VISOKA TEHNIKA KOLA

STUKOVNIH STUDIJA NI

DIPLOMSKI RAD
Virtuelizacija desktop i serverskih
maina Hyper-V
Predmet: Raunarske mree

Mentor:

Student:

dr Mirko Kosanovi

Milan Pei
REr 36/11

Mart 2016.

VISOKA TEHNIKA KOLA

STUKOVNIH STUDIJA NI

DIPLOMSKI RAD
Virtuelizacija desktop i serverskih
maina Hyper-V
Predmet: Raunarske mree

Mentor:
dr Mirko Kosanovi

Student:
Milan Pei
REr 36/11

lanovi komisije:
1. _____________________
2. _____________________

ZAHVALNICA
Zahvaljujem se svim profesorima Visoke tehnike kole u Niu, koji su mi predavali tokom
studija, a iji je trud i veliko zalaganje da nam obezbede to bolje znanje kako bi rezultiralo
uspenim zavretkom studija.
Posebno se zahvaljujem svom mentoru dr Mirku Kosanoviu na izboru teme, kao i pomoi pri
realizaciji rada. Takoe zahvaljujem profesorima u komisiji, dr Zoranu Millivojeviu i dr Slavimiru
Stooviu. Veliku zahvalnost dugujem i kolegama za nezaboravne studentske dane, svojim
cimerima, devojci, prijateljima, bratu, rodbini, a posebno roditeljima koji su mi bili neumorljiva
moralna i finansijska podrka.

SADRAJ
1.Uvod.............................................................................................................................................2
2. Virtuelizacija..............................................................................................................................3
2.1 Pojam virtuelizacije.................................................................................................................3
2.2 Istorija virtuelizacije...............................................................................................................4
2.3 Tipovi virtuelizacije.................................................................................................................5
2.3.1 Virtuelizacija hardvera........................................................................................................6
2.3.2 Virtuelizacija desktopa.........................................................................................................8
2.4 Znaaj virtuelizacije................................................................................................................9
3. Hyper-V....................................................................................................................................10
3.1 Tehnologija.............................................................................................................................10
3.2 Prednosti.................................................................................................................................11
3.4 Iskoriavanje hardvera prilagoenog virtuelizaciji..........................................................12
4.Windows Server 2012...............................................................................................................14
5. Instalacija.................................................................................................................................15
5.1 Uslovi u kojima je izvrena instalacija................................................................................15
5.2 Instalacija Hyper-V...............................................................................................................15
5.3 Kreiranje virtuelne maine...................................................................................................20
5.4 Analiza Hyper-V....................................................................................................................24
6.Zakljuak...................................................................................................................................25
7.Literatura..................................................................................................................................26
8.Saetak/Abstract.......................................................................................................................27
9.Biografija...................................................................................................................................28

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

1.UVOD
U ovom radu je opisan pojam virtuelizacije, tipovi virtuelizacije, softverska reenja i
arhitektura, kao i prednosti koje ona prua. Virtuelizacija raunara je koncept koji se prvi put
pojavio sredinom prolog veka. Ona predstavlja novu revoluciju u svetu IT tehnologije i slui za
postizanje bolje iskorienosti raunarskih resursa, jer omoguuje njihovo korienje u razliitim
sistemima istovremeno. Postiu se i drugi efekti kao to su bezbednost, uteda, pouzdanost.
Prava primena je pri virtuelizaciji raunarskih mrea, operativnih sistema, programa i drugo.
Takoe je u radu opisan Microsoftov projekat za virtuelizaciju, Hyper-V. Re je o relativno, u
odnosu na konkurente, mladoj grani u svetu virtuelizacije koju je Microsoft lansirao 2008 godine
( Vmware 1998, Cetrix System Xen 2007, VirtualBox 2007 i drigi ). Hyper-V danas predstavlja
jedno od najboljih reenja za virtuelizovanje, kako u manjim tako i u veim preduzeima.
Objanjene su njegove karakterstike, arhitektura kao i prednosti i mane koje Hyper-V nosi sa
sobom.
Nesumnjivo je da su virtuelizacija i Hyper-V, kao jedan od naina virtuelizacije, sadanjost, a
i budunost u svetu IT industrije. Njihova primena je sve vea i vea. to zbog jednostavnosti, to
i zbog utede u mnogo emu ( o tome cu govoriti u toku rada ).
U radu je detaljno objanjen i instaliran Hyper-V. Instalacija je vrena na personalnom
raunaru.
Nakon uvoda u poglavlju 2 objanjena je virtuelizacija u globalu, kao i tipovi virtuelizacije.
U poglavlju 3 je objanjen Hyper-V, njegove tehnologije, prednosti itd. U poglavlju 4 sam pisao
o Windows serveru 2012. Poglavlje 5 nam prikazuje instalaciju Hyper-V, kao i kreiranje
virtuelne maine na njemu. U poglavlju 6 sam dao zakljuak. Na kraju rada sam stavio literaturu
( poglavlje 7 ), saetak/abstrack ( poglavlje 8 ) i svoju biografiju (poglavlje 9 ).

