Rutiranje I Internet Protokoli

Rutiranje I Internet protokoli
Uvod u
raunarske mree i Internet Mrene usluge i
protokoli,
Web i navigacija na Web-u
IP adrese
Svaki
raunar ima fiziku adresu to je broj koji
proizvoa jednoznano
dodeljuje mrenoj kartici,
meutim, van lokalne mree maine na internetu se
adresiraju iskljuivo upotrebljavajui IP adresu.
IP
adresa je 32bitni broj koja se bino pie u vidu
decimalnih brojeva
razdvojenim tackom u opsegu od 0-255 (npr,
192.168.0.6).
Jedan
raunar tipino ima jednu IP adresu, ali po potrebi moe ih
imati i vie. Na
primer, ako poseduje vie mrenih
kartica, ili mu je dodeljen vei broj virtuelnih
IP adresa, moe
se spoljnom svetu predstavljati kao vie razliitih
maina.
IP
adrese su podeljene u pet klasa od A do E. Svaka klasa moe da
opisuje
razliit broj mrea i hostova. Kreiranje podmrea se
izvodi da bi se dobio vei
broj mrenih adresa u odnosu na broj
koji obezbeuje IP licenca.
Raunari
povezani na internet mogu poslati podatke odreenoj IP adresi, a
ruteri
i gateway-ji obezbeuju dostavu poruke.Ljudi ne mogu lako
da upamte brojane
IP adrese, zato se koristi tekstualni
ekvivalent IP adrese, na primer
alas.matf.bg.ac.yu.
Za
razmiljanje:
Kako
ete saznati IP adresu studentskog servera alas?
Protumacite
rezultat rada komande finger.
Mreni ID i Host ID
http://poincare.matf.bg.ac.rs/~jelenagr/uwit/rutiranje.html[19.1.2017. 21.51.30]
Standardna
IP adresa (npr. 128.95.95.178) sastoji se iz etiri dela od po 1
bajta,
razdvojenih takom. Raspoloivi opseg adresa je od
0.0.0.0 do 255.255.255.255.
Za
rutiranje je veoma vana mogunost razdvajanja mree od host
raunara. IP
adresa se sastoji iz dva dela: deo koji predstavlja
adresu IP mree (isti za sve
raunare na jednoj IP mrei) i deo
koji predstavlja adresu raunara (jedinstven za
svaki
raunar na istoj IP mrei). Prvi deo adrese
slui za identifikaciju mree, a
drugi deo za identifikaciju host
raunara.
Binarni
format adrese
Taka
notacija
10000011
01101011 00000011
00011000
131.107.3.24
PODSEANJE:
konverzije meu brojanim sistemima
Binarni
broj
Bit
vrednosti
Dekadni
broj
00000000
00000001
00000011
00000111
00001111
0
1
1+2
1+2+4
1+2+4+8
0
1
3
7
15
00011111
00111111
01111111
11111111
1+2+4+8+16
1+2+4+8+16+32
1+2+4+8+16+32+64
1+2+4+8+16+32+64+128
31
63
127
255
IP
adrese mogu biti javne i privatne. Javne dodeljuje InterNIC i mogu se
koristiti
na Internetu. Privatne adrese su namenjene mreama koje
nisu direktno povezane
na Internet i ne mogu se koristiti na
Internetu:
10.0.0.0
10.255.255.255, 172.16.0.0 172.31.255.255,
192.168.0.0
192.168.255.255
Rezervisane
adrese su:
0.0.0.0
koristi je RIP za rutiranje
255.255.255.255
koristi se za emitovanja, broadcast adresa
127.0.0.1
rezervisano za adresu lokalne petlje (engl.
local loopback adress)
Adresa
neke mree se uvek navodi sa maskom podmree. Na primer:
adresa
192.168.10.0 i njenja maska podmree 255.255.255.0 ili
192.168.10.0/16.
Subnet
mask za mree u klasi A, B i C su redom 255.0.0.0, 255.255.0.0 i
255.255.255.0.
Klasa
A IP adresa
Kod
ove klase prvi bajt adrese predstavlja mreu, a preostala tri bajta
host
raunar.
IP
adresa koja poinje brojevima izmeu 1 i 127 je adresa
klase A.
Ove
adrese su binarnog oblika 0*******.x.y.z, opseg im je
1.0.0.0
126.255.255.255 (0.x.y.z i 127.x.y.z su rezervisane),
prvi oktet je ID mree
Klasa
B IP adresa
Kod
ove klase prva dva bajta adrese predstavlja mreu, a preostala dva
bajta host
raunar.
