Гимназија „Жарко Зрењанин“

Врбас, Палих бораца 9

Матурски рад из информатике

Интернет

Ментор: Ученик:
Професор Светлана Мандић Аљоша Пинтерић, II-4

Кула, новембар 2022. године

Садржај

1
Увод.........................................................................................................3
Разрада....................................................................................................4
Историја..............................................................................................5
Приступ Интернету.............................................................................7
Услуге..................................................................................................9
World Wide Web............................................................................10
Комуникације................................................................................12
Пренос података..........................................................................13
Закључак...............................................................................................14
Литература............................................................................................15

2
 Увод

Интернет је саставни део наших живота. Преко њега можемо

да причамо и дописујемо се са људима широм света, нађемо било
који податак или информацију која нас занима, и то све у трајању од
једне секунде. Осим за разоноду, Интернет има и примену у
пословању, науци и политици. Али ништа од тога није било могуће
до пре око 60 година. За тако кратко време, Интернет се развио од
једне локалне до глобалне мреже.
У овом раду, прво се говори о томе шта је Интернет, па онда о
стварима и поступцима који су утицали на његов настанак и развој.
Затим, на које све начине можемо приступити Интернету и на крају
шта се све налази на њему и за шта га користимо.

3
 Разрада
Интернет је светски систем повезаних рачунарских мрежа који
је трансформисао начин на који функционишу комуникациони
системи. Почеци интернета се везују за стварање ARPANET-а 1969.
године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД-
а. Данас Интернет повезује милијарде рачунара широм света на
један нехијерархијски начин.
Израз Интернет долази од енглеске рeчи Interconnected
(међусобно спојени) и Networks (мрежни систем рачунара). У
свакодневници Интернет се често поистовећује са World Wide Web-
ом (WWW), што у ствари није тачно јер је WWW само један део,
једна служба у оквиру Интернета као глобалног појма.
Интернет је производ споја медија, рачунара и
телекомуникација. Међутим, Интернет није само производ
технолошког напретка, него такође друштвених и политичких
процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску.
Од својих корена као једно неиндустријско и непословно
окружење везано за научну заједницу, Интернет се врло брзо
проширио на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно
скоро 30 година да се Интернет наметне као технолошка иновација
која константно трансформише друштво и економију.
Интернет је јавно доступна глобална пакетна мрежа података
која повезује рачунаре и рачунарске мреже коришћењем Интернет
протокола (IP). То је "мрежа свих мрежа" која се састоји од милиoна
кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно
размењују информације и услуге као што су електронска
пошта, "ћаскањe" (енг. chat) и пренос датотека те
повезане странице и документе World Wide Weba.
Појам Интернет значи мрежа унутар мреже, или интерна веза
између више рачунара. Постоје мале мреже које се међусобно
везују, и тиме чине ову структуру.
Интернет се све више назива глобалном мрежом информација
(великом интернационалном-глобалном базом података). У 2014.
години број интернет корисника премашио је 3 милијарде или 43,6%

4
светске популације (две трећине корисника дошло је из најбогатијих
земаља и то 78,0% становништва из Европе, а 57,4% из Америкe).

Историја

Преношење инструкција између рачунских машина је први пут

остварено 1940. када је Џорџ Стибитз искористио теле-машину за
куцање помоћу које је послао инструкције са његовог „Модел К“
са универзитета Дартмут у Њу Хемпширу на његов „калкулатор
комплексних бројева“ у Њујорку, па примио резултате истим путем.
Тек 1964, истраживачи са Дартмута су изумели главну машину са
дељеним временом са прикљученим терминалима. У основи
терминали су искоришћавали ресурсе главног рачунара, те помоћу
главног рачунара на којег су прикопчани добијали резултате назад
на терминал.
1969. Универзитет Калифорнија у Лос Анђелесу, СРИ
у Станфорду, Универзитет Калифорније у Санта Барбари и
универзитет Јуте били су прикопчани на ARPANET мрежу која је
претеча данашњег Интернета, иако је била пуно ограниченија.
Касније ће се технологија све више развијати те прерасти у
данашњу мрежу какву познајемо. Интернет је глобално доступна
мрежа коју чини више међусобно повезаних мањих и већих мрежа
које комуницирају помоћу Интернет протокола (IP), а који су
повезани бакарним кабловима, оптичким кабловима и другим. Прва
Интернет мрежа је створена 1. јануара 1983. када је Америчка
Национална Научна Фондација направила своју универзитетску
мрежу. Брз развој Интернета је помогла могућност IP-а да ради
преко већ постојећих мрежа и комуникација.
Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију
рачунара путем мреже, а 1983. мање од 1000 рачунара је било
спојено на ARPANET. Како се АRPANET повећавао, видело се како
је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би
могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све
компликованија мрежа рачунара.

