PRELAZAK IZ KLASINIH PSTN MREA U MREE SLEDEE GENERACIJE

Matja Jana Iskratel, d.o.o, Kranj

I. UVOD
Veoma brz razvoj tehnologija u telekomunikacijama i raunarstvu okarakterisao je poslednje desetlee prolog veka. Isti trend se nastavlja i na poetku ovog veka. Moderne tehnologije u telekomunikacijama i raunarstvu stvaraju uslove sa puno prostora za nove poslovne i korisnike aplikacije. Ponuaima usluga se otvaraju nove mogunosti kako ponuditi nove koristi poslovnim i ostalim krajnjim korisnicima. Postavlja se i pitanje koji je najprikladniji nain iskoriavanja novih mogunosti bez prevelikih finansijskih rizika.

2000 promet Gbit/s 1500 1000 500 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 leto
podatkovni promet govorni promet

II. PSTN I INTERNET

Trenutno postoje dve svetske telekomunikacione mree: javna komutaciona mrea, u nastavku PSTN (Public Switched Telephone Network) i Internet. PSTN mrea se bazira na komutaciji vodova i radi na osnovu konstantne pojasne irine te malih, ali jednakih zakanjenja. Nudi iroki spektar visoko kvalitetnih govornih usluga. Internet koristi paketnu mreu koja se bazira na IP protokolu. Nudi veoma fleksibilne usluge za prenos podataka, kao to su e-pota, virtuelne privatne mree (Virtual Private Network VPN) i pristup Internetu. Priroda IP paketne mree ne obezbeuje konstantnu pojasnu irinu, jednaka zakanjenja i odgovarajui kvalitet usluge Eksplozivan rast Interneta u velikoj meri poveava saobraaj podataka u paketnim mreama, a posledino i odnos izmeu saobraaja u mreama podataka i govornog saobraaja. Godinji rast saobraaja podataka je priblino 40 %, dok je godinji rast govornog saobraaja priblino 5 % [1]. Pri tome treba naglasiti da je prihod od govornog saobraaja jo uvek vei od ukupnog prihoda paketnog saobraaja. Sa stanovita infrastrukture, govorni saobraaj e u budunosti predstavljati uvek manji udeo potrebnih investicija. Sa stanovita prihoda, govorni deo e biti jo uvek veoma vaan generator prihoda. Obe ove tvrdnje ukazuju na to da je smisleno investirati u jedinstvenu mreu koja e biti sposobna pobrinuti za prenos podataka i istovremeno za prenos govora. Na taj nain e se pojednostaviti odravanje, smanjiti obim investicija i pruiti mogunosti za aplikacije na temelju prednosti koje nude obe vrste saobraaja. U tu svrhu su razvijene brojne tehnologije. Najvanije su tehnologije za prenos govora preko paketnih mrea. Tehnologija koja se najvie dokazala je tehnologija prenosa govora preko IP paketne mree (Voice Over Internet Protocol - VoIP). Nastali su i standardi koji omoguavaju rad i povezivanje elemenata paketne i PSTN mree. Najvie se primenjuju standardi, kao to su skup protokola H.323, protokol SIP (Session Initiation Protocol, protokol), MGCP (Media Gateway Control Protocol) i protokol H.248 ili MEGACO.

Slika 1. Odnos saobraaja podataka i govornog saobraaja u Zapadnoj Evropi

mio EUR 2000 1500 1000 500 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Leto prenos govora prenos podatkov

Slika 2. Projekcija prihoda ostvarenih iz prenosa govora i podataka [2] Nove tehnologije nalaze primenu i u izgradnji kimene mree (okosnice). Dananju transportnu hijerarhiju IP preko ATMa, SDH-a i optike, u budunosti e zameniti hijerarhija IP direktno preko DWDM-a (Dense Wavelength Division Multiplexing). Sve veu primenu nalazi i tehnologija MPLS (Multilayer Label Switching) koja pojednostavljuje izgradnju i upravljanje kimom paketne mree. Nove tehnologije pruaju operatorima nove mogunosti za smanjenje trokova i poveanje prihoda. U stvarnosti je jo

