УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ЕЛЕКТРОНСКИ ФАКУЛТЕТ

СТУДИЈСКИ ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Бежични мултимедијални сервиси и апликације

Студент: Ментор:
Стефан Стојановић проф. др. Југослав Јоковић
бр. индекса 526
 Садржај

1. Увод..............................................................................................................................................3
2. IP мултимедијални сервиси у реалном времену у UMTS.......................................................6
2.1 IP мултимедијални сервиси.....................................................................................................6
2.2 Еволуција од кратких до сервиса мултимедијалних порука................................................8
3. Мултимедијални подсистем Интернет протокола (IMS – IP Multimedia Subsystem)..........10
3.1 IMS концепција.......................................................................................................................11
3.2 IMS архитектура.....................................................................................................................12
3.3 Мултимедијално сервисно приступање...............................................................................15
3.4 IMS у мрежном окружењу.....................................................................................................15
3.5 Мрежни сервиси у IMS-у.......................................................................................................16
3.6 Платформа испоруке сервиса................................................................................................16
3.7 Продужена IMS архитектура.................................................................................................17
3.8 Контрола политике у IMS-у...................................................................................................18
3.9 IMS Стандардизациони напор...............................................................................................20
4. Сервиси базирани на локацији (LBS - Location-based services)............................................21
4.1 Захтеви за LBS испоруку.......................................................................................................22
4.2 LBS Систем.............................................................................................................................23
5. Преглед софтвера за анализу IMS-a........................................................................................24
MAPS – IMS Emulator...................................................................................................................24
5.1 Симулација IMS позива.........................................................................................................26
6. Закључак....................................................................................................................................29
Списак слика и табела......................................................................................................................30
Литература........................................................................................................................................31

2
 1. Увод
Добро је познато да је широко подржани пут развоја бежичних мрежа данас пут према
мрежама базираним на IP-у, такође познатим као all-IP мреже. Са убрзаним растом бежичних
мрежа и великим успехом Интернет видеа, очекује се да се бежични мултимедијални сервиси
широко развијају у ближој будућности. Наиме, различити типови бежичних мрежа
конвергирају у all-IP мреже. Тренутни трендови у развоју Интернет апликација у реалном
времену и убрзани раст мобилних система указују да ће будућа Интернет архитектура
морати да подржава различите апликацијe са различитим захтевима за квалитет сервиса
(QoS). Омогућавање QoS постаје изазовније када се уводи у окружење које укључује
мобилне хостове под различитим бежичним технологијама за приступ, с обзиром да су
доступни ресурси (проток, трајање батерије, итд.) код бежичних мрежа оскудни и динамички
се мењају током времена. Да би подржали end-to-end QoS за видео доставу преко бежичног
Интернета, постоји неколико основних изазова:

 QoS подршка обухвата широк опсег технолошких аспеката,

 Различите апликације имају веома разноврсне QоS захтеве у погледу брзине преноса
података, граница кашњења и вероватноће губитака пакета,
 Различити типови мрежа суштински имају различите карактеристике,
 Постоји хетерогеност између крајњих корисника.

За решавање претходних изазова треба подржати QoS захтеве у свим компонентама

система испоруке видеа с краја на крај (end to end), који укључују резервисање QoS мреже,
адаптибилну видео презентацију за апликације и са мреже прилагодљиву контролу снаге,
загушења и грешке у крајњим системима.

Слика 1 - Компоненте за end-to-end QoS

Слика 1 илуструје кључне компоненте за end-to-end QoS подршку. То су резервисање

QoS мреже, адаптибилан видео приказ и мрежни крајњи систем.

Резервисање QoS мреже

Стварање Internet Engineering Task Force (IETF) заједнице сматра се навећим успехом
Интернета која треба да потражи QoS подршку преко механизама слоја мреже. Најпознатији
механизми су интегрисани сервиси (IntServ) и диференцирани сервиси (DiffServ). Приступи
обезбеђивању QoS-a у бежичним мрежама су сасвим различити од њихових Интернет

3
дупликата. General Packet Radio Service (GPRS), Universal Mobile Telecommunications System
(UMTS) и IEEE 802.11 имају тотално различите механизме за QoS подршку.

Адаптибилан видео приказ

Код прилагодљивог кодирања, сигнал је подељен у више слојева различите визуалне

важности. Основни слој може бити независно декодиран и он обезбеђује основни квалитет
видеа. Побољшани слојеви могу једино бити декодирани заједно са основним слојем, и они
додатно побољшавају квалитет. Адаптибилан видео приказ обезбеђује брзо прилагођење
варијација протока, као и својеврсну (инхерентну) отпорност на грешке и сложеност
прилагодљивости својстава која су битна за ефикасан пренос преко бежичних мрежа склоних
грешкама.

Мрежни крајњи систем

Када се стања мреже мењају, крајњи системи могу упослити прилагодљиве контролне
механизме да минимизирају утицај на квалитет који доживљава корисник. Контрола снаге,
контрола загушења и контрола грешке су три главна механизма подршке QoS-у за робусну
испоруку видеа преко бежичног Интернета. Контрола снаге је изведена колективно са групне
тачке гледишта контролисањем снаге преноса и проширењем групе корисника како би се
смањила интерференција. Контрола загушења и контрола грешке су спроведене са
индивидуалне тачке гледишта корисника да се ефектно боре са загушењима и грешкама
током преноса прилагођавањем брзине преноса и додељивањем битова између кодирања
извора и канала.
Тражња за мултимедијалним сервисима у мобилним мрежама је уздигла неколико
техничких изазова, као што је минимизација кашњења преноса. У овом контексту, лаке и
лакше технике преноса су одиграле кључну улогу и обезбедиле средства за елиминисање
кашњења преноса, тако омогућавајући снабдевање мобилних мултимедијалних сервиса.
Ипак, све радио приступне мреже не подржавају лаке технике преноса. На пример, познате
IEEE 802.11 бежичне локалне мреже (WLAN) подржавају само тешке преносе, стога
употреба мултимедијалних сервиса преко таквих WLAN изазива приличне проблеме. Још
један значајан изазов код фиксних и бежичних мрежа данас је обезбеђивање QoS-а. За мреже
са бежичним приступом, као што су WLAN, IntServ оквир, стандардизован од стране Internet
Engineering Task Force (IETF), обезбеђује потребна средства за захтевање и добијање QoS по
протоку саобраћаја. IntServ користи Resource Reservation Protocol (RSVP) за имплементацију
потребне QoS сигнализације. RSVP је проблематичан у бежичним мрежама, у основи због
потребе за обнављањем резервација ресурса сваки пут када мобилни чвор (Mobile Node - MN)
промени своју тачку прикључка и IP рута са својим одговарајућим чвором (Corresponding
Node - CN) треба бити ажурирана с краја на крај, резултирајући повећаним кашњењем
преноса.
RSVP је дизајниран да омогући хостовима и рутерима да комуницирају једни са другима
да би успоставили неопходна стања за IntServ подршку. Он дефинише комуникациону сесију
да буде проток података са одређеним одредиштем и протокол транспортног слоја, који је
идентификован: адресом одредишта, типом протокола транспортног слоја и бројем
одредишног порта. Његов рад се једино примењује код пакета одређене сесије и стога свака
RSVP порука мора укључивати детаље сесије на коју се примењује. Обично, израз проток се
користи уместо RSVP сесије. RSVP дефинише седам типова порука, код којих PATH и RESV
поруке изводе основне операције расподеле ресурса. PATH порука је иницирана од стране
пошиљаоца и путује према примаоцу да би обезбедила карактеристике очекиваног
саобраћаја, као и мере за својства end-to-end путање. RESV порука је иницирана од стране
примаоца, по пријему PATH поруке и изводи захтеве резервације до рутера дуж
комуникационе путање између примаоца и пошиљаоца. Након успостављања путање, PATH

4
и RESV поруке треба издати периодично да би се одржала такозвана лака стања која описују
резервације дуж путање.
RSVP претпоставља фиксне крајње тачке и из тог разлога његов рад је проблематичан у
мобилним мрежама. Када активан мобилни чвор промени своју тачку прикључка са мрежом
(нпр. при предаји), он мора да обнови резервације са свим својим одговарајућим чворовима
дуж нових путања. За одлазни проток, мобилни чвор мора да изда PATH поруку моментално
након промене рутирања и да сачека одговарајућу RESV поруку пре почетка преноса податка
кроз нову тачку прикључка. Зависно од растојања између пошиљаоца и примаоца, ово може
узроковати знатне застоје, резултирајући привременим прекидом сервиса. Ефекти преноса су
још незгоднији код долазног протока зато што мобилни чвор нема снаге да моментално
призове процедуру обнове путање. Уместо тога, треба да сачека нову PATH поруку, издату
од стране пошиљаоца, пре одговарања са RESV поруком да би се завршила обнова путање.

