Diplomski rad

Tema:
Virtuelizacija desktop I servisnih maina-Hyper-v

Pojam virtuelizacije servera

Virtuelizacija servera omoguava da se na jedan fiziki server smesti tj.
konsoliduje vie razliitih virtuelnih servera i time optimizuje sistem i
povea bezbednost. Virtuelizacija servera je zrela i stabilna tehnologija,
potpuno spremna za najire produkciono korienje, a takoe je ozbiljna i
jaka konkurencija na dobrobit korisnika.
Najznaajnije prednosti virtuelizacije servera su:
Poveano iskorienje opreme,
Jednostavnije odravanje server,
Ublaeni problemi u Data centru,
Jednostavna i ekonomina realizacija HA i DR,
Smanjuje minimalno vreme nedostupnosti (engl. downtime) server.
Popularizacijom interneta ova tendencija je postala jo izraenija. Internet
hosting kompanije su mogle jednostavno da proiruju svoje kapacitete
dodavanjem nekoliko novih i jeftinih web servera. Meutim, dalji razvoj x86
hardvera pomerio je ovaj koncept u drugu krajnost, u situaciji kada postoji
nekoliko servera koji izvravaju specifine zadatke (na primer print server,
mail server, web server, FTP
server, server baze podataka, itd.). Ovi serveri pojedinano postaju vrlo
slabo islorieni.
Prosena iskoricenost dananjih namenskih servera iznosi 10-15%
njihovog punog kapaciteta. Ovo povlai sa sobom rast trokova odravanja
sistema koji je viestruko vei od porasta njegovih performansi.
Upravo je ovaj koncept pokrenuo razvoj virtuelizacije sa mrtve tacke do
koje se dolo tokom osamdesetih i devedesetih godina prolog veka.
Na jednom fizikom raunaru mogue je pokrenuti nekoliko virtuelnih
servera, koji se konfiguriu kao razliiti i potpuno nezavisni serveri.
Upotrebom modernih reenja za virtuelizaciju, na ovaj nain je mogue
podii iskoricenost hardvera sa 10-15% na itavih 80%.

Na tritu postoji nekoliko reenja koja omoguavaju konsolidaciju servera

putem virtuelizacije. Najpoznatija meu njima su:
VMware ESX i VMware vSphere,
Microsoft Windows Server 2008 R2 Hyper-V,
Xen open source reenja,
Kernel-based Virtual Machine (KVM).
Na jednom raunaru moe biti pokrenuto nekoliko virtuelnih servera, dok u
isto vreme i na istom sistemu nekoliko raunara moe biti objedinjeno u
jedan virtuelni superkompjuter. Ovakva infrastruktura najece se opisuje
terminom virtuelna infrastruktura.
U poslednje vreme puno se govori o virtuelizaciji i tehnologijama
virtuelizacije, kao i o Cloud Computing-u. Velike kompanije nisu ostale
imune na sveukupni trend virtuelizacije, pa tako ni Microsoft, koji je
ponudio svoje reenje za virtuelizaciju server Windows Server 2008 R2 koja
se zove Hyper-V.
Ideja je prilino jasna i jednostavna - na jednom hardveru (serveru)
pokrenuti i izvravati dva ili vie softverskih server. Postavlja se pitanje,
koliko jaka maina treba da bude da bi sve to izdrala I izvravala. Ali, to
pitanje ima vie od jednog odgovora, uzavisnosti od toga koliko "softverskih
servera" elimo da pokrenemo. Za svaku virtuelnu mainu potrebno je
izdvojiti mnogo RAM memorije.
Pored ovoga treba imati I jak processor koji bi sve to podrao.
Virtuelizacija desktop okruenja
Virtuelizacijom veliki znaaj u savremenim IT okruenjima zauzima i
desktop virtuelizacija.
Virtuelizacija desktop okruenja se sve vie odomauje u veim
kompanijama koje prepoznaju benefite i imaju mogunosti da
implementiraju i otprate potrebnu tehnologiju. Unapreenje produktivnosti
putem dostupnosti radnog okruenja, kada i gde je to potrebno uz
istovremeno centralizovanje resursa i podataka i njihovo izdvajanje od
ureaja sa kojeg se vri pristup, u skladu je i sa optim trendom pomeranja
ka cloud-u.
Korisnicima se moe omoguiti da se kreu i pristupaju radnom okruenju
sa bilo kog mesta, a radno okruenje se pri tome nalazi u bezbednim
okvirima datacentra i lokalne mree. Tehnologija omoguuje fleksibilnost,
preko potrebnu u savremenim uslovima poslovanja, uz odgovarajui nivo
sigurnosti okruenja.