veoma malo operatora koji u punoj meri iskoriavaju dostignua novih tehnologija. Razlozi za to su viestruki: tehniki, finansijski i trini. Kao tehniki razlog se najee namee pitanje o odgovarajuem kvalitetu usluge i dovoljnoj bezbednosti. Finansijski razlozi su povezani sa velikim investicijama u nove mree, a trini proizlaze iz nedovoljne trine usmerenosti operatora ka potrebama kupaca. Jo uvek se nije ukorenilo uverenje da se veliki deo prihoda moe ostvariti na raun nuenja usluga.
Tehnike prepreke se mogu premostiti korienjem modernih tehnologija koje ve nude odgovarajua reenja. Finansijske prepreke ne predstavljaju ogranienja kada se radi o izgradnji novih mrea i evolutivnoj nadgradnji postojee

telekomunikacione mree novim tehnologijama. Trine prepreke se mogu savladati usmerenijim poslovanjem ponuaa usluga koji moraju prepoznati potrebe kupca za novim aplikacijama i u tome videti mogunosti za poveanje svojih prihoda. Jedna od veih tehnolokih revolucija je IP telefonija. To je tehnologija koja omoguava prenos govora preko Internet protokola odnosno mree za prenos podataka. Svojstva mree za prenos podataka omoguavaju paketno povezivanje i za govorne veze te koegzistenciju govornih veza i veza za prenos podataka. Detekcija tiine i kompresija omoguavaju bolje iskoriavanje pojasne irine. Bitna korist nije u racionalnosti prenosa govornih podataka, nego u mogunosti izgradnje mrea sa novim uslugama i u udruivanju mrea za prenos govora i mrea za prenos podataka u jednu mreu. III. NGN MREE Mree sledee generacije ili NGN mree zapravo predstavljaju konvergentne mree koje omoguavaju, ne samo prenos podataka nego i prenos govora, a u konanoj fazi i multimedije. Kimena mrea NGN bazira se na mrei za prenos podataka sa IP protokolom. Nii slojevi mree mogu biti razliiti. Danas se u postojeim mreama najee javlja protokol IP, asinhroni prenos podataka (Asinchronous Transmission Mode ATM) i sinhrona optika mrea (Synhronous Digital Hierarchy SDH). Podaci se fiziki prenose preko optike mree primenom tehnologija WDM (Wavelength Division Multiplexing) ili DWDM. U budunosti nee biti potrebna ni ATM ni SDH jer e se protokol IP moi prenositi direktno preko optike (DWDM). Trenutno je ATM onaj koji obezbeuje kvalitet usluga i planiranje saobraaja. Jeftinije je reenje sa prenosom IP saobraaja direktno preko SDH-a. Na taj nain se oslobodimo dodatnog tereta koji donese ATM. MPLS je sledei korak koji pojednostavljuje izgradnju kimene mree.
XDSL, VPN (L2), UMTS PSTN, ISDN, GSM, GPRS, UMTS VPN (L3), Internet,

prolaza (Media Gateway Controller). Za kontrolu poziva u

NGN mreu koriste se protokoli MGCP, H.323 i SIP.

MGC

MGCP

MGCP

NGN AN

NGN AN

NGN AN

ISDN POTS XDSL

ISDN POTS XDSL

ISDN POTS XDSL

Slika 4. Primer NGN mree IV. PREDNOSTI NGN MREE Povezivanje telefonije i Interneta prua mogunost vee prilagodljivosti i nove aplikacije, ali jo uvek ne omoguava kvalitet usluge na nivou klasinih telefonskih mrea. Mree sledee generacije trae reenja iz oba ova sveta. Na jednoj strani pruaju mogunost za nove usluge, a na drugoj strani reavaju problem kvaliteta usluga. Kao transportni nivo koriste paketnu infrastrukturu. NGN mree se zasnivaju na standardima iz sveta paketnog prenosa podataka i na standardima iz sveta klasine telefonije. Sa svog stanovita, NGN mree nude najbolje to omoguava Internet i klasina telefonija. Nove usluge donose i nove aplikacije, kao to su: integrisano prenoenje poruka, klikni i nazovi, govorni portali, elektronska pota, askanje, virtuelna udaljena kancelarija, VPN, LAN PBX, izbor usluga, elektronska trgovina, TV preko IP-a, e-bankarstvo, uenje na daljinu, kontaktni centri i brojne druge aplikacije. Neke od njih se vie baziraju na prenosu podataka, a za druge je vaniji prenos govora. Jedna od veoma zanimljivih aplikacija za primenu NGN mrea i IP protokola su poslovne mree sa IP centreksom [3].