-2-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

2. VIRTUELIZACIJA
2.1 Pojam virtuelizacije
Za poetak u krenuti sa jednostavnom definicijom virtuelizacije preuzetom sa Vikipedije:
Virtuelizacija je simulacija softvera ili hardvera na kome drugi softver radi.
Ova definicija predstavlja sr virtuelizacije. Moram naglasiti da se deljenje naeg hard diska
na particije u neku ruku smatra najjednostavnijom virtuelizacijom. To objanjavamo na taj nain
to operativni sistem gleda na particiju kao na posebni hard disk. to je u osnovi to i glavni cilj
virtuelizacije. Kao to je navedeno, ovo je najjednostavniji vid virtuelizacije, u sutini,
virtuelizacija predstavlja mnogo vie od samog deljenja naeg diska na particije. Upotrebom ove
tehnologije u domenu virtuelizacije serverskih i klijentskih operativnih sistema, jednostavno
reeno, postiemo da vie operativnih sistema radi paralelno na istoj maini. Ovakvim nainom
se umnogome olakava administriranje, zbog toga to se sve svodi na odravanju i
administriranju jednog raunara. Nije vise potrebno drzati se starog pravila jedan server-jedna
maina. U ovakvom sliaju je mogue imati vie servera sa razliitim operativnim sistemima,
koji se pokreu na istom raunaru.
Virtuelizacija je danas ve dokazana softverska grana, koja ima veliki uticaj na IT
infrastrukturu i na nain koji se raunari upotrebljavaju. Zbog sve vee krize u svetu, a i kod nas,
ulaganja u IT infrastrukturu u srednjim i manjim preduzeima su sve manja i manja. Ogranieni
su budeti i sve ee se uvode mere tednje u svim granama, tako da je sve manje preduzea
koja imaju novac za obnavljanje i usavravanje IT tehnologije.
Upravo iz tih razloga virtuelizacija je pravo reenje za utedu. Primenom virtuelizacije
preduzea mogu utedeti direktno i indirektno. Direktna uteda je u tome to nema potrebe za
drugim serverima na kojima se pokreu operativni sistemi i aplikacije. S druge strane, indirektna
uteda se svodi na smanjivanju trokova odravanja, prostora za uvanje opreme, kao i energije.
Korieni termini u virtuelizaciji su:
-

Raunar domain ( Host machine ), je maina na kojoj se efektivno izvrava

virtuelizacija;
Gost raunar ( Guest machine ), je virtuelna maina;
Hipervizor ( Hypervisor ), je softver koji upravlja hardverskim resursima i virtuelnim
mainama, obezbeujui okruenje u kojem se razliiti gosti izvravaju nesmetano na
domainu. Postoje dva tipa hipervizora, nativni (izvrava se direktno na hardveru
domaina ) i hostovani ( izvrava se unutar operativnog sistema ).
-3-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

2.2 Istorija virtuelizacije

Kada se je 60-ih godina prolog veka pojavila, virtuelizacija je bila samo re, uobliena
misao nepoznatog autora. Meutim, kada se u ovu re krenula ulaganja od strane velikih
kompanija, onda je postala stvarnost. Zasto je krenulo ulaganje kompanija?
Iz razloga utede novca, obzirom da je u to vreme hardverska oprema bila veoma skupa,
virtuelizacija se nametnula kao isplativije reenje u odnosu na kupovinu velikih mainframe
raunara. IBM je jedna od firmi koja je dala najvei doprinos u razvoju tehnologija virtuelizacije.
Prvi projekat je bio M44/44X, gde je glavna maina bila IBM 7044 ( M44 ). Ovaj centralni
sistem podravao je izvravanje veeg broja programa, to je nagovetavala da ovaj projekat
moe biti pun pogodak.
IBM je nastavio da bude vaan pokreta u ovom polju, tako da je razvio nekoliko sistema sa
virtuelnim mainama na bazi IBM-ovih raunara kao sto su: CP-40, CP-67, VM/370 ( smatra se
najslinijoj savremenoj virtuelizaciji ) i drugi. Na ovim raunarima se izvravala komponenta
koja je nosila naziv Virtual machine monitor ( VMM ), koja je pruala mogunost kreiranja vie
virtuelnih maina, a svaka od njih pokretala svoj operativni sistem.
Iako je u to vreme vazila za ozbiljnu investiciju, virtuelizacija 70-tih i 80-tih godina prolog
veka nailazi na smanjenje interesovanja. Osnovni razlog tome je pojava neto jeftinije 32-bitne
arhitekture, kao i iroko prihvatanje Windowsa i pojava Linuxa kao serverskog operativnog
sistema. Rasla je fizika iskorienost raunara pa se distribuirano programiranje i klijent-server
arhitektura na vie umreenih raunara pokazalo kao bolje reenje od virtuelizacije.
Meutim, pojavom x86-bitne arhitekture i ponovnim rastom cena hardvera, kompaniji
VMware je bio izazov napraviti virtuelnu mainu za x86 arhitekturu raunara. Tako da je ova
kompanija 1999. godine na tritu iznela proizvod VDI ( Virtual Desktop Infrastructure ), koji se
smatra prekretnicom u virtuelizaciji. Poslednjih desetak godina belei se stalni rast razvoja
virtuelizacije. Smatra se da e do kraja 20-tig godina ovog veka virtualizacija biti standard u IT
svetu i teiti ka tome da bude zastupljena u svim oblicima poslovanja. Cloud computing se
smatra poslednjim korakom u razvoju virtueliuzacije.

-4-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

2.3 Tipovi virtuelizacije

Generalno gledano, postoje nekoliko osnovnih tipova virtuelizacije, a to su:
-

Virtuelizacija hardvera;
Virtuelizacija desktopa;
Virtuelizacija softvera, u okviru kog postoji virtuelizacija operativnog sistema,

virtuelizacija aplikacija i virtuelizacija servisa;

Virtuelizacija memorije, sistem posmatra ovu memoriju kao dodatni RAM i kada se
resursi fizike RAM memorije iskoriste, procesi se ne prekidaju, ve se prelazi na

korienje virtuelne memorije;

Virtuelizacija skladitenja, postoje dva tipa, virtuelizacija blokova i virtuelizacija fajlova;
Virtuelizacija podataka, takoe postoje dva tipa, virtuelizacija podataka i virtuelizacija

baza podataka;
Virtuelizacija mree, uspostavlja virtuelni mreni prostor. Postoji interna i eksterna
virtuelizacija mree.

