AKADEMIJA KOSOVSKO METOHIJSKA ODSEK ZVEČAN

SEMINARSKI RAD

TEMA: Prenos govora putem interneta

PREDMET: Osnovi audio tehnike

Profesor Student
Branimir Jakšić Uroš Radisavljević

Kosovska Mitrovica, 2023. godine

 SADRŽAJ

1. UVOD........................................................................................................................ 1
2. POJAM VoIP-a......................................................................................................... 2
3. ISTORIJAT INTERNET TELEFONIJE..................................................................4
3.1. Predkomercijalna faza....................................................................................... 5
3.2. Računarski orijentisana faza.............................................................................5
3.3. Potpuno komercijalna faza................................................................................6
4. ZAJEDNIČKI PRENOS GLASA I PODATAKA...................................................8
5. KAKO VoIP RADI?................................................................................................. 9
6. PROTOKOLI VoIP TEHNOLOGIJE.....................................................................11
6.1. IP protokol........................................................................................................ 12
6.2. TCP protokol.................................................................................................... 13
6.3. SIP i H.323 protokol........................................................................................ 13
7. PREDNOSTI I NEDOSTACI VoIP-a...................................................................16
7.1. Prednosti VoIP-a.............................................................................................. 16
7.2. Nedostaci VoIP-a............................................................................................. 17
8. VoIP PROGRAMI................................................................................................... 18
8.1. Skype................................................................................................................ 18
8.1.1. Prednosti Skype-a........................................................................................ 20
8.1.2. Usluge Skype-a............................................................................................ 20
8.2. WhatsApp......................................................................................................... 21
8.3. Viber................................................................................................................. 22
8.3.1. Funkcionalnost Vibera.................................................................................22
8.3.2. Dostupnost Vibera........................................................................................ 23
ZAKLJUČAK..................................................................................................................... 24
LITERATURA................................................................................................................... 25
 1. UVOD

Sa razvojem tehnologije potreba za multimedijalnim uslugama i komunikacijama se

naglo povećala. Danas se radi na razvoju i usavršavanju različitih aplikacija koje su zadužene
za prenos glasa.

Ipak, fenomen nazvan VoIP i dalje zauzima samo jedan mali deo udela u svim
komunikacijama. Možemo reći da budućnost VoIP-a leži u mogućnostima novih i naprednijih
aplikacija, gde je glas samo jedna od informacija u aplikaciji. Upotreba VoIP-a smanjuje
troškove ali se ipak mora postaviti pitanje kvaliteta veze koja se može uspostaviti.

Još jedan problem koji se može navesti prelaskom govornih aplikacija u IP domen
jeste i sigurnost govornih servisa koji ranije nisu bili tu. Sada su prisutne sve vrste opasnosti i
napada na mreže podataka. Složenosti problema doprinosi i VoIP arhitektura koja je izuzetno
složena i hijerarhijski organizovana sa mnogo mrežnih komponenti.

Ipak, uz adekvatno planiranje, ove sigurnosne probleme je donekle moguće izbeći bez
negativnog uticaja na preformanse VoIP-a i na upravljivost sistema. Ovo je moguće uz
razumevanje protokola i arhitekture VoIP mreža i njima svojstvenih sigurnosnih nedostataka.

VoIP se i pored tih mogućih problema i dalje širi a kao prilog tome ide stalan razvoj
tehnologije te popularizacija upotrebe kompjutera i interneta među širokim masama ljudi, u
poslovne i privatne svrhe.

Pominjali smo skraćenicu, pa je i trebamo definisati i razjasniti. VoIP je skraćenica od

eng. složenice Voice over Internet Protocol i ime je za tehnologiju koja omogućava prenos
zvučne komunikacije preko internetske mreže.

Tehnologija je postala popularna razvojem širokopojasnog interneta, jer u većini

slučajeva omogućava besplatno telefoniranje s računara na računar te jeftinije telefoniranje s
računara na mobilnu i fiksnu liniju.

1
 2. POJAM VoIP-a

IP telefonija je naziv za tehnologiju, odnosno protokole, softvere i hardver, koja

koristi paketsku mrežu koja se bazira na Internet Protocol (IP) za razmenu glasovnih i drugih
oblika informacija koje se tradicionalno prenose putem klasične telefonske mreže uz
nadogradnju svih tehnološki naprednih komunikacijskih tehnika (e-mail, Instant Messagging,
itd...)

Jednako tako, VoIP je u stvari IP telefonija u užem smislu reči, a to znači da se odnosi
na onaj deo IP telefonije koje glas prenosi putem interneta od onog koji zove pa sve do
odredišta.

VoIP tehnologija je tehnologija budućnosti koja trenutno ostvaruje sve one preduslove
za razvijanje novih poslovnih rešenja, daje temelje za nadogradnju novih naprednih usluga i
šta je najvažnije ostvaruje finansijske uštede.

Koristeći IP telefon ili poseban uređaj tzv. gateway i SIP (Session Initiation Protocol),
VoIP obavlja razmenu glasovnih pa i drugih oblika informacija koje su se do sada prenosile
putem analogne telefonske mreže, digitalizuje ih, kompresuje i pakuje u pakete koje, prilikom
poziva, „provuče“ kroz postojeću internet vezu uz ostale podatke.