5
 2. IP мултимедијални сервиси у реалном времену у UMTS
Како се комуникационе технологије развијају, захтеви корисника за мултимедијалним
сервисима расту. Међутим, Интернет ужива огроман раст у претходним годинама. Стога,
постоји велики интерес за коришћењем мрежа на бази IP-ја да би се осигурали
мултимедијални сервиси. Једна од најважнијих области у којима се расправља о питањима је
развој стандарда за Universal Mobile Telecommunications System (UMTS). UMTS је мобилни
бежични целуларни систем треће генерације (3G) који се развио из Глобалног система за
мобилне комуникације (Global System for Mobile Communications - GSM). С обзиром на
велику базу корисника GSM-а и очекивану велику базу корисника UMTS-a, начин на који су
IP мултимедијални сервиси обезбеђени у UMTS ће значајно утицати на успех IP
мултимедијалних сервиса и развој повезаних технологија и протокола, као IP верзија 6 (IPv6)
и Протокол иницијације сесије (Session Initiation Protocol - SIP).
У прошлости, утисак људи о мобилним бежичним целуларним системима је био да оне
већином обезбеђују говорни телефонски сервис са неколико детаља као сервис кратких
порука (Short Message Service - SMS). Инкорпорација IP мултимедијалних сервиса у UMTS је
једна од главних карактеристика које ће трансформисати ову слику, како су многи нови
сервиси као видео конференције сада доступни. Један од главних разлога да мултимедијални
сервиси могу бити обезбеђени у UMTS је да су увећане брзине преноса података могуће код
3G мобилних бежичних мрежа. Обрнуто, потенцијал мултимедијалних апликација помаже
оправдању инвестиција у 3G, као и даље од 3G, у системе четврте генерације (4G).

2.1 IP мултимедијални сервиси

Као што назив мултимедијални имплицира, разни типови медија су укључени: видео,
аудио, говорни и текстуални. Када је више типова медија укључено у сесији (нпр., видео и
аудио), они морају бити синхронизовани због истовремене презентације кориснику. Осим
тога, мултимедијални сервиси могу бити у реалном времену или не. Видео конференција је
пример мултимедијалног сервиса у реалном времену. Код сервиса у реалном времену,
временски однос између узастопних пакета података мора бити очуван, са малом
толеранцијом за нестабилност код времена приспећа пакета. Пример мултимедијалних
сервиса који нису у реалном времену је сервис мултимедијалних порука (Multimedia
Messaging Service - MMS), побољшање популарног SMS-a које омогућава мултимедијалне
поруке, не само текстуалне. Ми се фокусирамо на real-time мултимедијалне сервисе и UMTS
IP мултимедијални систем (IMS) који омогућава ове сервисе у UMTS.
Телефонска мрежа усредсређена на пренос говора са комутацијом кола и конвеционалне
мобилне мреже нису оптимизиране да понуде мултимедијалне сервисе. Елементи и
протоколи нове мреже су потребни да обезбеде мултимедијалне сервисе. Иако конекције са
комутацијом кола могу бити коришћене за сервисе података, оне су неефикасне за
транспортовање наизменичних или података са прекидима. У међувремену, технологија са
комутацијом података се рапидно развила. Она омогућава статистичко мултиплексирање
саобраћаја и може ефикасно да се избори и са већим и мањим налетом саобраћаја. Обим
саобраћаја података наставља да расте још брже од обима саобраћаја говора. Из разлога
трошкова и ефикасности и да би се постигла боља интеграција сервиса, прикладније је
користити обичне IP технологије које су у стању да подрже и мултимедијалне и остале врсте
саобраћаја.
IMS ће омогућити два нивоа сервиса. Први ниво укључује основне сервисе као што је
иницирање, модификација и прекид мултимедијалних сесија, као и напредних сервиса као
вишепартијске сесије, прослеђивање сесије, блокирање, ID позиваоца, итд. Други ниво
сервиса укључује сервисе који нису стандардизовани али могу бити обезбеђени од стране
провајдера трећих страна користећи могућности које пружа мрежа. На пример, адвертајзинг

6
базиран на локацији може бити омогућен користећи информације о локацији са UMTS
мреже.
Увођење GPRS-а (Gateway Packet Radio System) је било главни корак у еволуцији GSM
до UMTS. GSM Фаза 1 и Фаза 2 су обезбедиле само конекције са комутацијом кола. GPRS
архитектура је приказана на слици 2. Обезбеђује end-to-end сервис спајања пакета и укључује
пренос пакета ваздушним путем и комутацију пакета. Претплатници имају користи од виших
брзина преноса података и промена базираних на обиму саобраћаја више него на времену
чекања, док оператери имају користи због ефикасне употребе спектра омогућавајући да више
корисника динамички деле ресурсе.

Домен комутације
кола
Регистар
локације PSTN
госта

Контролер
Базна станица радио Мобилни
Радна функција
мреже прекидачки
Интернета
центар

Базна станица Регистар Мрежа

почетне пакетских
локације података

Контролер
Базна станица радио SGSN Интерна GGSN
мреже IP мрежа

SGSN Домен комутације

Базна станица пакета

Слика 2 - Генерализована архитектура GPRS сервиса

GPRS мрежа је иницијално развијена да обезбеди усмеравање пакета до екстерних мрежа

пакета за GSM радио приступну мрежу. GPRS доприноси додатном значају, с обзиром да
обезбеђује транспорт за IP мултимедијални саобраћај у оквиру мобилне мреже. Ресурси који
се преносе ваздушним путем, као и радио приступна мрежа (базне станице и контролери
радио мреже) су динамички дељени између саобраћаја са комутацијом кола и комутацијом
пакета. Саобраћај са комутацијом кола и са комутацијом пакета имају различите путање само
у језгру мреже иза радио приступне мреже. У једну руку, саобраћај са комутацијом кола
користи домен комутације кола, који обухвата традиционалне ентитете као што су мобилни
прекидачки центри и регистри локације посетиоца који су били присутни у GSM
архитектури од почетка. С друге стране, саобраћај са комутацијом пакета користи нови
домен комутације пакета. Функционалност домена пакета у језгру мреже је имплементирана
у gateway GPRS support nodes (GGSNs) и serving GPRS support nodes (SGSNs). SGSNs и
GGSNs су IP рутери са додатним способностима да контролишу приступ и прате локацију
мобилних станица. SGSN обезбеђује безбедносне функције, комутацију пакета, усмеравање и
прати локацију индивидуалних мобилних станица. GGSN обезбеђује међусобни рад са
екстерним мрежама са комутацијом пакета и комуницира са SGSN-овима преко мреже са
комутацијом пакета.

Жељени приступ пакета мобилне станице мора бити прикачен на GPRS мрежу. Да би
користили одређени пакетски протокол као IP са одређеним QoS, безбедност и остале

7
захтеве, он активира један или више контекста Протокола пакетских података (Packet Data
Protocol - PDP). PDP контекст је сет конфигурације и употребе подешавања повезан са
транспортом пакета података преко GPRS мрежа. GPRS може подржавати PDP контексте за
различите протоколе мрежа података, укључујући X.25 и IP. Након успостављања IP PDP
контекста, на пример, када IP пакет предодређен за мобилну станицу стигне на GGSN, GGSN
га провлачи до SGSN који тренутно служи мобилној станици.

2.2 Еволуција од кратких до сервиса мултимедијалних порука

Због огромног успеха SMS-a, нови типови размена порука су дефинисани да обогате
унапређене садржаје. Главни оператери су радили на могућности слања порука са
мултимедијалним садржајем (слика, видео итд.) користећи 3G мобилне комуникационе
мреже. Фокус је на еволуцији од SMS-a, до побољшаних сервиса за размену порука (EMS),
до MMS-a.
MMS je иновативни систем за размену порука, стандардизован и од стране Wireless
Application Protocol (WAP) Форум-а (сада Open Mobile Alliance - OMA) и 3GPP-a. Сличан је
SMS-у и ЕMS-у, али омогућава убацивање мултимедијалних садржаја у поруци као што је
музика, слике, видео клипови, текст итд. MMS је независан од основне мобилне мреже (нпр.
GSM, широкопојасни вишеструки приступ са поделом кода или WCDMA, итд.) и омогућава
испоруку садржаја било до мобилних телефона или имејл адреса. На бази ових
карактеристика, процењено је да ће овај сервис за размену порука увећати
телекомуникационе профите, адресиране и на професионална и на тржишта персоналних
корисника. Због своје високе ефикасности, испорука MMS-a до мобилних телефона преко
интерфејса ваздуха је базирана на сложеном WAP протоколу.

