Elektronsko poslovanje:

 Definicija: Elektronsko poslovanje je korišćenje

računara i telekomunikacija kao podrška za izvršenje
raznih poslovnih aktivnosti izmedju dve ili više strana.
 Elektronsko poslovanje (E-business) obuhvata:
 Elektronsku trgovinu (E-commerce): elektronska trgovina
uključuje transakcije nastale u postupku kupovine a elektronsko
poslovanje: marketiranje proizvoda, isporuku, traženje proizvoda
radi kupovine itd.
 Elektronsko bankarstvo (E-banking)
 Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)
 Elektronsko obrazovanje (E-learnig) itd.
 Elektronsko poslovanje je nastalo sa pojavom Interneta

1
 Internet
Razvoj Interneta
Arhitektura Interneta

2
 Razvoj Interneta
 I FAZA: ARPANET mreža, sredinom šezdesetih
godina
 ARPANET povezuje centralne računare odredjenih
institucija američke armije
 Ključni elementi ARPANET-a su IMP uredjaji koji
su obavljali funkciju usmeravanja podataka od
polazišnog do odredišnog računara
 IMP uredjaji s jedne strane povezani s host
računarima a s druge s drugim IMP uredjajima
 Na ARPANET-u korišćen NCP protokol

3
 Razvoj Interneta
NCP protokol neadekvatan:
 Nije posedovao mogućnost hijerarhijskog
adresiranja
 Broj računara na lokaciji je ograničen brojem
portova na IMP uredjaju
 NCP protokol se zamenjuje TCP/IP
protokolom

4
 Razvoj Interneta
TCP/IP protokol omogućava:
 Totalnu decentralizaciju mreže u pogledu
njene topologije
 Uspostavljanje redudantnih linkova izmedju
njenih delova
 Hijerarhijsku organizaciju
 Povezivanje regionalnih mreža korišćenjem
samo jednog linka ka ostatku mreže

5
 Razvoj Interneta
 II FAZA: Formiranje NSFnet-a, 1986 god. u koji
je bilo povezano šest najmoćnijih univerzitetskih
računara tipa DEC
 Magistrala NSFnet-a postaje jezgro Interneta
 NSFnet zabranjuje korišćenje svoje mreže u
komercijalne svrhe
 Pojavljiju se specijalizovane firme koje pružaju
usluge povezivanja na Internet (Internet Service
Providers, ISP)

6
 Razvoj Interneta
 1996 god. Formira se Internet 2 –
nezavisne mreže akademskih institucija
 TCP/IP protokol postaje de facto
standard za medjusobno povezivanje
mreža, kako regionalnih, nacionalnih
razmera tako i lokalnih mreža

7
 Arhitektura Interneta
 Struktura Interneta se deli u tri nivoa:
 Korisnički nivo (mreže krajnjih korisnika koje
su jednim ili sa više linkova povezane ka ISP)
 Pristupni nivo (obuhvata mreže ISP
opremljene ruterima preko kojih korisnici
pristupaju Internetu
 Nivo jezgra ( medjusobno povezane mreže
velikih ISP)

8
 Arhitektura Interneta

 Mesta na kojima se mreže velikih ISP

sučeljavaju radi medjusobne razmene
saobraćaja nazivaju se IXP čvorišta

 Srce IXP čvorišta čini komutator (switch)

9
 Internet, internet, Intraner, Ekstranet

10
Internet , internet

 internet- globalni internet-javna

komunikaciona mreža koja nema vlasnika
(internet tehnologije, nešto što je bazirano
na internet tehnologijama)
 Internet- korišćenje interneta za
ograničene svrhe (uz korišćenje
passworda)

11
 Intranet
Intranet- mreža jednog preduzeća-korporacije
baziranja na internet tehnologijama
 Korišćenje TCP/IP protokola, brovsera,
tehnologije servera, search engina
 Najčešće povezana sa Internetom
 Radi kao privatna mreža
 Privatnost mreže se ostvaruje preko firewall-a

12
Intranet

ERP
Servers
Clients

Legacy
Public/External systems
Internet Users
Intranet E-mail
servers

Firewalls
Web
servers

Databases
13 © Prentice Hall, 2000 13
 Ekstranet
 Ekstranet je kolaborativna mreža, koja po definiciji
nije otvorena glavnim internet korisnicima.
 Koristi internet tehnologiju da uključi sledeće

strane:
1. poslovne partnere
2. kupce
3. i zaposlene
u podelu informacija i vođenje elektronskog
biznisa.

14
 Ekstranet
U poslovanju ekstranet se koristi za:
 programe obuke (training programs)
 zajedničke kataloge proizvoda
 kao sredstvo upravljanja projektima
 upravljnje porudžbinama
 upravljanje zalihama
 dizajn proizvoda
 promocije
 registracije
 specijalne programe
 izveštaje prodaje
 raspored proizvodnje

15
 Ekstranet
 Ekstranet- omogućava ekstreno korišćenje
jednog Intraneta iz drugih udaljenih Intraneta
 Takodje koristi TCP/IP, brovsere itd.
 Security odnosno tajnost podataka kao i
privatnost se obezbedjuje VPN tehnologijom
(Virtual Private Network) – za povezivanje dva
sajta mora da postoji VPN kabl i ruter i firewall

16
Osnovni koncepti Extraneta
Extranet Consumers
Suppliers

Enterprise Internet

VPN
Intranet VPN

Remote
Clients Intranet Employees
VPN

VPN VPN

Intranet Distributors
Intranet
17 Intranet Business Partners
© Prentice Hall, 2000
 Virtualna privatna mreža VPN
 VPN je sigurna (bezbedna) mreža na Internetu
 Njena najveća prednost je što koristi javnu
infrastrukturu
 Bezbednost/sigurnost mreže se ostvaruje
odgovarajućom tehnologijom
 Pri povezivanju dveju strana, one moraju imati
instaliran VPN ruter, firewall ili VPN pristupni
uredjaj

