
Optiki linijski detektori dima

Rade na istom principu kao I takasti, s tim da se predajnik svetlosti postavlja na jedan zid
prostorije, a predajnik na drugi. Emitovana svetlost se pri pojavi dima apsorbuje I smanjenim
intenyitetom pada na prijemnik. Ovo se detektuje kao alarm. Predajnik I prijemnik mogu da budu
u istom ureaju a na drugmo kraju prostorije se postavlja specijalno ogledalo. Predajnik I
prijemnik se postavljaju na udaljenosti od 50 do 100m i zamenjuju liniju detekotra. Postavljaju se
neposredno ispod plafona. Mogu biti adresibilni I konvencionalni.
Kanalski detektori
Za registrovanje pojave dima unutar kanala za provetravanje koriste se kanalni detektori.
Ovo je u stvari otiki dimni takasti detekotr koji se nalazi u kuitu koje je povezano sa kanalom
dvema cevima, kro koje struji vazduh I prolazi kroz detekor. Mogu biti adresibilni I
konvencionalni.
Temperaturni takasti termodiferencijalni i termomaksimalni detektori

Koriste se prvenstvcno tamo gde je pozar vec nakoin kratkog vremena oslobodio velike
kolicine toplote. Ovo se dogada kod lakih metala i njihovih legura, zapaljivih tecnosti, kao i kod
maferijala sa velikom brzinom sagorevanja i visokom vrednosdu toplotne moci. Koriste PTC
odnosno NTC elemente, koji menjaju otpornost prilikom promene temperature okoline.
Termomaksimalni reaguju kad temperature poraste preko dozvoljene (od 63 do 120), a
termodiferecijalni kada porast temperature bude bri od dozvoljenog (npr. 5 deg po min).
Postavlaju i se na plafon kao i optiki takasti, ali pokrivaju manju povrinu
Temperaturni takasti bimetalni

Promenu temperature detektuju preko bimetalnog elementa, u svemu su slini onim sa PTC ili
NTC elemntom, ali su robusniji i koriste se u prljavim sredinama i za vie temperature.
Uglavnom su konvencionaln i i povrina pokrivanja je slina kao kog PTC (NTC).
Temepraturni UV detektori
Linijski temperaturni
Ovo su najee detktorski kablovi sa termo ostljivom izolacijom izmeu dve ile. Kroz ove
ile protie struja. Kada se izolacija zbog pojave temperature devastira struja raste, to se
detektuje kao alarm. Pare kabla ne mestu devastirane izolacije mora da se zameni. Koriste se
uglavnom za teko pristupana i prljava mesta. Ureaji koji kontroliu rad ovih kablova zovu
se kontroleri i prikljuuju se na centralu kao konvencionalni ili adresibilni detektori.
Takasti javljaci plamena

Javljafi plamena reaguju ili na zracenje u infracrvenoj oblasti sa pojavom pulsirajueg
plamena karakteristicnog za razbuktalu vatru (infracrvena detekcija), ili na zraenje u
ultravioletnom podrucju. Svetlos plamena razlikuju od ostalih oblika svetlosti detektuj ui
karaakteristinu promenu intenziteta i spektralnu karakteristiku u IR i UV spektru. Postavlaju
se na plafon prostorije. Pokrivaju vee povrine od ranije nabrojanih tipova. Tamo gde su
detektori dima i toplote suvise inertni, na primer u halama sa 12 do 20 m visine, kao i na mestima gde
treba racunati sa brzom pojavom pJamena, kao na primer u magacinu zapaljivih tecnosti, treba
obavezno prostor pokriti javljacima pojave plamena.
Kapilarni pneumatski sistemi detekcije (detektori)
Sistem se sastoji od tankih metalnih cevica kojima su spojene kalote od metala. Porastom temperature
metal se iri i pritisak u celom sistemu pada, to se detektuje kao alram. Ranije su se ovi sistemi
(detektori ) koristili za aktiviranje sistema za gaenje poara.
Laserski detektori dima
Laserski detektori dima rade na slinom principu kao i optiki takasti s tim da se koristi laserska
svetlost. Ovo su u stvari laboratorijski ureaji nefelometri u kuitu detektora, za detekciju
prisustva estica u mernoj komori. Ovi ureaji su previe skupi, da bi se koristili kao takasti na
plafonu.
Aspiracioni sistemi (detektori)

Poto su laserski detektori previe skupi da bi se koristili kao takasti, montiraju se u kuita u
koja se vazduh dovodi sa kritinih mesta, preko sistema PVC cevi i kapilarnih cevica. Prisustvo
estica dima u tom vazduhu tretira se kao alarm. Ovakvi ureaji se zovu aspiracioni detektori.
Mogu da imaju od 1 do 16 usisnih cevi. Kod nekih sistema mogue je detektovati iz koje cevi
dolazi dim, a kod nekih nije. Komunikacija sa centralom ide preko beznaponskih kontakata ili
RS485 protokolom.
Specijalni gasni javljaci

S obzirom da se prilokom gorenja kao njegovi proizvodi javljaju gasovi CO i CO2, neki detektori
kao doatnu manifestaciju poara osim dima detektuju i ove gasove. Ova detekcija je relativno spora i
neefikasna i nema vei praktini smisao.
Mehaniki detektori - topljivi elementi

Ovi detektori su metalni elementi koji se sastoje od dva pareta metala spojena lakotopljivom
legurom. Ova legura se topi na odreenoj temperaturi, obino izmeu 60 i 120 deg. Detkcija se
realizuje metalnim uetom ije krajeve spaja jedan ovakav topljivi element, a ije druge krajeve
optereuju tegovi. Pokretanje tega se prenosi dalje kao signal alarma.
Indikatori i paralelni indikatori -prvi se nalaze u javljaima kao optiki signali da je javlja aktivan,
a paralelni takoer optiki, pokazuje mesto aktiviranja javljaa (na vratima prostorije )
9.4. UREAJI ZA SIGNALIZACIJU

U ove ureaje spadaju sirene, zvona, svetlei panoi.
9.5. UREAJI ZA UPRAVLJANJE IZVRNIM FUNKCIJAMA I IZVRNE FUNKCIJE SISTEMA

U izvrne funkcije sistema spadaju:
-sputanje liftova u prizemlje
-ukljuenje sistema oddimljavanja
-ukljuenje nadpritiska u stepenitima
-iskljuenje ventilacionih sistema i zatvaranje PP klapni
Ove izvrne funkcije se realizuju uglavnom preko relejnih kontakata relea kojima se upravlja sa PP centrale. Ove
izvrne funkcije su u stvari elektromainski sistemi za sebe koji nisu predmet ovog razmatranja.
esto se na centralu prikljuuje ureaj za automatsku teledojavu koji po komandi sa centrale salju glasovnu
snimljenu poruku na odreene telefone ili digitalni signal u nekom od protokola (Contact ID ili sl.) koji se le
monitrong prijemniku u nekom od operativnih centara.
9.6. PROJEKTOVANJE POZARNE SIGNALIZACIJE

9.6.1. Opste
Signalni sistem ima u protivpozarnoj zastiti preventivnu funkciju jer on, kod automatskih
sistema za gasenje, vrsi aktiviranje i kontrolu. Sa dogradenim elektronskim I
kompjuterskim elementima signalni sistem moze vrsiti niz drugih upravljackih,
regulacionih, kontrolnih i programskih zadataka koje covek ne moze obaviti, tako da je
pojam ,,signalni" u tom slucaju uzan i jednostran.
Primena signalnih sistema u protivpozarnoj zastiti kao i njihov tehnicko-proizvodni razvoj
doneli su iskustvo, kvalitet i raznovrsnost ove tehnike. U signalnim sistemima se primenjuju
najnovija dostignuca elektronske i kompjuterske tehnike. Sto se tice iskustava u primeni,
ona su data kroz veoma precizne tehnicke propise i standarde, kao osnove za planiranje i
projektovanje. Ovi propisi i standardi postavljaju tehnicke zahteve u pogledu tehnickih
karakteristika sistema i njegovih elemenata. Ove karakteristike su dobijene istrazivanjem i
testiranjem od strane prozvoaca i specijalizovanih institucija. One su dobijene
istrazivanjem i testiranjem od strane proizvodaca i specijalizovanih institucija. Ove
specijalizovane institucije su laboratorije za vrsenje testova signalnih sistema i nadlezne su
za odobravanje primene signalnog sistema i njegovih elemenata u protivpozarnoj zastiti. Na
osnovu tako zahtevnih tehnickih karakteristika, tehnicki propisi i standardi daju osnove za
projektovanje, izgradnju i eksploataciju signalnih sistema.
Kako se vidi iz prednjeg, postoje osnove i metodologije primene signalnih sistema u
protivpozarnoj zastiti. Ove osnove i metodologije moraju se strogo postovati od strane
projektanta, izvodaca montaze i korisnika, kako bi se obezbedila funkcionalnost sistema. Sa
druge strane sirok izbor savremene elektronske i kompjuterske tehnike omoguduje
projektantima stvaralacku kreativnost primene signalnog sistema. U torn pogledu tehnicki
propisi i standardi nisu smetnja. Pri tome projektant treba obavezno, da koristi preporuke
proizvodaca signalnih sistema.
9.6.2. Pojmovi i standardi poarne signalizacije

Pozarna signalizacija obuhvata sve uredaje za dojavu pozara. Uredaji pozarne signalizacije reaguju na
promene fizickih velicina koje su pratece pojave pozara. Promene se prenose, i registruju akusticnim i
svetlosnim signalom, kao pozarni alarm. Alarmni signal pokazuje objekat i mesto izbijanja pozara.
Automatski javljaci pozara su delovi pozarne signalizacije koji, bez ljudske pomoci reaguju na pojavu
karakteristicnih fizickih velicina pozara u njegovom pocetnom stadijumu. Javljaci pozara reaguju na
pratece pojave pozara; dim, toplotu -temperaturu i infracrveno zracenje plamena.
Pozarna zona je povrsina koju pokriva grupa javljaa na jednoj liniji konvecionalne centrale ili grupa
javljaa kod adresibilne centrale koja je softverski formirana . Alrm nekog detektora koji pripada toj
zoni na centrali se jednoznano signalizira LED-om pored broja zone, odnosno ispisom na displeju.
Podrucje nadzora pozarne signalizacije je objekat ili delovi objekta koji su pod kontrolom javljafia
pozara.
Povrsina nadzora javljaca je povrsina koju kontrolise jedan javljac.
Linija dojave je elektricni strujni krug koji povezuje javljae jedne poarne zone sa poarnom
centralom.
Lani alarm moe nastati:

-nenamernim poarnim alarmom osoblja za gaenje poara
-za jonizacione I optike javljae stvaranjem karakteristinih efekata, bez poara, izazvanih puenjem,
radovima sa vatrom, vozilima koja stvaraju dim, prainom I insektima, ispusnim gasovima I sl.
-za temperaturne radovi sa vatrom
-za javljae plamena ; neonsko svetlo, refleksija suneve svetlosti, svetlost farova automobile I sl.
Za projektovanje i montazu signalnih sistema, sve razvijene zemlje imaju svoje tehnike propise
standarde.
To su: evropski standard (EN 54), americki (NEPA), nemacki (VDS) i ruski (SNiP).Pored ovih
standarda,razvijene zemlje imaju standarde za proizvodnju, odnosno tehnicke karakteristike koje moraju
imati elementi signalnih sistema. Ove tehnicke karakteristike odreduju ovlascene institucije -
laboratorije i proizvodaci moraju imati njihova odobrenja za proizvodnju i ugradnju. Tehnicki propisi i
standardi za projektovanje i montazu se pozivaju na ove standarde.
Kod nas se primanjuje
SRPS EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - vie delova standardi za opremu
SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za
planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje.
Osim standarda koji nisu obavezujui obavezna je primena
PTN za stabilne instalacije za dojavu poara
9.6.3. PODRUCJA NADZORA, POZARNE ZONE I LINIJE

U postupku definisanja signalnog sistema objekta, jedan od prvih zadataka je da se odredi da li je
signalni sistem potreban, da li se njime pokriva ceo objekat ill samo njegovi pojedini delovi - prostorije.
U torn smislu imamo potpuni ili parcijalni nadzor. Ovo odredivanje ce se vrsiti prema pozarnam riziku,
odnosno proceni pozarne opasnosti u objektu ili njegovim delovima. U principu, ne preporucuju se,
delimicni - parcijali nadzori, vec samo potpuni. Prema preporukama tehnickih propisa i proizvodaca. U
podrucja signalnog pozarnog nadzora treba obuhvatiti sledede prostore - podrucja u objektima:
-otvore za liftove i transportne uredaje u kojima postoji zapaljiv materijal
-kanale i sahtove za kablove
-klima uredaje i njihove kanale

-kanale i kontejnere za material i otpatke
-komore i ugradnje svake vrste
-prostore izmedu duplih plafona i podova, ukoliko u njima postji zapaljiv materijal.
- delove prostorija koji su ispu-njeni policama - regalima ili uredajima, a udaljeni su od plafona manje
od 0,3 m
-pokrivene rampe
-prostore ispod galerija
Navodenje svih prostora raznih objekata nije moguce, kao ni prostora gde nije obavezno postavljati
signalizaciju.
Pored potpunog i delimickog nadzora moze postojati selektivni i pojedinacni nadzor. Pod selektivnim
nadzorom podrazumevali bi slucaj da se, u nekoj prostoriji, postavi druga vrsta javljaca,ili dve vrste
dok bi se, kod pojedinacnog, nadzor vrsio samo nad jednom masinom ili uredajem (kao
objekt zastita).
Podrucje nadzora se deli na signalne - dojavne zone. Osnovni cilj podele na zone da se moze
brzo i jasno utvrditi lokacija izbijanja pozara. Signalne zone mogu biti samo na jednom
spratu. Od ovog pravila mogu se izuzeti stepenista zgrada, otvori za liftove i svetla odnosno
gradevine u obliku tornja, a prema prilikama, to mogu biti sopstvene, zajednicke zone. U
jednu zajednicku zonu mogu biti obuhvacene prostorije:
- ako broj susednih prostorija ne prelazi pet, a njihova ukupna povrsina ne pre lazi 400 m3, ili
-ako broj susednih prostorija ne prelazi deset, odnosno ukupna povrsina ne prelazi 1000
m2,imaju lako uocljive prilaze i u blizini smestene opticke paralelne indikatore, koji tacno
oznacavaju odgovarajucu prostoriju, u slucaju pozara.
2
-jedna signalna zona ne sme biti veca od 1600 [m ].
-javljaci pozara, postavljeni u prostorima duplih plafona i podova, kanala I sahtova za liftove
klima uredaje, kablove i ventilaciju, moraju biti posebne signalne zone.
Javljaci pozara jedne signalne zone se spajaju u jednu liniju dojave pozara. Na javljacu ili u
njegovoj neposrednoj blizini treba da bude oznaceno kojoj liniji dojave - zone pripada.
U jednoj liniji (prema priznatom propisu) maksimalno moze biti povezano 30 automatskih
javljaca. Rucni (neautomatski) javljaci pozara moraju imati posebne linije. Jedna linija ne
sme imati vise od 10 rucnih javljaca.
Sve ov se odnosi i na zone kod adresibilnih sistema, s tima da je zona formirana softverski.
S druge strane kod adresibilnih sistema javlja u alarmu je pojedinano identifikovan, tako
da podela na zone donekle gubi smisao.
9.6..4. JAVLJACI POZARA

