Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Semestralni rad na temu

Audio sistemi u pametnim kuama

Profesor

Student

dr Vlado Deli

David Lukovi
Jun 2014.

Sadraj
Y

Sadraj.......................................................................................................................
Uvod..........................................................................................................................
Osobine, mogunosti i projektovanje pametnih kua................................................
Audio sistemi i ureaji u pametnim kuama.............................................................
Zakljuak.................................................................................................................10
Literatura.................................................................................................................11

Uvod
ta predstavljaju pametne kue ?
Pametne kue su integrisani i optimizovani sistem centralizovanog upravljanja poslovnim i
stambenim prostorom, sa fokusom na potpunu kontrolu okruenja i energetsku efikasnost.
Realizacija se bazira na inteligentnim procesorskim mreama koje povezuju, kontroliu i
upravljaju skoro svim podsistemima: ozvuenje, osvetljenje, klima, video nadzor, bezbednosni
sistemi i mnogim drugim. Svoj pun smisao koncept dobija stvaranjem bezbednog, komfornog,
ekonominog i sigurnog okruenja, uz istovremenu tednju energenata, umanjenje trokova
odravanja, produenja ivotnog ciklusa opreme i znaajno smanjivanje zagaenja, koje
objekat emituje u ivotnu sredinu.

Osobine, mogunosti i projektovanje

pametnih kua
Mogunosti korisnika u pametnim kuama su skoro nezamislive u dananje vreme. Posebno
dizajniran softver omoguava kontrolu i programiranje predefinisanih ukljuivanja i
iskljuivanja posebnih ureaja zaduzenih za audio sisteme, dobijanje eljenih temperatura i
vlanosti vazduha, koliine i tipa svetlosti, kao i raspodele osvetljenja u raspoloivim
prostorijama. Take na kojima se prikupljaju informacije u sistemu mogu biti mikrofoni,
prekidai, utinice, razvodne table, alarmi, televizori, roletne na prozorima, mnogi kuni
aparati i jo mnogo toga. Automatizacija i mogunost upravljanja ovim ureajima idu dotle da
glasovnim komandama ili jednim daljinskim upravljaem moete upravljati velikim brojem
ureaja, a upotrebom sloenijih kontrolera osetljivih na dodir u stanju ste da izvedete
kompleksnije operacije i programiranje ureaja.
I ne samo da je mogue statiki isprogramirati ureaje, nego je mogue ceo dom u kojem
ivite ili poslovni prostor u kojem provodite radno vreme sm ui kako da obavljate svoje
aktivnosti unutar njega. Na taj nain sistem dobija podatke za dodatna podeavanja koja tede
energiju, vodu i kontroliu alarmne sisteme, kvalitet vazduha u tano odreenim trenucima
nezavisno da li je osoba prisutna ili ne. Ovim funkcijama mogue je upravljati i daljinski. Da li
preko poruke ili komandama kao korisnik sistema moe se izvriti nekoliko radnji, meu
kojima su one koje proveravaju stanje svih ili samo odreenih ureaja u objektu.
Sa napretkom tehnologija tako napreduju i apetiti korisnika. U danasnje vreme ak nije
dovoljno da se procesi unutar objekta samo automatizuju, a da se ne ponudi vei izbor naina
kontrole novog doma ili poslovnog prostora. Tako vodee komanije na ovom tritu, a sve
ee i manje poinju da implementiraju kontrole u sve vie ureaja poput prvenstveno
mobilnih telefona, raznih kucnih aparata, pa cak i automobila.

Audio sistemi i ureaji u pametnim kuama

Ukratko o audio sistemima.
Audio sistemi se formiraju tako sto povezujemo meusobno audio ureaje koji obavljaju
pojedine funkcije ili niui softverske celine. Audio sistemi se ugalvnom formiraju za
odreene funkcije prema unapred postavljenim zahtevima. Uglavnom svi audio sistemi
veinom obavljaju iste elementarne zadatke, ali zahtevi slualaca i ciljevi koji se ele postii
mogu biti raznovrsni, pa se i audio sistemi mogu meusobno veoma razlikovati po sloenosti,
koncepciji i strukturi. Audio sistem predstavlja manje ili vie sloenu fiziku celinu koja
obezbeuje tok signala izmeu zvunog izvora i sluaoca ciji zadatak je prenos zvunih
informacija izmeu izvora i sluaoca. U svakodnevnom ivotu pojam audio sistema se
uglavnom vezuje za razne audio ureaje. injenica je takoe da takva predstava odgovara
mnogim sluajevima poznatim iz svakodnevnog ivota, ali nije i potpuna slika pojma audio
sistema. Svaki pokuaj da se definie audio sistem na nain koji bi obuhvatio sve mogue
sluajeve mora poi sa aspekta informacija koje se pomou njega prenose i putanja kojim one
putuju od izvora do sluaoca. Polazei od stava da je audio sistem sve ono to se nalazi izmeu
izvora zvuka i udaljenog sluaoca, predstava audio sistema se moze predstaviti kao struktura sa tri
osnovne celine : ulazno akustiko okruenje sa mikrofonom, elektrini deo audio sistema i izlazno
akustiko okruenje sa zvunikom.

