Audio-vizuelni sistem nadzora

Iako upotreba zvuka u sistemima video nadzora i dalje nije rasprostranjena, posedovanje
zvučnog snimka može olakšati detekciju i tumačenje događaja, kao i omogućiti audio
komunikaciju putem IP mreže. Međutim, snimanje zvuka je u nekim zemljama zabranjeno, tako
da uvek treba proveriti zakone u vezi snimanja.

U ovom tekstu biće reči o scenarijima primene, audio opremi, audio režimima, alarmima
detekcije zvuka, audio kompresiji i audio/video sinhronizaciji.

Primena

Zvuk kao integrisani deo sistema video nadzora može biti dragocen dodatak u sposobnosti
sistema da detektuje i interpretira događaje i vanredne situacije. Operateru mikrofon pruža
uvid u situaciju i van vidnog polja kamere, koji potom može pokrenuti PTZ kameru kako bi
vizuelno potvrdio audio alarm.

Audio tehnologija korisnicima pruža mogućnost ne samo da slušaju, već i da komuniciraju sa

osobom sa druge strane, da prenose naređenja ili zahteve posetiocu ili uljezu. Na primer, ako
se osoba sumnjivo ponaša, zadržava u blizini bankomata ili ulazi u zabranjenu zonu, operater iz
kontrolne može usmeno opomenuti tu osobu. U situaciji u kojoj je osoba povređena, mogućnost
da se komunicira sa tom osobom i da se ona obavesti da je pomoć na putu može biti od velikog
značaja. Kontrola pristupa i udaljena komunikacija sa ulaznim vratima- je još jedna oblast
primene. Takodje, moguće primene ovog sistema su i udaljena govorna podrška
(automatizovane parking garaže) i video konferencije. Audio-vizuelni sistemi povećavaju
efikasnost bezbednosnog rešenja kroz poboljšanje komunikacije sa udaljenim lokacijama.

O zvuku

Pogledajmo neke osnovne činjenice o prirodi zvuka.

Zvuk predstavljaju talasi pritiska u vazduhu izazvani mehaničkim vibracijama, na primer, u

zvučnicima ili ljudskim glasnim žicama. Talasi se šire kroz vazduh na način sličan prstenovima na
vodi. Ljudsko uho registruje ove vibracije i tumači ih kao zvuk.

Frekvenciju vibracija doživljavamo kao visinu tona. Niske frekvencije kao bas, a više frekvencije
kao visoke tonove. Ljudsko uho može čuti frekvencije između 20 herca, ili vibracija u sekundi, i
20 kiloherca. Kako čovek odrasta, gornja granica malo opada. Ljudski glas se od 150 herca do 5
kiloherca.

Snimanje zvuka počinje sa mikrofonom. Tanka membrana u mikrofonu reaguje na varijacije

dolaznih pritiska i počinje da vibrira tim istim frekvencijama. Ove vibracije proizvode
promenjljivi električni napon koji se može pojačati i preneti putem žice. Ako se te naponske
varijacije prenesu u zvučnik, vibracije će biti dalje prenete na vazduh, reprodukujući zvuk.
Pri snimanju, električni signal se uzorkuje nekoliko hiljada puta u sekundi. Potreban je najmanje
dvostruko veći nivo uzorkovanja u odnosu na frekvenciju koju želite da snimite, pa se svaki zvuk
do 11 kiloherca mora uzorkovati barem 22.000 puta u sekundi.

Bitna dubina kontroliše rezoluciju svakog uzorka. Sa većom bitnom dubinom (bit rate), signal u
svakom uzorku može se čuvati sa većom preciznošću.

Ako pomnožite broj uzoraka sa bitnom dubinom dobijate bitni protok - brzinu protoka (data
bandwidth) koja je potrebna da se digitalno prenese ili sačuva zvuk. Enkodiranje digitalnih
podataka će ga sabiti, i time smanjiti potrebnu brzinu protoka. Više enkodera se koristu za ovu
namenu, kao što su G.711 ili Advanced Audio Codec.

Audio podrška i oprema

Audio podrška lakše se može implementirati u mrežne video isteme nego u analogne CCTV
sisteme. U analognim sistemima, od lokacije sa kamerama i mikrofonima do lokacije snimanja
moraju se postaviti odvojeni kablovi za audio i video. Ako je udaljenost između mikrofona i
stanice prevelika, oprema za balansiranje zvuka se mora koristiti, što povećava kompleksnost i
troškove instalacije. U mrežnim video sistemima, mrežna kamera sa audio podrškom obrađuje
zvuk i šalje zvuk i sliku mrežnim kablom koji služi i za nadzor i snimanje. Ovo eliminiše potrebu
za dodatnim kablovima, i olakšava sinhronizaciju slike i zvuka.
Mrežni sistem video nadzora sa integrisanom audio podrškom. Audio i video strimovi šalju se
putem istog mrežnog kabla.

