Noce Han - Stabilni Sistemi Zastite Od Pozara

Предмет 7: СТАБИЛНИ СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Предмет 7:
СТАБИЛНИ СИСТЕМИ
ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Page 1
УВОД
ПОСЕБНИ СИСТЕМИ су следећи системи:

1. аутоматска дојава пожара,
2. детекција експлозивних гасова,
3. аутоматско гашење пожара, и
4. одвођење дима и топлоте.
Основу за избор противпожарног система неког објекта чини његов пожарни ризик.
Основни разлози за пројектовање и инсталирање неког од посебних система су:

− да се пожар детектује на време, да би могао да се угаси у раној фази,
− да се експлозивна атмосфера детектује на време, да би се избегла експлозија
укључењем вентилације, и евакуисали људи,
− да се обезбеди активирање гашења и само гашење на даљину,
− да се одвођењем дима и топлоте из објекта смањи опасност за лица која се у
том тренутку налазе у објекту
Према Закону о заштити од пожара, дефинисано је који објекти морају да имају

уграђене посебне системе који омогућавају благовремено откривање и јављање
пожара, и то:
− високи стамбени објекти,
− објекти јавне намене (хотели, робне куће, биоскопи, позоришта, библиотеке, дечје
установе, школе и високошолске установе, здравствене установе, спортске дворане, концертне
дворане, стадиони и сл.),
− објекти у којима се чувају уметничка дела.
Исти закон налаже обавезну примену стабилних система за гашење пожара:

− у објектима у којима се производе, прерађују, користе и складиште опасне
материје (запаљиве. експлозивне и друге),
− у зградама архива и документације од посебне вредности,
− у објектима у којима се обавља трговина површине преко 3500m2
− у објектима који служе за изложбе преко 1000m2,
− у музејима, биоскопима, позориштима, аеродромским зградама преко 1000m2,
У свим објектима у којима је обавезан систем за гашење пожара обавезан је и

систем за дојаву пожара.
За посебне системе за гашење пожара извођач радова је дужан да прибави

сертификат од овлашћеног правног лица о исправности тих уређаја.
Исправност ових инсталација мора се проверавати два пута годишње (према

актуелном закону о ЗОП) а у складу са осталим техничким прописима и упутствима
произвођача.
Стандарди најчешће дефининишу месечне, кварталне, полугодишње и годишње

прегледе.
Page 2
Стабилне инсталације за дојаву пожара

1 ФУНКЦИОНАЛНА ШЕМА ДЕЛОВАЊА
(АЛАРМНИ ПЛАН И ИЗВРШНЕ ФУНКЦИЈЕ)
Аутоматски систем за дојаву и детекцију пожара детектује неку од манифестација

пожара, прослеђује ову информацију и потом предузима одређене акције.
Сваки систем се састоји од:

− централе за аутоматску дојаву пожара,
− детектора пожара,
− уређаја за сигнализацију,
− уређаји за управљање извршним функцијама,
− индикатори и паралелни индикатори,
− електричне инсталације за повезивање ових елемената.
Просторна шема система је таква да су детектори постављени по простору који се

надзире и инсталацијама повезани са централом. Када детектују неку
манифестацију пожара (дим, светлост, температура) преносе електрични сигнал на
централу (детектор је у аларму). Централа укључује интерну сигнализацију
(зујалица), спољашњу сигнализацију (сирене, бљескалице, светлећи панои,
аутоматски телефонски говорни апарат) и преко релејних комади укључује извршне
функције система (укључење одимљавања, спуштање лифта у приземље,
искључење вентилације, укључење надпритиска у степеништима, затварање
ПП клапни)
По проласку алармног стања, централа се притиском на одговрајући тастер доводи у
почетно стање.
Аутоматски системи за дојаву пожара, према концепту рада, деле са на:

КОНВЕНЦИОНАЛНИ - КЛАСИЧНИ
познато је само којој групи (зони) детектор припада, па је према томе и
идентификација места пожара отежана
АДРЕСИБИЛНИ
централа комуницира понаособ са сваким детектором и у случају појаве пожара
тачно зна који детектор је у аларму, односно место пожара
Page 3

2 ВРСТЕ ЈАВЉАЧА ПОЖАРА
Према манифестацији пожара коју детектују деле се на:

− димне (јонизациони или оптички)
− термичке
− термомаксимални - реагују кад температура порасте преко дозвољене (од 63-120),
− термодиференцијални - реагују када пораст температуре буде бржи од дозвољеног)
- светлосне (инфрацрвени или ултравиолетни)
Према површини надзора деле се на:
− линијске, и
− тачкасте.
Према комуникацији са централом, деле се на:
− адресибилне, и
− конвенционалне.
Према приципу рада деле се на:
− оптичке (уласком дима у јављач испуњен светлосним зрачењем, струја се мења и детектује
се промена),
− јонизационе (уласком дима у јављач испуњен јонизованим ваздухом од радиоактивног
зрачења, струја се мења и детектује се промена),
− биметалне,...
ИНДИКАТОРИ се налазе у јављачима као оптички сигнали да је јављач активан.
ПАРАЛЕЛНИ ИНДИКАТОРИ показују место јављача (на вратима просторије).
За избор врсте јављача и површине надзора постоје три основна критеријума:
1) природа пожара,
2) пожарни ризик, и
3) висина просторије.
Класификација пожарног ризика:

1. Низак пожарни ризик (не постоји опасност по
људе, мала је штета од могућег уништења, нема
посебне опасности од дима и корозивних гасова),
2. Средњи пожарни ризик (постоји опасност по
људе, али они нису ограничени у свом кретању),
3. Висок пожарни ризик (ако је више од 10% људи ограничено у свом кретању, ако може
доћи до потпуног уништења опреме и добара великих вредности. То је случај са културним
добрима (музеји, библиотеке и сл.) или скупе опреме (компјутерски центри, скупе машине и сл.)
Ако објекат, због своје специфичности, није могуће класифицирати, према датим
критеријумима, пројектант ће, према препоруци произвођача, извршити процену
пожарног ризика, методом упоређивања.
РУЧНИ ЈАВЉАЧИ ПОЖАРА се постављају:
− на добро видљивим и приступачним местима,
− у близини излазних врата и степеништа,
− на местима где постоји присуство људи,
− поред просторије где постоји велики пожарни ризик,
− поред стабилног уређаја за гашење и сигналне централе,
Page 4

3 СЕРТИФИКАТ КВАЛИТЕТА САСТАВНИХ ДЕЛОВА И ИНСТАЛАЦИЈЕ У
ПОГЛЕДУ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

4 ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
Стабилна инсталација за дојаву пожара мора бити тако пројектована и изведена

да правилним избором, бројем и распоредом јављача пожара омогућује
сигнализирање појаве пожара у најраније могућој фази, уз довољно велику
сигурност спречавања лажних узбуњивања.
За пројектовање и монтажу сигналних система, све развијене земље имају своје

