INFORMACIONE I INTERNET

TEHNOLOGIJE
Nastavna jedinica 12.
Internet. Internet protokoli i servisi
 Šta će se naučiti?
• Internet: pojam, kratak pregled razvoja, karakteristike i
mogućnosti.
• Pojam protokola.
• Neki internet protokoli: TCP, IP (IPv4, IPv6), FTP, HTTP, SMTP, POP3.
• Internet, www, intranet, ekstranet.
• Internet čitači i pretraživači.
• Internet servisi: Chat, Internet telefoniranje, ….
 Ishodi učenja
• Nakon ove nastavne jedinice bićete u stanju da:
• objasnite pojam internet i odakle je nastao,
• nabrojite šta sačinjava internet i vrste uređaja koji se povezuju na internet,
• objasnite razliku internet (DoD) modela i OSI modela,
• objasnite koji slojevi OSI i internet modela čine komponente mrežnog operativnog
sistema,
• objasnite namenu sledećih protokola: IP, TCP, FTP, HTTP, SMTP, POP3,
• objasnite razliku IP adrese i DNS,
• objasnite da li je IP/TCP protokol ili skup protokola,
• objasnite razliku HTTP i HTML,
• objasnite razliku između interneta, intraneta i ekstraneta,
• objasnite šta se podrazumeva pod www,
• objasnite razliku i navedete primere internet pregledača i internet pretraživača,
• klasifikujete internet servise,
• ukratko opišete internet usluge: elektronska pošta, čet, newsgroup, telnet,
internet fax,
• objasnite razliku internet telefoniranja i skajpa,
• nabrojite neke probleme koji se javljaju kod internet telefoniranja,
• objasnite šta se podrazumeva pod udaljenim servisima.
 Internet
• Šta je internet?
• Internet (net, The Internet, The Net).
• Internet – pisao se velikim slovom – jedan i jedinstven.
• Mreža računarskih mreža koja omogućava prenos podataka sa jednog na
drugi računar pomoću definisanih pravila (protokola).
• Mreža svih mreža, globalna računarska mreža (WAN):
• ali internet ne povezuje samo računare, nego i ljude,
• vrednost interneta je u informacijama koje sadrži.
• Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština je
u onome što može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se
najčešće koristi termin “internet tehnologije”.
• Internet of Things (IoT)?
Internet
- Ilustracija delova koji
sačinjavaju internet
Internet: istorijat
• DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency, SAD):
– ranije ARPA (formirana 1959.), osnovala ARPANET – prethodnica interneta 1969.,
usvojila TCP/IP 1983.
– razlog: potreba razmene informacija između više udaljenih računara timova koji rade
na istom projektu.
• Počeli da koriste američki univerziteti.
• Proširila se na kontinent, zatim na ceo svet.
• Časopis “TIME” proglasio korisnika interneta za ličnost 2006. godine.
• U Srbiji (SR Jugoslaviji) se pojavio u februaru 1996. godine kada je
Nacionalna akademska mreža (AMRES) preko provajdera BeoTelNet-a
spojena na internet.
 Kratak pregled razvoja interneta
veb, world wide web, Početak
razvoja

www, web Mosaic E-commerca

1995
WWW 1993
Ustanovljen 1989
Internet
Koristio Network Control Protocol (NCP) i
TCP/IP TCP/IP
ARPANET
1972 1984 Mosaic – Web browser
Hipertekst
1969 firme Netscape
Prva otkriven
računarska 1965
Silicijumski mreža
Matematička čip 1962
teorija 1958
komunikacija
1948

1948 1995
Karakteristike i mogućnosti interneta
• Omogućava veliko tržište, koje stalno raste.
• Slični uslovi za male i velike kompanije.
• Niska cena izlaska na internet tržište.
• Dostupnost svima.
• Fleksibilnost.
• Bez granica. • Rast od 1 milion korisnika za tehnologije:
• Globalizacija. – Radio...................38 godina
– TV....................... 13 godina
– Internet................4 godine
• Broj on-line korisnika:
1994.god...................3 miliona
1997.god................100 miliona
2005.god.............1.000 miliona
 DoD model, Internet model
- slojevi -
• Application layer:
• ekvivalentan je Application, Presentation, and Session sloju (7., 6. i 5.) OSI
modela.
• Host-to-Host layer:
• ekivalentan je OSI Transport sloju (4. sloj).
• Internet layer:
• odgovara OSI Network sloju (3. sloj).
• Network Access layer:
• ekvivalentan je OSI Data Link sloju.

