:

Web

:
93/13
, 2014.

UVOD
WWW predstavlja najznaajniju revoluciju u masovnim medijima od uvoenja
televizije.Kreiran je od strane Tim Bernersa u Cern laboratoriji u vajcarskoj,
1989 i to kao aplikacija koja je trebala posluiti za on-line razmenu informacija
meu naunicima, tj. fiziarima.Pravo znaenje WEB dobija tek 1993. godine kad
se pojavljuje MOSAIC WEB BROWSER, razvio ga je Mark Anderson, tada
student Ilinois University, a koji je kasnije i sam postao vlasnik NETSCEPE
protokola.
Kada se tokom 1994. godine pojavio prvi grafiki pretraiva Mosaic, stranice na
Internetu pravili su programeri koji su dovoljno razumeli HTML (Hyper Text
Markup Language),dok grafiki umetnici i eksperti za web dizajn nisu ni postojali
kao oblik zanimanja. Veina prvih web sajtova nisu imali intuitivne interfejse i
dopadljiv dizajn. Najvanije svakom vlasniku stranice bilo je da ona funkcionie,
odnosno da je kod dobro uraen. Nije bilo bitno to se tee dolazi do linkova i
informacija.Tokom 1996. godine druge dve struje su se izdvojile: dizajneri
stranica koji su se postarali za intuitivniji izgled i grafiki dizajneri koji razumeju
3

mo boja na stranicama. HTML kod je proiren, tako da je dizajn stranica postao

kompatibilan s grafikim novotarijama. Ubrzo posle toga animirani GIF-ovi,
promene boja s prelaskom mia, trikovi sa zvukom i dodaci pretraivaima
(poput Macromedia Shockwavea) nali su svoje mesto na webu. Pored toga to
se svaka stranica duplo due uitava i gubi na svojoj funkcionalnosti, postalo je
vano imati lepu i privlanu stranicu. Inteligentan dizajn je zanemaren, a asopisi
su poeli da dodeljuju nagrade na osnovu izgleda stranice.
Kraj devedesetih oznaen je ekspanzijom elektronske trgovine. HTML nije vie
dovoljan, trikovi animacijama i zvukom nisu vie dovoljni. Postalo je jasno da je
potrebno spojiti web dizajn s bazama podataka, to u poetku kada je HTML
razvijan, ba i nije bilo u planu. Ovo znai da je na redu opet programiranje i
moderan web dizajner mora imati vetine u JavaScriptu, ASP-u, Javi, C++,
Visual Basicu ili VBScriptu.Firme vie na zapoljavaju nekoliko ljudi da bi im
pravili stranicu na Mrei ve jednog oveka, programera. Ko eli da se bavi web
dizajnom i stupi na jednu od veoma profitabilnih grana Internet privrede koja je
ve prenaseljena, mora imati na umu da e mu u novom milenijum trebati znanja
iz nekoliko oblasti.

JAVASCRIPT
JavaScript je kod koji se ubacuje u HTML, ukljuuje se samo na kompjuteru
posetioca stranice, to znai da se ne pokree sa servera. U suprotnosti s
glasinama, JavaScript nije uopte lako uiti. Veoma podsea na kod C jezika. Ko
razume koncepte oko varijabli, algebarske logike (if, then, else, for), nee imati
veih problema. JavaScript ima teku sintaksu, te nije jednostavan za rad.

VBSCRIPT
VBScript se bazira na popularnom Microsoftovom Visaul basicu i
takode je kod koji se unosi u drugi kod, odnosno HTML. Naalost,
radi iskljuivo s Internet Explorerom jer ljudi iz Netscapea ne ele da
naprave svoje pretraivae kompatibilnim s neim to dolazi iz
konkurentske firme. Uenje VBScripta je sveti gral i osnova za dizajn
stranica za elektronsku trgovinu i ASP.
ASP
Active Server Pages imaju drugu ekstenziju umesto HTML-a. Za
razliku od ve pomenutih JavaScripta I VBScrpta, ASP se procesira
na serveru. U trenutku kada korisnik vidi stranicu, kod je uveliko
odradio svoj deo posla. Uz to dolazi jednostavno nadgraivanje
stranice i ablonski rad bez previe zamaranja.
4