техничке прописе - стандарде.
То су:
− европски стандард (EN 54),
− амерички стандард (NEPA),
− немачки стандард (VDS), и
− руски стандард (SNiP).
Код нас се примењују:
− SRPS EN 54 Системи за детекцију пожара и пожарни алармни системи –
стандарди за опрему,
− SRPS CEN/TS 54-14 Системи за детекцију пожара и пожарни алармни системи -
Део 14: Смернице за планирање, пројектовање, уградњу, технички пријем и
одржавање.
Осим стандарда који нису обавезујући обавезна је примена Правилника о техничким

нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара.
Монтажа се врши према стандардима (EN 54, DIN 14675, NFPA 71 и др.). Сигнална
инсталација се третира као инсталација слабе струје. По завршеној монтажи,
испоручилац сигналне опреме врши контролу исправности монтаже.
Испоручилац опреме врши пробе рада и предвиђена тестирања сигналног система.
Сваки сигнални систем мора имати књигу одржавања.

5 ПЕРИОДИЧНА ИСПИТИВАЊА СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
из ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ДОЈАВУ
ПОЖАРА ("Сл. лист СРЈ", бр. 87/93)
Приликом функционалног испитивања стабилне инсталације мора се испитати рад

сваког уграђеног елемента - сваког јављача, сваког елемента за узбуњивање и
свих елемената за пренос сигнала, као и рад дојавне централе и сва управљања
која она обавља.
Периодични прегледи стабилне инсталације за дојаву пожара обавезно се обављају
једанпут годишње.
Периодични преглед обухвата функционалну контролу стабилне инсталације и
детаљан преглед свих саставних делова.
Page 5
Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара

7 САСТАВНИ ДЕЛОВИ ИНСТАЛАЦИЈЕ
Гасови који се најчешће детектују су: метан, бутан, водоник, амонијак, ацетон.
Праг упозорења (укључење вентилације и сл) се поставља на 10%ДГЕ. Праг
неодложне интервенције се поставља обично на 40%.
Стабилна инсталација се састоји од:

− детекторских сонди,
− централног уређаја,
− преносних водова,
− извора напајања, и
− елемената за информисање и узбуњивање.

6 ВРСТЕ ЈАВЉАЧА ГАСОВА И ПАРА
Детекторске сонде су делови стабилне инсталације за дојаву појаве експлозивне

концентрације гасова, који аутоматски мере, упоређују или детектују присуство или
промену концентрације гасова и те информације предају централном уређају.
Према начину узимања узорака, деле се на:

1. дифузионе сонде (ради на принципу дифузије гасова);
2. усисне сонде (део проточног система стабилне инсталације).
Сонде се састоје од сензора и пратеће електронике.
Према типу сензора сонде се деле на:

− сонде са полупроводничким сензором,
− сонде са каталитичким сензором,
− сонде са електрохемијским сензором,
− сонде са инфрацрвеним сензором
− смештају се у простор где се очекује појава експлозивних гасова и пара,

− усисне сонде се користе тамо где је изразито таложење прашине и чешће се
врше периодичне контроле, као и замена филтерских елемената,
− број детекторских сонди и место њиховог постављања зависи од величине
контролисаног простора, облика простора, вредности објекта и опреме коју
треба штитити,
За постављање детекторских сонди, зависно од контролисаног гаса и других

параметара контролисаног простора, морају бити испуњени следећи услови:
− за гасове који су лакши од ваздуха (метан, водоник, амонијак) сонде се

постављају у горњи део контролисаног простора (30cm од плафона),
− за гасове који су тежи од ваздуха (пропан, бутан) сонде се постављају изнад
пода на 30cm.
Page 6

8 ЦЕНТРАЛЕ ЗА ДЕТЕКЦИЈУ ГАСОВА И ПАРА, ВРСТЕ АЛАРМА
Централни уређај мора да има:

− индикатор узбуне (црвене боје),
− индикатор контролног места (црвене боје ако је индикатор узбуне заједнички),
− индикатор преласка сваког прага аларма (црвене боје),
− индикатор неисправности контролног места (жуте или беле боје),
− индикатор укљученог стања уређаја (зелене боје),
− индикатор напајања из резервног извора напајања (жуте боје),
− звучни аларм:
− прелазак првог прага → испрекидан звучни аларм,
− прелазак другог прага → континуални звучни аларм,
− квар на систему → континуални звучни аларм,
− неопходну опрему за руковање стабилном инсталацијом (централним
уређајем) и периодичну проверу функционисања стабилне инсталације.
− поставља се ван контролисаног простора, тако да омогућава брз приступ,

− може бити постављен и у контролисани простор ако поседује одговарајућу
противексплозивну заштиту за тај простор,

Регулативни документи и стандарди у вези са детекцијом екслпозивних гасова су:

− Правилник о ТН за стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова,
− стандарди серије СРПС ЕН 60079 Експлозивне атмосфере.
Основ за пројектовање стабилних инсталација је одређивање зона опасности,

величина контролисаног простора, вредност објекта, распоред технолошке
опреме, врста гаса...
Према домаћој регулативи обавезно је уграђивање ових инсталација у:

− гасним котларницама које се изграђују испод нивоа терена,
− у котларницама у објектима са већим бројем људи (позоришта, биоскопи, болнице..),
− у компресорским станицама на магистралним и међународним гасоводима.
Стабилна инсталација мора бити тако пројектована и изведена да правилним

бројем, распоредом и избором места постављања детекторских сонди омогућава
поуздано сигнализирање појаве опасних концентрација експлозивних гасова и пара у
контролисаном простору, уз максимално могуће обезбеђење од лажних аларма и у
складу са захтеваним нивоом заштите.
− мора обухватити све просторије у којима постоји прекинути развод гаса
(вентили, наставци итд.),
− има један, два или више прагова аларма, установљених према растућој
концентрацији експлозивне смеше гасова,
Page 7

10 ИСПИТИВАЊЕ ИСПРАВНОСТИ И ФУНКЦИОНАЛНОСТИ
СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
Провера функционисања инсталације обавља се у периоду до две године, а

ванредна функционална испитивања у случају да извршене периодичне или
ванредне провере покажу знакове поремећаја погонске спремности или неправилног
функционисања, као и при промени технологије, односно промени контролисаног
простора.
Закон налаже контролне прегледе у периодима од 6 месеци.
Све мере предузете за редовно одржавање стабилне инсталације у току радног века
једне инсталације морају се уписати у контролну књигу.
Приликом периоди чне провере треба обавезно испитати следеће:

− реаговање сваке детекторске сонде,
− елементе за узбуњивање,
− пренос информација на место са сталним дежурством,
− функције управљања које обавља централни уређај, (укључење вентилатора,
искључење енергетског напајања),
− акумулаторске батерије.
Детаљније елементе периодичне провере, као и начин провере одређује произвођач