18
 Arhitektura e-bussines modela

19
 Arhitektura e-bussines modela
 Na internetu se koristi Klijent-server model
 Na klijentu i na serveru ne postoji tehnološka razlika osim
u softveru
 Softverske komponente klijent-server modela:
Klijent: služi na postavljanje zahteva (requiste-a)
korišćenjem nekog brovsera-to je front end aplikacije
Server: aplikacioni, za upravljanje bazama podatka
Proxy server: izmedju klijenta i servera za filtriranje
zahteva koji dolaze od klijenta i odgovora koji se dobijaju
od servera

20
 Client Server Model
file

client a server

client b
21
 Arhitektura e-business modela -
nastavak
• Klijent :
koristi HTTP za davanje zadataka Web serverima preko Interneta a u
ime korisnika browsera.
Server obuhvata:
• Aplikativni server koji uključuje:
Web server software – generiše dokumente u HTML
code, podržan od velikog broja OS: NT, UNIX,OS/2,
Novell
Commerce server software – srce e-commerce rešenja,
uključuje Storefront implementatin tools, commerce
server management tools i back-end integration tools
• Back-end systems (data base server) – osigurava lako povezivanje
sa postojećim beck-end sistemima (bazama podataka)

22
 1. CERA Bank Arhitektura
Back-End Web/Commerce Servers Front-End

MQ Series

IMS Database • OS/2 Warp

And MQ Series • IBM Internet Connection Server
Web Clients
• Encryption Software
• Java Applet

Firewall

23
 2. DELL Arhitektura
Back-End Web /Commerce Servers Front-End

Tandem Mainframe

Microsoft SQL Server

6.5

NetWeawe

Cisco Routers 2501

or 4700 and
Distributed
Director
Web Clients

• Dell PowerEdge Dual 200 MHz Pentium

Pro Processors
• Windows NT Server 4.0 running 512k cache
• Microsoft Internet Information Server
• Microsoft Site Server Commerce Edition
Internal Credit
Verification System
24 Firewall
 3. Dreyfus Brokerage Arhitektura
Back-End Web / Commerce Servers Front-End

IBM DB2 Databases

Dial-up

IBM DB2 Connect

• AS/400 with 20 GB or RAM and 996 GB of

storage Web Clients
• IBM OS/400
• I/Net Commerce Server/400

Mirrored Site

25
 Komunikacioni protokol na Internetu:

TCP/IP protokol
TCP/IP aplikacije (Servisi Interneta)

26
 TCP/IP protokol
 TCP/IP je skupina protokola koja je
postala de facto svetski standard za
povezivanje heterogenih računarskih
mreža
 Svi savremeni operativni sistemi imaju
podršku za TCP/IP

27
 TCP/IP protokol
Struktuta TCP/IP skupine protokola sadrži sledeće
slojeve:
a. fizički sloj – definiše karakteristike koje mora da
zadovolji prenosni medijum kao i formate signala
koji se koriste na medijumu
b. sloj veze – definiše formate paketa koji se
prenose po fizičkim medijumima
c. ARP sloj – definiše postupak konverzije
numeričke adrese u adresu razumljivu sloju veze

28
 TCP/IP protokol
d. IP sloj – obavlja zadatke vezane za
usmeravanje (rutiranje) paketa u mreži u
zavisnosti od polazne i odredišne IP adrese.
Paketi se od polazišnog do odedišnog računara
upućuju nezavisnim putanjama (svaki paket ima svoj
redni broj koji odredjuje mesto paketa u poruci. Na mestu prijema
poruka se rekonstruiše na osnovu pomenutih rednih brojeva)
e. UDP sloj – vrši razvrstavanje paketa prema
aplikacijama (koji pripadaju Telnet servisu, FTP servisu itd.)

29
 TCP/IP protokol
f. TCP sloj – obavlja zadatke vezane za
uspostavljanje i raskidanje veza, kontrolu
ispravnosti i redosleda paketa na prijemu
g. Aplikativni sloj – pretstavlja skup protokola
vezanih za funkcionisanje pojedinih aplikacija
npr. FTP- file transfer protokil, SMTP – Simple
Mail Transfer Protocol, HTTP – Hyper Text
Transport Protokol

30
TCP/IP aplikacije (servisi interneta):

TCP/IP softver ukuljučuje:

 Udaljeno (remote) logovanje sa klijenta
korišćenjem TELNET protokola
 Slanje elektronske pošte sa klijenta korišćenjem
SMTP protokola (simple mail transfer) do udaljenog
sistema
 File transfer sa klijenta korišćenjem FTP protokola
za transfer file-ova izmedju dve mašine
 Web – je biblioteka sadržaja koja koristi Internet
kao komunikacionu strukturu.

31
 Osnove Web-a

 Web server – mašina koja servisira (daje odgovor)

na zahtev Interneta (Internet requeste)
 Web klijent – mašina koja inicira Internet requeste
(Internet zahtev)
 Browser – sowftver za interkaciju izmedju web
podataka i klijenta
 TCP/IP – Internet data transfer protokol
 FTP – Internet file transfer protokol
 HTTP – hypertext transfer protokol (protokol za
WWW).

32
 HTTP konekcija se
odvija u četiri koraka
 1. Klijent
 Šalje HTTP request za dobijanje web
stranice, uspostavlja TCP/IP konekciju
 2. Server prihvata request
 Šalje stranicu kao HTTP
 3. Client download-uje stranicu
 4. Server prekida konekciju
Svaka operacija ili transakcija inicira novu konekciju
(svaki klik je nova konekcija)
33
 Adresiranje računara na Internetu
Svaki računar ima:
 jedinstvenu mrežnu adresu (numeričku adresu)
129.173.66.61
 jedinstveno mrežno ime (alfanumerička adresa)
Sastoji se od imena računara i imena domena (gledano s
desna u levo)
www.cs.dal.ca

34
 Hijerarhija domena
 Domen – DNS (doment name server) se može
posmatrati kao stablo
 Svaki čvor stabla odgovara jednom domenu
 Svaki list stabla odgovara hostu, računaru kome se
dodeljuje adresa
 DNS ime se obradjuje s desna na levo a tačke
se koriste kao separatori.
 Domen je podeljen na podstabla koja se
nazivaju zone. Svaka zona implemntira deo
name servera koja se prevodi u mrežnu adresu

