1. Koja je svrha video nadzora?

Predstavlja osnovu sistema bezbednosti. Obezbeđuje prikaz realne situacije na udaljenoj lokaciji. Osnovna mu je
uloga da zaštiti ljude i materijalna dobra.
2. Koji su osnovni elementi dobro planiranog sistema bezbednosti? Dobrim planiranjem izbeći gubitke. 2.
Kontra merama ograničiti neizbežne gubitke. 3. Obezbediti podršku od strane top menadžmenta za primenu plana
zaštite.
3. Šta je potrebno definisati i osmisliti da bi video nadzor postao efikasan deo plana bezbednosti?
Neophodno je definisati nepredviđene događaje (moguće opasnosti) i u skladu sa tim projektovati video nadzor koji
treba da odgovori datim potrebama. Uspostaviti organizaciju ljudi sa određenim zadacima pre, za vreme i posle
događaja. Osmisliti način upotrebe video materijala za analizu nepredviđenih događaja. Napraviti plan prelaska iz
normalnog u nepredviđeni mod rada i obratno.
4. Navesti oblasti primene sistema video nadzora? Bezbednosne istrage - krađe, provale, organizovani kriminal.
Obezbeđenje sigurnosti procedura i procesa rada (narušavanje procedura obrade opasnih materijala, nadzor u
fabrikama,...). Uloga čuvara (FTO). Treninzi i edukacija za security profesionalce ili za testiranje npr. plana
evakuacije. Faktor odvraćanja - javno upozorenje i javna bezbednost (putevi, ulice, javni transport, stanice,
aerodromi,...).
5. Koji su elementi integrisanog sistema bezbednosti, ko su ponuđači na tržištu i koji su faktori za
odlučivanje o najboljem ponuđaču?
Access control, Alarms (fire, safety), Intrusion detection, Video surveillance, Communications, Security Personel.
Kupovina, instalacija i održavanje - sistem integrator ili glavni ugovarač. Odgovornost za funkcionisanje sistema
treba biti jasno definisana sa SI. Neophodna analiza SI: sposobnost da isporuči traženo, da je raspoloživ za
održavanje i da će postojati narednih 5-10 godina.
6. Koja vrsta opreme čini osnovne elemente sistema za video nadzor? Kamere, Sistem prenosa, Monitori,
Snimači, Ostala oprema (detektori, senzori...)
7. Šta je to analiza slike i gde se vrši? Elektronski mlaz skenira sliku liniju po liniju. Rezultat analize slike je
VIDEOSIGNAL - električni signal koji nosi informaciju o raspodeli sjajnosti slike. Analiza slike se vrši u
kameri.
8. Šta je to sinteza slike i gde se vrši? Sinteza se vrši u monitoru. Intezitet elektronskog mlaza moduliše
videosignalom. Način kretanje elektronskog mlaza u procesu sinteze slike mora biti identičan kao i u procesu
analize slike. Sinteza slike na katodnoj cevi mora biti sinhronizovana sa procesom analize.
9. Kakve vrste analize slike postoje u odnosu na način skeniranja i objasni pojam polu slika?
U odnosu na način skeniranja imamo horizontalno i vertikalno skeniranje (analizu). Kako bi se smanjili tehnički
zahtevi sistema usvojena je analiza sa proredom. Slika se analizira dva puta (dve polu slike) pa je poluslika, slika sa
dva puta manje linija. Njena frekvencija je 50Hz čime je otklonjeno treperenje.
10. Šta je to vertikalna rezolucija i od čega zavisi?
Broj TV linija koje čine sliku. Zavisi od širine analizatorskog mlaza. Zavisi od relativnog položaja elementa u
odnosu na analizatorski mlaz.
11. Šta je to horizontalna rezolucija i od čega zavisi? To je broj elemenata koji može da se prikaže u
horizontalnom pravcu. Teorijski je beskonačna, ograničena je prečnikom mlaza analize i sinteze slike i zavisi od
propusnog opsega sistema za prenos.
12. Koje su osnovne karakteristike analognog PAL sistema?
U Evropi dominantan PAL TV sistem sa 625 linija standard ITU-R 601. Ukupan broj linija cela slika je 864X625 ali
je aktivna linija 720X576.
13. Šta predstavlja rezolucija definisana u TVL? Rezolucija je sposobnost da se prikaže određeni detalj.
Vertikalna rezolucija pomnoži sa KELL faktorom (0.7).
14. Kako se vrši sinhronizacija slike video signala?
Kamera generiše seriju impulsa koji se dodaju video signalu na izlazu. Na kraju svake horizontalne linije, u trenutku
kada kamera “skače” na novu liniju, generiše se impuls za sinhron. horiz. linije. Isti se princip koristi i za sinhron.
vert. “linije”. Za vreme trajanja kompletnog TV rama (625 linija) generisaće se 625 horizontalnih I 2 vertikalna
sinhronizaciona impulsa. Trajanje jednog horizontalnog sinh. impulsa je 12µs (vreme vraćanja mlaza za
horizontalnu liniju).