IP
klase B.
Ove
adrese su binarnog oblika 10******.x.y.z, opseg im je
128.0.0.0
191.255.255.255, prva dva okteta pretstavljaju adresu
ID mree
Klasa
C IP adresa
Kod
ove klase prva tri bajta adrese predstavlja mreu, a poslednji bajt
host
raunar.
IP
klase C.
Ove
adrese su binarnog oblika 110*****.x.y.z, opseg im je
192.0.0.0
223.255.255.255, prva tri okteta pretstavljaju adresu
mree
Za
klasu D je opseg od 224-239 i za klasu E od 240 do 255.
Binarni
oblik adresa klase D je 1110****.x.y.z
Binarni
oblik adresa klase E je 11110***.x.y.z
D,E
se ree koriste. Klasa D slui za
multicast adrese a klasa E je rezervisana.
Klasa
IP
adresa
Mreni
ID
Host
ID
A
B
C
w.x.y.z
w.x.y.z
w.x.y.z
w
w.x
w.x.y
x.y.z
y.z
z
Primer:
Ako ste konfigurisali interfejs rutera za mreu
klase C i dodelili adresu
230.230.230.0 sa maskom podmree
255.255.255.0 (jer je to validna maska
podmree za klasu C), pojavie
se problem.
Razlog:
Adresa 230.230.230.0 iako izgleda ispravno, ali je to adresa klase D,
te
ureaj ne bi mogao da ispravno komunicira sa drugim ureajima
u podmrei
klase C.
Koja
je uloga mrene podmaske?
PODMREA
Kreiranje
podmreza se izvodi da bi se dobio veci broj mrezni adresa u odnosu na
broj koji odredjuje IP licenca
Maska
podmree se koristi od strane IP
da bi se razlikovala adresa host raunara
od adrese mree.
Maska
podmree za klasu A adresa: 255.0.0.0
Maska
podmree za klasu B adresa: 255.255.0.0
Maska
podmree za klasu C adresa: 255.255.255.0
Rutiranje
Rutiranje
je usmeravanje paketa ka IP mrei na kojoj se nalazi odredini
raunar.
Savremene
tehnologije (e-mail, mobilni telefoni, Internet,) funkcioniu
zahvaljujui upotrebi rutera za prenos podataka od jednog do
drugog ureaja.
Ruter
(router) = ureaj za posredovanje
u komunikacionoj mrei koji slui kao
veza meu raunarima
jednog LANa za prenos poruka. U mrei sa vie LANova
slui kao
veza izmeu LANova pri njihovoj komunikaciji.
Glavna
uloga rutera je prenos informacija
izmeu mrea, mada ruteri mogu da
obezbede i osnovni oblik

zatite mree jer mogu da koriste firewall za zatitu
ureaja.
Postoji
vie vrsta rutera:
1.
Jednostavni ruteri (koji, na primer, povezuju dva raunara):
Njihov zadatak je
da prosleuju pakete ili do jednog ili do
drugog raunara.
2.
Vei ruteri (koji, na primer, povezuju lokalnu mreu sa
Internetom): Njihov
zadatak je da omoguavaju zatitu
raunara u mrei od spoljnih uticaja.
3.
Veliki ruteri koji se bave velikim protokom podataka na Internetu,
opsluujui
milione
paketa svake sekunde.
Protokoli
predstavljaju softver koji koriste ruteri za prenos podataka.
Protokoli
za rutiranje koriste algoritme pomou kojih se izraunava
najbolja
putanja od jedne mree do druge. Svi ruteri odravaju tabele
rutiranja koje
drugim ruterima omoguavaju prikaz cele mree
i meusobne konekcije.
Informacija o topologiji mree se uva
u tabeli rutiranja.
Ako
elite da pregledate tabelu rutiranja pod operativnim sistemom
Windows,
otkucajte u komandnoj liniji
C:>
route print
Moete
li protumaiti dobijene podatke i svih sedam
linija rezultata?
Na
veini Microsoft Windows sistema koji koriste TCP/IP, komanda
route print
e prikazati trenutnu tabelu rutiranja.
TCP/IP
je skup protokola koja sadri dva glavna
protokola, TCP i IP.
TCP=Transmission
Control Protocol
IP=Internet
Protocol
TCP
je protokol transportnog sloja.
