1. КОНЦЕПТ РАЧУНАРСТВА У ОБЛАКУ. ВИРТУЕЛИЗАЦИЈА.

• Рачунарство у облаку (Cloud Computing) је концепт који користи Интернет као

платформу за чување апликација, докумената и информација послатих са било ког
места у свету.
• Ови подаци се налазе на серверима чија је сврха чување.
• Рачунарство у облаку је намењен компанијама, али и приватним корисницима који
имају ресурсе доступне од провајдера услуга

• Потреба за рачунарством у облаку настала је због великих компанија које су желеле

да својим запосленима учине управљанијим подацима, а да би ти исти подаци били
доступни било где, развила се потреба за рачунарством у облаку.
• Класични софтвер и хардвер више нису потребни, хардверски захтеви су
минимални, а за рад су потребни паметни телефон, таблет и рачунар.
• Апликацијама и документима може се приступити са било ког места ако смо
повезани на Интернет.

• Виртуелизацију је најлакше описати као способност покретања велике количине

процеса на једном физичком уређају.
• Омогућава рад на једном физичком уређају и на сигуран и поуздан начин дели
хардверске ресурсе између виртуелних окружења.

• С обзиром на хардверске и софтверске предуслове и технику перформанси, могуће

је разликовати три основна облика виртуелизације:
• потпуну виртуелизацију
• хардверски потпомогнуту виртуелизацију и
• паравиртуализацију.

• Потпуна виртуелизација омогућава потпуно неометану миграцију слика виртуелних

машина са једног физичког рачунара на други на физичком кроз софтверску
симулацију. Када се користи потпуна виртуелизација, то се ради на такав начин да се
систем виртуелног рачунара понаша као да се налази на рачунару који се користи док
је заправо покренут унутар виртуелног.

• Хардверски потпомогнута виртуелизација је слична пуној виртуелизацији у смислу

да омогућава несметану миграцију и покретање виртуелних машина под стандардним
издањем оперативног система. Покретање виртуелне машине даље се ослања на
подршку за виртуелизацију хардвера, уграђену у процесор.
 • Паравиртуализација се разликује по томе што се виртуелне машине морају
изводити под измењеном верзијом стандардног оперативног система који је
специјализован за начин на који може покретати виртуелну машину.

2. УСЛУГЕ У ОБЛАКУ. СОФТВЕР КАО УСЛУГА.

• За разлику од традиционалног приступа где су потребни ресурси у власништву корисника,

концепт заснован на рачунарству у облаку уводи моделе коришћења ресурса који нису у
власништву корисника.

• Корисници могу приступити свим подацима путем провајдера услуга, и могу да користе
апликације које нуди провајдер услуга.

• Треба издвојити три различита модела пружања услуга:

• апликација као услуга,

• платформа као услуга,

• инфраструктура као услуга.

• Сваки од ова три модела услуга може се применити на четири различита начина, па се у
зависности од перформанси рачунарства у облаку разликују:

• јавни облак,

• приватни облак,

• хибридни облак и

• обични облак.

• Софтвер као услуга - SааS (Software-as-a-Service) омогућава примену апликација у облаку.

Креатор решења креира апликацију, управља самом апликацијом и окружењем хостинга, и
омогућава корисницима приступ путем мреже. За SааS услуге познато је да једну копију услуге
користи велики број корисника. Један од најпознатијих SааS провајдера је свакако Google, који
корисницима нуди Gmail.

Google групе, календар, разговор, документи и Google сајтови а све услуге заједно
чине Google Apps.

• Софтвер као услуга је модел који користимо за испоруку апликација преко Интернета као
јединствену услуга. Иначе, софтвер се инсталира и одржава и на тај начин се лако користи преко
Интернета.

• Највећа предност SааS-а за купце је што не захтева никакву куповину софтвера, хардвера, било
какву инсталацију, одржавање или надоградњу. Коришћење апликације је једноставно, потребна
вам је само интернет веза. Примери SааS-а су: Google Apps, Salesforce, Workday, Concur, Citrix
GoToMeeting, Cisco WebEx.

3. ИНФРАСТРУКТУРА КАО УСЛУГА. ПЛАТФОРМА КАО УСЛУГА.

