7.3.

Oracle VM VirtualBox
Oracle VM VirtualBox je besplatni softverski paket za x86 virtuelizaciju,

napravljen od strane nema ke softverske firme Innotek GmbH, a kasnije

otkupljen od strane Sun Microsystems-a i sada je za dalji razvoj softvera
zaduen Oracle. Instalira se na ve postoje i operativni sistem. U okviru ove
aplikacije, dodatni gostuju i operativni sistemi se mogu instalirati i pokrenuti,
svaki u sopstvenom virtuelnom okruenju. VirtualBox se moe instalirati na:
Linux, Mac OS X, Windows XP, Windows Vista, Windows 7 i Solaris. Verzija za
FreeBSD je u fazi razvoja. Podrani gostuju i operativni sistemi su: Microsoft
Windows, Linux, Solaris, BSD, IBM OS/2 i sl.

Na VirtualBox-u moe istovremeno nezavisno raditi nekoliko operativnih

sistema. Svi meusobno, uklju uju i i operativni sistem doma ina, mogu
komunicirati preko zajedni kog bafera ili koriste i mrene veze. Virtuelizacije
hardvera uvaju se u VDI (engl. Virtual Disk Images) formatu. Mogu e je itati i
pisati VMware-ove VMDF (engl. Virtual Machine Disk Format) i Microsoft-ove
VHD (engl. Virtual Hard Disk) datoteke. Virtuelno okruenje uklju uje emulaciju
mrenih, grafikih i zvu nih kartica, pa se veliki deo sistema moe pokretati i
bez instalacije upravlja kih programa tj. drajvera (engl. drivers)

Prema istraivanju sajta DesktopLinux.com iz 2007. godine, VirtualBox je bio

tre i najpopularniji softver za virtuelizaciju Windows okruenja pod Linux-om.

OracleVB

Slide 1 of 35

7.3. Oracle VM VirtualBox

VirtualBox je besplatna desktop aplikacija, lako se instalira, a proces kreiranja

nove virtuelne maine je relativno jednostavan, gde se po odabiru eljenog

operativnog sistema dodeljuje RAM memorija i posle toga kreira/dodeljuje hard
disk.
Na web stranici za preuzimanje mogu se na i verzije za razne operativne
sisteme, a tu je i temeljan spisak izmena i dopuna u najnovijem izdanju.
Preporu ena instalaciona konfiguracija podesi e i mreni drajver, koji e
omogu iti kreiranje virtuelnih mrea i njihovo povezivanje sa fizi kim mreama,
kao i USB interfejs kojim e virtuelne maine imati pristup ureajima povezanim
na USB portove host ra unara, kao to su Flash drajvovi.
U naprednijim opcijama (engl. advanced options) se moe odrediti broj jezgara

koje e virtuelna maina koristiti, izbor mrene karte, na in njenog ponaanja

(NAT, bridge adapter i host only).

OracleVB

Slide 2 of 35

7.3. Oracle VM VirtualBox

Pokretanjem VirtualBox-a dobija se menader virtuelnih maina

intuitivnog interfejsa.
Dovoljno je kliknuti na dugme za novu virtuelnu mainu, i program e
nas provesti kroz kratak i lepo objanjen wizard. Ono to je bitno je da
se hard diskovi virtuelnih maina uvaju u obliku image fajlova, a svi
oni se nalaze izlistani u okviru virtual media menadera koji se dobija
komandom u meniju File. Pored slika hard diskova, na istom mestu e
se na i i slike opti kih i flopi diskova.
Tokom kreiranja virtuelne maine, korisnik uopte ne mora navesti
postojanje hard diska u virtuelnom raunaru. Ovako neto ima smisla
kada se radi o virtuelnoj maini za isprobavanje ivih Linux distribucija
koje se pokre u direktno sa CD-a, ili pri kreiranju maine sa nekom od
distribucija prilagoenih za poslove rutiranja i firewall-a, koje takoe
rade sa CD-a a svoje podatke mogu da upisuju i na sliku floppy diska.