Novotarija na Internetu je XML (eXtensible Markup Language) koji

podravaju novije IE verzije pretraivaa. XML je vano mesto u
ivotima dizajnera stranica za elektronsku trgovinu. Jednostavno
reeno, HTML odreuje oblik (layout) stranice, dok XML odreuje sve
komponente.
Budunost web dizajna na mrei bie veoma trnovita. Naime, svaka
nova verzija pretraivaa iz Microsofta ili Netscapea je meusobno
suprotstavljena. To znai da kod koji je napisan za jedan, moe
potpuno iskljuiti drugi pretraiva. Oni koji ele da budu u glavnom
toku, treba da se zabave s ASP-om i VBScriptom jer industrija sve
vie tei ka elektronskoj trgovini za ta su oni neizostavne
komponente. Opte stranice zahtevaju poznavanje JavaScripta, dok
se XML koji je u povoju moe usput uiti. Grafiki dizajner koji eli
web saznanja treba da poznaje makar jedan od jezika.

World Wide Web ni stvar, ni mesto

Web je prvenstveno usluga metoda za dobijanje informacija s
razliitih raunara na Internetu. Ako zamislite Internet kao veliki trni
centar, onda je Web samo jedna njegova radnja, na primer
prodavnica povra. Dok ste u trnom centru, moete da poseujete i
druge trgovine.Jeste li primetili da se ak i u prodavnici povra
mnogih trnih centara prodaje mnogo toga
za to nije
specijalizovana. Web je po tome slian, jer moete da pronadjete i
druge vrste informacija, ne samo one koje su nainjene iskljuivo za
Web.
Ovo meanje "Webskih" i "ne-Webskih" informacija nije posledica
strukture samog Weba, ve pre kreativnosti onih koji piu softver za
pristupanje Webu. Programi za Internet obino omoguuju pristup
jednoj (i samo jednoj) mrenoj slubi: uz softver za elektronsku potu,
koristite samo nju; pomou softvera za Usenet pristupate samo
diskusionoj grupi i sl. Vei deo programa pisanih za Web omoguuju
vam, s druge strane, da pristupite mnogim slubama bez prelaenja
na drugi softver.

Navedeno meanje razliitih usluga znatno pomae korisnicima, ali

ponekad moe i da zbuni, ak i one naprednije. esto ete uti
raunarskog poetnika da kae, na primer, "Ja sam u Lotusu 1-2-3" ili
"Sada sam u WordPerfectu". Ako koristite Web softver za pristup
diskusionim grupama Useneta, da li ste u Webu ili u Usenetu? Pravi
odgovor je da nikada niste ni u jednoj slubi; vi ste u vaem softveru.
to je on fleksibilniji (a softver pisan za Web je zasad, najfleksibilniji
na Internetu), utoliko vie moete s njim da uinite.
Kako i sami moete videti, renik koji se koristi na Internetu, esto je
prilino nejasan. Upamtite da sama injenica sto ujete da ljudi
koriste neku frazu (npr. "na Usenetu"), ne znai da je ta fraza
ispravna. U stvari, mnoge od najese upotrebljavanih fraza mogu biti
veoma zbunjujue. S druge strane, ne ustruavajte se da sainite
sopstveni renik termina, ukoliko vam to pomae da sa svom ovom
zbrkom izadjete na kraj; izraz "Webski", upotrebljen u jednom od
prethodnih pasusa, primer je neega za ta vi moete rei da znai
"ono to pripada Webu u velikoj meri.Razumevanje World Wide
Weba bez poznavanja njegovog okruenja nije mogue. Web je deo
Interneta, meunarodne mree vezanih raunara prema odreenim
pravilima i uputstvima. Moete biti korisnik samo Interneta, ili se
moete prikljuiti na Web i Internet istovremeno; to stvarno nije
vano.