опреме у техничком упутству.
Ремонт (обнављање) стабилне инсталације обавља се неодложно већ при првој

појави одступања у раду и при неисправности као последици старења.
Page 8
Инсталације, системи и уређаји за одвођење дима и топлоте

11 ЗАХТЕВИ У ПОГЛЕДУ ФУНКЦИОНИСАЊА ИНСТАЛАЦИЈЕ И САСТАВНИХ
ДЕЛОВА ИНСТАЛАЦИЈЕ У ПОЖАРУ – НЕЗАВИСНИ ИЗВОР НАПАЈАЊА
Системи за одвођење дима и топлоте могу бити:

− природни (преко отвора на крову или зидовима објекта - измена ваздуха је
последица разлике притисака између унутрашњег и спољашњег ваздуха, коју с
једне стране изазива температурна разлика, а са друге појава ветра), и
− принудни (помоћу вентилатора Т=400°C у току 120 минута - може да се врши
на три начина:).
1. извлачење дима из просторија и путева за евакуацију,
2. удувавањем свежег ваздуха (пресуризација),
3. комбинација извлачења и удувавања (дејонизација).
Топли гасови и дим који настају при пожару, услед мање густине у односу на околни
ваздух, подижу се према плафону. Пошто се слој дима повећава одозго на доле,
после веома кратког времена просторија ће се напунити димом стварајући опасне
услове за људе који се налазе у њој. Како се пожар развија, дим постаје све гушћи
што спречава евакуацију и ефикасну противпожарну борбу. На крају ће услед веома
високе температуре гасова доћи до рушења и уништења објекта.
Улога система димоудаљења је одвођење дима и топлоте у случају пожара и

смањење интензитета дејства ватре на структуру објекта.
Правилником о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте

насталих у пожару (,,Сл. лист СФРЈ", бр. 45/83) прописују се технички нормативи за
системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару, који се постављају на:
− кровове затворених приземних објеката, и
− кровове последњег спрата у објектима са више спратова, у којима је таваница
уједно и кров.
Одредбе овог правилника не примењују се на:

1) степеништа;
2) објекте који се штите уређајима за гашење пожара инертним гасовима;
3) складишта са високим регалима,
4) димњаке и вентилационе уређаје.
ПЛОВНОСТ ДИМА
је природна одвојеност дима у кратком временском периоду од ваздуха у граничном
слоју, који се добија услед разлике у температури. У том кратком периоду пре него
што дође до изједначавања температуре и мешања ваздуха са димом, дим плови
тражећи највише тачке једне просторије. Са изједначавањем температуре дим
почиње да се меша са ваздухом и полако спушта према поду просторије. То је врло
опасан тренутак, јер тада нема више видног поља, а токсични гасови се налазе
тачно у висини човека. Да би се избегло мешање дима са ваздухом, мора се
искористити онај кратки временски период пловности дима да би се дим одвео што
даље од путева за евакуацију. Пловност дима се нарочито користи у приземним
објектима где без механичког извлачења или принципа ефекта димњака може са
доста успеха да се дим одстрани из путева који служе за евакуацију људи.
Page 9

Инсталација за одвођење дима, топлоте и токсичних продуката сагоревања састоји

се из следећих делова :
1. ВЕНТИЛАТОРИ се могу поделити на усисне и потисне, као и аксијалне и

центрифугалне. Усисни вентилатори усисавају ваздух из просторија и терају га у
спољну атмосферу, док потисни вентилатори обрнуто, узимају ваздух из атмосфере
и убацују га у просторију. Према конструкцији вентилаторе делимо на аксијалне и
радијалне (центрифугалне).
Главни захтев који вентилатори морају да испуне је да одведу топле димне гасове у
периоду времена које је довољно да се изврши евакуација и да се заврши
локализација пожара.
2. ДИМООДВОДНЕ КЛАПНЕ служе за отварање димоодводног вентилационог

канала. У нормалном стању клапна је затворена, а отвара се у случају пожара.
Састоји се од кућишта, ламеле од негоривог материјала и моторног погона. Морају
бити уграђене тако да омогућавају унутрашњи преглед, чишћење и поправак.
Отварање димоводних клапни може да буде аутоматско, преко електромагнета или
електромотора (најбоље решење).
3. ВАЗДУШНИ КАНАЛИ
4. КАБЛОВИ који напајају моторе вентилатора и димоводне клапне електричном

енергијом представљају сигурносну опрему. Морају да функционишу у режиму
пожара. Ови проводници су направљени од бакра (тачка паљења бакра 1080°C).
5. НАПАЈАЊЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ за контролу дима електричном енергијом мора да

буде обезбеђено из:
1. трафо станице (први извор снабдевања електричном енергијом), и
2. дизел електричног агрегата смештеног у засебној просторији која представља
посебан пожарни сектор.

Према Правилнику о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање

врата или клапни отпорних према пожару (Сл.лист СФРЈ бр, 35/80) целокупан уређај
за активирање и аутоматско затварање врата или клапни мора се у употреби
контролисати најмање једанпут у два месеца.
За стабилне инсталације извођач радова је дужан да прибави сертификат од

овлашћеног правног лица о исправности тих уређаја, опреме и инсталација.
Исправност инсталација мора се проверавати најмање два пута годишње од

стране овлашћеног правног лица, у складу с техничким прописима и упутствима
произвођача.
Page 10
Стабилне инсталације за гашење пожара водом типа СПРИНКЛЕР

18 ЗАХТЕВИ У ПОГЛЕДУ ФУНКЦИОНИСАЊА ИНСТАЛАЦИЈЕ И САСТАВНИХ
ДЕЛОВА ИНСТАЛАЦИЈЕ У ПОЖАРУ – НЕЗАВИСНИ ИЗВОР НАПАЈАЊА
Техничким прописима за спринклер системе прецизно се одређује снабдевање

водом, енергијом и компримованим ваздухом.
Оно се састоји у захтевима за бројем извора снабдевања, њиховом величином и

резервама. Од снабдевања се захтева поузданост-сигурност, а степен поузданости
се одређује према пожарној опасности објекта и величини спринклер система.
Спринлер систем је систем који треба да функционише у случају пожара. То значи

да напајање енергијом и водом не сме бити прекинуто у случају пожара.
Према томе, спринклер станица се електричном енергијом мора напајти из најмање

два независна извора. Један од њих је градска мрежа, а други најчешће дизел
агрегат. Просторија спринклер станице и дизел агрегата треба да буде посебан
пожарни сектор. Напајање спринклер станице не сме да буде искључено акцијом
ватрогасаца, када они искључују остале потрошаче.
Напајање водом се овисно о категоризацији објекта врши из више извора па се тако