OracleVB

Slide 3 of 35

7.3. Oracle VM VirtualBox

Slika 7.8. Menader virtuelnih maina

OracleVB

Slide 4 of 35

7.3. Oracle VM VirtualBox

VirtualBox predstavlja softver za virtuelizaciju 32-bitnih i 64-bitnih operativnih

sistema, na ra unarima sa Intel ili AMD procesorima. Pomou ovog alata moe
se pokrenuti, odnosno virtuelizovati operativni sistem uklju uju i, kako servise
tako i programe koji su instalirani na tom operativnom sistemu.
Okruenje u kome se izvrava operativni sistem naziva se virtuelna maina.
Operativni sistem na kome je instaliran VirtualBox i u okviru koga se pokre e
virtuelna maina, naziva se host operativni sistem, dok virtuelizovani operativni
sistem (unutar virtuelne maine) nazivamo guest operativni sistem (gostuju i).
Ovakva filozofija omogu ava da se na jednoj hardverskoj maini, koja ima
instaliran samo jedan operativni sistem, istovremeno pokrenu virtuelni
operativni sistemi koji mogu da rade paralelno.
U eksploatacionim uslovima ovaj na in rada omogu ava bolje iskori enje
resursa, odnosno hardvera ra unara (na jednom hardverskom serveru je
mogu e imati vie operativnih sistema, a samim tim i servisa koji rade
istovremeno).
U laboratorijskim uslovima zna ajno je to da sistem virtuelizacije omogu ava
rad na vie razli itih operativnih sistema istovremeno, u svrhe edukacije i
testiranja, pri emu host operativni sistem ostaje bezbedan i netaknut.

OracleVB

Slide 5 of 35

7.3. Oracle VM VirtualBox

VirtualBox je softver otvorenog koda i moe se preuzeti sa Interneta sa adrese:

http://www.virtualbox.org
Kao host operativni sistemi (operativni sistemi na kojima se moe instalirati i
koristiti VirtualBox) podrani su slede i:
Windows XP, sa bilo kojim servisnim paketom (32-bitni)
Windows Server 2003 (32-bitni)
Windows Vista (32-bitni i 64-bitni)
Windows Server 2008 (32-bitni i 64-bitni)
Windows 7 (32-bitni i 64-bitni)
Apple MAC OS X
Linux

Debian GNU/Linux 3.1, 4.0 i 5.0

Fedora Core od verzije 4 do 9
Gentoo Linux
RedHat Enterprise Linux 4 i 5
SUSE Linux 9 i 10, openSUSE 10.1, 10.2, 11 i 12
Ubuntu 6.06, 6.10, 7.04, 7.10, 8.04, 8.10 i novije verzije
Mandriva 2007.1 i 2008.0

OracleVB

Slide 6 of 35

7.3. Oracle VM VirtualBox

Dakle, program VirtualBox predstavlja softver za virtuelizaciju 32-bitnih i 64-

bitnih operativnih sistema, na ra unarima sa Intel ili AMD procesorima. Pomo u

ovog alata moe se Ostali operativni sistemi bazirani na Linux kernelu 2.6, pri
emu se mora izvriti ru na instalacija.

to se ti e guest operativnih sistema (oni koji se mogu virtuelizovati unutar

VirtualBox-a) podrani su slede i:

Windows NT - sve verzije

Windows 2000/XP/Server 2003/Vista/Server 2008
DOS/Windows 3.1/95/98/ME
Linux 2.4
Linux 2.6
Solaris 10, Open Solaris
FreeBSD
OpenBSD
OS/2 Warp 4.5
Mac OS X Server

OracleVB

Slide 7 of 35

7.3. Oracle VM VirtualBox

U zavisnosti od tipa i broja operativnih sistema koje treba virtuelizovati,

zahtevi VitualBox-a za resursima, a prevashodno za memorijom,

variraju, iz razloga to je neophodno guest operativnom sistemu
(operativni sistem koji e biti virtuelizovan) deodeliti odre enu koli inu
memorije kako bi mogao da radi.
Na primer, ako imamo 1GB sistemske RAM memorije, guest

operativnom sistemu dodelimo 512MB od sistemske memorije, to zna i

da e host operativnom sistemu ostati na raspolaganju ostatak
nedeljene memorije, a to je u ovom sluaju 512MB.
Preporuka je da se host operativnom sistemu ostavi minimum 256MB
memorije kako bi nesmetano radio. Iz ovoga sledi da je koliina
instalirane RAM memorije ograniavajui faktor po pitanju virtuelizacije
ve eg broja operativnih sistema istovremeno.