15. Šta je to luminentni signal?
Y komponenta - crno bela slika. Daje informaciju o osvetljaju i kontrastu slike. C/B kamera daje luma signal i synh
impulse.
Kolor kamera formira Y signal od RGB u odgovarajućem odnosu: 1Y = 0.3R + 0.59G + 0.11B. Nivo napona video
signala je 1 Vpp (0.7V slika, 0.3V sync).
16. Koliki su karakteristični nivoi napona video signala? Nivo napona video signala je 1 Vpp (0.7V slika, 0.3V
sync).
17. Šta je to hrominentni signal i koji su mogući oblici?
Signal u video sistema koji se koristi da prenese informaciju boji slike, odvojeno od Luma signala. Obično se
označava sa (C). Obično je predstavljena sa 2 komponente; U=Pb=B-Y (Blue-Luminance); V=Pr=R-Y (Red-
Luminance) - uz primenu određenih težinskih faktora.
18. Šta je komponentni a šta kompozitni signal?
Komponetni video se sastoji iz S komponete (Boja = U+V) i Luma komponente, koje se prenose odvojeno (tri
kabla, Y + U + V)
Kompozitni video se sastoji iz Hrominetnog i Luminetnog signala (Y+S) i sinhro inpulsa. Prenose se preko istog
medijuma (jedan kabl - koaksijalni, Y+C).
19. Šta je doprinelo uvođenju digitalnih signala u industriju video nadzora i zašto? Razvoj kompresije je
doprineo da se danas u video nadzoru koriste isključivo digitalni video signali. Kompresijom je smanjen protok
digitalnog video signala i time omogućeno njegovo lakše prenošenje kroz medijum za prenos.
20. Preme međunarodnom standardu ITU 601 koja se vrsta signala digitalizuje i zašto?
Usvojeno je da se digitalizuje komponentni video signal, komponente YUV jer je kompozitni signal lošiji i može
da unese preslušavanje.
21. Navesti osnovne formate odabiranja komponentnog signala i šta taj format predstavlja?
Osnovni standard - učestanost za Y je 2 puta veći od U i V. Notacija - niz od 3 broja predstavlja odnos učestanosti
odabiranja
Osnovni standard je 4:2:2 Učestanost odmeravanja Y signala 13.5 MHz (oznaka 4). 6.75 MHz za U i V
22. Kolika je prema ITU 601 standardu učestanost odabiranja Y signala i koliko ima odbiraka digitalna
aktivna linija?
Učestanost odmeravanja Y signala je 13.5 MHz. Digitalna aktivna linija ima 720 odbiraka.
23. Kakvi interfejsi postoje za sprezanje digitalnih video uređaja?
Serijski za prenos preko jednog voda, koaksijalnog ili optičkog na veća rastojanja i paralelni gde se istovremeno
prenose svi biti u jednoj kodnoj reči.
24. Koliki je binarni protok kod SDI u formatu 4-2-2, zašto?
Bitska brzina kod SDI je 270 Mb/s (27 Mreči/s x 10 bita/reči) - minimalni potrebni opseg 135 MHz. YUV se
multipleksira - ukupna brzina je 27 Mreči/s.
25. Zašto se koriste CIF formati i koji postoje?
Zbog prikaza više video strimova na jednom monitoru koriste se CIF (Common Intermediate Format), postoje 4CIF,
2CIF, CIF, QCIF formati.
26. Navesti osnovne tehnike kompresije video signala? Prostorna redundansa, Vremenska red. (kompenzcija
pokreta). Subjektivna redundansa, Statistička redundansa, Kodovanje ponovljenih vrednosti (RLC), Wavelet
kompresija.
27. U terminologiji digitalne kompresije, šta predstavljaju I, P a šta B slike?
I - Intra, osnovna slika, nastaje DCT transformaciojom, kodovane slike ne zavise od drugih slika.
P - Sa predikcijom, Predikcijom amplitude piksela iz prethodne slike dobija se P slika, sastoji se od razlike
amplituda piksela i vektora pomeraja.
B - Bidirekciona predikcija, dobija se interpolacijom prethodne i naredne slike tj I i P slike.
28. Objasniti Wavelet kompresiju? Bazirana na Fourier analizi. Wavelet analizira kompletne slike video signala
a ne njene delove (MPEG). Nema B i P slika. Komponente signala svake slike se dele u opsege frekvencija
(tipično 42). Visoke frekvencije se eliminišu. Kompresija se vrši na preostalim frekvencijama. Nelinearna
kompresija-veća za više učestanosti. Svaka slika se obrađuje u 3 prolaza i uzima najoptimalniji stepen
kompresije.
29. Navesti algoritme kompresije koji se koriste u sistemima za video nadzor. MPEG-2, MPEG-4, M-JPEG,
Wavelet / JPEG-2000, H.264.
