TEHNIČKI FAKULTET

Poljoprivreda

Seminarski rad iz osnova informatike

Tema: Internet servisi

Student: Amina Ibrišimović

Prof. Dr . Halid Žigić
SADRŽAJ:
 Uvod.........................................................................3
 Pristup internetu ......................................................4
 Internet adresa ........................................................5
 Internet protokoli .....................................................6
 Internet servisi .........................................................7
 Korisničko ime..........................................................8
 Lozinka ....................................................................8
 Mjere zaštite na internetu ........................................9
 Zaključak ...............................................................11
 Literatura ...............................................................12
1. UVOD
Internet je globalna, svetska, računarska mreža koja okuplja stotine miliona korisnika
širom sveta koji međusobno komuniciraju. Za Internet se često kaže da je mreža svih
mreža. Internet se koristi u svim sferama života, od hobija do poslovnih informacija.
Godine 1961. ministarstvo odbrane SAD, odnosno Agencija američkog ministarstva
odbrane za napredna istraživanja (Advanced Research Projects Agency, ARPA) dala
je vodećim američkim univerzitetima zadatak da smisle i naprave računarski sistem,
koji je trebalo da poveže američke univerzitete, kao centre znanja i vladine ustanove,
kao centre odlučivanja.
Tako je 1969. godine stvorena mreža ARPANET. Sistem je napravljen u obliku
paukove mreže. Više nije bilo centralnog računara, a u slučaju prekida i uništavanja
jednog dela mreže, podaci bi se preusmeravali alternativnim putevima.
Godine 1989. mreža se internacionalizuje i dobija ime Internet.

3
2. PRISTUP INTERNETU
Računari pristupaju Internetu na različite načine:
 Preko lokalnih računarskih mreža koje su stalno ili privremeno
povezane na Internet
 Telefonskim linijama
 Putem kablovske televizije
 Satelitskim vezama
 Radiorelejnim vezama itd.
Način pristupa Internetu ne utiče na međusobnu komunikaciju povezanih računara.
Za korisnika računara koji pristupa drugim računarima je nebitno kojoj računarskoj
platformi pristupa. (Platforma je različita vrsta računara koja koristi određeni tip
procesora i operativnog sistema). Zato se Internet nazina međuplatformskom
mrežom (cross- platform network). Ova karakteristika Interneta, da se na isti način
može pristupati različitim računarskim platformama i modelima se zove
interoperabilnost. Ovo je jedan od ključnih faktora uspeha i popularnosti Interneta.
Da bi se korisnik priključio na Internet, neophodno je da poseduje: računar, modem i
pristup telefonskoj liniji. Što se tiče softverske podrške, svi moderni operativni sistemi
imaju podršku za pristup i komunikaciju putem Interneta. Zatim, za pristup Internetu
potrebno je imati vezu do nekog računara koji ima uspostavljenu vezu ka Internet
mreži. Ovu uslugu obezbeđuje veliki broj firmi u svetu, koje se nazivaju davaoci
Internet usluga ili Internet provajderi (Internet service provider - ISP). Neki od
Internet provajdera kod nas su PTT, Eunet, InfoSky, i mnogi drugi.

4
3. INTERNET ADRESA
Da bi se tačno znalo kome je od miliona računara poruka upućena, svaki računar na
Internet mreži mora imati jedinstvenu adresu. Ta adresa se naziva IP adresa i
predstavlja identifikator računara na Internet mreži. IP adresa se sastoji iz dva dela.
Prvi deo identifikuje mrežu, a drugi deo identifikuje računar (čvor) u mreži.
Format IP adrese je 32 - bitna numerička adresa predstavljena sa četiri broja koji se
nazivaju okteti i razdvojeni su tačkama. Svaki broj može imati vrednost od 0 do 225.
Međutim, zbog svoje slozenosti IP adresa nije pogodna za pamćenje, s obzirom da je
svakom korisniku često potreban pristup velikom broju računara širom sveta. Zbog
toga je IP adresi dodeljena jedna ili više simboličkih adresa, koje su korisnicima lakše
za pamćenje. Za simboličku adresu koristi se termin ime domena (domain name).
Formiranje imena domena podleže određenim pravilima i mora biti jedinstveno. U
okviru punog imena jednog domena, razlikuje se domen najvišeg nivoa i poddomen.
Postoji ograničen broj oznaka za domen najvišeg nivoa i to:
 Oznaka države, npr. yu, hr, ch...
 Edu - obrazovne institucije
 Org - neprofitabilne organizacije
 Mil - vojni domeni
 Com - komercijalne organizacije
 Net - mrežne organizacije
 Gov - vladine ustanove i agencije