WEB SE STALNO MENJA

Web se menja ak i u trenutku dok itate ovu reenicu.Sreom, ak i
bre promene na Webu imaju malo anse da u ovom trenutku neto
sasvim diskvalifikuju. Za godinu dana, na primer, nali biste tri puta
vie interesantnih mesta za poseivanje i stvari za posmatranje nego
to ih ima danas. Web raste i na druge naine. Osoblje kompanije
Netscape Communications moe da doda nove karakteristike
programu Netscape Navigator, tako da korisnicima budu dostupne
usluge kojih pre nije bilo. Na primer, Netscape je dodao mogunost
primanja i slanja elektronske pote u verziju 2 programa Netscape
Navigator. (Takva promena ne utie na nain rada dotadanjih slubi,
a sigurno ih ne ini manje interesantnim.) U verziju 3 je dodato
mnogo multimedijskih karakteristika, a u verziju 4, gomila korisnih
drangulija, kao sto su uestvovanje u konferencijama i ureivanje
6

radne povrine. Kako Web tokom vremena raste i postaje drugaiji,

sve e vie biti stvari koje ovim tekstom nisu pokrivene, ali sve
informacije sadrane u njemu jo uvek ce biti korisne i tane.
Web je sasvim razliit od nekog programa za obradu teksta na
primer. Ako kupite knjigu o ZowieWordu verzija 3, utvrdiete da neke
komande iz knjige vie ne vae za upravo izdatu verziju 4 istog
programa. Ovo, meutim, nije sluaj s Webom, jer Web nema
"verzija". Web se menja postepeno, i gotovo uvek se menja
dodavanjem novih izvora informacija i novih usluga, pri emu
dotadanja svojstva ostaju suinski neizmenjena.
Ponekad se Web lokacije opisane u ovom tekstu menjaju, na isti
nain kao kad se neka kompanija odseli i promeni svoje potanske
adrese. Ako su ljudi, odnosno organizacije, koji odravaju ovu
interesantnu Web stranu paljivi, oni e ostaviti svoju novu adresu na
staroj lokaciji, tako da ih bez problema moete nai. Neki, medjutim,
nisu tako savesni; oni jednostavno pokupe stvari i odu, bez ikakvog
traga za sobom.
Drugi nain na koji se Web menja moe biti znaajniji od pojave
novih lokacija ili usluga:vi ete biti tamo. Vae prisustvo na Webu, ak
i ako samo njukate naokolo, primetie barem oni koji su postavili na
Web svoje lokacije. to je vie ljudi koji koriste Web, to je verovatnije
da e vlasnici lokacija uloiti vie napora u njihovo opremanje.
Za samo godinu dana, na primer, broj i tipovi komercijalnih usluga na
Webu se neverovatno namnoio. Ovaj porast je, u najveoj meri
rezultat poimanja mogunosti, koje Web prua kompanijama kako bi
stigle do sve veeg broja korisnika. Izdava koji do pre godinu dana
nije mislio da se isplati postavljanje asopisa na Web, danas grabi i
nogama i rukama da ga tamo objavi, jer se sada mnogo vie
korisnika kao to ste vi kree po Webu.
Neke od lokacija na Webu su interaktivna mesta za druenje, to
znai da tamo moete neto proitati i zatim na to odgovoriti, znajui
da ce drugi ljudi videti va komentar. Moete pojmiti da se
interaktivan sadraj, uz to bar malo interesantan, sve vie razvija to
je vie ljudi na Webu. Neke od slubi s najbrim razvojem na
Internetu, upravo su zato popularne, jer ljudi mogu da saopte ta
7

ele manjem ili veem broju drugih ljudi. to je vie ovakvih usluga
obuhvaeno Webom, sam Web postaje sve aktivniji.
U ovom smislu, Web je pomalo nalik kablovskoj televiziji: neprekidno
se pojavljuju novi kanali. Neki su stvarno interesantni, i ba kao da se
samo na njih eka, dok su drugi vredni taman koliko i onih desetak
sekundi, dok se ne odluite da ih iskljuite. Bilo kako bilo, veina ljudi
bi radije bila prikljuena na kablovski sistem koji dodaje nove kanale
nego na sistem koji to ne ini (naroito ne na onaj koji stalno podie
cenu pretplate, a prikazuje uvek iste bajate programe).

ta je potrebno za poetak na Webu

Pre svega, morate imati raunar. Zar se to ne podrazumeva? Danas
je potreban raunar; za nekoliko godina, meutim, moda e vam biti
potreban samo lokalni kablovski dobavlja ili telefonska kompanija,
kablovski konvertor ( cable converter box) i televizor.
U ovom trenutku prvi sistemi tipa "Web na televiziji" su ve na tristu.
Najpoznatiji takav sistem, WebTV, pokupio je mnogo poetnih
aplauza, ali se kasnije slabo prodavao. Ljudi iz Microsofta poklanjaju
mnogo vise nade u WebTV, verovatno stoga sto su upravo oni uloili
stotine miliona dolara u taj poduhvat.
Zasad je jo uvek potreban raunar da se stigne do Weba. Neto
konkretnije, potreban
je raunar koji moe da komunicira s
Internetom. Danas se takva komunikacija ostvaruje na jedan od dva
naina:
1.Modemom
2.Preko LAN mree (Lokal Area Network)
Velika veina ljudi koristi modem za pristup Internetu, jer ima malo
kompanija koje su instalirale Internet veze na svoje lokalne mree.