30. Navesti osnovne osobine M-JPEG algoritma kompresije? JPEG je standard za kompresiju mirne slike.
Koristi tehniku kompresije I slika (DCT). M-JPEG formira video sekvencu od niza JPEG kodovanih slika. Tipična
prosečna veličina fajla je 16 Kb po slici ili 480 Kb/s za 30 sl/sek. Generalno stepen kompresije od 20:1 kod M-
JPEG, ne unosi veliku degradaciju slike. Prednosti: Mogućnost detaljne analize i dokaza na sudu, čuvanje svih
slika, laka pretraga materijala, visok kvallitet mirnih slika. Mane: Potreban veliki protok i velika memorija za
čuvanje.
31. Navesti osnovne osobine MPEG - 2 algoritma kompresije? Naslednik MPEG -1 standarda. Standard
namenjen radio-difuziji. Proizvodi visoko kvalitetan signal sa relativno malim protokom. Koristi se kod standardne i
televizije visoke definicije (SDTV i HDTV). Na početku digitalizacije CCTV sistema koristio se mnogo više nego
danas. Postiže maksimalni stepen kompresije od 60:1 do 100:1
32. Navesti osnovne osobine MPEG - 4 algoritma kompresije? Prvi pravi standard za multimedijalne i web
aplikacije sa vrlo niskim protokom. Pored tehnika kompresije kao kod MPEG-2 koristi se i objektno orijentisana
kompresija. Zasebno se prate objekti u sceni i komprimuju. Ovaj metod daje veoma efikasan stepen kompresije od
20 do 300:1. Zasebna kompresija i manipulacija objekta veoma pogoduje primeni u CCTV. Prednosti: manji
protok i memorija za čuvanje u odnosu na M-JPEG, idealan za nadzor sa više kamera.
Mane: Teža pretraga materijala, slaba mogućnost detaljne analize, kvalitet slike manji u odnosu na M-JPEG.
33. Navesti osnovne osobine H 264 / MPEG 4 AVC algoritma kompresije?
AVC ostvaruje duplo manji protok nego MPEG -2 sa sličnim kvalitetom slike što je postignuto efikasnijom
predikcijom unutar i između slika. Smanjenje fajla oko 80% u odnosu na M-JPEG i do 50% u odnosu na MPEG-4.
Prednosti: manji protok i memorija za čuvanje u odnosu na sve prethodne za isti kvalitet slike, idealan za nadzor sa
više kamera. Mane: Teža pretraga materijala, slaba mogućnost detaljne analize, kvalitet slike manji u odnosu na M-
JPEG i Wavelet.
34. Navesti osnovne osobine JPEG -2000 Wavelet algoritma kompresije? Ima potencijal da obezbedi visoku
rezoluciju sa stepenom kompresije od 200:1. Ovaj standard je naslednik JPEG ali se zasniva na analizi cele slike a
ne blokova. Prednosti: Idealno za detaljne analize, čuvanje svih slika, laka pretraga materijala, visok kvalitet mirnih
slika, visok stepen kompresije. Mane: Pri velikom stepenu kompresije veliki je protok i veliki su fajlovi, veliko
kašnjenje.
35. Koji su algoritmi kompresije bolji za nadzor (gledanje uživo) i zašto? MPEG -2/MPEG-4 optimizirano za
TV industriju-pokretne slike. Ovi standardi su dobri i za nadzor ali nisu idealni za snimanje, pregled i analizu
snimka. Sam nadzor ne zahteva veoma detaljnu analizu-odgovaraju standardi MPEG /H.264
36. Koji su algoritmi kompresije bolji za dublju analizu snimka i zašto?
Dublja analiza snimka zahteva samo I slike tj. Wavelet ili M-JPEG jer omogućavaju brzu pretragu i imaju visok
kvalitet slika.
37. Navesti osnovne tipove kamera za video nadzor?
Analogne - dnevna, C/B, kolor; Digitalne - dnevna, C/B, color; Internet - dnevna, C/B, color; LLL - low light level
za sumrak ili slabo osvetljenje(koristi visoko osetljive senzore); Termalna IR - bez osvetljenja ili totalni mrak
(reaguje samo na toplotu objekta)
37. Koje su osnosne celine u kameri koje dovode do formiranja slike? Sočiva, senzori i opto-električna
konverzija (vakum cevi i CCD).
38. Koje su prednosti kamera sa CCD senzorom u odnosu one sa vakum cevima? Duži vek trajanja. Bez
degradacije kvaliteta slike tokom eksploatacije. Značajno unapređene performanse u slabom osvetljenju. Manje i
kompaktnije. Manji operativni napon.
39. Čemu služe senzori slike u kamerama? Senzori slike pretvaraju energiju svetla u energiju električnog signala.
40. Opisati princip rada CCD senzora bez opisa tehnologije i načina očitavanja?
Sa sočiva svetlost pada na senzor. Formira se „potencijalna slika“, Senzor se zamrači, Očitava se potencijalna slika
41. Koje su standardne veličine senzora slike u inčima? Standardne veličine CCD senzora: 1/4", 1/3", 1/2", 2/3" i
1".
