BUDUNOST

INTERNETA
Andrijana Marjanovi Milo Pavlovi Danilo Filipovi

Prvi pravac razvoja je u poboljanju kvaliteta informacija koje moemo pronai na Internetu. Ovde treba pomenuti prenos audio i video zapisa, mogunost sluanja radio stanica itd.

Drugi pravac razvoja vezan je za poboljanje kvaliteta veza i brzine prenosa podataka. Ovde treba pomenuti razvoj opreme koja omoguava sve bri protok informacija izmeu korisnika i Interneta i razvoj super brze mree tzv. Internet 2.

Internet 2 projekat zapoet je 1996. Godine, u vreme

kada su postojea mrea i protokoli poeli da pokazuju znake nedovoljnog kapaciteta.Mogunosti prenosa videa, aplikacije za telekonferencije ili ideje o zajednikom radu udaaljenih laboratorija na obimnim istraivanjima, nisu mogle da budu podane protokolima kakve danas koristimo.Ideja o stvaranju novih protokola i prenosu podataka koji bi se vrio i do 1000 puta bre,okupila je 34 istraivaka centra,koja su formirali neprofitni koncorzijum-danas na projektu Internet 2 radi oko 185 amerikih univerziteta a njima su se prikljuili i industrijski giganti poput kompanija Microsoft ili Cisco.Paralelno sa projektom Internet 2,amerika vlada je takoe zapoela kreiranje mree sledee generacije-Next Generation Internet.

Interplanetarni internet
Godine 2001. Objavljen je prvi dokument u kome se definiu pravci razvoja Interneta i van granica planete Zemlje. Potpisnik ovog projekta je jedan od osnivaa Interneta,Vinton Cerf, zasluan za kreiranje izmeu kompjutera vezanih za svetsku mreu.Plan o tome da se Internet proiri u svemir odnosi se na komunikaciju izmeu Zemlje i Marsa.Istraivai Interplanetarnog Interneta dodelili su internet adrese svim planetam,satelitima, i svemirskim letelicama.Komunikacija e se odvijati nalik elektronskoj poti.Informacije e se prvo sauvati,a zatimproslediti boli kom voritu u sistemu.Nain slanja nazvan sauvaj i prosledi smanjie probleme u prenosu podatka.

U razvoju Interneta sve je oiglednije njegovo usmeravanje ka komercijalnoj strani, odnosno vea prisutnost poslovnih aktivnosti.

Statistika pokazuje da se broj korisnika Interneta iri po stopi od 200% godinje od 1985. god., a smatra se da e Internet prikljuci postati uobiajeni kao to je danas telefonska linija.

INTERNET AUDIO I VIDEO

Internet se u ovoj oblasti vrlo brzo razvija. Korisnik ima mogunost da sa Interneta presnimi bilo koju datoteku, pa ak i one koje sadre video i audio zapise. Danas se koristi program Real Player koji omoguava da se audio i video snimci sluaju i gledaju u realnom vremenu. To znai da se fajlovi ne presnimavaju, ve program dekompresuje podatke iz mree i emituje ih u realnom vremenu. Danas se ve uveliko primenjuje da preko personalnog raunara moemo sluati gotovo bilo koju radio stanicu, to nam govori da u bliskoj budunosti moemo oekivati da moemo pratiti TV, ili ga koristiti kao bioskop.

INTERNET I POSLOVNA AKTIVNOST

Danas kupovinu nekog proizvoda moemo obaviti a da ne izlazimo iz svog stana i to uz pomo Interneta i odgovarajuih Web sajtova. Treba samo da naruimo ono to elimo i ostavimo podatke, i proizvod e nam biti dostavljen. Brz razvoj belee tzv. interaktivne robne kue, gde preko Interneta moeto pogledati razliite proizvode, proitati njihove karakteristike, pogledati njihovu sliku, cenu i na kraju ih poruiti,a sve to preko raunara.

Vodee kompanije po prometu na Internetu su prodavci hardvera Cisco Systems i Dell Computer. Najvei on-line prodavac knjiga na svetu je amazon.com koji svakodnevno proiruje svoju ponudu. Veliki posao sa svojim dobavljaima, preko Interneta, obavlja i kompanija General Electric. Oni koriste TPN ( Trading Process Network ).

