Алармне централе и алармне сирене

• Алармна централа управља се и програмира преко тастатуре и/или рачунара.Током

програмирања централе постоји могућност да се свака зона различито програмира према
специфичним захтевима.
• Централа има велик број различитих кодова којима се она управља и програмира, а сваком
поједином коду (кориснику) додељују се одговараућа овлашћења за рад на централи. Тиме
се постиже да неки кодови (корисници) могу вршити само укључења/искључења заштите
појединих делова протупровалног система, док други имају већа овлаштења као нпр.
програмирање, препрограмирање, приказ ситуација итд.
• Централа има могућност меморисања великог броја догађаја која има властиту меморију за
чување и напајање тако да у случају нестанка мрежног напона осигурава се функционирање
система.
 Izgled alarmne centrale

• Алармна централа узимајући у обзир сигнале сензора може вршити активирање

светлосног и звучног сигнала или пак преко властите централе вршити позивање
унапред програмираних бројева ради обавештења и упозорења о могуцности провале.
Изглед алармне сирене

Изглед алармне централне сирене

ПРИНЦИП РАДА ПРОТУПРОВАЛНОГ АЛАРМНОГ СИСТЕМА
 Протупровалне алармне централе

• Срце сваког протупровалног система је алармна протупровална централа чији је задатак

процесирати све сигнале који настају унутар система као посљедица стања и реакције
система на стања која су настала унутар протупровалног алармног система или унутар
простора који алармни систем штити (штићени простор).
• Алармна централа води рачуна о периферним елементима алармног протупровалног
система, памти стања, генерише догађаје и брине се о целокупном функционисању система.
• Задатак алармне централе је и памћење корисничких кодова, карактеристика које су
додељене другим појединим елементима протупровалног алармног система а како је већина
модерних протупровалних централа опремљена и комуникаторима тако алармна централа
брине и о подацима за комуникацију било да се ради о обичној телефонској дојави на
мобилни корисника или супербрзој ТЦП/ИП комуникацији према централном дојавном
сервису или властитој инфраструктури корисника.
Како правилно одабрати протупровалну алармну централу?
• На одабир протупровалне алармне централе утиче према величина и намена штићног
објекта, конфигурација тога (штићеног) објекта који се протупровалним системом
намерава штитити и другим захтевима за додатним функцијама и могућностима.
Једна од основних карактеристика протупровалних алармних централа је њихов
капацитет тј. податак који говори колико зона подржава поједина протупровална
централа тако да логика ствари сугерише да за простор од 120 уреда нећемо
протупровални сустав градити око 6 зонске алармне централе нити ћемо за двособан
стан користити протупровалну централу капацитета 256 зона.

Управљачки елементи - тастатура и управљачи

• Протупровални системом управља се помоћу управљачких тастатура које се
инсталирају углавном на улазима објекта или на другим погодним местима која су
лако доступна приликом улаза и излаза у и из објекта. Тастатура протупровалних
алармних система су углавном мултифункционалне тако да се помоћу тастатуре
могу изводити и разни тестови система, програмирати разни параметри
протупровалног сустава (нпр. корисничке шифре) и ишчитавати поруке које систем
исписује.
• Једноставније употреба тастатуре путем ЛЕД диода приказују статус система и друге
разне информације паљењем одређених ЛЕД индикација, док верзије са ЛЦД-дисплејом
исписују статус система на кориснички одабраном језику те воде корисника кроз све
функције протупровалног алармног система.
• Већ раније поменута логика ствари и овде је делимично примењива. Системом од 200
протупровалних зона прилично је непрактично управљати путем ЛЕД тастатуре те се у
таквим случајевима користе углавном ЛЦД употреба док је за мање и једноставније
суставе ЛЕД тастатура понекад и боље решење јер је једноставност управљња (углавном
увек паљење и гашење алармног система) неупитна.
• Системе које називамо протупровални алармни системима може се управљати и помоћу
разних даљинских управљача, што је нарочито корисно и практично ако систем градимо
као бежични систем протупровале јер је тада инплементација бежичних управљача врло
једноставна и јефтина.
• Дељење могућности управљања постоје помоћу разних кључева, идентификацијских
картица, управљања са удаљене локације и слично а у пракси нису ретки случајеви када
се систеом управља комбинацијом свих наведених начина.
• У свакодневном раду алармног протупровалног система тастатура најчешће служи само
за паљење и гашење алармног система и то путем уноса ПИН-а, броја помоћу којег се
идентификујемо у систему и који додељених овлашћења искључује један део аларма или
цели систем протупровалног аларма уколико је то у складу са нашим овлашћењима
унутар појединог система.
• Већина система памти 100 или више задњих догађаја тако да је врло лако утврдити ко је
и када аларм укључио, искључио или извршио неку другу радњу са протупровалним
системом.
• Бежични системи протупровале могу имати и бежичне алармне тастатуре а није редак
случај да је алармна централа и тастатура смјештена у исто кућиште ради једноставније
монтаже а и ради смањења трошка уградње алармног система.
• Овакви системи посебно погодни за накнадну уградњу у резиденцијалне објекте јер
захтијевају минимум интервенције у простору а дају достојан ниво сигурности.
ПРАКТИЧНИ ПРИМЕР ЈЕДНОГ АЛАРМНОГ КУЋНОГ СИСТЕМА
• Основни елеменат алармног система је аларман централа која врши прикупљање информација
као и слање сигнала,односно информације о поремећајима.У овом примеру коришћена је 8
битна алармна централа са могућношћу телефонског обавештавања.
• Остали елементи који су кориштени у алармном систему су : магнетни контакти за врата и
прозоре,детектори покрета, детектори дима, детектори разбијања стакла, алармна сирена и
алармна бљескалица, тастатуре за активацију и деактивацију аларма као и програмирање
алармне централе.
• Детекција провале обавља се углавном магнетским контактима који регистрирају отварање
врата и прозора, детекторима покрета који регистрирају кретање унутар заштићеног простора,
те детекторима лома стакла који регистрирају карактеристичне фреквенције ломљења стакла.
Поред основне функције заштите од пожара могуће је интегрисати и разне детекторе стања
околине као што су детектори пожара, плина, воде, температуре, као и паник тастере за позив у
помоћ. За заштиту спољашњег простора постоје посебни уређаји који морају бити изузетно
отпорни на лажне подражаје, као што су животиње и временски услови. Када дође до
поремећаја у једном од наведених елемената који се користе у алармном систему, тај поремећај
се преноси у алармну централу (мозак) , која обавља обраду података и детектује шта треба
даље да ради, што је даље наведено у програмском делу централе.
 Пример деловања аларма

• Сигнализација аларма врши се локално путем сирена и телефонском дојавом на

програмиране приватне телефонске бројеве или на дојавни центар неке сигурносне
службе. Код дојаве на приватне броје телефона пожељна је примена тзв. говорне
поруке како би корисник добио што јаснију информацију о догађају. Неки уређаји
подржавају уз то двосмерну аудио комуникацију, што значи да можете чути што се
простору догађа, а према жељи и причати са особом на објекту, пример старијој особи
која је позвала у помоћ путем аларма.
Хвала на пажњи