• Uklapanje slojeva OSI modela i TCP/IP skupa protokola prikazano je

na sledećem slajdu.
Slojevi OSI modela i Internet model
(TCP/IP skup protokola)
 Mrežni operativni sistem

• Sloj 1 i sloj 2 OSI obezbeđuju povezivanje na hardverskom nivou.

• Svi slojevi, osim najniža dva (sloj 1 i 2) OSI modela predstavljaju
komponente mrežnog operativnog sistema.
• Mrežni operativni sistem (Network Operating System, NOS):
• sa strane servera je odgovoran za upravljanje zahtevima za resursima koje
server prima od klijenata,
• sa strane klijenta obezbeđuje osnovni pristup mreži.
Internet protokoli
• Neki od internet protokola čiju ćemo namenu spomenuti,
a rade na slojevima 2. do 4. Internet modela (3. do 7. OSI
modela):
• IP,
• TCP,
• FTP,
• HTTP,
• SMTP,
• POP3.
 TCP/IP
• TCP/IP (Transmission Control Protocol/ Internet Protocol)
• osnova su interneta.
• Razvila ga je Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA,
prvobitno ARPA).
• U početku je razvijen kao skup protokola za WAN mreže koji može:
• da obezbedi da se održava komunikacija u mreži i kada su neki njeni delovi u
kvaru ili onesposobljeni,
• ali i da obezbedi komunikaciju između različitih mreža.
• Razvijen je pre usvajanja OSI modela, pa se ne uklapa potpuno u
slojeve OSI modela.
• Razvijen je korišćenjem drugačije koncepcije, nazvane DoD
(Department of Defense ) model,
• ima 4 sloja.
 TCP/IP
• TCP/IP mreže su mreže za komunikaciju paketima.
• TCP protokol radi na transportnom sloju (3. sloj internet modela,
odnosno 4. sloj OSI modela),
• obezbeđuje pouzdanu isporuku paketa (ne i pravovremenu),
• postoji UDP protokol, koji ne obezbeđuje pouzdanu isporuku, ali je brži.
• Svakom računaru na internetu dodeljena je adresa koja se naziva
adresa internet protokola (IP adresa) i po kojoj se razlikuje od svih
drugih računara.
• IP radi na internet sloju (2. sloj internet modela) odnosno mrežnom
sloju (3. sloj OSI modela), obezbeđuje komunikaciju dva računara
pomoću njihovih (IP) adresa, IP adresiranje, mreže sa slanjem paketa.
 IP adresa i DNS
• U upotrebi su dve verzije IP adresa (logička adresa):
• IPv4, 32 bitna adresa,
• IPv4 adresa se prikazuje decimalnim brojevima koji su podeljeni u četiri dela i
odvojeni su tačkama, na primer 135.62.128.91
• IPv6, 128 bitna adresa,
• prikazuje se u heksadecimalnom obliku, primer 2001:DB8::1428:57AB
• Korisnik može pristupiti veb-sajtu ukucavanjem tog broja u adresno polje
brauzera.
• S obzirom da ljudi lakše pamte imena, pomoću Domain Name System (DNS)
kreiraju se imena koja se prevode u IP adrese.
• Imena domena sastoje se od nekoliko delova koji su odvojeni tačkama i čitaju se
zdesna na levo, na primer sofware.ibm.com
• “com” oznaćava da se radi o komercijalnom veb-sajtu, “ibm” da se radi o firmi, a “software” je
ime računara u firmi.
• fsu.edu.rs
 FTP