Ukoliko započeti poziv završi u istoj mreži (npr. poziv s jednog na drugi broj unutar
VoIP DIREKT-a) on može za korisnika biti potpuno besplatan ili ako ide prema javnoj
govornoj mreži drugih operatera, njegova cena može biti višestruko niža od cene poziva
upućenog preko klasičnog telekom operatera. Na taj način se ostvaruje ušteda u telefonskim
troškovima i do 90%.

Upotrebom ovog standarda, uz upotrebu već postojeće računarske infrastrukture,

dodatne sklopove i programske podrške, Internet već postaje sve širi način za prenošenje
telefonskih poziva. Prilikom poziva plaća se samo veza sa Internet provajderom i nadoknada
kompaniji koja omogućava dotičnu uslugu po minuti razgovora. Računari ili kompjuteri
preuzimaju funkciju centrala, sistem je moguće programirati za različite varijante automatske
distribucije poziva, automatske telefonske sekretarice uređaja i sl.

2
 VoIP omogućava obavljanje telefonskog razgovora upotrebom već postojeće Internet
veze, kao zamena za standardnu telefoniju, kako lokalno i međugradski, tako i međunarodni.

Javna telefonska mreža koristi Public Switched Telephone Network (PSTN)1 sistem
koji primenjuje tehnologiju komutacije kanala, što znači da je predodređeni govorni kanal
dodeljen svakom pojedinačnom razgovoru. Ali telefonske mreže vrše ubrzanu migraciju
prema VoIP-u (Voice over Internet Protokol).

Dok je VoIP tehnologija bila u ranom razvoju bilo je dosta problema sa kvalitetom
usluga u odnosu na analognu telefoniju, ali se tehnologija ubrzano poboljšava.

1
The public switched telephone network (PSTN) je skup svetskih mreža kojima upravljaju
nacionalni, regionalni ili lokalni operateri, pružanjem infrastrukture za javnu komunikaciju.

3
 3. ISTORIJAT INTERNET TELEFONIJE

Da bi rekli nešto o istorijatu VoIP-a, moramo pomenuti klasičnu telefoniju i njen

razvitak još od daleke 1876. godine. 2 Od tada se klasična telefonija usavršavala i bila jedini
govorni saobraćaj u komunikacijskim mrežama.

Da bi se sam prenos govora ostvario, zavisilo se od prespajanja fizičkog puta (kanala)

kroz telekomunikacijsku mrežu i stvaranju veze stalne pojasne širine između dva telefona za
vreme trajanja poziva.

Sa pojavom računara pojavila se i potreba za njihovim umrežavanjem i međusobnom

razmenom podataka. To se uzima kao početak nastajanja Interneta, mreže svih mreža ili
globalne mreže. Internet se temelji na paketnom prenosu podataka. Pristup Internetu se zbog
velike razgranatosti klasičnih telekomunikacijskih mreža temeljio na prenosu podataka preko
njih uz korištenje modema. Uz stalno povećavanje brzine pristupa, takvo rešenje je bilo
veoma dobro dok eksplozija Interneta nije dramatično povećala podatkovni saobraćaj.

Kao rešenje se nametnulo uvođenje nove digitalne paketne mreže i rasterećivanje

saobraćaja prespajanjem kanala što bi dovelo do toga da mreže ostane rezervisana samo za
prenos govora.

Postojanje odvojenih mreža za prenos govora i podataka je uticala na razmatranje

razlika i upoređivanje ove dve oblasti.

Kao razlika se najčešće uzima način naplaćivanja koji kod interneta ne zavisi od
daljine, dok u slučaju klasične telefonije udaljenost igra jako važnu ulogu. Ova ekonomska
razlika je uticala na veliku revoluciju u telekomunikacijama što će dovesti do razvoja nove
tehnologije i to: „Tehnologija prenosa govora paketnim mrežama odnosno Internet telefonija
("Internet Telephony")“.

Njena snaga je u rasprostranjenosti i popularnosti protokola na kojem se zasnivala, to

jest protokola IP i eksploziji Interneta koji je temeljen na tom protokolu. Osim toga, paketne
mreže programski su upravljane i njihova konfiguracija je mnogo fleksibilnija od

2
Aleksander Grejam Bel (engl. Alexander Graham Bell) 3. mart 1847 - 2. avgust 1922 je bio naučnik,
pronalazač i osnivač telefonske kompanije Bel.

4
tradicionalnih PSTN mreža. Do današnjeg dana, prenos govora preko Internet protokola je
prošao kroz tri evolucijske faze:

 Predkomercijalna (1980. – 1995.);

 Računarski orijentisana (1995. – 1998.);

 Potpuno komercijalna (1998. do danas).

3.1. Predkomercijalna faza

Predkomercijalnu fazu čine načne aktivnosti vezane za razvoj Interneta.

Zadatak je bila uspostavljanje audio i video konferencije preko Interneta, tako da je u

ovoj fazi povezivanje s PSTN mrežama bilo zanemareno.