• Инфраструктура као услуга - IaaS (Infrastructure-as-a-Service) модел је самоуслужни сервис за

приступ, надзор и управљање удаљеним центрима за инфраструктуру података као што су услуге
складиштења, умрежавања или повезивања.

• Уместо да купују хардвер, корисници IaaS модела могу купити услугу засновану на потрошњи,
слично наплати електричне енергије или наплати других комуналних услуга.

У поређењу са ЅааЅ и РааЅ, овде су корисници једини одговорни за управљање апликацијама,

подацима, перформансама и оперативним системима.

Провајдери услуга и даље управљају виртуелизацијом сервера, чврстим дисковима, хардвером и

умрежавањем. Многи IaaS првајдери услуга сада нуде базе података, као и неке услуге изнад
слоја виртуелизације. Оно што корисник добија помоћу IaaS услуге је врхунска инфраструктура
коју може да користи на било којој потребној платформи. На кориснику је да се надогради ако се
појаве нове верзије.

• Предности IaaS модела:

Клијенти су одговорни за верзије / надоградње развијеног софтвера (ово је такође недостатак

овог модела),

Различити модели цена могу омогућити плаћање само за оно што се користи.То, на пример,
може појединцима или малој организацији омогућити да користе софистицирани развојни
софтвер који си не би могли приуштити ако је инсталиран на интерном повезаном серверу.
 Неки IaaS провајдери услуга нуде могућност развоја за више платформи: мобилну, претраживач
и тако даље.

Обично нема потребе за управљањем сигурносним копијама. Овим се бави провајдер услуга.

• Недостаци IaaS модела су:

Понекад је потребно имати одређени хардвер или модификовати постојећи сервер како би
подржао имплементирану апликацију

Могу постојати правни разлози за спречавање употребе података изван земље

Сигурносне функције IaaS провајдера можда неће бити прилагођене потребама корисника

Ако постоји потреба за брзом интеракцијом између интерног софтвера и софтвера у облаку IaaS
провајдера који се ослања на Интернет везу можда неће бити довољно за потребну брзину
обраде.

• Платформа као услуга - PaaS (Platform-as-a-Service) модел користи се за развој апликација и

имплементацију апликација у облаку и управљање њиховим апликацијама.

• Разлика између IaaS-а и Платформе као услуге је у томе што PaaS поред рачунара нуди и друге
функције као што су алати за развој, тестирање, имплементацију софтвера итд. Такође нуди и
апликативне услуге као што су интеграција базе података, сигурност, скалабилност, тимски рад и
сл. Према томе, ако корисник жели да развије апликацију у облаку помоћу услуге PaaS, испред
себе има платформу која му омогућава извршавање апликација.

У поређењу са развојем апликација помоћу услуге IaaS, корисник услуге не мора да покреће
виртуелне машине јер PaaS платформа већ постоји. Главна разлика између PaaS услуге и IaaS
услуге је ниво контроле над системом доступан кориснику услуге.

• IaaS пружа потпуну контролу, док PaaS обично не пружа никакву контролу или даје само
уговорену контролу. Развој апликација помоћу услуге PaaS је бржи, јефтинији и мање ризичан.
Платформа обавља највећи део посла. Међутим, Услуга PaaS је лакша за употребу у мање
случајева у поређењу са IaaS услугама. PaaS услуга је изврсно решење у случајевима када је
одређено окружење постављено, али није погодно за широку употребу као што је IaaS услуга.

• PaaS модел доноси програмерима и особљу највише на начин да се PaaS оквир може
надоградити, развити и прилагодити апликацијама. PaaS чини развој, тестирање и
имплементацију апликација брзим, лаким и исплативим делом посла.
Помоћу ове технологије пословно пословање или трећа страна могу да управљају, чувају податке,
мрежу. Међутим, само програмери управљају апликацијама.

Апликације које користе PaaS наслеђују функције као што су велика доступност, ЅааЅ обука и још
много тога. Предузећа која имају користи од PaaS-а у великој мери смањују количину кодирања,
могу да пребаце апликације на хибридни модел.

4. СВЕ КАО УСЛУГА

• ЕааЅ (XaaS) модел - Everything-as-a-service је нови модел и прилично перспективан модел за који
се тврди да ће избрисати све остале у наредним годинама до сада коришћени модели. Створен је
као ЅааЅ модел да би се проширио на услуге као што су IaaS, складиштење као услуга, радна
површина као услуга, па чак и занимљиви наслови опоравак од катастрофе као услуга све до
пословних ствари попут маркетинга као услуге и здравствене заштите као услуга. Ова услуга
зависи од јаке платформе у облаку и поуздане услуге Интернет везе за успешно успостављање
везе између појединаца и предузећа.

• Постоје разне врсте овог модела, углавном данас све што се може замислити може

се користити као врста модела, па постоје:

• Backup-as-a-Service (BaaS) - пружа услуге сигурносне копије и опоравка у облаку.

Услуга у облаку BааS подржава потребну сигурносну опрему, апликације, процесе и управљање у
свом дата центру. Неки од познатих провајдера Backup-as-a-Service укључују Oracle, Databarrac,
Acronis, Asigra.)

• Communication-as-a-Service (CaaS) - је комуникационо решење које се може изнајмити од

провајдера услуга. Услуга може да укључује VoIP (Voice over Internet Protocol) или Интернет
телефонију, IM - Instant Messaging, сарадњу и видео конференције помоћу фиксних и мобилних
уређаја. Неки од провајдера комуникационих услуга као провајдери укључују Agoru, Verzion,
Calltower.
 • Database-as-a-service (DBaaS) - је модел услуге у облаку који корисницима нуди неки облик
приступа бази података без потребе за подешавањем физичког хардвера, инсталирањем софтвера
или конфигурацијом за перформансе.

Све административне задатке и одржавање преузима провајдер услуга, па сви корисници или
власници апликација морају да користе базу података. Неки од познатих провајдера услуга база
података су Amazon, Google, Microsoft, Оracle, МySQL, IBM, mongoDB, EnterpriceDB, Redis Lab,
Rackspace.

• Hardware-as-a-Service (HaaS) - односи се на управљане услуге или рачунарску мрежу,

где се рачунарска снага изнајмљује од централног провајдера услуга. У окружењима

колективног рачунара, учесници ХааS-а често користе везе Интернет протокола (IP -

Internet Protocol) да би искористили рачунарску снагу удаљеног хардвера. Корисник

шаље податке провајдеру услуга, а хардвер провајдера изводи потребне радње над

подацима, а затим шаље резултате. Неки од познатијих произвођача хардвера, попут

услуга, укључују Equus, Navitus, Amazon.

• Identity-as-a-Service (IDaaS) - односи се на идентификацију и приступ услугама управљања које

се нуде у облаку или на основу претплате. Ови системи се такође у великој мери ослањају на
Active Directory (АD) и Lightweight Directory Access Protocol (LDAP) за своје IAM услуге. Неки од
познатих провајдера идентитета попут Centrify, Okta, Ping identitet, Covisint, OneLogin, SailPoint
Technologies, CA Technologies, ForgeRock.

• Network-as-a-Service (NaaS) - је модел у облаку у којем корисници имају приступ додатним

рачунарским ресурсима мрежне услуге. NaaS поједностављује мрежну архитектуру
виртуелизацијом. Неки од познатих провајдера мрежних услуга су Cisco, Aryaka, BigSwitch.

• Storage-as-a-service (STaaS) - је модел у којем провајдер услуга пружа дигитално складиштење на

сопственој инфраструктури. Складиштење као услуга може се применити као пословни модел у
којем велики провајдер услуга изнајмљује простор у својој инфраструктури за складиштење
засновану на претплати. Складиштење као услуга може се назвати и ''хостовано'' складиште. Неки
од познатих сервера за складиштење података као провајдери услуга су CSC, Zadara, NetApp,
NaviSite. .
 5. ПРИВАТНИ, ЈАВНИ И ХИБРИДНИ ОБЛАК

• Постоје три основна модела апликација за рачунарство у облаку: јавни, приватни и хибридни
облак.

• За разлику од јавног облака где рачунарске ресурсе деле бројни крајњи корисници, приватне
ресурсе троши само један.

• Једна од главних карактеристика приватног облака је скалабилност. Под тим подразумевамо

способност дата центра - приватног облака да скалира свој капацитет сразмерно потребама и да
ослободи додатне ресурсе када више нису потребни.

Такве модификације за повећање или смањење капацитета корисници често изводе сами и
изводе се динамички у врло кратком временском периоду.

• У приватном облаку, сваком купцу се додељује једноставан, сигурно рачунарско окружење у

потпуности одвојено заштитним зидом од спољног света.

• Предности коришћења приватног облака су:

Повећана сигурност.

Власник поседује и контролише сопствени простор.

Посао се лако може скалирати без експоненцијалног раста IТ трошкова.

• У приватном облаку, контрола целокупне инфраструктуре, података и процеса обраде података

је у рукама организације. Обично се приватни облак поставља у рачунарски центар организације и
њиме управљају његови запослени (администратори).

Приватни облак одржава све ресурсе података компаније, као што су финансијска евиденција или
подаци о купцима. Ово елиминише многа безбедносна и правна питања која су неизбежна када се
извори података организација повере трећој страни или власнику или оператеру јавног облака на
чување, обраду и управљање.
• Виртуелизована инфраструктура обезбеђује потребан ниво апстракције који омогућава
апликацији или пословној услузи да се директно повежу са хардверском инфраструктуром која се
састоји од серверског рачунара и уређаја за складиштење података. података и мреже.
Виртуелизоване апликације одвајају апликације од хардвера, оперативних система, уређаја за
складиштење и мрежа, пружајући већу флексибилност у њиховим апликацијама.

• Слој пословног управљања је ниво одговоран за подршку целокупном животном циклусу

виртуелизованих ресурса и мора да садржи додатне елементе инфраструктуре за управљање
квалитетним услугама, мерење управљања ресурсима, управљање политикама, управљање
лиценцама и опоравак од катастрофе. Стратификација безбедности и управљање идентитетима
мора да укључује инфраструктуру која ће омогућити управљање идентитетом и примену
јединствене безбедносне политике у целом облаку, истовремено обезбеђујући довољно висок
ниво флексибилности.

• Развојни слој треба да укључује развојне алате следеће генерације који ће омогућити још боље
коришћење могућности које нуди облак.

• У моделу јавног рачунарства у облаку, обезбеђен је сигуран виртуелизовани веб хостинг путем
сервера који је скалабилан да задовољи све све веће пословне захтеве корисника. Као и свака
врста рачунарства у облаку, једна од предности јавног облака је та што компанија више не мора да
гради и одржава своју мрежу, нити за то мора да ангажује професионално особље, што за многе
компаније представља огромну уштеду.

• Јавни облак има и друге погодности као што су:

• Услуга плаћања по сату.

• Приступ API-ју (Application Programming Interface), који вам омогућава да надоградите или
искључите сервер по потреби.

• Једноставност имплементације - све се врши путем веб интерфејса сервера сервера.

• Међутим, са јавним облаком треба бити опрезнији, јер јавни приступ облаку може
проузроковати проблеме са безбедношћу и преварама.
• Хибридни облачни модел је модел у којем комуницира неколико јавних и приватних облака). То
значи да провајдери услуга у облаку нуде своје услуге о свом трошку у комбинацији са ресурсима
неких других провајдера услуга.

• Хибридне услуге у облаку могу да понуде и агенти који немају ресурсе у свом поседу, али
омогућавају корисницима да користе ресурсе других провајдера услуга. У овом случају, посредник
мора управљати хибридним облаком под условима које су одредили корисници.

• Предности хибридног облака укључују:

Прилагодите решења тачно ономе што им треба.

Смањење трошкова у односу на сопствене интерне мреже.

• Да би се утврдило који модел облака је најбољи за компанију, прво се морају утврдити

приоритетне потребе компаније, а то се утврђује учешћем у редовним интервјуима са IТ тимом.
Када се идентификују потребе, може се прећи на одабир модела облака који својим
карактеристикама најбоље одговара пословној организацији.

• Положај корисника услуге хибридног облака једнак је положају јавног облака јер не мора да зна
или брине о томе шта оператер хибридни облик заиста функционише, био он његов власник или
оператер или посредник.

•Међутим, важно је да уговор о нивоу услуге према којем потписници даваоца услуга и корисници
хибридног обрасца морају бити у дигиталном облику и оверени дигиталним потписом, што ће
пружаоцу услуга омогућити да у складу с тим одабере потребне ресурсе без потребе за директном
интервенцијом запосленог