ГИМНАЗИЈА

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ

СЕМИНАРСКИ РАД
Рачунарство и информатика
Клијент-сервер архитектура

Наставник: Ученик:
Никола Миутиновић Николина Врзић

Косовска Митровица, децембар 2022.год.

Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

САДРЖАЈ
Увод ............................................................................................................................................................. 2
База података ............................................................................................................................................. 3
Клијент-сервер архитектура ................................................................................................................... 3
Клијент.................................................................................................................................................... 5
Сервер ..................................................................................................................................................... 5
Рачунарска мрежа ................................................................................................................................. 6
Врсте архитектуре клијент-сервера ...................................................................................................... 6
Двослојна архитектура ........................................................................................................................ 6
Трослојна архитектура ........................................................................................................................ 7
Вишеслојна архитектура ..................................................................................................................... 7
Примери клијент-сервер архитектуре .................................................................................................. 7
Предности и мане клијент-сервер архитектуре .................................................................................. 8
Закључак .................................................................................................................................................. 10
Литература ............................................................................................................................................... 11

1
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Увод

Историја клијент-сервер архитектуре сеже у шездесете године прошлог века, када су први
рачунари коришћени за обраду података у корпорацијама и другим великим
организацијама. Тада су рачунари коришћени углавном за обраду података и нису били
доступни широј јавности.

Како су рачунари постепено почели да се шире и употреба рачунара постала доступнија

широј јавности, појавила се потреба за развојем нових метода за размену података између
рачунара. Ово је довело до развоја клијент-сервер архитектуре, где су рачунари подељени
у две главне категорије: клијенти и сервери.

Сервери су рачунари који се користе за складиштење података и обраду захтева клијената,

док су клијенти рачунари који се користе за приступ подацима и услугама смештеним на
серверима. Клијенти су се најчешће користили на местима где су се налазили корисници,
док су сервери били смештени на одвојеним местима, најчешће у подрумима или другим
заштићеним просторијама.

Архитектура клијент-сервер је даље развијена током 1970-их и 1980-их, а развој Интернета

1990-их додатно је унапредио ову врсту архитектуре. Данас се архитектура клијент-сервер
широко користи у многим различитим апликацијама, укључујући веб локације, онлајн
продавнице, базе података и многе друге.

2
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

База података

База или банка података је колекција података организованих за брзо претраживање и

приступ, која заједно са системом за администрацију, организовање и меморисање тих
података, чини систем базе података. Из угла корисника, подаци су на неки логички начин
повезани. Они представљају неке аспекте реалног света.

Корисници приступају бази података првенствено преко упитника. Коришћење кључних и

сврставањем команди корисници могу брзо да пронађу, преуреде, групишу и одаберу
област у многим записима које треба вратити или помоћу којих треба саставити извештаје
о нарочитој скупини података у складу са правилима дотичног система вођења базе
података.

Постоје различите врсте база података, зависно од тога на који начин су подаци
организовани. Тако се разликују хијерархијске, мрежне (CODASYL), релационалне,
објектно-оријентисане, објектно-релационе, прилагођене за WEB, XML и мултимедијалне
базе података.

Подаци су представљени на униформни начин (нпр. у релационим базама података подаци

су организовани у табелама), што олакшава приступ и коришћење од стране екстерних
програма. Тако једну базу података може користити низ различитих програма, писаних у
различитим програмским језицима.

Клијент-сервер архитектура

Архитектура клијент-сервер је модел комуникације у рачунарском систему где су клијенти

и сервери међусобно повезани путем мреже. У овом моделу, клијенти су уређаји који се
користе за приступ информацијама и услугама које се нуде на серверима. Сервери су
уређаји који пружају ове услуге и чувају податке који су доступни клијентима. У клијент-
сервер архитектури, клијенти су одговорни за захтеве за подацима и услугама, док су
сервери одговорни за обраду захтева и обезбеђивање одговарајућих података или услуга.

3
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Клијенти се обично користе за претраживање веб страница, док су сервери одговорни за

чување и одржавање тих страница.

Постоји много различитих типова клијената и сервера који се могу користити у архитектури
клијент-сервер. На пример, веб претраживачи су клијенти који се користе за приступ веб
страницама, док су веб сервери сервери који чувају и одржавају те странице. Други
примери укључују клијенте е-поште, који се користе за слање и примање порука, и сервере
е-поште који чувају и одржавају те поруке.