U daljem tekstu emo objasniti dva tipa virtuelizacije sa kojima se najee sreemo, a to su
virtuelizacija hardvera i virtuelizacija desktopa.

-5-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

2.3.1 Virtuelizacija hardvera

Ovakav vid virtuelizacije je najpopularniji i najrasprostranjeniji u svetu virtuelizacije. Bavi
se razdvajanjem operativnih sistema i hardverskih resursa koje operativni sistem koristi. Koncept
se zasniva na korienju virtuelnih maina. Sutina je da se operativno sistemi u ovakvom
scenariju pokreu u virtuelnim mainama, odnosno izolovanim okruenjima u kojima misle da
rade potpuno samostalno, kao da su na sopstvenom fizikom raunaru. Hypervisor ili virtual
machine monitor ( VMM ) je softver koji konrtolie virtuelizaciju. Proces kreiranja i upravljanja
virtuelnim mainama naziva se i serverska virtuelizacija.
Kao to je reeno da se korienjem ove tehnologije mogu pokretati vie operativnih sistema
(OS) paralelno. Maina na kojoj se primenjuje virtuelizacija naziva se domain maina ( Host ), a
OS koji je instaliran na host maini i na kome se izvrava softver za virtuelizaciju je host OS. Na
ovom sisemu se kreira virtuelna maina. OS koji je instaliran i koji se izvrava na virtuelnoj
maini naziva se gost OS ( Guest ). Gost OS koristi virtuelne sistemske resurse koje obezbeije
hypervisor. Hypervisor je veza izmeu fizikih resursa host maine i virtuelne gost maine.
Postoji vie tehnika za ovaj vid virtuelizacije. Neke od njih su:
-

Potpuna virtuelizacija ( Full );

Hardverski podrana virtuelizacija;
Parcijalna ( delimina ) virtuelizacija;
Paravirtuelizacija;
Virtuelizacija na nivou operativnog sistema.

Potpuna virtuelizacija ( Full ). Ovakva tehnika u potpunosti virtuelizuje fiziki server i

obezbeuje virtuelizaciju hardvera dovoljnu za normalni rad guest OS. Guest OS, tj. virtuelni OS
je u potpunosti izolovan od fizikog sloja hosta slojem hypervisor-a. prednost je to to je
poveana sigurnost, skalabilnost I fleksibilnost sistema. Uz ovog vida virtuelizacije mogue je na
jednom fizikom serveru po potrebi iskombinovati vie virtuelnih operativnih sistema. Ovaj tip
virtuelizacije je najlaki za korienje, ali je njegova negativna strana brzina izvravanja
virtuelizovanih operativnih sistema i programa. Performanse ove konfiguracije su sporije zbog
toga to centralni procesor mora da simulira i dodatan hardver. Full virtuelizacija se moze sresti
kod VMware Workstation, Oracle VM, Hyper-V, VirtualBox i drugi.
Parcijalna ( delimina ) virtuelizacija. Kod ovog vida je samo deo okruenja simuliran.
Operativni sistem gosta potencijalno treba modifikovati da bi se izvravao u ovom okruenju.
Karakteristike ove vrste virtuelizacije je odvajanje adresnih prostora, odnosno dodeljivanje
zasebnog virtuelnog prostora svakoj virtuelnoj maini. Ovaj tip koristan je kod deljenja
memorijskih resursa meu razliitim korisnicima.
-6-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Paravirtuelizacija. U odnosu na punu virtuelizaciju, paravirtuelizacija podrazumeva sistem

gde gost OS komunicira sa matinim operativnim sistemom preko hipervizora. Kod ove
metodologije gost operativni sistem je svestan virtuelizacije. Prednost ove tehnike je poboljane
performanse, i mogunost rada mnogo vie gost operativnih sistema. Dolazi do izraaja tamo gde
su bitne performanse bez obzira na cenu operativnog sistema. Ovu tehniku uglavnom koriste
VMWare, Citrix Xen, Oracle i drugi.
Hardverski podrana virtuelizacija. Uvidevi prednosti virtuelizacije, proizvoai
hardvera su poeli da modifikuju svoje proizvode kako bi se postigao vei uinak i
funkcionalnost u korienju virtuelizacije. Tu se pre svega misli na Intel, AMD I Oracle. To se
odnosi na poboljanje procesora i memorije za podrku virtuelizacije. Problem kod ove vrste
virtuelizacije je zahtev za posebnim hardverom koji poveava efikasnost rada u virtuelnim
okruenjima, ali smanjuje efikasnost kod drugih primena. Neka od virtuelnih reenja koja koriste
prednosti ovakve virtuelizacije su: VMware Workstation, VirtualBox, Linux KVM, Hyper-V i
drugi.
Virtuelizacija na nivou operativnog sistema. Kao to i samo ime kae, virtuelizacija se
radi na nivou operativnog sistema. To je metod kada sam operativni sistem ima ugraene
mogunosti za virtuelizaciju. Ovaj vid virtuelizacije donosi najbolje performanse u poreenju sa
ostalim reenjima kao i dinamiko upravljanje resursima. U ovom vidu virtuelizacije fiziki
server je virtuelizovan na nivou operativnog sistema, omoguujui pokrtanje vie odvojenih i
sigurnih virtuelizovanih servera na jednom fizikom sreveru. Koristi se od strane: LinuxVServer, FreeBSD Jails, Virtuozzo.
U tabeli 2.1 navedene su prednosti i nedostaci osnovnih tehnika virtuelizacije hardvera.
Tabela 2.1 Prednosti i nedostaci osnovnih tehnika virtuelizacije hardvera
Puna virtuelizacija
Delimina virtuelizacija
Para-virtuelizacija
Hardverski podrana virtuelizacija
Virtuelizacija na nivou OS-a