35
 Hijerarhija domena

edu com gov mil org net uk ca

arizona….mit acm ieee

govcanada dal
cs ece physics

bas che opt cs

36
Sretstva za prenos informacija
(Infrastruktura E-business)

37
 Sredstva za prenos informacija
 e-Business se odnosi na efikasno povezivanje
ljudi i kompanija
 stvaranje efikasne mreže i kreiranje
infrastrukture predstavljaju najvažnije elemente
uspešnog e-Business;
 kompanije koriste različita sredstva za prenos
informacija;
 sredstvima za prenos informacija, informacije
se distribuiraju unutar organizacije i između
njih;

38
 Sredstva za prenos informacija
Sredstva za prenos informacija obuhvataju
 direktne linkove,

 VAN (mreže dodatih vrednosti),

 ISP (provajdere internet usluga),

 VPN (virtualne privatne mreže),

 CSP (provajdere trgovinskih usluga);

39
 Direktni linkovi
Direktni komunikacioni linkovi koriste:
 direktne linije (kada je obim transakcija mali i
kada podatke ne treba razmenjivati interaktivno)
ili
 posebne zakupljene linije (kada je obim
transakcija veći, a informacija više vremenski
osetljiva);

Poslovni potrošač Snabdevač

40
 Direktni linkovi
 Korišćenjem direktnih linkova kompanija se
mora pripremiti za sledeće faktore :
 a. signale zauzeća,
 b. razlike u vremenskim zonama,

 c. dostupnost sistema trgovinskog partnera;

 Kompanije su odgovorne za implementaciju

procedura bezbednosti i revizije;

41
 Direktni linkovi
 veće kompanije preferiraju korišćenje direktnih
linkova zbog manjih troškova u odnosu na ostale
modele;
 kompanije se moraju spremiti za izazove tipa:
 obezbeđivanje konverzije protokola,
 posedovanja dovoljnog broja komunikacionih

linkova;

42
 VAN
(Value-Added Networks)
 obavljaju bazične funkcije poštanske službe ili
elektronske usluge isporuke;

Trgovinski partner 1

VAN
Trgovinski partner 2

Trgovinski
partner
Trgovinski partner 3

Trgovinski partner 4

43
 VAN
 razmena dokumenata i poruka preko VAN;
 komunikacija sa VAN vrši se preko telefonskih
linija;
 podaci se smeštaju u samom VAN sistemu i
dostupni su u svakom trenutku;
 VAN se koriste za čuvanje i isporuku EDI
dokumenata;
 poseduju veliki broj mogućnosti :
 prevođenje u EDI i obrnuto,
 arhiviranje,
 slanje EDI, faks, e-Mail,
 konverzija protokola,
 funkcionisanje kao bezbedonosna međuzona;
44
 VAN
 poseduju ljudske resurse koji nadgledaju
kompletan saobraćaj kao i ponudu Internet
usluga, kako bi korisnici dobili sve usluge
na jednom mestu;
 VAN su popularne, ali nisu najbolje
rešenje za e-Business prvenstveno zbog
visokih troškova;

45
 ISP
(Internet Service Providers)
 ISP predstavlja treće lice koje pruža usluge
vezane za Internet;
 Internet je jeftin, sveobuhvatan, lako primenljiv
izbor, ali mnogo kompanija su još uvek zabrinute
zbog bezbednosti;
 Internet je skup globalno povezanih mreža koje
koriste standardni TCP/IP protokol;
 ogromna upotreba Interneta kod e-Mail, kao i
kod e-Business;
 veliki broj kompanija koristi Internet za svoj e-
Business uz odgovarajući hardver i softver;

46
 ISP
 ISP sistemi moraju biti pouzdani i dostupni
24h;
 ISP sistemi moraju biti širokog opsega, na
šta se mora obratiti pažnja prilikom izbora
ISP;
 bitne stavke u izboru ISP su :
 kapacitet,
 širina opsega,

 broj aktivnih klijenata,

 transakciona opterećenja;

 gore navedene stavke predstavljaju pravu

sliku o efikasnosti ISP;
47
 VPN
(Virtual Private Network)
 interno implementirane mreže ili ponuđene
od strane trećeg lica, da bi svojim
potrošačima pružile bezbedan mehanizam
za transportovanje transakcija i poruka e-
Business;

Kako rade VPN?

48
 Princip rada VPN
 u prošlosti kompanije su imale dva načina da
omoguće korisnicima pristup njihovim internim
IS :
 putem realne privatne mreže, i
 međugradskim telefonskim pozivom interne mreže
kompanije;
 za VPN potreban je samo pristup Internetu i
njegovim servisima kao i korišćenje Web
browser–a;
 VPN nije fizička mreža;
 koriste se Internet ruteri, asinhroni transferni
mod(ATM), digitalne ili analogne linije za
uspostavljanje veze;
49
 Princip rada VPN
 VPN treba da obezbede da su podaci šifrovani
dok se prenose između strana i da podržavaju
standardnu kriptografiju;
 VPN je korisna solucija zbog smanjenih troškova
(iznajmljivanja linija, realnih mreža, ... );
 VPN je korisna po pitanju ljudskih resursa, jer je
dovoljno osnovno poznavanje Web browser-a i
Web tehnologija (nije potrebna posebna obuka);
 korišćenje e-Business pobudilo je interes za VPN
tehnologiju;
 ISP garantuju bezbednost, isporuku i širinu
opsega za VPN u novije vreme;

50
 CSP
(Commerce Service Providers)
 telekomunikacione kompanije ili ISP koji nude
različite usluge upravljanja sistemima e-
Business:
 pristup Internetu velikom brzinom;
 obradu transakcija;
 stalnu podršku i/ili IT konsalting;
 CSP nude neku kombinaciju sledećih usluga:
 održavanje Web – sajta,
 bezbednost servera,
 e-Mail,
 upravljanje porudžbinama i plaćanjem,
 izvršenje i isporuka porudžbina,
 servis potrošača;