Могуће је издвојити два сценарија за MMS размену порука:

 MMS од особе до особе, тј. размена порука између људи. Ова сценарио је повезан са
доступношћу мултимедијалних уређаја (нпр. камера) који могу бити конектовани са
мобилним телефоном. У овом случају, корисник има могућност прављења снимка призора
и слања истог једном или више примаоца,
 MMS од машине до особе, сервис додатне вредности (value-added service - VAS) може
пружити информације о саобраћају, забави и музејима преко мултимедијалних порука. У
овом контексту, корисник може активирати неколико сервиса и онда примити
информације од провајдера садржаја преко MMS-a.

Постојe четири кључна елемента у MMS архитектури, дефинисана у MMS Окружењу

(MMS Environment - MMSE) и приказана на Слици 3:
 MMS релеј обезбеђује приступ различитим архитектурним елементима за снабдевање
MMS-ом и подржава интеракције са осталим системима за размену порука. Он може бити
имплементиран заједно са MMS сервером.
 MMS сервер чува поруке (ово може укључивати и-мејл сервер, сервисни центар кратких
порука или факс).
 MMS база корисника има базе података са профилом претплатника и информацијама о
мобилности корисника.
 MMS агент корисника је мобилни телефон са омогућеним MMS-ом.
Ови различити елементи делују међусобно у MMSE да би обезбедили функционалности
кроз различите системе. MMS релеј и MMS сервер могу бити интегрисани у јединствену
платформу, звану MMS центар (MMSC).

8
 MMS агент MMSC
корисника 1 База
MMS претплате
2G радио сервер
мрежа
MMS
База
MMS агент релеј профила
корисника 2
3G радио
мрежа
HLR

Интернет MMS
сервер

E-mail
MMSE клијент

Слика 3 - Кључни елементи сервиса размене мултимедијалних порука.

Представљање MMS мреже је приказано на Слици 4. У MMS мрежи је могуће

идентификовати различите елементе и интерфејсе система. Нарочито, један или више MMS
сервера могу бити присутни, зависно од одређеног сервиса који пружају. Различити
елементи су:
 MMS клијент, који је имплементиран као апликација која је у интеракцији са корисницима
на њиховом мобилном терминалу,
 MMS прокси-релеј и MMS сервер,
 E-mail сервер, за Интернет и-мејл сервисе, подржавајући SMTP (Simple Mail Transfer
Protocol),
 Бежични систем размене порука, који представља различите постојеће системе подршке за
бежичну размену порука (нпр. позивање преко пејџера или SMS системи).

Слика 4 - Представљање мреже мултимедијалних сервиса порука

9
 3. Мултимедијални подсистем Интернет протокола
(IMS – IP Multimedia Subsystem)
Два најважнија аспекта 3G бежичних мрежа у односу на мултимедијалне сервисе
базиране на IP-ју су IMS и мултимедијални сервиси преноса/мултипреноса. IMS је
архитектура умрежавања следеће генерације (Next Generation Networking - NGN) за мобилне
и фиксне мултимедијалне сервисе стандардизоване од стране 3GPP-a. IMS користи
протоколе стандардизоване од стране IETF-a. Темељ IMS-a је верзија IETF SIP-а. SIP може
креирати и завршавати сесије са једним или више учесника. Такође, SIP подржава мобилност
корисника заступајући и преусмеравајући захтеве до тренутне локације корисника.
IMS омогућава комплексне мултимедијалне сесије засноване на IP-ју да буду креиране
са гарантованим QoS за сваку компоненту медија. Примери апликација укључују гoворну
телефонију и видео конференције. IMS међусобно ради и са сервисима традиционалне
телефоније и са екстерним мултимедијалним сервисима на бази IP-ja. IMS спаја Интернет са
мобилним светом омогућавајући коришћење SIP-a и осталих технологија базираних на IP-ју
за развој апликација. Сервисно оријентисане архитектуре модема (Modem service-oriented
architectures - SOAs) омогућавају креирање и рад комплексних система изграђених на
стварној имплементацији и локацији различитих сервиса. Један од најбољих примера
технологије оријентисане на сервису су Web сервиси, дефинисани као умрежена апликација
која је у стању да буде у интеракцији користећи стандардне апликација-до-апликације Web
протоколе преко добро дефинисаних интерфејса, и то је описано користећи стандардни
функционални дескрипциони језик. Поред комбиновања више компоненти медија,
мултимедијални сервиси укључују бар једну трајну, тј. временски осетљиву, компоненту
медија, као што је аудио или видео, и све компоненте медија је потребно да буду
синхронизоване једне са другима. Стога, док једноставно IP омогућава повезивање, прави
мултимедијални сервиси захтевају додатну подршку са мреже, макар у области резервисања
QoS за трајне компоненте медија. Упркос бројним напорима да обезбеде такву подршку,
Интернет остаје мрежа са најбољим учинком, која не обезбеђује гаранције у вези са end-to-
end кашњењем преноса пакета или поузданости. Мреже универзалног система мобилних
телекомуникација (UMTS) су направиле значајан прогрес у овом правцу. Један аспект овог
прогреса је додавање IMS компоненти. Други аспект је резервисање гарантованог QoS.
SIP је камен темељац IMS спецификације. Главне функције SIP-a су контрола сесије,
адресирање и менаџмент мобилности на сервисном нивоу. SIP је протокол базиран на тексту
за успостављање, контролу и завршавање сесија између крајњих тачака и такође за контролу
канала медија између њих. Након што је сесија успостављена, остали протоколи могу бити
коришћени за комуникацију између апликација, на пример, Real-Time Protocol (RTP)/Real-
Time Control Protocol (RTCP) за стримовање гласа или видеа.
SIP је протокол за контролу сесије. Он може креирати и завршити сесије са једним или
више учесника. Подржава мобилност корисника заступањем и преусмеравањем захтева до
тренутне локације корисника. Омогућава спецификацију својстава сесије током покретања
сесије преко SDP-а (Session description protocol). SDP се користи за опис мултимедијалних
сесија за сврхе објаве сесије, позивања сесије и остале форме покретања мултимедијалних
сесија.
SIP је дизајниран да иницира и усмери испоруку података стриминг медија од сервиса
медија. Видео стримовање је важна компонента многих Интернет мултимедијалних
апликација, као што је учење на даљину, дигиталне библиотеке, куповина од куће и видео на
захтев.

3.1 IMS концепција

Поједностављена верзија UMTS Release 5 мрежне архитектуре је приказана на Слици 5.

10
Она приказује мрежне елементе коришћене за обезбеђење IP мултимедијалних сервиса у
реалном времену. Због тога што IMS користи само домен комутације пакета за транспорт и
менаџмент локалне мобилности, он може бити примењен без домена комутације кола.
IMS укључује једну или више контролних функција сесије позива (Call Session Control
Functions - CSCFs), контролне функције медијског гејтвеја (Media Gateway Control Functions
- MGCFs), IMS медијске гејтвеје (пролазe), контролоре функције мултимедијалних ресурса
(Multimedia Resource Function Controllers - MRFCs), процесоре функција мултимедијалних
ресурса (Multimedia Resource Function Processors - MRFPs), функције локатора претплате,
функције контроле пробијања пролаза (Breakout Gateway Control Functions - BGCFs) и
апликационе сервере.
IMS сигнализирање и саобраћај сесије су изведени преко IP-ja. IMS чврсто захтева да
само IPv6 мора бити коришћена у IMS домену.
IP адреса коришћена од стране мобилне станице за приступ IP мултимедијалним
сервисима мора бити од IMS адресирајућег домена. Сматра се могућим бенефитом у смислу
ефикасности рутирања да ова адреса може бити добијена од GGSN-a у сервисној мрежи пре
него у кућној мрежи.