42. Kakva je veza između veličine senzora slike i rezolucije? Rezolucija kamere je određena brojem CCD
pretvarača (piksela) u čipu i gustinom tih pretvarača. Teoretski 1/2" CCD čip ima veću rezoluciju nego 1/3" čip što
je tačno ako je ista gustina. Zato je moguće da manji senzor ima veću rezoluciju.
43. Kako je moguće povećati osetljivost senzora slike? Povećanje osetljiv. se postiže uvođenjem mikro sočiva.
Sočiva fokusiraju svetlost na CCD ćelije.
44. Objasniti osobine kamera automatski i elektronski iris? Auto iris sočivo na osnovu nivoa video signala
automatski detektuje nivo svetlosti i podešava propusnost sočiva na potreban nivo svetlosti (AI). Ako ne postoji AI
(fiksno sočivo) kolo za elektronski CCD iris (EI) kontroliše i podešava vreme osvetljenosti senzora da bi
odgovaralo prosečnom nivou dolazeće svetlosti.
45. Šta se postiže primenom BLC podešavanja u kameri? U zavisnosti od osobina kamere, može biti manuelno
ili automatsko podešavanje kompenzacije pozadinskog svetla (BLC-a). Instrukcija iris kolu da ignoriše osvetljeni
deo slike. Pri BLC procesu osvetljaj ostaje dovoljno dugo da bi i tamni delovi slike bili vidljivi. Ovo se radi čak i na
račun kvaliteta osvetljenog dela slike.
46. Šta se postiže primenom AGC podešavanja u kameri?
AGC kolo daje automatsku regulaciju pojačanja signala da bi se postigao optimalan kvalitet slike i odgovarajući
nivoi napona signala u uslovima različitog nivoa osvetljenosti. Bez AGC kola slika je osrednjeg ili lošeg kvaliteta
zbog konstantnog pojačanja signala.
47. Definisati osetljivost kamere? Mera osetljivosti je nivo osvetljenja izražen u luks jedinicama. To je minimalni
nivo osvetljenja koji pada na objekat iz koga može da se proizvede "prepoznatljiv" video signal pri nivou 1 Vpp
kada je isključen AGC.
48. U kojim granicama se kreće rezolucija (izražena u TVL) standardnih kamera? PAL sistem ima 625 linija -
575 aktivnih, njegova rezolucija u TV linijama je 575*0,7=402,5 a apsolutni maksimum linija u horizontalnom
pravcu je 402,5*4/3=536,66.
U CCTV - rezolucija je od 330 do 600 TVL - standardno oko 400 TVL.
49. Koliko senzora slike ima standardna kolor kamera za video nadzor i kako se postiže generisanje RGB
signala?
Postoje dva načina, upotrebom jednog ili tri senzora. Kamere sa jednim filterom boja se najčešće koriste u CCTV
industriji. Čip je isti kao kod monohromatske kamere jedino se filter boja postavlja ispred CCTV senzora da bi se
svetlost prelomila u tri boje - RGB. Postoje dva tipa filtera: mozaik i trakasti
50. Čemu služi AWB podešavanje kamere?
Teoretski kamera treba da proizvodi tačne proporcije RGB signala da bi se dobila bela boja kada je sigurno da će se
i ostale boje formirati korektno
U praksi to nije tačno - u zavisnosti od kvaliteta komponenti reprodukovane boje su loše ili totalno netačne.
Prilikom podešavanja kamere postavlja se bela površina ispred kamere i kada je AWB uključeno elektronsko kolo
brzo podešava i memoriše korekcione faktore. Sve moderne kamere imaju AWB.
51. Kako funkcioniše kamera za dan i noć? Tokom dana formira se kolor slika uz upotrebu IR filtra. Kada padne
mrak kamera se automatski prebacuje u noćni (crno beli) režim rada uklanjajući IR filter sa optičkog puta i tada
propušta i IR radijaciju te se osetljivost povećava bar 10 puta (0.01 lux).
52. Koja je razlika između analognih i digitalnih kamera? Digitalne kamere su jeftinije i imaju bolje
performanse od analognih. Kod CCTV kamera digitalno je DSP procesiranje unutra ali izlazni signal je najčešće
samo analogni. Digitalna obrada daje bolju rezoluciju, kvalitet slike, osetljivost...
53. Šta su to smart kamere? Softverske aplikacije u kameri. Upotrebom digitalne obrade signala (DSP) uneta je
inteligencija u kameru. Elektronski zoom uvećava deo slike (5:1 do 20:1). Primena različitih specijal. algoritama
kao u PC-u. Moguća je i ugradnja HDD radi back-up-a.
54. Koje su osnovne odlike Internet kamera? Internet (IP) kamera integrisana u mrežu može se upotrebljavati sa
bilo kog Internet porta na svetu. IP kamera je entitet u Internet mreži kao i svaki drugi host - ima IP adresu. Pristup
kameri je zaštićen šifrom. U kameri se obavlja digitalizacija i kompresija video signala prema algoritmima i
standardima koji postoje. Komprimovan video signal se pakuje u IP protokol.
