1.

FINANSIJSKA
KONTROLA predstavlja
kontrolu pravilnosti i
zakonitosti finansijskog
poslovanja. Njen cilj je da
se uklone sve negativnosti
u finansijama i
raunovodstvvenom
poslovanju. Kontrola moe
imati eksterni i interni
karakter. EKSTERNU
kontrolu vre razni
inspekcijski i drugi
dravni organi, banke i dr.
INTERNU kontrolu vre
sopstvene kontrolno
nadzorne slube.
2. POJAM I
KARAKTERISTIKE
NADZORA.. Nadzor
obuhvata kompletan skup
mera, metoda i postupaka
iji je cilj da se utvrdi da li
je ponaanje pravnih i
fizikih lica u skladu sa
zakonskim propisima i
drugim aktima drave i
firme koje su u procesu
poslovanja.
3. PODELA NADZORA
Nadzor se deli na interni i
eksterni. Interni nadzor se
obavlja od strane lica ija
su zaposlenja u poslovnom
sistemu. Eksterni nadzor,
ako se radi o obaveznom
nadzoru, uslovljen je
zakonskim propisima koje
propisuje drava. Njen
osnovni cilj je
obezbeivanje potovanja,
zakonitosti u dravi i
preduzeima.

4. ORGANI
EKSTERNOG
NADZORA su:
-skuptina(republike i
optine)
-organi dravne uprave
(republiki i optinski)
-sudski organi i javna
tuilatva
-narodna banka Srbije
5. USLOVI ZA
SPROVOENJE
PROCESA NADZORA
Da bi se nadzor uspeno
sproveo, potrebno je da se
pre toga ostvare odreeni
uslovi za uporeivanje
odstupanja izmeu
postavljenih normi kroz
propise, planove, odluke,
programe i sl. Na nivou
dravne zajednice, mogue
je provesti nadzor, samo
ako postoji norma kako bi
neto trebalo da bude, da
bi se njegovom primenom
utvrdilo da li se to potuje
u ponaanju subjekta
drutva. Na nivou
poslovnih sistema treba
detaljno postaviti
kriterijume i norme
ponaanja u
svakodnevnom radu. Treba
doneti planove, pravilnike.
Uputstva i sl. Ceo poslovni
ivot mora biti regulisan,
da bi se stvorili islovi za
sprovoenje nadzora.
SPROVOENJEM
nadzora treba da se
uporedi stvarno ostvarenje
sa postavljenim merama,
normama, kako bi utvrdilo
odstupanje, njegov
kvantitet i kvalitet.
Utvrena odstupanja
nadzora se moraju
paljivije analizirati u
utvrditi se njihovi uzroci.
Nakon konstatovanih
odstupanja treba oceniti
njihov stepen razornog
dejstva, nastale i
oekivane posledice
stvarnih od mere,
standarda i sl. Kada su

posledice odstupanja
poznate, potrebno je da se
formuliu predlozi za
prevazilaenje nastalih
negativnih procesa i
aktivnosti.
6. POJAM I ZNAAJ
KONTROLE . Kontrola
znai proveravanje da li su
neke injenice ponaanje
ljudi, rod, organizacija i dr.
U skladusa izvesnim
merilima tj, zahtevima. Da
bi kontrola postojala mora
da postoje i lica koja imaju
odgovarajua ovlaenja
za njeno vrenje. Kontrola
u preduzeima zauzima
iri opseg i znaenje. Ona
podrazumeva prisutnost
pri svakoj radnji i
aktivnosti u toku radnog
procesa. Svi zaposleni
imaju zadatak da
spreavaju devijacije
procesa jer na taj nain
upravljanje biva efikasnije
i efektivnije.
7.NAELA KONTROLE
- Zakonitost(potovanje
zakonskih normi)
- Naelo iznenadnosti
(podrazumeva da se
kontrola mora preduzeti ne
samo kao trajna aktivnost
ve i kao skup mera i
metoda koje deluju
iznenada i time deluju na
spreavanje devijantnih
pojava.
- Naelo istovremenosti
(se primenjuje kada u
preduzeu postoji vie
raunopolagaa novca i
drugih vrednosti .
- Kontinuitet.
-Naelo dokumentovanosti
( zahtevano je i od
zakonodavca i od teorije i
prakse) . Sve mora biti
dokumentovano tj. Mora
posedovati ispravi ili
dokument.
- Odgovornost.
8. PODELA KONTROLE.

