Рачунарство у облаку

Облак технологија заснива се на томе да сви подаци који су неопходни кориснику

(биле то апликације, документи, хардвер, или нешто друго) буду доступни у сваком
тренутку. Дакле, облак на неки начин представља услугу достављања сервиса уместо
самог производа.
Концепт рачунарства у облаку се ослања на дељење ресурса преко мреже, најчешће
Интернета. Крајни корисници приступају апликацијама у облаку преко веб прегледача
или десктоп апликације на мобилном телефону, док се софтвер и кориснички подаци
налазе на серверима на удаљеној локацији.
Облак у сваком тренутку пружа могућност приступа апликацијама, подацима,
сервисима за чување података и не тражи од корисника познавање физичке локације
система који пружа сервис.
Пружање услуге на захтев корисника - корисник може самостално одабрати и
покренути рачунарске ресурсе. Може бирати време коришћења и мрежни простор за
складиштење података. Већина провајдера облак услуга своје услуге темељи управо на
приступу да корисници плаћају услуге у зависности од времена и обима у којем их
користе.
Самоуслужним организацијама омогућава стварање еластичне околине која се
повећава и смањује у зависности од потребе и циљних перформанси.
Дефиниција и примена рачунарства у облаку

Иако непостоји званична дефиниција рачунарства у облаку, могло би се рећи да је

рачунарство у облаку употреба и приступ рачунарским ресурсима који се налазе на
више сервера путем дигиталне мреже, односно представља испоруку рачунарских
ресурса и складишних капацитета као услугу за хетерогену групу крајњих корисника.
У суштини скоро свака савремена апликација се налази у облаку тако да јој можемо
приступити и платити за њено коришћење за одређену месечну накнаду. Није
неопходна куповина ни инсталација софтвера већ му приступа једноставним путем
интернет претраживача.
Најчешћа примена рачунарства у облаку су у виду апликација које свакодневно
користимо, попут:

 Gmail, Outlook.com (Hotmail) ili neki drugi besplatan email nalog

 Facebook

 LinkedIn

 Twitter

 Skype

 Sve sa Google-a (pretraga, mape, dokumenti i sl.)

Врсте облака

1. Јавни облак
Клауд провајдер омогућава приступ ресурсима као што су апликације,
складишта за податке и други ресурси доступни за јавност, независно да
ли се ради о појединцима или организацијама, путем интернета. Услуге
могу бити бесплатне или се користи модел плаћања по коришћењу.
Инфраструктура се налази у власништву провајдера и није доступна за
увид или контролу корисницима. Инфраструктура јавног облака
подразумева дељене ресурсе за кориснике. Најчешће провајдери
омогућавају приступ преко Интернета, директна комуникација није
могућа. Делови јавног облака могу бити и под искључивом употребом
само једног корисника, чинећи тако приватни центар података.

2. Приватни облак
Приватни облак је направљен искључиво за употребу једног клијента,
резервисан центар података за тог клијента, који може бити унутар
организације или хостован од стране клауд провајдера. ИТ службе
компанија или провајдер клауд услуга граде приватне облаке и
управљају њима.Организације које поседују приватни облак имају
потпуну контролу над структуром облака.

3. Заједнички облак
Заједнички облак је облак који дели неколико организација.
Инфраструктура подржава посебне заједнице које имају заједничке
потребе, мисије, захтеве сигурности и слично. Њима могу управљати
саме организације или неко други (провајдер услуга). Овде се трошкови
деле између само неколико клијената тако да су могућности уштеде
ограничене.

4. Хибридни облак
Структуру облака чине два или више различитих облака (приватни,
заједнички или јавни) који остају јединствени ентитети, али су
међусобно повезани стандардизованим или прикладним технологијама
које омогућавају ефикасан пренос података или апликација. Хибридни
облаци повезују јавне и приватне моделе облака. Могућност
проширивања приватног облака с ресурсима јавног облака може се
користити за одржавање услужних нивоа како би се лакше издржала
велика оптерећења. Хибридни облак се такође може користити за
управљање планираним великим оптерећењима. Хибридни облаци се
сусрећу са сложеношћу одређивања како расподелити апликације по
јавном и приватном облаку.
Елементарна подела рачунарства у облаку

1. Инфраструктура као услуга (Iaas)

Основни модел клауд услуге где је кориснику као услуга пружена
могућност коришћења рачунарске инфраструктуре углавном виртуелне платформе.
Кориснику је пружена могућност управљања обрадом, складиштењем, умрежавањем и
другим основним рачунарснким ресурсима. Корисник може покренути различите врсте
програмске подршке, од операционог система до апликација и он је одговоран за
одржавање софтвера. Корисник може имати и ограничени надзор над одабраним
компонентама умрежавања. За широкопојасни приступ може се користити интернет
или се у носећем облаку може дефинисати посвећена ВПН конекција. Неки од примера
су Amazon CloudFormation (EC2), Rackspace Cloud, Google Compute Engine.