55. Koje su osnovne vrste kamera prema načinu montaže? Fiksna (box) kamera. Dome kamera. Upravljiva
kamera (pan 360o/tilt 180o/zoom)
56. Navesti osnovne vrste sistema prenosa signala u video nadzoru? Podela po vrsti signala za prenos: analogni i
digitalni; Podela po vrsti medijuma za prenos: žični i bežični. Žični može biti preko koaksijalnih kablova, dvožičnih
kablova - parica, kablova sa optičkim vlaknima.
Bežični može biti preko usmerenih radio relejnih veza (preko 6 GHz) ili upotrebom pristupnih mreža (2.4 GHz, 3.5
GHz, 5.4 GHz).
57. Koji analogni sistemi prenosa u oblasti video nadzora se koriste u današnje vreme? U današnje vreme
analogni CCTV signali se prenose samo preko žičnih koaks. i paričnih kablova. Oprema u industriji video nadzora
je projektovana da ima karakteristične ulazne i izlazne impedanse 75 oma. Da bi se postigle optimalne perf. sist.
koriste se najčešće koaks. kablovi karakteristične imped. 75 oma. Ukoliko se koriste drugačiji kablovi potrebno je
prilagođenje.
58. Navesti osnovne tipove koaks. kablova koji se koriste u VN aplikac. i koji je osnovni parametar koji se
uzima u obzir prilikom planiranja mreže?
Da bi se postigle optimalne performanse sistema koriste se najčešće koaksijalni kablovi karakteristične impedanse
75 oma. Najviše se koriste kablovi tipa RG59 (200 - 300 metara, maksimalno sa pojačavačem oko 1000 m) i RG11
(kvalitetniji kabl i ima veći domet).
59. Kada je u kombinaciji sa koaksijalnim kablovima potrebno koristiti pojačavače i koji su principi
upotrebe pojačavača?
Ukoliko su razdaljine koje treba pokriti veće od specificiranih u karakteristikama kabla moguće je upotrebiti
pojačavače za povećanje maksimalne razdaljine do monitora. Pojačavač se instalira odmah iza kamere ako postoji
izvor napajanja, a ako ne onda na polovini razdaljine do monitora. Ukoliko ne postoji izvor napajanja sve do
monitora na prijemu (kamera na nepristupačnom mestu) onda se u kontrolnoj sobi instalira pojačavač. Ukoliko
postoji mogućnost izbora treba koristiti pojačavač odmah iza kamere jer on pojačava signal pre nego nastupe gubici
i ne pojačava šum na prijemu signala (bolji odnos S/N).
60. U kakvim uslovima se koriste parični kablovi za analogni prenos signala video nadzora? Osnovna prednost
upotrebe UTP kablova za CCTV je mnogo veći domet zahvaljujući manjem slabljenju i većoj otpornosti na smetnje
u odnosu na koaksijalne sisteme. Koriste se tamo gde već postoji UTP infrastuktura. U sistemima gde je potrebno
upravljanje kamerama-telemetrija UTP kabl se često nalazi pored koaksijalnog.
61. Koji UTP kablovi se preporučuju za analogni prenos signala video nadzora? UTP kategorije 3, 5 5e, 6
62. Koja dodatna oprema je potrebna za analogni prenos signala video nadzora preko UTP kablova i kakva
je funkcija te opreme? Signal sa kamere i BNC konektora se vodi na UTP predajnik koji izoluje paricu i adaptira
impedansu sa 75 na 100 oma. Na prijemu se nalazi UTP prijemnik. Osnovni nedostatak je upotreba dodatne opreme
što poskupljuje sistem. Postoji mogućnost upotrebe pasivnih (balun) i aktivnih Tx/Rx. Pasivni par Tx/Rx
obezbeđuje prenos videa na daljinu do 900 m za kolor sliku (i do 2000 m za C/B sliku). Aktivni par Tx/Rx
obezbeđuju prenos do 1500 m za kolor i do 2500 m za C/B.
63. Da li može u istom UTP kablu da se prenose analogni CCTV signali i IT podaci (obrazložiti odgovor)?
Nemoguća je koegzistencija analognog CCTV i digitalnih signala u istom UTP kablu. Analogni video nije u
formatu digitalnih paketa te je nekompatibilan sa Ethernet saobraćajem. U ekstremnim slučajevima mrežna IT
oprema može biti oštećena ako se propušta analogni video jer ima veće nivoe napona nego prenos podataka.
64. Objasniti moguću upotrebu i koaksijalnih i paričnih kablova u analognom sistemu za prenos signala
video nadzora?