користе:
− резервоари под притиском,
− гравитациони резервоари,
− међурезервоари,
− градска мрежа,
− природни извори,
− базени отоврени и подземни.
Page 11

15 ВРСТЕ СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈА, МОКРА, СУВА
Дата шема спринклер уређаја

са опремом.
мокри систем
Ако је цевовод од вентила ка
млазницама напуњен водом,
онда је то мокри спринклер суви систем
систем, а ако је напуњен
ваздухом онда је суви.
Тип система се бира према:
− температури простора,
− брзини ширења пожара,
− могућности наношења
штете приликом гашења.
Мокри систем се поставља у

просторије где не може доћи
до замрзавања (загревају се).
Мокри систем се неће поставити у просторијама где може доћи до високих
температура, јер би дошло до испаравања воде. Мокри систем је ефикаснији, јер се
за краће време добија млаз воде.
Основни принцип рада спринклер уређаја са сувим системом је следећи:
При повишеној температури, која се јавља при пожару, ампула спринклера прска
или се топи лем, и на тај начин се ослобађа - отвара отвор спринклера. У цевној
мрежи долази до наглог пада притиска који доводи до отварања вентила, и вода,
кроз спринклер, излази у распрскавајућем млазу.
При свом кретању посебним мањим цевоводом вода пролази кроз електрични
сигнални уредај (flow-switch), који се активира воденим протоком или притиском. Овај
сигнал се најчешће прослеђује на централу за дојаву пожара или се преко њега
директно укључује електрична сирена или звоно. Исто тако, протицањем воде кроз
механички сигнални уредај (звоно), добија се механичким путем спринклера —
аларм. У зависности од удаљености спринклера, може проћи 2-3 минута, па и више,
док вода почне да излази из спринклера.
Код мокрог система пад притиска при отварању доводи до протицања воде.
Спринклери
Они су веома важан елемент у спринклер систему, јер врше основно активирање
уређаја. Од њиховог рада зависи ефекат гашења спринклер уређајем. Основни
захтеви који они треба да испуне састоји се у томе да се, при одређеној
температури, спринклер отвори и да врше расипање воде тако да равномерно квасе
површину. (1 млазница = 10m2 површине)
Постоје спринклери са стакленом ампулом и са лакотопљивом легуром - лемом.
Page 12

16 СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈА ВИСОКОГ ПРИТИСКА – ВОДЕНА МАГЛА
− имају велико смањење и уштеду количине воде за потребне за гашење пожара,

− водена магла се распршава из посебних млазница, блиндираних топивом
ампулом која пуца на температури 68°C и ослобађа пут води која се распршује,
− минимални радни притисак на млазници је 5.5 бар,
− величина капљица које се распршују не прелазе величину 1mm, тако да се лако
преносе што повећава ефекат гашења,
− пројектовање се врши према SRPS CEN/TS 14972 Инсталације за гашење
пожара - Системи са воденом маглом - Пројектовање и уградња.
Предност оваквог начина распршивања воде је вишеструка:

− мањи утрошак воде по јединици штићене површине,
− боље расхлађивање простора који се гаси због веће контактне површине,
− идентичан рад као класичан спринклер систем.

17 ВРСТЕ СПРИНКЛЕР МЛАЗНИЦА
− спринклер млазница је затворена капком коју држи стаклена ампула, која прска
на повишеној температури и ослобађа излаз или топљива карика-веза,
− важан елемент јер врше основно активирање уређаја,
− монтирају се вертикално, у стојећем или висећем положају. Код сувих система
најчешће стоје вертикално окренути на горе, а код мокрих на доле,
− величине спринклера су одређене протоком у три димензије, 3/8, 1/2 и 3/4.
Основна подела спринклера:

− спринклери са лакотопљивом легуром (састоји се из бизмута, кадминијума,
олова и калаја,.температура топљења је 72°C, и
− спринклери са стакленом ампулом (ампула је испуњена течношћу са високим
коефицијентом просторног ширења. При повећању температуре течност
повећава своју запремину и врши притисак на зидове стаклене ампуле, тако да
долази до прскања ампуле и отварања спринклера).

14 СЕРТИФИКАТ КВАЛИТЕТА САСТАВНИХ ДЕЛОВА ИНСТАЛАЦИЈЕ У
ПОГЛЕДУ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Пројектује се и изводи према СРПС ЕН 12845 — Инсталације за гашење пожара —
Аутоматски спринклер системи — Пројектовање, уградња и одржавање
Да су компоненте у складу са стандардом доказује произвођач сертификатом од
сертификационог тела који потрврђује да је елемент дизајниран и израђен у складу
са стандардом.
Извођач изводи инсталацију у складу са пројектом.
Да је инсталација у складу са пројектом потврђује овлашћено правно лице током
иницијалног контролног прегледа (верификација, функционална проба), о чему се
израђује записник, контролне прегледе изводе овлашћена правна и физичка лица у
складу са законом.
Page 13
Знати информативно – нема у питањима

СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈА - РАЗНО
− цевоводи морају имати пад, како би се могли испразнити,
Напомене о испитивању и одржавању
− за спринклер уређаје постоје детаљни технички прописи,

− предузеће, које испоручује опрему и врши монтажу даје при примопредаји
кориснику детаљна упутства о руковању и одржавању уређаја,
− ово упутство мора бити у спринклерској централи,
При испитивању исправности рада уредаја посебно треба проверити и испитати

следеће:
− цела спринклерска мрежа се мора испитати на пробни притисак,

− свака посебна група спринклера мора имати вентил за пражњење,
− сви вентили морају бити пломбирани против неовлашћеног руковања,
− помоћу контактног манометра испитати проверу рада покретача пумпе,
− испитати аутоматско активирање компресора,
− проверити рад сигналних уређаја,
− извршити пробни рад сваке зоне.
Периодично вршити прегледе према упутству о руковању о одржавању.
СРПС ЕН 12845 - Инсталације за гашење пожара

- Аутоматски спринклер системи - Пројектовање, уградња и одржавање
СРПС ЕН 12259 - Инсталације за гашење пожара

- Компоненте за системе спринклера и системе за распршивање воде
СРПС ЦЕН/ТС 14816:2012 - Инсталације за гашење пожара - Системи са

распршивањем воде- Пројектовање, уградња и одржавање
Проба спринклер система обухвата:

− контрола исправности спринклер вентила, пумпи, резервоара, свих вентила у
станици и мрежи, компресора и цевне мреже,
− циљ је потврдити: заптивеност и непропустљивост, притиске, снагу и капацитет.
− о резултатима проба, као и примопредаје, сачињавају се записници.
Одржавање спринклер система

− писмено упутство дају произвођачи елемената и монтажери,
− повремено се контролише путем проба исправности рада,
− резултати проба се уносе у књигу.
Page 14
Стабилне инсталације за гашење пожара водом, потапањем типа ДРЕНЧЕР