Neki video enkoderi imaju ugrađenu audio podršku, tako da je moguće dodati zvuk čak i ako su
korišćene analogne kamere u instalaciji.

Mrežne kamere i video enkoderi sa integrisanom audio funkcionalnosti često imaju ugrađeni
mikrofon i priključak za eksterni mikrofon. Sa audio priključcima korisnici imaju mogućnost
korišćenja drugog tipa ili kvaliteta mikrofona od onog koji je ugrađen u kameru ili video
enkoder. Takođe omogućavaju i povezivanje više od jednog mikrofona, a mikrofon može biti
udaljen od kamere.

Mnogi Axis mrežni video proizvodi nemaju ugrađeni zvučnik. Aktivni zvučnik - zvučnik sa
ugrađenim pojačalom - može se direktno povezati na mrežni video proizvod sa audio podrškom.
Ako zvučnik nema ugrađeno pojačalo, mora se prvo povezati na pojačalo, koje se zatim
povezuje na mrežnu kameru ili video enkoder.

Kako bi se smanjile smetnje i šum, uvek treba koristiti zaštićene audio kablove i izbegavati
postavljanje kablova blizu naponskih kablova i kablova koji prenose signale visoke frekvencije.
Audio kablovi trebaju biti što kraći. Ukoliko je dugački audio kabl neophodan, kako bi se smanjio
šum potrebno je koristiti balansiranu audio opremu (kablove, pojačala i mikrofone).
Audio modovi

U zavisnosti od primene, može postojati potreba za slanje zvuka samo u jednom smeru ili u oba
smera, što se može raditi istovremeno ili samo u jednom od smerova u jednom trenutku.
Postoje tri osnovna načina audio komunikacije: simpleks, polu dupleks i puni dupleks.

Simpleks znači da se zvuk može prenositi samo u jednom smeru, najčešće od kamere ka
operatoru. Čest scenario je da operater sluša dešavanje na nekoj lokaciji ili snimak saslušanja i
suđenja.

Polu dupleks znači da zvuk može da teče u oba smera, ali samo jedan strim zvuka može biti
aktivan u jednom trenutku. Kao u komunikaciji putem voki-tokija; Neko ili prenosi ili sluša, ali ne
mogu oboje odjednom. Ova može biti korisno kada operater treba direktno da komunicira sa
osobama na lokaciji.

Puni dupleks znači da se zvuk može slati i primati istovremeno, slično telefonskom razgovoru.
Tada mogu da nastanu problemi sa povratnim zvukom, ako su na nekoj strani sistema mikrofon i
zvučnik pozicionirani preblizu.

Uz pomoć kamere sa ugrađenom zvukom, može se lako podesiti funkcija vratara ili interfona.
Posetioci mogu da stanu pred kameru i kažu ko su i kojim poslom dolaze. Video i zvuk prati
operater koji može da komunicira sa posetiocima preko zvučnika povezanog sa mrežnom
kamerom. Kada je osobi odobren ulazak, operater može daljinski otvoriti vrata pomoću izlaznog
porta kamere.
Pozicioniranje mikrofona

Na nekim modelima Axis kamera, moguće je povezivanje eksternog mikrofona za kvalitetnije

snimanje, ili kako bi se mikrofon postavio na željeno mesto.

Kamere se često montiraju u uglu sobe blizu plafona. To i nije baš idealno mesto za mikrofon,
jer plafon i zidovi stvaraju odjeke i deformacije u audio snimku. Uvek je bolje postaviti mikrofon
daleko od velikih, ravnih površina poput zidova.

Mikrofon uvek treba postaviti što je moguće bliže izvoru zvuka kako bi se smanjio šum. U
dvosmernom, punom dupleks režimu mikrofon treba udaljiti i okrenuti od zvučnika kako bi se
smanjile smetnje povratnong zvuka.

Intenzitet zvuka opada dok putuje kroz vazduh. To znači da se sa porastom rastojanja, intenzitet
zvuka postepeno smanjuje. Dupliranje udaljenosti dovodi do četvorostrukog smanjenja
intenziteta zvuka.

Alarm za detekciju zvuka

Alarm detekcije zvuka može da se koristi kao dodatak detekciji pokreta, jer on može registrovati
događaje u oblastima previše mračnim za funkcionisanje detekcije pokreta. Takođe se može
koristiti i za detekciju aktivnosti van vidnog polja kamere.
Kada se detektuju zvukovi, kao što su razbijanje prozora ili glasovi u prostoriji, moguće je
aktivirati snimanje i slanje snimaka sa mrežne kamere, automatsko slanje e-mail ili drugih
upozorenja, i aktiviranje eksternih uređaja kao što su alarmi. Takođe, alarmni inputi poput
detekcije pokreta i senzora na vratima mogu se koristiti za pokretanje audio i video snimanja.
Kod PTZ kamera ili PTZ dome kamera, alarm detekcije zvuka može kameru automatski okrenuti
u predefinisanu poziciju, kao što je neki određeni prozor.