Kraće relacije se pokrivaju sa koaksijalnim a duže sa paričnim kablovima U sistemima gde je potrebno upravljanje
kamerama telemetrija, UTP kabl (pan/tilt/zoom) se često nalazi pored koaksijalnog. Ukoliko se unapred planira
telemetrija umesto dva kabla moguće je koristiti jedan UTP kabl.
65. Koji su medijumi za prenos kod digitalnih sistema za video nadzor? Mrežni UTP kablovi, kablovi sa
optičkim vlaknima, bežični sistemi.
66. Kakve su moguće topologije bežičnih mreža za video nadzor i koji se bežični protokoli za pristup koriste?
Bežični sistem se koristi na udaljenom i teško pristupačnom području za Povezivanje grupisanih kamera i raštrkanih
kamera. Topologije: point to point i Point to multipoint. Koriste IP protokole a bežični prenos koristi IEEE802.11 i
IEEE802.16 protokole.
67. Navesti osnovne vrste monitora? Osnovna podela monitora je na analogne i digitalne. Analogni monitori
imaju katodnu cev CRT. Digitalni monitori imaju tanak ekran predstavnici su LCD i plazma. Krajem devedesetih
digitalni monitori počinju da ulaze u oblast video nadzora.
68. Navesti osnovne parametre analognih monitora? Osnovni parametri su veličina ekrana, rezolucija, format
ulaznog video signala.
69. U kom formatu se predstavlja rezolucija digitalnih monitora i u kojim granicama se kreću rezolucije
današnjih LCD i plazma monitora?
Rezolucija se kod digitalnih monitora predstavlja sa dva broja, broj piksela u koloni i broj piksela u vrsti 800x600,
1024x768, 1920x1080...
70. Uporediti karakteristike analognih CRT i digitalnih monitora? CRT su veliki i zauzimaju puno prostora,
TFT su tanki i elegantni. TFT manje zamaraju oči u odnosu na CRT monitore. CRT imaju veću brzinu odziva nego
TFT (CRT bolji za brzo pokretnu sliku). TFT imaju manju potrošnju snage nego CRT. CRT monitori vernije
prikazuju boje nego TFT monitori (CRT daje bolji prikaz složene grafike na ekranu). Digitalni monitori imaju
savršeno ravan ekran što daje jednaku rezoluciju na svim delovima ekrana. Digitalni monitori generalno imaju
slabiji kvalitet slike - npr kontrast. Digitalni i dalje malo skuplji.
71. Uporediti karakteristike LCD i plazma monitora? Plazma: bolji kontrast slike, širi ugao gledanja od LCD. U
odnosu na LCD monitore Plazma ima paletu boja bližu CRT monitorima (vernija reprodukcija). Plazma ima
kvalitet slike približniji kvalitetu filmske slike nego LCD. LCD je fizički lakši i troši manje energije nego plazma.
Ukoliko je potreban monitor manji od 40 inča izbor pada na LCD jer se mali plazma monitori ne proizvode zbog
tehnoloških problema u proizvodnji. Zbog gušćeg pakovanja piksela LCD ima oštriju sliku (ne vide se pikseli) nego
plazma. Kod plazme brzina odziva i brzina slika nije isto jer se odgovarajuća brzina slika svakako postiže sa 70 ili
80Hz, ali je kod plazme potrebna veća brzina osvežavanja.
72. Šta su to multistandardni monitori? Postoje monitori koji prihvataju video signale u različitim formatima
PAL, NTSC, SECAM, 625, 525 linija. Postoje monitori sa ugrađenim TV prijemnikom. Multisync monitori se
koriste kod računara gde signal kompjuterskog monitora ima brzinu skeniranja različitu od 50Hz i monitor mora da
se sinhr. na tu drugu brzinu npr. 80Hz.
73. Objasniti šta je video svičer? Video svičer raspoređuje sliku iz više različitih kamera na monitor tako što se
bira koja će se kamera prikazivati na monitoru ili se to vrši automatski nakon nekog vremenskog perioda.
74. Objasniti šta je video multiplekser? Multipleksiranjem se postiže istovremeni pregled više kamera na jednom
monitoru. Kada su u pitanju četiri kamere uređaj se zove QUAD. Pri ovakvom prikazu i vert. i horiz. rezol. se
smanjuju dva puta. Multipl. može imati više od 4 istovremenih prikaza, od 9 do 32 kamere.
75. Zašto su važni snimači i koje vrste postoje? Osnovna podela je na analogne i digitalne. Osnovni predstavnik
analognih je VCR (Video Cassette Recorder) a digitalnih snimača DVR (Digital Video Recorder). Beleženje
događaja na snimaču važno je skoro isto onoliko koliko je važno imati uopšte bilo kakav CCTV sistem. Snimljen
materijal je čak često i vredniji jer se kasnije može detaljno analizirati i više puta pregledati te se koristi kao
neoboriv dokaz.