5
4. INTERNET PROTOKOLI
Internet protokoli su standardi kojima se definiše skup pravila za komunikaciju
između različitih računara. Postoji preko 100 protokola kojima se definišu različite
karakteristike Interneta. Taj skup protokola se naziva TCP/IP, prema dva osnovna
protokola:

IP (Internet Protocol)
IP protokol je osnovni Internet protokol, kojim se definiše način dodele Internet
adresa. Time se postiže da svaki računar koji je povezan na Internet ima jedinstvenu
adresu i može se lako identifikovati u celoj Internet mreži. Osnovna funkcija ovog
protokola je da prosledi podatke od izvora do odredišta na osnovu poznate IP
adrese. IP protokol ne zahteva direktnu online vezu u trenutku slanja podataka, već
računar koji šalje podatke pokušava sve dok ne prosledi poruku.

TCP (Transmission Control Protocol)

TCP protokol definiše način na koji dva računara, međusobno povezana putem
Interneta, razmenjuju upravljanje i potvrđivanje prijema poruka. Osnovna funkcija mu
je da omogući tačan prenos podataka između dva računara.

6
5. INTERNET SERVISI
Internet je postao moćan zahvaljujući tome što korisnicima nudi veliki broj usluga. Te
usluge nazivamo servisi. Najčešće korišćeni Internet servisi su:
 E - mail (elektronska pošta) - obezbeđuje slanje poruke drugom
korisniku ili grupi korisnika. Poruka je obično tekstualna. Mada postoje
mogućnosti slanja binarnih datoteka. Za razliku od većine ostalih servisa, e-
mail se može koristiti čak i kada ne postoji stalna veza sa Internetom.
 World Wide Web (WWW) je najpopularniji servis na Internetu, kojim se
dokumenti na mreži povezuju u obliku hiper - veza. Osnova dokumenta je
tekst u kome se mogu nalaziti drugi multimedijalni sadržaji. Iz prikazanog
dokumenta se jednostavnim klikom miša može pristupiti drugim dokumentima
na istom ili drugim serverima mreže.
 FTP - omogućuje prenos datoteka među računarima u mreži. Da bismo
pristupili datotekama na udaljenom računaru, moramo imati korisničko imei
odgovarajuču lozinku.
 Newsgroups - su javne diskusione grupe ili konferencije. Poruka
poslata na grupu je dostupna svim zainteresovanim korisnicima mreže. Postoji
sistem kojim se poruka automatski prosleđuje do svih servera u mreži.
 Chat - omogućava interaktivni razgovor velikog broja korisnika
Interneta. Ovakav razgovor je organizovan po kanalima, koji se kreiraju
dinamički i imaju odgovarajuća imena.
 Servisi za pretraživanje - omogućavaju pronalaženje odgovarajućih
dokumenata na javnim servisima. Bez njih bi „krstarenje“ Internetom bilo
znatno sporije.
Kako svaki računar na Internetu ima svoju adresu, tako i Internet servisi imaju svoje
adrese. Ove adrese se nazivaju URL (Uniform Resource Locator) i otprilike
izgledaju ovako:
ftp://ptt.yu
http://www.family.com/Categories/Parenting
http://set.co.yu

7
6. KORISNIČKO IME (User Name)

Računar koji je vezan za Internet koristi jedan ili više korisnika. Svaki korisnik od
njih ima svoje jedinstveno korisničko ime (user name) na tom računaru, koje služi
kao „lična karta“, za identifikaciju prilikom pristupa i kao početni deo e- mail adrese.
Svaki korisnik na Internetu ima i korisničku adresu. Adresa korisnika se sastoji iz:
 Korisničkog imena
 Znaka @ („et“)
 Adrese računara

7. LOZINKA (Password)
Da bi se sprečilo da na osnovu korisničkog imena neko drugi koristi naš nalog kod
provajdera, koristi se šifra – propusnica - password. Prilikom davanja korisničkog
imena, dajemo i lozinku. Ona predstavlja niz slova i brojeva. I ime i lozinka se mogu
ukrasti preko nesigurnih veza na koje dospevamo krećući se po Intrernetu.