Audio kompresija

Analogni audio signali moraju se konvertovati u digitalne kroz proces uzorkovanja (sampling) i
zatim kompresovati u cilju efikasnog prenosa i skladištenja. Konverzija i kompresija vrše se
pomoću audio kodeka, algoritma koji kodira i dekodira audio podatake.

Frekvencija uzorkovanja

Postoji veliki broj različitih audio kodeka koji podržavaju različite frekvencije uzorkovanja i nivoe
kompresije. Frekvencija uzorkovanja odnosi se na broj uzoraka u sekundi koji se uzimaju iz
analognog audio signala i definisana je u Hercima (Hz). Generalno, što je veća frekvencija
uzorkovanja, to je bolji kvalitet zvuka ali su potrebni i veći propusni opseg i uslovi skladištenja.

Protok podataka

Bitni protok je važno podešavanje jer ono određuje nivo kompresije i na taj način i kvalitet
zvuka. Generalno što je viši nivo kompresije (niži bitni protok), manji je kvalitet zvuka. Razlike u
kvalitetu zvuka mogu biti posebno uočljive sa visokim nivoima kompresije (niski bitni protok),
ali ne i na niskim nivoima kompresije (visokim bitnim protokom). Iako veći nivoi kompresije
omogućavaju uštede na propusnom opsegu i skladištenju, može pojaviti više kašnjenja ili
latencije zvuka.

Bitni protoci koji se najčešće koriste su između 32 kbit/s i 64 kbit/s. Audio bitni protok, kao i
video bitni protok, je značajan faktor koji treba uzeti u obzir pri izračunavanju ukupni propusnog
opsega i prostora za skladištenje podataka.

Audio kodeci

Axis mrežni video proizvodi podržavaju tri audio kodeka. Prvi je AAC-LC (Advanced Audio Coding
- Low Complexity), takođe poznat kao MPEG-4 AAC za koji je potrebna licenca. Kada je potreban
najbolji mogući audio snimak preporučuje se upotreba AAC-LC kodeka. Druga dva kodeka su
G.711 i G.726 i oni nisu licencirani.

Audio i video sinhronizacija

Sinhronizacija audio i video snimaka vrši se pomoću medija plejera ili multimedijalnih
frejmvorka kao što je Microsoft DirectX.

Audio i video šalju se putem mreže kao dva odvojena strima podataka. Kako bi klijent ili medija
plejer savršeno sinhronizovali audio i video strim, oba paketa moraju imati informacije o
vremenu. Vremensko označavanje video paketa koji koriste Motion JPEG kompresiju nije uvek
podržano u mrežnim kamerama. Ako je to slučaj i ako je važno imati sinhronizovan audio i
video, potrebno je izaberati MPEG-4 ili H.264 kompresiju, jer se kod njih audio i video strimovi
šalju koristeći RTP (Real-time Transport Protocol), koji vremenski označava audio i video pakete.
Postoje situacije kada je sinhronizacija manje važna, na primer ako se zvuk samo prati ali se ne
snima.

Mnoge Axis kamere imaju ugrađeni mikrofon, tako da zvuk u sistemu video nadzora postaje
samo pitanje aktiviranja audio opcije na kamerama ili softveru za video nadzor.

Važno je znati da je snimanje zvuka u javnim prostorima često više zakonski regulisano nego
video nadzor. Potrebno je prvo se uveriti da li je snimanje zvuka dozvoljeno na toj lokaciji pre
uvođenja u sistem video nadzora.

Ako je u okruženju strogo zabranjeno snimanje zvuka, ugrađeni mikrofoni u Axis kamerama
mogu se hardverski isključiti priključivanjem nepovezanog AUX priključka u utičnicu za dodatni
mikrofon.

Kao što vidite, dodavanje zvuka u sistem video nadzora nije teško. Kamere koje su već u sistemu
možda već imaju sposobnost snimanja zvuka, a kompanija Axis ima paletu proizvoda i rešenja za
optimizaciju performansi zvuka u sistemima video nadzora.

Dopunski mikrofoni iz AXIS T83 serije daju kristalno jasan zvuk i omogućavaju približavanje
izvoru zvuka.

Čak i ako kamere koje su u sistemu nemaju audio funkcionalnost, AXIS P8221 mrežni I/O audio
modul omogućava puni dupleks, zasnovan na IP tehnologiji sa ugrađenim napajanjem i
pojačalom.

Zaključak

Upotreba zvuka može proširiti mogućnosti vašeg sistema video nadzora i doneti značajne
prednosti i unapređenja u sistem.

Alarm detekcije zvuka može značiti povećanu sposobnost detekcije, pružajući bolji uvid u
situaciju i forenzičke informacije.