-1-

Korišćenje optičkih komponenti u realizaciji

video nadzora
Igor Milojković
Fakultet tehničkih nauka, Čačak
Informacione tehnologije, 2014/2015.
igormilojkovic79@gmail.com
Prof.dr Risto Bojović

Apstrakt - Tema rada je realizacija video nadzora u optičkom domenu. Zadatak rada je upoznavanje sa osnovnim konceptima i
razumevanje optičkih mreža na praktičnom primeru primene u organizaciji. Cilj rada je prezentovanje projekta implementacije video
nadzora u organizaciji primenom optičkih komponenata. Osnovne karakterisktike rada su planiranje, projektovanje i implementacija
video nadzora u organizaciji upotrebom optičkih elemenata. Rad nas upoznaje sa datim elementima i pomaže u pronalasku rešenja
koje će na najbolji način iskoristiti ogroman potencijal optičke tehnologije. Velike investicije zahtevaju pažljivo planiranje kako bi se
minimizirao potencijalni finansijki rizik. Dobra troškovna analiza optičke mreže je ključ u minimizaciji investicija što dovodi do
ispunjenja cilja u minimiziranju finansijskih troškova u konkretnom slučaju na primeru optičke mreže na realizaciji projekta video
nadzora. Merenje parametara i osobina optičkih vlakana je od višestruke koristi. Glavna karakteristika je otkrivanje mesta oštećenja
ili prekida optičkog vlakna prilikom merenja prenosnih osobina i karakteristika optičkih vlakana. Najvažnija primena merenja OTDR
metodom je detekcija i lokalizacija oštećenja i prekida optičkog vlakna. Rad predstavlja kompletnu tehničku kontrolu u cilju zaštite
imovine organizacije i visoku dostupnost servisa upotrebom optičkih elemenata.

Ključne reči - optička mreža, optička vlakna, optička merenja, OTDR, video nadzor.

1 UVOD

Optičke telekomunikacione mreže, zbog sve većih zahteva za informacionim kapacitetom, danas su u velikoj meri
prihvatile širokopojasni karakter. Brz protok i velike količine podataka sve su važniji u savremenom poslovnom
okruženju. Optički sistemi prenosa danas zauzimaju centralno mesto u telekomunikacionim sistemima [1]. Nastale su
iz potrebe, da imamo mreže koje obezbeđuju sve veće kapacitete linkova pošto veličina aplikacija koje koristimo, ali i
količina podataka koju razmenjujemo kroz mrežu, imaju tendenciju stalnog porasta [2]. Za optičke komunikacije su
karakteristična intenzivna ispitivanja na svim poljima i stalna unapređenja u vidu sve većih postignutih protoka i boljih
osobina sistema. Termin IP video nadzor odnosi se na upotrebu IP-a za prenos video signala preko optičke mreže,
upotrebom optoelektonskih sistema prenosa.

1.1 Predmet, ciljevi, okvirni sadržaj i područje primene rada

Predmet rada je korišćenje optičkih komponenti u realizaciji video nadzora u ogranizaciji. Zadatak rada je
upoznavanje sa osnovnim konceptima i razumevanje optičkih mreža na praktičnom primeru primene u organizaciji. Cilj
rada je prezentovanje projekta implementacije video nadzora u optičkom domenu. Osnovne karakterisktike rada su
planiranje, projektovanje i implementacija video nadzora u organizaciji upotrebom optičkih elemenata. Rad nas
upoznaje sa datim elementima i pomaže u pronalasku rešenja koje će na najbolji način iskoristiti ogroman potencijal
optičke tehnologije. Okvirni sadržaj rada obuhvata:
- uvod, upoznavanje sa osnovnim konceptom rada,
- video nadzor, osnovne karakteristike IP video nadzora,
- optičke komunikacije, karakteristike optičkog vlakna, tipove optičkih kablova, linearne i nelinearne efekte, kao
i spajanje i nastavljanje optičkih kablova.
- optičke komponente, optički predajnici i prijemnici, komponente optičkog prenosnog sistema, kao i tipovi
konektora u optičkim mrežama,
- merenja u optičkim mrežama, opis i primena OTDR uređaja,
- standardi u optičkim mrežama, opis i primena standarda u optičkim sistemima,
- WDM optičke mreže, obuhvata multipleksiranje i demultipleksiranje CWDM i DWDM,
- optički sistemi i mreže, obuhvata karakteristike i dizajn u optičkim mrežama,
- projekat realizacije video nadzora u optičkom domenu, prezentacija projekta na primeru optičke mreže IP
sistema video nadzora u organizaciji,
- analiza troškova optičke tehnologije i optička merenja na projektu realizacije video nadzora u organizaciji.
Područje primene rada jesu privredne i druge organizacije u zemlji i inostranstvu prilikom planiranja, projektovanja
i implementacije video nadzora u optičkom domenu.
 -2-

2 VIDEO NADZOR

Upotreba otvorenih video sistema, u kombinaciji sa prednostima i olakšanjima koje donosi optička mreža i
inteligencijom IP kamera nastaje efikasni sistem nadgledanja i daljinskog monitoringa. IP video nadzor donosi sve što
analogni video pruža unapređen sa novim funkcijama koje pruža digitalna tehnologija. Prilikom izbora odgovarajućeg
sistema neophodno je uraditi uporednu analizu tehnologije koje su dostupne u pogledu zahteva područja primene,
stabilnosti, jednostavnosti upotrebe i fleksibilnosti [3]. IP kamere omogućavaju prihvatanje i prenos slike preko IP
mreže, omogućavajući ovlašćenim korisnicima da udaljeno vide, sačuvaju i upravljaju video signalom preko mrežne
infrastrukture upotrebom optičkih elemenata. IP kamere nove generacije poseduju detekciju pokreta baziranu na
senzitivnošću povezanom sa okidačem događaja, koja veoma jednostavno upoređuje šta se vidi sada sa onim što će se
videti u sledećem frejmu [4]. Podešavanje i pristup IP kameri podešava administrator i dodeljuje prava pristupa
upotrebom korisničkog imena, lozinke i IP adrese. U okruženjima smanjene svetlosti upotrebljavaju se IR kamere.
Svetlost je oblik energije zračenja koja postoji u spektru. Ljudsko oko može videti između 380 nm i 750 nm. Dobro
razvijena IP infrastruktura je dovoljna za kvalitetan prenos video signala u visokoj rezoluciji. Najvažnija osobina IP
sistema je dobar i kvalitetan profesionalni program za snimanje video nadzora na server, upravljanje kamerama i
manipulacija snimcima.

3 OPTIČKE KOMUNIKACIJE

Otkriće lasera 1960.godine označilo je početak modernih optičkih telekomunikacija. Dalji razvoj je postao moguć sa
razvojem optičkog vlakna sa malim gubicima. Rezultati koji su do danas postignuti na polju smanjenja slabljenja
staklenih optičkih vlakana gotovo da su dostigli teorijske granice, čak i u industrijskoj proizvodnji. Minimalno
slabljenje za monomodna vlakna danas je oko 0.35 dB/km na talasnoj dužini od 1310 nm, a 0.25 dB/km na talasnoj
dužini 1550 nm [5].
Potencijalna mogućnost prenosa velike količine informacija u jedinici vremena uz korišćenje manje energije u
poređenju sa drugim prenosnim sistemima je glavna karakteristika optičkih sistema prenosa. Blok šema osnovnog
optičkog sistema sa svetlovodima prikazana je na slici 3.1. Optičko vlakno predstavlja medijum za optičku
komunikaciju koji koristi dielektrični talasovodi cilindrične strukture.

Slika 3.1 Blok šema optičke komunikacione šeme

Na krajevima optičkog vlakna nalaze se odgovarajući priključci, odnosno konektori koji obezbeđuju spajanje
predajnika i prijemnika na optičko vlakno. Predajnik generiše signal koji je prilagođen prenosu po optičkom vlaknu,
odnosno na prijemniku se detektuje oslabljena i zašumljena poruka i konvertuje je u formu potrebnu krajnjem korisniku.
Optička vlakna ili svetlovodi veoma se uspešno i masovno upotrebljavaju za prenos poruka putem elektromagnetnih
talasa optičkog dijapazona učestanosti. Optička vlakna možemo podeliti na:
- Multimodna vlakna MM (engl.multimode fiber), kroz čije se jezgro prostire više modova,
- monomodna vlakna SM (engl.single-mode fiber), kroz čije se jezgro prostire samo jedan mod.
Osnovne karakteristike monomodnog fiber optičkog vlakna jesu slabljenje i disperzija. Linearni efekti u optičkom
vlaknu su:
- Slabljenje optičkog vlakna, koje potiče od: apsorpcije i rasejanja, gubitka usled savijanja, polarizacionih
efekata,
- disperzija predstavlja pojavu širenja ili sužavanja impulsa prilikom prostiranja kroz vlakno, pri čemu širenje
impulsa utiče na smanjenje propusnog opsega vlakna, takođe smanjenje inteziteta impulsa smanjuje rastojanje
na kome se signal može preneti.
Splajsovanje kablova i izrada konektora na krajevima vlakana igraju ključnu ulogu u određivanju karakteristika
optičkog sistema i u njegovoj ceni koštanja [5]. Cilj splajsovanja i postavljanja konektora na krajevima optičkog vlakna
jeste da se veoma precizno susretnu jezgra jednog i drugog vlakna, da bi obezbedili nesmetan protok optičkog signala,
gde spoj ne bi uticao na slabljenje ili neke druge neželjene pojave.
Postoje dva osnovna načina spajanja optičkih vlakana:
- Splajsovanje, formira konekciju dva vlakna u optičkom sistemu,
- spajanje vlakana putem konektora, omogućuje spajanje dva vlakna bez fizičke veze između njih [5].
 -3-

4 OPTIČKE KOMPONENTE

Optički komunikacioni sistemi se sastoje od predajnika, komunikacionog kanala i prijemnika, prikazano na slici 4.1.

Slika 4.1 Optički komunikacioni kanal

Komponente fiber optičkog komunikacionog sistema su:

- Optičko vlakno,
- optički predajnik,
- optički prijemnik.
Uloga optičkog predajnika jeste konverzija električnog signala u optičku formu i transmisija optičkog signala u
optičko vlakno, prikazano na slici 4.2.

Slika 4.2 Optički predajnik

Optički izvori mogu biti:

- poluprovodnički laseri,
- LED diode.
Prijemnik konvertuje optički signal u upotrebljivi električni signal, prikazano na slici 4.3.

Slika 4.3. Optički prijemnik

Optički konektori su pasivne komponente optičkog prenosnog sistema. Uloga optičkih konektora je da dva optička
vlakna dovede u takav međusobni položaj, da im se jezgra poklapaju i da su im čeone strane u dodiru. Postoje tri tipa
optičkih konektora: Optički konektor tipa ST, SC i FC/PC.

5 MERENJA U OPTIČKIM MREŽAMA

Prilikom merenja prenosnih karakteristika optičkih vlakana veoma je važna mogućnost otkrivanja prekida ili
oštećenja optičkog vlakna. Trenutni aktualni međunarodni standard je ISO/IEC 11801 na osnovu koga se:
- Nakon završetka radova testira se 5% linkova od strane nezavisne organizacije i u slučaju da 2% nije ispravno
pristupa se testiranju svih linkova i u tom slučaju troškove snosi izvođač radova,
- propisuje se merna oprema za testiranje,
- testiranjem se meri odnos snage na ulazu u link, snage na izlazu i izražava se u dB/km.
OTDR (engl.Optical time-domain reflectometar) predstavlja instrument koji se upotrebljava za optička merenja koja
obuhvataju rastojanje do spoja, konektora ili anomalija u vlaknu. Može meriti slabljenje, refleksiju na komponentama
kao što su konektori, linearnost vlakana i ukazivati na neusklađenost.

6 STANDARDI U OPTIČKIM MREŽAMA

Standard je dokument, utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se utvrđuju, za opštu i višekratnu
upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa
uređenosti u datom kontekstu [6]. Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO (engl.International Organization
for Standardization) i Međunarodna elektrotehnička komisija IEC (engl. The International Electrotechnical
Commission) konstituisale su združeni tehnički komitet JTC1, sa zadatkom donošenja standarda iz oblasti IT. Srpske
 -4-

standarde donosi Institut za standardizaciju Srbije ISS (engl. Institute for Standardization of Serbia) kao nacionalno telo
za standarde [6]. Ratel je ispred države Republike Srbije registrovan u Međunarodnoj uniji za telekomunikacije ITU u
Ženevi za pitanje regulative. Lista propisa za optičke telekomunikacije prema Ratelu odnosi se na “PTT Vesnik” 16/86,
23/86, 25/87, 12/88, 13/88, 13/88 i 16/92, 4/89, 4/89, 32/92, 21/87, 23/87 i 6/91, 4/89 i 32/92, 27/90, 12/91, 24/97,
1/98.
Karakteristike monomodnih kablova potrebno je da odgovaraju sledećim ITU-T (engl. International
Telecommunication Union) standardima: ITU-T G.652, ITU-T G.653, ITU-T G.654, ITU-T G.655.

7 OPTIČKO MULTIPLEKSIRANJE

Postoje dva načina da se preko istog optičkog vlakna prenese veći broj signala:
- vremensko multipleksiranje električnih signala TDM (engl.Time Division Multiplexing), gde se više
električnih signala istog tipa vremenski multipleksira a nakon toga se dobijeni signal pretvara u optički signal i
prenosi preko optičkog vlakna po jednoj optičkoj talasnoj dužini,
- multipleksiranje po talasnim dužinama WDM (engl. Wavelength Division Multiplexing), prenošenje svakog
optičkog signala na drugoj talasnoj dužini po jednom optičkom vlaknu. Multikanalni WDM isporučuje dve
nove tehnologije Coarse WDM (CWDM) i Dense WDM (DWDM).
Slabljenje monomodnog optičkog vlakna je najmanje na talasnim dužinama od 1310 nm, na drugom optičkom
prozoru i 1550 nm, na trećem optičkom prozoru, i predstavljaju dve talasne dužine na kojima se bazira WDM
tehnologija. Dvokanalni WDM multiplekskeri i demultiplekseri su uređaji koji kombinuju talasnu dužinu od 1310 nm i
talasnu dužinu od 1550 nm u jedan zajednički snop svetlosti, obezbeđujući dvosmernu komunikaciju i na velikim
dužinama [7].
Primena prihvatljivog opsega za prenos signala i niska cena su glavna karakteristika upotrebe CWDM tehnologije.
Veličina opsega pojedinačnih kanala za prenos je 20 nm, odnosno 2500GHz. Prvobitno je korišćena 8-kanalna CWDM
tehnologija, sa upotrebom talasne dužine koje se nalaze u S-, C- i L-bandu, u opsegu talasnih dužina od 1460 nm do
1620 nm. 16-kanalna CWDM tehnologija je razvijena u novije vreme, koja pored spomenutog opsega koristi i talasne
dužine iz O-, i E-benda, odnosno od 1250 nm do 1410 nm.
Potreba za povećanjem broja optičkih kanala po jednom optičkom vlaknu za prenos različitih tipova signala
proizvod je razvoja nove tehnike multikanalnog prenosa. DWDM (engl.Dense Wavelength Division Multiplexing)
tehnologija upotrebljava talasne dužine koje se nalaze u području trećeg optičkog prozora u opsegu talasnih dužina
1530 nm do 1565 nm, dakle C-band. Prvobitno sa 30-kanala i danas sa 40-kanala DWDM što omogućava prenos
velikog broja različitih signala upotrebom jednog optičkog vlakna.

8 OPTIČKI SISTEMI I MREŽE

Optičke mreže prema arhitekturi možemo podeliti na [8]:

- PP veze (engl.Point to Point),
- Emisione i distribucione mreže,
- LAN (engl.Local area networks).
PP veze predstavljaju najprostiju arhitekturu optičkih mreža. Glavna namena je prenos informacija od predajnika do
prijemnika upotrebom optičkog vlakna. U zavisnosti od potrebe dužina veze može biti manja od kilometar, ali može
iznositi i nekoliko hiljada kilometara u skladu sa tim možemo ih podeliti na [1]: Short houl i Long houl.
Za razliku od pojedinačnih linkova uloga mreže je da poveže više čvorova kako bi se uspostavila komunikacija
između njih. Razlikujemo dve vrste mreža:
- Broadcast, odnosi se na mrežu koja šalje svaki signal do svih čvorišta u mreži, zatim čvorovi odabiraju kome je
signal namenjen,
- WRN (engl.Wavelength Routed Network), mreže gde postoji rutiranje.
Emisione i distribucione mreže su bez rutiranja.
Topologije koje koriste su:
- Hub, raspodela kanala se odvija na centralnoj lokaciji gde se vrši rutiranje kanala u električnom domenu,
optička komunikacija je ista kao i kod PP veze. Primena kod telefonskih kompanija.
- Bus, optička vlakna prenose multipleksni višekanalni optički signal koji predaju deo optičke snage potrošaču,
možemo posmatrati kao optičku “slavinu“. Primena kod kablovske televizije.
LAN je komunikaciona mreža koju koristi organizacija na ograničenom prostoru, omogućavajući razmenu
informacija i izvora ili veza računarske opreme koja omogućuje jednostavan i jeftin način razmene između korisnika.
Topologiju koju koriste su:
- Bus, magistrala,
- ring, prsten,
- star, zvezda.
 -5-

9 PRIKAZ KONKRETNOG PROJEKTA VIDEO NADZORA U OPTIČKOM DOMENU

Opšti kablovski sistem određuje se za Campus veličine do 1 km u prečniku. Elementi kablovskog sistema su [9]:
- CD (engl.Campus Distribution), distributivni orman Campusa,
- vertikalni kablovski razvod,
- BD (engl.Building Distribution), distributivni orman objekta,
- horizontalni kablovski razvod,
- TO (engl.Telecomunication Outlet), telekomunikaciona utičnica.
Vertikalni kablovski razvod povezuje distibutivni orman Campusa CD sa distributivnim ormanima u svim
objektima BD, što objedinjuje optičke kablove, mehaničke završetke i panele u ormanima.
Horizontalni kablovski razvod povezuje distributivni orman objekta BD sa svim telekomunikacionim utičnicama
TO, što objedinjuje horizontalne kablove, mehaničke završetke kablova i panele u ormanu BD. Izvodi se bakarnim
kablovima sa maksimalnim rastojanjem od 90m.
Cilj sistema video nadzora je da zaštiti perimetar zonu i unutrašnje objekte organizacije. Sistem video nadzora je
koncepiran na IP tehnologiji koja pruža prikaz kako slike uživo tako i pregled snimljenog materijala u visokoj rezoluciji
[9]. Upravljanjem sistemom video nadzora je iz centralne lokacije gde se vrši nadgledanje upotrebom softvera za video
nadzor. U CD gde se nalazi samostojeći orman predviđena je montaža servera za IP sistem video nadzora. Svičevi u
svim rack ormanima su povezani u jedinstvenu LAN mrežu optičkim kablovima. Napajanje kamera je preko POE
sivčeva koji su smešteni u rack ormanima. Rack ormani poseduju neophodne police i šine za montažu opreme kao i
UPS sistem za zaštitu opreme.
Projekat isporučuje sledeću grafičku dokumentaciju:
- Optička mreža projekta organizacije,
- dispozicija kamera projekta organizacije,,
- blok dijagram projekta,
- dijagram čvorišta.

10 ANALIZA TROŠKOVA OPTIČKE TEHNOLOGIJE, TROŠKOVI PROJEKTA I MERENJA

Zbog potreba za što većim kapacitetom i za novim servisima, pojavile su se i nove tehnologije prenosa pre svega IP
tehnologija koja će sigurno uticati na evoluciju transportne mreže ka integraciji sa WDM, odnosno CWDM i DWDM.
Analiza troškova je jedan od glavnih ciljeva prilikom planiranja optičke mreže u okviru datog seta organičenja i zahteva
koji se projektom moraju ispuniti. Komparacijom različitih tehnologija dolazimo do odgovora koju ćemo tehnologiju
koristiti. Troškovno najisplatljivija opcija je ona koja uporednom analizom više mogućih tehnologija i komponenata,
primenjujući na njima određene uslove i ograničanja, bude najjeftinija.
Na slici 10.1 je prikazana cena koštanja instalacije optičke mreže prilikom realizacije video nadzora upotrebom 2-
kanalnog WDM po jednom optičkom vlaknu u odnosu na tradicionalnu primenu upotrebom dva optička vlakna.
Uporednom analizom došli smo do zaključka da finansijska isplativost standardnog pristupa prilikom realizacije optičke
mreže upotrebom optičkih komponenata sa dva optička vlakana još uvek je isplatljivija u odnosu na upotrebu jednog
optičkog vlakna sa WDM komponentama. WDM tehnologija je u daljem razvoju i komponente su dostupne na našem
tržištu ali iz razloga ekonomske isplativosti u realizaciji projekta video nadzora upotrebljena je standardna tehnologija
iskorišćenjem 2 optička vlakna.

Slika 10.1 Uporedna analiza troškova tradicionalne i WDM tehnologije

Velike investicije zahtevaju pažljivo planiranje kako bi se minimizirao potencijalni finansijki rizik. Dobra troškovna
analiza optičke mreže je ključ u minimizaciji investicija što dovodi do ispunjenja cilja u minimizaciji finansijskih
troškova u konkretnom slučaju na primeru optičke mreže na realizaciji projekta video nadzora.
Merenje parametara i osobina optičkih vlakana je od višestruke koristi. Glavna karakteristika je otkrivanje mesta
oštećenja ili prekida optičkog vlakna prilikom merenja prenosnih osobina i karakteristika optičkih vlakana. Najvažnija
primena merenja OTDR metodom je detekcija i lokalizacija oštećenja i prekida optičkog vlakna. Nakon završetka
spajanja optičkih vlakana metodom zatapanja u električnom luku, potrebno je zaštititi optička vlakna bez primarne
zaštite na samom mestu spoja.
 -6-

Na slici 10.2 je prikazano slabljenje u dB, na optičkim trasama projekta implementacije video nadzora mereno
OTDR uređajem.

Slika 10.2 Slabljenje na optičkim trasama

Osnovne karakteristike OTDR merenja su: Dužina merenog vlakna, ukupno podužno slabljenje na vlaknu i
prosečno slabljenje za dati tip vlakna.

11 ZAKLJUČAK

Dalji razvoj mreža ne zahteva samo povećanje kapaciteta već i pokušaj da se više funkcija izvrši u optičkom
domenu. Možemo zaključiti da optičke mreže razvojem tehnologije WDM otvaraju novo poglavlje u razvoju optičkih
sistema omogućavajući rutiranje u optičkom domenu na osnovu talasne dužine. CWDM i DWDM tehnologija pruža
mogućnost izgradnje optičkih mreža omogućavajući fleksibilnost i pouzdanost ali podrazumeva i snjižavanje cena.
Komponente za izgradnju takvih mreža su u ponudi na tržištu i omogućavaju izgradnju boljih mreža omogućavajući
ponudu za više servisa i usluga kao i dodatne kapacitete. Uporednom analizom troškova primenom 2-kanalne WDM
tehnolgije po jednom optičkom vlaknu i standardne upotrebe po dva optička vlakna došli smo do zaključka da je WDM
tehnologija još uvek nije dostigla ekonomsku isplativost primene u pogledu finansijke minimizacije troškova na
projektu realizacije video nadzora u optičkom domenu.
Upravo smo svedoci naglog porasta implementacije optičkih mreža kod nas i u svetu. Svakodnevno se reklamiraju
nove komunikacijske usluge, gde su se optičke mreže nametnule kao najkvalitetnije telekomunikacijsko rešenje. Iz tog
razloga u radu je predstavljeno planiranje, opisani elementi za projektovanje i postupci za implementaciju optičke mreže
kao najprihvatljivije širokopojasno rešenje. U ovom radu je predstavljen projekat zasnovan na optičkoj mreži prilikom
implementacije IP sistema video nadzora u organizaciji. Uvođenjem novih tehnologija i servisa sa ciljem da se poveća
prenos i olakša dostupnost video signala uzimajući u obzir razuđenost objekata organizacije. Možemo zaključiti da
upotreba optičkog sistema prenosa upotrebom optičkog vlakna se realizuje na svim trasama iznad 90 m. Najvažnija
osobina prilikom realizacije kvalitetne optičke mreže jesu optička merenja OTDR uređajem i njihova analiza u cilju
otklanjanja loših efekata koji utiču na kvalitetan rad. Datim rešenjem se dostiže kompletna kontrola i visoka dostupnost
servisa u cilju tehničke zaštite imovine organizacije.

12 LITERATURA

[1] Ramaswami R., Sivarajan N. K., Sasaki H. G., “Optical Networks”, Third Edition, Morgan Kaufmann,
Elsevier, USA, 2010.
[2] Matavulj P., “OM-sktipta optičke mreže”, http://nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/of4om/materijali,
23.03.2014.
[3] Veselinović D., “Primena IP kamera u mrežnim sistemima”,
https://muricmilorad.files.wordpress.com/2011/11/primena-ip-kamera-u- mrec5benim sistemima.pdf,
02.05.2015.
[4] Uzelac M., Milojević M., “IP video nadzor preko KDS-a”,
http://www.telfor.rs/telfor2004/radovi/PU-1-13.pdf, 02.05.2015.
[5] “Opticke Telekomunikacije VETS”,
https://bs.scribd.com/doc/111601457/Opticke-Telekomunikacije-VETS, 23.03.2014.
[6] ISS - Institute for Standardization of Serbia, http://www.iss.rs/, 23.03.2014.
[7] “Optical Networks”, http://www.hit.bme.hu/~jakab/edu/litr/wdm/opt_net.pdf, 03.05.2015.
[8] “Multiplexing techniques, networks and devices”, http://www2.engr.arizona.edu/~ece487/wdm.pdf,
03.05.2015.
[9] Carlson C., “Fiber’s Role in the Video Security&Surveillance Network”,
http://www.bicsi.org/pdf/winter_2010/Curt_Carlson.pdf, 03.05.2015.