Neto o Netscape-u
Netscape Navigator (kratko nazvan Netscape) jeste program koji se
vrti na PC raunaru ili Macintoshu da bi se pristupilo Webu. Netscape
je jedan od najboljih programa za pristup Webu, raspoloiv za sve
vrste raunara i veoma skromne cene. Netscape se istie zbog
njegove popularnosti i injenice da su mu odlike superiorne u odnosu
na druge programe.
8

Treba naglasiti da je firma Netscape Communications izmenila

naziv paketa programa kada je pustila na triste verziju 4. Sada se
ceo paket naziva Netscape Communicator, a Netscape Navigator
je samo jedan njegov deo. Ostali programi u paketu su:
1. Netscape Messenger ve korien kao potanski deo
Navigatora
2. Netscape Collabra obavlja poslove za diskusione grupe
Useneta I sl.
3. Netscape Composer omoguava stvaranje sopstvenih
Web strana

NAPREDAK NETSCAPE-a
Kompanija Netscape je dugo bila van konkurencije sa svojim odlinim
web browserom Netscape Navigator. Meutim, Microsoft je polako
preuzeo primat, a kompanija Netscape je doivela velike promene,
prvo objavljivanjem sorsa svog browsera i projektom Mozilla, a
kasnije je kompaniju kupio interent gigant AmericaOnLine.
Posle dugog iekivanja, konano je pred nama beta verzija
Natscape
6.
Download i instalacija je u sve rairenijem stilu instalacije klijenta koji
se ponaa kao mali FTP program. Sama instalacija je velika oko 16
megabajta, a za finalnu verziju Netscape 6 se najavljuje da e biti jo
i manja, to je znatan napredak u odnosu na prethodne verzije.
Prvo to primeujemo po prvom pokretanju Netscape-a 6 je
neobian korisniki interfejs. Praktino nijedan deo interfejsa, poput
dugmia, menija, dijaloga, nije standardni Windows dijalog. To
omoguuje prepravljanje Netscape-ovog izgleda kreiranjem tema. To
stvarno deluje efektno, ali primetili smo znatno usporenje u radu. Na
primer, otvaranje Prefernces panela, kao i izmene u njemu je vrlo
usporeno.
Poto je kompanija Netscape -u vlasnitvu America On Line, ne
udi to je uz Netscape 6 pridodat i AOL Instant Messenger. Kod nas
nije poznat, ali taj program za instant messenging u svetu koristi
preko 45 miliona korisnika. Takoe, korisnicima Netscape 6 se nudi i
program za internet telefoniranje Net2Phone, koji je naravno u
vlasnitvu
kompanije
Netscape
9

Sve nas sigurno najvie interesuje Netscape-ov browser kao i

poboljanja koja donosi. Prilino velik problem prethodnih verzija
Netscape-ovih browsera, ukljuujui tu i poslednju zvaninu verziju
4.7, je sporo renderovanje stranica koje sadre velike tabele.
Netscape 6 koristi potpuno novi rendering engine koji je nastao tokom
Mozilla projekta. Rezultat je mnogo bre uitavanje stranica te jedva
ekamo finalnu verziju koja moda u brzini pretekne Internet Explorer.
Sidebar je odlian dodatak prozoru browsera. Nalazi se sa leve
strane, a preko njega imate brz pristup svim bookmarksima, kao i
search enginu. Takoe, kada se nalazite na nekom web site-u, preko
Sidebara i opcije Whats Related dobiete spisak web sajtova sa
slinom
tematikom.
Netscape 6 pri instalaciji uvozi sve linkove iz Internet Explorerovog
Favorites
foldera.
Bookmarksima pristupate ili preko sidebar-a, tako i preko personal
toolbara i menija. Ono to nam nedostaje je nepostojanje posebnog
dugmeta.
Ako imate otvoreno vie Netscape prozora, u donjem desnom uglu
pod opcijom ''Go to Window'' imate brz pristup svim otvorenim
prozorima.Vrlo koristan je i program za organizaciju passworda,
naime, ako za pristup raznim web mail nalozima i slino imate
razliite username-ove i passworde, vrlo lako se moe desiti da ih
vremenom i zaboravite. Password Manager e vam ponuditi pri
unosu neke ifre da zapamti za taj sajt ifru i username, i pri
sledeem logovanju