OracleVB

Slide 8 of 35

7.3.1. Mogu nosti programa VirtualBox

VirtualBox nudi irok spektar mogu nosti po pitanju virtuelizacije

operativnih sistema.
Nave emo samo neke:
Mogu nost pristupa CD-DVD ureaju ili disketnoj jedinici
Mogu nost pristupa slici CD-a (engl. image)
Mogu nost izbora na ina kako e operativni sistem komunicirati sa ostalim

pokrenutim virtuelnim operativnim sistemima, ili sa spoljanjim svetom (sa

host operativnim sistemom i realnom mreom)
Mogu nost deljenja foldera izmeu host i virtuelnog operativnog sistema
Mogu nost pristupa USB ureajima iz virtuelnog operativnog sistema,
odnosno virtuelne maine...
U daljem tekstu e biti razmotrene neke od navedenih mogu nosti.

OracleVB

Slide 9 of 35

7.3.2. Instalacija na Windows operativnom sistemu

Proces instalacije VirtualBox-a zavisi od tipa host operativnog sistema. Kako bi

instalacija na Windows operativnom sistemu mogla biti pokrenuta neophodno je

imati Windows Instaler 1.1 koji je ve pristuatan na novijim operativnim
sistemima Windows tipa.
Pokretanje instalacije se vri dvostrukim klikom na instalacioni fajl sa

ekstenzijom .msi ili iz komandne linije pomo u komande:

msiexec/i VirtualBox.msi

U oba slu aja, bi e pokrenut arobnjak za instalaciju u kome se moe naglasiti

gde da se instalira program, kao i koje komponente programa instalirati. Od

komponenti je izmeu ostalog dostupna:
Podrka za USB (engl. USB Support) koja sa sobom nosi specijalne upravlja ke

programe koji e omogu iti komunikaciju sa USB ureajima koji se nalaze van
virtuelne maine.
Podrka za umreavanje (engl. Networking Support) koja sadri dodatne upravljake
programe koji e omogu iti komunikaciju izmeu host i virtuelnog operativnog
sistema (virtuelne maine), a samim tim i komunikaciju sa fizi kom mreom.
U zavisnosti od konfiguracije Windows host operativnog sistema, prilikom isntalacije
mogu se pojaviti poruke o pokuaju instalacije nepotpisnih upravljakih programa
(engl. Unassigned Drivers) . U tom slu aju treba izabrati opciju ,,Continue.
Uklanjanje isntalacije VirtualBox-a se vri na standardan na in izborom opcije
Add/Remove Programs iz Control Panel-a.

OracleVB

Slide 10 of 35

7.3.3. Instalacija na Linux operativnom sistemu

Pre instalacije na Linux operativnom sistemu, neophodno je instalirati

slede e pakete (neke distribucije Linux-a e ovo automatski obaviti):

Qt 4.3.0 ili ve a
SDL 1.2.7 ili ve a

Ovo je neophodno uraditi ukoliko elimo grafiki interfejs VirtualBox-a.

Instalcaija na Ubuntu operativnom sistemu moe se pokrenuti

komandom:
sudo dpkg -i VirtualBox_2.1.0_Ubuntu_edgy.deb
Vie detalja o specifi onsti instalacije VirtualBox-a na Linux operativnim

sistemima, moe se dobiti iz proizvoakog uputsvta:

http://www.virtualbox.org/wiki/End-user_documentacion

OracleVB

Slide 11 of 35

7.3.4. Pokretanje i rad u VirtualBox-u

Zarad jednostavnijeg uputstva, bie opisan rad sa aplikacijom

VirtualBox koja je instalirana na Windows XP operativnom sistemu.

VirtualBox je dostupan na ve ini svetskih jezika, pa tako i na srpskom,

tako da e sama instalacija programa biti opisana na srpskom jeziku.

OracleVB

Slide 12 of 35

7.3.5. Pokretanje VirtualBox-a

Pokretanje programa se vri na uobi ajen na in, izborom Start menija, zatim

izborom All Programs, a zatim Sun xVM VirtualBox, pri emu se dobija prozor
kao na slici 7.9. Napomena - najnovije verzije su ozna ene sa Oracle VM
VirtualBox, jer je kompanija Oracle preuzela VirtualBox.

Slika 7.9. Izgled programa VirtualBox

OracleVB

Slide 13 of 35

7.3.5. Pokretanje VirtualBox-a

Sa leve strane je panel u kome e biti prikazane sve kreirane virtuelne

maine.
Dugmad iznad ovog panela omoguuju kreiranje novih virtuelnih
maina, podeavanje parametara za postojee kao i pokretanje
postoje ih virtuelnih maina.
Prilikom prvog pokretanja VirtualBox-a panel sa postoje im virtuelnim
mainama e biti prazan.
Sa desne strane nalazi se panel u kome e biti prikazana podeavanja

za izabranu virtuelnu mainu.