51
 Kako doneti najbolju odluku?
 prilikom donošenja pravih odluka u
komuniciranju treba obratiti pažnju na
sledeće faktore :

 fleksibilnost,
 kompatibilnost,

 bezbednost,

 izbor ljudskih resursa,

 brzina,

 pouzdanost,

 cena;

52
 Infrastrukture
e-Business
 više od polovine IT budžeta se troši na
infrastrukturu;
 tehničke infrastrukture obuhvataju:
hardver,
mrežu i
operativna okruženja pod kojim rade aplikacije;
 IT infrastrukture se redovno moraju održavati, tj. ažurirati i
obogaćivati, da bi bile efikasne;
 od kompanija se zahteva da poseduju infrastrukturu koja
podržava različite sisteme;
 mnoge kompanije ne uspevaju da primene i razviju
infrastrukture e-Business;
53
 Infrastrukture e-business
 Proteklih 20 godina infrastrukture su se
razvijale od :
 decentralizovanih,
 distribuiranih, do

 mrežno-centričnih.

54
 Infrastrukture e-Business

Centralizovano
u 1980 - ih god.

Mrežno - centrično
u 2000 - im god.

Distribuirano
u 1990 - ih god.
55
 Infrastrukture e-Business
 upravljanje infrastrukturom značajnije je
nego ikada ranije;
 koriste se mrežni računari koji su
dizajnirani za pokretanje JAVA interfejsa,
multimedijalnih aplikacija korišćenjem Web
browser-a;
 pristup podacima u prošlosti je bio jedan
od većih problema što se bezbednosti tiče,
pristup je bio je omogućen samo
zaposlenima;
56
 Infrastrukture e-Business
 pristup podacima se pojavom EDI
proširio na trgovinske partnere, na
ograničen način;
 danas je preko Web-a dostupno
trgovinskim partnerima da pristupe
internim sistemima;
 IT infrastruktura mora biti sposobna
da upravlja ogromnim stresom;

57
 Pomoćna rešenja (Middleware)
 e-Business ima potrebu za otvorenošću i
povezivanjem;
 kompanije moraju biti kadre da zadovolje različite
zahteve (usklađivanje različitih hardverskih i
operativnih sistema);
 pomoćna rešenja predstavljaju mrežno-svestrane
softverske pakete koji su smešteni između aplikacije
i operativnog sistema, ili između operativnih sistema
i transportnih slojeva mreže;
Aplikacije
Pomoćna
Operativni
rešenja
sistem
Mreža
58
 Pomoćna rešenja (Middleware)
 kompleksne i heterogene računarske
strukture imaju potrebu za pomoćnim
rešenjima, zbog sistema povezivanja “svako
sa svakim”;
 ljudski faktor i dalje predstavlja nezamenjivu
stavku u nekim sistemima koji se ne mogu
automatizovati;
 uvođenjem nove vrste standarda od strane
softverskih giganata IBM i Microsoft,
proizvodi IBM (MQ Series Queue) i
Microsoft (MSMQ) su prihvaćeni zbog
mogućnosti rada na više platformi (NT,
Unix, AS/400);
59
 Ključne oblasti koje treba razmotriti
 razlike između e-Business i tradicionalne
infrastrukture;
 e-Business IT infrastruktura pruža mogućnost
upravljanja preduzećem;
 potrebno je razmotriti mnoge IT oblasti prilikom
dizajniranja tehničke infrastrukture :
 hardver, uključujući
desktop ili server poslovnih aplikacija,
 servere baze podataka,

 Internet servere i

 kompjutersku telefoniju

60
 Ključne oblasti koje treba razmotriti
 softver, uključujući operativne sisteme, softver pozadinskih
aplikacija, brauzer i druge GUI interfejse – mrežu kao što je
LAN/WAN, proširenja ili zamenu, rutere i zaštitne
mehanizme.
 topologiju mreže, koja zavisi od potreba za intergracijom
aplikacije.
 potrebe bezbednosti u oblasti mreže, servera i aplikacija
 resurse rezervi i ponovnog uspostavanja (backup i recovery
resursi) sa mogućnošću podrške trećeg lica u slučaju
problema i potrebe za ponovnim uspostavljanjem.
 resursi za podršku i proširenje sistema i pružanje tehničke
podrške.
 planiranje kapaciteta i testiranje svih hardverskih i
softverskih komponenti infrastrukture;
61
 Ključne oblasti koje treba razmotriti
Pravilno pripremljena strategija e-Business
može zahtevati:

 modele predviđanja ponašanja infrastrukture;

 arhitekturu koja definiše odnose između procesa,
podataka i vremena;
 sisteme upravljanja mrežom sa podsistemskim
direktorijumima koji omogućavaju nadgledanje i
praćenje transakcija i resursa u okruženju;
 pomoćna rešenje za prenos informacija između
različitih okruženja i aplikacija;

62
 Ključne oblasti koje treba razmotriti
 jednoobrazne ili unifromne protokole komunikacija
koji koriste Internet kao mehanizam transporta;
 skup standardne semantike iz koje se može
izgraditi potreban transakcioni set;
 definiciju poslovnih pravila za svaki transakcioni
set;
 sveobuhvatnu bezbednost korišćenjem šifrovanja,
identfikacije i zaštitnih mehanizama;
 sveobuhvatnu politiku i sistem kopija i ponovnog
uspostavljanja u slučaju pada sistema;

63
 Zaključak

 pored svih tehnologija komuniciranja između

sistema (Direktni linkovi, VAN, VPN, ISP, CSP)
potrebno je evolucirati i sopstvene i potrebe
trgovinskih partnera;
 bilo kakvo rešenje treba da reši dva problema,
upravljanje velikim brojem podataka koji se
brzo i bezbedno moraju preneti preko javnih i
privatnih mreža;
64
 E-business tehnologije

65
 Kategorizacija e-business tehologija
 e-Commerce Collaborative
 Mnogi alati postaju e-business alati kao deo
kombinacija alata koji pomažu automatizaciji
internih i externih business procesa.