ETIRI BITNA PROTOKOLA WEB-A

10

1.TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol,)

Internet TCP/IPprotokoli

1.Transmission Control Protocol / Internet Protocol , ili skraeno

TCP/IP protokol je protokol na kome se zasniva Internet kao mrea, a
pripada paketno orijentisanom tipu komunikacionih protokola. esto
je ovaj protokol ugraen u sam operativni sistem, kao kod Unix
platforme. Gotovo svi drugi Internet protokoli kao to su: terminal
emulacije, FTP - prenos fajlova, e-mail itd. zasnivaju se na TCP/IP
protokolima.
TCP/IP protokoli su razvijeni sa ciljem da omogue komunikaciju
izmeu platformi razliitih proizvoaa, tj. da se omogui povezivanje
raunara razliitim transmisionim medijima i razliitim metodama
prenosa informacija. Ova grupa protokola potpuno zadovoljava
princip otvorenosti povezivanja razliitih mrea TCP/IP protokoli
definiu: aplikacije, kontrolu prenosa, usmeravanje podataka,
umreavanje itd. A poseduje slojevitu arhitekturu, slino ISO/OSI
modelu:

Sloj pristupa fizikom mediju prenosa (Physical Interface Layer)

- je sloj koji se bavi pristupu komunikacionom mediju ka to su
Token-ring, Ethernet, FDD, X.25 ili Frame Relay paketna
mrea. TCP/IP paketi se mogu prenositi i serijskim linijama korienjem Point-to-Point protokola (PPP), ili Serial Line
Internet Protokola (SLIP).

11

Mreni sloj (Networking Layer) - je sloj koji ukljuuje dva

osnovna protokola:
o Internet Protocol
(RFC 791) - koji kreira pakete za
prenos od izvorinog raunara do sledeeg vora u mrei.
o Internet Control Message Protocol (ICMP) - (RFC 792),
protokol koji generie poruke za upravljanje mreom.
Transportni sloj (Transport Layer) - poseduje dva glavna
protokola:
o Transmission Control Protocol
- koristi se za
odravanje pouzdane komunikacione veze otporne na
greke.
o User Datagram Protocol (UDP) - koristi se za
datagrame i poseduje manji tok podataka od TCP-a.
Alikacioni sloj (Aplication Layer) - u okviru TCP/IP protokola
definisan je niz aplikacija koje za komunikaciju koriste ba ove
protokole. Neke od ovih aplikacija su:
o TELNET - aplikacija za pruanje usluga virtuelnog,
udaljenog terminala, na nekom hostu u mrei.
o FTP - aplikacija za prenos fajlova od hosta do hosta.

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) - sistemi elektronske pote.

2.HTML(Hyper Text Markup Language)
To je jezik koji se koristi za pripremu fajlova koji e biti locirani na
WEB-u.Bazira se na skupu tkz. MARKUP simbola koji se koriste u
okviru standardnog tekstualnog fajla, za definisanje onih delova
teksta koji ce biti Hiperlinkovani prilikom pojavljivanja na WEB-u.
3.URL(Uniform Resourse Locator)
adresiranje HTML na internetu.

predstavlja

standard

za

4.HTTP(Hyper Text Trasfer Protokol) je protokol koji omoguava

pojavljivanje HTML stranica na WEB-u.Radi se o softveru koji se
instalira na serveru I u zavisnosti od platforme ima razliitu
izvedbu.Na Windows NT serveru u tu svrhu se koristi Internet
Information server.