8
8. MJERE ZAŠTITE NA INTERNETU
Elektronske poruke nisu potpuno zaštićene od neovlašćenog čitanja, pa se lako
može desiti da neko neovlašćeno pročita poruku, promeni njen sadržaj, ili na neki
drugi način zloupotrebi. Da bi se Internet mogao pouzdano koristiti u poslovne svrhe,
u cilju zaštite je neophodno obezbediti:
 Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja nihovog sadržaja)
 Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija)
 Autentičnost informacija (Provera identiteta pošiljaoca)
Obezbedjenjem sigurnosti podataka se bavi kriptografija. Kriptografija je nauka koja
se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptografije su:
 Šifrovanje -.postupak transformacije čitljivog teksta u kodirani oblik koji
je nečitljiv.
 Dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u prvobitni oblik.
 Ključ - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje
Za pouzdan prenos elektronske pošte se koriste dva sistema šifrovanja:
1. Šifrovanje tajnim ključem
2. Šifrovanje javnim ključem
Šifrovanje tajnim ključem (simetrično šifrovanje) - je šifarski sistem kod koga je
ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje. To znači da i pošiljalac i primalac
poruke koriste isti tajni ključ. Problem ovog načina šifrovanja je obezbeđenje tajnosti
ključa, jer ako bi neko saznao vrednost ključa mogao bi da čita i modifikuje kodirane
poruke.
Šifrovanje javnim ključem (asimetrično šifrovanje) rešava problem tajnosti ključa.
U ovom sistemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Javni ključ se može
slobodno distribuirati, a tajni ključ je dostupan samo njegovom vlasniku. To znači da
se može bilo kome poslati šifrovana poruka, ali samo primalac svojim tajnim ključem
može da dešifruje poruku.
Treći uslov, autentičnost informacija, treba da obezbedi da primalac bude siguran
da mu je poruku poslao baš pošiljalac koji je naveden. Za proveru identiteta
pošiljaoca se koristi digitalni sertifikat (digital certificate).

9
 Digitalnim sertifikatom se potvrđuje:
- Autentičnost sadržaja, što potvrđuje da poruka nije menjana na putu od
pošiljaoca do primaoca
- Identitet pošiljaoca poruke

U MS Outlook-u, digitalni sertifikat je implementiran kao digital ID i sastoji se od

javnog ključa (public key), privatnog ključa (private key) i digitalnog potpisa
(digital signature).
Digitalni potpis se kreira na osnovu sadržaja same poruke. Pošiljalac najpre,
primenom određenih kriptografskih algoritama sadržaja, od svoje poruke proizvoljne
dužine, kreira šifrovani sadržaj poruke. Zatim ga šifruje svojim tajnim ključem
primenom algoritma digitalnog potpisa i time dobija dogitalni potpis. Potom se
primaocu šalje zajedno elektronski dokument i digitalni potpis.
Po prijemu elektronskog dokumenta i digitalnog potpisa, primalac prvo dešifruje
digitalni potpis javnim ključem koji je dobio od pošiljaoca. Time se dobija šifrovani
sadržaj poruke. Primalac onda istim postupkom kao i pošiljalac kreira sadržaj poruke
na osnovu primljene poruke. Ako su ta dva sadržaja poruke identični, primalac može
biti siguran da je poruku zaista poslao pošiljalac koji je naveden i da je poruka stigla
nepromenjena.
Da bi se utvrdio stvarni identitet osoba koje komuniciraju preko Interneta, koriste se
digitalni sertifikati, koji su, u stvari digitalna lična karta. Izdavanje digitalnih
sertifikata vrše posebne firme (CA Certification Authority), koje imaju ulogu da
provere i utvrde nečiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat , kojim se
potvrđuje da određeni javni ključ zaista pripada toj osobi.

Digitalni sertifikat servera mora da sadrži sledeće:

 Naziv organizacije
 Dodatne podatke za identifikaciju
 Javni ključ
 Datum do koga važi javni ključ
 Naziv CA firme koja izdaje digitalni sertifikat
 Jedinstveni serijski broj
Od ovih podataka se formira sertifikat koji se na kraju šifruje koristeći tajni ključ CA.
Za proveru validnosti digitalno potpisanih poruka, Outlook Express zahteva
informaciju za određeni digital ID, od odgovarajuće CA firme, koja šalje natrag
informaciju o statusu digitalnog sertifikata.
10
9. ZAKLJUČAK

Internet se razvija i raste veoma brzo. Ono sto je očigledno je da Internet uzima
preimućstvo nad ostalim masovnim medijima, kao sto su novine, TV, radio i telefoni.
Internet postaje osnovni izvor informacija za sve veći broj ljudi, koji sve više
zapostavljaju medije kao sto su novine ili televizija. Ipak, tradicionalni masovni mediji
neće nestati, ali je sigurno da Internet menja gotovo sve što radimo, uključujući
komunikacije, učenje, poslovanje, dobijanje raznih vrsta informacija, traženje posla,
kupovinu, čak i zaljubljivanje.

11
10. LITERATURA
[1] Milošević, D. i Brković, M. „Računarstvo i informatika“, Tehnički fakultet Čačak
2003. 152-160
[2] Sretenović, S., Peković, P. i Ristanović, D. „Internet“, PC PRESS 1996. 17-43
[3] Stanković, N. „Internet priručnik“, Microcom Čačak 2002. 9-19

12