Poslom su upravljale dve radne organizacije u okviru. "Internet Engineering Task

Force" (IETF)3.

Radna organizacija za prenos audio i video signala (AVT – "Audio/Video Transport")

je definisala protokol4 za prenos u stvarnom vremenu (RTP – "Real time Transport
Protocol").

Radna organizacija za upravljanje multimedijskih konferencijskih sesija (MMUSIC –

"Multiparty Multimedia Session Control") je razvila nekoliko protokola za multimedijalne
konferencije preko interneta među kojima je i (SIP – "Session Initiation Protocol"). Protokol
SIP je morao proći kroz mnogo različitih izmena sve dok ga nije IETF predložila za
standardni protokol 1999. godine.

3.2. Računarski orijentisana faza

Ova faza je započela početkom 1995. pojavom komercijalnih VoIP programskih

aplikacija. Ove su aplikacije omogućavale uspostavljanje poziva preko Interneta za sve
umrežene personalne kompjutere.

3
The Internet Engineering Task Force (IETF), je glavna organizacija koja istražuje i promoviše
nove standarde. To je otvorena, volonterska organizacija.
4
Pravilo koje se mora ispoštovati da bi se nešto uradilo.

5
 Sva, takoreći, „pamet“, odnosno signalizacija i upravljačke funkcije bili su smešteni u
samom računaru. Iako je kvalitet komunikacija bio loš, ovaj princip je privukao veliku pažnju
zbog prvog područja primene gore pomenute VoIP tehnologije, to područje jeste
komunikacija personalnih računara.

Tada, nije bilo standardnih protokola koji bi uveli neki red, nego je svaka od
aplikacija bila zasnovana na nekom nestandardnom tj. vlasničkom protokolu, što je
onemgoućavalu međusobno funkcionisanje različitih proizvođača i ograničavalo mogućnosti
ovih usluga.

Tada je na snagu stupila Međunarodna unija za telekomunikacije5 koja je uočila taj

„propust“ pa je sredinom 1995., počela sa standardizacijom VoIP protokola.

1996. studijska grupa organizacije objavljuje prvu verziju protokola H.323 kao
standarda za video konferencije u stvarnom vremenu ostvarene preko lokalnih mreža bez
garancije kvaliteta usluge (QoS – "Quality of Service"). Već do kraja 1996. protokol H.323
postaje signalizacijski protokol većine videokonferencijskih programskih aplikacija.

3.3. Potpuno komercijalna faza

Osim što je omogućio međusobnu komunikaciju različitih VoIP proizvoda i preuzeo

tržište nestandardnih rešenja, H.323 je postao ključni protokol koji je omogućio uzlet VoIP
tehnologije u sledećoj fazi koja započinje početkom 1998. godine.

Tada su se korinsnici trudili izbeći veoma skupu PSTN mrežu pa je to uzeto kao nešto
što je imalo veliki uticaj na naglu eksploziju VoIP-a. Takođe, velik broj PSTN korisnika je
tražilo spajanje ovih dvaju mreža.

U ovom razdoblju su se pojavili i novi standardi i arhitekture od kojih su neke, poput

protokola SIP i MEGACO (MEGACO – "Media Gateway Control") arhitekture, i zaživele.

VoIP tehnologija svoj rad zasniva na algoritmima kodiranja visoke razine kompresije
koji zadržavaju zadovoljavajuću kvalitetu govora potrebnu za ugodnu komunikaciju. Pored
toga, povećanje pojasne širine u pristupnim mrežama omogućilo je postizanje kvalitete

5
Međunarodna unija za telekomunikacije (engl. International Telecommunication Union, ITU) je
specijalizovana agencija UN-a za telekomunikacije. Osnovana je na IV. meĎunarodnoj konferenciji o radio
6
komunikacijama u Madridu 1932., a 1934. nasledila je MeĎunarodnu telegrafsku uniju osnovanu 1865.

7
govora jednake PSTN usluzi pri komunikaciji VoIP pretplatnika s PSTN pretplatnikom, ili
čak i bolje pri komunikaciji između VoIP pretplatnika.

Kako bi omogućili što bolju kvalitetu usluge, organizacije za standardizaciju razvile

su mehanizme osiguranja kvalitete usluge kojima se kašnjenje nastalo u paketnoj mreži
smanjuje. IETF je razvio protokol MPLS kao podršku mehanizmima za osiguravanje kvalitete
usluge.

Pouzdana i stabilna hardverska platforma je još jedan od preduslova za visoko

kvalitetno VoIP rješenje.

Činjenica je da VoIP jako brzo uzima deo kolača, ali i da će se još dugo zajedno
zadržati za PSTN mrežom pa je s toga dobro rešenje za međusobno povezivanje veoma važno
danas.

8
 4. ZAJEDNIČKI PRENOS GLASA I PODATAKA

Do nedavno, svet glasovne komunikacije (Voice) i svet prenosa podataka (Data) bili
su strogo odvojeni. Glas se prenosio isključivo fiksnom telefonskom linijom, tj. javnom
glasovnom mrežom a putanja fiksne veze ostvarivala se pozivom i održavala se za vreme
trajanja veze, pri čemu su svi resursi bili rezervisani za poziv, a kompanije su se vodile
modelom naplate prema trajanju poziva. Puno godina ulaganja u fiksnu telefonsku mrežu
učinile su ovaj način komuniciranja gotovo 100% pouzdanim i komfornim u celom svetu.