• File Transfer Protocol

• TCP/IP standard za razmenu fajlova preko interneta i između računara.
• Standardni protokol za prenos fajlova sa jednog na drugi računar.
• Protokol za upload i download fajlova na neki udaljeni računar na
mreži.
• FTP je klijent/server protokol, koji omogućava FTP klijentu da se loguje
na udaljeni (remote) računar, kreće kroz strukturu na udaljenom
računaru, a potom omogući upload ili download fajlova sa tog
računara.
• Postoje dva tipa:
• anonymous FTP (pristupa se ključnom reči anonymous), i
• private FTP (pristupa se sa korisničkim imenom i šifrom).
HTTP
• HyperText Transfer Protocol
• protokol za prenos hiperteksta
• Sastavni je deo svake adrese na veb sajtu i služi za razmenu
hypertext fajlova (HTML) preko interneta
• hypertext
• tekst sa linkovima na druge tekstove.
• Protokol koji se koristi između veb brauzera (web browser,
internet browser, čitač, pregledač) klijenta i servera, pri zahtevu
za nekim dokumentom i prenosom njegovog sadržaja do
klijenta.
• Skup pravila za razmenu fajlova (tekst, slike, zvuk, video) na
world wide webu (www).
• Određuje način na koji čitači i serveri šalju poruke kao i strukturu
samih poruka.
 HTML
• HyperText Markup Language, poboljšana verzija je XHTML (X – Extended)
• Jezik za kreiranje hypertext dokumenata na internetu i kontrolu prikaza veb
strana (način na koji će veb brauzer korisnika prikazati neku stranicu sa veba)
• HTML fajlovi se prikazuju pomoću WWW klijent programa (browser),
• brauzeri interpretiraju HTML kod.
• Skup markup simbola (tagova), koji govore brauzeru kako da prikaže sadržaj
veb strane internet korisniku.
• HTML kodiranje dozvoljava linkovanje ka drugim fajlovima na internetu
(hyperlink)
• hyperlink
• link u dokumentu ka informacijama u istom ili drugim dokumentima
• obično su to osvetljene reči ili slike.
• Kreiranje HTML koda se može vršiti u bilo kom tekst editoru, ili u nekom veb
dizajn programu.
• HTML i HTTP su komponente veba.
WWW
• World Wide Web (www, w3, web) je:
• sistem za čuvanje, pronalaženje, formatiranje i prikazivanje
informacija kojima je moguće pristupiti pomoću čitača
(brauzera),
• sistem međusobno povezanih hipertekst dokumenata kojima
se pristupa internetom.
• Program koji omogućava pristup hipertekstovima naziva
se brauzer.
• World Wide Web (na srpskom: veb)
SMTP, POP3

• SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)

• Protokol koji se koristi za slanje elektronske pošte (e-mail) internetom.
• Koristi TCP.
• Najrašireniji protokol na internetu za razmenu mejl poruka.
• POP3 (Post Office Protocol 3)
• Protokol koji se koristi za prijem mejla. (e-mail = mejl?)
• Skup pravila putem kojih klijent dohvata poruke sa mejl
servera.
Internet, intranet i ekstranet

• Internet je globalna mreža računarskih mreža koja koristi zajednički

skup protokola za komunikaciju – TCP/IP.
• Intranet je mreža projektovana tako da zadovolji interne
informacione potrebe jedne kompanije i koristi tehnologiju i alate
interneta. Privatna mreža. Mogu joj prići samo korisnici neke firme
ili druge celine (privatne).
• Ekstranet povezuje delove intraneta različitih organizacija i
omogućava bezbednu komunikaciju među poslovnim partnerima
putem interneta. Privatna mreža koja koristi internet protokole i
javni telekommunikacioni sistem
 Internet čitači i pretraživači

• Web/Internet browser (čitač, pregledač, brauzer):