Слика 5 - UMTS мрежна архитектура

CSCF игра централну улогу у контроли позива и користи SIP. CSCF је аналоган делу
сигнализирања и контроле комутаторских мобилних центара за пренос говорних позиве са
комутацијом кола. Ипак, способан је да подржи мултимедијалне сесије, не само говорне
позиве. SIP се користи за сигнализирање између мобилних станица и CSCF, између CSCF-a,
између CSCF-a и MGCF-a и између CSCF-a и апликационих сервера. CSCF игра различите
улоге: као прокси (proxy) CSCF (P-CSCF), прва је тачка контакта између мобилне станице и
IMS-a, као сервисни (serving) CSCF (S-CSCF) за контролу сесије и као испитни (interrogating)
CSCF (I-CSCF), главна је контактна тачка у мрежи за сво сигнализирање у вези IMS-a за
његове мобилне станице.
Док је бар један крај сесије IMS претплатник, други крај за сесије само са гoвором може
често бити претплатник PSTN (Public Switched Telephone Network) мреже. Четири нова
функционална елемента: IMS медијски гејтвеј, MGCF, гејтвеј сигнализирања и BGCF

11
подржавају сценарије где позиви иду између PSTN-a и домена комутације пакета. IMS
медијски гејтвеј изводи превођење између медијских сигнала кодираних у једном формату на
једној страни и сигнала кодираних у другом формату на другој страни. MGCF контролише
IMS медијски гејтвеј, обезбеђује превођење сигнализирања на нивоу апликације између SIP-
базираних и ISUP-базираних (ISDN Signaling User Part, који се користи на страни PSTN-а)
сигнализирања и комуницира са S-CSCF. Превођење сигнализирања на транспотном нивоу
између IP-базираних и транспорта базираних на сигналним системима је изведено на гејтвеју
сигнализирања (Signaling Gateway - SGW). BGCF идентификује мрежу и MGCF у оквиру те
мреже, где се пробијање до PSTN-а треба одиграти.
Сервер кућног претплатника (Home subscriber server - HSS) је главна база података која
чува информације као што су информације о претплати и локацији. Како могу постојати
више HSS-a у мрежи, функција локације претплате је испитана од стране CSCF-ова током
регистрације или постављања сесије да би се нашао HSS који има жељену информацију о
претплатнику. Функција локације претплате није потребна код окружења појединачног
HSS-a зато што би CSCF-ови знали који HSS да користе.
Различити апликациони сервери су подржани, укључујући SIP-базиране апликационе
сервере и корисничке сервисне апликационе сервере. Апликациони сервери су сервери који
користе апликације које могу имплементирати све типове сервиса, као што су сервиси
гласовне објаве и припејд извршење наплате. Подршка разноврсних апликационих сервера
олакшава додавање нових сервиса. У оба случаја, SIP је коришћен за сигнализирање са
S-CSCF-овима.
MRFP и контролер функције медијских ресурса (media resource function controller -
MRFC) подржавају вишепартијске мултимедијалне конференције и способности медијских
ресурса (нпр. за најаве плаћања). MRPC контролише ресурсе тока медија MRFP-a, који
обрађује и миксује стварне токове медија.

3.2 IMS архитектура

IMS побољшава основно IP повезивање UMTS-a додајући мрежне ентитете који

управљају подешавањем мултимедијалне сесије као и контролом и резервисањем QoS-а.
Сесија укључује пошиљаоце, примаоце и токове података који учествују у апликацији. Нови
IMS ентитети обезбеђују да ће мултимедијалне сесије бити у стању да резервишу ресурсе
који су им потребни да би радили на задовољавајући начин. Сесија је у стању да захтева
различите QoS нивое за сваку од својих компоненти медија и модификује ове нивое током
свог времена. IMS не стандардизује било какве апликације, само сервисне способности
потребне да се изграде различите услуге. Као резултат, мултимедијални сервиси у реалном
времену и у не-реалном времену могу лако бити интегрисане преко заједничког транспорта
базираног на IP-ју. Ове услуге могу директно да раде међусобно са свим сервисима
доступним преко Интернета. Неке од услуга које могу бити обезбеђене преко IMS-a су говор
и телефонија, сервиси присутности, инстант поруке, чет собе, говорне и видео конференције
и играње игрица.
Основни сервиси могу да се контролишу од стране екстерног апликационог сервера
(Application Server - AS) да би се омогућиле стварне апликације. Зависно од
функционалности AS-a, апликација изграђена на врху ових способности може бити видео
конференција, чет соба, или друге мултимедијалне апликације.
Да би се максимизирала флексибилност, IMS организује своју функционалност у три
слоја, као што је приказано на Слици 6. Транспортни и слој крајње тачке иницира и завршава
сигнализирање, потребно да би се успоставиле и контролисале сесије и обезбеђује сервисе
носиоце и подршку за медијске конверзије. Контролни слој сесије обезбеђује
функционалност која дозвољава да крајње тачке буду регистроване са мрежом, сесије да
буду подешене између њих и медијске конверзије да буду контролисане. У овом слоју више
транспортних сервиса могу бити комбиновани у једној сесији. Слој апликационог сервера

12
дозвољава сесијама да буду у интеракцији са различитим ентитетима апликационог сервера.
У овом слоју више сесија могу бити комбиноване у појединачној апликацији.

Слика 6 - IMS слојевита архитектура сервиса

HSS - home subscriber system; MRFC - media resource function controller; MGCF - media
gateway control function; RAN - radio access network; MRFP - media resource function processor;
MGW - media gateway; UT - user terminal; PSTN - public switched telephone network; ISDN -
integrated services digital network.

Слика 7 - IMS у оквиру UMTS језгра

CSCF - call session control functions; GMSC - gateway mobile services switching centers; VMSC -
visitor mobile switching centers; RAN - radio access network; GGSN - gateway GPRS support
nodes; SGSN - serving GPRS support nodes.

Однос IMS-a са доменима комутације пакета (packet-switched - PS) и комутације кола

13
(circuit-switched - CS) UMTS мреже је приказан на Слици 7. Сам IMS обезбеђује само
подешавање сесије и контролне функције, функције процесирања медија и медијске и
функције сигнализирања међусобног рада.
Сви медији би требало бити транспортовани користећи RTP преко UDP (User Datagram
Protocol) и, најважније, IMS би требало да користи IPv6. Општа архитектура IMS-а је дата на
Слици 8.

Слика 8 - IMS архитектура за мобилне сервисе.

SLF - subscription local function; CSCF - call session control functions; BGCF - breakout gateway
control function; SGW - signaling gateway.

Мултимедијалне сесије су подешене и контролисане преко различитих типова CSCF-a.

Прокси CSCF (P-CSCF) je локална контактна тачка корисничког терминала у мрежи коју
посећује. Због тога што мрежа може садржати пуно сервисних CSCF-a (S-CSCF-a) за
балансирање оптерећења, испитни CSCF (I-CSCF) може бити обезбеђен на улазној тачки
мреже оператера. I-CSCF и S-CSCF се ослањају на HSS за информације које се односе на
корисника. Мреже са више HSS-а такође обезбеђују функцију локатора претплате
(subscription locator function - SLF) која лоцира HSS који управља IMS-ом и обезбеђује MRFP
који је у стању да миксује, генерише и процесира токове медија под контролом MRFC-a.
MRFP може обезбедити транскодирање да дозволи IMS апликацијама да међусобно раде са
осталим апликацијама базираним на IP-ју које упошљавају различите шеме кодирања.
Одвајањем MRFP-a од MRFC-a једна контролна функција може надгледати многе процесне
функције да би се постигла скалабилност.
IMS такође пружа функције гејтвеја медија (media gateway - MGW functions) да би
дозволио IMS сесијама да међусобно раде са мрежама са комутацијом кола, укључујући
PSTN и ISDN и чак домен комутације кола UMTS-a. MGW просто транскодује токове
података до и од формата коришћеног у екстерној мрежи. Контролисан је од стране MGCF-a
који такође управља сигнализирањем до и од мрежа са комутацијом кола. За неке типове
мрежа са комутацијом кола, MGCF је подржан одвојеним сигналним гејтвејом. Коначно,
BGCF одређује где се пробијања требају одвити.

3.3 Мултимедијално сервисно приступање

Током протеклих година постојале су битне активности стандардизације предузете код

3GPP и 3GPP2 за омогућавање мултимедијалних сервиса преко 3G мрежа. Сврха ових
активности је била да спецификују мултимедијалну мрежу језгра базирану на IP-ју која би
могла да обезбеди стандардни IP интерфејс са бежичним терминалима за приступање опсегу
мултимедијалних сервиса независно од технологије приступа. IMS мрежа обезбеђује

14
стандардизовано IP-базирано сигнализирање за приступање мултимедијалним сервисима.
Интерфејс користи SIP спецификован од стране IETF-a за контролу мултимедијалних
сесија. Додатно, SIP је коришћен као интерфејс између ентитета контроле IMS сесије и
сервисних платформи које покрећу мултимедијалне апликације. Иницијални циљ IMS-a је
био да омогуће мобилним оператерима да понуде својим претплатницима мултимедијалне
сервисе базиране и изграђене на Интернет апликацијама, сервисима и протоколима. Треба
напоменути да је IMS архитектура 3GPP и 3GPP2 идентична и базирана је на IETF
спецификацијама. Стога, IMS формира једнојезгрену мрежну архитектуру која је глобално
доступна и може јој се приступити преко различитих приступних технологија, као што су
мреже мобилних података, WLAN-ови, фиксна широкопојасна конекција (нпр., xDSL (x-
digital subscriber line) или дигитална претплатничка линија) итд. Без обзира која се
технологија користи за приступ IMS-у, корисник увек упошљава исте протоколе
сигнализирања и приступа истим сервисима.