66 e-Business Technologies
  EDI (Electronic Data Interchange)
 Razmena poslovnih dokumenata
standardizovanog formata sa računara na
računar.

67
  EDI (Electronic Data Interchange)

 Sredstvo za razmenu business dokumenata velikih

razmera između organizacija telefonskim linijama –
narudžbenice, fakture,...
 EDI eliminiše slanje dokumenata putem papira. Stvara
“paperless” office okruženje
 EDI dokumenta su ograničena standardima, kao što
su X12 ili UN/EDIFACT. Definišu format i sadržinu
poslovnih dokumenata . Omogućava elektronsko
vođenje business procesa između dobavljača i
korisnika bez manuelnih intervencija
 Za EDI transakciju treba više alata uključujući
software za prevođenje i komunikacione uređaje.
 Translator software postoji za svaku hardversku
platformu.
68
  EDI (Electronic Data Interchange)

 Mnoge organizacije koriste direktne

komunikacijske veze.
 Većina korisnika koristi Value-Added Network
(VAN). Osnovna odgovornost VAN mreže:
skladištenje, sigurno sredstvo prenosa za potrebe
korisnika.
 EDI ubrzava razmenu poslovnih dokumenata i
redukuje administrativne troškove. Neke
kompanije koriste Internet, a neke oklevaju.

69
  EDI (Electronic Data Interchange)
Koristi se u modelima:
 Business-to-business i Collaborativni e-
business
 Koristi se i u inter-organizacionoj razmeni
dokumenata
 Slabije se koristi u modelu business-to-
consumer iz razloga što su transakcije najčešće
individualne.
 Kad narudžba korisnika treba da se prosledi
distributeru ili drugoj kompaniji – rešenje je EDI

Raste interes malih i srednjih preduzeća za EDI

tehnologiju koja postaje manje skupa za
implementaciju.
70
 Internet i Web

 Izjednačavanje e-commerce i e-business sa

Internet/Web
 Web omogućava kupcima nalaženje adekvatnijeg
proizvoda sa konkurentskom cenom
 Web i Internet su sredstvo odnosno infrastruktura
koje omogućavaju da se vrši e-commerce i e-
business
 Tradicionalni prodavci brinu o konkurentnosti sa
Web prodajom
 15% uštede u kupovini. Ipak, da li je stepen
zadovoljstva-usluge isti ili manji???.

71
 Telefonija
 Telefonija je tehnologija koji povezuje glas i
servise podataka
 SPAJANJE telefonskih i kompjuterskih
sistema

72
 Telefonija

Tehnologija telefonije se koristi:

 Kod banaka i “credit card” kompanija

 Za transakcije u business-to-business modelu

 Call centeri - putem kojih se omogućava

kupcima da pregledaju katalog, provere
informacije o proizvodima i odmah izvrše online
porudžbinu.

73
 Telefonija
Telefonija je pogodna:
 Kada postoji potreba za direktnim kontaktom –
koristi se zajedno Web i Telefonija
(Telefonski kontakt se uspostavlja preko Web-a pri
čemu je potreban mikrofon i specijalni software)
 Postoje 2 načina da se dođe do Web kupaca koji
žele da pričaju sa nekim:
 call back dugme – automatski povezuje
predstavnika za kupce i kupca
 live contact dugme - predstavnik vidi da kupac želi
kontakt

74
 Automatsko prikupljanje podataka
Automated Data Capture
 Podaci o životnom ciklusu proizvoda (od ideje, preko
proizvodnje do prodaje )
 Tehnologija obezbeđuje blagovremene i tačne
podatke omogućavajući usmeravanje i upravljanje
transakcijama
 Potrebno je najmanje imati: bar code printer, skener
(čitač bar coda), opremu za radio frekvencije
 Njihova vrednost tek kad se skupljeni podaci
integrišu sa business aplikacijama
 Primer: Intra-organizacioni e-business model: Toyota
distribucioni centar; POS ili skeniranje bar code na
prodajnim mestima automatski smanjuje nivo zaliha I
vrši ažuriranje prodaje
75
 AUTOMATED DATA CAPTURE
 Tradicionalni sistemi: informacije se skupljaju i šalju
kao ulazni podatak tek kad su proizvodi otišli iz
skladišta – podatak zastareo
 Proces seli iz skladišta – čim je proizvod izabran,
faktura potvrđena, palete i kartoni izabrani i
proizvod krenuo, svi podaci su uneti i ažuriran je
sistemi zaliha i računovodstva
 Poslovni korisnik skenira bar kod i identifikuje
nesklad. Posle usklađivanja generiše
računovodstvene podatke i pokreće sistem plaćanja
 Kad kompanija koristi posrednika za skladištenje,
tačne i blagovremene informacije o zalihama su vrlo
važne

76
 XML
 Kritični faktor u razvoju računarskih mreža
je ostvarivanje medjusobne komunikacije
izmedju računara i aplikacija na različitim
platformama koje rade pod različitim
operativnim sistemima

Šta je XML ?

77
SGML, HTML, XML

Veza izmedju XML-a, SGML-a i HTML-a

 SGML( Standard General Markup Language)

je jezik za struktuiranje dokumenata korišćenjem
oznaka ili tagova koji pretstavljaju ključne reči za
opisivanje delova dokumenata koji su razumljivi
za bilo koju softversku aplikaciju

78
 HTML
HTML je jezik za kreiranje Web-ova
 HTML je uprošćena verzija SGML
 HTML uprošćava SGML smanjenjem broja
tagova i dodavanjem hypertext linkova i
pogodan je za specifikaciju sadržaja dokumenta
i razmenu dokumenata
 HTML-om se mogu izdvojiti delovi dokumenta
kao što su naslov, header, body sekcija itd.
odnosno delova bitnih za njegovu prezentaciju

