POSLOVNA INFORMATIKA

U V O D

U razvoju informacionih tehnologija i primeni u poslovnim

procesima bilo je više skokova ili značajnih iskoraka. Pojavu
Interneta mnogi autori vide kao novu informatičku revoluciju.

Razvoj i primena tehnologija baziranih na Internetu otvaraju

prostor za neviđene mogućnosti u poslovnim sistemima. Primena
ovih tehnologija je njihovo prisustvo izuzetno pojednostavilo i učinilo
pristupnim na svakom mestu na svetu. Internet je praktično porušio
sve granice koje je čovek u predhodnim fazama razvoja čovečanstva
osmislio, i omogućio pristupačnim sve tehnologije ravnopravno i sva
tržišta doveo u konkurenciju.

Pojavu Interneta i njegovu primenu pratio je i razvoj neophodnih

alata za njegovu primenu. .

Za Internet karekteristično je to da predstavlja tehnologiju koju

uvode informacione sisteme u sfere nestvarnog ali ipak mogućeg i
neophodnog alata za uspečno poslovanje. Te tehnologije su omogućile
potpunu primenu principa globalizacije ali istovremeno i nameću
njihove prihvatanje i implementaciju u svim segmentima poslova

INTERNET
Internet je naziv za najveću svetsku globalnu mrežu.
Inetrnet mnogi nazivaju Mrežom svih mreža jer njegovi sastavni
delovi nisu pojedinačni računari, već kompletne računarske mreže
oraganizovane na najrazličitije načine.
Jedino zajedničko bilo im je pridržavanje jedinstvenog protokola za
komuniciranje TCP/IP.
SEMINARSKI RAD – INTERNET

3
 POSLOVNA INFORMATIKA

Inernet nema vlasnika. Ni jedna dražava ili kompanija nema

vlasništvo nad celinom mreže.

Pojedine firme i države su vlasnici pojedinih delova

komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi.

Na Internetu postoji samo jedno vlasništvo:

Svaki korisnik računara koji je priključen na mrežu je i vlasnik svog
računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi kako želi i da
bira kojim putem će se priključiti na Internet.

Centralizovano se samo određuju adrese svakog računara, jer

savki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.

Internet je mreža desetine miliona računara koji su povezani na

različite načine:
 telefonskim vezama
 satelitski
 radio vezama
 kablovima za lokalnu mrežu i td.

Bez obzira na to kako je računar povezan na mrežu i preko kog

posredina/provajdera, svaki računar može razmenjivati poruke sa svim
ostalim.

Ovo je obezbeđeno korišćenjem jedinstvenog PROTOKOLA.

SEMINARSKI RAD – INTERNET

4
 POSLOVNA INFORMATIKA

Pruncipi rada inetrneta

TCP/IP protokol zahteva da svaki računar ima svoju adresu.

Adresa računara se sastoji iz četiri broja razdvojena tačkama

167.205.45.89
165.7.212.8

Ove ADRESE nazivaju se IP Adrese jer ih koristi IP protokol iz

familije TCP/IP protokola.

Ove adrese nisu pogodne za praktičnu primenu pa se svakoj IP

adresi može dodeliti simboliča adresa. Tako adresa 167.205.45.89
može postati

glavni.abc.co.yu

Princip je sličan u poštanskom saobraćaju:

Navodi se prvo ime i prezime , ulica i broj i na kraju država.

Čitajući adresu sa desna na levo adresa ukazuje da poruka ide u
Jugoslaviju (yu), co (Corporate) govori da se radi o organizaciji koja
nije akademska, državna ili vojna jer iste imaju drugu oznaku, abc je
oznaka organizacije u kojoj se računar nalazi a konačno glavni je ime
računara u toj kompaniji.

Treba napomenuti da broj reči koje se razdvajaju tačkom nije

ograničen.

Oznake yu, co i sl. nazivaju se domeni adrese. Oznake co.yu,

ac.yu i sl nazivaju se podomeni. To znači da računar glavni u firmi abc
ima domen

SEMINARSKI RAD – INTERNET

5
 POSLOVNA INFORMATIKA

abc.co.yu
pa mu je adresa

glavni.abc.co.yu

Veza između simboličkih i numeričkih adresa odvija se preko

DSN servera (Domain Name server).