* Samokontrolu
* Linu i mehaniku
* Direktnu i indirektnu
* Raunovodstvenu i
upravljaku
* Progresivnu i
retrogradnu
* Preventivnu i represivnu
* Formalnu i materijalnu
* Internu i eksternu

11. PORESKA UPRAVA

SRBIJE I NJENI
ORGANI
Osnovna obavez aporeske
uprave Srbije je naplata i
kontrola predvienih
poreza, a posebna uloga se
pridaje kontroli i naplati
poreza na dodatu vrednost(
PDV).

9. INSPEKCIJSKE
KONTROLE DRAVNIH
ORGANA
Inspekcije su formirane u
u okviru pojedinih
dravnih i paradravnih
organa, koje kontroliu rad
poslovnih sistema. Prvi
nivo je uspostavljen na
nivou Srbije u okviru
odgovarajuih
ministarstava. Drugi nivo
se nalazi u optinama
Jednim delom se
kontroliu poslovi od
strane inspekcijskog
nadzora republike, a
pojedine optine mogu da
formiraju zajednike
inspekcijske slube.

12. UPRAVA ZA
TREZOR u funkciji
finansijske kontrole .
Uprava za trezor kao deo
organa finansijske kontrole
obavlja sledee poslove.
1. Uspostavi finansijsko
informativni sistem koji
obuhvata direktne i
indirektne korisnike
budetskih sredstava,
sistem javnih prihoda i
raspoha i upravlja njima, a
oni trebaju da omogue
izvoenje javnih rashoda
za sve direktne i indirektne
korisnike budetskih
sredstava republikog
nivoa jednog rauna.
2. Prima gotovinske uplate
fizikih lica koja izmiruju
javne prihode.
3. Obrauje lina primanja
zaposlenih (obradu i
naknadu zarada i
dr.primanja zaposlenih),
odravanje i uvanje baze
podataka o zaposlenima i
njihova lina primanja.
4. Prati i kontrolie
aktivnosti Jpreduzea.
5. Evidentiranje i praenje
dravne pomoi.

10. PORESKI SISTEM

Poreski sistem je skup
poreskih propisa, instituta i
normi vezanih u
jedinstveni mehanizam a u
svrhu ostvarenja odreene
poreske politike. U poreski
sistem je ukljuen veliki
broj poreskih oblika koje
se u svakom sistemu
razlikuju. Ovaj sistem
predstavlja skup instituta i
instrumenata koji stoje na
raspolaganju poreskoj
vlasti za ostvarivanje
odreenih fiskalnih,
ekonomskih, socijalnih i
politikih ciljeva u okviru
ekonmskog sistema.

13. KONTROLNA F-JA

NBS
Finansijska kontrolna f-a
NBS ima veliki znaaj u
naem sistemu nadzora.
Kontrolna f-ja proistie iz
prirode poslova koje
obavlja. NBS sprovodi
kontrolu banka i
dr.finansijskih
organizacija. Njene
kontrolne f-je se ogledaju
u donoenju brojnih

propisa iz oblasti
monetarno kreditne
politike, koji predstavljaju
pravne norme, ije se
sprovoenje mora pratiti i
usmeravati. NBS sprovodi
kontrolu zakonitosti
poslovanja i boniteta
banka, kao i drugih
finansijskih organizacija.
Ona moe da sprovodi
kontrolu obavljanja
deviznog poslovanja od
strane pravnih lica iz
privrednih delatnosti.
14. DEVIZNO
DOKUMENTARNA I
KREDITNA KONTROLA
BANKA
Shodno zakonslim
propisima banke vode
devizne raune svojih
lanicaosnivaa preko
kojih se obavljaju brojne
devizne transakcije.
Izvravajui naloge svojih
osnivaa po navedenim
osnovama, banke su u
poziciji da sporvode
preventivnu kontrolu. Ovu
kontrolu sprovode
prilikom podnoenja
naloga tj zahteva po
raznim osnovama gde se
plaanje i naplata vre u
devizama. Ukoliko u
postupku kontrole osniva
banke ili neki drugi
korisnik deviza ne postupi
po zahtevima banke, ti
nalazi se ne izvravaju dok
sve ne bude uredno, Na
ovaj nain se nalogodavci
spreavaju da devizna
sredstva koriste suprotno
zakonu o deviznom
poslovanju.