Internet omoguava praenje najnovijih vesti. Na odgovarajuim Web stranicama mogu se pratiti vesti najpoznatijih informativnih kua, kao i itanje najpoznatijih asopisa i novina.

PERSPEKTIVE TEHNIKOG RAZVOJA

Osnovno pitanje u vezi sa poboljanjem mogunosti korienja Interneta je brzina prenosa podataka. Naini povezivanja na Internet su: modem ISDN kablovska veza

satelit
T1 ADSL

Modem je za sada
najrasprostranjeniji vid povezivanja. Uobiajene brzine analognih modema su 14,4 ; 28,8 ; 33,6 i 56 kilobita u sekundi. Prednost modema je to nije skup i ne iziskuje neke dodatne trokove.

( Integrated Services Digital Network ) Za razliku od starih analognih telefonskih linija, ISDN su digitalne i omoguavaju veu brzinu protoka podataka nego klasian modem.

ISDN

Postoji i druga verzija ISDN koja se zove B-ISDN. Ona moe da dostigne brzinu 1,5 Mbps. Koristi fiber optika kablove i nije u irokoj upotrebi.

Da bi se dobila ovakva linija,telefonska kompanija mora nuditi takvu uslugu, i mora da instalira ISDN terminal. Kompanija mora dovesti telefonsku liniju do samog raunara. ISDN dostie brzinu do 128 kb/s.

Postoje dva tipa ISDN veze:

Basic Rate Interface ( BRI ) sastoji se od dva 64 Kbps-na B-kanala i jednog D-kanala za prenos kontrolnih informacija. Primary Rate Interface ( PRI ) sastoji se od 23 B-kanala i jednog D-kanala za SAD, ili 30 B-kanala i 1 D-kanal za Evropu.

Kablovska veza- je vid povezivanja bez

telefonske linije. Kablovski pristup podrazumeva iznajmljenu liniju, tako da korisnik uvek prikaen. Brzina prenosa je 1.5 mb/s.

Satelit- omoguava stalnu i stabilnu

vezu. Satelitska mrea omoguava brzo primanje sa mree (200 do 400 kb/s) , ali je neophodna analogna veza za slanje na mreu.

T1- predstavlja novu generaciju veza ka internetu

koja moe dostii brzinu i do 1500 kb/s.
Ova veza je veoma skupa pa nije nala iroku primenu. Za sada, koriste je samo najvee kompanije.

ADSL- (Asimetric Digital Subscribe Line) je tip

veze koji danas radi samo u odreenim delovima SAD-a. Ovaj tip veze je veoma skup, ali dostie brzine do 6000 kb/s.

Uporedjivanje brzine analognih modema i ISDN linija

Vreme preuzimanja datoteke u veliini od 10 mb u zavisnosti od tipa veze ( u minutima ):

modem (33,6 kb/s) modem (56 kb/s) ISDN (128 kb/s) satelitska (400 kb/s) kablovska (1,5 mb/s) T1 (1,5 mb/s ) ADSL (6 mb/s)

50,7 30,46 13,33 4,26 1,14 1,14 0,28

VIZIJA NOVE MREE

Razvoj nove mree uslovljen je i tehnikim razvojem raunarske opreme (hardwere-a). Nova mreza bi trebalo da povee: kole, univerzitete, laboratorije, naune ustanove... i da postane sredstvo masovne komunikacije.

Takva mrea bi omoguila povezivanje geografski udaljenih stanica, a da rade na istom projektu.Uvoenje interneta u kole omoguilo bi uenicima korienje veeg broja informacija. Kuni raunar postao bi osnova za obavljanje svih poslovakupovine, plaanja rauna, prebacivanja novca, informisanja, zabave...

PITANJE PRISTUPA
Internet je otvorana mrea, to znai da svako moe da postavi svoj Web sajt i da svako moe da mu pristupi. Mana Interneta je u tome to se moe postaviti sajt iji sadraj vrea javni moral ili je zabranjen zakonom.

Postoje dva pravca u budunosti. Jedan je da se ostavi otvorenost Interneta, a drugi je da se uvedu kontrola i ogranienja. Pitanje je ko bi sprovodio kontrolu jer je Internet svetska mrea, tako da nijedna zemlja ne moe biti vlasnik , a serveri su rasprostranjeni po celom svetu.

KRAJ