Svaki računar koristi više korisnika. Svaki korisnik ima svoje

KORISNIČKO ime na tom računaru.

Tako Milan Petrović ima korisničko ime milanp, Vlada Nikolić

vnikolic i slično. To znači i da svaki korisnik ima svoju adresu.

Korisnikova adresa se sastoji iz njegovog korisničkog imena i

adrese računara razdvojene znakom

( at,majmun).

Tako adresa korisnika Milana Petrovića koji koristi glavni

računar u firmi abc koja spada u kompanije iz jugoslavije postaje:

milanp@glavni.abc.co.yu

odnosno adresa Vladana Nikolica koji koristi isti računar u sitoj firmi
postaje:

vnikolic@glavni.abc.co.yu

SEMINARSKI RAD – INTERNET

6
 POSLOVNA INFORMATIKA

Pristup internetu

U početku razvoja Interneta koristnici mreže su bili uglavnom

profesori i studenti sa raznih univerziteta, uglavnom iz SAD-a.

Internet mreža danas predstavlja mrežu otvorenog tipa. Korisnici

su firme, pojedinci iz svih krajeva sveta .

Razlozi pristupa Internetu su različiti: poslovni, privatni, naučni,

radoznalost itd.

Uslov da bi se pristupilo Internetu je da se uspostavi veza sa

računarom koji je već povezan na Internet.

Firme koje vrše usluge povezivanja korisnika sa Internetom

nazivaju se provajderi. Za ostvarenje veze sa provajderom potrebno je
obezbediti fizičku vezu do provajdera. Ova veza se najčešće
uspostavlja putem klasične telefonske veze.

Povezivanje putem klasične telefonske veze, odnosno

korišćenjem komutirane linije je široko rasprostranjen zbog malih
troškova telefonskog priključka i malih troškova korišćenja ove linije.
Iznajmljene linije se koriste ako je potrebna stalna veza
korisnika sa Internetom. Ovaj način korišćenja iziskuje velike
troškove uvođenja linije i koriste ga uglavnom organizacije koje preko
iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet.

Moguća su dva tipa veze sa Internet provajderom :

 Terminalski
 Mrežni.

Terminalska veza predstavlja način povezovanja sa Internet

provajderom u kome računar korisnika služi samo kao udaljena
tastatura i monitor računara provajdera.
SEMINARSKI RAD – INTERNET

7
 POSLOVNA INFORMATIKA

To znači da se sve što korisnik radi, svi programi koje startuje i

sve usluge koje se koriste odvijaju na računaru provajdera. Računar
korisnika je posrednik- terminal.

Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju jeftiniji kod

plaćanja provajderu i manje zahtevan u hardveru i softveru. Mrežnom
vezom lokalni, korisnikov računar postaje integralni deo Interneta.

Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih

mreža na Internet, omogućuje da više korisnika istovremeno i potpuno
transparentno koriste vezu i nudi i druge pogodnosti.

Servisi na internetu

Internet je stekao ogromnu popularnost dobrim delom

zahvaljujući bogatom sadržaju i velikim obimom usluga koji se nude
korisnicima. Ove usluge nazivaju se servisi.

Servisi Interneta se mogu grupisati u:

 Bazični servisi
 Javni informacioni servisi
 Servise za pretraživanja
 Sigurnosne servise
 Sistemske servise.

Bazični servisi

Osnovni servisi su prisutni na svakom računaru koji je povezan

na Internet. Da bi se koristili osnovni servisi korisnik mora imati
korisničko ime na nekom od servera mreže i odgovarajuću lozinku za
pristup. Sa korisničkim imenom i lozinkom dobija se jednoznačna
adresa korisnika. Najznačajniji osnovni servisi su e-mail , telnet , ftp ,
finger , talk , r-servisi.
SEMINARSKI RAD – INTERNET
 8
POSLOVNA INFORMATIKA

E-mail ili elektronska pošta je najstariji od svih Internet servisa i

obezbeđuje slanje poruka drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruka
je obično tekstualna ali sve češće poruke su i tabele, slike, zvučni
zapisi ili kombinacije navedenog. Karakteristika elektronske pošte je
ta da učesnik u saobraćaju za slanje odnosno primanje pošte ne mora
biti stalno vezan za Internet. Prednost elektronske pošte je i u činjenici
da se primljena poruka može dalje obrađivati, pripremati za štampu,
komentarisati i slično. Iako je elektronska pošta primarno namenjena
slanju poruke drugom korisniku, ušesniku u saobraćaju, postoji
mogućnost slanja pošte istovremeno na više mesta, adresa. Ovaj oblik
predstavlja takozvane mejling liste. Upotreba elektronske pošte je
veoma jednostavna i pogodna za sve vidove komuniciranja.