3.4 IMS у мрежном окружењу

Многи од IMS чворова су специјализовани типови SIP сервера. Они су познати као CSCF
и користе се да обраде SIP пакете сигнализирања. На пример, P-CSCF je SIP прокси који се
понаша као прва тачка контакта за IMS терминал. Слика 9 приказује IMS у мрежном
окружењу. P-CSCF је додељен IMS терминалу током регистрације и не мења се за време
трајања регистрације. I-CSCF је SIP прокси смештен на ивици административног домена.
Његова IP адреса је објављена тако да управљачки сервери могу да је нађу и користе је као
улазну тачку за све SIP пакете у овом домену. S-CSCF је SIP сервер који изводи улогу
контроле сесије у подручју сигнализирања. Овај CSCF чвор изводи SIP регистрације, што му
омогућава да упише локацију корисника (нпр. IP адресу терминала) и SIP адресу. S-CSCF
прати све сигнализационе поруке и може испитати сваку поруку. Он одлучује до којих/којег
апликационих сервера ће SIP порука бити прослеђена да обезбеди њихове услуге, обезбеђује
услуге закупа и примењује политику мрежног оператера. У додатку SIP функционалности,
IMS обезбеђује хост заједничких функција потребних за рад мобилних мрежа.

Слика 9 - IMS у мрежном окружењу

RNC - radio network controller; BSC - base station controller

Примери су аутентификација, ауторизација и рачуноводство (authentication,

authorization, accounting - ААА), наплата, контрола приступа и базе података профила

15
корисника. Ове функције IMS-а су требале бити коришћене од стране конвергирајућих
апликација на јединствен начин, тако да нема потребе за применом одвојених механизама
код традиционалних говорних сервиса и сервиса података са комутацијом кола и пакета.

3.5 Мрежни сервиси у IMS-у

IMS архитектура одређује да су надолазеће сервисне иновације изведене преко SIP

сесија. Ипак, многи сервиси који нису базирани на SIP-у постоје у операторовом домену.
Такви сервиси користе алтернативне протоколе и технологије.
SIP сесије су суседне и чешће кратковечне у односу са дуговечним сесијама и
трансакцијама коришћеним од стране пуно средњослојних технологија високог нивоа као
што су Web сервиси. Њима се приступа преко Web протокола и формата података као што су
Hyper Text Transfer Protocol (HTTP) и Extensible Mark-Up Language (XML). У овом смислу
Web сервиси комбинују развој базиран на компоненти и Web технологије. Они имају
користи од универзално прихваћених стандарда базираних на XML-у, као Simple Object
Access Protocol (SOAP) и Web Services Description Language (WSDL) за призивање и опис
интерфејса.
HfW SOAP je протокол за размену порука базираних на XML-у преко рачунарске мреже
која може бити коришћена од стране виших и апстрактнијих слојева на којима се гради.
WSDL описује јавни интерфејс изложен од стране Web сервиса. Он одређује формате
порука потребне за интеракцију са Web сервисима. Web сервиси су типично без стања, што
значи да би свако њихово призивање требало да садржи све информације које су потребне за
обраду захтева, с обзиром да обрада зависи једино од ових података. Овај дизајн умногоме
упрошћава имплементацију.

3.6 Платформа испоруке сервиса

IP мултимедијални подсистем (IMS) је скорашња идеја која оцртава референтни оквир и

архитектуру за грађење и развој платформе која ће омогућити спектар апликација за
испоруку ових унапређених мултимедијалних сервиса. Такве платформе се често називају
платформе за испоруку сервиса.
Иако се чини да IMS архитектура добија широку прихваћеност као долазећи стандард у
испоруци сервиса, у пракси одређени број постојећих платформи је развијен од стране
оператера мобилних и фиксних линија користећи постојеће и алтернативне архитектуре.
Многе од постојећих имплементација су развијене фокусирајући се на захтеве интеграције IT
система.
Постоје прилична истраживања и експериментисање у домену мултимедија,
конвергенције и мрежа следеће генерације. Рад је мотивисан конкурентским снагама које
покрећу комерцијалне шансе у побољшаној испоруци мултимедијалних сервиса за фиксне и
мобилне мреже. Примери укључују IPTV, игрице, видео позиве и VoIP.
Мултимедија је нашироко схваћена као употреба неколико форми медија, типично
текста, звука, графике и видеа. Додатно, сервис је генерално дефинисан као нематеријални
еквивалент добра. Термин мултимедијални сервиси, када се користи у контексту платформе
испоруке сервиса, је коришћен да означи мултимедијални садржај у форми било садржаја
или услуге.
Даља различитост мултимедијалног сервиса је у томе како је манифестован. Генерално,
мрежно омогућена апликација је одговорна за генерисање аутпута мултимедијалног сервиса.
Када ентитет (нпр., независни програмер) креира такву апликацију, то је ентитет апликације
који испоручује жељени мултимедијални садржај или услугу. Термин мултимедијални
сервис се такође користи да означи Wеb апликацију развијену за платформу испоруке
сервиса која је одговорна за генерисање излазног садржаја или сервиса.

16
 3.7 Продужена IMS архитектура
Функције IMS мреже могу бити подељене на функцију профила претплатника, функције
сигнализирања, функцију QoS политике, функцију медија и функцију наплате. Функција
профила претплатника је база података профила корисника претплатника позната као HSS.
Функција сигнализирања IMS мреже је базирана на SIP-у и SDP-у. Функције сигнализирања
се састоје од SIP сервера које углавном изводе аутентификацију, регистрацију, откривање
локације, рутирање позива и преусмеравање позива. Функције сигнализирања се називају као
CSCF-и (прокси, сервисне и контролне функције сесије слушања позива). Функција QoS
политике креира и примењује QoS специфичне политике. Код неких IMS инфраструктура
оне се називају функција политике одлучивања (policy decision function - PDF) и функција
примене политике (policy enforcement function - PEF). Функција наплате извршава било
онлајн или офлајн рачуноводство у сврху наплате.
Тренутне IMS апликације су углавном гласовне и видео телецентричне. Постоји
неколико иницијатива продаваца и стандардних за продужење IMS-а додавањем функције
апликационе политике која се сусреће са Real-Time Streaming протоколом (RTSP) и HTTP-
базираним апликацијама и примењује RTSP, HTTP и WAP апликационо одређене политике.
На пример, функција апликационе политике би филтрирала апликационе захтеве и одбила
приступ апликацијама које нису претплаћене или су забрањене. Функција апликационе
политике омогућава провајдерима и претплатницима да креирају, управљају и
имплементирају правила политике као што су родитељска контрола, контрола приватности,
и остале политике дељења апликације. У неким маркетиншким круговима, ово се назива
платформа испоруке сервиса и стоји изнад S-CSCF-а и обухвата остале мреже или
технологије приступа мрежи.

Слика 10 - Продужена IMS архитектура

Продужена IMS архитектура се јавља на Слици 10 и обећава да ће обезбедити стриминг

видео, IPTV и Wеb апликације од конвергирајуће платформе. Неке предности ове
архитектуре су одржавање појединачне платформе, олакшавање креирања сервиса, смањење
сувишности (редунденције), унапређење архитектуралне скалабилности, и подршка
једноставној мобилности апликације. Неке мане су деградирана скалабилност оптерећења
сигнализирања, више тачака резервисања и подршке и деградирано искуство потрошача
услед недоследног превођења садржаја.
Елемент функције апликационе политике може бити Service Capability Interaction

17
Manager (SCIM). Он управља интеракцијама између SIP апликационих сервера и између SIP
карактеристика и система сигнализирања системских компоненти. 3GPP/3GPP2 је означио
SCIM као функционални елемент у оквиру IMS-а који стоји између S-CSCF-а и
апликационих сервера. SCIM такође може бити имплементиран као самостална функција. Он
има могућност да модификује поруке сесије/тока као што је потребно и може разумети
различите протоколе као HTTP и RTSP. Тако, може бити коришћен да побољша основну
функционалност омогућавајући интеракцију између различитих стандарда као што су HTTP
и RTSP са SIP-базираним IMS језгром. Способности SCIM-а укључују подршку за
вишеструке сесије дијалога, динамичко мешање апликационих серивса и менаџмент
интеракције персонализованих карактеристика.

3.8 Контрола политике у IMS-у

IMS обезбеђује контролу политике. IMS домени могу да спецификују типове медиа
стримова који су прихваћени (нпр. говорни стримови) и типове који нису (нпр. видео
стримови). Могуће је одредити сесије које су прихваћене на бази карактеристика медија
стримова, као што су кодеци који се користе или проток који је потребан за њих.
IMS контрола политике и IMS контрола наплате су имплементиране користећи одвојене
архитектуре у 3GPP R5 (Release 5) и 3GPP R6. Ипак, 3GPP R7 је спојио ове архитектуре
заједно. Архитектура контроле политике и наплате (policy and charging control - PCC)
дефинисана у 3GGP R7 је резултат спајања локалне политике базиране на сервису (service-
based local policy - SBLP) и наплате базиране на току (flow-based charging - FBC).

Слика 11 - IMS 3GPP R7 архитектура контроле политике и наплате

AF – application function; PCRF – policy and charging rules function.

PCRF прима информације од размена понуда/одговора између терминала од AF-а преко

Rx интерфејса. Ако карактеристике сесије које су успостављене буду прихваћене према
PCRF, који је базиран према политици домена, PCRF одобрава сесију на приступном гејтвеју
користећи Gx интерфејс. Ако карактеристике сесије нису прихватљиве за PCRF, он налаже
AF-у да заврши сесију користећи Rx интерфејс, у случају да PCRF не одобрава сесију на
приступном гејтвеју.

18
 Политике сесије обезбеђују средства за домене њихове политике да комуницирају са
терминалима и за терминале да обезбеде домене са информацијама о сесијама које они
успостављају. Постоји два типа политика сесија: политике са независном сесијом и политике
са одређеном сесијом. Политике независне сесије су опште политике које се примењују на
све сесије које ће терминал можда покушати да успостави. На пример, терминал можда неће
бити омогућен да користи видео стримове у својим сесијама. Политике одређене сесије се
само примењују на специфичну сесију. На пример, терминал ће можда бити потребан да
групише два стрима медија сесије (нпр., аудио и видео) у појединачни PDP контекст и
пресене стрим трећег медија преко различитог PDP контекста (нпр., инстант поруке).
Домен типично захтева информације о сесији која је успостављена од стране терминала,
да га обезбеди са политикама одређене сесије за ту сесију. Терминал обавештава домен о
сесији и добија политике сесије за ту сесију. На пример, домен може користити информацију
примљену од терминала о IP адресама које ће користити да отвори пролаз приступног
гејтвеја у firewall-у.
Неке политике могу бити имплементиране као независне од сесије или као политике
одређене сесије. На пример, домен може изабрати да обезбеди терминале са листом свих
аудио кодека који су дозвољени терминалима да користе као политика независне сесије. Са
друге стране, домен може изабрати да буде обавештен о кодецима које терминал намерава да
користи у сесији и да обавести терминал који су кодеци прихватљиви.
Неки домени преферирају да имплементирају овај тип политике као одређене сесије да
би избегли откривање целокупне политике домена до терминала. Ови домени желе да спрече
конкурентне оператере од копирања њихових политика, за које неки провајдери верују да су
извор конкурентских предности.
Политике сесије дефинишу логички ентитет који се назива сервер политике. Терминали
се претплаћују на сервер политике користећи захтев SUBSCRIBE и добијају информације о
политикама независних сесија домена у захтеву NOTIFY.
Терминали користе захтеве SUBSCRIBE да добију политике одређене сесије. Када
терминал намерава да успостави сесију, он шаље SUBSCRIBE захтев до свог сервера
политике. Терминал укључује XML документ који описује сесију која ће се управо
успоставити у оквиру свог SUBSCRIBE захтева.
Сервер политике прима SUBSCRIBE захтев и, на бази примљеног XML документа и
профила корисника, враћа своје политике у NOTIFY захтеву. Ако терминал мора променити
карактеристике сесије у некој тачки, он шаље нови SUBSCRIBE у оквиру истог иницираног
SUBSCRIBE дијалога до сервера политике. Ако сервер политике мора послати додатне
политике до терминала у некој тачки, он издаје нови NOTIFY захтев.

3.9 IMS Стандардизациони напор

IMS је темељ за мреже следеће генерације базиране на IP-ју, као што је одређено
3GPP/3GPP2 стандардима организација и прихваћено од стране ETSI TISPAN групе и ITU-Т.
Стандарди подржавају више приступних технологија као што су GSM, WCDMA,
CDMA2000, WLAN-ови, жичне широкопојасне и кабловске.
IMS дефинише контролни слој на врху IP-базираних фиксних и мобилних мрежа – који
омогућава једноставно резервисање мултимедијалних сервиса који иду преко контролног
слоја. Кључне IMS компоненте су CSCF, HSS, функција ресурса медија (Media Resource
Function - MRF) и AS-ови.
IMS тежи да направи Интернет технологије, као што су инстант поруке, присуство и
говорне и видео конференције, доступне свакоме са сваке локације преко сваке мреже.
Очекује се да се дозволи сервисним провајдерима да контролишу мрежу и обезбеде бољу
сигурност, QoS и једно уписивање за комбинацију постојећих телекомуникационих сервиса
као што су говорни, SMS, MMS и IP-базирани сервиси као IPTV, инстант поруке, push to talk,
Wеb претрага. Комутација између сервиса ће бити без потешкоћа. Главни бенефити од IMS-а

19
сервисним провајдерима могу бити:
 Заједничка приступно-дијагностичка мрежа језгра која подржава све апликације уместо
апликационо одређених мрежа, резултирајући нижим капиталом и оперативним
трошковима,
 Поједностављено креирање мешовитих сервиса као што су комбиновано присуство,
инстант поруке и телефонија,
 Испорука апликација преко фиксне-мобилне границе,
 Бржи развој нових апликација базираних на стандардизованим модулима.

Како интерес у фиксној - мобилној конвергенцији наставља да расте, IMS постаје

технологија која омогућава сервисним провајдерима да иду преко граница данашњих
целуларних мобилних архитектура. IMS се већ развија у више процеса и за мали број
комерцијалних сервиса, али се очекује да расте како се сервисни провајдери померају од
пробног до развоја у пуном обиму. Играње игрица, push to talk over cellular (PoC) и сервиси
базирани на присуству се очекује да покрену развој IMS-а у мобилном домену, док сервиси
као што су VoIP, IPTV и фиксна односно мобилна конвергенција се очекују да покрену
развој у домену фиксне мреже.
IMS је иницијално стандардизован од стране 3GPP-а у 2003. години као нови сервисни
слој на врху IP-базираних 3G мрежа. Тренутни Release 8 апострофира 3GPP дугорочну
еволуцију (Long Term Evolution - LTE) и еволуцију системске архитектуре (System
Architecture Evolution - SAE), укључујући хитне сервисе базиране на IMS-у.
IMS стандардизациони напор се фокусира примарно на IMS елементе језгра мреже и
протоколе, укључујући IMS опције апликационог сервера: прилагођене апликације за
мобилне мреже унапређене логике (customized applications for mobile network enhanced logic -
CAMEL), приступ отворених сервиса (open services access - OSA) и SIP AS-ови, али
искључује стандардизацију апликација.

20
 4. Сервиси базирани на локацији
(LBS - Location-based services)
Сервиси базирани на локацији (Location-based services - LBS) се могу сматрати најбрже
растућим пољем тржишта мобилних комуникација. Њихово прво појављивање, у много
примитивнијој форми од данас познате је било праћено до средине деведесетих, покренуто
наступом Глобалног Система Позиционирања (Global Positioning System - GPS). Само
неколико година касније развијање мобилног/бежичног Интернета, константно растућа
употреба ручних, мобилних уређаја и технологије праћења позиције, и појава мобилног рада
на рачунару нашли су пут увођењу ове нове категорије сервиса. Импресивно велики број
апликација за општу јавност је дошао као решење које делује на информације локације да се
испоруче на апликацијама корисника на мобилном уређају. Могућности апликације могу
бити груписане у следеће категорије:
 Навигација и праћење саобраћаја у реалном времену,
 Повраћај информација базираних на локацији,
 Хитна асистенција,
 Услуге и сервиси путовања,
 Маркетинг базиран на локацији и рекламирањe,
 Наплата базирана на локацији.

Ове категорије циљају најшири део LBS тржишта и биће направљене приступачним
милионима корисника од стране великих компанија у телекомуникацији, аутомобилској и
медијској индустрији. Одвојено од ових сервиса, додатни сет апликација, фокусиран на
специјализованим циљним групама (нпр., корпоративни сектор, здравствени сектор), ће бити
развијен. Он укључује:
 Отпремање и испорука оптимизације руте,
 Праћење локације особе, које укључује податке за здравствено осигурање, хитне позиве и
обележавање затвореника,
 Сервиси праћења треће стране за планирање ресурса предузећа (enterprise resource
planning - ERP) и корпоративна и потрошачка тржишта (нпр., управљање флотом, праћење
имовине или индивиуално праћење),
 Безбедност и контрола крађе,
 Тражење људи.

LBS покрива читав опсег потреба корисника за ванредне ситуације, као и велики опсег
пословних потреба. За развој и снабдевање LBS услуга потребна је технологија и
архитектура.

4.1 Захтеви за LBS испоруку

LBS клијент/сервер архитектура је приказана на Слици 12.

Постоје два главна елемента укључена у модел резервисања LBS-а:
 LBS сервер, који је одговоран за обезбеђење локационо осетљивих информација LBS
клијентима. Пружање таквих информација може такође захтевати призивање или упите
осталим мрежним скуповима.
 LBS клијент, који пита LBS сервер за локационо осетљиве информације и прималац
одговора произведен од стране одговарајућег сервиса; LBS клијент може бити у распону
од notepad компјутера до мобилног телефона или било ког другог ручног мобилног
уређаја.

21
Ова два елемента заједно чине LBS систем.

Слика 12 - Клијент/сервер архитектура за LBS

Најважнији захтеви које LBS систем треба да испуни укључују:

 Трошкови-ефикасност - Испорука сервиса не би требало да захтева да крајњи корисник
купи скупу опрему.
 Отвореност - Обезбеђење сервиса би требало да подржи разноврсне приступне протоколе
да је сервис доступан преко различитих мрежа и различите опреме клијента.
 Употребљивост - LBS систем би требало да буде у могућности да подржи одређени број
различитих сервиса, са различитим захтевима и функционалношћу. Увођење нових
сервиса не би требало да захтева промене било LBS сервера или клијента и потенцијалне
промене сервера би требало да одрже силазну компатибилност (тј. не би требало да утичу
на извршење постојећих сервиса).
 Безбедност и приватност - Безбедност код интерфејса са екстерним скуповима је
есенцијална тако да је безбедна комуникација и приватност постигнута. Ово је
фундаментални захтев, како крајњи корисник обично неће хтети да његове личне
информације (нпр. локација) буду откривене трећој страни.
 Скалабилност - Систем би требало да буде у стању да хостује велики број сервиса, сваки
способан да служи многобројним истовременим захтевима.
 Mогућност проширења - Систем би требало да буде проширљив и способан да
прилагоди нове технологије. Да би ово постигли, мора постојати независност од
фундаменталних технологија. Стога, систем не би требало да буде везан за било какво
специфично позиционирање или GIS (Географски информациони систем) технологију.
Ово ће омогућити да она лако усвоји новоразвијене технологије из оба сектора, тако
повећавајући свој век трајања.

Додатни захтеви, који су опционални, али могу умногоме побољшати потенцијал LBS
система укључују следеће:
 Подршка за многе оперативне узорке - Ово значи да осим класичне функционалности
захтева/одговора, платформа би требала да подржава сервисе користећи push модел, као и
планирање догађаја, које може бити базирано на времену или локацији догађаја (као што
је обавештење користећи SMS о дневним понудама када корисник уђе у продавницу).
 Кретање преко различитих инфраструктура. И унутрашње и спољашње окружење би
требало бити подржано.
 Подршка за процесе креирања флексибилног сервиса.

22
 Подршка за развој и рад сервиса, која би требала бити обезбеђена преко аутоматских
процедура.
 Покретност - Независност оперативних система и хардверских платформи је
карактеристика од примарног значаја како она гарантује интеграцију са сваком
инфраструктуром.

4.2 LBS Систем

LBS систем се састоји из два елемента: LBS сервер и LBS клијент. Генерички LBS модел
обезбеђења је приказан на Слици 13. Одвојено од језгра LBS система, модел такође садржи
три додатна типа система: систем позиционирања, систем просторних података (GIS) и
допунске системе.
Прва два система су есенцијални у LBS ланцу обезбеђења, како су информације које они
пружају LBS серверу обавезне за извршење LBS апликација. Категорија “Допунски системи”
укључује помоћне или опционалне скупове (нпр., системе наплате), који иако нису потребни
за основни процес обезбеђења LBS-а, могу га умногоме побољшати и омогућити
имплементацију напредних концепата као што су персонализација сервиса, QoS
диференцијација и различите политике резервисања.

Слика 13 - Генерички модел LBS обезбеђења

Презентовани модел показује логичко одвајање између различитих компоненти LBS система.
Ипак, LBS сервер може интегрисати GIS систем као и систем позиционирања у истом
физичком чвору.

23
 5. Преглед софтвера за анализу IMS-a

MAPS – IMS Emulator

Слика 14 – Мрежна архитектура MAPS IMS

MAPS SIP IMS софтверски пакет произвођача GL Communications Inc. пружа потпуно
мрежно окружење које омогућава корисницима да тестирају своје апликације, уређаје и
услуге пре размештаја у мрежи у реалном времену. Може се користити за симулацију свих
или специфичних елемената унутар IMS мрежне инфраструктуре користећи једноставне
поставке за тестирање.
Мрежна архитектура приказана на слици 14 дефинише елементе IMS мреже који се могу
симулирати користећи MAPS SIP IMS софтверски пакет. Такође може да симулира и више
корисничких уређаја и IMS кључних елемената као што су P-CSCF, I-CSCF, S-CSCF, PCRF,
MGCF који сачињавају основну IMS мрежу. Уз помоћ мобилних телефона и других
симулираних бежичних мрежа, подешавањем VoLTE Lab-а може се управљати у реалном
времену за успостављање VoLTE позива, али и за међусобно повезивање са PSTN и VoIP
мрежама. Тест скрипте укључују опште размене порука и сценарије протока позива за
подешавање сесије мултимедијалних позива и контролу над IP мрежама. Случајеви
тестирања потврђују усклађеност акција као што су регистрација, контрола позива, прокси и
други сервери. Поред тога, MAPS IMS је дизајниран да симулира процедуре од краја до краја
за online или offline наплату и интеракцију са корисничким уређајима.
Апликација даје корисницима неограничену могућност уређивања протокола
специфичних порука и контролну секвенца порука. Секвенце поруке се генеришу кроз
скрипте. Поруке се креирају помоћу шаблона порука.

Поред MAPS IMS пакета постоји и All-IP Packet Analyser који омогућава реално
снимање и декодирање SIP сигнала и RTP медија за live системе, као и надзор квалитета
сервиса за говорне и видео позиве.

24
Минимални системски захтеви:

 Процесор Intel Core i3 or Higher,

 4 GB RAM меморије,
 Оперативни систем Windows 7 или 8.1 (32 bit или 64 bit),
 USB 2.0 портови.

Карактеристике:

 Симулира P-CSCF, I-CSCF, S-CSCF, PCFR, HSS, BGCF, MGCF елементе у LTE IMS
мрежи која подржава разне врсте интерфејса,
 Симулира више корисничких уређаја,
 Подржава IMS конфигурацију вишеструких интерфејса који симулирају процедуре
наплате преко Интернета и ван мреже,
 Подржава симулацију сигнализације и саобраћаја између било која два IMS чвора,
 Подржава симулацију основне мреже, приступне мреже, архитектуре роминга,
међусобне сарадње са другим мрежама,
 Тестно окружење омогућава кориснику да самостално тестира сваки IMS мрежни
елемент користећи симулацију појединачног интерфејса или симулацију вишеструког
интерфејса,
 Било који од мрежних елемената у лабораторијском окружењу може се заменити са
уређајем за тестирање одређеног чвора,
 Једноставнa интегрисаност IMS основне мреже са 2G, 3G, 4G или било којим PSTN
мрежама како би тестирали било који сценарио позива користећи Remote MAPS,
 Израда прилагођених сценарија позива за које MAPS пружа комплетно решење
засновано на скриптама,
 Тестирање свих апликација и услуга користећи IMS основну мрежу,
 Даљинско управљање - надгледање свих међусобних интерфејса и елемената помоћу
апликације Remote MAPS,
 Исплативо решење.

Постоје и многи софтверски пакети других произвођача који такође могу пружати исте
могућности као и MAPS IMS: Spectra SE2 (Core Network Test, VoIP/IMS Analyser), Open
IMS Core, Seagull – Open Source tool for IMS testing и други.

5.1 Симулација IMS позива

MAPS SIP IMS софтверски пакет подржава симулацију свих чворова како би се постигла
симулација преко LTE – IMS мреже. Voice over LTE (VoLTE) позив може се остварити
унутар исте мреже или између два различита провајдера.
Могући су следећи сценарији позивања који су подржани коришћењем MAPS IMS
емулатора:
 Регистрација IMS-a помоћу SIP интерфејса преко TCP или UDP протокола,
 Регистрација IMS-a из посећене (visited) мреже,
 Мобилна подстакнута дерегистрација – SIP,
 SIP аудио позив од корисника који није корисник роминга до корисника који не
користи роминг у истој мрежи (Non Roaming user to Non Roaming user on the same
network),
 SIP аудио позив од корисника роминга до корисника који не користи роминг у
различитим мрежама (Roaming user to Non Roaming user across the network),

25
  SIP аудио позив од корисника роминга до корисника који не користи роминг у истој
мрежи (Roaming user to Non Roaming user on the same network),
 Позив од IMS-a до PSTN-a,
 Регистрација и IMS позив са компресијом сигнала.

Позив између корисника у различитим мрежама

Мрежа на слици 15 приказује симулацију позива од корисника који не користи роминг

до корисника који такође не користи роминг преко различите LTE – IMS мреже (корисник
број 1 (UE – User Equipment) је у АТ&Т мрежи, а корисник број 2 у Verizon мрежи).

Слика 15 – End-to-end позив од Non Roaming корисника до Non Roaming корисника у различитим
мрежама

Као што је приказано на слици 15, сваки чвор у LTE – IMS мрежи се може
конфигурисати и може се извршити контролно тестирање користећи Remote MAPS сервер.

Слика 16 – Конфигурација Remote MAPS сервера

26
 Функција Remote MAPS сервера у оквиру MAPS софтвера је клијент-сервер модул,
дизајниран за симулације са вишеструким интерфејсима и чворовима. У IMS мрежи MAPS
софтвер се може конфигурисати да симулира више чворова који се налазе на различитим
локацијама, а који се могу контролисати помоћу графичког корисничког интерфејса
Remote Client. Апликација клијента се повезује са сервером и даљински приступа MAPS
симулационим функцијама конфигурисаних чворова. Клијент комуницира са удаљеним
MAPS сервером преко Listener-a који се покреће на локацији сервера.
На слици 17, корисник број 1, регистрован на АТ&Т мрежи позива корисника број 2 који
је регистрован на Verizon мрежи. Позив између корисника се остварује када се испуне
предуслови и изврше резервације ресурса.

Слика 17 – Корисник број 1 у АТ&Т мрежи и корисник број 2 у Verizon мрежи

На слици 18 приказана је регистрација тока на S-CSCF-у који обрађује SIP регистрације

и сервисе рутирања за AT&T мрежу. S-CSCF је вишеструки интерфејс који је у интеракцији
са I-CSCF-ом и HSS-ом.

Слика 18 – Регистрација на S-CSCF-у АТ&Т мреже

27
 Слика 19 приказује проток позива на I-CSCF-у који проналази S-CSCF Verizon мреже
контактирајући HSS и усмеравајући захтев до одговарајућег S-CSCF-а. I-CSCF је вишеструки
интерфејс који је у интеракцији са S-CSCF-ом и HSS-ом.

Слика 19 – Позив ка једним од елемената IMS језгра (I-CSCF у Verizon мрежи)

Мреже на следећим сликама приказују друге различите сценарије позивања које

подржава MAPS SIP IMS софтвер.

Слика 20 – Позив од корисника 1 у АТ&Т мрежи до корисника 2 у истој мрежи

Слика 21 – Позив од корисника 1 у АТ&Т мрежи до корисника 2 у PSTN мрежи

28
 6. Закључак
Да би се олакшао одрживи развој, експанзија броја и разноврсности мултимедијалних
сервиса је потребна.

Бенефити побољшаног IMS-а су следећи:

 Омогућава искуство једноставне мобилности апликације SIP, RTSP и HTTP базираних
апликација.
 Проширује вредност постојећих сервиса у IMS домену и IMS сервиса у постојећем
домену, обезбеђујући убрзани повраћај инвестиција за IMS истраживање и развој
инвестиција.
 Лествице које IMS нуди апликацијама и сервисима доступним на Wеb-у данас.
 Избегава одржавање паралелних мрежних модова креирајући конзистентну, централно
управљану, тачку примењивања политике која је применљива код менаџмента сегмента,
без обзира на домен. Елиминише потребу дуплирања функција, на пример, једна функција
профила претплатника може бити коришћена за три мреже - SIP, HTTP и RTSP базиране
мреже.

Користећи политике сесије уместо тренутно одређених техника за контролу политике би

направило IMS бољом платформом за иновације сервиса. Политике сесије уклањају захтев за
прегледом и разумевањем описа сесије у мрежи. Стога, употреба политика сесија би
омогућила сервисним провајдерима да понуде иновативне сервисе базиране на новим SDP
екстензијама или остале дескриптивне формате сесија без захтева за надоградњом њихових
мрежа. На овај начин, IMS сервиси би дошли до њихових корисника брже и по нижој цени.
Цена за имплементирање политика сесије је нешто веће кашњење успостављања сесије за
сесије које би биле прихватљиве за мрежу на првом месту.

29
Списак слика и табела

Слика 1 - Компоненте за end-to-end QoS.........................................................................................3

Слика 2 - Генерализована архитектура GPRS сервиса...................................................................7
Слика 3 - Кључни елементи сервиса размене мултимедијалних порука......................................9
Слика 4 - Представљање мреже мултимедијалних сервиса порука..............................................9
Слика 5 - UMTS мрежна архитектура............................................................................................11
Слика 6 - IMS слојевита архитектура сервиса...............................................................................13
Слика 7 - IMS у оквиру UMTS језгра.............................................................................................13
Слика 8 - IMS архитектура за мобилне сервисе............................................................................14
Слика 9 - IMS у мрежном окружењу..............................................................................................15
Слика 10 - Продужена IMS архитектура........................................................................................17
Слика 11 - IMS 3GPP R7 архитектура контроле политике и наплате.........................................18
Слика 12 - Клијент/сервер архитектура за LBS.............................................................................22
Слика 13 - Генерички модел LBS обезбеђења...............................................................................23
Слика 14 – Мрежна архитектура MAPS IMS.................................................................................24
Слика 15 – End-to-end позив од Non Roaming корисника до Non Roaming корисника у
различитим мрежама........................................................................................................................26
Слика 16 – Конфигурација Remote MAPS сервера.......................................................................26
Слика 17 – Корисник број 1 у АТ&Т мрежи и корисник број 2 у Verizon мрежи.....................27
Слика 18 – Регистрација на S-CSCF-у АТ&Т мреже....................................................................27
Слика 19 – Позив ка једним од елемената IMS језгра (I-CSCF у Verizon мрежи).....................28
Слика 20 – Позив од корисника 1 у АТ&Т мрежи до корисника 2 у истој мрежи....................28
Слика 21 – Позив од корисника 1 у АТ&Т мрежи до корисника 2 у PSTN мрежи...................28

30
Литература
[1] K. R. Rao, Zoran S. Bojkovic, Dragorad A. Milovanovic „Wireless Multimedia
Communications“, 2009.
[2] A. Salkintzis and N. Passas, eds. Emerging Wireless Multimedia: Services and Technologies,
2005.
[3] D. Wu, Y. T. Hou, and Y.-Q. Zhang. “Transporting real-time video over the Internet:
Challenges and approaches,” Proc. of the IEEE 88, December 2000.
[4] Q. Zhang, W. Zhu, and Y.-Q. Zhang. “End-to-end QoS for video delivery over wireless
Internet,” Proc. of the IEEE 93 (January 2005): 123–34.
[5] J. Wroclawski. The Use of RSVP with IETF Integrated Services, RFC2210, September
1997.
[6] D. Grossman. New Terminology and Classification for DiffServ, RFC3260, April 2002.
[7] K. D. Wong and V. K. Varma. “Supporting real-time IP multimedia services in UMTS,” IEEE
Commun. Magazine 41 (November 2003): 148–55.
[8] 3GPP TS22.140 v5.1.0 (2002–03). Stage 1 Multimedia Messaging Service (Release 5).
[9] 3GPP TS23.060 v6.0.0 (2002–03). Generalized Packet Radio Service (GPRS), Service
Description, Stage 2 (Release 6).
[10] G. Camarillo and M.-A. Garcia-Martin. The 3G IP Multimedia Subsystem (IMS), Merging the
Internet and the Cellular Worlds, 2004.
[11] J. Rosenberg et al. SIP: Session Initiation Protocol, RFC3261, June 2002.
[12] K. R. Rao, Z. S. Bojkovic, and D. A. Milovanovic. Introduction to Multimedia
Communication: Applications, Middleware, Networking, 2006.
[13] M. Hundley and V. Jacobson. SDP: Session Description Protocol, RFC2327, April 1998.
[14] K. R. Rao, Z. S. Bojkovic, and D. A. Milovanovic. Multimedia Communications Systems:
Techniques, Standards and Networking. Upper Saddle River, NJ: Prentice-Hall, 2002.
[15] 3GPP TS22.250 v.6.0.0. IP Multimedia Subsystem (IMS) Group Management Stage 1,
December 2002.
[16] 3GPP TS22.228 v.6.5.0. Requirements for the IP Multimedia Core Network Subsystem,
January 2004.
[17] 3GPP TS23.2228 v.6.0.0. IP Multimedia Subsystem (IMS) Stage 2, January 2004.
[18] B. Bakmaz, Z. Bojkovic, and M. Bakmaz. “Internet protocol multimedia subsystem for mobile
services,” Slovenia, June 2007.

[19] https://www.gl.com/maps-ims-network-simulator.html

[20] http://en.wikipedia.org/wiki/IP_Multimedia_Subsystem

31