Сервери су обично веома јаки рачунари са добрим конфигурацијама и карактеристикама

због тога што истовремено морају прерадити много захтева који расту из дана у дан. Обично
сервере покрећу и посебни оперативни системи за разлику од обичних клијент оперативних
сиситема, серверски оперативни системи су у више поља бољи и садрже напредније опције.

Након пажљиве анализе корисничких захтева, неопходно је донети одлуку о архитектури

система. Одлука мора бити донета на основу тренутних потреба и будућег развоја за
једноставне статичке веб апликације довољни су клијенти и веб сервер, док су за динамичке
и пословне апликације потребне најмање три компоненте: клијенти, веб сервер и
апликациони сервер.Одабир архитектуре зависи од: броја корисника и рачунара на мрежи,
врста развојних окружења и програмских алата, модела и обима базе података, сложености
програмских процедура.

Клијент-сервер архитектура је развијена као: вишенаменска, модуларна инфраструктура,

заснована на слању и примању порука, са циљем: унапређења употребљивости,
флексибилности, интероперабилности и скалабилности.

4
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Клијент

У архитектури клијент-сервер, клијент је рачунар или уређај који се повезује са сервером

да би затражио ресурс или услугу. Клијент се обично повезује са сервером преко мреже,
било да је то локална мрежа или Интернет. Сервер је рачунар или уређај који клијентима
обезбеђује ресурсе или услуге и обично је доступан преко мреже. На пример, ако користите
веб прегледач за приступ веб локацији, ваш рачунар или уређај је клијент, а сервер је
рачунар или уређај који хостује веб локацију. Клијент шаље захтев за страницу преко
мреже, а сервер враћа страницу клијенту. Архитектура клијент-сервер се често користи у
многим различитим апликацијама, укључујући веб апликације, базе података, системе е-
поште и многе друге. Омогућава раздвајање посла између клијента и сервера, што
омогућава бољу алокацију ресурса и бољу скалабилност.

Танки клијенти (thin client ) су умрежени рачунари који немају локално инсталиран
софтвер,ограничене процесорске снаге и могу и да немају ни хард диск.

Дебели клијенти (fat client ) су умрежени рачунари са локално инсталираним софтвером и

довољно процесорске снаге да извршавају локално инсталиран софтвер.

Сервер

Сервер је рачунар или уређај који обавља различите функције у мрежном окружењу. Пружа
услуге другим уређајима, као што су хостовање веб локација, складиштење и управљање
подацима и покретање апликација. Сервери могу бити физичке машине или виртуелне
машине које раде на рачунару или у облаку.

Постоји много различитих типова сервера, од којих је сваки дизајниран за обављање

одређених задатака. Неки примери укључују веб сервере који хостују веб локације и
испоручују веб садржај корисницима; сервери апликација, који покрећу апликације и
обезбеђују им приступ; и сервере базе података, који чувају и управљају подацима.

5
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Рачунарска мрежа

Рачунарска мрежа је скуп рачунара и уређаја који су повезани ради размене података и
комуникације. Клијент је рачунар или уређај који се повезује са другим рачунаром или
уређајем, који се назива сервер, да би добио одговоре на своје захтеве или захтеве за
услугама.

У овој конфигурацији, клијент служи као место одакле се захтеви шаљу серверу, док сервер
служи као место где се захтеви обрађују и одговори шаљу клијенту. Сервер може да пружи
различите врсте услуга, као што су хостовање веб локација, дељење датотека, е-пошта, базе
података итд.

Мрежа може бити локална (LAN - Local Area Network) или шира (WAN - Wide Area
Network). LAN мреже су обично ограничене на једну локацију, као што је канцеларијски
или кућни рачунар, док WAN мреже могу да се простиру на ширем подручју, као што је
град или држава. Интернет је пример WAN мреже која повезује рачунаре широм света.

Врсте архитектуре клијент-сервера

Двослојна архитектура

Двослојна архитектура састоји се од 3 компоненте дистрибуиране у два слоја –

клијентском и серверском. Те три компоненте су:

Кориснички интерфејс – сесије, унос текста, дијалошки прозори, приказ на екрану;

Управљање процесима (process managment) – генерисање, извођење и надгледање

процеса и неопходних ресурса;

Управљање подацима (database managment) – сервиси везани за дељење података и

датотека.

6
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Трослојна архитектура

Клијент-сервер системи са трослојном архитектуром (three-trie architecture) представљају

системе са три, у великој мери независна, подсистема. У питању су следећи подсистеми:

Подсистем за интеракцију са корисником (имплементира функције корисничког

интерфејса);

Подсистем за имплементацију основних функција система (имплементира тзв.