76. Navesti prednosti digitalnih u odnosu na analogne snimače? Osnovna razlika između VCR i DVR je
medijum za snimanje - za VCR je magnetna traka a za DVR je hard disk. Prednosti u korist DVR-a: bolji kvalitet
snimka, brzina pretrage informacije, dugotrajnost zapisa, daljinski pristup, lakši prenos podataka, potrebno je manje
fizičkog prostora za čuvanje materijala, bolja zaštita neovlašćenog korišćenja zapisa, mogućnost upotrebe DSP i
VMD detekcije pokreta u DVR -u (viši kvalitet snimanja kad ima pokreta - optimalnije korišćenje kapaciteta diska).
77. Opisati postupak obrade signala u DVR-u? Video signal prolazi kroz AD konvertor gde se vrši njegova
digitalizacija a zatim kroz blok za kompresiju koju biramo u zavisnosti od kapaciteta HDD-a i potrebe za kvalitetom
snimka koji želimo da sačuvamo. Snimak se može i zaštiti od neovlašćenog pristupa. Snimak se zatim zapisuje na
medijumu za čuvanje (HDD). U slučaju za potrebom korišćenja snimka, pristupa se digitalnom zapisu sa HDD-a
vrši se njegova dekompresija a zatim se signal šalje na AD konverter ako ga želimo reprodukovati u analognom
obliku ili se šalje u digitalnom obliku direktno na monitor.
78. Navesti tipove DVR uređaja? DVR PCI kartica za PC, PC postaje DVR, jednostavno rešenje ali nedostaci su
opasnost od konflikta sa PC-jem i nemogućnost upravljanja snimanja putem alarma. DVR plug and play -
samostalni uređaj samo sa osnovnom funkcijom. Multipleks DVR. Višekanalni DVR. Mrežni video snimač NVR.
Mobilni DVR - ima istu funkcionalnost kao običan DVR ali ima i dodatnu robusnost za rad na terenu.
79. Navesti odlike multiplex DVR-a? Uređaj predstavlja kombinaciju multipleksera i DVR. Multiplekser deli
video ulaz kao da radi samostalno. Ovaj jedinstven uređaj smanjuje probleme u instalaciji. Nedostatak je što se
ukupan broj slika/s koje je moguće snimati deli na ukupan broj kamera. Postoje različiti modeli uređaja sa
mogućnostima da prikazuje multiplex, snima ili prikazuje snimljen video ili različite kombinacije ovih mogućnosti
ili sve zajedno
80. Navesti odlike višekanalnog DVR-a? Osnovna razlika u odnosu na multiplex DVR je što vremenski ne deli
snimljene informacije već ima više ulaza i snima sve kamere istovremeno u punoj brzini slika/s. Ovaj sistem nudi
najviše performanse u okruženju sa više kamera. Višekanalni uređaji imaju jako velike kapacitete snimanja za veliki
broj ulaznih video signala. Višekanalni DVR koristi najčešće RAID sistem za kontrolu više diskova.
81. Navesti odlike mrežnog video snimača? U mrežnom IT okruženju najpogodnije je koristiti NVR. NVR koristi
digitalne ili analogne kamere koje su konvertovane na IP upotrebom video servera Ovako spremljeni digitalni
podaci se prenose preko TCP/IP mreže i snimaju na NVR. Kada su potrebni veliki kapaciteti uglavnom se koristi
NVR umesto više različitih DVR na različitim lokacijama. Kod ovog rešenja neophodna je analiza kapaciteta za
prenos.
82. Uporediti osobine DVR i NVR? Najjeftiniji PC koji radi kao NVR ima bolje performanse nego DVR. Bez
dodatnih licenci moguće je na više računara instalirati NVR softver. Kvar na DVR zahteva da DVR proizvođač
servisira uređaj, NVR kvarovi se jednostavno ispravljaju (samostalno, PC servis,...). DVR performanse su
ograničene, NVR se lako i brzo upgrade-uje. NVR radi u svakoj IP topologiji. NVR se zasniva na standardima od
kabliranja do operativnog sistema. Troškovi instalacije NVR sistema mogu biti značajno manji.
83. Navesti elemente koji čine bazu mrežnog IP video nadzora? Koristi LAN mrežu za prenos informacija od
kamere ili do kamere (mrežna oprema i prenosni put). Koristi IP adresabilne kamere sa internim video serverom.
Koristi mrežne snimače.
84. Navesti osnovne principe uspostavljanja mrežnog IP video nadzora? Mrežna kamera se povezuje direktno
na postojeću mrežu preko Ethernet porta na sviču. Kada postoje računari u mreži nije potrebna dodatna oprema da
bi se gledao video materijal sa IP kamera. U najjednostavnijem scenariju za nadzor potreban je samo web
pretraživač i računar. Ako postoje analogne kamere uz upotrebu video kodera/servera i one se mogu uključiti u
mrežni CCTV.
85. Navesti oblasti računarskih mreža i protokole koji su vezani za IP video nadzor?
LAN - Local Area Network. WAN - Wide Area Network. VLAN - Virtual LAN. ARP - Address Resolution
Protocol; povezuje IP i MAC adrese. DNS, NTP.