TELNET predstavlja pristup udaljenom kompjuteru emulacijom

terminala što se postiže na sledeći način: pomoću korisničkog imena i
lozinke učesnik u saobraćaju, korisnik, može da se prijavi na udaljeni
računarski sistem i da aktivira neki program instalisan na tom sistemu.
Ovaj servis je moguće koristiti i kada se korisnik nalazi na istom
mestu kao i računarski sistem. U ovom slučaju je dovoljno kao adresu
navesti samo ime računarskog sistema , ali ne smeta ni korišćenje cele
adrese. Simboličke adrese se automatski pretvaraju, konvertuju, u
numeričke, IP adrese, koje omogućuju pristup i saobraćaj i mreži. U
trenutku uspostavljanja veze i usaglase osobine terminala, odnosno
izvrši emulacija terminala, korisnik se prijavljuje putem korisničkog
imena i lozinke. Ukoliko je korisniku otvoren nalog za pristup
udaljenom računarskom sistemu isti može koristiti usluge računarskog
sistema kao da je u njegovom okruženju.

FTP predstavlja servis koji omogućuje prenos datoteka sa jednog

na drugo mesto, odnosno prenos datoteka sa servera ka klijentu i
obrnuto. Da bi se pristupilo određenim datotekama potrebno je imati
prijavljeno ime i lozinku na serveru kome se pristupa. Servis FTP
pokreće se naredbom ftp adresa a zatim se unosi korisničko ime i
lozinka na udaljenom sistemu. Ovaj servis daje korisniku veliki broj
opcija od kojih se uglavnom koristi samo manji broj istih.
SEMINARSKI RAD – INTERNET
 9
POSLOVNA INFORMATIKA

Sevis FINGER omogućuje učesnicima u Internet saobraćaju

identifikaciju imena i prezimena korisnika na osnovu njegove adrese,
ali i obrnuto, identifikaciju svih korisnika koji odgovaraju zadatom
uzorku.

TALK predstavlja snažan i veoma jednostavan sistem za

podršku interaktivnog razgovora. Provera i uspostavljanje veze
podržana je servisom finger na već opisan način.

R-servisi su razvijeni usavršavanjem servisa telnet i ftp i

prvobitno su razvijene uz podršku UNIX operativnih sistema. Ovi
servisi obezbeđuju vezu sa udaljenim sistemom bez provere lozinke.
Lozinka se proverava ali samo pri prvom uspostavljanju saobraćaja.
Ovaj servis polazi od stava da su učesnici u saobraćaju istog stepena
međusobnog poveranja tako da je kretanje klijenta po elementima
udaljenog sistema mnogo brže i lakše, bez stalne provere lozinke. Pri
korišćenju ovog servisa treba voditi računa da se isti uvek mogu
zloupotrebiti.

Javni i informacioni servisi

Javni servisi instalirani na značajnijim serverima u mreži.

Osnovni razlog instaliranja javnih servisa na serverima je obezbeđenje
jednostavnijeg pristupa podacima i obično se odvijaju bez provere
identiteta korisnika.

Najznačajniji javni servisi su : Mailing liste, Anonymous FTP,

Usenet News,Gopher, WWW ( World Wide Web), IRC - Internet
Realy Chat, Mail getways.

MAILING LIST predstavlja praktično proširenje elektronske

pošte u cilju komunikacije grupe korisnika koji imaju slična
interesovanja. Poruka poslata listu stiže svim korisnicima koji su
SEMINARSKI RAD – INTERNET 10
POSLOVNA INFORMATIKA

pretplaćeni na navedenu listu. Servis nastaje tako što se na jednom

mestu, serveru, čuva lista svih pretplatnika liste. Sama lista ima svoju
adresu i kad stigne nova poruka na tu adresu., ista se prosleđuje svim
korisnicima liste. Na ovaj način je omogućeno jednostavno grupisanje
korisnika sa zajedničkim interesovanje.

Sevis Anonymous FTP predstavlja poseban servis kao varijaciju

običnog ftp servisa. Ovaj servis predstavlja javna sloništa datoteka do
kojih se dolazi standardnim servisom ftp. Pri tome se kotišćenjem
običnog FTP servisa unosi korisničko ime kao anonymous dok se
lozinka unosi kao e-mail adresa. Na ovaj način provajderi nude
jednostavan pristup do javnih datoteka i to prvenstveno za distribuciju
softvera i podataka.

USENET NEWS (User Nework News) predstavlja servis koji

omogućuje učesnicima u saobraćaju organizovanje diskusione grupe
ili konferencije. Poruke koje se koriste na ovom servisu smeštene su
na serverima provajdera i serveri povremeno razmenjuju podatke i
poruke se distribuiraju do svih zainteresovanih korisnika, odnosno
učesnika u saobraćaju. Poruke su javne i svima dostupne ali su
organizovane po diskusionim grupama i lancima diskusije. Kada se
pristupa isčitavanju poruka prvo se pristupa diskusionoj grupi zatim
lancu i dolazi do konkretne poruke. Veliki broj diskusionih grupa
nametnuo je potrebu da se uvede koncept pretplate, odnosno svaki
korisnik bira one grupe koje ga interesuju. Postoji veći broj programa,
čitača za pristup ovom servisu od kojih su najpoznatiji u Windows
okruženju Netscape i Internet Explorer.

GOPHER predstavlja sistem menija putem kojih se pristupa

tekstualnim adtotekama, kao i raznim serverima u mreži. U trenutku
nastanka ovaj servis je bio izuzetno popularan i većina učesnika u
Internet saobraćaju ga je koristio za pretraživanja kroz menije. Danas
je ovaj servis i dalje bogat informacijama, ali nedostatak
multimedijalne podrške ga je praktično izbacio iz upotrebe.
SEMINARSKI RAD – INTERNET
11
 POSLOVNA INFORMATIKA

Vrlo često kada neko pomene Internet pomisli na World Wide

Web (WWW ili Web).Web je lep, hipermedijalni i za upotrebu veoma
pogodan servis.

Web podrazumeva mrežu, i to mrežu dokumenata koji

međusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje,
ili kako se popularno kaže jedrenje (Net Surfing) ili krstarenje (Net
Cruising) po Internetu. Potrebno je samo kliknuti mišem na podvučeni
deo teksta ili na deo slike koji nas interesuje i automatski prelazimo na
druge sadržaje neznano gde na globalnoj mreži svih mreža.

Web je jedan od novijih servisa ali je ubedljivo najpopularniji i u

poslovnom delu najpersektivniji servis Interneta.

Kod Web-a radi se o primeni hipertekst sistema. To znači da se

iz jednog dokumenta mogu referencirati drugi dokumenti.

Primer:
U nekom tekstu je grupa reči podvučena. To znači da je to link
na neki drugi dokument. Kliktanjem miša na grupi reči prelazimo na
drugi, referencirani, dokument.
Sistem je distribuiran., što znači da referencirani dokumenti
mogu biti na istom ili na drugim serverima u mreži.

Prateći te linkovi krećemo se po mreži od servera do servera a

pri tome ne primećujemo nikakvu razliku među tim računarima, koji
su po konstrukciji i operativnom sistemu veoma različiti. Ovo kretanje
naziva se Net Surfing (surfovanje, krstarenje mrežom) ili Cruising
Hiperspace ( krstarenje hiperprostorom).

Web ima elemente multimedije, jer se iz njega mogu prikazivati

tekstovi, slike, zvuci, video zapisi itd.

Web servis je organizovan po principu klijent - server.

SEMINARSKI RAD – INTERNET

 12

POSLOVNA INFORMATIKA

Podsetimo se, to znači da se podaci nalaze na serverima na mreži

gde se izvršava poseban serverski program koji na zahtev, preko
mreže, šalje dokumenta klijentskim programima, koji se izvršava na
računaru klijenta, korisnika Interneta..
Protokoli kojim Web klijent i server komuniciraju naziva se
HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) protokol.

Serverski program se zove HTTP deamon.

Da bi se pristupilo web serveru na računaru klijenta mora biti

instaliran TCP/IP protokol kao i odgovarajući program za pristup
( browser).
Jedan od popularnijih Web browser-a je Netscape za Windows
95. Kada se startuje Netscape, pristupa se Web serveru u mreži čiju
adresu zadajemo. Po uspostavljanju veze dobija se naslovna strana
(Home Page), sa koje putevi vode dalje...Adresa Home Page nekog
Web-a može se prikazati na sledeći način:
htp://-dragan.mf.bg.ac.yu.

Umesto ove adrese Home Page se može pozvati i na sledeći način

www.mf.bg.ac.yu,
što je i običaj na Internetu.

Adrese poput gornje nazivaju se i URL-ovi (Uniform Resource

Locator).

Dokumenti koje koristi Web su standardn sa datotekom sekvenci

za formiranje teksta. Ekstenzija datoteke je HTML, Hyper Text
Markup Language.Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu
(Standard Generalized Markup Language). Za potrebe Web-a ovaj
standard je prilagođen i znatno pojednostavljen.

SEMINARSKI RAD – INTERNET

 13
POSLOVNA INFORMATIKA

Korisna osobina Web-a je da se može pristupiti i ostalim

servisima Interneta bez obzira gde su instalisani.

Web se često povezuje i sa bazama podataka, tako da se kroz

poznato Web okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema.
Ova operacija naziva se mostom (gateway) i realizuje se pomoću
ekranskih formi i programskog interfejsa Web servera.

Dokumenti koje koristi Web su tekstualne datoteke u kojima se

posebnim sekvencijama za formiranje opisuje slog strane (definiše se
šta je naslov, šta je zaglavlje, šta su hiperlinkovi i slično).

Osnovni jezik kojim se opisuje Web, kao što je navedeno, je

HTML. Postoje tri načina kreiranja HTLM dokumenata:
- Korišćenjem bilo kog tekst editora
- Korišćenjem posebnih HTML editora
- Konvertovanjem drugih formata u HTLM.

Programeri Sun Microsystems su primetili da se HTTP

protokolom, kojim Web prenosi tekstove i slike, mogu preneti i
programi koje bi Web browser interpretirao.
Tako je nastao sistem Java (džava), koji Web-u dodaje efikasno
programsko okruženje nalik na C++, otvarajući tako vrata mnogih
novih primena.

Sun je razvio kompletan poslovni sistem koji se zasniva na

minimalnim radnim stanicama opremljenim Web Browse-om i Java-
om i serverima u kojima je baza podataka spregnuta sa Web-om. Ovaj
koncept se naziva Web PC i preti da postane ozbiljan konkurent
klasičnoj koncepciji, kod koje imamo na svakom računaru instalisano
sve što nam ikada može zatrebati.

Na Web-u Java se javlja u dva osnovna oblika. Prvi su mali,

prevedeni programski moduli koji se nazivaju klase. Oni su potpuno
portabilni, jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od
operativnog sistema i računara.
SEMINARSKI RAD – INTERNET 14
POSLOVNA INFORMATIKA

Ovi programi koriste standardni protokol HTTP za prikupljanje

drugih dokumenata, a postoji i mogućnost direktne komunikacije sa
serverom drugim protokolom.

Druga, jednostavnija forma su Java Script-ovi, programski

moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML
dokumenta i izvršavaju na Browsew-u.

Pomoću Java-e može se crtati po ekranu, kontrolisati ekranske

forme, ispisuje tekst i slike. Java je pravi programski jezik razvijen za
Internet.

Servis IRC (Internet Relay Chat) omogućava interaktivni

razgovor velikog broja učesnika u saobraćaju. Kreiran je i
organizovan po kanalima koji se dele na :
- Javne,
- Privatne,
- Nevidljive,
- Tajne.
Posle startovanja ovog servisa isti poušava da uspostavi vezu sa nekim
od servera. Odmah po uspostavljanju veze sa serverom na monitoru
korisnika se ispisuje poruka sa tog servera koja sadrži minimum
podatke o serveru, administratoru, pravilima za korišćenje i slično.

MAIL GATEWAYS servis je namenjen pristupu javnim

servisima elektronskom poštom i on omogućava pristup korisnicima
koji nemaju stalnu vezu sa Internetom, već samo povremenu razmenu
elektronske pošte.

SEMINARSKI RAD – INTERNET

15
 POSLOVNA INFORMATIKA

Servisi za pretraživanje

Servisi za pretraživanje omogućavaju pronalaženje

odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. Bez servisa za
pretraživanje krstarenje Internetom bi bilo znatno sporije i manje
efikasno.

Sigurnosni servisi

Sigurnosni servisi su neophodni kada se traži da se putem

Interneta prenesu podaci koji imaju posebnu važnost i isti imaju
određenu tajnost.

Sistemski servisi

Sisemski servisi su namenjeni administratorima servera i mreže,

a ponekad su od značaja i za korisnika da bi proverio da li je računar
trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama.

Osnovni servisi inetrneta

Elektronska pošta jedan je od najznačajnijih i najmasovnije

korišćenih servisa Interneta i zbog toga je elektronska adresa postala
neophodan elemenat adresnih podataka savremenog poslovnog
čoveka.Osnovne elemente arhitekture sistema za elektronsku poštu
predstavqaju server i klijent lektronske pošte. Na serveru, koji je
stalno aktivan na Internetu, nalazi se »poštasnko sanduče« u koj e
može pristići poruka od bilo kog korsnika Interneta. Čitanje pristiglih
poruka dostupno je samo njegovom vlasniku. Klijent elektronske
pošte je program kojim se pristupa »poštasnkom sandučetu« radi
čitanja pristiglih ili slanja novih poruka. Elektronska pošta jedan je od
Najbolkjih primera tzv. Asinhronih saervisa na Internetu. Naime, nije
potrebno da krajnji korisnik bude stalno priključen na Internet.
SEMINARSKI RAD – INTERNET
 16
POSLOVNA INFORMATIKA

Novopridošla poruka smešta se na server, a primalac je može čitati

naknadno, kada mu to bude odgovaralo.
Programi za elektronsku poštu stalno dobijaju nove mogućnosti i
predstavljaju prave male informacione sisteme sa adresarima,
kalendarima, podsetnicima, softverskim modulima za planiranje i
zakazivanje sastanaka.
Elektronska pošta je postala integralni deo svetske informacione
sinfrastrukture u poslovanju, edukaciji, trgovini i ličnoj komunikaciji.
Elketronksa pošta je bila u početku besplatna privilegija naučnih
radnika. Kasinije je postala servis koji je bio prilika za zaradu onima
koji su ga nudili tržištu internet usluga.

SEMINARSKI RAD – INTERNET

17
 S A D R Ž A J

UVOD ……………………………………………….. 3
INTERNET …………………………………………. 3
PRINCIPI RADA INTERNETA……………………. 5
PRISTUP INTERNETU …………………………… 7
SERVISI NA INTERNETU ……………………….. 8
BAZIČNI SERVISI ………………………………… 8
JAVNI INFORMACIONI SERVISI ……………… 10
SERVISI ZA PRETRAŽIVANJE ………………… 16
SIGURNOSNI SERVISI …………………………...16
SISTEMSKI SERVISI ………………………… …16
OSNOVNI SERVISI INTERNETA ………………. 16
LITERATURA………………………………………18
 POSLOVNA INFORMATIKA

LITERATURA

1. Prof. Dr. Nikola Bračika,“POSLOVNA INFORMATIKA“ Čačak 2008.g

2. Pantović, V., Dinić S., Starčević, D.: Savremeno poslovanje i Internet tehnologije

SEMINARSKI RAD – INTERNET

18
 VISOKA PОSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK

SEMINARSKI RAD

POSLOVNA INFORMATIKA

TEMA: INTERNET

Меntor Student
Prof. Dr. Nikola Bračika Stefan Milosavljević
Бр. индекса 119-096-08

Прешево 2009. година