79
XML
 XML je takodje uprošćena verzija SGML-a čiji je cilj
struktuiranje dokumenata tako da se omogući njihovo
pretraživanje, navigacija i prezentacija
 U XML-u, svaka Web stranica ili svaki objekat Web stranice
(paragraf, slika, link itd.) moraju imati jedno informaciono polje ili
metafile koji opisuje njihov sadržaj i vaze sa drugim sadržajima
u struktuiranom formatu
 Takav metafile omogućava pretraživanje i izdvajanje samo
nekih Web-ova koji odgovaraju kriterijumima pretraživanja
(HTML nema takvu mogućnost)
 U XML-u za svaku vrstu dokumenata se može razviti DTD
(definicija tipa dokumenta) kojim se definiše njihov sadržaj i
odgovarajući tagovi

80
 XML
 Primer XML dokumenta (opis karakteristika automobila)
<productspec>
<manufacturer>Ford</manufacturer>
<model>Escort</model>
<doors>2 doors</doors>
<color>Red</color>
<price> 18500</price>
<terms> Price is negotiable</terms>
<description>This automobile is new </description>
</productspec>

81
 XML
 XML je naročito važan u e-business gde se kombinuju,
razmenjuju i obradjuju informacije koje se nalaze na
sistemima različitih osobina, formata i aplikacija
 Primer: da bi kupac uporedio cene proizvoda mora da
pristupi opisima proizvoda zapamćenih u različitim
formatima na različitim računarima proizvodjača
 Rešenje: XML dokument se može lako parsirati tj. mogu
se izdvojiti njegove komponente koje se podvrgavaju
procesu obrade od strane bilo kog korisnika
 XML se može tretirati kao posrednik izmedju baze
podataka dobavljača i kupca koji interpretira i prevodi
podatke u formu koja je razumljiva različtim
korisnicima bez obzira na platformu na kojoj se nalaze

82
 Tehnologija Smart kartica
 Smart kartica je kreditna plastificirana kartica u
koju je ugradjeno integralno kolo (IC) koje je čini
“pametnom”
 Ugradjeno IC omogućava čuvanje, pristup i
obradu informacija (online ili offline)
 Ono po čemu se Smart kartica razlikuje od ostalih
kartica sa ugradjenim IC je njeno korišćenje u
lične svrhe
 Zavisno od vrste ugradjenog IC, Smart kartice
mogu biti: memory card ili processor card

83
 Smart kartica
 Memory card služi za memorisanje (pamćenje)
informacija
 Processor card imaju ugradjen mikroprocesor
koji može funkcionisati kao procesor koji obavlja
funkcije npr. enkripcije, zaštite (security), lokalne
obrade podataka, složenih sračunavanja. Samo
se processor card mogu smatrati dovoljno
pametnim za upotrebu u e-business

84
 Smart kartica
Tehnologija Smart kartica podrazumeva objedinjavanje
četiri tehnološka segmenta:
 Proizvodjače kartica (Siemens, Motorola, Thompson itd.)
 Čitače i terminale kartica (smart kartice se mogu čitati u
konvencionalnim čitačima ili u bežičnim terminalima).
Proizvodjači POS i ATM čitača kartica su proširili svoju
proizvodnju i na čitače smart kartica
 Interface izmedju kartice i terminala (API). Sastoji se od
hardverskih i softverskih elemenata
 Aplikacije- utility programi koji upravljaju procesom
plaćanja, identifikacijom, zdravstvene zaštite itd.

85
 Kolaborativna sredstva
(Collaborative Tools)
 Poslovne transakcije u organizaciju pristižu kroz
razne “gateways”: direktne veze, internet, privatne,
javne, i “value-added” mreže.

86
 Kolaborativna sredstva
(Collaborative Tools)
 Poslovne transakcije u organizaciju pristižu kroz
razne “gateways”: direktne veze, internet, privatne,
javne, i “value-added” mreže.

87
 e-Mail i slanje poruka
(Massaging)
 Popularni e-business alat je uključivanje
glasa u e-mail poruke (voice e-mail systems).
Postoje 3 načina da se glasovna poruka
prosledi putem e-mail.
1. Snimiti poruku i attach .wav file .
2. Glas se usadi u zvučni file u e-mail
poruci, slično kao hypertext link?
3. Pustiti glasovnu poruku u mail od
klijenta na server
 Večina Web browsers to podržava

88
  Video e-mail systems, kao i glasovni, zahteva
visoku kompresiju kako bi obezbedio visok
kvalitet krajnjeg rezultata.
(Neophodno je sinhronizovati audio i video
podatke tokom kompresije i dekompresije)
 Popularan način slanja video e-mail je
korišćenjem .avi file formata kao attacment.
Prednosti e-mail i imaging:
 Jeftin
 Lak za slanje razmene poruka
 Garantuje kvalitet i tačnost informacije

89
Elektronsko upravljanje dokumentacijom
EDM - Electronic Document Menagement (Imaging)

 Zamena za procesiranja bazirana na papiru.

 Image-processing uključuje kreiranje, čuvanje i
uspostavljanje elektronskih verzija papirnih
dokumenata.
 EDM sistem uključuje:

Personalne računare ili file servere; Uređaje za skeniranje;

Medije i uređaje skladištenja; Komunikacione uređaje i
linije; Softver za upravljanje dokumentacijom i
štampače
Cena: od 1000 do milion dolara
 Korisnici: finansijske institucije,osiguravajuće
kompanije, transportne kompanije
90
 Prednosti:
 ušteda vremena

 manji troškovi

 poboljšanje potrošačkih servisa

91
 EDM sredstva koja se najčešće koriste
su:
 Optical Character Recognition (OCR)-
Optičko raspoznavanje znakova
 Ink Character Recognition (ICR)-
Raspoznavanje znakova mastila
 Magnetic Ink Character Recognation
(MICR) – Magnetsko raspoznavanje
znakova mastila
 drugi

92
 OCR
 Usaglašava uzor slovne slike sa rečnikom
slovnih šablona (templates).
 OCR se koristi za skeniranje štampanih
materijala

 ICR se koristi za prepoznavanje rukopisa.