“пословну логику”);

Подсистем за руковање подацима, при чему се пре свега мисли на физички смештај
података (ово је, заправо, систем за управљање базама података).

Вишеслојна архитектура

Даљим проширивањем концепта трослојних система долази се до појма вишеслојних

система (multitier architecture), где се врши даља подела на компоненте у оквиру средњег
слоја са циљем још већег повећања скалабилности, односно перформанси.

Примери клијент-сервер архитектуре

Системи клијент-сервер су тип дистрибуираног система који се састоји од две главне

компоненте: клијената и сервера. Клијенти су уређаји или програми који захтевају услуге
или приступају ресурсима са сервера, док је сервер уређај или програм који клијенту пружа
те услуге или ресурсе.

У систему клијент-сервер, клијент иницира захтев за услугу или ресурс, а сервер одговара
пружањем тражене услуге или ресурса клијенту. Ова интеракција се може одвијати преко
мреже, као што је Интернет, или унутар једног уређаја.

7
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Постоји неколико типова клијент-сервер система, укључујући:

Веб сервери и веб клијенти

У овом типу система, сервер је веб сервер који чува и опслужује веб странице веб
клијентима, који су обично веб претраживачи који раде на личним рачунарима или
мобилним уређајима.

Сервери датотека и клијенти датотека

У овом типу система, сервер је сервер датотека који чува и опслужује датотеке клијентима
датотека, који су обично рачунари или други уређаји којима је потребан приступ
датотекама.

Сервери базе података и клијенти базе података

У овом типу система, сервер је сервер базе података који складишти и опслужује податке
клијентима базе података, који су обично апликације које треба да приступе подацима и
манипулишу њима.

Генерално, системи клијент-сервер су дизајнирани да омогуће вишеструким клијентима

приступ дељеним ресурсима и услугама које пружа сервер. Ово може побољшати
ефикасност и скалабилност, јер сервер може истовремено да обрађује захтеве више
клијената, уместо да мора да обрађује сваки захтев појединачно.

Предности и мане клијент-сервер архитектуре

Постоји неколико предности ове архитектуре:

Скалабилност

Архитектура клијент-сервер је веома скалабилна јер омогућава додавање нових клијената у

мрежу без утицаја на постојеће клијенте или сервер. Ово олакшава раст мреже како се број
клијената повећава.

Поузданост

8
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

У архитектури клијент-сервер, сервер је обично наменска машина која је дизајнирана да

буде веома поуздана. То значи да ако један клијент искуси проблем, то неће утицати на
друге клијенте или сервер.

Безбедност

Архитектура клијент-сервер обезбеђује централну тачку контроле безбедности. Ово

олакшава примену безбедносних мера као што су провера аутентичности и контрола
приступа.

Перформансе

Архитектура клијент-сервер може побољшати перформансе јер сервер може истовремено

да пружа услуге за више клијената. То значи да је радно оптерећење распоређено на више
машина, што може смањити оптерећење на било којој машини.

Флексибилност

Архитектура клијент-сервер је флексибилна јер омогућава да се клијенти и сервери додају

или уклоне са мреже без утицаја на цео систем. Ово олакшава уношење промена у систем
по потреби.

Централизовано управљање

У архитектури клијент-сервер, све податке и услуге обезбеђује сервер. Ово олакшава

управљање и одржавање система, пошто сервер може да обради све захтеве клијената.

Међутим, они такође имају нека ограничења, као што су потенцијал за једну тачку квара и
потреба за јаком мрежном везом.

9
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Закључак

Архитектура клијент-сервер је модел архитектуре рачунара у коме се клијенти (клијентски

рачунари) повезују на централни сервер који обавља различите задатке и опслужује податке
и услуге клијентима. Овај модел омогућава да се подаци и услуге налазе на једном месту
(на серверу) и да се клијенти повежу са њима преко мреже, што им олакшава приступ и
омогућава да се подаци и услуге деле између више корисника. Међутим, овај модел такође
захтева да сервер поднесе веће оптерећење и да буде у врхунском стању, што може бити
скупо и захтева одређени ниво стручности у одржавању. У свакодневном животу,
архитектура клијент-сервер се често користи у великим организацијама и у онлајн услугама
као што су веб странице и апликације.

10
Клиент-сервер архитектура Николина Врзић IV1

Литература

 Wikipedia, https://www.wikipedia.org

11