 Hyper-V virtuelizaciona platforma

Windows Server 2008 Hyper-V je mogunost virtuelizacije zasnovana na
hipervizoru. On se instalira u okviru Windows Servera kao uloga (rola), ba
kao I bilo koji drugi servis. Hipervizor je tanak sloj softvera koji omoguava
da se istovremeno izvrava vie operativnih sistema na jednom fizikom
raunaru. Hipervizor se izvrava direktno na hardveru ispod bilo kojeg
operativnog sistema koji se nalazi na toj maini. Hipervizor je slian
kernelu. On upravlja memorijom, virtuelnim procesima I bazinim
performansama sistema.
Neke od mogunosti hipervizora su:
podrka za operativne sisteme x86 i x64 arhitekture
izvravanje gostujue maine u vieprocesorskom okruenju
alociranje velike koliine memorije virtuelnim mainama
integracija virtuelnih switch-eva koji podravaju VLAN
mogunost migracije virtuelnih maina na druge host raunare uz minimalno
vreme nedostupnosti.
Windows Server Hyper-V sadri sintenike drajvere ureaja, koji
poboljavaju performanse sistema tako to smanjuju broj prebacivanja CPU
iz sistemskog reima rada u korisniki reim rada. Samo prebacivanje CPU
iz sistemskog u korisniki reim rada vremenski zahtevno.
Hyper-V arhitektura
Hyper-V podrava izolaciju koristei particiju u kojoj se operativni sistem
izvrava. Postoji osnovna (roditeljska, korena, engl. root) particija na kojoj
se izvrava puna instalacija Windows Servera 2008 ili Server Core
instalacija koja nudi ogranieni set funkcija i uloga. Virtuelizacioni stek je
kolekcija softverskih komponenti koje rade zajedno da bi podrale virtuelne
maine. Pokree se u osnovnoj particiji i ima direktan pristup hardveru i
ureajima. Iz osnovne particije mogu se praviti izvedene particije. Ove
particije su predviene za izvravanje raznih operativnih sistema ukljuujui
i hypervisor-aware operativne sisteme. Izvedene particije nemaju direktan
pristup hardverskim resursima. Njihovi zahtevi se preusmeravaju ka
osnovnoj particiji preko VM magistrale podsistema za razmenu zahteva i
podataka.
Prednosti Hyper-V tehnologije
Tehnologija Windows Server 2008 Hyper-V pojednostavljuje interakciju
izmeu hardvera, operativnih sistema I virtuelnih maina, istovremeno
jaajui osnovne komponente virtuelizacije.
Kljune prednosti Hyper-v tehnologije su:
Brza migracija
Pouzdanost
Jaka izolovanost
Bezbednost