Za razliku od drugih inenjerskih oblasti audio ureaji i sistemi zalaze u mnoge druge oblasti
svakodnevnog ivota. U dananje vreme skoro u svakom trenutku nailazimo na audio ureaje i
neki vid ili deo audio sistema gde oni imaju razliite funkcije. Ba zbog toga to dolazi do
preklapanja u oblastima nekad nije lako odrediti gde su oni sve prisutni. U daljem tekstu e
biti opisani neki od najee korienih ureaja i sistema u pametnim kuama.

Ozvuenje u pametnim kuama i njihovi cinioci

Ozvuenje stambenog ili poslovnog prostora u dananje vreme je mogue realizovati na veliki
broj naina. Veina tih uslova zavisi od linih potreba i elja samog korisnika. Sprovode se
viezonska ozvuenja tako da je mogue sluati bilo koji izvor zvuka u bilo kojoj prostoriji
objekta ili ak na terasi ili basti. Centralizovan viezonski sistem eliminie mnotvo opreme i
kablova u objektu i cini ga jednostavnijim za upravljanje. Svaka zona najee ima svoje
zvunike, daljinske upravljae ili ekrane osetljive na dodir za upravljanje rasporeene najesce
na ulazima ili po zelji korisnika. Tako je mogue sa istog ureaja emitovati recimo radijski
zvuk, zvuk sa TV prijemnika, nekog optikog reproduktora ili drugih izvora u celom objektu.

Slika 1. Prikaz jednog 4-zonskog sistema sa mogua 4 izvora zvuka

U dananje vreme pored stonih zvunika u pametne objekte se sve ee postavljaju beini i
zvunici koji se ugrauju u same zidove i plafone. Oni pored svojih nedostataka zbog
nemogunosti pomeranja, to im se moraju obezbetiti posebne kutije i njihove cene, imaju i
nekih prednosti. Kod njih je mogue smanjenje refleksija sto dalje utie na tonalitet i samu
sliku zvuka, pored toga to naravno donose vie prostora, lake odravanje i izostanak
kablova. Takoe treba napomenuti da zvunici ugraeni u zid ipak imaju prednost u ondosu na
ugraene u plafon gde se ee ugrauju viskotonci. Razlog je to niskofrekventni imaju
omni-direkcionu karakteristiku pa je plafon samim tim neprirodno mesto. Naravno na sve
ostale karakteristike treba dodati i geometriju prostora, uticaj raznih materijala na svojstva
zvuka, rasprostiranje jeke...

Slika 2. Prikaz kunog viezonskog sistema sa

12-kanalnim pojaalom
Komunikacioni uredjaji u pametnim kuama
Za telefonske ureaje takodje najee vazi princip
rasporeivanja u vie zona. Pored standardnih opcija
telefonske sekretarice, preusmeravanja poziva i
poziva na ekanju ovi ureaji poseduju i neke naprednije funkcije kao to su :
-

snimanje razgovora u potpunosti ili samo delimino u zavisnosti od vanosti na nezavisan hard

disk ili direktno na opticke uredjaje (CD, DVD...).

konferencijski poziv gde ucestvuje vise sagovornika.
spajanje ekstenzija u objektu, gde se koriste programi ondosno aplikacije za povezivanje

telefona sa raunarima i mobilnim telefonima.

transfer poziva koji moze biti najavljen uz prethodnu proveru da li ce trea strana primiti poziv

ili na "slepo" bez prethodne provere.

ukoliko korisnik eli mogue je postaviti "interviju" servis gde se postavlja do desetak pitanja
sa unapred snimljenim odgovorima.