 Kvalitet zavisi od originalnih dokumenata
93
 Automatizacija radnih tokova
(Workflow Automation)
Automatizacija procesa informisanja je:
 interna i eksterna
 danas se ovi procesi i transakcije mogu
potpuno automatizovati
 Cilj automatizacije radnih procesa je da
podrži efikasnu manipulaciju podataka:
podaci mogu biti skupljeni na nivou radne stanice, a
zatim usmereni odgovarajućim korisnicima na
osnovu odgovarajućih kriterijuma, pitati za
dalju akciju ili integrisati se sa sistemima
aplikacijama.

94
 Workflow Automation
 Koristi se najnovija tehnologija: Grafički objekti za
dijagrame tokova, a definicija tokova može se planirati
preko “mouse and point-to-click” obrisa
 Primer: Izdavač novina u metropoli - razne fakture
moraju ići na odobrenje i sl. Workflow alati prosleđuju
ili zadržavaju fakture dok ne stignu odgovarajući
podaci, integriše sve i prosleđuje sledećem nivou
odlučivanja
 Ako treba vršiti izmene u workflow to se radi na način
“point-to-click”
 Nekad se koristio samo u inter-organizacionom
modelu. Danas u svim e-business modelima
95
  E-business firme

96
E-business firme

 E-business firma je firma koja koristi informacionu

tehnologiju a pogotovu mrežnu infrastrukturu u
obavljanju različitih aktivnosti
 E-business firme ne samo da prodaju svoje proizvode
putem Interneta već takodje koriste računar i mrežnu
tehnologiju u svom procesu proizvodnje, nabavke,
marketinga i pružanja podrške kupcima.
 ZAKLJUČAK: E-business firma primenjuje digitalne
tehnologije i mrežu za svoju sopstvenu organizaciju i za
uspostavljanje kontakta (relacija) sa drugim e-business
firmama.

97
 E-business firme

 Fundamentalne razlike e-business firmi u

odnosu na konvecionalan način poslovanja se
sastoje u:
a. Internoj organizaciji e-business firme
b. Vezi e-business firme sa eksternim
okruženjem

98
 Interna organizacija e-business firme

 Firma u Internet okruženju postaje

virtualna organizacija bez klasičnih
kancelarija, odeljenja i zaposlenih.

99
 Virtuelane organizacije
Geografski razmeštene organizacije koje su povezane
zajedničkim interesima, a sarađuju kroz međusobno
nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i
kroz organizacione granice, uz pomoć informacionih i
telekomunikacionih tehnologija.
Virtuelne organizacije možemo organizovati:

• TELEWORK
• VIRTUELNE KANCELARIJE
• VIRTUELNI TIMOVI

100
 Telework

Telework - rad zaposlenog na daljinu.

Lokacija radnog mesta može biti:  
• Kod kuće - zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim
vremenom i obezbeđena su im sva tehnička sredstva
• Satellite office - kancelarije udaljene od sedišta
organizacije, zaposleni dele radni prostor, smanjuju vreme
i troškove komunikacije.
• Mobile office - primenjuje se kod trgovačkih putnika
• Telecentre – kancelarija u kojoj se deli prostor sa
zaposlenima iz drugih organizacija

101
 VIRTUELNA KANCELARIJA
Novi koncept organizacije kancelarija primenjuje se u :
 kancelarijama za telework
 klasičnim kancelarijama u preduzećima
Vrste virtuelnih kancelarija su:  
• Hot desk environment - zaposlenom se svakog dana
određuje drugi sto i omogućen mu je pristup elektroskoj
pošti i računarskim podacima.
• Hotelling - zaposleni veći deo radnog vremena provode
kod klijenta koristeći njegovu opremu i resurse – slično kao
posetilac hotela.
• Touchdown office - zaposlenima se dodeljuje radni prostor
kada dođu na posao po principu »first come – first serve”.

102
 VIRTUELNI TIMOVI

• Nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije

nemaju osposobljene stručnjake.

• Formiraju se timovi stručnjaka, koji mogu biti fizički

udaljeni,

• Fleksibilni na promenljive uslove u okruženju

• Imaju komplementarne veštine i nezavisne ciljeve, čine

ih zaposleni koji rade kod kuće i male grupe u
kancelarijama,

103
 VRSTE VIRTUELNIH TIMOVA

• Mrežni timovi

• Paralelni timovi

• Timovi za razvoj projekata ili proizvoda

• Radni ili proizvodni tim

• Servis timovi

• Upravljački timovi  

• Akcioni timovi

104
 PREDNOSTI VIRTUELNIH ORGANIZACIJA

• Omogućava angažovanje najboljih stručnjaka

• Fleksibilna organizacija lakše odgovara na
promenljive zateve tržišta
• Konkurentnost između različitih privrednih
jedinica
• Povećanje produktivnosti
• Pouzdanije i zadovoljnije osoblje
• Fleksibilnost pri radu zaposlenih
• Povećanje produktivnosti zaposlenih
• Radni dan traje 24 časa

105
Veze e-business firmi sa eksternim
okruženjem

 Podrazumevaju se veze sa dobavljačima,

kupcima s kojima je firma u interakciji
putem mreže.
 Vaznost primene internet tehnologije u
vezama e-business firmi sa eksternim
okruženjem se najbolje vidi na primeru
online maloprodaje

106
 Veze sa eksternim okruženjem
 Tabela prikazuje paralelno poslovanje jedne
online knjižare Amazon.com i klasične knjižare
Barnes&Noble Amazon.com Barnes/Noble
Broj prodavnica 1 1.011
Broj naslova po
prodavnici 3.1 miliona 175.000
Vraćene knjige 2% 30%
Rast prodaje 306% 10%
Prodaja po
zaposlenom 375.000$ 100.000$

107
 Modeli e-business firmi

 Tradicionalni modeli poslovanja

 Modeli poslovanja na Internetu

108
 Tradicionalni modeli poslovanja

 Primarna industrija – rudarstvo, ribolov-dodatna

vrednost je promenljiva
 Proizvodjači – obrada ruda, topionice (sirovina
se prevode u gotove proizvode) – ima dodatne
vrednosti
 Velikoprodaja – npr. vodovodnih instalacija:
kupuju se delovi od različitih dobavljača,
stvaraju se zalihe proizvoda kojima se upravlja –
nema dodatne vrednosti