 Performanse
Brza migracija
Sa brzom migracijom mogue je seliti virtuelne maine sa jednog fizikog
host sistema na drugi, uz minimalo vreme nedostupnosti, koristei poznate
prednosti Windows Servera i menadment alata Microsoft System Center.
Koristei Windows Server Hyper-V i mogunosti brze migracije, lako se
konsoliduju fiziki serveri i u isto vreme odrava raspoloivost i
fleksibilnost business-critical servisa.
Windows Server 2008 prepoznaje virtuelne maine i samim tim ne zahteva
skripte za gaenje, migraciju i restartovanje virtuelnih maina prilikom
prebacivanja sa jednog na drugi host raunar. Samim tim, migracija
virtuelnih maina je znatno ubrzana i olakana.
Na Windows Serveru 2008 mogue je pokrenuti vie servera, i to kao
gostujue virtuelne maine na jednom fizikom serveru, i konfigurisati
fiziki server kao jedan vor u pomonom klasteru.
Nakon toga, virtuelni hard disk (VHD) gostujue maine moete staviti na
raspolaganje ostalim vorovima u klasteru. Ovakvom konfiguracijom ostali
fiziki serveri u klasteru spremni su da podre gostujuu virtuelnu mainu u
svakom trenutku putem opcije brza migracija.
U sluaju planirane selidbe, brza migracija uva stanje gostujue virtuelne
maine, premeta vezu sa eksternom memorijom sa jednog fizikog na
drugi fiziki server i onda vri restauriranje gostujue virtuelne maine na
drugom fizikom serveru. Brzina migracije zavisi od toga koliko je podataka
potrebno zapisati na disk, kao i od brzine konekcije sa eksternom
memorijom. Migracija se vri za svega nekoliko sekundi, pa je i vreme
nedostupnosti sistema izuzetno malo, u nekim situacijama ak I neprimetno.
Da bi ste iskoristili sve mogunosti i pogodnosti brze migracije, morate
napraviti klaster sa Windows Serverom Hyper-V i nakon toga koristiti neki
od Windows Servera 2008.
Pouzdanost
Hyper-V obezbeuje bolju pouzdanost i veu skalabilnost to vam
omoguava da virtuelizujete svoju infrastrukturu.
On sadri mikro-kernel hipervizor arhitekturu sa minimalnom povrinom
izloenu napadima. Ovaj hipervizor ne sadri nikakve drajvere za ureaje
drugih proizvoaa. On kombinuje veinu drajvera ureaja koji su ve
izraeni za Windows. Hyper-V se moe koristiti i kao Server Core role.
Jaka izolovanost
Virtuelizacija servera omoguava da aplikacije sa intezivnim korienjem
resursa i kontrole funkcioniu paralelno na istom serveru.
Virtuelni serveri moraju biti u stanju da vre svoj posao sa to vise

fleksibilnosti, koristei hardverske kapacitete samo prema potrebi, da ne

doe do konflikta sa ostalim virtuelnim serverima.
Hyper-V sarauje sa hardverom osposobljenim za virtuelizaciju na efikasnoj
kontroli resursa raspoloivih za svaku virtuelnu mainu. Na primer, virtuelne
maine se izoluju tako da imaju vrlo ogranienu izloenost drugim
virtuelnim mainama na mrei ili na istom raunaru.
Bezbednost
Bezbednost je centralni izazov u svakom serverskom reenju. Virtuelni
server su bar u jednakoj meri izloeni bezbednosnim rizicima koliko i
samostalni, a na
mnogo naina jo i vie. Na primer, vie serverskih funkcija na istom
raunaru moe znaiti da tom raunaru pristupa vie administratora. Softver
i drajveri drugih dobavljaa takoe mogu da predstavljaju bezbednosni rizik,
pa je vano obezbediti da u sluaju problema na jednoj virtuelnoj maini, to
to manje utie na ostale virtuelne maine koje se nalaze na istom fizikom
serveru.
Virtuelizacija predstavlja priliku da se povea bezbednost svih serverskih
platformi. Svojstva koja Hyper-V koristi za unapreenje bezbednosti,
izmeu ostalih su:
Omoguava virtuelnim mainama da iskoriste svojstva bezbednosti na
nivou hardvera, kao to je bit za onemoguavanje izvrenja, koji
postoji na novijem serverskom hardveru.
Prua vrstu bezbednost zasnovanu na ulogama da bi se spreila
izloenost bezbednih virtuelnih maina u deljenim serverima.
Integrie svojstva mrene bezbednosti koja omoguavaju automatski
NAT (engl. Network Address Translation), mrenu barijeru i zatitu
politikom mrenog pristupa (engl. Network Access Policy) karantin.
Smanjuje povrinu izloenu napadima pomou jednostavne
arhitekture.
Performanse
Napredak i integrisanje performansi pomou hardvera projektovanog za
virtuelizaciju omoguavaju da Hyper-V virtuelizuje mnogo zahtevnije
poslove od ranijih reenja virtuelizacije i prui im vie resursa za veu
skalabilnost.
Napredak performansi ukljuuje:
Poveanje brzine zahvaljujui jednostavnoj hipervizor-baziranoj
arhitekturi sa malo dodatnih optereenja.
Podrku za vie jezgara, pa svaka virtuelna maina moe da koristi
ak etiri logika procesora.
Ojaana 64-bitna podrka, ime se omoguava da virtuelna maina
izvrava 64-bitne operativne sisteme i pristupa veoma velikim
koliinama memorije (ak do 64 GB po virtuelnoj maini), ime se
omoguavaju poslovi koji zahtevaju vie resursa i smanjuju uska grla
zbog tehnike stranienja.