IP
je rutabilni protokol na sloju mree.
Postoji
jedna specijalna vrsta tabele rutiranja koja se zove podrazumevani
prolaz
("Default Gateway"). To podrazumeva sledeu
situaciju:
Ako
ne postoji definisana druga putanja za destinaciju, poalji
paket do ovog
gateway-a za isporuenje.
Ako
sistem rutiranja obradi tabelu rutiranja i ne moe nai ni jedan
drugi podatak
koji odgovara destinaciji za paket, prosleuje se
do default gateway-a. Na mrei
koja je spojena na Internet, default
gateway je obino adresa rutera koji se nalazi
kod Internet
provajdera.
Mrene
adrese i kolona sa maskama mrea prikazuju vrednosti koje su
koriene
za
odreivanje
da li destinacija odgovara zapisu u tabeli rutiranja. Adrese prolaza
(Gateway
Address)
i kolone sa interfejsima (Interface) pokazuju gde paketi treba da
budu
poslati,
dok
odeljak metrika (Metric) prikazuje koliko je "skupo" da se
poalje paket,
odnosno
koliko
zahtevna je ta radnjaa.
Prva
linija tabele rutiranja je tzv. podrazumevana vrednost prolaza
(engl.
Default
Gateway).
Na Microsoft Windows TCP/IP sistemu ovaj zapis je uobiajeno
upisan od strane sistemskog administratora u Default Gateway polju
kada je
TCP/IP konfigurisan na sistemu.
S
obzirom na rezultat komande C:> route
print dopunite sledeu
relenicu:
Adresa
prolaza (Gateway Address) je adresa rutera sa IP adresom
____________, i on je na mreu spojen preko interfejsa sa adresom
___________________.
Druga
linija je tzv. putanja povratne petlje (engl. loopback route).
Adresa
127.0.0 u
prolazu
i interfejsu je specijalna vrednost koja se odnosi na lokalni
host-raunar.
Na
Microsoft
TCP/IP sistemima ovaj zapis je automatski konfigurisan od strane
TCP/IP
softvera.
Trea
linija definie opseg adresa u lokalnom mrenom segmentu.
U II koloni
moete uoiti mrenu masku i identifikovati klasu
adrese X. Da li je X=A ili
X=B ili X=C?
Ovo
pokazuje da bilo koja adresa u mrei klase X moe biti naena u
mrenom
segmentu spojenog na interfejs sa adresom datoj u IV koloni.
Na Microsoft
Windows TCP/IP
sistemu
ovaj zapis je dodat kad je interfejsu dodeljena IP adresa IV kolone
sa
maskom mree X. TCP/IP softver korisi masku mree u
kombinaciji
sa IP adresom da dobije adresu mree prikazanoj u prvoj koloni.
Cetvrta
linija pokazuje kako tabela rutiranja Microsoft-a definie
da je adresa I
kolone zapravo adresa lokalnog hostraunara. Na
Microsoft Windows TCP/IP
sistemu ovaj zapis je takoe dodat kada
je
interfejsu
dodeljena IP adresa. Maska u II koloni identifikuje da je ova putanja
primenjena samo za pakete adresirane na pojedinanu adresu I
kolone. U III i IV
koloni je
adresa
prolaza i interfejsa (Gateway and Interface). Dakle, prolaze svi
paketi do
lokalnog host-raunara.
Peti
zapis u listi je tzv objavljena adresa (announce address) za
lokalnu mreu.
Ovo je zapis koji se automatski dodeljuje interfejsu
na Windows TCP/IP sistemu
prilikom dodele IP adrese.
Sesta
linija je tzv. multi-kast adresa (engl. multi-cast address). Ova
putanja je za
specijalne aplikacije koje alju informacije na
vie od jedne destinacije
(broadcast)
Sedma
linija je jo jedna linija koja je unikatna za tabele
rutiranja Microsoft-a.
U tabeli
datoj
primerom pogledajmo broj u V koloni, tj. pogledajmo metriku. Metrika
(engl. metric) je vrednost koja
prikazuje
cenu (vrednost) putanje. Svrha metrike je da pomogne sistemu za
rutiranje da
odlui
koju putanju da koristi ako postoji vie od jedne putanje do
odreene
destinacije.
Metrika
upuuje na broj skokova potrebnih da bi se dolo do
destinacije. Na
primer, ako
je
sistem spojen na dve razliite mree, i trea mrea je
dostupna preko bilo koje
od njih
dve,
postojae dve tabele rutiranja sa zapisima za treu mreu.
Ako je trea
mrea
povezana
direktno za prvu mreu, metrika na prvoj putanji e biti 1. Ako
se
zahteva
prolaz
kroz etvrtu mreu da bi se dolo do druge mree, onda je
metrika na
drugoj
putanji
2. Ovo odraava injenicu da je prva putanja manje skupa
nego
druga. Metrika se tako koristi da meri ostale atribute za brojanje
skokova.
Ako jedna
putanja
prolazi kroz direktno povezane mree a druga putanja prolazi kroz
spore
telefonske
linije, sporija putanja e dati veu, vie "skuplju"
metriku.
Na
Microsoft TCP/IP sistemu tabela rutiranja je automatski ugraena
kada se
konfigurie
TCP/IP
interfejs na sistemu. Administrator mree moe dodeliti vrednosti na
svakom
individualnom
sistemu, ili ako se koristi DHCP (Dynamic Host Configuration
Protocol),
informacija
je dobijena od centralnog hosta kada je sistem startovan. Putanje se
mogu
dodati
uz pomo komande route add, ili mogu biti dobijene od sistema
putem
specifinog
protokola
(Internet Control Message Protocol- ICMP) i ostalih protokola (npr.
RIP). Ako
sistem
ima vie interfejsa, kao na primer NIC (Network Interface
Card), dakle
mrene
kartice
spojene na drugi mreni segment ili telefon spojen na mreu, tu e
biti
primenjene
tabele
rutiranja. One e prikazati IP adrese, mrene adrese, objavljene
adrese i
inerfejse.
Dodavanjem
interfejsa ne zahteva se dodavanje podrazumevanih vrednosti. Pod
normalnim
uslovima trebalo bi da postoji samo jedna podrazumevana putanja
(default
route)
na bilo kom TCP/IP sistemu. Jedini sluaj kad treba da postoji
vie od
jedne
podrazumevane
putanje je kada sistem ima vie od jedne mogue putanje
za
spajanje sa
Internetom.
U ovom sluaju, postojae viestruke podrazumevane
putanje,
naravno sa
razliitim
metrikama. Ovo moe da bude sluaj kada je sistem na mrei koja
je
spojena
na
Internet i ima rezervnu konekciju u sluaju da primarna mrea
otkae. Kada
primarna
putanja
otkae, mogue je tu putanju otkazati automatski ili manualno.
Zatim se
sekundarna
putanja koristi od strane sistema za rutiranje.
Tabele
rutiranja kod operativnog sistema UNIX
Ako
bi u prethodno opisanom primeru koristili UNIX operativni sistem,
tabele
rutiranja
bi
izgedale drugaije, ali bi funkcionisale na slian
nain. Na veini UNIX
sistema tabele
rutiranja
se prikazuju uz pomo komande netstat-
nr. Opcija r govori programu
da
prikae
tabelu rutiranja, a opcija n govori da se prikae numerika
IP adresa,
umesto
ime
domena za sistem i mree.
Kolona destinacija (Destination) daje mrenu i adresu host-raunara za

dati unos.
Kolona
prolaza
(Gateway) prikazuje prolaze koji se koriste da bi se dostigla
destinacija.
Genmask
kolona
prikazuje masku mree za zapis u tabeli.
Kolona
zastave (Flags) opisuje status zapisa. Vrednosti ove kolone su
sledee:
U- znai da se ova putanja moe koristiti
G- destinacija je prolaz (gateway)
H- destinacija je host-raunar
R- putanja e biti ponovo uspostavljena nakon to istekne

vreme
D- ova putanja je napravljena dinamiki (redirekcijom)
M- putanja je modifikovana dinamiki (redirekcijom)

Kolona
Metrika (Metric) daje relativnu metriku za trenutnu putanju. Kolona
korienja
(Use)
prikazuje koliko mnogo paketa je prenoeno korienjem
ove putanje.
Interfejs
(Interface) kolona pokazuje fizike interfejse koji su korieni
za ovu
putanju.
Prva
linija tabele rezultata prikazuje opseg validnih IP adresa na mrei
direktno
konektovane na
interfejs
dat u VII koloni. Druga linija prikazuje lokalnu povratnu petlju.
Trea
linija je
podrazumevana
putanja (default route). Ona pokazuje da je to prolaz (Gateway)
sa IP
adresom
u II koloni, i da se nalazi na lokalnom mrenom segmentu koji je
spojen
na
interfejs
VII kolone. Tabela rutiranja prikazana na UNIX sistemu ima manje
zapisa nego ona
prikazana
na Microsoft Windows operativnom sistemu. Ovo je delimino zato
to UNIX
sistem
nema neke zapise, kao to su multi-kast putanja, koju
Microsoft TCP/IP
dodaje
kao
podrazumevanu. Takoe, UNIX netstat komanda ne prikazuje neke
informacije kao
to
su IP adrese lokalnog interfejsa i mrene objavljene adrese. UNIX
tabele daje
vie
informacija
po liniji nego tabela prikazana pod Microsoft Microsoft TCP/IP,
prikazujui
specifini
status i korisne informacije.
Kao
i tabela Microsoft-a, ako se dodaju neki interfejsi i tabele, dodae
se i zapisi
u UNIX
tabelama
rutiranja.
HTTP
protokol
HyperText
Transfer Protokol (HTTP) je osnovni protokol za distribuciju sadraja
na Web-u. Osnovna funkcionalnost ovog protokola je prenos zahteva za
HTML
dokumentima (od strane klijenta ka serveru) i prenost sadraja
HTML
dokumenata (od strane servera ka klijentu). HTTP je protokol
aplikativnog nivoa.
Podrazumevani transportni protokol je TCP a port
80.
Inae,
brojevi porta su 16 bitni svaka veza se odnosi na odreeni
port, koji se
dodeljuje odreenom mrenom servisu na korienje.
Znaajniji portovi: 20, 21
FTP, 22 SSH, 23 Telnet, 25 SMTP, 53
DNS, 69 TFTP, 80 HTTP, 119 NNTP,
110 POP, 143 IMAP, 443 HTTPS.
Administratori mogu otvoriti ili zatvoriti
odreeni port.
HTTP
je protokol koji ne definie stanje konekcije tj. ne cuva
adrese klijenata
tako da svako obracanje istog klijenta mora ponovo
da uspostavlja konekciju
ovaj problem je delimicno resen uvodjenjem
dinamicke stranice.
Drugi
glavni problem kod HTTP protokola je ne posedovanje nikakvih sistema
zatite podataka koji se njime prenose. Ovaj problem je reen
uvoenjem HTTPS
protokola (Secured HTTP).
Objasniti sliku
Primer
odgovora:
Dva klijenta
koriste isti
broj odredinog
porta (80)
za
komunikaciju sa
istom
aplikacijom na
web serveru.
Web
server pravi
novi proces za
svaku konekciju.
Svaki od procesa
ima
sopstveni
soket kroz koji
stiu HTTP zahtevi i alju se HTTP
odgovori.
Server
razlikuje segmente od razliitih klijenata po
izvornim IP
adresama i izvornim brojevima portova.
Apache
je Open Source projekat, zasnovan na NCSA httpd izvornom kodu.
Apache
web server je jedan od najpopularnijih i najcece koricenih
web servera
na Internetu. razloge zbog kojih je Apache u prednosti
nad konkurentskim web
serverima cu: mogucnost izvravanja na
UNIX/ Linux sistemima, stabilnost,
solidne performanse. Ove
karakteristike Apache web servera su pre svega
posledica modularne
arhitekture. Apache se sastoji od manjeg operativnog jezgra
preko
koga je moguce ucitati razlicite module i skriptove. Time je
omoguceno
povezivanje sa mnogim drugim softverskim elementima na
samom serveru i u
njegovom operativnom sistemu. I na kraju sto je
potpuno besplatan.
Alati ipconfig, ping, tracert, ifconfig
Veina
ping programa e prikazati informaciju o tome koliko dugo je
trebalo
poruci dapree od izvorita do destinacije i
nazad. Ping programi obino
dozvoljavaju definisanje
parametara
da bi se promenila operacija programa. Ovo moe obuhvatati broj
poruka
koje
su poslate, vreme izmeu slanja paketa, veliina paketa i
uzorak podataka
koji su
poslati.
Pod
Microsoft Windows TCP/IP-om, ping program obino alje
tri poruke, sem
ako se ne promeni opcijom -n.
Na
Linux UNIX sistemu ping program takoe alje pakete. Broj
paketa se
specificia c opcijom.