video,

IP
MPLS ATM

V. PRELAZAK IZ PSTN MREE MREU

U NGN

SDH

DWDM Optika

SDH

Slika 3. Hijerarhija slojeva u prenosnoj mrei Na oblak, koji predstavlja paketnu mreu, korisnici govornih usluga se mogu sa svojim terminalima prikljuiti direktno ili preko pristupnih vorita NGN mrea. Pristupna vorita pobrinu da se govorni saobraaj odvoji od paketnog i da se pravilno usmeri. Pristupna vorita nadgleda kontroler mree koji je poznatiji pod imenom kontroler medijskih mrenih

Novi konkurentni operatori (Competitive Local Exchange Carrier - CLEC), koji tek postavljaju svoje mree, puno lake se odluuju za investicije u NGN mree nego postojei dravni operatori (Incumbent Local Exchange Carrier ILEC). Ovi poslednji su ve veoma puno investirali u postojeu infrastrukturu i tee se odluuju za nove investicije. Pored toga, njihove postojee IP mree ne obezbeuju potreban kvalitet usluga, to je dodatna prepreka za neminovnu zamenu tehnologije. Veoma vaan faktor koji utie na donoenje ovakve odluke su i brojne telekomunikacione usluga koje NGN mree jo ne mogu odmah ponuditi. Obadva razloga su od presudne vanosti da se ILEC operator radije odlui za postepen, evolutivan prelazak u NGN mreu. Na taj nain se osigura postepena izgradnja IP mree sa odgovarajuim kvalitetom usluge i sauvaju se sva dostignua klasine telefonije sa svim njenim uslugama.

NGN mree su interesantne, pre svega, za podruja sa manjim brojem telefonskih prikljuaka po stanovniku. Operatori na tim podrujima su pred dilemom da li investirati u neto jeftiniju klasinu infrastrukturu ili pokuati sa novim, jo nedovoljno proverenim tehnologijama koje bi im obezbedile dodatne prihode u budunosti. Odgovor na postavljenu dilemu je postepena izgradnja NGN mrea evolucijom iz PSTN mrea. Na ovakav nain se iz PSTN mree bez veih investicijskih okova postepeno razvije mrea sledee generacije. Tako smo svedokom istovremene koegzistencije dvaju svetova: robustnih i proverenih klasinih telefonskih sistema te novih tehnologija koje PSTN mree postepeno pribliavaju konceptu NGN mrea. Povezivanje NGN mrea sa klasinim mreama je izvedeno preko medijskih i signalizacionih mrenih prolaza (media gatewa and signalling gateway). Medijski mreni prolazi

brinu za pretvaranje govornih kanala iz TDM sveta u paketni svet i obratno, dok signalizacioni mreni prolazi brinu za pretvaranje signalizacija. Najee se pretvara signalizacija SSN7 u jednu od signalizacija koje su za potrebe telefonije namenjene paketnom svetu, kao to su H.323 ili MGCP. Za upravljanje pozivima brine kontroler medijskih mrenih prolaza MGC. Moe se primeniti i enkapsulacija signalizacije SSN7 u paketnu mreu. Na taj nain se omogui izgradnja paketne mree bez kontrolera medijskih mrenih prolaza. U ovom sluaju je potrebno povezati telefonske centrale, koje su na rubu paketne mree, enkapsuliranom signalizacijom broj 7 (SSN7). Dakle, medijski i signalizacioni mreni prolazi brinu za uspenu koegzistenciju novih i zrelih tehnologija. Pomou njih operator moe da gradi svoju NGN mreu i da korisnicima nudi nove usluge i aplikacije te istovremeno nadgrauje svoju postojeu mreu.