Mikrokernel hipervizor je bazirana arhitektura koja omoguava virtuelnim

mainama da izbace slojeve emulacije i drajvera, blie saraujui sa
hardverom koji je projektovan za virtuelizaciju. Arhitektura visokih
performansi za deljenje hardvera koja optimizuje transfer podataka izmeu
fizikog hardvera i virtuelnih maina.
Nova mikrokernel arhitektura
Hyper-V koristi 64-bitnu hipervizor tehnologiju, da bi Windows Server
2003, Windows Server 2008, odreene Linux distribucije i distribucije
prilagoene Xeon procesorima mogle kvalitetno da koriste procesore I
memoriju u deljenom okruenju, znaajno poboljavajui performanse.
Hipervizor-bazirana virtuelizacija je poslednja faza u evoluciji tehnologije
virtuelizacije, koja je poela emulatorima pre 30-ak godina, da bi danas
stigla do hardverski podrane, skoro fizike virtuelizacije.
Osnovna virtuelizacija (virtuelna maina Type 2 - hosted VM) stvara deblji,
sporiji nivo apstrakcije izmeu hardvera i gostujueg operativnog sistema.
Ovaj pristup se naziva hosted virtualization. Postoji softver koji upravlja
virtuelnim mainama - Virtual machine monitor (VMM) i sve virtuelne
maine rade u okviru VMM.
Uproeni primer suvine upotrebe resursa kod ovog tipa virtuelizacije vidi
se kroz zahtev hardveru od strane drajvera gostujueg operativnog sistema:
Zahtev ide od emuliranog ka virtuelnom hardveru kojim upravlja
VMM,
VMM prosleuje zahtev host operativnom sistemu (domainu),
Host operativni sistem prosleuje zahtev drajveru hardvera,
Drajver upuuje zahtev hardveru.
Obraanje se vri na isti nain i u suprotnom smeru.
Postoje dve vrste hipervizor arhitekture:
monolitna (Monolith) arhitektura
mikrokernel (Microkernel) arhitektura
Monolitni hipervizor model i dalje sadri veliki programski kod izmeu
hardvera i virtuelnih maina, jer softver za virtuelizaciju emulira hardver
gostujuim operativnim sistemima.
Kada gostujui operativni sistem uputi zahtev hardveru kroz drajver odvija
se sledee:
Emulirani hardver VMM-a presretne zahtev,
VMM direktno prosleuje zahtev drajveru, preskaui suvine korake,
Drajver prosleuje zahtev hardveru.
Ovakav pristup, nazvan monolitni hipervizor, ukljuuje drajvere hardvera u
hipervizoru. Primer za ovo je VMWare ESX Server.
Monolitni hipervizor sadri drajvere kao deo aplikacije.
Windows 2008 Server Hyper-V koristi mikrokernel model hipervizora.
Kod ovakvog pristupa, jedini nivo razdvajanja izmeu gostujueg

