СИРЕНЕ, СВЕТЛОСНЕ

БЉЕСКАЛИЦЕ
• Елементи за узбуњивање морају да се међусобно јасно разликују и да буду стално у
исправном стању.
• Централа за дојаву пожара после индетификације типа аларма и лоцирања, сигнализира
аларм звучно и визуелно.
• Звучно аламирање се обавља неким од следећих уређаја:
• Сирене ( самосталне или у склопу јављача на адресабилној линији – петљи,
моторне сирене), разглас/звучници, сигнална звона, итд.
• Европски стандард ЕN 54-3 дефинише два типа уређаја за звучно алармирање: типа
А, за алармирање унутар објекта, и типа B за алармирање споља.)
• Уређаји за визуелну сигнализацију служе као допуна звучној сигнализацији, обавезни су у
деловима објеката у којима бораве или раде особе оштећеног слуха или где се локални
услови боравка и рада ( технолошки процес, амбијентална бука ) такви да је сигнал звучног
алармирања тешко уочљив. Као и код уређаја за звучну сигнализацију, европски стандард
ЕN 54-23: Fire alarm device - Visual alarms дефинише два типа уређаја за алармирање унутар
и ван објекта: тип А и тип B.
 ЗВУЧНА СИГНАЛИЗАЦИЈА
• Посебна правила за постављање и распоред уређаја за звучно алармирање не постоје, али
већина стандарда се за најнижи ниво звука дефинише 65 dB (A) или 5 dB(A) изнад било
ког нивоа буке који може да се јави у амбијенту дуже од 30 секунди.
• За просторије у којима се спава, препоручује се ниво звучног алармирања до 75 dB (A), а
у просторијама са повишеним нивоом буке до 95dB (A). Ако у просторијама који штите
људе бораве непрекидно током 24 сата потребно је да се у свакој просторији налази бар
један уређај за звучно алармирање. За орјентацију приликом одређивања потребног нивоа
звука уређаја за звучно алармирање.
• Да би се елеминисали спољни утицаји, уређаји за звучно алармирање типа А треба да
имају IP21C заштиту, а типа B IP33C заштиту од спољних утицаја. Сви уређаји морају да
буду декларисани на најмање 100 сати рада.
• Европски стандард препоручује да структура звучног аларма који садржи поруку која
захтева моментално реаговање, има следеће секвенце:
• Сигнал упозорења у тајању од 2 до 10 сек.
• Пауза у трајању од 0,25 до 5 сек,
• Гласовна поруку после ккоје следи
• Пауза у трајању од 0,25 до 5 сек.
• Укупно време у сваком циклусу понављање не сме да пређе 30 сек.

• Структура и облик звучног сигнала аларма није једнозначно дефинисан у међународном и

стандарднма појединих европских земаља.
• Опсег фрекфренција на које је људско ухо посебно осетљиво се креће од 500 до 8000 Hz, с
тим што се тај опсег смањује са годинама, пре свега у делу изнад 2000 Hz. Taкође,
слабљењем звука због препрека је веће на вишим фрекфренцијама, па неки стандарди, као на
пример британски, препоручују као најповољније фрекфренције за звучно алармирање
подручје од 500 до 100 Hz.
• Овај стандард такође наводи да се глувом особом сматра лице које не чује звук испод 80
dB(A) , док особе са оштећеним слухом могу само да чују изнад 25 dB(A) , али чују и испод
80 dB(A).
• Амерички стандарди слично дефинише нивое звучног алармирања у односу на
амбијентални ниво буке, са препоруком да у просторијама у којима се спава ниво
звучног алармирања треба да буде 70 dB(A) . Додатно, у прорачунима за звучно
алармирање се користи, као и у стандарду ЕN 54-3, тзв. 6 dB(A) правило по коме се
двоструким повећањем растојања од извора звука, нивп звука смањује за 6 dB(A).
• Руски стандард ГОСТ 26342-84 налаже да јачина звучног сигнала не сме да буде мања
од 85dB(A) на растојанју од 1m.
 ВИЗУЕЛНА СИГНАЛИЗАЦИЈА

• На местима где се обавља централни надзор система за откривање и дојаву пожара, бржа
оријентација у оквиру простора који се надгледа може да се постигне повезивање разних
уређаја који имају могућност графичког приказа ( монитора рачунара, синоптичка табла,
итд.) са централом.
• Визуелно алармирање у овом делу се обавља преко:
• Паралелних индикатора,
• Синоптичких табли,
• Ситуацијских табли са графичим приказом,
• Графичких приказа на мониторима,
• Трепћућих светала или бљескалица.

• Функционалност система може значајно да се побољша коришћењем паралелних индикатора,

зато што се јављачи (или група јављача који је активан лоцира без улажења у просторију, а
такође је неопходни код монтирања јављача на местима која нису визуелно доступна.
• Намена визуелне сигнализације у самом објекту је не само да олакша алармирање у
просторијама са високим нивоом амбијенталне буке и људи са оштећеним слухом, већ и
да убрза процес алармирања, и пре свега процес евакуације.
• Основни захтев европског стандарда ЕN 54-23 за ове уређаје је да осветљеност износи
0,4 lux, односно 0,4 lm/m2 на површини која се налази управно у односу на правац у
којем уређај за визуелну индикацију емитује светлост.
• Пошто осетљивост зависи од места постављања, стандард дефинише три категорије
уређаја:
• C – уређаји који се постављају на таваницу,
• W – уређаји који се постављају на зид и
• O – слободна категорија у смислу места постављања.

• Области покривања уређаја категорије C и W тако да се задовољи захтевана

осветљеност, дефинишу се спецификацијом уређаја у облику C-x-y и W-x-y.
• Код уређаја категорије C, x је такође максимална висина постављања, с тим што не сме
да буде већа од 2,4 m, док је y ширина просторије квадратног облика која је покривена
уређајем.
• Карактеристике уређаја категорије О су у облику О-*-*, што значи да произвођача задаје
област покривања на основу карактеристика уређаја, што укључује место и орјентацију
постављања, минималну и максималну висину, као и облик, димензије и орјентацију
области покривања за 0,4 lux.
• Када се користе бљескалице или двостепрни светлосни сигнали, учестаност бљескања
треба да буде између 0,5 Hz и 2Hz (30 и 120 циклуса у минуту). Уређаји за визуелно
алармирање који су данас присутни на тржишту имају извор светлости чија јачина
светлости се подешава од 15, 30, 60, 75 и 110 cd.
• Приликом постављања уређаја треба водити рачуна о преградама и ходницима који могу да
умање ефикасност визуелног узбуњивања. Код већине произвођача, кућиште урееђаја
најчешће садржи и сирену са снагом и учестаношћу која може да се подешава зависно од
примене.
Хвала на пажњи