86. Kada se koristi TCP a kada UDP protokol u video nadzoru? MJPEG se najčešće prenosi preko TCP
protokola (ack). MPEG -4 se tipično šalje UDP protokolom koji ne garantuje isporuku i nema mehanizam
retransmisije UDP se koristi u visoko kvalitetnim sistemima prenosa i gde je obezbeđen QoS. Dva osnovna tipa
video saobraćaja u mrežnom video nadzoru: real-time uživo (najčešće koristi UDP ) ili snimljeni materijal (najčešće
koristi TCP)
87. Navesti osnovne security protokole koji se koriste u mrežnom IP video nadzoru? VLAN - razdvajanje
video nadzora od drugih vrsta saobraćaja. VLAN 10 saobraćaj se ne može videti iz VLAN 11 segmenta mreže.
Upotreba VLAN-a je jednostavna zaštita video nadzor infrastrukture. Više VLAN-ova je moguće prenositi između
svičeva preko fizički iste veze. Tako povezani svičevi daju pristup istim VLAN-ovima. Segmentacija mreže uz
upotrebu Access List-e (sprovođenje politike pristupa ili odbijanja na ruterima i svičevima za filtraciju neželjenog
pristupa kamerama ili snimaču). Port security - dodatni nivo zaštite od neautorizovanih uređaja da pristupe portu
sviča (formiranje liste MAC adresa koje mogu da imaju pristup portu sviča). Firewall - zaštita blokiranjem
saobraćaja od spoljašnjih interfejsa. Enkripcija video siganala (IPsec).
88. Navesti izvore saobraćaja u IP video nadzoru? Izvori saobraćaja: IP kamere/serveri (real time nadzor sa
kamera, snimanje signala sa kamera na snimače), snimači (prilikom zahteva za pregeled snimka), dekoder sa PTZ
kontrolnim signalima, dekoder sa komandama premotavanja.
89. Navesti primaoce saobraćaja u IP video nadzoru? Primaoci saobraćaja: dekoderi/PC koji primaju živi signal,
snimači, aplikacija Stream Manager, bilo koji alat za analizu sadržaja signala, laptop bilo gde u mreži.
90. Koji su osnovni principi koji se koriste za određivanje potrebnog kapaciteta mrežnog IP video nadzora?
Podešavanja vrste binarnog protoka na izlazu: konstantni CBR i varijabilni VBR. Varijacija, koja može biti i oko
50% od definisanog CBR protoka. Procenjena zauzetost kapaciteta u mreži je oko 10% veća od protoka na izlazu
kodera. Prilikom planiranja kapaciteta WAN linka treba uzeti u obzir zbir maksimalnih kapaciteta (najveće
varijacije CBR) svih kamera kao da se taj maksimum protoka dešava istovremeno kod svih kamera iako je pojava
istovremenog max protoka malo verovatna to je jedini način da se garantuje integritet sistema za video nadzor. Ako
se koristi samo video nadzor u mreži, može se zauzeti do 75% linka a ako ima i drugog saobrađaja onda se može
zauzeti 33% linka.
91. Kakve su preporuke za planiranje kapaciteta u konvergentnim IP mrežama?
Ako se koristi samo video nadzor u mreži, može se zauzeti do 75% linka a ako ima i drugog saobrađaja onda se
može zauzeti 33% linka.
92. Navesti najvažnije karakteristike IP mreže koji određuju kvalitet servisa video nadzora?
U uslovima deobe kapaciteta IP mreže mora se obezbediti minimalan kvalitet servisa video nadzora. QoS alati daju
mogućnost sis. adm. da signal video nadzora zaštiti u odnosu na ostale tipove saobraćaja. Najviše potrebe za
zaštitom ima u delovima mreže gde se sa linka velike brzine prelazi na link manje brzine. Kod korporativnih
korisnika protoci su u LAN okruženju najčešće veći nego u WAN okruženju. Na kvalitet paketskog video signala
najviše utiče gubitak i kašnjenje paketa, kao i džiter. Za aplikaciju mrežnog video nadzora upotrebom bez gubitka
paketa (gubitak i jednog paketa povlači gubitak cele slike koja može biti kritično važna), kašnjenje paketa end-to-
end kod upravljivih kamera treba biti manje od 500 ms (nije toliko bitno za fiksne kamere), džiter (varijacija
kašnjenja) u okviru mreže za video nadzor treba da je manji od 10 ms da bi se prevazišao baferisanjem i
reorderovanjem.
93. Navesti najvažnije mrežne protokole koji čuvaju kvalitet servisa IP video nadzora? Protokoli koji se
najčešće koriste za klasifikaciju i prioritizaciju video nadzor saobraćaja su na Layer 3 DiffServ Code Point (DSCP)
RFC 2474/4594 a na Layer 2 Class of Service (CoS) 802.1p/q. Access layer svičevi treba da su konfigurisani da
obeleže QoS prioritete. Za reprodukovanje snimljenog materijala koristi se TCP protokol.