Kod VoIP-a, fajlovi, poruke i dokumenti prebacuju se u niz manjih paketa, koji se u
tom obliku šalju mrežom na odredište, pri čemu svaki paket poslan u mrežu sadrži zaglavlje
sa adresom o mestu primanja te druge podatke. Svi paketi ne moraju se primiti istim
redosledom kao što su odaslani, a neki mogu imati znatno različite putanje prolaska kroz
mrežu. Zbog te činjenice moguće je da deo paketa ne stigne na odredište i bude izgubljen ili
oštećen u mreži.

Telekomunikacijski trendovi ukazuju na kombinaciju dvaju osnovnih načina

prenošenja podatkovnih i glasovnih informacija, pri čemu su se u početku koristili neki
trikovi, najčešće podaci pretvarali u oblik koji podseća na glasovni i tako prenosili
postojećom infrastrukturom.

U novijoj varijanti glasovna informacija pretvara se u obliku podataka i tako se

prenosi javnom mrežom.

Ovakvo pretvaranje ukazalo je na postojanje većih neiskorištenih delova u glasovnoj

komunikaciji, pri čemu se došlo do zaključka da je samo 10 - 25% vremena potrebno za
prenos glasa. U ostalo vreme najčešće se događaju sledeće stvari: slušamo sugovornika s
druge strane, razmišljamo o odgovoru kojeg ćemo dati ili tek dišemo između izgovorenih
riječi.

Upravo u ovoj činjenici krije se prednost prenošenja glasa putem mreža, koji je tada
zbog kompresije znatno efikasniji a time i jeftiniji.

9
 5. KAKO VoIP RADI?

U VoIP mrežama pretvaranje glasa u pakete se vrši gotovo trenutno (procesi

digitalizacije, kompresije i paketizacije), a vrlo često tom prilikom smanjuje se i propusnost
mreže (Bandwidth) 6 zbog mogućnosti slanja višestrukih podatkovnih paketa istovremeno.

Slika 1: Proces prenošenja signala kod VoIP-a

Proces stvaranja paketa i njihov put kroz mrežu u kojem učestvuju signalizacijski SS7
i mrežni TCP/IP protokoli teče ovako:

 Analogni glasovni signal konvertuje se u linearni PCM7 digitalni zapis (16 bita
svakih 125 µs8).

 Šumovi se uklanjaju iz PCM zapisa, a vrši se i dodatna analiza radi stišavanja

praznih delova i detekcije osnovnog tona.

6
Bandwidth (protok) je količina podataka koja je dozvoljena da se prenese sa naloga u bilo kom datom
periodu (obično 1 mesec).
7
Impulsna kodna modulacija (engl. Pulse-code modulation - PCM) ili skraćeno PCM, je postupak
pretvaranja kontinualnog oblika signala u digitalni oblik signala radi dalje obrade, prenosa ili čuvanja.
8
Mikrosekunde.

10
 Dobijeni PCM zapisi, konvertuju se u glasovne frameove, kompresuju tj.,
sažimaju Vocoder kompresijom i enkoduju ITU-T G.729 standardom putem
CS-ACELP algoritma, brzine prenosa 8 kbits, koji stvara 10 ms dugačak frame
koji sadrži 10 B glasa frekventnog raspona od 300 Hz do 3,4 kHz.

 Glasovni frameovi integrišu se u glasovne pakete. U početku to je RTP paket

kojem je dodat UDP paket sa podacima o izvoru i odredištu. Na kraju paket
ima 20 B i sadrži sve informacije uključujući i IP adresu odredišta.

 Paketi se šalju putem interneta, pri čemu usmerivači i preklopnici na putu

pregledavaju prethodno upisanu informaciju o odredištu paketa i usmeravaju
putanju.

 Kad paketi stignu na odredište, prolaze obrnutu proceduru za reprodukciju

glasa.

 Svi IP paketi su numerisani, a da bi se dobio smislen glasovni oblik, prilikom

primanja IP paketi moraju se posložiti po potrebnom redosledu.

11
 6. PROTOKOLI VoIP TEHNOLOGIJE

Neki od najvažnijih protokola VoIP tehnologije jesu:

 IP - Internet Protocol
 UDP - User Datagram Protocol (protokol za korisničke datagrame)
 TCP - Transmission Control Protocol ( protokol za upravljanje prenosom)
 RTCP - Real-time Transport Control Protocol (protokol za upravljanje
prenosom u realnom vremenu)
 RTSP – Resource reSerVation Protocol (protokol za rezervisanje resursa
 RTP – Real-time Transport Protocol (protokol za prenos u realnom vremenu)
 SIP – Session Initiation Protocol (protokol zaotvaranje sesija)
 SDP – Session Description Protocol (protokol za opis sesija)

Slika 2: Protokoli VoIP-a

12
6.1. IP protokol

IP je protokol trećeg sloja OSI referentnog modela (sloja mreže). Sadrži informacije o
adresiranju, čime se postiže da svaki mrežni uređaj (računar, server, radna stanica, interfejs
rutera) koji je povezan na Internet ima jedinstvenu adresu i može se lako identifikovati u celoj
Internet mreži.