MN TE

MG

LE

SS7

V5.2

LE

SN

S S7 V5.2 IP/AT M , M PLS or other packet netw ork

AN

V5.2

MG

AN

AN

V oIP GW

H .323+ B B W LL H FC xD SL IAD
L AN

AN

PBX

S AN

H .323*

S IP

H om e w orking, video conference, video on d em and, V PN , ...

Slika 5. Saradnja PSTN i NGN [4]

Medijski mreni prolazi ne slue samo za povezivanje dveju telekomunikacionih kimenih mrea, nego se mogu koristiti i za povezivanje internih IP mrea sa javnom telekomunikacionom mreom. Na taj nain se lokalnim korisnicima, npr. u preduzeu ili u gustom naselju, moe ponuditi IP telefonija sa svim njenim prednostima. Istovremeno se kao jezgro mree zadri postojea PSTN kimena mrea. U lokalnim IP mreama najvie prevladavaju protokoli H.323 ili SIP. Na slian nain se mogu i irokopojasni prikljuci nadgraditi IP tehnologijom. Ovi prikljuci ve povezuju krajnjeg korisnika sa svetom podataka, to mu omoguava ukljuivanje IP terminalne opreme i pristup klasinoj telefonskoj centrali preko IP mree. U konanoj fazi razvoja mree, ovim terminalima upravlja kontroler medijskih mrenih prolaza i njihova veza sa PSTN nije vie potrebna. Kontroler NGN mree (MGC) predstavlja onaj elemenat koji pobrine za konaan prelazak u mreu NGN tako da omogui kontrolu poziva, upravljanje uslugama, upravljanje obraunom, ukratko, svime to omoguava klasina telefonska centrala. Proizvoai telekomunikacione opreme se sve vie odluuju da ponude odgovarajui koncept prelaska iz klasine PSTN mree u mreu sledee generacije. Nije dovoljno ponuditi samo portfelj svih elemenata NGN mree. Proizvoa mora za svoje postojee sisteme, koji su izgraeni na osnovu klasine telefonije, ponuditi i razvoj u mree sledee generacije. Operator pri tome izbegne rizik prilikom investiranja u sisteme zasnovane na klasinim tehnologijama zbog njihove tehnoloke zastarelosti. Investicije u telekomunikacione sisteme su danas ve tako niske, a mrea treba ve sada da nudi veinu prednosti iz mrea novih tehnologija. U budunosti e operator na lagan i fleksibilan nain i bez veih novih investicija prei na NGN mreu. Najvea prednost spomenutog reenja je u evolutivnom prelasku, pri emu krajnji korisnici sauvaju sva dostignua klasine telefonije sa svim telekomunikacionim dodatnim uslugama.

MN TE

B IC C , S IP - T

MGC

B IC C , S IP - T

XM L
V oic e p o r t a l, IV R

AAA D ir e c t o ry
SS7 M G C P , H .2 4 8 ... LD AP R a d iu s

UMTS

LE

SN

VAS CC UM PP

MG , R AS B ro ad ba n d a cc es s V o IP GW D SL AM X lin k , B A N BA IP / A T M , M P L S o r o th e r p a c ke t n e tw o rk
M G C P , H .2 4 8

V 5 .2

AN

AN

AN
IP IP / A T M

V o IP t r u n k in g , V o IP a c c e s s PBX
S AN

V o IP GW
L AN

xD SL

V o ic e , IP C E N T R E X L AN PB X

xD SL IA D
L AN

H .3 2 3 * H .3 2 3

S IP

T e le w o r k in g , V id e o c o n f e r e n c in g , V id e o o n d e m a n d , V P N , ...

Slika 6. Evolucijski prelazak u NGN [5]