operativnog sistema i hardvera je hipervizor sa mogunou jednostavnog

particionisanja. Hipervizor koristi samo sopstvene drajvere.
Pored poboljanih performansi, poveana je sigurnost kroz minimizovanje
izloenosti sistema napadima.
Drajveri za deljenje hardvera su deo operativnog sistema domaina, to
omoguava pristup irokom spektru drajvera ve napisanih za Windows
operativni system.
Mikrokernel hipervizor u osnovi sadri samo neophodne komponenete
VMM-a, iskoriavajui hardversku virtuelizaciju i istovremeno smanjujui
izloenost napadima sigurnijom arhitekturom.
Iskoriavanja hardvera prilagoenog virtuelizaciji
Nova generacija 64-bitnog serverskog hardvera ukljuuje procesore:
Intel VT (engl. Virtualization Technology)
AMD Virtualization (AMD-V)
omoguavaju mehanizme upravljanja memorijom i hardverom koje bi inae
implementirao VMM softver.
Hyper-V zahteva procesor sa hardverski podranom virtuelizacijom,
omoguavajui efektivniju virtuelizaciju i bolje performanse. Sa
mogunostima novih procesora i novom hipervizor-baziranom arhitekturom
softvera za virtuelizaciju, Hyper-V pribliava virtuelizovane aplikacije
hardveru koliko je god mogue. To im omoguava da koriste napredne
funkcije procesora sa vise jezgara koje su na raspolaganju fizikim
serverima, ali do sada ih virutelne maine nisu mogle koristiti.
Prednosti novog pristupa imae za posledicu potiskivanje ranijih reenja za
singleCPU/singleCore sisteme omoguavajui korienje I do 4 jezgra po
virtuelnoj maini.
U sledeoj tabeli su prikazane specifikacije i uporedne karakteristike
Microsoft tehnologija za virtuelne servere.

Princip rada Hyper-V tehnologije

Hyper-V, poznat i pod razvojnim imenom Windows Server Virtualization, je
Microsoft-ov sistem virtuelizacije za 64-bitne raunare.
Hyper-V radi na principu particija.
Particija je logika jedinica izolacije, podrana od strane hipervizora, unutar
koje se izvravaju operativni sistemi. Instanca hipervizora mora da ima
najmanje jednu roditeljsku (engl. root) particiju, na kojoj je instaliran
Windows Server 2008. Virtuelizacioni stek pokree roditeljsku particiju i
ima direktan pristup raunarskom hardveru.
Roditelj-particija kreira dete-particiju, koje onda mogu da prime gostujue
operativne sisteme.

Na sledeoj slici je prikazana arhitektura Hyper-V tehnologije sa

particijama.

Instalacija Hyper-V role

Hyper-V se nalazi u okviru Windows Servera 2008 R2, instalira se kao rola
iz Server Manager-a, pa je posle odatle mogue kreirati nove virtuelne
maine i nadzirati postojee.
Posle instalacije Hyper-V role, dobija se Hyper-V Manager, aplikacija koja
slui za kreiranje i upravljanje virtuelnim mainama. I kod Hyper-V
Manager-a se lako kreiraju virtuelne maine. Dovoljno je samo kliknuti na
New Machine i pokrenue se dijalog gde se dodeljuje ime i lokacija
virtuelnoj maini, posle ega slede dijalozi za dodeljivanje memorije, odabir
virtuelne mree, i kreiranje/biranje hard diska i instalacionog medija koje e
virtuelna maina koristiti. Klikom na dugme Finish virtuelna maina je
kreirana, posle ega se moe pristupiti naprednijim opcijama, gde se moe
odrediti broj procesora/jezgara koje e virtuelna maina koristiti, dodati jo
jedan hard disk, mrena karta i sl.
Posle ovih podeavanja, potrebno je pokrenuti i konektovati se na virtuelnu
mainu (opcije Start i Connect) da bi se pokrenula instalacija gostujueg
operativnog sistema.
Posle instalacije, potrebno je pokrenuti Integration Services setup disk koji
poboljava performanse gostujuih operativnih sistema instalacijom
pojedinih drajvera, servisa koji kontroliu stanje virtuelnih maina,
sihronizuje vremena izmeu matinog raunara i virtuelnih maina.
Matini operativni sistem - Hyper-V rola se moe instalirati na Windows
Server 2008, Windows Server 2008 R2 i to na Standard, Enterprise I Data
center verziju. Na Web i Foundation verzije nije mogue instalirati ovu
Hyper-V rolu.
Procesor- Pomenuti operativni sistemi su 64-bitni operativni sistemi i mogu
se instalirati samo na raunare koji imaju 64-bitne procesore. Hyper-V nije
mogue instalirati na 32-bitne verzije Windows Servera. Procesor mora da
podrava hardversku virtuelizaciju.
RAM memorija - Minimalno 2 GB (Svaki virtuelni operativni system
zahteva sopstvenu memoriju). Maksimum podrane memorije za Windows
Server 2008 R2 (Standard) je 32 GB, dok je za Enterprise I Datacenter
verzije maksimum podrane memorije 2 TB.
Prostor na hard disku - Instalacija Windows Server 2008 R2 (sve verzije),
zahteva 8 GB prostora na hard disku kao i prostor za gostujue operativne
sisteme.
Kada je re o gostujuim operativnim sistemima:
Windows Server 2008 R2 podrava operativne sisteme do 4 CPU (1, 2