2. Платформа као услуга(Paas)

Услуга се односи на развојну околину и потребан пакет софтверских
подсистема. Корисник може развијати, тестирати и дистрибуирати властите апликације
које се покрећу на инфраструктури провајдера клауд услуге. Провајдер обезбеђује
платформу и извршно окружење који најчешће укључују: сервере, мрежну
инфраструктуру, центар за складиштење података, оперативне системе и програмске
језике. Неки провајдери дају могућност аутоматског прилагођавања обима ресурса тако
да их корисник не мора додатно алоцирати. Корисник има контролу над апликацијама
и посредничким слојем док провајдер клауд услуге контролише остале слојеве
инфраструктуре, али корисник може имати могућност избора структуре околине. Неки
од примера су Amazon Elastic Beanstalk, Google App Engine, и Microsoft Azure.

3. Софтвер као услуга(Saas)

Кориснику је пружена могућност употребе доступних апликација које се
налазе у инфраструктури облака. Апликације су доступне путем Интернета с
различитих клијентских уређаја, који су танки клијенти (ПДА уређаји, таблети,
мобилни телефон) и богати клијенти (десктоп и лаптоп рачунари). Апликације могу
бити бесплатне а уколико се плаћају најчешћи модел је претплата, месечна или
годишња. Недостатак овог модела набавке софтвера је што су апликације универзалне
односно корисник има ограничене могућности подешавања апликације, што
онемогућава прилагођавање специфичним потребама корисника. Провајдер је власник
позадинске инфраструктуре, укључујући мрежу, сервисе, оперативне системе, систем
за складиштење података, као и конкретног софвера који је доступан великом броју
корисника преко интернет прегледача. Неки од примера су Google Apps, Microsoft
Office 365.
Безбедност

Безбедност у рачунарству у облаку представља поддомен области као што су

безбедност мреже, рачунара, безбедност информација. Обухвата различите полисе,
регулативе, стандарде и технологије које контролишу пренос података и апликација
као и њима додељене рачунарске инфраструктуре рачунарског облака. Сложеност
окружења отежава процену ризика, тако да корисници могу ангажовати неутралну
трећу страну за процену ризика и одабир провајдера. Питање безбедности се може
поделити у неколико генерализованих категорија, а то су сигурност и приватност,
усклађеност и правна регулатива.

1. Сигурност и приватност
Свако предузеће има имплементиран систем менаџмента индентитета
помоћу кога управља приступом информацијама и компјутерима. Провајдер
клауд услуге може интегрисати клијентов систем менадзмента индентита на
својој инфраструктури или понудити своје решење у зависности од тога који
ниво услуге је закупљен. Провајдер услуге треба да обезбеди маскираност
податка како би само ауторизовани корисници могли имати приступ
подацима у читљивом облику. Дигитални идентитети и креденцијали морају
бити заштићени као и било који податак који провајдер сакупља или настаје
корисниковом активношћу у облаку. Приступ подацима корисника мора
бити документован, на нивоу сваке машине на којој су ускладиштени подаци
тог корисника.

2. Усклађеност
Поред праћења логова и ревизије путање провајдери услуга у договору са
корисницима обезбеђују потребну сигурност података, чувају их онолико
колико корисник то захтева и доступни су за форензичку истрагу. Додатни
проблем је јурисдикција јер подаци корисника се могу премештати на
различите локације у оквиру облака истог провајдера.

3. Правна регулатива
Правна регулатива зависи од региона. Корисникова одговорност је да
испоштује важећу локалну регулативу, јер као власник података он је
одговоран за безбедност.
Будућност рачунарства у облаку

 Будућност рачунарства у облаку можемо видети као комбинацију софтверских

производа заснованих на облаку и локалног рачунара који ће помоћи у стварању
хибридних ИТ решења.
Модификовани облак је скалабилан и флексибилан, што ће обезбедити сигурност и
контролу над дата центром. Један од саставних делова рачунарства у облаку биће
организован процес и бољи начин обраде података.
Облак има много функција , што његову будућност чини светлијом у ИТ сектору.
У будућности се очекује повећање капацитета складиштења, побољшање перформанса
интернета, сигурности и самих услуга у облаку.
Предузећа данас траже иновативне начине да расту и остваре своје пословне циљеве.
Уз помоћ рачунарства у облаку, овај посао ће наставити да расте у будућности.
Рачунарство у облаку је моћно и експанзивно и наставиће да расте у будућности и
пружа многе предности.
Рачунарство у облаку је изузетно исплативо и компаније га могу користити за свој
раст. Будућност рачунарства у облаку је светла и пружиће предности и домаћину и
клијенту.