Osim toga sadrži i kontrolne informacije koje omogućuju paketima da budu

prosleđeni (rutirani) na osnovu poznatih IP adresa. Ovaj protokol je dokumentovan u RFC
791 i predstavlja sa TCP protokolom jezgro Internet protokola, TCP/IP stek protokola (engl.
Transmission Control Protocol/Internet Protocol).

IP ne zahteva prethodno upostavljanje veze u trenutku slanja podatka, već računar koji
šalje podatke pokušava sve dok ne prosledi poruku (best effort model). Prenos podataka je
relativno nepouzdan, što znači da nema gotovo nikave garancije da će poslati paket zaista i
doći do odredišta nakon što je poslat. Sam paket u procesu prenosa se može promeniti, zbog
različitih osnovnih prenosnih pravaca, može se dogoditi da segmenti ne stižu po redosledu,
mogu se duplirati ili potpuno izgubiti tokom prenosa.

S obzirom da je sam koncept IP protokola oslobođen mehanizama koji osiguravaju

pouzdanost, sam process usmeravanja (rutiranja) paketa unutar mreže je relativno brz i
jednostavan.

Ukoliko aplikacija zahteva pouzdanost, koriste se mehanizmi TCP protokola u sloju

iznad samog IP protokola. IP ima tri primarne funkcije:

 Adresiranje (definiše način dodele internet adresa), Internet moduli koriste

adrese koje paketi nose u IP zaglavlju kako bi ih prosledili dalje ka destinaciji.
 Rutiranje, određivanje putanje za prenos podataka sa jednog računara na drugi
bez prethodnog uspostavljanja veze (engl. connectionless), po (engl. best-
effort) modelu.
 Fragmentaciju i ponovno sastavljanje paketa kada je potrebno kako bi se
preneli kroz mrežu koja ima manji MTU (engl. Maximum transmission unit)
upostavljanje veze u trenutku slanja podatka, već računar koji šalje podatke
pokušava sve dok ne prosledi poruku (best effort model). Prenos podataka je

13
 relativno nepouzdan, što znači da nema gotovo nikave garancije daće poslati
paket zaista i doći do odredišta nakon što je poslat. Sam paket u procesu
prenosa se može promeniti, zbog različitih osnovnih prenosnih pravaca, može
se dogoditi da segmenti ne stižu po redosledu, mogu se duplirati ili potpuno
izgubiti tokom prenosa. Ukoliko aplikacija zahteva pouzdanost, koriste se
mehanizmi.

6.2. TCP protokol

TCP protokola u sloju iznad samog IP protokola. TCP protokol je isto zadužen za
definisanje redosleda paketa koji stižu (sekvence).

Karakteristike TCP protokola su:

 Ključan protokol na Internetu.

 Omogućava pouzdanu konekciju s kraja na kraj.
 Obezbeđuje poštovanje redosleda segmenata.
 TCP veza je definisana sa 4 parametara: adresama i portovima
pošiljaoca/primaoca.
 Koristi ga: HTTP, SMTP, Telnet, FTP.

6.3. SIP i H.323 protokol

Dva protokola koja su veoma važna za VoIP, su: ITU H.323 i IETF SIP (Session
Initiation Protocol).

Međunarodna organizacija (International Telecommunications Union - ITU)

predložila je protokol H.323, ali njega u novije vreme zamenjuje SIP protokol.

Zajednička osobina protokola: svi protokoli imaju zadatak signalizovati i zabeležiti

bitne događaje za vreme poziva: početak i kraj poziva ali i neke druge radnje kao što je
konferencijska veza tri učesnika.

14
 Ostali signalizacijski protokoli kao Cisco Skinny Client Control Protocol (SCCP) ili
Nortleov UNISTIM razvijeni su od strane privatnih kompanija i sadrže osobine upravljanja i
nadzora mrežnog VoIP prometa koji se javno ne primenjuju.

H.323, prvo je rešenje koje je standardizovano za govornu, video i podatkovnu

komunikaciju u paketnim mrežama te za povezivanje s tradicionalnim mrežama s
komutacijom kanala (PSTN, ISDN, GSM), preporučuje se za PBX i slične sisteme.

H.323 omogućava integraciju postojeće javne telefonske mreže (POTS 9, ISDN10) u

VoIP sisteme. Zanimljivo je reći kako je spomenuti protokol bio izvorno zamišljen za video
konferencije u računarskim mrežama, baziran na Microsoftovom NetMeeting11 softveru te
Avaya Multivantage i Nortel Meridian IP PBX sistemima, no tokom godina evolucijom se
razvio u pogodan protokol koji zamenjuje tradicionalne PBX sisteme.

H.323 protokol preporuka je za mnoge druge komunikacijske protokole kao što su

H.225.0, H.245, T.120, H.235, G.711, G.723.1, G.729, H.261, H.263, T.38 i druge.

Kao protokol, H.323 prilično je složen i pruža vrlo širok spektar mogućnosti. H.323,
osim tehničkih zahteva, registracije uređaja i pristupnika te adresiranja, definiše i arhitekturu.
Glavni elementi u H.323 mrežama su: H.323 terminal, H.323 pristupnik (Gateway) i upravnik
(Gatekeeper) te MCU jedinica za upravljanje višestranim konferencijama (Multipoint Control
Unit) i H.323 graničnik (Border element).

H.323 pristupnik (Gateway) ima ulogu prevođenja signalizacijskih protokola i načina

prenosa, komunikacijskih procedura i raznih oblika kodiranja. H.323 upravnik (Gatekeeper)
ima zadatak kontrole pristupnim resursima, upravlja propusnošću, pazeći na QoS ali i brine o
tarifama, odnosno potrebne informacije o ostvarenim pozivima šalje drugim serverima.

9
Plain Old Telephone System - oznaka za klasičan analogni telefonski sistem, analogni telefonski
aparat, liniju ili priključak
10
ISDN je engleska skraćenica za Integrated Services Digital Network, i oznaka je za digitalnu
telefonsku tehnologiju, nastao je 1970.
11
Microsoft NetMeeting je bio VoIP i videokonferencijski klijent koji je dolazio sa mnogim verzijama
Windows-a, do XP-a.

15
 Session Initiation Protocol (SIP), razvijen je od strane organizacije IETF,
profesionalnog udruženja kojem nije bio cilj stvoriti glavni protokol za glasovnu, podatkovnu
i video komunikaciju u paketnim mrežama.

Ovaj protokol zasnovan na HTTP protokolu, nije sveobuhvatan već se oslanja i na

druge protokole, pojednostavljeno SIP omogućava komunikaciju koja se tada vrši na različite
načine, najčešće uz pomoć RTP (Real Time Transport Protocol) i SDP (Session Description
Protocol) protokola.

RTP je IETF-ov protokol za prenos sesija multimedijskih podataka u realnom

vremenu, uključujući audio, video i tekstualne sadržaje. Omogućava kodiranje i pretvaranje
podataka u pakete i prenos tih paketa putem interneta.

SDP koristi se za opisivanje i kodiranje mogućnosti, odnosno sposobnosti učesnika

sesije. Opisivanje se koristi za usklađivanje karakteristika sesije kako bi svi uređaji u sistemu
mogli ravnopravno sudelovati.

SIP spada u tzv. End to End signalne protokole, što znači da je stanje mreže i logika
spremljena na krajnjim tačkama (uređajima) pa samim time ne postoji jedinstvena tačka
ispada, što mu daje određenu skalabilnost, no cena za to je veće zaglavlje paketa.

Krajnje tačke u SIP sistemu identifikuju se SIP korisnicima, odnosno URI-ma (URI,
Uniform Resource Indicators), oblikom adrese koja liči na mail adresu (oblika
sip:korisničko_ime@domena). Isti URI može služiti za SIP ili elektroničku poštu što
pojednostavljuje komunikaciju.

Kao i kod prethodno spomenutog protokola, postoje mrežni elementi, SIP logičke
jedinice, a to su korisnički agenti (User Agents), proxy server, register te redirect serveri, koji
se po potrebi mogu spajati kako bi se povećala brzina obrade informacija, no to zavisi o
pojedinačnoj implementaciji ali i konfiguraciji sistema.

16
 7. PREDNOSTI I NEDOSTACI VoIP-a

Kao i svaka tehnologija koja se do sada velikom brzinom razvijala, tako i VoIP, imala
je svoje prednosti i nedostatke.

7.1. Prednosti VoIP-a

 VoIP je jeftiniji od obične telefonske veze koju još uvek koristi većina ljudi.
Bilo da se koristi u kućama ili na poslu, za pozive unutar države ili
međunarodne pozive, VoIP štedi novac.

 Mogućnost integracije računarskih aplikacija kao što su e-mail, fax, web

konferencije i video telefona s običnim telefonom.

 Moguće je "poneti" svoj broj sa sobom u bilo koji deo sveta gde postoji pristup
Internetu, te pričati s partnerima po ceni lokalnog poziva kao iz države čiji
smo korisnik.

 Pogodno za one čiji prijatelji i porodice žive na jednoj određenoj lokaciji.

Budući da imaju mogućnost odabrati vlastiti pozivni broj, mogu telefonirati s
njima po ceni lokalnog poziva.

 Nema nikakvih troškova poziva unutar mreže, odnosno ako su u infrastrukturi

povezane udaljene lokacije putem Interneta, jedini trošak je sama veza prema
Internetu.

 Potpuna kontrola troškova, u svakom trenutku se može znati koliki su troškovi

telefoniranja i kakva im je struktura.

 Izuzetno prijateljsko okruženje za telefoniranje. Računar nije preduslov za

telefoniranje, samo telefonski uređaj.

17
7.2. Nedostaci VoIP-a

 Oba učesnika moraju biti istovremeno online kako bi se uspostavio razgovor,

što znači da će oboje imati troškove.