i 4 core)
Windows Server 2008 R2 moe da ugosti do 128 gostujuih
operativnih sistema. Hyper-V podrava i 32-bitne i 64-bitne
operativne sisteme.
Mrea- Hyper-V podrava sve drajvere koji su podrani pod Windows
server 2008 sistemom. Hyper-V podrava Ethernet adaptere brzine 10,
100, 1000 pa ak i 10 gigabitne adaptere.Treba naglasiti da ne podrava
ATM i TokenRing adaptere, kao i wirless ( 802.11).
U toku same instalacije kreiraju se virtuelni adapter ili virtuelni switch-evi
za svaki od prisutnih fizikih adaptera.
Preporuka je da se samo jedan adapter koristi za formiranje virtuelnog
switch-a.
Softver- Hyper-V je rola u okviru Windows 2008 servera I prisutan je u 64bitnoj ediciji iz vie razloga od kojih moemo izdvojiti:
Kernel address space- obezbeuje se mnogo vie adresnog
prostora
Large amount of host memory- HYPER V podrava do 2 TB
memorije u verziji Enterprise 2008
Kada govorimo o softveru neophodno je definisati razlike izmedju njih:

Neki od podranih operativnih sistema su:

SUSE Linux Enterprise Server 10 SP1/SP2 i 11

Windows Vista SP1/SP2 (izuzev Home izdanja)
Windows XP Professional SP2/SP3 i x64 SP2
Windows Server 2003 x86/x64 SP2 i R2 SP2
Windows Server 2008 x86/x64 SP1/SP2 i R2
Windows 7
Windows 8
Windows 10

Hyper-V 3.0

Jedno od najupeatljivijh unapreenja u okviru predstavljene Windows 8

platforme zasigurno je i Hyper-V 3.0. Nova verzija Microsoft alata za
virtuelizaciju je ukljuena i u klijentski OS i ova promena donosi veliki
benefit , prevashodno developerima i IT profesionalcima, ali i ostalim
korisnicima koji e biti u prilici da iskoriste mogunosti virtuelizacije
radnog okruenja na Windows 8 klijentu.
Hyper-V 3.0 je raspoloiv na 64-bitnim Windows 8 server i klijent