109
 Tradicionalni modeli poslovanja

 Maloprodaja – posrednik izmedju velikoprodaje

i kupca – može da ima dodatne vrednosti npr.
sečenje mesa. U slučaju maloprodaje, posrednik
je vlasnik proizvoda.
 Agencije - zastupaju nekog proizvodjača ili
pojedinca (npr. nekog talenta) ali nemaju
vlasništvo nad njima – nema dodatne vrednosti
 Provajderi usluga (advokati, knjigovodje) –
nema dodatne vrednosti

110
 Tradicionalni modeli poslovanja

 Konsignaciona prodaja (posrednici u prodaji

umetničkih dela) – imaju odgovornost ali ne i
vlasništo
 Brokeri – veza izmedju onog ko pozajmljuje ili
prodaje i onog ko kupuje. Brokeri nisu
vlasnici tih proizvoda već zaradu ostvaruju
samo naplatom provizije za svaku izvršenu
transakciju.

111
 Modeli poslovanja na Internetu

 Brokerski model
 Reklamni model
 Trgovački model
 Proizvodjački (direktan) model

112
 Brokerski model
Oni dovode u vezu kupce i prodavce i olakšavaju
transakcije izmedju njih. Njihova se zarada sastoji od
naplate takse za svaku transakciju. Brokerski model
ukuljučuje sledeće slučajeve:
 Razmenu dobara na tržištu: Broker obezbedjuje sve usluga
počevši od ispitivanja tržišta do ugovaranja i ispunjavanja
ugovora za neku granu industrije
 Vršenje trgovine-prodaje: Kupac specificira narudžbine za
kupovinom ili prodajom nekog proizvoda ili usluge
uključujući cenu, isporuku itd. Broker opterećuje kupca i/ili
prodavca taksom za svaku izvršenu transakciju.
(Respon.com)

113
 Brokerski model
 Vodjenje aukcije za prodavce: Broker opterćuje prodavca
taksom čija visina zavisi od vrednosti transakcije.Aukcija
varira zavisno od pravila ponude i potražnje. (eBuy.com)
 Distributerstvo: to je katalog kojim je obuhvaćen veliki
broj proizvodjača. Brokeri olakšavaju poslovnu
transakciju izmedju ovlašćenog distributera i njegovih
partnera. (Questlink.com)
 Agenti za pretraživanje (Search Agent) – softverski
agenti ili roboti koji se koriste za pronalaženje dobara ili
usluga na osnovu cene ili drugih karakteristika koje
specificira kupac. (MySimon.com, DealTime.com)

114
 Reklamni model
Web reklamni model je proširenje tradicionalnog modela
emitovanja reklama preko medija. Reklamiranje se u
ovom slučaju vrši preko web site-a koji pruža neki
sadržaj (često, ali ne obavezno, besplatno) i usluge (kao
što je e-mail, chat, forum) zajedno sa reklamnim
porukama u obliku banera.Reklamni modeli se najčešće
javljaju kao portali.
Portal je tačka ulaska na Web, najčešće
pretraživač (Search engine) koji uključuje
različite sadržaje ili servise.(Yahoo.com,
Google.com)

115
 Trgovački model

Obuhvata veletrgovine i maloprodaju dobara i usluga.

Prodaja može vršiti na bazi cenovnika ili aukcijom. Javlja
se u sledećim oblicima:
 Virtuelna trgovina ili maloprodaja je prodaja koja se vrši
preko web-a (Amazon.com)
 Kataloška trgovina – naručivanje se vrši preko mail-a a
na osnovu web baziranog kataloga
 BitVendor – trgovina koja se striktno odnosi na digitalne
proizvode i usluge tako da se i prodaja i distribucija vrše
preko web-a.

116
 Proizvodjački (direktan) model

 To je web preko kojeg proizvodjači (kompanije koje

kreiraju proizvode ili usluge) direktno istražuju kupce.
Web sadrži različite korisničke servise koji služe za bolje
razumevanje potreba kupaca.
 (Dell computer, Apple Computer)

117
 Relacije izmedju učesnika u elektronskoj
trgovini

118
 ELEKTRONSKA TRGOVINA

RELACIJE IZMEĐU UČESNIKA C2B2C

B2B2C

C2C

B2C

B2B

119
 B2B
B2B (Business to Business)

• Stvaranje novih veza između preduzeća.

• B2B aplikacije omogućavaju organizacijama da izgrade nov

način poslovanja

• B2B tehnologije:
 olakšavaju transakcije za prodaju roba i usluga između
organizacija
 omogućavaju integraciju lanca nabavke
 online pribavljanje robe jedne firme za drugu
•Problemi za primenu B2B aplikacija:
 pravna integracija
120  bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama
 B2C
B2C (Business to Consumer)

• Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs

između preduzeća i potrošača.

• Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili

usluga.

•Preduzeća koja nisu nikad direktno prodavala potrošačima,

shvatiće da je mnogo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu. 

•Preduzeća koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i

prodaji proizvoda B2C nije efikasan model.

121
 C2C C2C (Consumer to Consumer)

• Nov oblik trgovine.

• Potrosači trguju direktno sa drugim potrosačima.

• Kompanija koja podržava ove transakcije mora naći neki

ne tradicionalni način za naplatu usluge.

• Cena usluge je obično mali procenat transakcije, članarina,

reklamiranje ili neka kombinacija.

122
B2B2C B2B2C
(Business to Business to Consumer)

• Noviji model elektronske trgovine

• Korišćenje modela B2B koji podržava poslovanje preduzaća

po modelu B2C

• Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tražnju

B2C

• Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim

može se smatrati kao B2B2C aplikacijom
123
 C2B2C
C2B2C
(Consumer to Business to Consumer)

• Uključuje potrošače sprovodeći transakciju sa ostalim

potrošačima koristeći online preduzeće kao posrednika.

• Primer C2B2C aplikacije - www.autotrader.com.

• Katalog i prodaja

 polovnih i
 novih kola između korisnika
124
 C2B2C
C2B2C
(Consumer to Business to Consumer)
www.autotrader.com

125