9.6.4.1. IZBOR I RASPORED VRSTE AUTOMATSKIH JAVLJACA
Za izbor vrste javljaca postoje tri osnovna kriterijuma: priroda pozara, pozarni rizik i visina prostorije/
Pored ova tri postoje dopunski kriterijumi kao sto su: eksplozivna sredina, moguc uticaj dima, prasine i
potresa koji mogu izazvati lazni alarm, zatim strujanje vazduha, vlaznost sredine,itd. . U torn smislu
kriteriujumi, koje smo uslovno nazvali dopunskim, imaju isti znacaj kao i osnovna tri.
a. Priroda pozara i njegov razvoj daju pratece karakteristicne manifestacije kao sto su: dim,
temperatura, svetlost i zracenje. Karakterisitka pratecih pojava pozara bice presudna za izbor
vrste javljaca.
Dimni javljaci se postavljaju u zone gde se moze ocekivati tinjajuci pozar sa dosta dima, kao
sto su pozari kablova i pozari sa slabim dovodom kiseonika.To su pozari sa sporim razvojem.
Ako se predvida pozar sa brzim razvojem (brz porast temperture, pojava plamena i dima)
onda se mogu upotrebiti temperaturni, opticki i dimni javljaci. Preovladajuca indikacija bice
merodavna, ali se mogu, kombinovano, postaviti razliciti javljaci.
b. Visina prostorije utice na vreme reakcije javljaca na neku od navedenih pratecih pojava pozara. Sa
porastom visine prostorije odnosno polozaja javljaca u odnosu na pozar, povecava se kasnjenje u
aktiviranju.
c. Ostali uslovi koji uticu na izbor javljaca su:

Temperature prostora gde se postavljaju javljaci, ogranicavaju njihovu primenu. Tako se dimni
javljaci i javljaci plamena mogu primeniti do temperature od 50C, a dimni i plameni, kombinovani
sa termomaksimalnim i termodiferencijalnim, 20 -20C. Primena ispod -20C je dozvoljena ukoliko se
na javljacu nece pojaviti led ili ako su javljaci atestirani za nize temperature. Temperaturni javljaci se
podesavaju za registraciju temperatura od 10C do 35C iznad radne temperature sredine,a ispod 0C
postavljaju se samo termomaksimalni javljaci. U prostorima gde dugotrajno postoji visoka
temperatura ili jakb temperaturno kolebanje, izbegavaju se termodiferencijalni javljaci.
Zavisnost vrste javljaca od visine prostorije prema VdS propisu

Tabela 12
Napomena: Pod termojavljacima podrazumevamo termodiferencijalne i termomaksimalne javljace

Dim, prasina i aerosoli mogu, kod dimnih javaljaca, dati lazni pozarni alarm. U torn slucaju ovi javaljaci
bi se mogli postaviti ukoliko imaju specijalan filter ili bi se na drugi nacin mogao spreciti ulaz u
komoru. Zatim, ukoliko u takvom prostoru, postoji stalno prisustvo ljudi, a da se takvi javljaci cesce
ciste. Javljaci bi se mogli iskljuciti za vreme rada, a u prostoru postaviti rucni javaljac.
U visokim prostorijama koncentracija prasine jako opada sa visinom, a u niskim prostorijama gde bi
mogao, usled strujanja vazduha, nastati vrtlog prasine, treba postaviti zastitne limove. Za temperaturne
javljace, osim ekstremnih slucajeva (na pr. mokra prasina*), nema ogranicenja.
Vibracije i potresi nemaju uticaja na rad javljaca,ukoliko su postavljeni na zidove ili plafone, pa time
nemaju ni ogranicenja. Ako se javljac treba da montira na masinu ili uredaj koji jako vibrira, treba
javljac odvojiti tako sto bi on bio obesen, ili na neki drugi nacin postavljen.
Opticka zracenja od sunca ili svetlosnih izvora, direktno ili indirektno (napr. kao refleksija preko
ogledala ili povrsine tecnosti i si.) mogu izazvati, kod javljaca plamena, lazni alarm. Za dimne i
temperaturne javljace nema ogranicenja, zbog optickog zracenja. Ako postoje opisane smetnje, onda bi
se javljaci plamena mogli samo uslovno postaviti.
Kretanje - strujanje vazduha ogranicava postavljanje dimnih javljaca, ukoliko bi brzina strujanja bila
veca od 5[m/s], a za temperaturne i javljace plamena nema ogranicenja.
Vlaznost vazduha ne ogranicava primenu javljaca pozara, ali jaka kondenzacija pare, moze izazvati lazni
alarm. Prskana voda ne sme dopreti do javljaca. U torn smislu vodena para i gasovi, svojim direktnim
dejstvom, mogu takode izazvati lazni alarm. U cilju sprecavanja laznog alarma mogu se postaviti
zastitne pregrade. U principu prisutnost razlicitih gasova u prostoru nece uticati na funkcionalnost
javljaca, jer oni, za razliku od dima, ne sadrze materijalne lestice.
Korozija ako je jaka i trajna, moze napadati pojedine metalne delove javljaca, mada su javljaci, u
principu, otporni na uticaje kiselina, baza i si.
Radioaktivna zracenja koja poticu od reaktora i u laboratorijama za atomsku fiziku, nece uticati na rad
javljaca, ukoliko je, u tim prostorima, dozvoljen boravak ljudi.
Eksplozivne sredine moraju imati javljace pozara i centralu koji ce imati zastitu od iskricenja ili
nedozvoljenih pregrevanja, koji nastaju usled povecanog napona ili jacine struje, a u zavisnosti od
induktivnosti, kapaciteta ili ogranicenog otpora.
9.6.4.2. POVRSINE NADZORA I POLOZAJI AUTOMATSKIH JAVLJACA

9.6.4.2.1. Opste smernice
Broj, polozaj i raspored javljaca pozara u nekoj prostoriji zavise od klase ocekivanog pozara, geometrije
prostorije i dopunskih - mogucih uticaja. Pod geometrijom prostorije podrazumevamo visinu, povrsinu i
oblik plafona - krova,a pod dopunskim ven-tilaciju prostorije, estetske zahteve i sl.Tehnickim propisima (EN,
VdS, NFPA, SNIP i dr.) daju se osnove, kao iskustvene norme, za broj, polozaj i raspored javljaca. Ove
norme su date tabelarno u raznim propisima.
a. Broj javljaca pozara u jednoj prostoriji zavisi od povrsine koju zelimo da kontrolisemo -
nadziremo,odnosno od povrsine nadzora koju jedan javljac moze vrsiti. Ovaj edinicna povrsina Am, data u
[m2] zavisice od visine na koju se postavlja javljac, odnosno od njegove osetljivosti. Tehnickim propisima,
se daju granicne vrednosti maksimalnih povrsina nadzora i minimalnih medusobnih rastojanja javljaca u
zavisnosti od visine postavljanja kosine krqva razlicitih vrsta javljaca, dok detaljnije podatke za
projektovanje, montazu i odrzavanje daju proizvodaci. Pri tome se karakteristicne vrednosti javljaca moraju
nalaziti u okviru tehnicklh propisa, a odstupanja moraju imati atest nadlezne institucije. Ukoliko plafon-
krov ima vise uglova, uzima se najmanji ugao.
b. Rastojanja javljaca od plafona i krova zavise od nagiba plafona ili krova sa horizontalom i data su
tabelarno u propisima. Javljai se principijelno postavljaju ispod plafona, zbog prirode kretanja dima.
Rastojanje javljaca od plafona - krova - prema VdS propisu- tabela 14
c. Minimalno rastojanje javljaca od zida, strujanja vazuha i klima ureclaja, mora biti najmanje 0,5
[m], izuzev hodnika, kanala i slicnih prostora koji su manje sirine od 1 [m]. Minimalna, horlzontalna i
vertlkalna rastojanja od uskladistenog materljala treba da su 0,3 [m].
d. Plafon, podeljen na polja sa pregradama imace raspored javljaca pozara, u zavisnosti od velicine polja
i maksimalne povrsine nadzora javljaca pozara.
SI. 9. - Povrsina nadzora dimnih javljaca pozara Am kod ravnog plafona u zavisnosti od visine
prostorije i stepena pozarnog rizika.
Pri klasifikaciji pozarnog rizika (1-3) pridrzavati se sledecih osnovnih kriterijuma:
1. Nizak pozarni rizik

a. Ne postoji opasnost po ljude
b. Sadrzaj objekta nema vecu vrednost, odnosno mala je steta od moguceg unistenja
c. Nema posebne opasnosti od dima i korozivnih gasova.
2. Srednji pozarni rizik

a. Postoji opasnost po ljude, ali oni nisu ogranifieni u svom kretanju.
b. Sadrzaj objekta ima vrednost od 3000 DEM/m2 do ukupno 2400.000 DEM koja bl mogla biti
unistena.
c. Ako vise od 20% tezine zapaljivih materija, kao produkte sagorevanja, daje jak dim ili toksicne
gasove.
3 .Visok pozarni rizik
a. Ako je vise od 10% ljudi ograniceno u svom kretanju.
b. Ako moze doci do potpunog unistenja i nenadoknadivih steta opreme i dobara, velikih vrednosti.
To je slucaj sa kulturnim dobrima (muzeji, biblioteke i si.) ili skupe opreme (kompjuterski centri, skupe
masine i si.) koja se ne moze popravitl niti koristiti posle pozara.
c. Ako u objektu (pozarnoj zoni) vise od 50% tezine zapaljivih materija daje, kao
produkte sagorevanja, jak dim ili toksicne gasove.
d. Ako vise od 20% tezine zapaljivih materija, kao produkat sagorevanja, daje ja-
ko korozivne gasove.
Ako objekat, zbog svoje specificnosti, nije moguce klasiflcirati, prema datim kriterijumima,
projektant ce, prema preporuci proizvodaca, izvrsiti procenu pozarnog rizika, metodom
uporedivanja.
9.6.4.3. RUCNIJAVLJACI POZARA

Rucni javljaci pozara su dopuna automatskim i obavezni su u svakom signalnom sistemu.
Alarmiranje pozara preko njih obicno predstavija pozar veceg obima. Rucni javljaci pozara se
postavljaju:
-Na dobro vidljivim i pristupacnim mestima
-U blizini izlaznih vrata i stepenista
-Na mestima gde postoji prisustvo ljudi
-Pored prostorije gde postoji veliki pozarni rizik
-Pored stabilnog uredaja za gasenje i signalne centrale
-Na vaznim komunikacijama gde se ukrstaju putevi i gde postoji dobar pregled
Runi javljai ne smeju biti zaklonjeni otvaranjem vrata ili drugom preprekom.
Rucne javljace pozara nije pozeljno stavljati u istu signalnu zonu sa automatskim, jer alarm preko
rucnih javljaca predstavija visestepeno alarmiranje pozara.
9.6.5. SIGNALNA CENTRALA
9.6.5.1. OPSTI I POSEBNI ZAHTEVI

Signalna centrala treba da ispunjava sledece opste tehnicke zahteve (DIN 14675);
a. Mora postojati akusticna dojava pozara i kvara. Mora postojati mogucnost zarucno
iskljucivanje zvuka nakon ulaska signala pozara sa neke druge zone, zvucni signal se mora ponovo
aktivirati.
b. Mora postojati jedan zajednickl indikator za pozar. Mora postojati jedan zajednicki zuti ili beli
indikator za kvar (pri dojavi pomocu displeja boja se mozemo odreci).
c. Opticka dojava pozara pojedinih zona mora biti crvena, a ostala stanja zone i kvarova treba
signalizirati zutom ili belom bojom (pri dojavi pomocu displej i boja se mozemo odreci).
d. Opticka dojava pozara mora da se pojavi automatski. Gasenje signala sme biti moguce samo
nestankom uzroka dojave.
e. Opticki signal mora biti jednoznacno uocljiv sa razdaljine od 3 [m] (u pravcu zracenja).
f. Jacina zvucnog signala mora da iznosi 60 dB, na udaljenosti od 1 [m].
g. Prijem i obradu signala alarma i kvara treba omoguciti i ispitati sa test jedinicom. Test
jedinica treba da je ugradena u centralu.
h. Ukoliko jedna linija-zona ispadne (napr. zbog kratkog spoja) ostale linije treba neometano da
rade dalje.
i. Iskljucenje jednog ili vise rucnih javljaca u jednoj zoni ne sme da utice na rad ostallh javljaca
u zoni. Iskljucenje (vadenje) jednog ili vise automatskih javljaca, mora da se javlja kao KVAR.
j Svaka pojedina zona mora da ima mogucnost zasebnog iskljucenja. Iskljuceno stanje mora biti
uocljivi.
k. Ukoliko se istovremeno aktiviraju 2 javljaca jedne zone i to se mora jedno-znacno, kao alarm
dojaviti.
1. Signalna centrala treba da ima dva izvora napajanja. Ispad ma kojeg izvora napajanja treba da
se, zvucno i svetlosno, dojavi kao KVAR. Zvucni signal treba da ima mogucnost iskljucenja.
Svetlosni signal ne sme da se gasi sve dok, se kvar ne otkloni. Ukoliko su izvori napajanja izvan
centrale, tada energiju treba zasebnim vodovima od pojedinih izvora, dovesti do centrale. Inace,
vodove treba elektricno nadgledati. Smetnju bi trebalo zvu6no i svetlosno dojaviti.
m. Jedan izvor elektricne energije mora biti elektricna mreza, bez ormetanja u snabdevanju. Drugi
izvor mora biti akumulator, koji kod ispada mreze, preu-zima snabdevanje centrale elektricnom
energijom. Izvori energije moraju biti prikljuceni cvrstim VMA vezama.
n. Uredaj za napajanje mora biti tako dimenzionisan da se ispraznjeni akumulator moze
automatski napuniti maksimalno za 24 casa do 80% njegovog naziv-nog kapaciteta, Postupak
punjenja akumulatora mora biti zavrsen najkasnije za 72 casa. Nakon isteka maksimalnog vremena
rada, akumulator mora biti sposoban da napaja alarmne uredaje jos najmanje pola sasta. o. U
sledecoj tabeli data su pogonska stanja koja moraju biti signalizirana {+)
9.6.5.2. IZBOR POLOZAJA CENTRALE

Za izbor mesta postavljanja signalne centrale postoji nekoliko osnovnih zahteva. To su:
-prostorije i mesto postavljanja centrale treba odrediti prema predlogu vatrogasne sluzbe. Prostorija bi
trebalo da je u blizini glavnog ulaza.
-Pristup centrali bi trebalo da je Slobodan i da postoji dobra vidljivost.
- Prostorija bi trebalo da je zasticena od stetnih uticaja kao sto su: dim, prasina, gasovi, pare , vibracije,
suncevi zraci i si.
-Klimatski uslovi za dobar rad centrale bi trebalo da su po preporuci proizvodaca.
9.9.6. DEFINISANJE OSTALIH ELEMENATA SIGNALNOG SISTEMA

Signalni sistem, pored javljaca pozara i signalne centrale, cine niz elemenata, potrebnih za njegovo
funkcionisanje. Neki elementi, kao sto su, na primer, provodnici, alarmni uredaji (svetlosni i zvucni) i
baterije za elektricnu struju u slucaju ispadanja iz mreze, su sastavni elementi svakog signalnog sistema.
Projekat pozarne signalizacije mora precizno odrediti tehnicke karakteristike elemenata sistema. Ovo
tehicko definisanje za neke elemente, podrazumeva I potrebne proracune. To se na primer odnosi na
dimenzionisanje provodnika gde je neophodno izvrsiti proracun pada napona ili dimenzionisanje
kapaciteta baterije za snabdevanje signalnog sistema elektricnom energijom u slucaju nuzde.
Proracun preseka i odabir tipa provodnika vri se prema uobiajenim pravilima struke. Presek se
odreuje na osnovu uputstava proizvodaca o maksimalnoj duini petlje odnosno linije. Osnovni zahtev
je da se zbog duine linije ili petlje ne dovede u pitanje kvalitet komunikacije detekora sa centralom.
9.9.7. NAPOMENE O MONTAZI, PUSTANJU U RAD I ODRZAVANJU

Montaza signalnih pozarnih sistema vrsi se prema tehnickim propisima - stan-dardima (EN 54, DIN
14675, NFPA 71 i dr.). Ovim propisima se odreduju opsti uslovi montaze i testiranja , sa napomenim da
se signalna instalacija tretira kao instalacija slabe struje. Projekat signalnog sistema mora dati, u okviru
navedenih propisa - standarda sva potrebna uputstva za montazu, probu i odrzavanje. Ova detaljna
uputstva mogu, po potrebi, biti dopunjena uputstvom isporucioca signalnih uredaja.
Uputstva za montazu, probu i odrzavanje signalnog sistema sadrze sledece osnovne zahteve:
- Nacin montaze provodnika, sa navodenjem precnika, oznacavanja, rastojanja od provodnika jake struje
kako bi se izbegle smetnje u radu, razvodnim kutijama i ostali detalji instalacije.
- Projektom moraju biti oznaceni polozaji i nacin montaze javljaca.
-Projektom se odreduju uslovi montaze ostalih elemenata signalnog sistema.
-Po zavrsenoj montazi, isporucilac signalne opreme vrsi kontrolu ispravnosti montaze.
-Isporucilac opreme vrsi prikljucivanje javljaca, centrale i ostalih elemenata sistema.
-Isporucilac opreme vrsi probe rada i predvidena testiranja signalnog sistema.
-Isporucilac signalne opreme vrsi obuku ljudstva zadu^enog za signalni sistem, daje pismena uputstva za
rad i o drzavanje i potrebne garancije.
-Za funkcionalnost signalnog sistema neophodno je imati alarmni plan za reim dan - no. Ovaj plan
mora biti postavljen na svim potrebnim mestima.
- Za odrzavanje signalnog sistema preporucuje se da to vrsi isporucilac opreme. Svaki signalni sistem
mora imati knjigu odrzavanja.
Centrale se najee programiraju da rade u reimu dvostepenog alarma. To znai da o pojavi alarma
od automatskog javljaa, centrala ukljuuje internu svetlosnu i zvunu signalizaciju. Ako tokom
vremena kanjenja (obino 30 sec) niko od zaduenih za rad sa centralom ne potvrdi svoje prisustvo
pritiskom na odgovarajui taster na centrali, centrala aktivira sve izvrne funkcije (ukljuuje sirene I
bleskalice, zatvara PP klapne, iskljuuje ventilaciju, sputa lift u prizemlje, aktivira teledojavu,
ukljuuje sisteme oddimljavanja i nadpritiska i eventulano aktivira automatsko gaenje) po isteku
vremena kanjenja. U suprotnom vreme do aktiviranja izvrnih funkcija se produava za vreme
izvianja (oba vremena ukupno mora das u ispod 120 sec). Ako deurno lice, tokom izvianja
prostora iz koga je doao alarm, shvati da nije mogue ugasiti mobilnom opremom poar, pritiskom
na runi javlja trenutno aktivira sve izvrne funkcije. U sluaju da je mali poar trenutno ugaen ili
ako je alarm laan pristupa se resetovanju centrale, prema uputstvu proizvoaa. U sluaju da je
javlja neispravan, dotini javlja ili zona se izoluju i obavetava se sluba odravanja.

uputstvima proizvoaa kroz periodine kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se
unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati
Trenutno vaei PTN za stabilne instalacije za dojavu poara poznaje redovne provere koje obavlja
odgovorno lice korisnika i periodine godinje preglede.
Prilikom redovne provere se ispituju:
- najmanje jedan element po primarnom vodu

- svi elementi za uzbunjivanje
- svi predajnici i prijemnici signalizacije
- svi ureaji za automatsko gaenje
- sklopni ureaji za iskljuivanje ventilacije, pogona i sl.
- ureaji za napajanje energijom (vizuelni pregled prikljucaka i nivoa elektrolita)
Pri godinjem periodinom pregledu mora se izvriti:

- provera kontrolne knjige o izvrenom prethodnom pregledu, i popisa radova koji su posle toga
izvedeni na instalaciji;
- pregled i ispitivanje spojnice na akumulatoru, nivoa i gustoe elektrolita u svakoj eliji, kao i
merenje kapaciteta akumulatora;
- provera rada indikatora i upravljakih elemenata na dojavnoj centrali, kao i sva iskljuenja i
upravljanja tehnolokom opremom;
- ispitivanje rada elemenata za uzbunjivanje, predajnika i prijemnika daljinske signalizacije o poaru i
o neispravnosti;
- ispitivanje indikatora smetnji - simulirajui kvarove na primarnim vodovima i ureajima za
napajanje energijom;
- provera rada svakog pojedinog javljaa poara prema uputstvu proizvoaa;
- pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, stezaljki i razvodnih kutija (da su neoteeni i
adekvatno zatieni i oznaeni).
Osim gore navedenog korisnik stabilne instalacije duan je da osigura pregled instalacije:
- nakon pojave poara;
- nakon pojave znakova poremeaja pogonske spremnosti;
- pri nepravilnom funkcionisanju;
- pri promeni tehnologije;
- pri promeni namene prostora koji utiu na primenu tehnikih mera nadzora
Standard CEN TS 54-14 poznaje kvartalne i godinje provere iji sadraj u principu odgovara
redovnim i periodinim pregledima iz naeg PTN, respektivno.
S obzirom na neusklaenost svih ovih propisa u praksi se u naoj zemlji provere rade dve puta
godinje a njihov sadraj odgovara periodinom pregledu iz naeg PTN odnosno godinjem pregledu
iz standarda.
9.9.8. Sistemi automatske dojave poara u ulozi aktiviranja sistema za automatsko gaenje
Sistemi za automatsko gaenje principijelno se sastoje od dojavnog dela (elektro deo sistema) i
sistema za gaenje u uem smislu rei (mainskog dela sistema).
Kad elektro deo detektuje poar on alje komadu na mainski deo, gde se pokree isputanje sredstva
za gaenje u tieni prostor.
Specifinosti ove detekcije su u tome to ne bi smelo doi do lanog alarmiranja, jer je posledica toga
aktiviranje sistema za gaenje, to je dvostruka teta zbog utroka sredstva za gaenje kao i zbog
eventualnog devastiranja tienog prostora usled dejstva sredstva za gaenje (voda, pena i sl.)
Da bi se poveala pouzdanost sistema i predupredila ovakva aktiviranja sistema preduzimaju se neke od

mera:
- aktiranje sistema zahteva alarm najmanje dva detektora (kod konvencionalnog sistema u razliitim
zonama)
- primenjuju se vrlo kvalitetni detektori
- primenjuje se neka od metoda detekcije, gde ne moe da doe do lanog alarma (lako topljivi element)
- centrala se programira sa vremenom evakuacije; to je vreme u kome su se stekli svi uslovi za gaenje,
ali se gaenje ne aktivira, da bi se dalo vremena odgovornim licima da blokiraju gaenje u sluaju lanog
alarma
- centrala ima mogunost blokade gaenja preko tastera za blokadu gaenja koji je plave boje i nalazi se
unutar tienog prostora
- centrala ima mogunost runog aktiviranja u sluaju da detektori zakau preko tastera za runo
aktiviranje koji je ute boje
24. Stabilne instalacije za dojavu poara: projektovanje i izvoenje instalacije
Sistemi automatske dojava poara spadaju u red posebnih sistema u smislu zakona o ZOP. U skladu sa
ovim zakonom sve posebne sisteme mogu da projektuju samo ovlaena pravna lica (ovlaenje izdaje
MUP). Prema zakonu za ove projekte potrebno je pribaviti saglasnost MUP-a. Na isti nain je regulisano
i izvoenje ovih sistema.
Prilikom projektovanja kljuni stavke su sledee:
- procena potrebe za jednim ovakvim sistemom, na osnovu GP ZOP-a i poarnog rizika, odnosno na
osnovu zakona ili nekog od Pravilnika (javni objekti, garae, muzeji, arhivi itd...)
- odabir tipa sistema, adresibilni ili konvencionalni, na osnovu veliine objekta
- dispozicija opreme
- proraun kablovske instalacije i baterijskog napajanja
- alarmni plan
Dispozicija opreme i prorauni, kao ostali tehniki delovi projekta se izrauju u skladu sa:
PTN za stabilne instalacije za dojavu poara
SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za
planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje.
Nakon pribavljene saglasnosti pristupa se izvoenju koje se sprovodi prema projektu kao i prema PTN
za elektrine instalacije niskog napona.
Sva oprema treba da ima sertifikate da je u skladu sa odgovrajuim standardima u ovom sluaju SRPS
EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi, koji definie zahteve i naine ispitivanja
za ovu opremu.
Posle funkcionalnog ispitivanja sistema sprovodi se tehniki prijem. MUP izdaje saglasnost na
sprovedene mere zatite od poara predviene projektnom dokumentacijom
25. Stabilne instalacije za dojavu poara: vrste javljaa poara

Javljai poara se principijelno dele na automatske i rune. Runi omoguavaju prisutnim licima da
pritiskom na njih poalju signal PP centrali da je poar primeen i da centrala trenutno aktivira sve
izvrne funkcije.
Automatski omoguavaju PP centrali da bez prisustva oveka detektuje pojavu poara. Prema
manifestaciji poara koju detektuju dele sa na: dimne, toplotne i plamene.
Dimni detektuju pojavu dima, postavljaju se na plafon i prem principu rada se dele na jonizuujue i
optike koji rade na principu tindalovog efekta.
Toplotni detektuju toplotu i dele se na termo maksimalni koji se aktiviraju kada temperatura prekorai
predvienu i termodiferencijalne koji reaguju na brzinu porasta temperature.
Plameni reaguju na pojavu plamena. Plamen detektuju u UV ili IC spektru ili u oba. Osim svetlosti u
traenom delu spektra, detektuju i karakteristinu promenu intenziteta svetlostlosti plamena (plamsanje
ili flikering).
Prema povrini koju pokrivaju dele se na: takaste koji manifestaciju poara ekaju u jednoj taki,
linijske koji pokrivaju odreenu liniju i aspiracione koji kroz cevovd uvlae dim u detektor.
26. Stabilne instalacije za dojavu poara: funkcionalna ema delovanja (alarmni plan i izvrne
funkcije)
Centrale se najee programiraju da rade u reimu dvostepenog alarma. To znai da o pojavi alarma
od automatskog javljaa, centrala ukljuuje internu svetlosnu i zvunu signalizaciju. Ako tokom
vremena kanjenja (obino 30 sec) niko od zaduenih za rad sa centralom ne potvrdi svoje prisustvo
pritiskom na odgovarajui taster na centrali, centrala aktivira sve izvrne funkcije (ukljuuje sirene I
bleskalice, zatvara PP klapne, iskljuuje ventilaciju, sputa lift u prizemlje, aktivira teledojavu,
ukljuuje sisteme oddimljavanja i nadpritiska i eventulano aktivira automatsko gaenje) po isteku
vremena kanjenja. U suprotnom vreme do aktiviranja izvrnih funkcija se produava za vreme
izvianja (oba vremena ukupno mora das u ispod 120 sec). Ako deurno lice, tokom izvianja
prostora iz koga je doao alarm, shvati da nije mogue ugasiti mobilnom opremom poar, pritiskom
na runi javlja trenutno aktivira sve izvrne funkcije. U sluaju da je mali poar trenutno ugaen ili
ako je alarm laan pristupa se resetovanju centrale, prema uputstvu proizvoaa. U sluaju da je
javlja neispravan, dotini javlja ili zona se izoluju i obavetava se sluba odravanja
27. Stabilne instalacije za dojavu poara: periodina ispitivanja stabilne instalacije

uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se
unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati
Trenutno vaei PTN za stabilne instalacije za dojavu poara poznaje redovne provere koje obavlja
odgovorno lice korisnika i periodine godinje preglede.
Prilikom redovne provere se ispituju:
- najmanje jedan element po primarnom vodu
- svi elementi za uzbunjivanje
- svi predajnici i prijemnici signalizacije
- svi ureaji za automatsko gaenje
- sklopni ureaji za iskljuivanje ventilacije, pogona i sl.
- ureaji za napajanje energijom (vizuelni pregled prikljucaka i nivoa elektrolita)
Pri godinjem periodinom pregledu mora se izvriti:

- provera kontrolne knjige o izvrenom prethodnom pregledu, i popisa radova koji su posle toga
izvedeni na instalaciji;
- pregled i ispitivanje spojnice na akumulatoru, nivoa i gustoe elektrolita u svakoj eliji, kao i
merenje kapaciteta akumulatora;
- provera rada indikatora i upravljakih elemenata na dojavnoj centrali, kao i sva iskljuenja i
upravljanja tehnolokom opremom;
- ispitivanje rada elemenata za uzbunjivanje, predajnika i prijemnika daljinske signalizacije o poaru i
o neispravnosti;
- ispitivanje indikatora smetnji - simulirajui kvarove na primarnim vodovima i ureajima za
napajanje energijom;
- provera rada svakog pojedinog javljaa poara prema uputstvu proizvoaa;
- pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, stezaljki i razvodnih kutija (da su neoteeni i
adekvatno zatieni i oznaeni).
Osim gore navedenog korisnik stabilne instalacije duan je da osigura pregled instalacije:
- nakon pojave poara;
- nakon pojave znakova poremeaja pogonske spremnosti;
- pri nepravilnom funkcionisanju;
- pri promeni tehnologije;
- pri promeni namene prostora koji utiu na primenu tehnikih mera nadzora
Standard CEN TS 54-14 poznaje kvartalne i godinje provere iji sadraj u principu odgovara
redovnim i periodinim pregledima iz naeg PTN, respektivno.
S obzirom na neusklaenost svih ovih propisa u praksi se u naoj zemlji provere rade dve puta
godinje a njihov sadraj odgovara periodinom pregledu iz naeg PTN odnosno godinjem pregledu
iz standarda.
28. Stabilne instalacije za dojavu poara: sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu
zastite od pozara
Projektuje se i izvodi prema PTN za stabilne instalacije za dojavu poara

kao i prema SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14:
Smernice za planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje.
Sve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni

alarmni sistemi
Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o usaglasenosti)

izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu
sa standardom.
Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i vaeim propisima, koje
navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da
izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom
Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa
zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporuilac opreme sertifikatima
(ispravama o usaglaenosti)
Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalno ispitivanja
(verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o ispravnosti.
10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para
1
10. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: funkcionalna ema delovanja;
opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste javljaa gasova i para; kalibrisanje javljaa:
centrale za detekciju gasova i para; vrste alarma: projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u
pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor
10. STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA
Zapaljivi gas ili para je gas koji sa vazduhom stvara sme koje gore ili eksplodiraju ako im se
nekim izvorom paljenja povisi temperatura do temperature paljenja;
Protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji su svi elektrini ureaji namenjeni za rad u

prostorijama ugroenim eksplozivnom atmosferom i zapaljivim gasovima i parama.
Ovakvi ure aji u normalnom pogonu i u sluaju pogonskih predvienih greaka ne smeju biti
uzrok paljenja eksplozivne smee, ako su ispravno montirani i korieni.
Eksplozivna atmosfera je smea zapaljivih para, gasova i maglica koja posle paljenja naglo
sagoreva u obliku eksplozije dok se ne utroi raspoloiva koliina zapaljive materije ili kiseonika u
smei.
Gasovi koji se najee detektuju:

-metan
-butan
-vodonik
-amonijak
-aceton
-alkoholi
Donja granica eksplozivnosti je odreeni procenat gasa, ili pare u vazduhu iznad kojeg atmosfera
postaje eksplozivna;
Gornja granica eksplozivnosti je odre eni procenat gasa, odnosno pare u vazduhu pri
kojoj atmosfera postaje eksplozivna;
Vrsta za titesu posebne mere primenjene na elektrine ureaje da se sprei paljenje

okolne eksplozivne atmosfere;
Ugroeni prostor, zatvoen ili otvoren, jeste prostor u kome ima ili se oekuje pojava smea
u opasnim koncentracijama, odnosno pojava opasne atmosfere;
Izvor opasnosti je mesto koje sadri ili iz njega izlazi smea eksplozivnih gasova i para;
Gasovi laki od vazduha su gasovi relativne gustine najvie 0.5 (gustina vazduha = 1 kg/m3);
Gasovi bitno tei od vazduha su gasovi gustine vee od 1,5 (gustina vazduha = 1 kg/m3)
Prag alarma je odreena koncentracija eksplozivnih smea gasova i para pri kojoj se
javlja alarmno stanje. Stabilna instalacija moe imati jedan ili dva praga alarma u skladu sa
2
projektovanim nivoom zatite;
Prag upozorenja (ukljuenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim sluajevim se
tolerie i raspon od 5 do 20 %. Prag neodlone intervencije se postavlja obino na 40%.
Detektorska sonda (difuzna) jeste elemenat stabilne instalacije za otkrivanje prisustva

zapaljivih para i gasova u kontrolisanom prostoru; neprekidno prati odgovarajue fizike ili
hemijske promene kojima se otkriva prisustvo zapaljivih gasova i para u
kontrolisanom prostoru;
Detektorska sonda (usisna) jeste deo protonog sistema stabilne instalacije za

uzimanje uzoraka vazduha iz kontrolisanog prostora radi otkrivanja prisustva
zapaljivih gasova i para;
Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog ureaja, prenosnih vodova, izvor
napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.
Standardi i regulativni dokumenti u vezi sa detekcijom ekslpozivnih gasova su sledei:
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i

para,
SRPS EN 60079 Eksplozivne atmosfere
SRPS EN 60079-14 Eksplozivne atmosfere - Deo 14: Projektovanje, izbor i postavljanje
elektrinih instalacija
SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 17: Pregled i odravanje elektrinih
instalacija
SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 29: Detektori gasa Izbor instalacija,
upotreba i odravanje detektora zapaljivih gasova i kiseonika
Osnov za projektovanje stabilnih instalacija je odreivanje zona opasnosti
Prema domaoj regulativi obavezno je ugraivanje ovih instalacija u gasnim kotlarnicama

koje se izgrauju ispod nivoa terena i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima u kojima
se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi kao to su pozorita , bioskopi, bolnice i deji
ili staraki domovi,... Osim ovoga obavezno je ugraivanje ovi detekcionih sistema u
kompresorskim stanicama na magistralnim i meunarodnim gasovodima.
Prema nivou tehnike zatite, stabilne instalacije se razlikuju:

1) prema funkcijama upravljanja koje obavljaju;
prema paralelnoj signalizaciji;
prema periodu vremena u kome se obavljaju periodie provere i kompletno ispitivanje tehnie
ispravnosti ;
2) prema otpornosti na uticaje okoline;
prema zatiti od namernih uticaja;
prema pouzdanosti pojedinih elemenata sistema;
prema broju i vrsti rezervnih izvora napajanja;
prema zonama rizinog podruja u kojima se koriste.
Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i
izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omoguava pouzdano signaliziranje pojave opasnih
koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno mogue
obezbeenje od lanih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zatite.
3
Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti
razvod gasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom
procesu rada, kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim
prostorijama (ventilacioni kanali, kablovski kanali itd.).
Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog

izvora napajanja, smetnje na primarnim vodovima i smetnje na senzorima u detektorskim
sondama (kratak spoj i prekid).
Projektovanje stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za izvoenje elektrine instalacije
u prostorima ugroenim od eksplozivnih smea gasova i para.
Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protone (usisne), vri se zavisno od stanja sredine,
vrste gasa (prema grupi gasova i temperaturnom razredu), izloenosti atmosferskim uticajima i
prisustva homogenih ugljovodonika ili organsko-metalnih jedinjenja.
Kod ispada mrenog napona, prekida napajanja centralnog ureaja iz bilo kog razloga ili
njegovog privremenog iskljuivanja iz rada zbog potreba intervencija, mora se proveriti
koncentracija eksplozivnog gasa ili pare pre ponovnog ukljuenja centralnog ureaja (zbog
prekida rada ventilacionog sistema).
Stabilna instalacija ima jedan, dva ili vie pragova alarma, ustanovljenih prema rastuoj
koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd.
Pri tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma
prvog praga moe se izvriti selektivno uzbunjivanje odreenih lica, kao i neka upravljaka
funkcija (ukljuivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga ukljuuje opte
uzbunjivanje i iskljuuje glavni dovod gasa, glavno napajanje elektrinom energijom itd.
Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zatitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog

odreenog ili vie odreenih gasova i/ili para. Na posebnoj ploici na centralnom ureaju
oznaava se za koji je gas, odnosno gasove instalacija podeena.
Ako se stabilna instalacija koristi za dojavu eksplozivnih gasova i para u objektima gde se
postavljaju i druge instalacije (za dojavu pora, za upravljanje automatskim ganjem pora, za
odvodjnje dima i toplote itd.), kontrolisani prostori eksplozivnih gasova i/ili para moraju se
uskladiti sa podruima dojave kod drugih instalacija.
Projektni zadatak obrazuje se na osnovu ocene ugroenosti objekta, a obuhvata i poznavanje

elemenata zatite i traeni nivo zatite.
Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovanja stabilne instalacije su:
- veliina kontrolisanog prostora i njegov oblik;
- vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora;
- raspored tehnoloke opreme koja moe biti uzronik isticanja eksplozivnog gasa ili
stvaranja eksplozivnih para;
- vrsta gasa;
- prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je);
- izloenost kontrolisanog prostora atmosferskim uticajima (visokoj toploti);
- agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja.
Detektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije

gasova, koji automatski mere, uporeuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i
te informacije predaju centralnom ureaju.
4
Prema nanu uzimanja uzoraka dele se na:

1. difuzione sonde;
2. usisne sonde.
Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.

Usisna sonda je deo protonog sistema stabilne instalacije. Pomoni sistem pored usisne
sonde sadri kapilare i pumpu pomou kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog
prostora i dovodi u centralni ureaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i
para.
Prema kominukaciji sa centralnim ureajem dele se na:

-sonde sa beznaponskim izlazima
-sonde sa 485 komunikacijom
-sonde sa 4-20 mA kominikacijom
Sonde se sastoje od senzora i pratee elektronike
Prema tipu senzora sonde se dele na:

-sonde sa poluprovodnikim senzorom
-sonde sa katalitikim senzorom
-sonde sa elektrohemijskim senzorom
-sonde sa infracrvenim senzorom
Sonde sa poluprovodnikim senzorom

Princip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasa
Detektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postie promenom tipa materijala.
Sonde sa katalitikim senzorom

Na platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene
temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim ureajem za merenje
otpora.
Princip rada se zasniva na sledeim injenicama.

Zapaljive gasne smee nee se upaliti sve dok ne dostignu temperaturu paljenja. Meutim, u
prisustvu odreenih hemijskih medijuma, gas e poeti da sagoreva ili da se pali pri niim
temperaturama. Ovaj fenomen je poznat pod imenom katalitiko sagorevanje. Veina metalnih
oksida i njihova jedinjenja poseduju ove katalitike osobine. Gasni molekuli oksidiu na
katalitikoj povrini senzora na mnogo nioj temperaturi od temperature paljenja. Sa druge strane
svi elektrino provodni materijali menjaju svoju provodnost pri promeni temperature. Ovo se
naziva temperaturni koeficijent otpornosti (Ct). On se izraava kao procenat promene po
stepenu promene u temperaturi. Platina poseduje veliki Ct u poreenju sa ostalim metalima.
Dodatno, njen Ct je linearan izmeu 500C i 1000C, to je temperaturni opseg u kome senzori
moraju raditi. Zbog linearnosti signala sa senzora, ovo znai da e oitavanja gasne koncentracije
biti direktno proporcionalna sa elektrinim signalom. Ovim se popravlja preciznost i
pojednostavljuje elektroniku. Elektrino kolo koje se koristi za merenje izlaza sa katalitikog
senzora se naziva Vitstonov most.Kada gas sagoreva na aktivnoj povrini senzora, toplota
sagorevanja izaziva porast temperature, koja dalje menja otpor senzora i sada je most ne
uravnoteen i prikazuje neku vrednost na izlazu i to je alarmni signal i vrednost. Od samog poetka
razvoja ovog detektora primenjuje se platina kao element ali kod detekcije ugljovodonika senzor
zahteva visoku povrinsku temperaturu izmeu 900 i 1000C platina poinje da isparava pa je
nastao problem.Nivo isparavanja se poveava kako gasni molekuli ponu da reaguju sa senzorom i
5
kako se temperatura poveava. Ovo izaziva redukciju preseka platinske ice, i, kao rezultat, otpor
se poveava. Ovo utie na radnu temperaturu senzora, koja se manifestuje kao odstupanje nule i
odziva. Referentna ica u idealnom sluaju je identina sa aktivnom icom, sa istom geometrijom i
radnom temperaturom, ali ne sme reagovati sa gasom. Ovo meutim nije praktino mogue.
Kompromis je uinjen radom referentne ice pri temperaturi koja je znaajno nia tako da se
oksidacija ne vri u prisustvu ugljovodonika. Dodatno, referentna ica je hemiski tretirana kako bi
se smanjile katalitike osobine platine. Ovo se takoe moe postii prevlaenjem platinske ice sa
nekatalitikim metalom, kao to je zlato. Drugi problem sa usijanom platinskom icom je taj da
ona postaje vrlo meka pri temperaturi od 1000C. Zbog toga, teko je odrati njen oblik navojnice.
Takoe, koeficijent termalnog otpora postaje manje linearan kako se temperatura poveava. Ova
situacija takoe rezultuje sa loim kvalitetom nule i odziva senzora, kao i relativno kratkim
ivotnim vekom. Jedan nain za popravljanje stabilnosti senzora je prevlaenje platinske ice sa
pogodnim metalnim oksidima. Zbog toga, zadnji korak je tretiranje kompletiranog senzora ili perle
sa katalizatorom, kao to su platina, paladijum ili torijumova jedinjenja. Slika 4, prikazuje
senzorsku perlu.
Katalitika oplata redukuje temperaturu potrebnu da se postigne stabilni signal za ugljovodonike

izmeu 400C i 600C.
Tipine osobine katalitikih senzora:
1. 1.Tip senzora: Difuziona katalitika perla
2. Temperaturni opseg: -40 do +60C
3. Vreme odziva 10 do 15s do 90% oitavanja
4. Tanost: 5%
5. Odstupanje: 5-10% godinje
6. ivotni vek: do 3 godine u zavisnosti od primene
Sonde sa elektrohemijskim senzorom

Protok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utie vlanost,
temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za odravanje, kratkog ivotnog veka.
Sonde sa infracrvenim senzorom

Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa.
Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko odreuju koncentraciju.
Detektorske sonde smetaju se u kontrolisani prostor gde se oekuje pojava eksplozivnih gasova i
para, te moraju biti konstruisane prema odgovarajuim domacim pravilnicima.
Kod pogonskih procesa gde je izrazito taloenje praine ili nekih drugih produkata procesa
(lakirnica) moe doi do smanjene efikasnosti (osetljivosti) sistema za dojavu eksplozivnih gasova
i para zbog zaepljenja filterskih elemenata. U takvim sluajevima koriste se protone detektorske
sonde i ee se vre periodine kontrole funkcionisanja, kao i zamena filterskih elemenata.
Broj detektorskih sondi i mesto njihovog postavljanja zavisi od veliine kontrolisanog prostora,
oblika prostora, vrednosti objekta i opreme koju treba tititi.
6
Kalibracija detektorskih sondi
Veina detektorskih sondi detektuje razliite vrste gasova na isti nain. Razlika je u tome to je
intenzitet efekta na sam senzor ovisi o tipu gasa.
Npr. kod katalitikih senzora, kada gas sagoreva na aktivnoj povrini senzora, toplota sagorevanja
izaziva porast temperature, koja dalje menja otpor senzora itd.
Porast temperature ovisi o vrsti gasa. Da bi sonda reagovala na odgovarajui nain, tj. da bi prvi
prag alarma bio na 10% DGE potrebno je izvrsiti kalibraciju, tj. podesiti elektroniku sonde tako da
promena temperature prouzrokovana spaljivanjem koliine gasa koja je prisutna pri 10% DGE,
posalje signal centrali za prvi prag alarma.
Osim ove inicijalne kalibracije, za svaki detektor je povremeno potrebno izvriti dodatnu
kalibraciju, jer tokom spaljivanja gasa dolazi do gubitka mase elektrode, sto opet menja otpor
same elektrode.
Za postavljanje detektorskih sondi, zavisno od kontrolisanog gasa i drugih parametara

kontrolisanog prostora, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
-za gasove koji su laki od vazduha detektorske sonde se postavljaju u gornji deo
kontrolisanog prostora
- za gasove koji su tei od vazduha detektorske sonde se postavljaju iznad poda na oko 0,25 m
- ako u kontrolisanom prostoru postoje jame i kanali, u kojima se mogu najpre pojaviti
gasovi tei od vazduha, detektorske sonde postavljaju se iznad poda na oko 0,25 m;
- mesto postavljanja detektorskih sondi, koje se odreuje na osnovu teine kontrolisanog
gasa, mora biti briljivo odreeno u skladu sa postojeom prirodnom i prinudnom
ventilacijom
-mesta koja se, zbog prirodne ili prinudne ventilacije, nalaze u struji istog
vazduha koji smanjuje mogunost za detekciju stvarno prisutne koncentracije eksplozivnog
gasa u ostalom delu kontrolisanog prostora treba izbegavati
-potrebno je iznalaziti tzv. depove, u kojima su, zbog oblika kontrolisanog prostora, uticaji
prirodne i prinudne ventilacije smanjeni;
- veoma je vano obratiti panju na temperaturne efekte, koji dovode do stvaranja termike
barijere i nemogunosti detekcija gasova lakih od vazduha u kontrolisanom prostoru
Za sledee sonde su date preporuke za poloaj detektora

-metan 30 cm od plafona
-vodonik 30 cm od plafona
-amonijak 30 cm od plafona
-propan 30 cm od poda
-butan 30 cm od poda
-benzin 30 cm od poda
Centralni ureaj mora da ima:

- indikator uzbune (crvene boje);
- indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajedniki);
- indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje); ako je u pitanju centralni
ureaj
modularnog tipa te svako kontrolno mesto ima svoj modul, ovaj indikator prelaska praga moe
istovremeno oznaavati i uzbunu i koje je kontrolno mesto u pitanju, te nije potrebno imati sva tri
indikatora;
- indikator neispravnosti kontrolnog mesta (ute ili bele boje);
- indikator ukljuenog stanja ureaja (zelene boje);
- mogunost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog ureaja
ucelini;
- indikator napajanja iz rezervnog izvora napajanja (ute boje);
7
- mogunost odreivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru
uz
pomo analognog ili digitalnog naina prikazivanja, pri emu ovo prikazivanje (odnosno
instrument) moe biti pridodato svakom kontrolnom modulu biti zajedniko za ceo centralni
ureaj;
- zvuni alarm kojije zajedniki za sva kontrolna mesta; prelazak prvog praga praen
je
isprekidanim zvunim alarmom, prelazak drugog praga praenje kontinualnim zvunim alarmom,
a kvar na detektorskoj sondi ili primarnom vodu praenje kontinualnim zvunim alarmom;
- neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim ureajem) i periodinu
proveru funkcionisanja stabilne instalacije.
Centralni ureaj mora signalizirati sledee kvarove:

- ispad detektorske sonde iz rada zbog oteenja senzora (prekid ili kratak spoj),
- kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj),
- ispad primarnog izvora napajanja.
Centralni ureaj postavlja se van kontrolisanog prostora, najee u prostorijama lokalnih ili
centralnih protivpoarnih slubi ili u hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u
blizini kontrolisanih prostora ili podruja, tako da omoguava brz pristup i identifikaciju mesta
pojave opasne koncentracije gasa ili pare. Ako se centralni ureaj postavlja van prostorije sa
neprekidnim deurstvom, mora biti omoguen prenos ili ujnost alarma do mesta sa neprekidnim
deurstvom.
Centralni ureaj moe biti postavljen u kontrolisani prostor ako poseduje odgovarajuu
protiveksplozivnu zatitu za taj prostor.
Centralni ureaj za dojavu koncentracije gasa ili pare moe biti sastavni deo kombinovanog
alarmnog sistema koji obuhvata i protivpoarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i
neke druge opasne pojave. U tom sluaju ceo kombinovani sistem, pa i deo za dojavu gasova i
para, mora, pored zahteva propisanih ovim pravilnikom, ispunjavati uslove utvrene
jugoslovenskim standardom.
U centralnom ureaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravljanje tehnolokom i

elektrotehnikom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti kontaktni ili bezkontaktni i, u oba sluaja,
beznaponski.
Ukljuenje prinudne ventilacije (upravljanje ventilacijom i klima-ureajima) vri se kod prelaska

prvog praga alarma, dok se iskljuenje dovoda gasa i energetskog napajanja vri kod prelaska
drugog praga alarma. Ukljuenje ureaja za odvoenje dima i toplote zavisi i od drugih faktora,
kao to su: vrsta objekta, vrsta opreme i materijala koji se nalaze u kontrolisanom prostoru,
postojee instalacije za dojavu i/ili automatsko gaenje poara itd. to se blie definie propisom o
tehnikim normativima za instalacije za odvoenje dima i toplote.
Prilikom ponovnog ukljuenja energetskog napajanja objekta mora se obezbediti dovoljno dug
vremenski interval u kome bi se izvrila provera koncentracije eksplozivnog gasa ili pare.
Kablovska instalacija
Stabilna instalacija za detekciju eksplozivnog gasa ili pare mora biti povezana vlastitom mreom
kablova ili provodnika.
Kablovi moraju biti izvedeni sa mehanikom zatitom koja odgovara zahtevima kontrolisanog
prostora.
Presek kabla mora biti odabran tako da odgovara potronji elektrine energije upotrebljenih
ureaja i zahtevima u pogledu maksimalno dozvoljenog elektrinog otpora linije.
8
Presek provodnika u kablu ne sme biti manji od 1,5 mm2
Pri upotrebi vieilnih kablova mora se ostavljati rezerva od 10% u broju provodnika i stezaljki
(spojnica) na prikljuenim mestima kabla.
Primarni vodovi (vodovi koji povezuju detektorske sonde sa centralnim ureajem) ne smeju se
voditi zajedno sa drugim vodovima u jednoj cevi ili kablu. Primarni vodovi ne smeju se voditi ni
kroz zajednike kanale, vertikale paralelno vodovima sa strujnim kolima napona vieg od 50V, a
posebno strujnim kolima energetskog napajanja.
Razvodne kutije i ormani moraju biti oznaeni utom bojom.

Broj spojeva u strujnim kolima treba svoditi na minimum i pri tom obezbeivati maksimalno
sigurne spojeve uz potovanje pravila struke.
Izvoenje elektrine instalacije, kao i opreme koja se ugrauje, mora odgovarati uslovima u
prostoru u kome e se koristiti (vodonepropusno izvoenje, izvoenje za tropske uslove itd. i
obavezno ,,S" izvedba za odgovarajuu grupu gasova).
Specifina otpornost izolacije izmeu provodnika i zemlje mora iznositi najmanje 500 kQm.
Za merenje otpornosti izolacije koriste se instrumenti sa naponom ispod 50 V, osim ako su svi
delovi stabilne instalacije odvojeni od kablova i provodnika.
Napajanje energijom centralnog ure aja vri se prema jugoslovenskom standardu JUS N.S6.061.
Napajanje elektrinom energijom iz mree mora biti takvo da omoguava trajan pogon stabilne
instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para. Ako ova instalacija ima svoju akumulatorsku
bateriju kao rezervni izvor napajanja, napajanje iz elektrine mree mora omoguiti punjenje
akumulatorske baterije sopstvenim punjaem.
Za dovod energije mora biti upotrebljeno posebno strujno kolo od razvodnog ormana, sa
posebno oznaenim osiguraem.
Iskljuenjem pogonskih ureaja mora biti iskljueno i strujno kolo za napajanje centralnog ureaja.
Akumulatorske baterije sa mokrim elijama moraju se postaviti u suve prostorije koje su

zatiene od zaleivanja i koje se dobro provetravaju.
Akumulatorske baterije moraju se postavljati tako da budu zatiene od spoljnih uticaja i
oteenja, a daje pri tom omoguen pristup radi odravanja.
Dimenzionisanje ureaja za punjenje akumulatorskih baterija, kao i njihov kapacitet mora biti u
skladu sa traenim nivoom tehnike zatite.
Alarmno stanje mora se signalizirati svetlosno i zvuno na centralnom ureaju i svim paralelnim
signalnim tablama, a zvuno - u lokalnom kontrolnom centru, i to ako je centralni ureaj smeten u
blizini lokalnog centra. Signalizacija alarmnog stanja mora biti takva da omoguava brzo
otkrivanje mesta pojave opasne koncentracije eksplozivnih gasova.
Optika signalizacija alarma se automatski iskljuuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donje
granice eksplozivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok runo iskljuenje svetlosne signalizacije
nije dozvoljeno.
Doputa se mogunost iskljuenja zvunog signala uzbune pri pojavi alarma na centralnom ureaju
i kod paralelne signalizacije ako se prenose sve optike signalizacije iz centralnog ureaja.
Ako kod paralelne signalizacije postoji samo zbirna informacija alarma za jedan kontrolisan
prostor ili podruje sa vie kontrolisanih prostora, ne dozvoljava se iskljuivanje zvunog alarma
9
na paralelnoj signalizaciji.
Osim optike i zvune signalizacije trenutno postojeeg alarmnog stanja, svako kontrolno mesto
mora imati i optiku signalizaciju memorisanog alarmnog stanja na centralnom ureaju koje se
prethodno dogodilo. Pri dostizanju prvog praga alarma ova informacija se zadrava pomou
svetlosne signalizacije sve do ponitenja. Sva memorisana stanja uredno se evidentiraju u
kontrlonoj knjizi. Memorisano stanje ne moe se ponititi sve dok postoji alarmno stanje.
Elementi za uzbunjivanje (spoljne sirene, zvona, lampe) i prenosni sistemi daljinske signalizacije
moraju biti stalno u ispravnom stanju i zatieni od oteenja i blokiranja.
Elementi centralnog ureaja (indikatori, tasteri, prekidai, instrumenti, osigurai itd.), elementi
paralelne signalizacije i kontrolni moduli moraju biti vidno i trajno oznaeni. Kontrolno mesto
mora imati posebnu oznaku (natpis) za oznaavanje mesta, odnosno prostorije u kojoj se nalazi
odgovarajua detektorska sonda.
Elementi za uzbunjivanje pri pojavi eksplozivnog gasa ili pare moraju se razlikovati od elemenata
za ostala uzbunjivanja po boji i oznaci.
Elementi za uzbunjivanje moraju bili ute boje i obeleeni ploicama s natpisom ,,eksplozivni
gasovi". Elementi za uzbunjivanje koji se postavljaju u kontrolisane prostore moraju biti izvedeni
za rad u eksplozivnoj sredini.
Razvodne kutije i ormani kablovske instalacije moraju biti oznaeni utom bojom.
Nije dozvoljeno postavljanje centralnog ure aja u prostorije koje su stalno zakljuane (prostorije
za smetaj neke druge opreme, glavnih razvodnih tabli, trafostanice i sl.).
Prilikom periodine provere treba obavezno ispitati sledee:

reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na
mesto sa stalnim deurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni ureaj, (ukljuenje
ventilatora, iskljuenje energetskog napajanja), akumulatorske baterije.
Detaljnije elemente periodine provere, kao i nain provere odreuje proizvoa opreme u
tehnikom uputstvu.
Sve mere preduzete za redovno odravanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije
moraju se upisati u kontrolnu knjigu.
Provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a vanredna funkcionalna

ispitivanja u sluaju da izvrene periodine ili vanredne provere pokau znakove poremeaja
pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni tehnologije, odnosno
promeni kontrolisanog prostora.
Zakon nalae kontrolne preglede u preiodima od 6 meseci.
Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodlono ve pri prvoj pojavi odstupanja u
radu i pri neispravnosti kao posledici starenja.
Zbog nepaljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama ija su isparenja eksplozivna,
pojava alarma ne moe se smatrati lanom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije
gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog
uzroka.
Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe uju se projektovanjem, izradom odgovarajue

10
opreme i njenom odgovarajuom upotrebom.
Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvoaa u trajanju od najmanje sedam
dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaenja perioda poetnih otkaza.
Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montae podvrgnuta kompletnom
funkcionalnom ispitivanju i podeavanju od strane izvoaa radova.
Prilikom izvoenja funkcionalne kontrole na centralnom ureaju mora se kontrolisati rad:

indikatora alarma (svih postoje ih pragova i memorija); indikatora kvarova;
rezervnog napajanja.
Po izvrenom funkcionalnom ispitivanju sainjava se poseban zapisnik o izvrenom ispitivanju

koji postaje sastavni deo dokumentacije.
Tehniko uputstvo za stabilne instalacije mora sadravati sledee podatke:

- opis ureaja;
- funkcionisanje ureaja;
- rukovanje ureajem;
- nain odravanja;
- tabelu kvarova;
- karton tehnikog pregleda.
Kontrolna knjiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare sadri:

- datum izvrenog pregleda;
- naziv preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje je obavilo radove;
- overu strunog lica koje je obavilo radove;
- overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvreni;
- podatke o izvrenim pregledima;
- podatke o ispitivanju smetnji;
- podatke o popravkama.
29. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: vrste javljaa gasova i para,
kalibrisanje javljaa
Detektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije
gasova, koji automatski mere, uporeuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i
te informacije predaju centralnom ureaju.
Prema nanu uzimanja uzoraka dele se na:

1. difuzione sonde;
2. usisne sonde.
Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.
Usisna sonda je deo protonog sistema stabilne instalacije. Pomoni sistem pored usisne sonde
sadri kapilare i pumpu pomou kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog prostora i dovodi
u centralni ureaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i para.
Prema kominukaciji sa centralnim ureajem dele se na:

-sonde sa beznaponskim izlazima
-sonde sa 485 komunikacijom
11
-sonde sa 4-20 mA kominikacijom
Prema tipu senzora sonde se dele na:

-sonde sa poluprovodnikim senzorom
-sonde sa katalitikim senzorom
-sonde sa elektrohemijskim senzorom
-sonde sa infracrvenim senzorom
Sonde sa poluprovodnikim senzorom

Princip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasa
Detektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postie promenom tipa materijala.
Sonde sa katalitikim senzorom

Na platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene
temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim ureajem za merenje
otpora.
Sonde sa elektrohemijskim senzorom

Protok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utie vlanost,
temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za odravanje, kratkog ivotnog veka.
Sonde sa infracrvenim senzorom

Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa.
Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko odreuju koncentraciju.
Kalibracija detektorskih sondi

Veina detektorskih sondi detektuje razliite vrste gasova na isti nain. Razlika je u tome to je
intenzitet efekta na sam senzor ovisi o tipu gasa.
Porast temperature ovisi o vrsti gasa. Da bi sonda reagovala na odgovarajui nain, tj. da bi prvi
prag alarma bio na 10% DGE potrebno je izvrsiti kalibraciju, tj. podesiti elektroniku sonde tako da
promena temperature prouzrokovana spaljivanjem koliine gasa koja je prisutna pri 10% DGE,
posalje signal centrali za prvi prag alarma.
Osim ove inicijalne kalibracije, za svaki detektor je povremeno potrebno izvriti dodatnu
kalibraciju, jer tokom spaljivanja gasa dolazi do gubitka mase elektrode, sto opet menja otpor
same elektrode.
30. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: vrste javljaa gasova i para,
kalibrisanje javljaa
isto kao 29
31. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: sastavni delovi instalacije
Detektorske sonde se sastoje od senzora i elektronike za kondicioniranje i slue za detekciju
prisustva eksplozivnog gasa. Sisgnal sa sonde se preko prenosnih vodova vodi do centralnog
ureaja koji na osnovu izmerenih vrednosti vri odreene funkcije. Uobiajeno je da na 10% DGE
ukljuuje ventilaciju na 30 % DGE ukljuuje elemente za informisanje i uzbunjivanje. Izvor
napajanja sluzi da bi se ceo sistem napajao elektrinom energijom. Izvor napajanja mora da je
takav da u sluaju nestanka mrenog napona obezbeuje napjanje sistema dovoljno dugo, odnosno
do trenutka kada e kvar koji je prouzrokovao nestanak napajanja biti otklonjen. Ovo se najee
12
reava primenom akumulatorskih baterija.
32. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: opis instalacije, sastavni delovi
instalacije
isto kao 31
33. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: centrale za detekciju gasova i
para, vrste alarma
Centralni ureaj napaja sonde i ureaje za signalizaciju, obrauje primljene signale i vri
programirane funkcije na osnovu izmerenih vrednosti.
Centralni ureaj mora da ima:
- indikator uzbune (crvene boje);
- indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajedniki);
- indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje
- indikator neispravnosti kontrolnog mesta (ute ili bele boje);
- indikator ukljuenog stanja ureaja (zelene boje);
- mogunost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog ureaja
ucelini;
- indikator napajanja iz rezervnog izvora napajanja (ute boje);
- mogunost odreivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru
uz pomo analognog ili digitalnog naina prikazivanja,
- zvuni alarm koji je zajedniki za sva kontrolna mesta;
- neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim ureajem) i periodinu
proveru funkcionisanja stabilne instalacije.
Centralni ureaj mora signalizirati sledee kvarove:

- ispad detektorske sonde iz rada zbog oteenja senzora (prekid ili kratak spoj),
- kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj),
- ispad primarnog izvora napajanja.
Centralni ureaj postavlja se van kontrolisanog prostora, najee u prostorijama lokalnih ili
centralnih protivpoarnih slubi ili u hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u
blizini kontrolisanih prostora ili podruja, tako da omoguava brz pristup i identifikaciju mesta
pojave opasne koncentracije gasa ili pare. Ako se centralni ureaj postavlja van prostorije sa
neprekidnim deurstvom, mora biti omoguen prenos ili ujnost alarma do mesta sa neprekidnim
deurstvom.
Centralni ureaj moe biti postavljen u kontrolisani prostor ako poseduje odgovarajuu
protiveksplozivnu zatitu za taj prostor.
Centralni ureaj za dojavu koncentracije gasa ili pare moe biti sastavni deo kombinovanog
alarmnog sistema koji obuhvata i protivpoarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i
neke druge opasne pojave.
U centralnom ureaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravljanje tehnolokom i
elektrotehnikom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti kontaktni ili bezkontaktni i, u oba sluaja,
beznaponski.
Ukljuenje prinudne ventilacije (upravljanje ventilacijom i klima-ureajima) vri se kod prelaska

prvog praga alarma, dok se iskljuenje dovoda gasa i energetskog napajanja vri kod prelaska
13
drugog praga alarma.
Napajanje elektrinom energijom iz mree mora biti takvo da omoguava trajan pogon stabilne
instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para.
Optika signalizacija alarma se automatski iskljuuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donje
granice eksplozivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok runo iskljuenje svetlosne signalizacije
nije dozvoljeno.
Prag alarma je odreena koncentracija eksplozivnih smea gasova i para pri kojoj se
javlja alarmno stanje. Stabilna instalacija moe imati jedan ili dva praga alarma u skladu sa
projektovanim nivoom zatite;
Prag upozorenja (ukljuenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim sluajevim se
tolerie i raspon od 5 do 20 %. Prag neodlone intervencije se postavlja obino na 40%.
koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd.
Pri tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma
34. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: projektovanje i izvoenje

instalacija
Propisi koji su osnov za projektovanje i izvoenje instalacija su:

Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para,
SRPS EN 60079 Eksplozivne atmosfere
SRPS EN 60079-14 Eksplozivne atmosfere - Deo 14: Projektovanje, izbor i postavljanje
elektrinih instalacija
SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 17: Pregled i odravanje elektrinih instalacija
SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 29: Detektori gasa Izbor instalacija, upotreba i
odravanje detektora zapaljivih gasova i kiseonika
Osnov za projektovanje stabilnih instalacija je odreivanje zona opasnosti jer se kroz ovaj eleborat
definie ugroeni prostor u kome treba detektovati gasove i pare..
Osim elaborata koji ukazuje na ugroene, prema domaoj regulativi obavezno je ugraivanje ovih
instalacija u gasnim kotlarnicama koje se izgrauju ispod nivoa terena i u kotlarnicama koje se
nalaze u objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi kao to su pozorita ,
bioskopi, bolnice i deji ili staraki domovi,... Osim ovoga obavezno je ugraivanje ovi
detekcionih sistema u kompresorskim stanicama na magistralnim i meunarodnim gasovodima.
Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i
izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omoguava pouzdano signaliziranje pojave opasnih
koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno mogue
obezbeenje od lanih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zatite.
Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti razvod
gasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom procesu rada,
kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim prostorijama
(ventilacioni kanali, kablovski kanali itd.).
14
Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog izvora
napajanja, smetnje na primarnim vodovima i smetnje na senzorima u detektorskim sondama
(kratak spoj i prekid).
Projektovanje i izvoenje stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za izvoenje

elektrine instalacije u prostorima ugroenim od eksplozivnih smea gasova i para.
Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protone (usisne), vri se zavisno od stanja sredine, vrste
gasa (prema grupi gasova i temperaturnom razredu), izloenosti atmosferskim uticajima i prisustva
homogenih ugljovodonika ili organsko-metalnih jedinjenja.
koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd. Pri
tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma
Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zatitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog

odreenog ili vie odreenih gasova i/ili para. Na posebnoj ploici na centralnom ureaju oznaava
se za koji je gas, odnosno gasove instalacija podeena. Na osnovu prirode samog gasa odreuju se i
pozicije sondi.
Projektni zadatak obrazuje se na osnovu ocene ugroenosti objekta, a obuhvata i poznavanje

elemenata zatite i traeni nivo zatite.
Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovanja stabilne instalacije su:
- veliina kontrolisanog prostora i njegov oblik;
- vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora;
- raspored tehnoloke opreme koja moe biti uzronik isticanja eksplozivnog gasa ili
stvaranja eksplozivnih para;
- vrsta gasa;
- prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je);
- izloenost kontrolisanog prostora atmosferskim uticajima (visokoj toploti);
- agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja.
Osim gore spomnutih zahteva i propisa izvoenje ove instalacije mora biti u skladu sa propisima za
el. instalacije niskog napona.
35. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: ispitivanje ispravnosti i

funkcionalnosti stabilne instalacije

15
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi
evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji
obavljaju provere moraju imati poloen struni ispit.
Prilikom periodine provere treba obavezno ispitati sledee:
reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na
mesto sa stalnim deurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni ureaj, (ukljuenje
ventilatora, iskljuenje energetskog napajanja), akumulatorske baterije.
Detaljnije elemente periodine provere, kao i nain provere odreuje proizvoa opreme u
tehnikom uputstvu.
Sve mere preduzete za redovno odravanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije
moraju se upisati u kontrolnu knjigu.
U skladu sa Pravilnikom provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a

vanredna funkcionalna ispitivanja u sluaju da izvrene periodine ili vanredne provere pokau
znakove poremeaja pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni
tehnologije, odnosno promeni kontrolisanog prostora.
Zakon nalae kontrolne preglede u periodima od 6 meseci.
Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodlono ve pri prvoj pojavi odstupanja u
radu i pri neispravnosti kao posledici starenja.
Zbog nepaljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama ija su isparenja eksplozivna,
pojava alarma ne moe se smatrati lanom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije
gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog
uzroka.
Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe uju se projektovanjem, izradom odgovarajue

opreme i njenom odgovarajuom upotrebom.
Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvoaa u trajanju od najmanje sedam
dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaenja perioda poetnih otkaza.
Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montae podvrgnuta kompletnom
funkcionalnom ispitivanju i podeavanju od strane izvoaa radova.
Prilikom izvoenja funkcionalne kontrole na centralnom ureaju mora se kontrolisati rad:

indikatora alarma (svih postoje ih pragova i memorija); indikatora kvarova;
rezervnog napajanja.
Po izvrenom funkcionalnom ispitivanju sainjava se poseban zapisnik o izvrenom ispitivanju

koji postaje sastavni deo dokumentacije.
Tehniko uputstvo za stabilne instalacije mora sadravati sledee podatke:

- opis ureaja;
- funkcionisanje ureaja;
- rukovanje ureajem;
- nain odravanja;
- tabelu kvarova;
16
- karton tehnikog pregleda.
Kontrolna knjiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare sadri:

- datum izvrenog pregleda;
- naziv preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje je obavilo radove;
- overu strunog lica koje je obavilo radove;
- overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvreni;
- podatke o izvrenim pregledima;
- podatke o ispitivanju smetnji;
- podatke o popravkama.
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 1
11. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije;
sastavni delovi instalacije; vrste dimnih klapni; centrale sistema za odimljavanje; vrste alarma; projektovanje
i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru -
nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara;
ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna
lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
11. INSTALACIJE, SISTEMI I UREAJI ZA ODVOENJE DIMA I TOPLOTE

Osnovne karakteristike ventilacije i sistema za odvoenje dima i toplote
Opte
Dim se definie kao skup gasoobraznih produkata sagorevanja organske materije u kojimasu rasejane manje tvrde ili tene
estice.
Osim nekoliko izuzetaka dim se obrazuje u svim poarima. Dim koji se razvija pri poaru predstavlja najveu opasnost po ivot
ljudi i spreava efikasno gaenje poara. Dim koji se razvija pri poaru predstavlja najveu opasnost po ivot ljudi i spreava
efikasno gaenje poara. Statistiki podaci pokazuju da 90% rtava poara strada usled trovanja dimom i guenja. Pored smanjene
vidljivosti dim izaziva i nadraaj oiju i disajnih puteva to doprinosi paninom ponaanju ljudi zateenih poarom. Velike koliine
dima mogu nastati za veoma kratko vreme. Graevinski materijali koji se koriste za gradnju ojaanih krovova i toplotnu izolaciju
proizvode naroito velike koliine dima pri sagorevanju. U zavisnosti od hemijskog sastava materijala koji gori, raspoloive
koliine kiseonika i temperature koja se pri sagorevanju razvija u dimu se najee nalaze sledei gasovi: ugljen-dioksiod, ugljen-
monoksid, vodonik-sulfid, sumpor-dioksid itd. Najopasniji je ugljen-monoksid koji pri koncentraciji od 1,3% ima smrtonosne
posledice.
irenje dima i vatre u objektima bez ventilacionih sistema

"Funkcija ventlacionih sistema je isputanje dima i toplote u sluaju poara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu
objekta". Pod pojmom prirodna ventilacija podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih osobina vazduha
pri temperaturnim razlikama. Uslov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritiska izmeu unutranjeg i spoljanjeg vazduha, koji s
jedne strane izaziva temperaturna razlika, a s druge pojave vetra. Topli gasovi i dim koji nastaju pri poaru, usled manje gustine u
odnosu na okolni vazduh, podiu se od arita prema plafonu prostorije. Poto se sloj dima poveava odozgo na dole, posle veoma
kratkog vremena prostorija e se napuniti dimom stvarajui opasne uslove za ljude koji se nalaze u njoj.
Dimni gasovi utiu na
-evakuaciju (stvarajui opasne uslove za ljude koji se nalaze u njoj)
-neefikano gaenje poara
-strukturu objekta, zbog visoke temperature gasova doi do ruenja i unitenja objekta
irenje dima i vatre u objektima bez sistemima za odvoenje dima i toplote
Pravilnim izborom opreme, mesta postavljanja i automatizacijom ventilacionog sistema postie se aktiviranje sistema za
dimoudaljenje u ranoj fazi poara.
Osnovna podela
Razlikujemo sisteme sa prirodnim i prinudnim odvoenjem dima i toplote, (u daljem tekstu prirodno i prinudno dimoudaljenje).
-Prirodno, odvoenje dima i toplote prirodnim putem;
-Prinudno, odvoenje dima i toplote mehanikim putem;
Pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru (Sl list SFRJ, br. 45/83)
propisuju se tehniki normativi za sisteme za odvoenje, prirodnim putem, dima i toplote nastalih u poaru, koji se postavljaju na:
-krovove zatvorenih prizemnih objekata i na
-krovove poslednjeg sprata u objektima sa vie spratova, u kojima je tavanica ujedno i krov.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na:

1) stepenita;
2) objekte koji se tite ureajima za gaenje poara inertnim gasovima;
3) skladita sa visokim regalima i skladita materijala skladitenog iznad maksimalne visine skladitenja prema tabeli br. 4;
4) dimnjake i ventilacione ureaje, koji se koriste za postizanje odreenih mikroklimatskih uslova u radnim prostorijama.
PTN za sisteme za sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru (Sl list SFRJ, br. 45/83):
Sistem za odvoenje dima i toplote su svi uredjaji koji namenski slue za to da u sluaju poara od odreenog trenutka poinju da
odvode dim i toplotu u odreenom obimu.
Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci otvaraju automatski, runo ili kombinovano i slue za odvoenje
dima i toplote prirodnim putem.
irenje dima i vatre u objektima sa sistemima za odvoenje dima i toplote
Plovnost dima
Plovnost dima predstavlja prirodnu odvojenost dima u kratkom vremenskom periodu od vazduha u graninom sloju, koji se dobija
usled razlike u temperaturi. U tom kratkom periodu pre nego to doe do izjednaavanja temperature i meanja vazduha sa dimom,
dim plovi traei najvie take jedne prostorije. Sa izjednaavanjem temperature dim poinje da se mea sa vazduhom i polako
sputa prema podu prostorije. To je vrlo opasan trenutak, jer tada nema vie vidnog polja, a toksini gasovi se nalaze tano u visini
oveka. Da bi se izbeglo meanje dima sa vazduhom, mora se iskoristiti onaj kratki vremenski period plovnosti dima da bi se dim
odveo to dalje od puteva za evakuaciju. Plovnost dima se naroito koristi u prizemnim objektima gde bez mehanikog izvlaenja
ili principa efekta dimnjaka moe sa dosta uspeha da se dim odstrani iz puteva koji slue za evakuaciju Ijudi.
Dimne zavese
Za ispravno i efikasno odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja imaju velikog uticaja dimne zavese (slika broj 1),
koje se sputaju sa tavanice i koje omoguavaju skupljanje vrelih gasova i dima unutar prostora omeenog dimnim zavesama.
Dimne zavese postavljaju se tako da celokupna povrina prostora bude izdeljena na sektore ija povrina moe iznositi najvie
1600 m2. Ako unutar prostorije postoji posebno ugroena zona, ta zona mora biti posebno ograena dimnim zavesama.
Dimne zavese se postavljaju tako da kod objekata sa "manjim koliinama dima" i "srednjim koliinama dima" najvei razmak
izmeu zavesa iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom koliinom dima" taj razmak mora biti-toliki da veiiina sektora koji
formiraju dimne zavese ne bude vej od 600 m2. Dimne zavese se izrauju od negorivog materijala (lim, azbestne ploe, gipsane
ploe i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemogue prodor dima iz jednog u drugi dimni sektor.
ematski prikaz dimnih zavesa za spreavanje irenja dima
Najvanija komponenta sistema je elektromehaniki pokreta (Aktuator) koji se koristi za otvaranje dimnog odvoda, aluzine ili
reetke.
Odvoenje dima i toplote prinudnim putem

odvode dim i toplotu u odreenom obimu.
Ureaji za odvoenje dima i toplote su ventilatori, klapne i ostali elementi u sistemu koji slue za odvoenje dima i toplote
prinudnim putem.
Odvoenje dima i toplote mehanikim putem, vri se namenskim ventilatorima za dimoudaljenje koji se postavljaju na krov
objekta ili ispod samog krova objekta na najvioj moguoj taki u objektu. Ventilatora za dimoudaljenje se u normalnim uslovima
mogu koristiti za redovnu ventilaciju objekta a u sluaju poara za odvod dima i toplote. Ovi ventilatori su projektoovani i testirani
da mogu izdrati ekstrmno visoke temperature u odreenom vremenskom periodu.
Ovaj nain kontrole dima i toksinih produkata sagorevanja moe se vriti na tri naina:
izvlaenje dima i toksinih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju,
uduvavanjem sveeg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju (presurizacija)
kombinacija mehanikog izvlaenja i uduvavanja (dejonizacija).
Zahtevi za provetravanje sa povienim pritiskom u putevima za evakuaciju

Kretanje i distribucija vazduha u uslovima poveanog pritiska ima vanu ulogu, kako bi se dobila to efikasnija i to jeftinija zatita
puteva za evakuaciju.
Zatita puteva za evakuaciju nije samo vana za spaavanje Ijudi ve i materijalnih vrednosti itave graevine, s tim to omoguava
lake kretanje i pristup vatrogascima do mesta pojave poara.
a) Stepenita Svako stepenite u objektu koje slui za evakuaciju, mora biti pod pritiskom. Sistemi provetravanja moraju biti
odvojeni.
Vazduh se mora dovoditi tako da bude ravnomerno, rasporeen po visini. Najbolje je da se vazduh dovodi na svaki sprat objekta.
Ako to nije mogue, najvee rastojanje izmeu dovoda vazduha treba da bude tri, sprata, to znai da se za trospratne objekte moe
prihvatiti jedan izlaz vazduha. Vazduh se dovodi vazdunim kanalima i nije vano da li raspodela vazduha ide odozgo ili odozdo,
ve da se obezbedi potpuno ista koliina vazduha na svakoj izlaznoj reetki (slika broj 17).
b) Hodnici
Hodnici se takoe moraju staviti pod povieni pritisak. Pritisak u hodnicima zavisi od pritiska na stepenitu i mora se dopunjavati
Kanali za provetravanje hodnika povienim pritiskom mogu se prikljuiti na mreu provetravanja ili klimatizacije pod uslovom da
stvaraju ravnoteu u raspodeli' vazduha za sve hodnike. Kanali za stepenite ne smeju biti isti i za hodnike
Da bi se postigli jo bolji rezultati i vei uinci oslobaanja od dima puteva za evakuaciju, napravljene su male prostorije sa
provetravanjem ("tampon zone"), koje su obezbeene protivpoarnim vratima prema stepenitu. U tampon zonama se obezbeduje
nadpritisak u odnosu na stepenita i kretanje vazduha od stepenita prema tampon zonama, odnosno hodnicima. Putevi za
evakuaciju ostaju slobodni od dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja za predvieni vremenski period.
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara (,,SI list SFRJ" br. 7/84) postavlja uslove za
ventilaciju u cilju odovenja dima iz stepeninog prostora ili u cilju spreavanja prodora dima u unutranje sigurnosno stepenite.
Stepenni prostor mora imati otvore za prirodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorita na stepenicama
Ukupna povrina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% povrine honzontalnog proseka stepeninog ahta kome
ripadaju, ali ne manje od 0,5 m2. .Unutranja sigurnosna stepenita za objekte vie od 40 m moraju biti odvojena od unutranjih
komunikacija objekta tampon-zonom koja se provetrava prirodnim ili vetakim putem sa 20 izmena vazduha na as.
I jedan i drugi nain odvoenja dima i toplote imaju i prednosti i mane koje se moraju uzeti u obzir prilikom donoenja konane
odluke. Prednosti i mane prikazane su u tabeli br. 1 i tabeli br. 2.
Tabela br. 1.
Dimoudaljenje Predosti Mane
A. Prirodno -lak je naroito ako je od aluminijuma -nije garantovana koliina dima koji se odvodi
-samoreguliui -podloni uticaju vetra
-lako se rekonstruie ili preureuje -led i sneg mogu da spree normalno otvaranje
-treba mu velika povrina ulaznog otvora
-mnogo velikih otvora na krovu to utie na kvalitet samog
krova
-postoji mogunost vitoperenja materijala
-problem 'hladnog dima"
Tabela br. 2.
Dimoudaljenje Predosti Mane
A. Mehaniko - garantovana koliina dima koji se odvodi - problem moe da bude teina ventilatora
- manji otvori na krovu - mora da ima elektro snabdevanje iz dva nezavisna izvora
- moe da radi sa"hladnim dimom" elektro instalacije
- potrebni mali ulazni otvori - rekonstrukcija nije uvek mogua
- moe se upotrebljavati i sa kanalima - skupo reenje za visoke temperature, iznad 400C
- moe biti smeten dalje od zone ugroenosti
- obezbeuje i normalnu ventilaciju objekta
ako ventilator ima dve brzine
Konstrukcija i oprema sistema za prinudno odvoenje dima i toplote:

Sistem za odvoenje dima i toplote sastoji se iz sledeih delova :
-ventilatora
-dimovodnih klapni
-vazdunih kanala
-kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom
-izvora elektrine energije
Ventilatori se globalno mogu podeliti na usisne i potisne, kao i aksijalne i centrifugalne. Usisni ventilatori usisavaju vazduh iz
prostorija i teraju ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilatori obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosfere i ubacuju ga u prostoriju.
Prema konstrukciji ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Aksijalni ventilatori graeni su u obliku propelera, pa
je kretanje vazduha aksijalno. Oni slue za dobijanje velikih koliina vazduha niskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na
spoljanji zid prostorije. Kod radijalnih - centrifugalnih ventilatora kretanje vazduha je radijalno, a slue za manje koliine vazduha
veeg pritiska. Po pravilu su sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlaenje vazduha sa usisnim
reetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim reetkama.
Ventilatori za odvoenje dima moraju da ispune sledee zahteve:

- odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvri evakuacija iz objekta
- smanje pojavu dima u objekat za vreme dok vatrogasci uestvuju u lokalizaciji poara
- izvre eliminisanje ostatka dima iz objekta nakon lokalizacije poara
- odvedu "hladan dim" za vreme rane faze poara.
Ova vremena odreuju potrebno vreme rada ventilatora. Pored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima visokih temperatura
koje odreuje temperatura dima u objektu. PTN za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozija definie da
ventilatori za odvoenje dima moraju da rade u sluaju poara i moraju biti takve konstrukcije da mogu izdrati temperature do
4000C u trajanju od 90 minuta.
SRPS EN 12101-3:2008: Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 3: Specifikacije ventilatora za prinudno odvoenje dima i
toplote
Ovaj standard utvruje zahteve i opisuje metode ispitivanja ventilatora za prinudno odvoenje dima i toplote koji su ugraeni kao
deo sistema za odvoenje dima i toplote. U standardu je definisana procedura za odobrenje razmih tipova ventilatora i njihovih
motora, pomou ogranienog broja ispitivanja. Ovi ureaji su jedna vrsta SHEVS (smoke and heat exhaust ventilalation systems)
sa pogonom , i spadaju u ureaje za bezbednost kod evakuacije i spaavanja prilikom ugroenosti od poara.
Opis i funkcija
Dimoodvodne klapne namenjene su za otvaranje dimoodvodnog ventilacionog kanala kao deo dimoodvodnog sistema koji koristi
prinudno odvoenje dima iz poarom ugroenog prostora. U normalnom stanju klapna je zatvorena, a otvara se u sluaju poara.
Pogodne su za instalaciju u betonske nosive ili pregradne zidove, plafone i protivpoarno deklarisane odsisne kanale.
Dimoodvodna klapna, sastoji se od kuita izraenog od pocinkovanog elinog lima, lamele izraene od negorivog materijala,
motornog pogona s povratnom oprugom, kao i manjih ugradbenih delova. Kada se lamela nalazi u zatvorenom poloaju motorni
pogon je sve vreme pod naponom. Gubitkom napajanja lamela se otvara snagom povratne opruge, a ponovnim stavljanjem
motornog pogona pod napon lamela se vraa u normalni, zatvoreni poloaj U motor su ugraeni krajnji kontakti koji signaliziraju
poloaj lamele. Otvaranje dimovodnih klapni moe da bude automatsko, preko elektromagneta ili elektromotora. NajboIje reenje
je da pogon klapni bude preko elektromotora koji se pored automatskog pokretanja preko instalacija za automatsku dojavu poara
moe vriti i iz komandnog mesta. Protivpoarne klapne namenjene su za spreavanje irenja poara, vrelih gasova i dima kroz
ventilacione kanale tokom deklasiranog vremena. Postavljaju se u kanalima da bi se spreilo prenoenje vatre, dima i toplote po
horizontali i vertikali jedne zgrade.Tako se zgrada deli na manje poarne zone, to olakava gaenje lokalizovanih poara i stvara
uslove za lake spasavanje ljudi i materijala
Ugradnja i odravanje
Dimoodvodne klapne moraju biti ugraene tako da omoguavaju unutranji pregled, ienje i popravaku. Potrebno je postaviti
inspekcijske otvore na kanalima za odvoenje dima u blizini klapne. Osoba zaduena za upravljanje i odravanje sistema
odvoenja dima mora osigurati ispravnost klapne u bilo kojem trenutku.
PTN za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru (Sl.list SFRJ br, 35/80): Celokupan ureaj za
aktiviranje i automatsko zatvaranje klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca.
SRPS EN 12101-8:2012 - Sistemi za kontrolu dima i toplote- Deo 8:Klapne za kontrolu dima
Ovaj standard se primenjuje na klapne za kontrolu dima koje se mogu nai na tritu, namenjene za ugradnju u sisteme za
odvoenje dima i toplote ili u sisteme sa nadpritiskom. Ovim standardom se utvruju zahtevi i daju reference metoda ispitivanja
koje su definisane za klapne za kontrolu dima i njihove komponente, namenjenih za ugradnju u zgradama. Standard takoe daje
nain ocenjivanja usaglaenosti sa zahtevima iz ovog standarda. U standardu je dat nain oznaavanja, uputstvo za ugradnju i
odravanje ovih proizvoda.
Protivpoarne klapne namenjene su za spreavanje irenja poara, vrelih gasova i dima kroz ventilacione kanale tokom
deklasiranog vremena. Ispitivanje protivpoarnih klapni vri se u skladu sa standardom SRPS U.J1.174:1995 (Zatita od poara u
graevinarstvu - Ispitivanje otpornosti prema poaru klapni za ventilacione sisteme, otpornih prema poaru - Zahtevi, ispitivanje,
obeleavanje), u ispitnoj pei sa standardnim razvojem poara prema SRPS ISO 834:1994, a izvetaj o ispitivanju izdaje
akreditovana laboratorija.
Kanali i ahtovi za odvoenje dima moraju da ispune tri osnovna uslova:

-da gubici vazduha koji nastaju u njima budu minimalni
-da su nepropustivi za vazduh i
-da budu otporni na poar
Gubici vazduha nastaju zbog razlike pritisaka s jedne i druge strane kanala, odnosno ahta.
Postoje dve vrste gubitaka vazduha:
-gubici vazduha usled pukotina i loe izvedemh spojeva i
-gubici vazduha usled samog materijala od kojeg je kanal, odnosno aht napravljen (poroznost materijala).
Gubici vazduha se mogu otkloniti unutranjim gipsanim premazima koji smanjuju propustljivost i hrapavost. Prilikom ispitivanja
kanala, odnosno ahtova, mogu se odrediti njihove slabe take (otvori, pukotine, spojevi i sl.) da bi se na osnovu toga izvrile
potrebne popravke.
Cevi fabrike izrade (liveni, armirani; malter, azbest, cement) reavaju i problem otpornosti na poar i svojstva nepropusnosti, ali
im cena esto ograniava upbtrebu. Optimalno reenje koje zadovoljava sva tri zahteva (vatrootpornost, nepropusnost i cenu) je sa
elinim kanalima zatienim vatrootpornom zatitom.
Otpornost na poar kanala i ahtova zavisi od njihove namene. Postoje tri vrste kanala za odvoenje dima:
- horizontalni kanali za odvod dima koji prolazi kroz vie prostorija, a koji izvlae dim samo iz jedne prostorije
- vertikalni kanali, obino ahtovi za odvoenje dima koji vre prijem svih honzontalnih kanala
- horizontalni kanali za dovod sveeg vazduha koji prolaze kroz vie prostorija
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak,
materijal za zvunu izolaciju i materijal za veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvideno da ventilacija ili
klimatizacija rade u toku poara, njihov rad mora da bude obezbeden u trajanju od najmanje 90 min.
Traena otpornost se postie na vie naina: npr. pomou betona ili opeke.
Standardi:
SRPS EN 12101-7:2012Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 7:Kanali za odimljavanje
Ovaj standard se primenjuje na delove kanala za odvoenje dima koji se mogu nai na tritu, namenjenih za ugradnju u sisteme za
odvoenje dima i toplote ili u sisteme sa nadpritiskom. Ovim standardom se utvruju zahtevi i daju reference metoda ispitivanja
koje su definisane za delove kanala za odvoenje dima i njihovih komponenti, namenjenih za ugradnju u zgradama. Standard
takoe daje nain ocenjivanja usaglaenosti sa zahtevima iz ovog standarda. U standardu je dat nain oznaavanja, uputstvo za
ugradnju i odravanje ovih proizvoda.
SRPS EN 13501-2:2010: Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata Deo 2: Klasifikacija na osnovu
rezultata ispitivanja otpornosti na poar, iskljuujui opremu za ventilaciju.
Ovaj standard utvruje postupak klasifikacije graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata na osnovu rezultata ispitivanja
otpornosti na poar i ispitivanja curenja dima koja su u okviru podruja primene odgovarajuih metoda ispitivanja. U ovaj standard
je ukljuena i klasifikacija na osnovu proirene primene rezultata ispitivanja. Odgovarajue metode ispitivanja koje se odnose na
elemente koji ulaze u podruje primene standarda date su u takama 2 i 7.
SRPS EN 13501-3:2008 Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata - Deo 3: Klasifikacija na osnovu
podataka iz ispitivanja otpornosti prema poaru proizvoda i elemenata koji se koriste u sistemima za ventilaciju zgrada: kanali i
klapne otporni prema poaru.
Ovaj evropski standard utvruje postupke za klasifikaciju otpornosti prema poaru graevinskih proizvoda i elemenata koji se
koriste kao komponente za sisteme za ventilaciju zgrada, koristei podatke iz ispitivanja otpornosti prema poaru, koji su u okviru
direktnog polja primene odgovarajue ispitne metode. Klasifikacija na osnovu proirene primene je izvan predmeta i podruja
primene ovog evropskog standarda. Za proirene primene, meutim, potrebno je koristiti iste klase koje su utvrene u ovom
evropskom standardu.
SRPS EN 13501-4:2008: Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata - Deo 4: Klasifikacija na
osnovu podataka iz ispitivanja otpornosti prema poaru na komponentama sistema za kontrolu dima.
Ovaj evropski standard utvruje postupke za klasifikaciju otpornosti prema poaru komponenata sistema za kontrolu dima,
koristei podatke iz ispitivanja otpornosti prema poaru, koji su u okviru direktnog polja primene odgovarajue ispitne metode.
Klasifikacija na osnovu proirene primene je izvan predmeta i podruja primene ovog evropskog standarda. Za proirene primene,
meutim, potrebno je koristiti iste klase koje su utvrene u ovom evropskom standardu.
Kablovi koji napajaju motore ventilatora i dimovodne klapne elektrinom energijom predstavljaju sigurnosnu opremu.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Elektrini kablovi koji snabdevaju energijom
uredaje koji rade za vreme poara, moraju biti otporni prema poaru ili se moraju zatiti tako da rade koliko i ti uredaji.
Zbog. toga ovi kablovi moraju da budu zatieni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivosti prema
SRPS N.CO.075 koji je povuen i zamenjen sa SRPS EN 60332-2-2:2009 - Ispitivanja elektrinih i optikih kablova u uslovima
poara - Deo 2-2: Ispitivanje vertikalnog irenja plamena na pojedinanom izolovanom provodniku ili kablu malog preseka -
Postupak za difuzioni plamen.
Ovi provodnici su napravljeni od bakra (taka paljenja bakra 1080C), njihova izolacija i ispuna su od teko gorivih materijala.
Strujna kola ovih sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da elektrina greka ili bilo koja intervencija u jednom
sistemu ne utie na rad drugih sistema. Sa aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim bitnim
karakteristikama otpornim prema poaru, uz zadravanje integriteta strujnih krugova i besprekidnog napajanja za vreme rada
instalacija za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sa-gorevanja za razvijene temperature od 1050 0C. Strujna kola ovih
instalacija ne smeju da se polau kroz prostorije koje su izloene riziku od poara kao to su prostorije u kojima se proizvode,
obrauju ili skladite zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva praina, kroz prostorije u kojima se proizvodi ili skladiti
eksploziv.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju predvieni
da rade u uslovima poara moraju imati nezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji obezbeuje neprekidan rad
sistema u trajanju od 100 min.
SRPS EN 12101-10:2008: Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 10: Napajanja

Ovaj standard utvruje zahteve i metode ispitivanja primarne i sekundarne elektrine opreme za napajanje, koja je projektovana za
korienje u sistemima za kontrolu dima i toplote ugraenim u zgradama. Standard obezbeuje vrednovanje usaglaenosti ove
opreme u odnosu na zahteve ovog standarda.
Napajanje instalacije za kontrolu dima elektrinom energijom mora da bude obezbeeno iz trafo stanice (prvi izvor snabdevanja
elektrinom energijom) i iz dizel elektrinog agregata smetenog u zasebnoj prostoriji koja predstavlja poseban poarni sektor.
Automatski sistem dimne ventilacije sadri komponente: kontrolni panel, centralnu jedinicu za upravljanje, rucne i opticke javljace za
dojavu pojave poara, jedan ili dva lancana elektropokretaca koji mogu otvarati krovne prozore i prozore na zidovima objekta. Sistem
je opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogucnost procesorskog nadzora sistema 24 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz
razlicitih mogucnosti podeavanja vremena dnevne ventilacije.
Dugme za dimnu Automatski detektor poara Dimni i toplotni Operacioni panel za dimne Kontrolni panel za dimne Dugme za ventilaciju
ventilaciju ventilacioni pokreta odvode odvode
Elektrina runa kontrolnaVizuelni detektor poaraElektromotorni daljinskiOpseg primena, npr. uKontrolni panel jeKonstantno promenljiva
naprava za runokoji radi na principuupravlja za prozore isistemu graevinskogopremljen brojnimkontrola ventilacionih
pokretanje dimne i toplotneautomatskog ukljuivanjaventile za sluaj poara imenadmenta, zafunkcijama, i posedujeodvoda kao i konekcija ili
ventilacije. Naindimne i toplotne ventilacijesvakodnevnu ventilaciju. pokretanje i ukazivanje naintegrisan akumulator, zadiskonekcija sa
funkcionisanja iu sluaju izbijanja poara. trenutni nain rada kao ivanredne okolnosti, kojiautomatskom kontrolom
oglaavanja alarma dati suTakoe je dostupan kao dimni i toplotni alarm.kontrolie i nadgleda dimnevremena / temperature.
LED upustvima. termo-diferencijalni Mogunost individualnogi toplotne odvode.
detektor. unosa, kao i dobra
organizovanost za izlaenje
na kraj sa svakom
situacijom.
21. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacija i sastavnih delova
instalacija u poaru, nezavisni izvor napajanja i dr.
PTN za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozija definie da ventilatori za odvoenje dima moraju da rade u
sluaju poara i moraju biti takve konstrukcije da mogu izdrati temperature do 400 0C u trajanju od 90 minuta.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak,
materijal za zvunu izolaciju i materijal za veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvideno da ventilacija ili
klimatizacija rade u toku poara, njihov rad mora da bude obezbeden u trajanju od najmanje 90 min.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Elektrini kablovi koji snabdevaju energijom
uredaje koji rade za vreme poara, moraju biti otporni prema poaru ili se moraju zatiti tako da rade koliko i ti uredaji.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju predvieni
da rade u uslovima poara moraju imati nezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji obezbeuje neprekidan rad
sistema u trajanju od 100 min.
22. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: sastavni delovi instalacije
PTN za sisteme za sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru (Sl list SFRJ, br. 45/83):
odvode dim i toplotu u odreenom obimu. Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci otvaraju automatski, runo
ili kombinovano i slue za odvoenje dima i toplote prirodnim putem.
Sistem za odvoenje dima i toplote prinudnim putem sastoji se iz sledeih delova :ventilatora, dimovodnih klapni, vazdunih
kanala, kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom, izvora elektrine energije.
23. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije
Dimoodvodne klapne moraju biti ugraene tako da omoguavaju unutranji pregled, ienje i popravaku. Potrebno je postaviti
inspekcijske otvore na kanalima za odvoenje dima u blizini klapne. Osoba zaduena za upravljanje i odravanje sistema
odvoenja dima mora osigurati ispravnost klapne u bilo kojem trenutku.
PTN za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru (Sl.list SFRJ br, 35/80): Celokupan ureaj za
aktiviranje i automatsko zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca.
Zakon o zatiti od poara, (Slubeni glasnik RS, broj 20/2015), instalacije i ureaji za automatsko otkrivanje i dojavu poara,
gaenje poara, detekciju eksplozivnih i zapaljivih gasova, instalacije u zonama opasnosti od eksplozije, instalacije za odvoenje
dima i toplote, instalacije hidrantske mree za gaenje poara, kao i mobilni ureaji za gaenje poara moraju se odravati u
ispravnom i funkcionalnom stanju, sprovoenjem odredbi tehnikih propisa, standarda i uputstava proizvoaa.
Standard SRPS 12101-4, sistemi za kontrolu dima i toplote (SHEVS - Smoke & heat, exhaust ventilation systems)
Sistem treba odravati najmanje jednom godinje ukljuujui ispitivanje funkcionalnosti. Ako je neophodna zamena komponenti,
sistem mora da ostane u skladu sa ovim standardom.

Stabilni Sistemi I Instalacije Detekcije - Dojave I Gasenja Pozara

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stabilni Sistemi I Instalacije Detekcije - Dojave I Gasenja Pozara

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STABILNI SISTEMI I INSTALACIJE DETEKCIJE,

DOJAVE I GAENJA POARA

00 Stabilni sistemi zatite od poara

0.1.2 STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE

Sl. 1 Krive tete od poara u funkciji vremena

0.1.3 POARNI RIZIK

Rizik sadrzaja objekta

Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i

0.1.3.2. Proracun rizika faktorima verovatnoce pozara i opasnosti

Velicina rizika, sa dva data faktora, izracunava se formulom: R = AB

0.1.4. IZBOR PROTIVPOZARNOG SISTEMA

Izbor protivpoarnog sistema vri se uzimajui u obzir sledee osnovne kriterijume:

a) Zakon o zatiti od poara sisteme za automatsku dojavu poara, sisteme za automatsko

prihvatljivu, maksimalnu velicinu rizika, odnosno stete.

0.2.POLAZNE OSNOVE I FAZE PROJEKTOVANJA

Projektovanje i izvoenje posebnih sistema i mera zatite od poara obavlja privredno

Poslovi projektovanja i izgradnje obuhvataju tehnicke poslove na izradi tehnicke dokumentacije,

0.3 PROJEKAT ZATITE OD POARA

0.3.2. Glavni projekat zatite od poara

Iz gornjeg se vidi da je projektovanje zatite od poara interaktivan proces. Projekat zatite od

GP ZOP za mobilnu opreme sadrzi:

GP ZOP za glavni projekat dojave sadrzi:

-Tehnicke propise, standarde i preporuke za projektovanje;

GP ZOP za vatrogasna vozila

GP ZOP za glavne projekte protivpozarnih sistema

0.4. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA PROTIVPOZARNIH SISTEMA

0.4.1. Projekat sistema

0.4.2 Izgradnja protivpoarnih sistema

0.5 ZAHTEVI I IZBOR SISTEMA

Automatsko i poluautomatsko - daljinsko gasenje

0.5.2. KRITERIJUMI ZA IZBOR SISTEMA

0.5.2.1. Izbor sredstva za gasenje

Vreme aktiviranja sistema, odnosno gasenje od trenutka registrovane indikacije, do dolaska

0.5.2.2. Nacin aktiviranja

0.5.2.3. Vreme i kapacitet gasenja

Rezerve sredstava za gasenje za stabilne sisteme su odredene propisima. Rezerve vode za

0.5.3.Sertifikat o ispravnosti stabilnih instalacija i periodini pregled

1. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER

1. STABILNI SISTEMI ZA GASENJE VODOM

Pod stabilnim protivpozarnim sistemima za gaenje vodom podrazumevamo sprinkler uredaje,

1.1. Sprinkler uredaji -princip rada

Opta ema i princip rada uredaja

6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema;

Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja

Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci:

Sl. br. 43. Tipovi sprinklera koji se naj ee primenjuju

Osnovna podela sprinklera vri se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na

Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja

Staklena ampula ispunjena je tenou sa visokim koeficijentom prostornog irenja. Pri

Raspored mreze i polozaj sprinklera za prostorije sa ravnim plafonom najece je simetrian,

Sprinkleri sa prikljudnom cevi se montiraju na T prikljuke. Visei sprinkleri imaju obifino

kao i od veliine cevovoda.

Kontrolno-signalni sprinkler ventili

Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju poara

Kontrolno-signalni ventili za mokri sistem proizvode se u vie dimenzija, od NO 50 do NO 150,

Sl. br. 49. Kombinovani vodeno-vazduni kontolno-signalni ventil:

Rezervoar pod vazdunim pritiskom od 10 at je eline varene konstrukcije. Obino se izrauje

u dimenzijama 22,5 m8, 30 m3 i 45 m3 i napunjen je sa 1/2 zapremine vodom. Rezervoar je

Meurezervoar je eline varene konstrukcije, etvrtastog oblika i dimenzije 20 m3. Rezervoar je

Vatrogasni prikljuci se prikljuuju na potisni cevovod sprinkler pumpe. U zavisnosti od kapaciteta

Napomene o ispitivanju i odravanju

1.2. Osnove projektovanja

Propisi koji se primenjuju su