Prednosti

Nedostaci

Omoguuje instalaciju originalnog

operativnog sistema na virtuelnu mainu
Omoguava deljenje memorije izmeu
korisnika
Omoguuje instalaciju OS-a na virtuelnu
mainu
Bri i efikasniji rad za virtuelne sisteme

Nije mogue na svim mestima

Efikasno korienje hardvera OS

domaina

-7-

Samo deo programa moe da se virtuelno

pokree
Zahteva izmene u OS koji se instaliraju
Mogua smanjnena efikasnost kod drugih
primena
Svi operativni sistemi moraju biti isti

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

2.3.2 Virtuelizacija desktopa

Uporedo sa serverskom virtuelizacijom veliki pomak u IT okruenjima zauzima i desktop
virtuelizacija. Virtuelizacija desktop okruenja se sve vie i vie iri u velikim kompanijama koje
prepoznaju zaradu i imaju mogunost da ulazu u potrebnu tehnologiju. Brzi prodor tehnologije
virtuelizacije servera u moderne datacentre uslovilo je do pojave snanog trenda virtuelizacije
desktop raunara. Pokreta trenda desktop virtuelizacije ( VDI virtual desktop infrastructure )
u osnovi je isti kao i za serversku virtuelizaciju. A to znai da virtuelizacija deskopa ima za cilj
da kreira okruenja koja su ekonominija za nabavku i iskorienje resursa. Drugim reima, cilj
je da se ostvari destop okruenje koje nije zarobljeno u ureaju sa kojeg mu pristupamo, ve
nezavisno u odnosu na njega.
Na serverskim raunarima izvrava se veliki broj virtuelnih desktop instanci ( nekoliko
desetina po serveru ), a korisnik radnog mesta kao interfejs za pristup koristi ureaj pod nazivom
tanki klijent. Ime je dobio po jednostavnosti raunara u kome je ubaen skromni procesor i mala
koliina memorije na koga se fiziki prikljuuju tastatura, mi i monitor. Tanki klijent ima ulogu
da obezbedi radnu konzolu, a takodje i da preko mree uspostavi vezu sa odgovarajuom
virtuelnom mainom. Ovakvim postupkom korisniki interfejs je indentian kao i u sluaju
standardnog desktop raunara, pri emu korisniku nije potrebna nikakva obuka za rad sto je u
mnogome ekonomski isplativije. U obzir treba uzeti faktor poetnog ulaganja, trokove
implementacije reenja i njegovog odravanja, trokove elektrine energije za njegovo napajanje,
trokove unapreenja i dogradnje i trokove upravljanja. Sve ove trokove trebamo uporediti sa
opcijom standardnog desktop sistema i vedeemo da je ovakav vid virtuelizacije u mnogo emu
ispativiji.
Po mnogima najvea prednost virtual desktop infrastructure ( VDI ) se nalazi u sferama
upravljanja okruenjem. Naime virtuelna maina se lako bekapuje i ima veu sigurnost, jer se
upotreba USB portova i diskova od strane klijenta moe efikasno kontrolisati. Tako da je
umanjena mogunost da oni koji pogree ili neiskusni korisnici instalacijom neeljenih sadraja
ugroze bezbednost celog okruenja.
U praksi su istrazivanja pokazala da se standardni desktop raunari menjaju na 4 do 5 godina
zbog poveanja zahteva softvera. Primenom VDI tehnologije nije potrebno menjati raunare.
Imajui u vidu da na jednom serveru mogu biti i do nekoliko desetina virtuelnih desktop maina
znaajno je jeftinije unaprediti servere nego li menjati desktop raunare. U tabeli 2.2 su prikazani
tokovi VDI projekta koje je realizovao Coming - Computer Engineering prilikom ogranizovanja
Eurosonga. Zakljueno je da su ovi efekti vidljivi i ostvarivi uz utedu i do 50% novca.
-8-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Tabela 2.2 Poreenje standardnog desktop reenja sa VDI

Standardno desktop reenje
Poetno ulaganje
87.500
Odravanje i implementacija
70.000
Trokovi energije
45.000
Trokovi unapreenja i
87.500
dogradnje
Trokovi upravljanja
44.000
Ukupno
334.000
Utede
53 %

VDI
84.500
32.000
8.000
20.000
12.000
156.500

Nedostatak ovakvog vida bi bio to to ovaj tip virtuelizacije zahteva veoma monu centranu
mainu ili maine i zahteva obueno osoblje za implementaciju i odravanje, ali se na
dugoronom planu u veim poslovnim okruenjima virtuelizacija desktopa moe viestruko
isplatiti.
Pored VDI virtuelizacije, treba napomenuti jo i Blade PC, OS Streaming virtuelizaciju, kao i
virtuelizaciju putem terminal sesije.

2.4 Znaaj virtuelizacije

O znaaju virtuelizacije je dosta toga reeno u prohodnim poglavljima. Obinom korisniku
raunara ona donosi pre svega flksibilnost u korienju vie operativnih sistema, bez
restartovanja ili sloene instalacione procedure. Pravi smisao virtuelizacije se ogleda u uslovima
poslovne primene, pre svega u velikim mrenim okruenjima, internet provajdera i drugih firmi
koje pruaju neku vrstu mrenih IT usluga. Pored organizacijskih uteda u vremenu, prostoru i
novcu, nisu zanemarljivi ni trokovi hlaenja i elektrine energije ( primer, umesto 100 fizkih
raunara mogu se koristiti 10 raunara na kojima se izvrava 100 nezavisnih virtuelizovanih
operativnih sistema ).
Pored pomenutih, naveu jos jo nekoliko kljunih prednosti virtuelizacije, a to su:
-

Smanjenje broja fizikih servera od 8 do 30 puta,

Smanjenje kompleksnosti IT infrastukture,
Jednostavnija i jeftinija administracija,
Lake proiravanje i bolje iskoriavanje sistema,
Visoka dostupnost,
Fleksibilnost IT servisa koji se nalaze na virtuelnoj infrastrukturi,
Visoka otpornost na otkaze fizike infrastrukture,
Konsolidacija i efikasno korienje postojeih IT resursa i drugo.