 Kvaliteta zvuka zavisi od Internet veze, bolja veza osigurava veću kvalitetu
komunikacije i bolje razumevanje sagovornika.

 Potrebno je imati dobru zvučnu karticu, mikrofon i zvučnike ili s najnovijom

tehnologijom telefon sa podrškom VoIP-a.

 Inžinjeri koji rade na uspostavljanju VoIP mreža često zanemaruju sigurnosni

aspekt i pretnju instalacije trojanskog konja kojim se može upravljati udaljeno
i snimati VoIP razgovore. Maligni korisnik ovog softvera treba uči u samo
jedan računar u mreži ciljane organizacije i tada može prisluškivati sve VoIP
razgovore.

Ipak, možemo zaključiti da ovaj način telefoniranja ima puno više prednosti, te da će
se u skoroj budućnosti, uz razvoj ove tehnologije, sve više ljudi prebaciti na ovakav način
komunikacije.

18
 8. VoIP PROGRAMI

Za VoIP telefoniranje potrebna nam je određena programska podrška.

To su VoIP programi od kojih su neki Skype, VoIP Stunt, Voip Buster, Yahoo!
MESSENGER with Voice, VoIPCheap, VoIP Discount, Facebook, Internetcalls, Google talk,
Whatsapp, Microsoft NetMeeting, MSN Messenger, Net2phone, MediaRing Talk, Viber...

Neki od ovih programa mogu se besplatno preuzeti s Interneta, a ukratko

predstavljamo način rada programa Skype, Whatsapp i Viber.

8.1. Skype

Skype je aplikacija koja se jako brzo proširila i nailazi na široku primenu među
korisnicima IP telefonije.

To je aplikacija koja omogućava besplatno razgovaranje sa drugim korisnicima

aplikacije, ali isto tako nam pruža i jako dugo očekivanu uslugu telefoniranja na fiksni ili
mobilni telefon sa bilo kojeg kraja sveta po lokalnoj tarifi zemlje u koju se poziva.

Ova aplikacija Internet telefoniranje približava krajnjem korisniku i čini ga krajnje

jednostavnim za korištenje.

Celi sistem ovakve komunikacije se zasniva na P2P12 (peer-to-peer) tehnologiji.

Telefoniranje i razgovaranje među korisnicima nije jedina prednost koju pruža ova aplikacija,
tu je i uspostavljanje konferencijske veze, slanje datoteka preko istog interfejsa aplikacije, te
slanje tekstualnih poruka. Ako se i nastavi takav trend, doći će do velikog okreta na tržištu
telefonije.

I danas se kod uvođenja novih usluga u telefoniji sve više ide prema jedinstvenom
rešenju, dakle jedinstvenoj paketnoj računarskoj mreži koja je u mogućnosti preneti sve vrste
podataka, s zadovoljavajućom kvalitetom i sa zadovoljavajućim skupom usluga.

12
P2P je koncept umrežavanja računara bez poslužitelja, gdje je svaki računar inteligentna radna
stanica, koja pronalazi druge računare putem broadcast ethernet paketa, i komunicira s njima direktno, bez
potrebe autorizacije na nekom centralnom serveru.

19
 Skype kao projekat koji je započeo kao inicijativa skupa entuzijasta, pokazuje da
tržište postoji, i da će u budućnosti telekomunikacijski operatori morati jako pažljivo odabrati
svoje strategije razvoja na tržištu.

Skype program može se besplatno preuzeti sa www.skype.com.

Za korištenje Skypea potreban je računar, Internet veza, mikrofon i zvučnici.

Komunikacija korisnika PC – PC, PC - Smartphone je besplatna, dok je za

komunikaciju telefon potrebno imati kredit koji se može kupiti kreditnom karticom.

Slika 3: Cene Skype poziva

Slika 4: Izgled Skype interfejsa

20
8.1.1. Prednosti Skype-a

 Novije sredstvo komunikacije koje će sniziti troškove telefoniranja;

 Najpopularnija aplikacija koja se koristi za telefonsku komunikaciju preko

interneta;

 Omogućuava besplatno telefoniranje preko interneta između bilo koja dva

Skype telefona na svetu i to vrlo jeftino.

8.1.2.Usluge Skype-a

 SkypeOut - omogućava korisnicima zvanje običnih i mobilnih telefona;

 Skype Voicemail - omogućava korisnicima primanje poruka dok su odsutni ili

ne mogu primati pozive na njihov Skype telefon;

 SkypeIn - omogućava korisnicima primanje poziva s običnih i mobilnih

telefona;

 Skype Forwarding (Preusmeravanje poziva) - omogućuava korisnicima

preusmeravanje poziva na Skype, fiksni ili mobilni telefon;

 Skype Groups - omogućuava jednom korisniku da upravlja računima grupe

korisnika, što je pogodno za firme;

 Osnovna usluga - razgovor između dva Skype korisnika putem interneta je

besplatan.

21
8.2. WhatsApp

WhatsApp Messenger je višeplatformska mobilna aplikacija za slanje poruka koja

Vam dopušta da razmenjujete poruke bez plaćanja SMS-a.