5
 Винстон Церф и Роберт Кан су створили IP протокол и рекли
да су створили протокол који ће се користити у великом мрежама с
великом бројем рачунара и протокол који ће носити Интернет
будућности.
Прво представљање јавности је доживио 90-их. У августу 1991.
CERN је у Швајцарској представио web site. Национални Центар за
суперрачунарске примене је објавио Моsaic веб-прегледач, а 1994.
се повећава интерес јавности за Интернет који је до сад био
искључиво академско/техничке природе. Интернет је све више
узимао маха, тако да је 90-их интегрисао већину тадашњих
постојећих јавних рачунарских мрежа, што је остварено највише
захваљујући недостатку меродавне централне администрације чиме
је омогућен несметан раст мреже, као и прилично слободну природу
Интернета и његових протокола. До јуна 2008. око 1,46 милијарди
људи користило је Интернет у читавом свету.

6
 Приступ Интернету

Интернет, као глобална светска мрежа, нема цензуру и нема

препрека. Доступна је на сваком делићу планете Земље уз
одговарајућу опрему. Да би приступили овој мрежи морамо имати
један од система за комуникацију као што су:

 aналогна телефонска линија

 ISDN
 ADSL
 кабловски
 бежични
 сателитски

Систем аналогних телефонских линија подразумева

инфраструктуру јавне телефонске мреже. Овим системом се, кроз
спојне водове, врши пренос аналогних сигнала (првобитно намењен
искључиво за говорне информације) у врло уском спектру од 300 до
3400 Hz што је сасвим довољно за пренос говора.
ISDN систем дигитално врши пренос података кроз спојне
водове, са проширеним опсегом који укључује два аналогна канала.
Назив је добио као скраћеница енглеског термина Integrated System
of Digitaly Network.
ADSL користи особину увезивања више "канала" у жељену
ширину преноса. Ознака АDSL значи да је проток информација
асиметричан тј. према потреби количина долазних информација
(Download) са сервера према клијенту се увећава на рачун одлазних
(Upload) количина бита. Комуникација кроз спојне водове је
дигитална.
Кабловски Интернет у насељеним местима где је успостављен
систем кабловске телевизије могуће је остварити истим водовима зa
пренос података и конекцију на Интернет. Веома често се користи, а
једини проблем је што брзина преноса директно зависи од броја
корисника.

7
 Бежични Интернет је термин који је успостављен према
оригиналној енглеској верзији Wireless. Данас се користи више
различитих варијанти, а најчешће комуникације су на ултра високим
фреквенцијама од 2,4 и 5 GHz. Због особина простирања ове врсте
таласа (праволинијскoг и одбијања нити од физичких препрекa)
ограничења су велика: мора постојати оптичка видљивост између
антена приступне станице и корисника, а даљина се креће до
неколико километара.
Сателитски интернет је систем који представља најпоузданији
и најбржи систем за пренос података. Као посредник у комуникацији
користи се геостационарни сателит позициониран на висини од око
35000 km изнад земље. Пошто се креће угаоном брзином
идентичном брзини ротације Земље, његов положај у односу на
одређени простор на Земљи увек је исти. Простор који је покривен
сигналом сателита назива се "Footprint".

8
 Услуге

Најпознатије услуге за на Интернету су:

 World Wide Web - користи HTTP за пренос wеб страница

написаних у HTML-у - то је новији сервис, али и најбрже растући
 разговор (chat) - који може бити комуникација гласом (оба
рачунара требају да имају звучне картице, микрофоне и
звучнике/слушалице) или писмена комуникација - примери
су IRC, ICQ, Skype и у задње време све популарнији Discord
 електронска пошта - користи POP, SMTP и друге протоколе, једна
од првих услуга на Интернету
 пренос датотека - уз стандардни FTP данас се све више
користи „peer to peer“ протоколи
 Usenet - мрежа намењена размени порука у интересним групама

9
 World Wide Web

World Wide Web је само један од стотина сервиса који се

користе на Интернету. Web је глобални сет докумената, слика и
других ресурса, логички међусобно повезаних хиперлинковима и
референцираних са униформним ресурсним локаторима (URL). Ови
идентификатори симболично идентификују сервисе, сервере, и
друге базе података, и документе и ресурсе које они могу да
пруже. Hipertekst transfer protokol (HTTP) је главни приступни
протокол на мрежи. Веб сервиси исто тако користе HTTP за
омогућавање комуникације између софтверских система да би се
делила и размењивала пословна логика и подаци.
World Wide Web претраживачи, као што су Мајкрософтов
Интернет Експлорер, Мозила фајерфокс, Опера, Аплов Сафари,
и Гугл хром, омогућавају корисницима да навигују са једне веб
странице на другу путем хиперлинкова који су уграђени у документе.
Ти документи исто тако могу да садрже било коју
комбинацију рачунарских података, укључујући графику,
звук, текст, видео, мултимедијски и интерактивни садржај који је
доступан док је корисник у интеракцији са страницом. Скриптовање
на страни клијента може да обухвати анимације, игре, пословне
апликације и научне демонстрације. Путем Интернет претрага,
вођених кључним речима, користећи претраживаче Yahoo! или Гугл,
корисници широм света имају лак и моментални приступ огромним и
разноврсним количинама онлајн информација. У поређењу са
штампаним медијима, књигама, енциклопедијама и традиционалним
библиотекама, World Wide Web или www је омогућио
децентрализацију информације великих размера.