Klasino pristupno vorite se moe nadgraditi irokopojasnom tehnologijom. Najee se radi o odvojenim pristupnim voritima namenjenim iskljuivo za xDSL tehnologije pristupa korisnicima. Vie puta su, finansijski gledano, opravdanija meovita pristupna vorita koja nude meovite irokopojasne i uskopojasne prikljuke i tako omoguavaju jeftinija reenja za ruralna podruja. irokopojasna pristupna vorita ve sama po sebi nude IP tehnologiju tako da do korisnika dovedu paketnu IP mreu. Drugi nain nuenja IP tehnologija krajnjim korisnicima je proirenje pristupnih vorita IP mrenim prolazima. U ovom sluaju se pretplatnici sa svojim IP terminalima povezuju u telekomunikacionu mreu preko lokalne mree do pristupnog vorita. IP mreni prolaz na pristupnom voritu brine za povezivanje telefonije na lokalnoj mrei sa telefonskom centralom koja u ovom sluaju brine za komutaciju poziva, kontrolu poziva, upravljanje, obraun, dijagnostiku i druge funkcije. Prednost ovog reenja je njegova jednostavnost, praktina upotreba i ouvanje svih usluga klasine telefonije za koje pobrine nadreena centrala. IP telefonija se moe veoma brzo uvesti u preduzea pomou IP prolaza na pristupnim voritima ili direktno na manjim telefonskim centralama. Iskratel ima puno iskustava na tom podruju sa uvoenjem IP centreksa. Klasina telefonska mrea pobrine za meusobno povezivanje razliitih lokacija sa lokalnom IP telefonijom koja je realizovana na lokalnim mreama. Ove su povezane sa telefonskim centralama preko IP mrenih prolaza koji su deo telefonske centrale ili pristupnog vorita [6]. Drugi vaan elemenat za nadgradnju PSTN mree u NGN mreu su medijski i signalizacioni mreni prolazi. Oni slue za povezivanje razliitih telefonskih centrala primenom IP telefonije koja omoguava bolje iskoriavanje pojasne irine jer na zakupljenom vodu umesto jedne govorne veze moe da se istovremeno omogui i vie veza.. Njihov broj zavisi od tipa kompresije i detekcije tiine. Smisleno je i korienje medijskih mrenih prolaza za povezivanje PSTN mrea sa paketnim mreama. Moemo rei da su medijski mreni prolazi gotovo nepogreiv deo, kako novih NGN mrea tako i klasinih telefonskih mrea. Konaan prelazak na NGN mree omogue tek kontroleri medijskih mrenih prolaza. Oni zamene centralne funkcije telefonske centrale. Za upravljanje medijskim i signalizacionim mrenim prolazima, kao i pristupnim voritima i direktno terminalnom opremom najee se koriste signalizacije MGCP, H.323 i SIP. U razliitim mreama emo nai razliite kombinacije tih signalizacija. I kontroler medijskih mrenih prolaza moe se realizovati nadgradnjom klasinih telefonskih mrea. Pri tome je potrebno nadgraditi telefonsku centralu signalizacijom MGCP ime se zadre sve usluge klasine telefonije i istovremeno se izbegnu investicije u posve novi kontroler medijskih mrenih prolaza. VI. REZIME Operatori CLEC i ILEC su svesni vanosti novih mogunosti za poveanje prihoda i smanjenje trokova koje im nude mree sledee generacije. Najveu dilemu predstavlja pitanje kada i kako treba investirati u NGN mreu. CLEC operatori su u prednosti jer veinom nisu vezani za postojee stanje i lake e se odluiti za investiciju u mree sledee generacije. ILEC operatori su vezani za postojeu infrastrukturu pa im mogunost evolutivnog prelaska u NGN mreu znai spas. Naravno, svi proizvoai za svoje sisteme ne omoguavaju evolucijski prelazak. Zbog toga jo uvek ostaje dilema u koju mreu investirati i koga proizvoaa izabrati. VII. LITERATURA [1]
[2] [3] [4] [5] [6] Stevenson Ian, Pugh Edward: The Internet Telephony Report, Ovum, 1999, 29 str. Communications International, 2000, str. 21 Flerin Samo: IP centreks iritev obstojeih storitev v IP, Poslovne Telekomunikacije, Zbornik referatov, januar 2002, Elektrotehnika zveza Slovenije, 2002. Toward NGN, Iskratel, Kranj, 2002, str. 16 Toward NGN, Iskratel, Kranj, 2002, str. 18 Jurkas Vasja: Zagotavljanje dopolnilnih storitev IP centreks-a pri prenosu govora preko paketnih omreij, Dostop do telekomunikacijskih storitev, Zbornik referatov, maj 2001, Elektrotehnika zveza Slovenije, 2001.