15. FINANSIJSKE
INTERNE KONTROLE
POSLOVNIH SISTEMA
U sluajevima gde je obim
poslova bio mali, kontrolu
je mogao da vri i sam
vlasnik, meutim
proirenjem posla kontrola
je preneta sa vlasnika na
druge izvrioce u koje je
on imao poverenja.
Vremenom se shvatilo da
kontrolu trebaju da
obavljaju svi zaposleni.
Finansijsko interne
kontrole koje se obavljaju
za vreme rada trebaju da
spree razna odstupanja od
propisane norma rada,
ponaanja, kvaliteta,
potronju materijala i sl. .
Jer i pored tiga to je
organizacija i disciplina
uspostavljena u
preduzeu , uvek su
mogua razna odstupanja
koja prelaze dozvoljenu
granicu.
16. GLAVNI
FINANSIJSKI CILJ
Osnovni cilj finansijskog
menadmenta na nivou
drave je uvrivanje
sistema socijalnih odnosa
koji postoje u njoj. Glavni
finansijski cilj preduzea
je maksimalizacija profita.
Cilj akcionara je da
obezbede maksimalnu
ekonomsku korist kroz
poslovanje preduzea.
17. ORGANIZACIJA
FINANSIJSKOG
UPRAVLJANJA
Projektovanje
organizacione strukture
finansijskog menadmenta
je veoma vana etapa u
stvaranju sistema i uspeha
finan.menadmenta.
Organizovati, znai stvoriti
neku organizacionu
strukturu. Sa jedne strane
struktura je nain
organizacije sistema, a sa
druge strane je
celokupnost sistema

upravljanja finansijama i
vezama meu njima.
18. FINANSIJSKO
PROGNOZIRANJE I
PLANIRANJE
Finansijsko prognoziranje
je deo opte sistemske
prognoze i njen rezultat.
Efikasnost finansijskog
menadmenta je povezano
sa prognoziranjem i
planiranjem.
Finan.prognoziranje je
samostalni vid
prognoziranja. To je
ispitivanje mogueg stanja
i moguih puteva
postizanja tog stanja
finansija u budunosti sa
procenom verovatnoa
njihovog ostvarenja.
19. FINANSIJSKO
PLANIRANJE
Je konkretizacija
finansijske politike kroz
finansijske planove kojima
je cilj finansijske politike,
finansijska snaga.
Finansijsko planiranje
moemo podeliti
a)Planiranje izvora
finans.resursa i njihovih
tokova i b)Sopstveno
finan.planiranje.
20. NASTANAK I
RAZVOJ REVIZIJE
Revizija se sprovodi od
15. veka i jo od tada do
danas revizija finansijskih
izvetaja je predmet
rasprave, meutim poznato
je da su se revizori jo u
15. veku pozivali kako bi
se osiguralo da nema neke
prevare u zapisima koje su
srali upravitelji imanja
bogataa u Engleskoj. Ipak
bez obzira na stare
poetke, razvoj revizorske
f-je bio je najbri u 20.
veku.
21. RAZVOJ REVIZIJE
TOKOM 20. VEKA

Tokom 20. veka,

ovlaene javne
raunovoe, sastavljale su
svoje izvetaje uz malo
formalnog voenja.
Meutim zadnjih 50.ak
godina ta delatnost je brzo
razvila zajedniki jezik za
izvetaje, kokji je danas
dobro razvijen da je
revizijsko izvetavanje
vie nije veba iz pisanja
ve proces odluivanja.
22. DEFINISANJE
REVIZIJE
Revizija je nezavisno
istraivanje neke odreene
aktivnosti. Revizija je
elemnt kontrolnog sistema
i njome se poverava
zakonitost poslovanja
preduzea, kao i realnost i
objektivnost
finan.izvetaja. Definicija
revizije je koncizna,
logina i dovoljno iroka
da moe obuhvatiti mnogo
razliitih tipova revizije.
23. PREDMET REVIZIJE
Su informacije o
poslovnim transakcijama i
dogaajima koji se obino
izraavaju kvantitativno.
24. CILJEVI REVIZIJE
Osnovni cilj revizije je da
revizor formira miljenje o
ekonomskim promenama u
preduzeu i njihovim
posledicama koje iskazuju
u odreenoj formi. Ciljevi
revizije i osnovni kontrolni
postupci su povezani. Za
svaki od siljeva revizije
postoje kontrolni postupci
koji treba da tite od
znaajnih greaka. Ciljevi
revizije i osnovni kontrolni
postupci su: - Postojanje.
Potpunost,
Pravovremenost,
Odobrenja, Procena,
Klasifikacija,
Obelodanjivanje i Tanost.