OracleVB

Slide 14 of 35

7.3.6. Pravljenje nove virtuelne maine

Proces pravljenja nove virtuelne maine se vri klikom na dugme

,,Novo u okviru glavnog prozora VirtualBox-a.

Ovim se pokre e arobnjak (engl. wizard) u kome treba navesti

osnovne informacije o virtuelnoj maini, kao to su:

Ime virtuelne maine
Tip operativnog sistema koji e biti pokrenut u okviru virtuelne maine
Koli ina memorije koju dodeljujemo virtuelnoj maini
Virtuelni hard disk koji e imati ulogu radnog hard diska za virtuelnu mainu

Na slede im slikama bi e prikazan deo procesa pravljenja nove

virtuelne maine

OracleVB

Slide 15 of 35

7.3.6. Pravljenje nove virtuelne maine

Slika 7.10. Izbor koli ine memorije koju dodeljujemo virtuelnoj maini

OracleVB

Slide 16 of 35

7.3.6. Pravljenje nove virtuelne maine

Slika 7.11. Virtuelni hard disk

Na slici se vidi da je izabran ve postojei virtuelni hard disk. U slu aju

da ne postoji virtuelni hard disk, potrebno ga je napraviti, to je

objanjeno u daljem tekstu.
OracleVB

Slide 17 of 35

7.3.7. Pravljenje novog virtuelnog diska

Koncept virtuelnog diska u okviru virtuelizacije operativnih sistema se odnosi na

postojanje fajla koji e imati ulogu virtuelnog hard diska, odnosno slike diska,
ime se dobija veoma velika upravljivost. Naime, mogu e je napraviti vie slika
hard diska, i svaku iskoristiti za odreeni virtuelni operativni sistem. Po
zavretku pravljenja slike diska i instalacije operativnog sistema na taj disk,
mogu e je napraviti rezervnu kopiju slike diska, koja bi eventualno bila
upotrebljena ako se trenutna slika, sa koje se pokre e virtuelni operativni
sistem, oteti. Time se tedi vreme pri pravljenju nove virtuelne maine. Na
sli an na in mogu e je klonirati jednu sliku na kojoj smo izvrili instalaciju
operativnog sistema, ime dobijamo dodatne virtuelne diskove, a samim tim
mogu nost da kreiramo i vie virtuelnih maina.
Program za upravljanje virtuelnim hard diskovima (pravljenje novih ili kori enje
postoje ih) se moe pokrenuti na dva na ina:
Izborom stavke ,,Datoteka u okviru glavnog prozora VirtualBox-a, pa zatim
stavke ,,Virtual Media Manager
Izborom stavke ,,Novo u okviru arobnjaka za pravljenje nove virtuelne maine
(prtehodna slika)
U oba slu aja dobija se prozor kao to je prikazano na slede oj slici. Pored
upravljanja slikama hard diskova, ovde je mogu e upravljati i CD/DVD slikama
kao i Floppy slikama.

Slika 7.12. Virtual Media Manager

OracleVB

Slide 18 of 35

7.3.7. Pravljenje novog virtuelnog diska

Slika 7.12. Virtual Media Manager

OracleVB

Slide 19 of 35

7.3.7. Pravljenje novog virtuelnog diska

Proces pravljenja novog virtuelnog diska se pokre e izborom opcije

,,Novo unutar Virtual Media Manager-a, pri emu se startuje arobnjak
u okviru koga treba specificirati etriri stvari (slika):
Tip virtuelnog hard diska odnosno slike, gde je mogu e izabrati:
dinami ku sliku (dinami ka slika zauzima malu koli inu mesta na

fizi kom hard disku, ali se pove ava kada to virtulni operativni sistem
zatrai)
fiksnu sliku (veli ina fiksne slike se odreuje prilikom pravljenja same
slike i kasnije se ne moe menjati)
Ime slike
Mesto na fajl sistemu host operativnog sistema gde e slika biti napravljena
Koli inu prostora koju e virtuelni hard disk, odnosno slika imati.
Po zavretku pravljenja slike hard diska, na specificiranoj lokaciji e biti

napravljen fajl sa ekstenzijom .vdi.

OracleVB

Slide 20 of 35

7.3.7. Pravljenje novog virtuelnog diska

Slika 7.13. arobnjak za izbor tipa virtuelnog hard diska, odnosno slike

OracleVB

Slide 21 of 35

7.3.7. Pravljenje novog virtuelnog diska

Slika 7.14. Pravljenje novog virtuelnog hard diska sa ekstenzijom .vdi

OracleVB

Slide 22 of 35

7.3.8. Dodavanje postoje eg virtuelnog hard diska

U slu aju da ve posedujemo napravljen VDI fajl na fajl sistemu host

operativnog sistema,
neophodno je dodati ga u Virtual Media Manager,
to se vri izborom opcije ,,Dodaj, pri emu treba da specificiramo
putanju do VDI fajla.

OracleVB

Slide 23 of 35

7.3.9. Dodatna podeavanja za napravljenu

virtuelnu mainu
Po zavretku pravljenja virtuelne maine, u levom panelu glavnog prozora e

biti prikazana naa novonapravljena virtuelna maina. Ako selektujemo tu

mainu, u desnom panelu se dobija pregled podeavanja za datu virtuelnu
mainu (slika 7.15.)

Slika 7.15. Novonapravljena virtuelna maina

OracleVB

Slide 24 of 35

7.3.9. Dodatna podeavanja za napravljenu

virtuelnu mainu
Izborom stavke ,,Opte iz desnog panela za selektovanu virtuelnu mainu

pristupamo svim opcijama koje se mogu podesiti vezano za tu virtuelnu mainu

(slika 7.16.). U okviru novog dijalog prozora moemo izvriti slede a
podeavanja:

Opta podeavanja
Podeavanje hard diskova
CD-DVD-ROM
Floppy
Audio
Mrea
Serijski portovi
USB
Deljene fascikle
Udaljeni displej

Slika 7.16. Dijalog prozor za podeavanje parametara virtuelne maine

OracleVB

Slide 25 of 35

7.3.9. Dodatna podeavanja za napravljenu

virtuelnu mainu
Podeavanje boot sekvence prilikom podizanja operativnog sistema se moe

izvriti odabirom kartice ,,Napredno u okviru prozora prikazanog na prethodnoj

slici, ime se dobijaju opcije iz padaju eg menija kao na slede oj slici.

Slika 7.17. Podeavanja boot sekvence prilikom podizanja virtuelnog

operativnog sistema
OracleVB

Slide 26 of 35

7.3.9. Dodatna podeavanja za napravljenu

virtuelnu mainu
Podeavanja vezana za CD/DVD ureaj su prikazana na slici 7.18. Ovde se

moe specificirati da li e virtuelna maina koristiti fizi ki CD/DVD ureaj koji se

nalazi u sklopu ra unara ili CD/DVD sliku koja se nalazi na fajl sistemu host
operativnog sistema.

Slika 7.18. Izbor opcija za pristup CD/DVD ureaju

OracleVB

Slide 27 of 35

7.3.9. Dodatna podeavanja za napravljenu

virtuelnu mainu
Podeavanja vezana za umreavanje virtuelne maine su prikazana na

slici 7.19. gde se mogu vdeti sve opcije koje postoje po pitanju
povezivanja na mru. Naime, mogue je:
Povezati virtuelnu mainu sa drugim virtuelnim mainama, pri emu se

komunikacija obavlja u pozadini host operativnog sistema, izborom opcije

,,Interna mrea. Ovde je neophodno navesti ime interne mree.
Povezivanje druge virtuelne maine na definisanu internu mreu bi izvrili
selektovanjem ve definisane interne mree.
Povezati virtuelnu mainu sa fizi kim interfejsom, pri emu se koristi
upravlja ki program na host operativnom sistemu, izborom opcije ,,Interfejs
hosta, gde je potrebno iz liste ispod izabrati interfejs koji elimo da
koristimo.
Povezati virtuelnu mainu sa eksternom mreom, pri emu se koristi NAT
(engl. Network Address Translation) servis, gde integrisani VirtualBox
DHCP server dodeljuje mrenu adresu adapteru koji e se pojaviti u
virtuelnoj maini, odnosno u virtuelnom operativnom sistemu

OracleVB

Slide 28 of 35

7.3.9. Dodatna podeavanja za napravljenu

virtuelnu mainu

Slika 7.19. Opcije za umreavanje virtuelne maine

OracleVB

Slide 29 of 35

7.3.10. Pokretanje virtuelne maine

Po zavretku podeavanja virtuelne maine. virtuelna maina se

stratuje iz glavnog prozora duplim klikom na istu ili izborom opcije

,,Pokreni. Primer pokrenute virtuelne maine se moe videti na
slede oj slici.
Samo da napomenem da je ovde izostavljen korak instalacije
operativnog sistema na virtuelnu mainu.
Proces instalacije je sli an instalaciji Windows XP operativnog sistema
na ra unaru.
Dakle,
prvo je neophodno specificirati u podeavanjima virtuelne maine boot
sekvencu (Npr. CD/DVD-ROM ureaj staviti na prvo mesto),
zatim gde se nalaze instalacioni fajlovi (CD/DVD-ROM podeavanja ureaj hosta ili slika CD/DVD-a),
i na kraju pokrenuti virtuelnu mainu unutar koje e otpo eti instalacija
operativnog sistema
OracleVB

Slide 30 of 35

7.3.10. Pokretanje virtuelne maine

Slika 7.20. Primer pokrenute virtuelne maine u kojoj je instaliran

Windows XP operativni sistem

OracleVB

Slide 31 of 35

7.3.11. Nekoliko stvari koje treba znati

Kada korisnik klikne unutar prozora virtuelne maine, ulaz tastature i kursor

bi e uhva eni unutar njenog prozora, a njihovo oslobaanje vri se pritiskom

na takozvani host taster koji je ispisan u donjem desnom uglu prozora, a koji je
podrazumevano desni CTRL (moe se redefinisati u podeavanjima VirtualBoxa). Ovaj taster u kombinaciji sa drugim tasterima omogu ava operacije poput
prebacivanja u reim punog ekrana (host + F), slanje signala Alt+Ctrl+Delete
virtuelnoj maini (host + Delete) i sli no.

Druga stvar koja se lako uo ava nakon instaliranja operativnog sistema unutar

virtuelne maine su loe grafi ke performanse. Ba kao to je posle

instalacije sistema na fizi ki ra unar potrebno instalirati drajvere za grafi ku
karticu, isti slu aj vai i ovde. Drajveri se nalaze na ISO slici
VBoxGuestAdditions.iso koju moete ru no montirati na virtuelni drajv, a
moete izabrati i komandu Devices Install Guest Additions.
Nakon okon ane procedure i restarta virtuelne maine, performanse
grafi kog sistema bi e zna ajno bolje, a pritom e nestati i potreba da
oslobaate kursor mia iz virtuelne maine, jer e novi drajver za virtuelnog
mia omogu iti te an prelazak kursora iz maine u fizi ki sistem.
OracleVB

Slide 32 of 35

7.3.11. Nekoliko stvari koje treba znati

Interesantan reim rada gostujueg operativnog sistema je takozvani

seamless mod.
VirtualBox moe da sakrije desktop gostuju eg sistema i ostavi samo
aktivne prozore, pa oni izgledaju kao da su pokrenuti direktno na host
ra unaru (Na slede oj slici moete da primetite kako se istovremeno
vide raznorodni prozori sa Windows-a 7 i XP-a, koji deluju kao da
rade paralelno).
Upravo na ovaj na in je izveden Windows XP mod koji se moe
instalirati na Windows 7, jer je Microsoft u svoj program Virtual PC
implementirao seamless reim. Programi koji se pokre u u Windows
XP modu putem tog dodatka se zapravo pokreu u skrivenoj virtuelnoj
maini, odravaju i prakti no stopostotnu kompatibilnost sa Windowsom XP (jer na njemu zapravo i rade, a ne na Windowsu 7 koji hostuje
pomenutu virtuelnu mainu).

OracleVB

Slide 33 of 35

7.3.11. Nekoliko stvari koje treba znati

Slika 7.21. Pokretanje Windows XP moda u okviru Windows 7

operativnog sistema
OracleVB

Slide 34 of 35

7.3.11. Nekoliko stvari koje treba znati

Ovo bi bio ubrzani kurs korienja virtuelnih maina na ku nom

ra unaru uz pomo programa VirualBox.

Ako vas je tematika zaintrigirala, slede vam sati eksperimentisanja sa
podeavanjem i pokretanjem virtuelnih maina, iz kojih ete zasigurno
nau iti mnogo korisnih stvari.
Primera radi, uo ite ta se deava ako virtuelnu mainu nasilno ugasite
na krsti u uglu prozora umesto da izaberete regularno isklju ivanje iz
operativnog sistema (ili komandu ACPI shutdown).
Isprobajte kako funkcionie komanda za hvatanje snapshotova

virtuelne maine, a ne propustite ni priliku da podignete nekoliko

raznorodnih operativnih sistema u virtuelnoj mrei i isprobate kako se
oni ponaaju u takvom okruenju.

OracleVB

Slide 35 of 35