Trace
Route koristi isti tip eho-poruke kao i Ping, ali te poruke koristi
na
drugaiji
nain. Jedan od parametara u TCP/IP paketu je tzv. Time-To-Live
(TTL), dakle
vreme
postojanja poruke. Ovaj parametar govori koliko rutera (ili
gateway-a,
prolaza)
poruka
moe da proe pre neko je unitena. Svaki gateway koji
prosleuje
poruke
umanjuje
(dekrementuje) TTL broja. Kada broja dospe do nula poruka
nije
vie
validna.
Zatim se poruka alje nazad da obavesti poiljaoca da
je TTL vreme
isteklo.
Glavni
razlog postojanja TTL-a je da natera paket da se uniti ako
postane deo u
nekoj
cirkularnoj
putanji, umesto da nastavi da krui po Internetu beskonano.
Trace
Route koristi TTL parametre u eho-poruci da mapira putanju odreenu
od
strane
poruke
koja se pomera kroz mree. Ova poruka je prvo poslata sa TTL
vrednou
1. Ovo
e
istei kod prvog rutera (ili gateway-a). Zatim se TTL poveava
za jedan svaki
put kad
je
poruka poslata izvan, sve dok ne stigne do destinacije.
Svaki
put kad se TTL poruka vrati od strane nekog rutera rutera dobijaju se
dve
znaajne
informacije:
IP adresa gateway-a gde je istekla poruka, i vreme koje je potrebno
da
poruka
napravi pun krug do tog gateway-a i nazad do poiljaoca. Ova
informacija
je
obino
prikazana u praenju putanje. Ovo omoguava da se napravi
oznaena
putanja
napravljena
od strane paketa, korak po korak, od izvora do destinacije. Ako je
cilj
nedostupan,
Trace Route e obino prikazati svaki korak putanje do
take gde je
poruka
vraena.
Veina ovih programa omoguava maksimalno 30 skokova pre
nego se
prekine
proces.
Ovaj maksimum obino moe biti promenjen od strane korisnika.
Veina
programa za praenje putanje e poslati najmanje tri poruke
na svaki
korak
putanje,
vraajui informacije od svakog od ovih pokuaja.
Ako poruka nije
vraena,
nedostajua
poruka je obino identifikovana kao zvezdica (*) umesto
odgovarajueg
vremena
potrebnog da se napravi ceo krug.
Trace
Route programi e obino prihvatiti destinaciju datu ili u
formi numerike
IP
adrese
ili kao DNS ime domena. Ako je data IP adresa, program e obino
vratiti
i ime
koje
je povezano sa tom adresom. Ako je zadato DNS ime sistem e
vratiti IP
adrese.
Kako
program prikazuje svaki skok putanje, obino e prikazati
IP adresu i bilo
koje ime
domena
koje je povezano sa tom adresom.
Na
sistemu koji koristi Microsoft Windows TCP/IP, program se zove
tracert.
C:\>tracert
alas.matf.bg.ac.yu
Na
sistemu koji koristi Linux UNIX program se naziva traceroute.
traceroute
alas.matf.bg.ac.yu
Ping
i Trace Route su dosta korisni kod otklanjanja problema sa TCP/IP
komunikacijama.
Oni
dozvoljavaju mrenom administratoru da testira da li udaljeni sistem
dostian, i ako
nije
gde su veze u prekidu. Informacije dobijene od ovih programa takoe
mogu
biti i
lane.
Ako je udaljeni sistem zatien od strane sigurnostnog
firewall-a, esto je
mogue
do
tog sistema dopreti pomou e-mail-a, HTTP-a i ostalih
standardnih protokola,
dok su
ping
i Trace Route stopirani na zatiti (firewall). Takoe,
ako postoji vie od
jedne
putanje
do udaljenog raunara, ponekad se moe desiti da poruka dospe do
udaljenog
raunara
dok se povratna poruka vraa drugaijom putanjom i zabelei
drugaije
parametre.
Za efektno reavanje TCP/IP problema na putanjama koje prolaze
kroz vie
mrea
esto je neophodno imati iskusne mrene inenjere u svim mreama
kroz
koje
prolazi
poruka.
Alatka
ipconfig
Prikazuje
TCP/IP parametre host raunara. Sa opcijom /all daje
detaljan izvestaj.