-9-

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

3. HYPER-V
3.1 Istorija Hyper-V
Microsoft je nakon lansiranja proizvoda poput Virtual Servera 2005 i Virtual PC 2007,
predstavio Hyper-V kao platformu za virtuelizaciju juna 2008 godine [11]. Hyper-V se prvi put
pojavljuje kao beta verzija Windows servera 2008, a neto kasnije dopunjena verzija koja je bila
dostupna putem Windows Update. Re je o besplatnoj platformi, tako da se uvek moze
instalirati. On se instalira u okviru Windows Servera kao i bilo koji drugi program. Hipervizor je
tanak sloj softvera koji omoguava da se istovremeno izvrava vie operativnih sistema na
jednom raunaru. Hipervizor se izvrava direktno na hardveru ispod bilo kojeg operativnog
sistema koji se nalazi na toj maini. On upravlja memorijom, virtuelnim procesima i ostalo.
Treba napomenuti da postoje dve grupe hipervizor arhitrekture, a to su Monolitna i
Mikrokernel arhitekture. Monolitni hipervizor sadri veliki programski kod izmeu hardvera i
virtuelnih maina i ree se koristi. Hyper-V koristi mikrokernel model hipervizora i kod njega je
hipervizor jedini koji razdvaja gostujuci operativni sistem od hardvera. Ovakav vid modela pored
poboljanih performansi, izloenost sistema napadima je svedeno na minimum.
Hyper-V je takoe dostupan i kao posebni proizvod pod nazivom Hyper-v Server. Uglavnom
je samostalan i to je u sutini skraena verzija Windows servera. Izbaene su neke nebitne stvari,
kao i usluga za grafiko prikazivanje ( GUI ), kako bi se napravio sto je manje mogui server.
Razlog tome je manje vremena je potrebno za odrzavanje, i pouzdaniji je rad sa manje
komponenata. Instalira se direktno na hardver, a po instalaciji iz konzole se podeavaju osnovni
parametri sistema koji treba da omogue funkcionisanje i upravljanje hypervisorom. Upravljanje
se vri udaljeno, sa klijentskog ili serverskog operativnog sistema putem Hyper-V Manager
( MMC ) konzole.
Za sada postoje etiri verzije, Windows servwer 2008, Windows servwer 2008 R2, Windows
servwer 2012, Windows servwer 2012 R2 [10].
Hyper-V arhitektura je prikazana na slici 3.1
Slika 3.1 Hyper-V arhitektura

- 10 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

3.2 Prednosti
Kada su u pitanju platforme za virtuelizaciju Hyper-V je dosta mlai u odnosu na svoje
konkurente, kao sto je VMware, ali moze se rei da brzo napreduju. Od njegovog izdanja
2008god. Hyper-V je pokazao da moze da se nosi sa konkurentima i pokazuje svoju vernost u
svemu. Tako da je od beta verzije narastao u glavnu platformu za viruelizaciju u velikim
preduzeima.
Glavne karakteristike i prednosti Hyper-V su u mnogo emu, a neke od njih su:
-

Bezbednost. Kao u svim stavkama pa i ovde je bezbednost veoma vazna. Imajuci u vidu
da se virtuelni serveri u jednakoj meri izlozteni opasnosti kao i samostalnni, ponekad i
vie. Primer je da se na jednom racunaru prijavljuju vise administratora, Softver i drajveri
drugih dobavljaa takoe mogu da predstavljaju rizik, tako da je vazno da u sluaju
problema na jednoj virtuelnoj maini obezbediti se taj problem iri I na ostale virtuelne
maine. Svojstva koja Hyper-V koristi za unapreenje bezbednosti su: korienje bita za
onemoguavanje izvrenja, koji postoji na novijem serverskom hardveru, koristi mrenu
barijeru i zatitu politikom mrenog pristupa-karantin, Smanjuje povrinu izloenu

napadima pomou jednostavne arhitekture i druge.

ini vie sa manje. Takoe vana stavka, a znai da umesto sto servera na isto toliko

maina, koristi svega dve maine za servere. to u mnogome olakava rad.

Fleksibilnost. Hyper-V je u mnogome skalabilan, pogotovo novije verzije. Glavni
akcenat se stavlja na premetaj podataka sa jednog virtuelnog skladitenja u drugo, bez
ikakvih potekoa.
- 11 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

-

Milan Peic REr 36/11

Skalabilnost. Napredak i integrisanje performansi pomou hardvera projektovanog za

virtuelizaciju omoguavaju da Hyper-V virtuelizuje mnogo zahtevnije poslove od ranijih
reenja virtuelizacije i prui im vie resursa za veu skalabilnost. To se postie
poveanjem brzine zahvaljujui jednostavnoj hipervizor arhitekturi sa malo dodatnih
optereenja, podrku za vie jezgra, pa svaka virtuelna maina moe da koristi i do etiri

logika procesora i drugo.

Izolovanost. Hyper-V omoguava da aplikacije sa intezivnim korienjem resursa i
kontrole funkcioniu paralelno na istom serveru bez konflikta. One vre svoj posao sa to
vise fleksibilnosti, koristei hardverske kapacitete samo prema potrebi. Cilj je da se
virtuelne maine izoluju tako da imaju vrlo ogranienu izloenost sa drugim virtuelnim

mainama na istom raunaru ili mrei.