10
 Веб је исто тако омогућио појединцима и организацијама
да објављују идеје и информације за потенцијално
велики аудиторијум онлајн са знатно редукованим трошковима и
временом кашњења. Објављивање веб стране, блога, или
прављење вебсајта обухвата мали иницијални трошак и многи
бесплатни сервиси су доступни. Међутим, објављивање и
одржавање великих, професионалних веб сајтова са атрактивним,
разноврсним и актуелним информацијама је још увек тешка и скупа
пропозиција. Многе особе и неке компаније и групе користе веб
логове или блогове, које се углавном користе као онлајн дневници
који се лако одржавају. Неке комерцијалне организације
мотивишу особље да комуницирају савете у областима у којима су
специјализовани јер сматрају да ће посетиоци бити импресионирани
експертним знањем и слободним информацијама, те да ће их то
привући датој корпорацији.
Оглашавање на популарним веб странама може да буде
уносно, и електронска привреда или продаја продуката и сервиса
директно преко веба је и даље у порасту.

11
 Комуникације

Е-маил је важан комуникациони сервис који је доступан на

Интернету. Концепт слања електронских текстуалних порука између
особа које комуницирају на начин који је сличан слању писама је
претходио формирању Интернета. Слике, документи и други
фајлови се шаљу као прилози емејла. Емејлови се могу слати на
више адреса истовремено.

Интернет телефонија је још један широко заступљени

комуникациони сервис који је омогућен настанком
Интернета. VoIP (енгл. Voice-over-Internet Protocol) је протокол за
пренос гласа преко Интернета и налази се у основи Интернет
комуникације. Идеја је заживела током раних 1990-их са
апликацијама сличним воки-токију за персоналне рачунаре. Задњих
година многи VoIP системи су постали једнако једноставни и лаки за
употребу као и нормални телефон. Корист од коришћења Интерната
за пренос гласа је да VoIP може да буде бесплатан или знатно
јефтинији од телефонских позива, посебно на дугим растојањима и
за кориснике којима је увек доступна Интернет конекција као што је
кабловски или ADSL прикључак. Проблеми коришћења VoIP-а
обухватају позиве бројева за хитне случајеве и поузданост.

12
 Пренос података

Размена фајлова је пример трансфера великих количина

података преко Интернета. Рачунарски фајл се може послати
имејлом купцима, колегама и пријатељима као прилог, на вебсајт
или FTP сервер да би га други корисници могли на једноставан
начин преузети или ставити у „заједничку локацију“ или на фајл
сервер. Оптерећење при масовном преузимању великих количина
података се може умањити употребом сервера који служе као
„огледала“ или путем peer-to-peer мрежа. У било којем од тих
случајева, приступ фајлу може да буде контролисан
путем аутентикације корисника, транзит фајла преко Интернета
може да буде заштићен енкрипцијом, и наплата се може вршити за
давање приступа фајлу. Наплата се може на пример вршити путем
кредитне карте, чији детаљи су исто тако у кодираном облику.
Порекло и аутентичност примљеног фајла се може проверити
помоћу електронског потписа или MD5 кода или других сумарних
презентација поруке. Ова једноставна својства Интернета, на
глобалној основи мењају продукцију, продају, и дистрибуцију свега
што се може редуковати до рачунарског фајла за трансмисију. Тиме
су обухваћени сви облици штампаних публикација, софтверских
производа, вести, музике, филма, видеа, фотографије, графике и
других уметности. То је узроковало сеизмичка померања у свим
постојећим индустријама које су раније контролисале продукцију и
дистрибуцију тих продуката.
Стриминг медија је испорука дигиталних медија у реалном
времену за непосредну употребу или уживање корисника. Многи
радио и телевизијски дистрибутери пружају интернетски приступ
својим живим аудио или видео продукцијама. Они исто тако
омогућавају одложено гледање или слушање путем система као што
су Preview, Classic Clips и Listen Again. То значи да се уређај који је
повезан са Интернетом, као што је рачунар, може користити за
приступ онлајн медијима на скоро исти начин као што је раније било
могуће само са телевизором или радиом. Опсег доступних типова
садржаја је далеко шири, од специјализованих
техничких вебкаста до мултимедијских сервиса који се испоручују по
захтеву.

13
 Закључак

Изабрао сам ову тему због све већих могућности и примене

Интернета, али и зато што волим технологију и њен напредак, који је
у кораку са овом темом. Док сам је радио, научио сам нешто ново о
његовом настанку и развоју који није био нимало лак, а омогућио је
да Интернет изгледа овако као што је данас.

14
 Литература

 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD
%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82

15