12

OSTALI PROTOKOLI

PHP je programski jezik koji se koristi na Web serveru da bi se

kreirale dinamike Web strane. Principi ove tehnologije su slini
ColdFusion-u, Mod_Perl-u, Sun JSP-u, ili Microsoftovom ASP-u, sa
ciljem da ree isti problem: kako Web sajtovi i Intranetovi rastu,
statike HTML strane dostiu svoja ogranienja. Danas je Web
interaktivna, transakciona poslovna platforma sa naprednim
aplikacijama kao to su E-trgovina i poslovni informacioni sistemi. Za
razvoj ovakvih aplikacija potrebna vam je tehnologija za generisanje
dinamikog sadraja. Na Webu se tradicionalno koristio CGI
(Common Gateway Interface) sistem za interakciju sa korisnicima i
upite u baze podataka.Ramus Lerdorf je krajem 1994 , razvio princip
za ubacivanje makroa u HTML stranice, da bi izbegao pokretanje
eksternih programa. Kada je "otvorio" izvorni kod (Open Source
Project), projekat je postao izuzetno popularan i Zeev Suraski and
Andi Gutmans su preradili sr sistema (parser) i napravili PHP
programski jezik.
MySQL je sistem za upravljanje bazama podataka. Baza podataka je
strukturirana kolekcija podataka u kojoj moe biti bilo ta: od proste
narudbine, do galerije slika, ili ogromna koliina podataka nekog
poslovnog sistema. Da bi ste dodali ili pristupili podacima u bazi
podataka potreban vam je sistem za upravljanje bazom podataka
(Database Management System - DBMS). MySQL je relacioni sistem
za upravljanje bazom podataka, to znai da se podaci uvaju u
odvojenim tabelama. Tabele su povezane relacijama koje
omoguavaju kombinovanje podataka iz vie tabela u okviru jednog
upita.
SQL iz MySQL znai Structured Query Language (strukturirani jezik
za upite) odnosno opti standard za upite nad bazama podataka.

SSL
Osnovni cilj SSL protokola je da obezbedi privatnost i pouzdanost pri
radu dve mrene apliakcije. Protokol se sastoji od dva sloja. Na
13

niem nivou, koji radi pomou nekog pouzdanog trasportnog

protokola (npr. TCP/IP-ja) nalazi se SSL Record Protocol, koji se
koristi za enkapsulaciju raznih viih protokola. Jedan od viih
protokola je SSL Hendshake Protocol koji omoguava serveru i
klijentu da se meusobno autentikuju i da pregovaraju povodom
algoritma enkripcije i kriptografskih kljueva, pre nego to krene
prenos prvog bajta podataka. Jedna od predosti SSL-a je da je
nezavistan od aplikativnog protokola, te da se vii protokoli mogu
transparento
postaviti
preko
SSL-a.
SSL protokol obezbeuje sigurnost konekcije sa tri osnovne osobine:
- konekcija je privatna - Posle poetnog pregovaranja aktivira se
enkripcija
koja
definie
tajni
klju
- identitet klijenta se moe autentikovati korienjem asimetrine
kriptografije
ili
javnog
kljua
- konekcija je pouzdana - sa podacima se prenose i kontrolni zbirovi.
XML, Extensible Markup Language, je uproen ali striktan podset
SGML jezika koji podrava SGML validaciju, strukturu i proirenja.
XML je standardizovan format teksta specijalno projektovan za
prenos strukturiranih podataka do Web aplikacija.
XML specifikacija opisuje XML dokumente, klasu objekata sa
podacima koji se uvaju u raunarima, kao i delimino ponaanje
XML progrma za obradu koji itaju XML dokumente i obezbeuju
pristup njihovom sadraju i strukturi.XML dokumenti se sastoje od
entiteta koji sadre tekst i/ili binarne podatke. Tekst se sastoji od
tokova znakova i dokument Markup-a.
UML - Unified Modelling Language je brzo postao de-facto
standard za izgradnju Objektno orijentisanog softvera. Vano je da se
uoi da je UML jezik, a ne metod ili procedura. UML se koristi pri
definisanju softverskog sistema, pri dokumentovanju i izgradnji. Pri
formiranju metodologije razvoja softverskog sistema, UML moe da
se koristi na vie naina, ali UML sam po sebi ne specificira takvu
metodologiju ili proces.

14

LITERATURA:
1.
2.
3.
4.

http:/www.mikroknjiga.co.yu
http:/www.yuonline.net
http:/www.sk.co.yu
http:/www.krstarica.com

15