Brza migracija. Migracijo se omoguuje selidba virtuelne maine sa jednog domain
sistema na drugi. Pri premetanju brza migracija uva podatke gostujue virtuelne
maine, premeta vezu sa jednog fizikog na drugi server i vri se resetovanje gostujue
virtuelne maine na drugom serveru. Brzina migracije zavisi od toga koliko je podataka
potrebno zapisati na disk, kao i od brzine konekcije sa eksternom memorijom. Migracija

u sutini se vri za svega nekoliko sekundi.

Pouzdanost
Jednostavna instalacija, i druge

3.3 Iskoriavanje hardvera prilagoenog virtuelizaciji

Kao to sa ve ranije naveo u tekstu, Hyper-V zahteva procesor sa hardverski podranom
virtuelizacijom, omoguavajui bolje performanse i efektivniju virtuelizaciju. Nova generacija
64-bitnog serverskog hardvera ukljuuje procesore prilagoene virtualizaciji. Intel i AMD
omoguavaju mehanizme upravljanja memorijom i hardverom koje bi implementirao VMM
softver. Procesori sa ovakvim mogunostima i novom hipervizor baziranom arhitekturom
softvera za virtuelizaciju, virtuelizovane aplikacije hardveru Hyper-V pribliava to je vie
mogue. Zahvalost tome duguje razvitkom procesora sa vie jezgra, tako da Hyper-V koristi
neke od naprednijih funkcija koje do tada nisu mogle koristiti virtuelne maine.
U tabeli 3.2 je prikazano poreenje Hyper-V sa ranijim reenjima virtuelizacije.
Ovakav novi pristup ima dosta prednosti kao to su korienje do 4 jezgra po virtuelnoj
maini, ali i posledice od kojih je potiskivanje ranijih reenja za jednoprocesorske-jednojezgrane
sisteme.
Tabela 3.2 Poreenje Virtual Server i Hyper-V
Podrka za procesore
Tip podranih
virtuelnih maina
- 12 -

Maksimalno memorije
po virtuelnoj maini

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Virtual Server

1 procesor / 1 jezgro

32-bitne

Hyper-V

Do 4 logika procesora
po VM

32-bitne ili

Do 16 procesorskih
jezgara fizike maine

32-bitne i 64-bitne
istovremeno

- 13 -

64-bitne

3,6 GB
64 GB

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

4.WINDOWS SERVER 2012

Vremenom Windows Server 2008 je evoluirao, da bi u seprembru 2012.godine Microsoft
objavio novu verziju servera pod nazivom Windows Server 2012 [8]. Neke od promena koje je
ova nova verzija donela jesu: izmenjen Windows Powershell ( u ovoj verziji ima preko 2300
komandi, u poreenju sa oko 200 u operativnom sistemu Windows Server 2008 R2 ), zatim novu
verziju Hyper-V reenja, koja donosi mogunost bolje mrene virtuelizacije, mogunost rada, u
odnosi na prethodnike, u dva reima Server Core i Server sa GUI, bez kompletne reinstalacije
sistema, zatim Task Manager, a glavni akcenat je stavljen na Cloud computing-u, i dr.
Hyper-V tehnologija koja je u poetku bila probno reenje, a potom sastavni deo Windows
Servera 2008. U novoj verziji serverskog operativnog sistema 2012 je dodatno unapreena i
donosi mnoge novine, od kojih moemo izdvojiti virtuelizaciju i Cloud Backup, kao i podrku za
novi format za virtuelne hard diskove ( .vhdx ) koji podrava veliine i do 64TB. Takoe su
poveane mogunosti dodeljivanja resursa, tako da sada po host raunaru. moemo dodeliti i do
1024 virtuelnih maina.
Windows Server 2012 je dobio mogunost rada na jo jaem hardveru nego ranije, tako da
sada podrava i do 640 logikih procesora, kao i 4TB RAM-a. Postoje etiri razliitih verzija:
1.
2.
3.
4.

Foundation, koji je namenjen malim serverima koji imaju do 15 klijenata;

Essentials, koja je namenjena malim firmama koje imaju do 25 klijenata i 50 ureaja;
Standard, namenjena je veim firmama;
Datacenter, namenjena vrlo velikim virtuelizovanim sistemima.

Ubrzo nakon pojave Windows Servera 2012, od strane Microsofta, u oktobru 2013.godine uz
Windows 8.1 je korisnicima predstavnjena poboljana verzija Windows servera 2012 pod
nazivom R2. Windows Server 2012 R2 donosi poboljanja poput novih funkcija, poboljanja u
virtuelizaciji, u upravljanju, skladitenju, umreavanju, virtuelne desktop infrastrukture, zatim
pristup i zatita informacija, i vise. Ovo je trenutno jedno od nekoliko top reenja za
virtuelizaciju produkcionog ili test okruenja.

- 14 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

5. INSTALACIJA
5.1 Uslovi u kojima je izvrena instalacija
Instalacija Hyper-V je vrena na VMware Workstation koja je instalirala na personalnom
raunaru sledeih performansi:
-

64-bitni AMD Athlon X4 840 Quad Core Processor

8.00GB DDR 3 RAM
1 Tb HD
AMD Radeon R7 250 1GB GDDR5

5.2 Instalacija Hyper-V

Minimalni hardverski zahtevi za Hyper-V Server 2012 (prema navodima sa TechNet-a) su:
-

Procesor: 1.4 GHz 64-bitni ( sa podrkom za virtuelizaciju. Intel ili AMD );

Hardverski omoguena Data Execution Prevention ( DEP );
RAM: 512 MB ( preporuuje se preko 800 MB );
Jedan mreni adapret.

Takoe se preporuuje da trebamo imati i:

-

DVD ureaj;
Monitor 1024x768;
Internet konekciju.

Prilikom instalacije Windows Sever 2012 R2 operativnog sistema, potrebno je konfigurisati

osnovna podeavanja Servera preko Server Manager prozora.
Potrebno je da uradimo sledee:
-

proverimo da li je ime servera podeeno da bude kao eljeno ime virtuelnog severa,
konfiguriemo server da ima statiku IP adresu,
pokrenuemo alatku Windows update, da bi utvrdili da su sve stavke i ispravke instalirane
i primenjene na serveru.

Nakon zavretka instalacije Windows Servera 2012 R2 ( GUI ), Server Manager se

automatski pokree ( slika 5.1 ). Da bismo uspeno zapoeli instalaciju Hyper-V potrebno je u
Serever Manager-u ii na opciju Manage, zatim na Add Roles and Features.
Slika 5.1 Dodavanje uloge i osobine

- 15 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Dalje biramo prvu ponuenu opciju ( Role-based or feature-baset instalation), zatim

kliknemo Next.

Slika 5.2 Tip instalacije

- 16 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Potrebno je zatim izabrati na kom serveru ili virtuelnom disku elimo da instaliramo
Hyper-V

Slika 5.3 Izbor servera

U sledeem koraku vri se izbor uloge( Server Roles ) koja se instalira, tj. selektujemo
Hyper-V Server, i biramo opciju Add features, a onda Next.

Slika 5.4 Dodavanje funkcije Hyper-V

- 17 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

U daljem postupku biramo koji e network adapter koristiti, zatim biramo Next.

Slika 5.5 Biranje mrenog adaptera

Sledeim korakom biramo lokaciju gde emo instalirati Hyper-V, onda idemo Next.

Slika 5.6 Lokacija instalacije

Nakon odabira lokacije potrebno je potvrditi da se nakon zavretka instalacije odabranih
karakteristika Server sam po potrebi resetuje. Po zavretku instalacije, pojavljuje nam se prozor
koji ukazuje na to da je instalacija protekla bez problema i da je Hyper-V instaliran ( slika 5.7 ).
- 18 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Slika 5.7 Rezultat instalacije

Nakon drugog resetovanja Servera, ukazuje nam se prozor koji nam potvruje zavrnu fazu
instalacije Hyper-V. Kao rezultat toga, na naoj kontrolnoj tabli je dodat Hyper-V (slika 5.8).

Slika 5.8 Hyper-V

- 19 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

5.3 Kreiranje virtuelne maine

Da bismo dodali novu gostujuu virtuelnu mainu , potrebno je pokrenuti Hyper-V Manager
iz Administrative Tools ( slika 5.9).

Slika 5.9 Pokretanje Hyper-V menadera

Kako bi u Hyper-V dodali virtuelnu mainu, potrebno je kliknuti desni taster mia, zatim
odabrati opciju New, zatim Virtual Machine kao to je prikazano na slici ( slika5.10 ).

Slika 5.10 Poetak kreiranja virtuelne maine

- 20 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

U sledeem prozoru potrebno je dodatni naziv virtuelne maine i lokaciju instalacije iste.

Slika 5.11 Ime i lokacija virtuelne maine

Zatim biramo koju od generacija elimo da instaliramo. Iako Generacija 2 ima vie opcija i
funkcija, mi smo zbog jednostavnosti odabrali Generaciju 1 ( Ovaj prozor se pojavljuje samo na
Windows server 2012 R2 ).

Slika 5.12 Odabir generacije

- 21 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Nakon izabrane generacije, u Assing Memory dodeljujemo koliko e RAM memorije naa
Virtuelna maina koristiti, zatim u Configure Networking biramo kojoj mrei e pripadati.
Na slici 5.13 prikazan je postupak odabira imena Virtuelne maine na virtuelnom hard disku,
zatim lokacije operativnog sistema gde e se instalirati, kao i koliine memorije na hard disku.
Po difoltu je 127GB, tako ce i u naem sluaju ostati. Potom biramo opciju Next.

Slika 5.13 Kreiranje virtuelnog hard diska

Na sledeoj slici je prikazan postupak odabira operativnog sistema koji e se instalirati ( u
pitnju je Windows 8.1 ), kao i odabir lokacije gde se instalacija istog nalazi. Moe biti CD/DVD,
ISO file. U naem sluaju je Image file(.iso).
Slika 5.14 Opcije instalacije

- 22 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

Nakon to u prozoru Installation Options kliknemo Finish (slika5.14 ), otpoinje proces

instalatije.

Slika 5.15 Instalacija Win 8.1

Krajnji rezultat instalacije je prikazan na slici 5.16. iz koje mozemo videti da je na naem
Hyper-v uspeno instalirana gost maina pod nazivom Pesic WIN8.

- 23 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Slika 5.16 Prikazivanje gost maine

- 24 -

Milan Peic REr 36/11

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

5.4 Analiza Hyper-V

Instalacija Windows servera i Hyper-V je veoma jednostavna, to se moglo primetiti iz
priloenog do sada. Prilikom instalacije Windows servera naveo sam da je veliina virtuelnog
hard diska svega 30GB. To je u sustini malo, ali meni za probne potrebe je bilo sasvim dovoljno.
Instalacija Hyper-Va i OS Win8 na njemu, zauzela je oko 11GB, koliko bi inae zauzela i da je
sve to instalirano na fizikom raunaru. Vano je pomenuti i to da prilikom instaliranja Microsoft
Office na gost ( Guest ) OS, instalacija zauzela isto toliko memorije kao i pri instalaciji na
domain ( Host ) raunaru. Tako da je virtuelizacija u tom pogledu sasvim prihvatljivo reenje.
Operativna memorija je neto vie potrebnija pri virtuelizaciji nego obino. Prilikom
instaliranja sam naveo 4GB RAM-a, od kojih su 3GB bila zauzeta konstantno, a nekad i sva 4.
Tako da bi bilo poeljno da pri virtuelizovanju raunar bude dosta opremljen operativnom
memorijom, to je donekle i loa strana virtuelizacije. to se tie CPU, u mom sluaju nije bila
neka prevelika zahtevnost, ali to ne znai da nije bitna pri virtuelizaciji.
Sve u svemu, virtuelizacija je i pored loih osobina, kao to je zahtev za veoma jakim
raunarom-serverom i pored moda loijih performansi, veoma isplatljiva za ljude i kompanije
koje se ozbiljnije bave IT industrijom.

- 25 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

6.ZAKLJUAK
Na kraju rada moram napomenuti da se prvu put sreem Hyper-V platformom. Prvi utisci su
veoma pozitivni i itajui komentare i literaturu sa Interneta mogu zakljuiti da Hyper-V dri
korak sa VMware i da je vSphere 5.0 dobio konkurenciju u virtuelizaciji, a mi kao obini
korisnici dobili potpuno skalabilno, primenljivo i kompletno reenje za vitruelizaciju. Da dodam
i to da je veliki plus to je proizvod integrisan u Windows 8 klijentski OS.
U radu je objanjena virtuelizacija u globalu, kao i Windows server Hyper-V. S tim to je
Hyper-V i praktino instaliran na Windows serveru 2012 R2. Fizika maina u odnosu na
virtuelne bre pristupa podacima, jer ima direktni pristup hardveru. Mada se primeuje da su
razlike u performansama male i da e uz razvitak hardvera i softvera sa podrkom za
virtuelizaciju te razlike biti sve manje i manje.
Nakon ovih instalacija, moemo zakljuiti da je virtuelizacija opravdana u svakom pogledu i
da je nesumnjivo budunost, te svakako postaje nezamenljivi alat koji doprinosi poveanju
efikasnosti. Razvojem novih tehnologija i ugraivanjem podrke u softver za virtuelizaciju,
virtuelizacija e se sve vie i vie iriti i dolazie do sve vee utede u svim poljima IT industrije,
uostalom tako je bilo i najavljeno u poetku razvitka virtuelizacione industrije.
Moram napomenuti da virtuelizacija ima i lou stranu, a to je u pogledu na performanse
servera. Naime, pokretanje vie virtuelnih maina na jednoj fizikoj dolazi do pada performansi
na nekim virtuelnim mainama u odnosu na performanse samostalne fizike maine. Ali je to
zanemarljivo u pogledau na utede prilikom virtuelizacije.

- 26 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

7.LITERATURA
[1] Mladen Veinovi i Aleksandar Jevremovi, Uvod u raunarske mree, Beograd, Univerzitet
Singidunum, 2009.
[2] Rand Morimoto, Jeff Guillet, Windows server 2008 Hyper-V Unleashed, USA, Sams
Publishung, 2008.
[3] Virtuelizacija http://www.coming.rs , februar 2016.
[4] Hyper-v server 2012 http://www.it-modul.rs/12/2012/hyper-v-server-2012/, februar 2016.
[5] How to create Virtual machines with Hyper-v, http://www.howtogeek.com/196158/how-tocreate-and-run-virtual-machines-with-hyper-v/, februar 2016.
[6]

Desktop

virtuelization,

http://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/solutions/desktop-

virtualization.aspx, februar 2016.

[7] Pojan virtuelizacije i osnovni termini, http://www.it-modul.rs/01/2013/pojam-virtuelizacije-iosnovni-termini/, februar 2016.
[8] Windows server 2012, Wikipedia https://sr.wikipedia.org/sr/Windows_Server_2012, mart
2016 .
[9] Windows server 2012, budunost u oblaku, http://msacademic.hr/windows-server-2012buducnost-posluzitelja-u-oblaku/, Mart 2016.
[10] Hyper-V Tehnology https://hyperv.veeam.com/blog/what-is-hyper-v-technology/, mart
2016.
[11] Hyper-V Wikipedia https://en.wikipedia.org/wiki/Hyper-V, mart 2016.

- 27 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

8.SAETAK/ABSTRACT
Naziv rada: Virtuelizacija deskop i servisnih maina Hyper-V
Student: Milan Pei / Mentor: dr Mirko Kosanovi
Abstrakt: Predmet ovog rada je virtuelizacija Hyper-V. Rad objanjava osnove virtuelizacije,
detaljnije objanjava Hyper-v i pokazuje prednosti i mane u odnosu na druga reenja.
Subjects: Virualuzation desktop and service machines Hyper-V
Student: Milan Pesic / Mentor: dr Mirko Kosanovic
Abstact: The subject of this paper is Hyper-V virtualization. The work explains the basics of
virtualization, explains details of the Hyper-v and shows advantages compared to other solutions.

- 28 -

Virtuelizacija desktop i serverskih maina Hyper-V

Milan Peic REr 36/11

9.BIOGRAFIJA
Milan Peic roen 01.06.1990. godine u Leskovcu, Republika Srbija. Osnovnu kolu zavrio
u svom selu u Brza, srednju Tehniku kolu u Leskovcu. Iz osnovne kole nosilac nekoliko
diploma iz fizikog vaspitanja, kao i zahvalnica iz predmeta srpski jezik i knjievnosti i istorije,
za uea na raznim gradskim i republikim takmienjima.
Visoku tehniku skolu u Niu, smer Savremene raunarske tehnologije, upisao je kolske
2011/2012.

- 29 -