Alatke ping i
tracert
Ove alatke se
koriste za dijagnosticiranje problema na mrei. Pomou ICMP
protokola, administrator mree prati rutiranje paketa s jednog kraja
na drugi. Ovi
eho paketi mogu da ukau na oblasti potencijalnog
gubitka informacija. Ukratko,
ping identifikuje hostove sa
kojima nije mogua komunikacija, tracert vraa
putanju koja se prolazi za pristizanje na specifino odredite.
Kada
podeavamo meumreno rutiranje ili testiramo postojeu
putanju za neke
probleme, postoje dve alatke koje su dostupne na
TCP/IP sistemima pomou
kojih se to moe uraditi. To su Ping i
Trace Route. Korienje ovih alatki moe
pomoi kod
identifikacije ako postoji problem i moe pomoi u suavanju
regiona da bi se reio problem. Veina operativnih
sistema i programabilnih
rutera koji podravaju TCP/IP imaju neke
verzije ping programa.
Izraz
Ping je pozajmljen iz pomorstva, iz postupka u kome sonar na brodu
emituje
zvune
talase (zvui kao "ping") na osnovu kojih se lociraju
druga plovila ili
eventualne prepreke.
Ping
program alje eho poruku na specifinu adresu. Ako je
sistem na toj adresi
dostupan
i ako funkcionie, on mora da uzvrati eho porukom sistemu koji
je
poslao.
Alat
ifconfig
Veina
savremenih Linux distribucija nudi sopstvene alate (konzolne i GUI)
za
jednostavnije podeavanje mrenih adaptera (interfejsa).
Meutim, veina ovih
alate se oslanja na osnovni alat za
podeavanje mrenih adaptera, ifconfig.
Ukoliko elimo da prvi
mreni adapter raunara podesimo za rad na mrei klase
C koja
ima sledee parametre:
Mrea:
192.168.1.0
Mrena
maska: 255.255.255.0
Gateway:
192.168.1.1
Adresa
raunara: 192.168.1.10
korienjem
ifconfig alata, to moemo postii pomou sledee
naredbe:
#ifconfig
eth0 192.168.1.10 netmask 255.255.255.0 broadcast 192.168.1.255
Ukoliko
elimo samo da izvrimo pregled trenutnih podeavanja
interfejsa
pokrenuemo alat ifconfig bez parametara:
#
ifconfig
Alat IFCONFIG
prestavlja jedanod glavnih mrenih konfiguracionih alata. Ovaj
alat
se koristi za podeavanje mrenih adaptera i za prikaz
njihovih
konfiguracionih parametara. Pomou ovog alata se moe
podesiti mrena adresa
adaptera, mrena maska, broadcast, aktivnost i
sl.
Zadaci
za vebu (podsetite se ili saznajte)
1.
Zaokruiti IP adresu povratne petlje (loopback):
a. 127.0.0.1
b. 199.199.199.1
c. 0.0.0.0
d. 255.255.255.255
2. Zaokruiti IP adresu koja

oznaava ovaj raunar:
127.0.0.1
199.199.199.1
0.0.0.0
255.255.255.255
3. Koja IP
klasa ima masku podmree 255.255.0.0?
Odgovor obrazloiti
4.
Koji protokol iz skupa TCP/IP
protokola se koristi
u radu sa alatkama ping, tracert?
5. Zaokruiti
ono to je tano:
a. Jedan
klijent moe istovremeno da bude povezan sa
vie konekcija na
jedan web server
b. Jedan server
moe istovremeno da bude povezan sa
vie konekcija na vie
klijenata
c. Vie
web servera moe da bude povezano sa po jednom
konekcijom sa jednim
klijentom
d. Vie
web servera moe da bude povezano sa vie
konekcija sa jednim
klijentom
e. Vie
web servera moe da bude povezano sa vie
konekcija sa vie
klijenata
6. Web
server:
a.
Uspostavlja TCP konekciju na dobro poznatom
portu 80
b.
Razmenjuje podatke na dobro poznatom portu
80
c.
Uspostavlja TCP konekciju na portu koji
prethodno
proizvoljno definie
d.
Razmenjuje podatke na portu koji sam
definie
7. Da li
raunar A sa IP adresom: 192.154.108.12
(IP/subnmask:
192.154.108.12/19) pripada istoj
podmrei kao i raunar B
A sa IP adresom:
192.154.112.10 (IP/subnmask:
192.154.112.10/19)?
Zato?

Rutiranje I Internet Protokoli

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rutiranje I Internet Protokoli

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rutiranje I Internet protokoli