Sl
ika 3. Prikaz jedne viseportne kucne PBX centrale

Takoe vrlo esto u uzajamnoj sprezi sa telefonskim sistemom se nalazi i sistem interfona. Ta
veza se odnosi na to da preko telefona moemo emitovati zvuk na interfonu i obrnuto. Obino
su dizajnirani tako da se lako montiraju u razvodne kutrije. Mogue je podeavanje
7

ukljuivanja interfona u reakciji sa kunim zvonom. Najmoderniji interfoni slue i kao deo
sistema video nadzora u objektima.

Slika 4. ematski prikaz mree interfona

Intelignetni alarmni sistemi u pametnim kuama
esto se okviru ve integrisanog sistema pametnih objekata nalazi i inteligentni alarmni
podsistem. U sluaju alarmnog stanja (provale, poara, poplave), pored ve standardnih
funkcija telefonske dojave alarmnih stanja, aktiviranje alarmne sirene, zoniranje prostora,
audio nadzor u sluaju alarma, inteligentni alarmni sistem ima i dodatne funkcije koje ga
izdvajaju od standardnih. Neke od sloenijih funkcija inteligentnih alarmnih sistema su
aktiviranje automatizovanih ureaja u sluaju alarma (paljenje-gaenje celokupne rasvete,
sputanje svih roletni, aktiviranje zvunog upozorenja i sl.) jedinstvena preventivna i funkcija
odvraanja koja je realizovana kroz simulaciju prisustva kada su kua ili stan prazni,
povremenim aktiviranjem odreenih grupa rasveta, roletni, funkcija aktiviranja alarmne sirene
i telefonske dojave kada u kui ili oko kue se detektuju sumnjiva kretanja ili druge
nekarakteristicne zvuke.

Ureaji zasnovani na glasovnim komandama

Ovaj vid tehnologije jo uvek nije u potpunosti zastupljen u pametnim objektima. Na tu stavku
najvie utiu materijalne prepreke i to sto je jo uvek u fazi razvoja. Prvi primeri ovakvih
ureaja pojavili su u vidu ve-masina, pa su ih posle sledili kuhinjski aparati i televizori.
Najei primeri kontrole ureaja preko glasa obavljaju se na nain tako sto komande
izdajemo pametnom telefonu, dok su ureaji koje kontoliemo povezani sa telefonom nekim
vidom veze (Internet, Wi-Fi, Bluetooth, Infrared...). Sem pametnih telefona takav vid
komunikacije se vri preko raunara i nekada ak i u automobilima. Najvnoviji ureaji,
nevezano da li im se direktno ili indirektno komanduje ne zavise od govornika sto znaci da
mogu da prepoznaju razliite glasove i da ne zavise od akcenta. Takoe su sposobini da
primaju vise komandi odjednom, razdvajajui glasovne poruke i ak kreirajui neki vid
konverzacije sa odgovorima.
Vodee kompanije na ovom polju (IBM, AT&T, Microsoft, Apple i Google) ulau velika
sredstva i generalno su u ekspanziji tako treba oekivati veu populizaciju ovih ureaja u
budunosti.

Slika 4. Prikaz nekih prostijih kontrolora za glasovne komande

Zakljuak
Uloga audio sistema i ureaja je ogromna u dananjem vremenu i sveprisutna oko nas, a da
toga nismo ni svesni. Savremenost kojoj pripadamo tera nas na usavravanje postojeih i
uspostavljanje novih naina funkcionisanja. Nove tehnologije iz dana u dan postaju sve
pristupanije, ak i za nae standarde pa se poveava savest ljudi koliko je vano misliti u
ovom pravcu, iako i dalje zaostajemo za okolinom. Automatizacija stambenih i poslovnih
objekata nije novost i pokuaji oveka da ivot uini komfornijim, bezbednijim,
ekonominijim i efikasnijim postaje neophodnost i postajae sve vea u budunosti.

10

Literatura
Audio sistemi, Miomir Miji, Akademska misao, Beograd, 2011.
PPT prezentacije sa predavanja, Vlado Deli, FTN Novi Sad (.pdf)
http://www.abaudiovisual.co.uk (09.06.2014)
http://www.smarthomeuk.co.uk (10.06.2014)
http://www.pametnakuca.rs (10.06.2014)
http://www.secamcctv.co.rs (11.06.2014)
http://www.smarthomeusa.com/ (11.06.2014)

11