platformama i zahteva minimalno 4 Gb RAM memorije za uspenu

instalaciju. Postoji bitna razlika izmeu Windows 8 Server i klijentske
varijante. Klijentski Widnows 8 omoguuje instalaciju Hyper-V role u vidu
opcione Windows Feature i zahteva 64-bitni procesor sa SLAT (Second
Level Address Translation) funkcionalnou. U aktuelnoj Beta verziji,
Windows 8 Server ne zahteva SLAT enablovan procesor.
U praksi, ovo znai da neete moi da koristite Hyper-V sa Windows 8
klijentskim OS u kombinaciji sa neto starijim procesorima. SLAT podrku
prema dostupnim informacijama imaju sve novije generacije Intel procesora
koje poinju prefiksom i (i3, i5, i9).
Hyper-V 3.0 host podrava:
160 logikih procesora
do 2 Terabajta RAM memorije
Guest Virtuelne Maine podravaju:
do 32 virtuelna processora,
512 Gigabajta RAM memorije
Max veliina za virtuelni disk je 16 Terabajta (pri korienju novog
VHDX formata).
Novost u Hyper-V 3.0 je mogunost promene alokacije RAM-a na nivou
virtuelne maine on the fly.
VHDX Zajedno sa novom Hyper-V verziom 3.0 predstavljen jie i
unapreeni Virtual Hard Disk format sa ekstenzijom VHDX. Novi format
je defaultni format za virtuelne maine u okviry Hyper-V 3.0 (na
Widnows 8 klijent i server platformama (starije verzije Hyper-V ga ne
podravaju).
Neke od karakteristika novog VHDX formata jesu:
Brzina rada je jednaka ili bra od starog VHD formata
VHDX format je zasluan to je max veliina virtuelnog diska sa
2Tb kod VHD sada uveana na 16Tb
Omogueno je konvertovanje izmedju starog VHD i novog VHDX
formata u oba pravca
VHDX se moe koristiti u svim formama u kojima se koristio
VHD, ukljuujui i boot from VHDX, a sa njim se moe
manipulisati i iz Windows Explorera (mount, browse, eject)
Mogue je kreiranje i manipulisanje VHDX diskovima pomou
defaultnih Hyper-V PowerShell biblioteka ukljuenih u Widnows 8
i format je potpuno skriptabilan.
Podane su online operacije nad diskom (fizika migracija,

spajanje, mirroring)
Format je rezistentniji na incidente tipa power failure, jer koristi log
fajl za metadata podatke
Ovaj proizvod je,naslednik Hyper-V Server 2008 R2, samostalnog
hypervisor-a koji se sastoji samo od Widnows Server driver modela i
komoponenti za virtuelizaciju.
Hyper-V Server 2012 Instalacija i osnovno konfigurisanje
U nastavku emo prikazati proceduru za instalaciju i osnovno konfigurisanje
Hyper-V Server 2012.
Procedura ukljuuje instalaciju na raunar i specifina podeavanja na
samom serveru i klijentskoj radnoj stanici sa koje e se vriti udaljeno
upravljanje serverom. Podeavanja se odnose na osposobljavanje Hyper-V
Manager konzole i osposobljavnje Server Core sistema za udaljeno
kontrolisanje njegovih osnovnih parametara.
Sistemski zahtevi elementi koji su potrebni za funkcionisanje ovog
sistema:
Zasebna maina (hardverska konfiguracija koja
zadovoljava kriterijume) namenski odvojena za instalaciju Hyper-V
Servera
Radna stanica pod Windows 7 (ili Windows 8) operativnim
sistemom sa instaliranim RSAT (Remote Server Administration
Tools) paketom, sa koje e se vrti remote upravljanje serverom
Mreno okruenje Hyper-V Server postavljamo na isti mreni
segment sa radnom stanicom. U naem sluaju, postavili smo
zaseban mreni segment (subnet) za Hyper-V Server 2012, a
klijentskoj maini smo dodali jo jedan mreni adapter i povezali
ga na taj novokreirani subnet. Ovo je uraeno radi izolacije
hypervisora od regularne mree koja ima izlaz na internet
(bezbednosni razlozi), dok e guest maine izlaziti na internet
putem proxy servera. Vaa konfiguracija zavisi od namene
hypervisor-a i bezbednosnih zahteva, tehniki moete ga postaviti
na istom segmentu sa radnom mreom.

Preuzimanje instalacije I kreiranje butabilnog medijuma

Opcije za kreiranje instalacionog medijuma su: CD-DVD ili USB flash

drajv, pri emu se mi iz praktinih razloga odluujemo za ovu drugu.
Kreiraemo butabilni drajv od obine USB flash memorije pomou alata
koji se zove Windows 7 USB/DVD download tool Koristi se jednostavno,
potrebno je odabrati ISO file i napraviti izbor izmeu DVD i USB device
opcije: