Sadržaj

Poglavlje 3: Uvod u Web informacione sisteme ..................................................................................... 2

1. Istorija Veba ................................................................................................................................ 2
2. Bitne karakteristike Web aplikacija............................................................................................. 3
2.1. Početak Veba: Web 1.0 ....................................................................................................... 4
2.2. Veb danas: Web 2.0 ............................................................................................................ 5
2.3. Veb u koji smo zakoračili: Web 3.0 ..................................................................................... 6
2.4. Veb u budućnosti: Web 4.0 i Web 5.0 ................................................................................ 8
2.5. Zaokruživanje slike o Vebu .................................................................................................. 8
2.6. Iznad i preko: Društvo 5.0 ................................................................................................. 10
2.7. Razvoj Web aplikacija........................................................................................................ 11
3. Reference za Poglavlje 3 ........................................................................................................... 12
 Poglavlje 3: Uvod u Web informacione sisteme
U ovom poglavlju daju se uvodna izlaganja o Veb informacionim sistemima koja obuhvataju istoriju i
pravce razvoja Web-a i osnovne tehnologije na koje se oslanjaju veb aplikacije i veb informacioni
sistemi.

1. Istorija Veba
U martu 1989. godine, Tim Berners-Lee 1 je svom tadašnjem šefu Mike-u Sandall-u u CERN-u podneo
dokument pod naslovom “Information Management: A Proposal” u kome je predložio koncept onoga
što mi danas zovemo Web. Predlog nije zvanično prihvaćen, ali je šef na dokumentu napisao opasku
“maglovito ali uzbudljivo”. Web nikada nije bio zvanični projekt CERN-a, ali je Mike uspeo da Timu
obezbedi vreme za rad na njemu u septembru 1990. Šta je Tim uradio? Do oktobra 1990, on je već
imao napisane tri fundamentalne tehnologije koje su i do dana današnjeg ostale temelj veba:
• HTML: HyperText Markup Language. Markerski jezik za web.
• URI: Uniform Resource Identifier. Neku vrstu “adrese” jedinstvene za identifikovanje resursa
na wrbu.
• HTTP: Hypertext Transfer Protocol. Protokol koji omogućuje pronalaženje povezanih resursa
na Web-u.
Tim je takođe napravio i prvi editor/brauzer web stranica (“WorldWideWeb.app”) i prvi web server
(“httpd“). Do kraja 1990 objavljena je prva Web stranica na otvorenom internetu, a 1991. godine
pozvani su ljudi izvan CERN-a da se pridruže novoj web zajednici.
Taj prvi veb sajt, koji su napravili Tim Berners-Lee i Robert Cailliau u CERN-u sastojao se od kolekcije
dokumenata sa statičkim sadržajem kodiranim u jeziku HyperText Markup Language (HTML). Kada je
1999. godine CERN pravio monografiju povodom 50 godina postojanja, termin web pomenut je u
jednoj rečenici. U prethodnim monografijama nije ni bio pominjan. CERN nikada nije polagao nikakva
autorska prava na web, a nije ih polagao ni Tim Berners-Lee pa je Web ostao opšte dobro. Kao što je,
uostalom, i Internet ostao opšte dobro. Zašto?
Sa razvojem Veba, Berners-Lee je shvatio da se njegov pun poitencijal može realizovati samo ako bilo
ko, bilo gde može da ga koristi bez plaćanja ili traženja dozvole. On je kaže: “ Da je tehnologija
zaštićena, i pod mojom potpunom kontrolom, verovatno ne bi uzela maha. Ne možete predložiti da
nešto bude univerzalni prostor i istovremeno zadržati kontrolu nad njim.”
Zajedno sa još nekim ljudima, Berners-Lee se založio da sa i CERN saglasi da razvijeni kod bude
besplatan zauvek. Ta odluka je objavljena u aprilu 1993 i dovela je do globalnog talasa kreativnosti,
saradnje i inovativnosti koji do tada nije bio viđen.
Veb zajednica je začetnik revolucionarnih ideja koje su se proširile i van sektora tehnologije:
• Decentralizacija: Nije potrebna nikakva dizvola centralnog autoriteta da bi se bilo šta
postavilo na Veb, nema centralnog kontrolnog čvora i nema jedinstvene otkazne tačke … i
nema “prekidača za slučaj opasnosti ”! To znači i odsustvo neselektivne cenzure i prismotre.
• Nediskriminacija: Ako ja platim priključenje na internet sa određenim kvalitetom servisa i ti
platiš priključak sa istim ili većim kvalitetom servisa, oboje možemo da komuniciramo na
istom nivou. Taj princip jednakosti poznat je i pod nazivom Net Neutralnost.
• Dizajn od dole-na gore: Umesto da kod piše i kontroliše mala grupa eksperata, on se razvija
transparentno za sve uz podsticanje maksimalnog učešća i eksperimentisanja.
• Univerzalnost: Za svakoga sposobnog da nešto publikuje na Vebu, svi uključeni računari
moraju da govore iste jezike u međusobnoj komunikaciji bez obzira na različiti hardver koji
ljudi koriste; gde žive; ili koja kulturna i politička ubeđenja imaju. Na taj način Veb razara
silose i omogućuje procvat različitosti.

1
Tim Berners-Lee, britanski naučnik (računarska nauka), https://en.wikipedia.org/wiki/Tim_Berners-
Lee
• Konsenzus: Da bi funkcionisali univerzalni standardi, svi moraju da se saglase da ih koriste.
To je i omogućeno tako što je svima pružena prilika da iznesu svoje mišljenje pri kreiranju
standarda kroz transparentan, participativan proces u okviru W3C.
Upravo ove ideje su dovele do novih pristupa u oblastima informacija (Open Data), politike (Open
Government), naučnih istraživanja (Open Science), obrazovanja, kulture (Free Culture). Ali smo tu još
uvek na površini iako se čini, na svu sreću, da nešto (šta god to bilo) bar malo pomaže da se i onima
koji nisu bezobzirni otimači pruži malo prostora. Ne mogu u ovom kontekstu da zaobiđem događaj
koji je aktuelan baš u vreme kada ja pišem ovaj tekst. Vreme je januar/februar 2021 a događaj, koji ne
bi bio moguć da nema Interneta i da nema web-a, je Reddit i firma GameStop 2. Ono što se dešavalo
na berzi demonstriralo je nesposobnost ukalupljenih „profesionalaca“ da percipiraju posledice koje
globalno umrežavanje (ne samo tehničko, ali neizvodljivo bez tehničke podrške) može imati. Da ne
mistifikujem, krajem januara i početkom februara 2021. Reddit je uspeo da vrednost kompanije
GameStop, koju su berzanski brokeri uobičajenim modelom “pozajmljivanja“ akcija uz obavezu
ponude na tržištu i kasnijeg otkupa tih istih akcija po važećoj ceni oborili na minus 500 miliona US$ i
vrednost akcije na US$ 2.5, sa 28. januarom 2021. podigne na 6.7 milijardi dolara i vrednost akcije 483
US$. Sve to desilo se zahvaljujući Internetu i Web-u koji su omogućili organizovano delovanje
(kupovinu akcija) malih ulagača posredstvom Web platforme Robinhood
(https://robinhood.com/us/en/). Danas, Internet i Web su pretpostavka za preživljavanje kojom
većina nas raspolaže. I što je izuzetno važno, ove tehnologije su već dokazale kapacitet za izgradnju
društva koje se puno razlikuje (na svu sreću na bolje) od današnjeg putem kompanija kao što je
Robinhood 3.
Od nastanka, Veb je evoluirao iz okruženja-domaćina za jednostavne, statičke, hipermedijalne
dokumente (Web 1.0), preko infrastrukture za izvršavanje najsloženijih aplikacija sa participativnim
karakteristikama (Web 2.0), onoga što je vizionar Berners-Lee najavio još ranih 1990-tih pod imenom
Semantički Web (Web 3.0), do nečega za šta imamo ime Web 4.0 ali smo još daleko od potpuno jasne
ideje šta bi to bilo i kako bi se moglo ostvariti.

2. Bitne karakteristike Web aplikacija

Iako, možda, rizikujem da ponavljam opšte poznate stvari, zarad značaja teme i kompletnosti izlaganja
ne mogu da preskočim da navedem osnovne karakteristike Veb aplikacija koje smatram specifičnim u
odnosu na tradicionalne softverske sisteme. Pri tome, ove karakteristike su, po mom shvatanju, pre
svega posledica nameravanog auditorijuma i načina korišćenja. Tehnološke karakteristike su posledica
i one se prenose i u tradicionalne softverske sisteme u dosta velikoj meri. Na primer, praktično jedina
mrežna infrastruktura koja se danas koristi i na globalnom nivou i u lokalnim (intranet) ambijentima je
TCP/IP familija protokola. Mnoge tehnologije koje su karakteristične za Veb, poput XML tehnologije i
servisno-orijentisanih arhitektura, danas se koriste i u lokalnim okruženjima.
Osnovne karakteristike Veb aplikacija su [1]:
• Potreba za većom dostupnošću informacija i servisa. U poređenju sa lokalnim intranet ili
desktop rešenjima, Veb omogućuje simultani pristup servisima i informacijama za mnogo veći
broj korisnika sa vrlo raznovrsnim potrebama. To zahteva drugačiji pogled i na podatke i na
servise. Posebno je važno obezbediti skalabilnost ovih aplikacija jer se broj simultanih
korisnika brzo menja i na duže i na kraće vremenske rokove.
• Preovlađujući dokument-centrični hipertekstualni interfejs. Informacije i servisi koji se nude
korisnicima u krajnjoj instanci se mapiraju na hipertekstualni dokument sa kojim Internet
pretraživač ume da radi. To zahteva posebne instrumente za formiranje, manipulisanje i
interpretaciju hiper-tekstualnih struktura.

2 Berzanski skandal – događaj koji se odigrao u januaru-februaru 2021. godine

3 Naša misija je da demokratizujemo finansijski sektor. … U Robinhood-u, verujemo da finansijski sektor treba da bude
izgrađen tako da funkcioniše za svakoga. To je razlog što mi kreiramo proizvode koji Vam omogućuju da investirate
sopstvenim tempom, pod sopstvenim uslovima.
 •Vrlo raznovrsne tehnologije za upravljanje podacima. Izvori podataka na globalnom
Internetu kojima se obraćaju Veb aplikacije su distribuirani, heterogeni i voluminozni. Pri
tome distribuiranost znači da mogu da budu bilo gde na Internetu, a heterogenost se odnosi
na tipove podataka (strukturirani, polustrukturirani, nestrukturirani), načine prikupljanja
(standardni obuhvat, ali i različiti senzorski uređaja), na formate reprezentacije/skladištenja i
načine pristupanja (fajlovi različitih formata, različiti tipovi baza podataka, različite šeme, itd.).
Voluminoznost se odnosi na enormne količine podataka koje mi generišemo iz sekunde u
sekundu i skladištimo na internetu – kažu da se digitalni univerzum meri sa 44 zetabajta 4 na
kraju 2020. Iako se veliki napori ulažu u standardizaciju, ova situacija nameće potrebe za
novim tipovima i strukturama podataka i njihovim međusobnim mapiranjima.
• Raznovrsne prezentacione tehnologije i uređaji. Danas se za veb aplikacije koriste različiti
terminalni uređaji: standardni monitori, namenski monitori, monitori laptop računara,
monitori tableta, mobilni telefoni, uređaji za korisnike sa posebnim potrebama – glasovna
komunikacija, uređaji za proširenu i virtuelnu realnost. Potrebno je podržati multimodalne
korisničke interfejse, karakteristike i mogućnosti prezentacije različitih internet prikazivača i
uređaja.
• Arhitekturalna složenost. Zahtevana visoka dostupnost, specifični klijent (Veb prikazivač), kao
i vrlo raznovrsni akvizicioni uređaji i terminalni upravljački uređaji koji se pojavljuju u
aplikacijama WoT (Web of Things) zahtevaju distribuirane višeslojne arhitekture za pristup
informacijama i servisima. Potrebno je podržati aplikacije koje operišu sa masivnim podacima,
često i u realnom vremenu.
U nastavku ćemo još malo reći o karakteristikama generacija Veba koje smo napred spomenuli – Web
1.0, Web 2.0, Web 3.0 i Web 4.0. Ovo poglavlje završićemo izlaganjem o najnovijem konceptu koji je
tesno povezan sa Vebom – Društvom 5.0.

2.1. Početak Veba: Web 1.0

Kaže se da je Web 1.0 bio Veb „samo za čitanje“. I ova karakterizacija kaže gotovo sve o njemu: i kako
je kreiran i kako je mogao da se koristi. Osnovni cilj Veb sjata bio je da se publikuju informacije u bilo
koje vreme i za bilo koga, odnosno da se obezbedi on-line prisustvo. Prosto, to je bio elektronski
ekvivalent za dotadašnje medijume oglašavanja, nešto kao elektronski časopis ili elektronska reklamna
brošura. Bio je statički i jednosmeran, bez direktnije komunikacija između kreatora i potrošača
informacionih sadržaja. Tehnologije su bile tome i prilagođene i vrlo jednostavne, ali i fundamentalne
za sve nove generacije Veba: HTTP, HTML i URI.
Izvor [3] identifikuje i sistematizuje sledeće tipične karakteristike Web-a 1.
• Statičke stranica: Stranice nisu pružale niakve mogućnosti interakcije koja bi se
prilagođavala ponašanju korisnika.
• Sadržaji skladišteni u fajlovima: danas praktično svaki Web sajt koristi neku vrstu baze
podataka za skladištenje većeine svog sadržaja. Web 1.0 je sadržaje skladištio u fajlovima
koje je brauzer samo prikazivao korisniku.
• Mešanje sadržaja i izgleda: Dobra praksa današnjeg Web-a nalaže da se sadržaj odvoji od
markiranja koje za cilj ima oblikovanje načina prikazivanja tog sadržaja. Web 1.0 je u svojim
statičkim fajlovimja imao pomešan sadržaj i instrukcije za prikazivanje.
• Propisani HTML tagovi: HTML koji je korišćen na Web-u 1.0 je imao propisani skup tagova,
što je samo po sebi bilo ozbiljno ograničenje. Da stvar bude gora, baruzeri su bili (doduše,
zadržali su i danas taj manir) takvi da nisu te tagove podržavali na isti način što je pravilo
velike probleme.
• Vrlo skromni mehnizmi interakcije:

4
1 zetabajt = 270 bajta
 o Knjige gostiju (Guestbooks): Komentari posetilaca sajta su se obično dodavali na
stranicu poznatu pod nazivom Guestbook umesto da se direktno povezuju sa
stranicama sadržaja.
o Prosleđivanje formi putem e-mail-a: Web serveri faze Web 1.0 su retko pružali
podršku skriptovanja na serverskoj strani što je potrebno za prosleđivanje forme.
Rešenje je bilo veoma nezgrapno: odabir opcije Submit na većini formi bi lansiralo e-
mail servis i posetilac bi morao formu da pošalje elektronskom poštom na adresu
koju je obezbeđivao Web sajt.
Veb 1.0 je danas prošlost.

2.2. Veb danas: Web 2.0

Web 2.0 je Veb koji danas živimo. Tranzicija ka Web-u 2.0 započela je još krajem devedesetih godina
prošlog veka, a sam termin Web 2.0 zvanično je objavio Dale Dougherty, podpredsednik komapnije
O’Reilly Media 2004. godine. Definicija koju je za Web 2.0 dao Tim O’Reilly je:
“Web 2.0 je poslovna revolucija u računarskoj industriji uzrokovana pomeranjem ka internetu kao
platformi, i pokušaj da se razumeju pravila uspeha na toj novoj platformi. Glavno od tih pravila je:
Praviti aplikacije koje sprežu mrežne efekte tako da ih korišćenje od strane više ljudi čini sve
boljim. (To je ono što smo na drugim mestima nazivali “korišćenje kolektivne inteligencije.”)” 5
U postu koji sadrži ovu definiciju, Tim je osnovno pravilo iz svoje definicije sažeo u izjavu Erika Šmita
(biviš CEO u Google-u) koji je rekao: “Ne borite se protiv Interneta”.
Naveo je i sledeća pravila koja karakterišu Web 2.0:
1. Nemojte sotver da tretirate kao artifakt nego kao proces “vereništva“ sa svojim
korisnicima. (“Večna Beta”)
2. Otvorite svoje podatke i servise za korišćenje drugima, i koristite podatke i servise drugih
kada god je to moguće. (“Mali delovi slabo spregnuti ”)
3. Nemojte o aplikacijama da razmišljate kao o nečemu što se nalazi na klijentu ili serveru
nego pravite aplikacije koje se nalaze u prostoru između uređaja. (“Softver iznad nivoa
pojedinačnog uređaja ”)
4. Zapamtite da u mrežnom okruženju otvoreni APIi i standardni protokoli pobeđuju, ali
zapamtite i da to ne znači da ideja konkurentske prednosti nestaje. (Clayton Christensen:
“Zakon očuvanja atraktivnih profita ”)
5. Glavni od budućih izvora zatvaranja i konkurentske utakmice biće podaci bilo da se to
odnosi na naplatu podataka prikupljenih od korisnika, zatvorene vlasničke formate, ili
posedovanje prostora imena.

Kako se ovo razmišljanje pretočilo i još uvek pretače u konkretizaciju zvanu Web 2.0? To, možda i
najbolje, objašnjavaju još neka imena pod kojima je Web 2.0 poznat: mudri Web, čovek-centrični Web,
participativni Web, Web čitanja-pisanja. Sva ova imena mogu da se dovedu u vezu sa, a možda čak i
obuhvate terminom saradnja. Web 2.0 je platforma za saradnju. Kao takav, on je bidirekcioni, svojim
korisnicima pruža više interakcije i nameće manje kontrole, omogućuje kolaborativno kreiranje
sadržaja (šta god sadržaj bio).
U suštini, Web 2.0 je više novi način korišćenja interneta, a manje stvarna evolucija njegove osnovne
definicije. Web 2.0 se, u osnovi, odnosi na poboljšan način deljenja informacija, saradnju, komunikaciju
i interoperaciju. Verovatno je najvažniji socijalni efekat Web-a 2.0 pojava i razvoj društvenih mreža,
iako je njegova uloga izuzetna i u oblasti ekonomije, obrazovanja, zdravstva, kulture, uprave, itd.
Tehnološke pretpostavke za razvoj Web-a 2.0 su bile finansijski dostupna komunikaciona
infrastruktura većeg kapaciteta, visoko mobilni klijentski pristupni uređaji dobrih performansi,
serverska infrastruktura sposobna za rad sa ogromnim količinama podataka. Na kraju, ali daleko od
toga da bude najmanje važno, bila je neophodna i odgovarajuća softverska podrška.

5 http://radar.oreilly.com/2006/12/web-20-compact-definition-tryi.html
Iako je, pošteno rečeno, Web 2.0 verovatno najviše doprineo širenju kruga korisnika, on nije doneo
nikakve suštinske novosti u fundamentima a i u tehnologijama su ti doprinosi dosta ograničeni. U
stvari, moglo bi se reći da je Web 2.0 najviše doprineo napredovanju tehnologija prikazivača (na
primer, JavaScript 6 i AJAX 7).

2.3. Veb u koji smo zakoračili: Web 3.0

Termin Web 3.0 pripisuje se Džonu Markofu iz časopisa New York koji ga je sugerisao kao ime za treću
generaciju Web-a 2006. godine. Međutim, ideju Web-a 3.0 prvi je video Berners Lee još davne 1994.
godine. U maju 2001 objavljen je u časopisu Scientific American članak The Semantic Web 8 čiji su autori
Tim Berners-Lee, James Hendler 9 i Ora Lassila 10. Osnovna ideja semantičkog veba je da se postojeći
Veb nadogradi. Ne radi se o potpuno novom Web-u, već o proširivanju postojećeg što je izuzetno
važna stvar jer sve ono što su napravili “prethodni Web-ovi” ostaje upotrebljivo. A kakvo je to
proširenje? Radi se proširenju takvom da se strukture podataka i njihove međusobne veze definišu na
način koji omogućuje reprezentaciju značenja podataka koja je čitljiva i razumljiva pre svega
mašinama, a ne samo ljudima.
Istraživanja i razvoj semantičkog veba su svoju prvu intenzivnu fazu doživela u prvoj dekadi
dvadesetprvog veka. Bila su karakterisan velikim očekivanjima i intenzitetom karakterističnim za
početak nastajanja svake nove oblasti. Kao što je uobičajeno, druga dekada dvadesetprvog veka,
dovela je do realnijeg sagledavanja i složenosti problema i raspoloživih, pre svega, fundamentalnih
znanja što je smanjilo i intenzitet istraživanja. Ipak, u ovom periodu redefinisana očekivanja su dovela
do jednog značajnog rezultata zvanog Povezani podaci (Linked data). Čini se da nas treća dekada uvodi
u zrelije doba koje ima potencijal da dovede do još značajnije primene ideja semantičkog veba.
Web koji trenutno imamo (uključujući i Web 2.0) je web dokumenata dizajniran za ljudsku upotrebu
(slika 1 [??]). U njemu su osnovni objekti dokumenti i linkovi između tih dokumenata. Značenje
sadržaja je implicitno, “zarobljeno” u dokumentu a linkovi nisu ni na koji način semantički označeni
(netipizirani linkovi) – oni samo pokazuju na nešto i nema nikakvog objašnjenja o značenju tog
pokazivanja. Sama struktura koju objekti formiraju je veoma jednostavna. To sve zahteva da
interpretaciju vrše ljudi.

Semantički veb nazivaju i veb podataka. On, u stvari, predstavlja globalnu bazu podataka u punom
smislu termina baza podataka: u njemu su podaci koji su međusobno povezani u strukturu. Šta se sve
može smatrati podatkom i kako se mogu ostvarivati te veze je ono što je novo u odnosu na
konvencionalne baze podataka. Primarni objekti ovde su stvari (Thing) i linkovi se upostavljaju među

6 https://en.wikipedia.org/wiki/JavaScript
7 https://en.wikipedia.org/wiki/Ajax_(programming)
8 https://www.scientificamerican.com/article/the-semantic-web/
9 https://www.cs.rpi.edu/~hendler/
10 https://en.wikipedia.org/wiki/Ora_Lassila
tim primarnim objektima (slika 1 [??]). Ovde se semantika definiše i predstavlja i za primarne objekte
i za linkove i to eksplicitno. Sturktura koja se može predstaviti je veoma složena. Teorijska osnova za
semantički veb su teorija grafova i matematička logika, a praktična implementacija reprezentacije
semantike ostvaruje se putem RDF (Resource Description Framework) 11 modela kome ćemo u ovoj
knjizi posvetiti posebno poglavlje.

Gledano iz perspektive krajnjeg korisnika moglo bi se reći da je razlika između Web-a 3.0 i Web-a 2.0
u tome što je Web 2.0 usmeren na podršku kreativnosti korisnika u radu sa sadržajima (bilo da ih
proizvode ili konzumiraju), dok je Web 3.0 usmeren ka oblikovanju podataka na način da mašine mogu
da uspostave svest o značenju tih podataka. Posedovanje svesti o značenju podataka utire put ka
automatizaciji načina kreiranja i korišćenja podataka koji su svojstveni ljudima. Izvor
[https://www.geeksforgeeks.org/web-1-0-web-2-0-and-web-3-0-with-their-difference/] daje
poređenje tri generacije Web-a koje je prikazano u Tabeli xxx.

Tabela 1

Generacija
Kriterijum
Web 1.0 Web 2.0 Web 3.0
Operacije krajnjih
Uglavnom samo Intenzivno čitanje- Portabilno i
korisnika nad
čitanje pisanje personalizovano
sadržajem
Ciljne grupe Kompanije Zajednice Pojedinci
Osnovna stranica Emisija u realnom
Način pristupanja Blogovi / Wikiji
(Home Page) vremenu / Wave servisi
Odnos prema Posedovanje
Deljenje sadržaja Konsolidovanje sadržaja
sadržaju sadržaja
Interakcija Web forme Web aplikacije Smart aplikacije
Strukturiranje
Katalozi Markiranje (tagging) Ponašanje korisnika
sadržaja
Jedinica za
Pregled stranice Klik Korisničko angažovanje
obračun
Bazirano na ponašanju
Oglašavanje Baneri Interaktivno
korisnika na Web-u
Tipični reprezenti Britannica Online Wikipedia The Semantic Web

11
https://www.w3.org/RDF/
 Karakteristične
HTML/Portali XML / RSS RDF / RDFS / OWL
tehnologije

2.4. Veb u budućnosti: Web 4.0 i Web 5.0

Web 4.0 je još uvek samo maglovita vizija u ranoj fazi razvoja i mi nemamo čak ni dovoljno artikulisanu
ideju o tome kakav bi on bio, a kamoli nešto što bi moglo da se smatra definicijom. Drugo ime pod
kojim se pojavljue – simbiotički Web – baca malo više svetla na nameru. Fantazija u pozadini
simbiotičkog Web-a je interakcija ljudi i mašina u simbiozi. A šta bi tu bila simbioza i kako bi se mogla
ostvariti?
Prvo da se podsetimo šta znači reč simbioza. Za divno čudo, postoji čak i dobar srpski termin za ovaj
pojam – suživot. A postoje i tri tipa simbioze: mutualistička (kada oba učesnika u zajednici ostvaruju
podjednaku korist suživota), komensialistička (kada jedan od učesnika ostvaruje dobit a drugi samo
gubitak) i parazitska (kada jedan učesnik obitava unutar organizma drugog učesnika ostvarujuću za
sebe dobit i degradirajući svog domaćina do nivoa terminacije).
Dakle, za očekivati je da simbiotički Web bude komensialistička simbioza čoveka i mašine sa elmentima
mutualizma u kojoj čovek dominantno ostvaruje dobit. Praktično, to bi značilo sposobnost mašina da
sadržaje “čitaju sa razumevanjem” i da automatski reaguju izvršavanjem i odlučivanjem o tome šta će
i kojim redosledom izvršvati da bi obavile zadatak. Pri tome, za sada izgleda da će zadatak zadavati
čovek, ali se ne isključuje ni mogućnost da mašine same formulišu zadatke koje će da izvršavaju.
Još jedno očekivanje od Web-a 4.0 je napredak korisničkih interfejsa poput misaono-kontrolisanih,
haptičkih, i slično.
Neki autori Web 4.0 vide kao Web operativni sistem, srednji sloj u kome će započinjati funkcionisanje
baš kao što se u operativnom sistemu dešava sa računarskim programom. Čak mu pripisuju
paralelizam sa mozgom čoveka što implicira masivnu mrežu visoko inteligentnih interakcija. Da
rezimiramo: čini se da će Web 4.0 biti jedna stepenica ka korišćenju veštačke inteligencije za izgradnju
inteligentnog Web-a.
Pslednja ovde navedena, ali ne najmanje važna karakteristika Web-a 4.0 (iako nije sporno da je to bila
dobrim delom i karakteristika već i Web-a 2.0) je mobilnost. Postoje stavovi da je tehnologija Web 4.0
mobilna verzija Web-a 2.0 i da je mobilnost bila i jeste katalizator za Web 2.0 ponašanje. Danas ima
više mobilnih konekcija nego ljudi; mi danas jesmo mobilno, povezano društvo.
Konačno, da vrlo kratko nešto kažemo i o terminu Web 5.0
Prema izvoru (https://flatworldbusiness.wordpress.com/digital-evolution/) prvi signali ukazuju da će
Web 5.0 biti povezani Web koji sa nama (ljudima) komunicira na način na koji mi (ljudi) komuniciramo
jedni sa drugima. Veliki deo ljudskog delovanja, i personalnog i interpersonalnog, koristi čula, a takođe
proizvodi i koristi emocije. Današnji Web je široko uključio senzorske mreže što otvara prostor i za
uključivanje naših čula, ali je „emocionalno neutralan“ – on ne opaža osećanja niti emocije korisnika.
Očekuje se da Web 5.0 to promeni – da u komunikaciju uključi ljudska čula i emocije. Izvori koji se
ovom temom bave imaju jednu zajedničku karakteristiku: implicitno se podrazumeva da je Web tu da
bi opažao ljuske emocije i na njih reagovao; vrlo retka su razmatranja mogućnosti da Web razvije
sopstvene emocije i da i njih uključi u svoje ponašanje. To nije nemoguće a može da proizvede
zanimljive efekte. Kako god bilo, čini se da je Web daleko od iscrpljivanja potencijala kojima raspolaže,
uvek na osnovu prednosti koju donosi svojstvo globalne povezanosti (ne samo tehničke). Sve ostalo je
eksploatacija tog svojstva.

2.5. Zaokruživanje slike o Vebu

Isti izvor (https://flatworldbusiness.wordpress.com/digital-evolution/) pokušava da sumira razvoj
Web-a povezivanjem ovih stadijuma sa ambicijom da pruži jednostavan prikaz onoga odakle se dolazi
i kuda se ide. Figurativno: od zavaljenih leđa, do uzdignute brade! Slika koja sledi bi trebala to da
ilustruje.

Slika ??? Odakle dolazimo, koda idemo?

Sledeća slika (isti izvor) prikazuje dvodimenzionalni model gde du dimenzije informaciona i društvena
povezanost. Dodavanje još jedne faze, zahtevalo bi dodavanje još jedne dimenzije .

Slika ??? Informaciona i društvena povezanost

Poslednja slika iz serije ima za ambiciju da dokaže kako je išla evolucija tehnologije u tri oblasti i gde
bi to moglo da nas odvede … kazaće vreme!
 Slika ??? Evolucija tehnologije u biznisu, komunikacijma, zabavi

Ne treba ovu nomenklaturu uzimati preozbiljno. Kako reče, Brus Sterling (inače, srpski zet):
“Budućnost je proces, ne odredište”.
Zanimljiv i prijatan način da steknete uvid u proces i njegov uticaj na društvo je dokumentarac ‘Lo and
Behold’ iz 2016. godine čiji je autor Verener Hercog. Snimak imate na linku
https://www.dailymotion.com/video/x54p62l.

2.6. Iznad i preko: Društvo 5.0

Termin Društvo 5.0 (Society 5.0) pojavio se u Japanu 2016. godine u dokumentima koji čine Peti
osnovni plan nauke i tehnologije (5th Science and Technology Basic Plan 12) i označava pristup koji
zastupa uravnotežen razvoj ljudske zajednice spajanjem realnog prostora i sajber prostora. Jedna
definicija pojma je: “Društvo okrenuto ka čoveku koje uravnotežuje ekonomski napredak sa
razrešavanjem socijalnih problema sistemom koji tesno objedinjuje sajber prostor i fizički prostor.”
Izvor [2] daje detaljno objašnjenje ideje kroz jednostavne primere i preporučuje se čitaocu za detaljnije
informisanje. Ovde ćemo navesti i vrlo sažeto objasniti samo ključne elemente te ideje.
Osnovna šema Društva 5.0 je da se podaci prikupljaju iz “realnog sveta”, obrađuju pomoću računara i
rezultati te obrade se primenjuju na realan svet. To se dešava i u današnjim uslovima, ali sa odvojenim
sistemima koji operišu sa ograničenim dosegom (n.pr., upravljanje grejanjem i klimatizacijom,
upravljanje javnim transportom, itd.). Društvo 5.0 imaće sisteme koji operišu u celom prostoru društva
na integrisan način. Dakle, u novom društvu nastale informacije neće upravljati samo ponašanjem
radijatora, generatora ili železnice već će direktno oblikovati akcije i ponašanje ljudi. Sažeto: Društvo
5.0 imaće iterativni ciklus u kome se podaci prikupljaju, analiziraju i pretvaraju u smislene informacije

12 http://www8.cao.go.jp/cstp/english/index.html
koje se, zatim, primenjuju na realan svet da bi se izvela rešenja pri čemu se taj ciklus izvršava na nivou
celog društva.
Sledeće što valja objasniti je šta se misli kada se kaže “spajanje fizičkog prostora (realni svet) i sajber
prostora”. Prvo da vidimo šta je tu “sajber prostor” a šta “fizički prostor”.
Ovde se termin “sajber prostor” odnosi na digitalni svet u kome, ili bolje pomoću koga se podaci
realnog sveta prikupljaju i analiziraju da bi se dobila rešenja. Infrastruktura tog prostora je ogroman
broj računarskih mreža, dakle fizički objekti. Ono što ovde treba naglasiti je da sajber prostor ne služi
samo za razmenu ogromnih količina podataka, već i za analizu problema i modelovanje rešenja za
realni svet. U sajber prostoru se izgrađuju modeli realnog sveta koji služe za generisanje rešenja koja
će biti primenjivana u fizičkom prostoru.
Fizički prostor označava realni svet iz koga se prikupljaju sirovi podaci i na koji se primenjuju rešenja.
Spajanje sajber prostora i fizičkog prostora (realnog sveta) je uspostavljanje ciklusa u kome podaci
glatko dotiču iz fizičkog prostora u sajber prostor i, zatim, teku natrag u fizički prostor u obliku
smislenih informacija koje se kreiraju u sajber prostoru. Sajber prostor povezuje podsisteme fizičkog
prostora tako da se omoguće sofisticiraniji servisi i proizvede mnogo veća vrednost u realnom svetu.
Za prikupljanje podataka iz realnog sveta koristi se Internet stvari (IoT) a za transformaciju u smislene
informacije koriste se tehnike veštačke inteligencije, posebno mašinskog učenja.

2.7. Razvoj Web aplikacija

Iz napred izloženog, vrlo kratkog a rekla bih i dosta površnog prikaza razvoja oblasti Web-a, ipak se
može zaključiti izuzetan značaj softvera i složenost zahteva koji se pred taj softver postavljaju za
generacije Web-a koje su do danas relativno zaokružene (Web 1.0 u Web 2.0) i još mnogo više za
generacije Web-a koje tek dolaze (Web 3.0, Web 4.0, Web 5.0).
Razvoj aplikacija za okruženje koje spaja fizički prostor sa sajber prostorom je još uvek nejasan ali
zasigurno komplikovan zadatak. Ta činjenica, pored sofisticiranih tehnologija, zahteva metodološku
osnovu u obliku rigoroznog, ponovljivog proces razvoja koji može da odgovori složenosti postojećih i,
posebno, budućih Web aplikacija i da obezbedi njihov kvalitet. Osnovna odlika koja Web informacione
sisteme razlikuje od konvencionalnih složenih informacionih sistema je što u Web informacionim
sistemima korisnici, njihove namere i njihovi zadaci nisu poznati. [3]
Postoje intenzivna istraživanja sa ciljem da se uspostave metodološke osnove za razvoj Web aplikacija,
odnosno informacionih sistema. Ono što je jasno je izuzetno važna uloga modelovanja kao sredstva za
apstrakciju Web aplikacija i Web informacionih sistema, što i nije novost u odnosu na konvencionalne
informacione sisteme. Sa druge strane, Web informacioni sistemi imaju jasno uočljive specifičnosti
među kojima se ističu i specifične tehnologije za implementaciju koje su raznovrsne i dovoljno zrele.
Ove tehnologije, u sprezi sa metodološkim pristupima razvoju konvencionalnih informacionih sistema,
vode ka novom ambijentu razvoja koji uzima u obzir specifičnosti predmeta modelovanja.
Jedan od koncepata koji je okosnica metodologija razvoja svih informacionih sistema je životni ciklus
softvera. I u ovoj knjizi, kao i u velikom broju drugih relevantnih literaturnih izvora, životni ciklus
softvera je temelj organizacije izlaganja sadržaja. Dakle, namera nam je da pokušamo ovde da izložimo
najvažnije probleme i specifičnosti rešenja u razvoju složene Web aplikacije kroz relevantne koncepte
i tehnologije implementacije u njenom životnom ciklusu. Pri tome će naglasak biti na arhitekturi
podataka i informacionoj arhitekturi. U analizi arhitektura softverskih programa naglasak biti na
servisno-orijentisanoj arhitekturi softvera, jer je to trenutno preovlađujući pristup u Web
informacionim sistemima.
Poglavlja koja slede organizovana su na sledeći način. U Poglavlju 4 izložene su osnovne tehnologije
Web-a na koje se oslanja implementacija Web informacionih sistema. Poglavlje 5 bavi se analizom
specifičnosti Web informacionih sistema. Iz njega slede poglavlja koja prate životni ciklus softvera iz
aspekta Web informacionog sistema. Na kraju su poglavlja koja se bave arhitekturom podataka i,
posebno, načinima eksplicitnog iskazivanja informacione arhitekture, što je jedna od izraženih
karakteristika Web informacionih sistema.
3. Reference za Poglavlje 3
[1] Sven Casteleyn, Florian Daniel, Peter Dolog, Maristella Matera (2009) Engineering Web
Applications, Springer-Verlag Berlin Heidelberg 2009
[2] Deguchi A. et al. (2020) What Is Society 5.0?. In: Hitachi-UTokyo Laboratory(H-UTokyo Lab.)
(eds) Society 5.0. Springer, Singapore. https://doi.org/10.1007/978-981-15-2989-4_1
[3] K. D. Schewe, B. Thalheim (2019) Design and Development of Web Information Systems,
Springer-Verlag GmbH Germany, part of Springer Nature 2019