19 ОПИС ИНСТАЛАЦИЈЕ, САСТАВНИ ДЕЛОВИ ИНСТАЛАЦИЈЕ
Дренчер систем је систем за аутоматско гашење пожара водом са отвореним

млазницама.
Састоји се од: Површина коју прекрива једна
2
− цевовода са отвореним млазницама, млазница не треба да прелази 12m
у затвореном и 9m2 на отвореном
− дренчер вентила, простору.
− пумпног постројења,
− извора за напајање водом, и Температура активирања је 30°C
− арматура и цеви које повезује ове елементе. изнад температуре у просторији
Активирање систем се врши ручном командом или командом од стране аутоматског

система за детекцију пожара. По активирању отвара се дренчер вентил и вода
(најчешће прво из резервоара под притиском, а касније из других извора покретана
пумпама) кроз систем цевовда и отворених млазница долази до места пожара и
потапа га. Потапа се цео сектор гашења пошто су све млазнице које су прикључене
на један вентил отворене.
Аутоматско активирање може да буде:
1. МЕХАНИЧКО
(помоћу челичног ужета-18)
2. ХИДРАУЛИЧНО
(помоћу спринклер мреже-16)
3. ПНЕУМАТСКО
(помоћу пнеуматске мреже)
4. ЕЛЕКТРИЧНО
(помоћу јављача пожара)
5. КОМБИНОВАНО.
Објекти високог пожарног ризика
који се штите овим системом су:
производња барута, канали и
шахтови, трансформатори, бине у
позориштима, хангари за авионе,
електричне централе, хемијски
производни процеси, резервоари
запаљивих материја, јавни објекти...
Потребне количине воде и време гашења
пожарна Количина Време

опасност [л/(мин м2) гашења мин
1 Хотели, болнице, библиотеке, музеји (до 200 МЈ/m2) 4,8 30
2 Фарбаре, аутосервиси, (од 200 до 2000 МЈ/m2) 7,2 60
3 Производња гумених производа. 14,4 60
4 коморе за сушење и бојење, машинске хале (преко 2000 МЈ/m2) 18,0 60
5 Складишта несагорљивих материја 19,2 60
6 Складишта чврстих запаљивих материја 24,0 60
7 Складишта запаљивих тецности, боја, лакова, гуме... 24.0 60
Page 15
Стабилне инсталације за гашење пожара водом, потапањем типа ДРЕНЧЕР

Исправност и функционалност система се врши:

− пре пуштања у рад система кроз функционално испитивање система,
− периодично током процеса експлоатације кроз периодична исптивања.
ФУНКЦИОНАЛНО ИСПИТИВАЊЕ
− врши се по завршеној монтажи а пре пуштања система,
− врши га овлашћено правно лице од стране МУП,
− сачињава се записник који потписују извођач и инвеститор,
− запослени који обављају испитивања морају имати положен стручни испит.
Према стандарду функционално испитивање се састоји од:
− пнеуматског испитивања на притисак сувог дела цевовода на најмање 2,5
бара у трајању најмање 24h, (опадање притиска >0,15 бара – недозвољено),
− хидрауличког испитивања на притисак мокрог дела цевовода на 1,5 макс.
притиска у трајању најмање 2h, где се свако цурење сматра недозвољеним.
ПЕРИОДИЧНО ИСПТИВАЊЕ
− у складу са Законом о заштити од пожара,
− врши се најмање два пута годишње од стране овлашћеног правног лица МУП,
− води се евиденција - уносе се подаци о извршеној провери и стручни налаз,
Садржај периодичног исптивања:
СВАКОДНЕВНО
− испитивање притиска воде у цевоводу
НЕДЕЉНИ
− провера притиска на свим манометрима за воду и ваздух,
− провера нивоа воде на свим нивелометрима,
− провера свих звона у периоду не краћем од 30 секунди,
− провера количине уља и горива у дизел пумпама,
− симулирање пада притиска и аутоматско стартовање пумпи,
МЕСЕЧНИ
− провера акумулатора,
КВАРТАЛНИ
− евидентирање свих промена који могу да утичу па пожарни ризик,
− одстранити нечистоће, и извршити потребна подмазивања,
− опште стање цевовода (корозија, стање заштитне боје),
− провера рада свих пумпи са провером излазних притисака,
− провера свих извора воде,
− провера свих извора напајања електричном енергијом,
ГОДИШЊИ
− све пумпе се тестирају на пуно оптерећење,
− провера аутоматског укључења дизел агрегата,
− провера рада пловака у рзервоарима и базенима.
ДЕСЕТОГОДИШЊИ
− чишћење свих базена и резервоара.
Page 16
Знати информативно – нема у питањима

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ТЕШКОМ, СРЕДЊОМ И ЛАКОМ ПЕНОМ - РАЗНО
− Дејство при гашењу је делимично загушујуће и делимично расхладно,

− број пенушања је однос добијене запремине пене, према количини мешавине,
− лака пена (30 до 150), (гаси испуњавањем),
− средња пена (150-до 1000), (гаси испуњавањем),
− тешка пена (од 6 до 12) (гаси покривањем).
Ваздушна пена се ствара у две фазе:
1. стварање смеше воде и екстракта
(обављају мешачи)
2. добијање пене из створене смеше
(обављају млазнице, бацачи (топови)
Код резервоара пена се цевоводом пење
и улази у лонац (3), а кад сломи
сигурносну мембрану, улази у резервоар,
и врши гашење,
По правилу се ови системи ручно
активирају
Стабилни уређаји за тешку пену, према захтеву за гашењем са даљине, се користе:

− у заштити надземних резервоара горива (са бројем пенушања од 5 до 8 гасе
се резеревоари и њихови базени тј. танкване, а предвиђа се и хлађење омотача
и крова суседних резервоара водом. Код резервоара са пливајућим кровом гаси
се само површина прстена)
− у заштити претакалишта.
За пројектовање система примењују се Стандарди:
СРПС ЕН13565-1 Системи за гашење пеном - Део 1 Захтеви и методе испитивања за компоненте
СРПС ЕН13565-2 Системи за гашење пеном - Део 2 Пројектовање, уградња и одржавање
Карактеристике система за гашење пеном:
− потребне резерве воде треба да обезбеде гашење пожара у трајању од 2 часа,

− минималне количине екстракта треба да износе двоструко од количине,
потребне за гашење, у времену од 30 мин највећег објекта,
− радни притисак пумпе за воду и екстракт одређује се на основу потребног
притиска на улазу у млазницу и за савлађивање отпора цевовода и арматуре,
− објекти са високом пожарном опасношћу морају имати сопствене изворе
снабдевања водом,
− објекти са средњом пожарном опасношћу се снабдевају водом преко водовода
градске мреже,
− код снабдевања електричном енергијом важи принцип да морају постојати два
извора:
1. један извор је нормална мрежа,
2. други извор је дизел-електрични агрегат.
− распоред стабилних млазница је, по правилу симетричан,
− цевоводи морају имати пад, како би заостала смеша и вода истекли.
Page 17
Стабилне инсталације за гашење пожара тешком, средњом и лаком пеном

Исправност и функционалност система се врши:
− пре пуштања у рад система кроз функционално испитивање система,
− периодично током процеса експлоатације кроз периодична исптивања.
ФУНКЦИОНАЛНО ИСПИТИВАЊЕ
− врши се по завршеној монтажи а пре пуштања система,
− врши га овлашћено правно лице од стране МУП,
− сачињава се записник који потписују извођач и инвеститор,
Према стандарду функционално испитивање се састоји од:
− визуелног испитивања за потврду да је систем израђен у складу са пројектом,
− хидрауличког испитивања на притисак целог цевовода на најмање 1,5 макс.
притиска у трајању најмање 1h, где се свако цурење сматра недозвољеним.
Проверава се:
− рад вентила и мешача, постигнути пртисци
− процес стварања пене, квалитет пене,
После исптивања систем мора да се очисти и добро испере.
ПЕРИОДИЧНО ИСПТИВАЊЕ
− у складу са Законом о заштити од пожара,
− врши се најмање два пута годишње од стране овлашћеног правног лица МУП,
− води се евиденција - уносе се подаци о извршеној провери и стручни налаз,
Садржај периодичног исптивања:
НЕДЕЉНИ
− провера притиска на свим манометрима за воду и ваздух,
− провера нивоа воде на свим нивелометрима,
− провера свих звона у периоду не краћем од 30 секунди,
− провера количине уља и горива у дизел пумпама,
− симулирање пада притиска и аутоматско стартовање пумпи,
МЕСЕЧНИ
− провера акумулатора, При одржавању уређаја
КВАРТАЛНИ посебно се придржавати
следећег:
− евидентирање свих промена који утичу па пожарни ризик, − испирање уређаја је
− одстранити нечистоће, и извршити потребна подмазивања, најважнија мера, траје 5
мин, са прекидима
− опште стање цевовода (корозија, стање заштитне боје), сваког минута,
− провера рада свих пумпи са провером излазних притисака, − проверити резервоар
екстракта бар једном
− провера свих извора воде, годишње металним
− провера свих извора напајања електричном енергијом, штапом,
− проверити да отвори за
ГОДИШЊИ улазак ваздуха на
− све пумпе се тестирају на пуно оптерећење, млазницама нису
запушени.
− провера аутоматског укључења дизел агрегата, − придржавати се
упутства о руковању и
− провера рада пловака у рзервоарима и базенима. одржавању, које даје
ДЕСЕТОГОДИШЊИ произвођач.
− чишћење свих базена и резервоара.
Page 18
Стабилне инсталације за гашење пожара прахом

СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ
Стабилни уређај за прах врши гашење затворених просторија.
Принцип рада је да се прах из резервоара

погонском енергијом неког гаса - азота избаци на
место пожара. Прах се креће кроз челичне цеви
и мора се остварити потребна брзина кретања.
Свака промена брзине би довела до другог
односа мешавине и згрушавања. Зато је у
резервоару потребно, пре кретања мешавине,
прах растрести и постићи радни притисак, а
тиме ће се постићи и тражени однос гаса и праха
(отприлике 1:1000) у мешавини и брзини
кретања. За време пражњења неопходно је
одржавати стални притисак у резервоару, како
би се постигла потребна количина праха који
излази, у јединици времена, а тиме и облак
праха.
Основне елементе уређаја чине:

− резервоар (или више резервоара) праха (1),
− систем за активирање,
− челичне боце (20),
− разводник, и
− цевоводи са млазницама (9).
За пројектовање система примењују се Стандарди:
SRPS EN 12416-2:2010 Системи са прахом - Део 2: Пројектовање, извођење и одржавање

SRPS EN 12416-1:2010 Системи са прахом - Део 1: Захтеви и методе испитивања за компоненте
Карактеристике система за гашење прахом:
− користи се где постоји несташица воде, опасност замрзавања, итд,

− потребне количине праха су за затворене просторије минимално 0,6kg/m3 бруто
запремине. При томе просторија треба да је потпуно затворена,
− време истицања - пражњења је од највеће важности за ефкасност система за
прах. Прах треба у року од 30 секунди да буде избачен и створен облак који
обавија објекат,
− активирање стабилног система за прах може се вршити аутоматско и ручно,
− уобичајена температура активирања је 68 до 72°C,
− код активирања система, сви погонски уређаји треба да се искључе,
− при кретању може се створити статички електрицитет и зато систем мора бити
уземљен у свим деловима,
− резервоари са погонским боцама и осталим елементима постављени су
непосредно у близини просторије или објекта који штити систем. (одмах иза
зида)
− распоред млазница у просторији треба да је такав да излазећи млаз праха не
усковитла материју која гори и да је не растура по просторији,
− Прах, као средство, служи пре свега, за гашење пожара са пламеном.
Page 19


23 ПРАВНА ЛИЦА ЗА ОДРЖАВАЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ
Одржавање уређаја се односи на контролу исправности његових механизама и

способност да сваког тренутка ступи у дејство.
Контрола обухвата:
− Свакодневну визуелну контролу уређаја (челично уже, тегови, механизми
челичних и командних боца, резервоара и разводника и констатовања
евентуалног оштећења,
− Свакодневно контролисати напуњеност челичних боца погонским гасом. Ако је
боца изгубила 10% пуњења по тежини, треба је заменити новом,
− Једном месечно контролисати покретљивост свих покретних делова и
механизама, нарочито оних који се подмазују,
− Једном месечно скинути и мерењем контролисати количину погонског гаса у
командним боцама. Уколико, је боца тежински испустила 10% треба је заменити
новом,
− Контролу праха у резервоару вршити периодично према упутству произвођача,
− Контролу резервоара, сигурносних уређаја, инструмената, вентила и
механизама вршити према упутствима произвођача.
− Бар једном у шест месеци извршити функционалну пробу уређаја,
− Контрола челичне боце врши се према прописима комисије за контролу судова
под високим притиском.
Потпуна проба система, са избацивањем праха кроз млазнице је скупа па се ретко

користи.
Зато се врше делимичне пробе у којима се испитује да ли прах долази у просторију.
У том циљу се, иза разводног вентила, уграђује вертикалан Т комад са вентилом. На
овај комад се прикључује црево са пробном млазницом. На тај начин се,
активирањем система може контролисати притисак у резервоару, истицање праха и
функционалност сваког дела система.
После извршеног гашења систем се мора очистити од праха.
О резултатима испитивања и проба води се књига
Page 20
Стабилне инсталације за гашење пожара CO2

Саставни делови система су:

− Батерија боца CO2,
− Разводник (разводи гас по просторијама),
− Цевоводи и млазнице (челичне бешавне поцинковане цеви),
− Командне боце (за ручно и аутоматско активирање),
− Температурни растављивачи (са топљивом легуром или електрични),
− Додатни пнеуматски уређај служи за затварање врата, прозора или других
отвора,
− Алармне сирене које су:
− електричне (да обавести људство о избијању пожара)
− пнеуматске сирене (активира се 30 секунди после електричне и означава
да је уређај ступио у дејство)
Page 21
Стабилне инсталације за гашење пожара CO2

25 ФУНКЦИОНАЛНА ШЕМА ДЕЛОВАЊА (НАЧИНИ АКТИВИРАЊА, ВЕЗА СА
ДРУГИМ СИСТЕМИМА) – ОПИС ИНСТАЛАЦИЈЕ
Стабилни уређаји са CО2 се користе за запреминско тродимензионално гашење.

Актвирање уређаја може бити ручно, полуаутоматско даљинско и најчешће
аутоматско.
Обавезно је искључење вентилатора, клима уређаја, затварања врата и сл..
Основни принцип рада овог уређаја је следећи:
− При повишеној температури, температурни растављивачи (топљиви елементи

или стаклене ампуле) кидају везу челичног ужета,
− тако се ослобађа тег који својом тежином пробија мембрану командне боце за
аутоматско активирање, (механичко активирање прелази у пнеуматско)
− CО2 у командној боци извршава две радње: активирање батерије боца и
отварање вентила који води у просторију где је пожар избио, и упути CО2 у
одговарајћу пп
рССmNN%љ З0КАКm-%%љуЗNmТС0КmТо-Ц%љаЗАmENN%КљрЗАmEА6%АљиЗ0
Page 22
Стабилне инсталације за гашење пожара халоном

Пројектом и упутствима дају се поступци проба система при примопредаји.
Одржавање:
− Сваког дана извршити визуелни преглед система, прегледати механизме и
положаје елемената, а посебно контролисати напуњеност боца и резервоара,
односно притисак,
− Једном месечно проверити покретљивост свих покретних елемената.
− Једном у шест месеци извршити потпуну контролу; проверити јављаче пожара,
по потреби их очистити, прегледати систем за активирање и дојаву, појаву
корозије, по потреби изврсити поновна регулисања.
− Ако се у боцама-резервоару констатује губитак у тежини халона од 5% боце или
резервоар се морају поново напунити или заменити новим,
− Челичне боце или резервоари подлежу контроли инспекције за судове под
високим притиском.
− Проверити цевоводе и млазнице.
− У свему се придрзавати упутстава која дају производаци опреме
− Водити књигу одрзавања.
Page 26
Стабилне инсталације за гашење пожара пиротехнички генерисаним аеросолом

30 ОПИС ИНСТАЛАЦИЈЕ – САСТАВНИ ДЕЛОВИ ИНСТАЛАЦИЈЕ
Ради се о новом приступу у гашењу пожара: средство, избачено енергијом

сагоревања ракетног горива се баца на пожар.
Аеросоли су се већ дуги низ година користили у војне сврхе.
Механизам гашења аеросолима је хемијски

процес, који припада антикаталитичким ефектима,
у хемији названим инхибицијом. Инхибирајућа
средства која су додата чврстом ракетном гориву
су на бази алкалних метала. При гашењу позара
алкални метали се везују за активне радикале који
учествују у процесу сагоревања. Активни радикали
су: хидроксил OH, водоник H и кисеоник О.
Слободни алкални метали се везују за водоник, а
затим се ово једињење спаја са хидроксилним
радикалом, OH. На тај начин се кида ланчана
реакција процеса сагоревања. Шема аеросол генератора
Висока дисперзија аеросола у ваздуху просторије 1. Штапин
омогућује запремински ефекат гашења. 2. Канали за хлађење
Запреминска концентрација се веома дуго одржава 3. Комора за сагоревање
4. Аеросолни генератор-гориво
у простору (око 2 сата), а незаптивеност и отвори 5. Кућиште
немају такав утицај. 6. Електрични упаљач
Мобилно гашење врши се аеросол гранатама.
Аеросол генератори се активирају паљењем ракетног горива у њима. Ово паљење
се врши електричним путем или штапином. Паљење штапином је могуће када се
достигне температура од 170°C.
Аеросоли гасе пожаре класе А.Б.Ц и Е. Спремност за гашење у року од 5 година, без
радова на одржавању. Безбедни су за људе и средину.
Примена:
Локална - објект заштита (у аутомобиле, камионе и аутобусе, производне машине,
електро-ормани, командно-управљачки ормани, канали за каблове..)
Запреминска - тродимензионални ефекат гашења.
Аеросоле не треба користити за гашење:

− материјала који су склони самозапаљењу, (бале памука, наслаге угља),
− електроинсталација под напоном већим од 1000V
− материја које сагоревају без присуства ваздуха, односно имају сопствени извор
кисеоника, (барут)
− пожара металних хибрида и реактивних метала,
− опреме и цевовода са запаљивим течностима под притиском.
Page 27

Пројектовање, монтаза и експлоатација аеросол система врши се према

стандардима и нормама. То су засад руски стандарди од којих наводимо два
основна:
SniP 2.04.09.-84 и GOST 27331-37.
SRPS TP 065899600 Правилник о техничким захтевима за системе за гашење

пожара пиротехнички генерисаним аеросолом
При пројектовању аеросол система треба:

− предузети мере безбедности за људе који се налазе у просторији,
− не смеју се штитити просторије са људством које не би могло благовремено
напустити просторију,
− постоје ограничења у висини просторије (<3,5m) и запремини (<2000m3),
− оценити степен пожарног оптерећења - пожарног ризика,
− геометријске мере просторије,
Захтеви за пројектовање
− Концентрација аеросола у стићеној просторији (број генератора и величина)

одређује се према спецификацији произвођача,
− Генератори могу да се активирају електрично или термоштапином,
− Ручно активирање се врши уређајем који се налази поред улаза,
− ако се у штићеној просторији могу наћи људи, кашњење активрања мора да
постоји, али не дуже од 30 секунди,
− Аеросолни генератори се постављају тако да не угрожавају евакуацију.

− Испитвање система се врши симулирањем пожара и провером функционисања

свих елемената, осим самог генератора,
− Функционална проба врши се тромесечно,
− Визуелно испитивање..
Page 28
Стабилне инсталације за гашење пожара инертним гасовима и другим гасовима

СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ СА ИНЕРТНИМ ГАСОВИМА - ОПШТЕ
еколошка ознака хемијски назив хемијска

формула
IG-541 Азот-52% Аргон-40% Угљен диоксид-8% N2 Аr CО2
IG-55 Азот-50% Аргон-50% N2, Аr
IG-01 Аргон Аr
IG-100 Азот N2
FK 5-1-12 (Novec 1230) Флуоро кетон C6F120
− Смеса инерт.гасова IG-541 је смеса по запреминској концентрацији, ИНЕРГЕН.