WhatsApp Messenger dostupan je za iPhone, BlackBerry, Android, Windows Phone i

Nokia telefone i svi ti telefoni mogu slati poruke i jedni drugima!

Budući da WhatsApp Messenger koristi isti internet podatkovni plan koji koristite za
email i surfanje internetom, nemate dodatnih troškova za slanje poruka i kontaktiranje svojih
prijatelja.

WhatsApp osim mogućnosti slanja poruka omogućava i HD audio i video pozive. Kao
dodatak osnovnom slanju poruka, WhatsApp korisnici mogu kreirati grupe te međusobno
slati neograničen broj slika, videa i audio poruka.

Mana: Korisnik s kojim želimo stupiti u kontakt takođe mora imati Whatsapp
aplikaciju i račun.

Slika 5: Izgled WhatsApp korisničkog interfejsa

22
8.3. Viber

Viber je aplikacija za pametne telefone koji korisnicima omogućava pozive i slanje

besplatnih SMS poruka. Viber radi na 3G i WiFi mreži.

Za razliku od ostalih VoIP usluga, kao što su Skype, Viber ne zahteva korisnički
račun, te omogućava izravan poziv svim mobilnim i fiksnim mrežama, gdje je softver
instaliran na oba uređaja.

Viber je aplikacija koja je napravljena od strane kompanije Viber Media. Viber Media
je kompanija sa sedištem na Kipru, ali ima svoje razvojne centre u Belorusiji i Izraelu.

Ovu mobilnu aplikaciju je osnovao izraelsko-američki biznismen Talmon Marco.

Slika 6: Izgled Viber korisničkog interfejsa

8.3.1.Funkcionalnost Vibera

Na dnu ekrana aplikacije imaju ikone za pristup porukama, popis zadnjih poziva,
kontakata, tastature i ostalih opcija. Nakon instalacije korisnički račun se može stvoriti sa
svakog telefonskog broja kao korisničkog imena.

Viber je sinhronizovam s imenikom, tako da korisnici ne trebaju dodavati kontakte

posebno. Osim tekstualnih poruka, korisnici mogu razmenjivati slike, poruke, audio i video
fajlove.

23
8.3.2.Dostupnost Vibera

Aplikacija je dostupna za Android, BlackBerry OS, iOS, Windows Phone i Nokia.

Viber aplikacija je sada dostupna na 10 jezika, bespatna je i prema nekim proncenama

trenutno ima vise od milijardu korisnika mada se taj broj jako brzo povećava.

Viber je besplatan ukoliko pozivamo korisnike koji takođe imaju Viber, naplaćuju se
samo pozivi na brojeve koji nemaju Viber i to se vrši pomoću Viber Out opcije.

24
 ZAKLJUČAK

U današnje vreme je vrlo retko da ćete videti mlađu osobu od 30 god. koja nema
mobilni uređaj u džepu odnosno u ruci što je svakdašnji prizor.

Kada je reč o komunikaciji putem mobilnog telefona onda smo na jednom vrlo
visokom stepenu povezanosti jer je mobilni internet toliko rasprostranjen da ga skoro svaka
osoba koristi.

Ako je reč o komunikaciji pozivanjem ili sms-ovi koji se naplaćuju putem mobilne
telefonije onda je to već malo ređi slučaj jer imamo internet i razmjenjujemo pozive i poruke
putem interneta odnosno nekim jeftinijim načinom.

Ukoliko govorimo o VoIP-u možemo slobodno tvrditi da je nekoliko miliona ljudi u

toku 24 sata koristilo jedan od besplatnih VoIP softvera.

Tehnologija je uznapredovala do tog stepena da dve osobe sede svaka kod svoje kuće,
piju kafu i pričaju putem Skype-a. Čemu to? Odgovor je vrlo jednostavan: vrlo je jeftino
gotovo se i ne plaća pa zašto bi išli 5 kilometara autom ili biciklom zbog istog užitka.

Tokom godina su se razvijali razni protokoli koji su unapredili komunikaciju i snizili

cene komunikacije. Povezivanje na fiksnu mrežu je jednostavno uz pomoć nekih interfejsa tj.
međusklopova. Danas gotovo sve veće fabrike pa i neke veće kancelarije koriste VoIP.

VoIP će se u budućnosti toliko razvijati da ja lično očekujem da će u potpunosti

preovladati nad fiksnom telefonijom jer VoIP štedi jako puno novca a to je danas najbitnije
skoro svima.

25
 LITERATURA

1) Microsoft. (2007). Osnove računarskih mreža. (S. Hodžić, Prev.) Beograd.

2) Tanenbaum, A. (2005). Računarske mreže. (D. Smiljanić, Prev.)
3) Veinović , M., & Jevremović, A. (2008). Uvod u računarske mreže. Beograd.
4) Veinović, M., & Jevremović, A. (2011). Računarske mreže. Beograd.
5) Sigurnost VoIP-a
(http://studenti.rs/skripte/informacione-tehnologije/sigurnost-voip-a) 10.06.2023
6) Voice over IP
(https://en.wikipedia.org/wiki/Voice_over_IP) 10.06.2023

26
27