− Новек 1230 је хемијско средство које није на бази угљоводоника и најновије је
од свих. Оно је на собној темп. у течном стању.
− чиста средства се примењују код заштита затворених просторија. То су
стабилни, по правилу аутоматски системи. Метода гашења се састоји у
достизању одређене запреминске концентрације чистог средства у просторији
која гаси пожар.
− чиста средства се могу користити за гашење пожара класе А, Б, Ц и Е.
− чиста средства не треба користити код пожара материја које имају сопствени O2
(барут), код реактивних метала и металних хидрида.
− карактеристика чистих средстава је њихова токсичност и нешкодљивост,
Novec 1230 HCFC Bend A HFC- 227ea Инерген
Особине Халон 1301
FK 5-1-12 NAF S III FM200 IG541
смеша по тежини
трифлуоро хептафлуор смеша азота, аргона и
Хемијски састав флуорокетон различитих
монобром метан пропан угљедиоксида
угљоводоника
Kонцентрација за
гашење за А 5,3-5,6 5-6 7,2 - 8 % 7,9 - 8,5 40,3-45,2
класу у %
Mеханизам
хлађењем и хлађењем и хлађењем и изолацијом и
прекидања хлађењем и хемјиски
хемијски хемијски хемииски истискивањем 02
горења
Притисак у суду 25 или 42 бара 25 или 42 бара 25 или 42 бара 25 или 42 бара 200 или 300 бара
Агрегатно стање у
Tечност Tечност и гас Tечност и гас Tечност и гас гас
суду
Време пражњења 10 сец 10 сец 10 сец 10 сец 60-120 сец
ODP 0 16 0,04 0 0
GWP 1 >3500 1900 3500 0
Животни век у
атмосфери < 5 дана 87-110 7 31 -42 0
(година)
Oтровност
10/>10 % 6/7.5 % 10/>10 % 9/10.5 % 43/52 %
NOАEL /LOАEL
Акутна тровања
>10 % 80% 80,00%
LC50
− Запреминске концентрације чистих средстава не смеју бити веће од оних које

нису штетне (изнад NOАEL),
− основу за пројектовање стабилних система са чистим средствима чине
стандарди серије SRPS EN 12094 и SRPS EN 15004.
Page 29

33 ИСПИТИВАЊЕ ИСПРАВНОСТИ И ФУНКЦИОНАЛНОСТИ СТАБИЛНЕ
ИНСТАЛАЦИЈЕ

− најмање једном полугодишње треба цео систем детаљно преконтролисати и

тестирати,
− најмање једном полугодишње треба испитати количину средства и притисак у
боцама
− уколико се у боцама примети губитак већи од 5% или притисак за више од 10%
треба одмах извршити допуну или замену,
− мануелне контроле вршити према препоруци произвођача опреме.
Page 30

Noce Han - Stabilni Sistemi Zastite Od Pozara

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Noce Han - Stabilni Sistemi Zastite Od Pozara

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Предмет 7: СТАБИЛНИ СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

ПОСЕБНИ СИСТЕМИ су следећи системи:

Основни разлози за пројектовање и инсталирање неког од посебних система су:

Према Закону о заштити од пожара, дефинисано је који објекти морају да имају

Исти закон налаже обавезну примену стабилних система за гашење пожара:

У свим објектима у којима је обавезан систем за гашење пожара обавезан је и

За посебне системе за гашење пожара извођач радова је дужан да прибави

Исправност ових инсталација мора се проверавати два пута годишње (према

Стандарди најчешће дефининишу месечне, кварталне, полугодишње и годишње

Стабилне инсталације за дојаву пожара

Аутоматски систем за дојаву и детекцију пожара детектује неку од манифестација

Сваки систем се састоји од:

Просторна шема система је таква да су детектори постављени по простору који се

Аутоматски системи за дојаву пожара, према концепту рада, деле са на:

Стабилне инсталације за дојаву пожара

Према манифестацији пожара коју детектују деле се на:

Класификација пожарног ризика:

Стабилне инсталације за дојаву пожара

Стабилне инсталације за дојаву пожара

Стабилна инсталација за дојаву пожара мора бити тако пројектована и изведена

За пројектовање и монтажу сигналних система, све развијене земље имају своје

Осим стандарда који нису обавезујући обавезна је примена Правилника о техничким

Стабилне инсталације за дојаву пожара

Приликом функционалног испитивања стабилне инсталације мора се испитати рад

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара

Стабилна инсталација се састоји од:

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара

Детекторске сонде су делови стабилне инсталације за дојаву појаве експлозивне

Према начину узимања узорака, деле се на:

Сонде се састоје од сензора и пратеће електронике.

Према типу сензора сонде се деле на:

− смештају се у простор где се очекује појава експлозивних гасова и пара,

За постављање детекторских сонди, зависно од контролисаног гаса и других

− за гасове који су лакши од ваздуха (метан, водоник, амонијак) сонде се

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара

Централни уређај мора да има:

− поставља се ван контролисаног простора, тако да омогућава брз приступ,

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара

Регулативни документи и стандарди у вези са детекцијом екслпозивних гасова су:

Основ за пројектовање стабилних инсталација је одређивање зона опасности,

Према домаћој регулативи обавезно је уграђивање ових инсталација у:

Стабилна инсталација мора бити тако пројектована и изведена да правилним

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара

Провера функционисања инсталације обавља се у периоду до две године, а

Закон налаже контролне прегледе у периодима од 6 месеци.

Приликом периоди чне провере треба обавезно испитати следеће:

Детаљније елементе периодичне провере, као и начин провере одређује произвођач

Ремонт (обнављање) стабилне инсталације обавља се неодложно већ при првој

Инсталације, системи и уређаји за одвођење дима и топлоте

Системи за одвођење дима и топлоте могу бити:

Улога система димоудаљења је одвођење дима и топлоте у случају пожара и

Правилником о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте

Одредбе овог правилника не примењују се на:

Инсталације, системи и уређаји за одвођење дима и топлоте

Инсталација за одвођење дима, топлоте и токсичних продуката сагоревања састоји

1. ВЕНТИЛАТОРИ се могу поделити на усисне и потисне, као и аксијалне и

2. ДИМООДВОДНЕ КЛАПНЕ служе за отварање димоодводног вентилационог

4. КАБЛОВИ који напајају моторе вентилатора и димоводне клапне електричном

5. НАПАЈАЊЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ за контролу дима електричном енергијом мора да

Инсталације, системи и уређаји за одвођење дима и топлоте

Према Правилнику о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање

За стабилне инсталације извођач радова је дужан да прибави сертификат од

Исправност инсталација мора се проверавати најмање два пута годишње од