• softver kojim se može videti internet,
• prevodi HTML kod da bi prikazao veb stranicu,
• interfejs za pristup informacijama na WWW ili LAN,
• Primeri: Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera,
Safari, Netscape Navigator, ...
• Internet search engines (pretraživač):
• Softver koji pretražuje informacije (po zadatoj reči/rečima i vraća
sajtove koji imaju te informacije.
• Primeri: Google, Yahoo, MSN, AltaVista, …
 Internet servisi
• Postoje razne podele internet servisa i teško ih je deklarisati jer
se međusobno dopunjuju. Osnovna podela, koja se sve više
priznaje, je:
• BAZIČNI (e-mail, Telnet, FTP)
• JAVNI INFORMACIONI (Anonimus FTP, Gopher, www)
• DISKUSIONI (Mailling list, Newsgroup)
• KONFERENCIJSKI (Chat, VoIP, Videokonferencije, Udaljeni servisi
(Remote services))
• SERVISI ZA PRETRAŽIVANJE
• Društveni?
 Chat
• Jedan od najpopularnijih internet servisa.
• Komunikacija između on-line korisnika putem kucanja poruka koje
se vide trenutno.
• Komunikacija u realnom vremenu između dva i više korisnika preko
mreže.
• Chat se može organizovati:
• preko veb sajta, ili
• preko posebnog programa,
• Izbor čet sobe (chat room) u kojoj se razgovara o određenoj temi.
• Nedostatak:
• korisnik se skriva iza pseudonima, ne otkrivajući svoj pravi identitet.
 Internet telefoniranje
• IP telephony (Internet telephony):
• tehnologija koja podržava prenos glasa, podataka i videa kroz IP mreže (LAN, WAN, internet).
• VoIP (Voice Over Internet Protocol):
• je uži pojam i odnosi se na prenos glasa kroz IP mreže.
• Ako se kod IP telefonije glas prenosi posredstvom interneta, radi se o telefoniranju
preko interneta
• Kako se IP mreže zasnivaju na komutaciji paketa, a ne komutaciji kola (kao klasična
telefonija), to se i prenos glasa obavlja prenosom paketa
• Govor se pretvara u digitalni oblik, komprimuje, i paketi se prenose internetom, a potom vraćaju u
analogni oblik (IP paket = 40-80 ms govora = 1 fonem, pauze u govoru se ne pretvaraju u pakete, pa
je bolje iskorišćenje propusnog opsega)
• Počelo 1995. godine
 Internet telefoniranje
• Problemi:
• kašnjenje (latency):
• kašnjenje zbog obrade signala,
• kašnjenje zbog prenosa računarskom mrežom.
• eho, nastaje kao posledica akumulacije kašnjenja,
• izgubljeni paketi:
• zbog preopterećenja veze (medija),
• prečestih sudara (kolizija) na mreži, ili
• fizičkog oštećenja medija.
 Pitanja za proveru znanja
Karakteristike interneta su:
a) fleksibilnost,
b) globalizacija,
c) dostupnost,
d) svi odgovori su tačni.
Preteća interneta je:
a) ARPANET,
b) DARPA,
c) ARPA,
d) ABAKUS.
 Pitanja za proveru znanja
Najrašireniji komunikacioni protokol i osnova celog interneta je:
a) TCP/IP,
b) SMTP,
c) HTTP,
d) FTP.
HTML je skraćenica za:
a) Hypertext Markup Language,
b) Hypertext Mark Language,
c) Hypertext Mosaic Language.
 Pitanja za proveru znanja
Protokol za razmenu fajlova preko interneta je:
a) FTP,
b) HTTP,
c) IP.
Šta od ponuđenog ne spada u internet protokole?
a) WWW,
b) SMTP,
c) HTTP.
Za prijem mejla koristi se protokol:
a) POP3,
b) SMTP,
c) FTP.
 Pitanja za proveru znanja
World Wide Web (www) je:
a) sistem međusobno povezanih hipertekst dokumenata kojima
se pristupa internetom,
b) program koji omogućava pristup hipertekstovima,
c) oba odgovora su tačna.
Ekstranet (extranet) je:
a) privatna mreža koja koristi internet protokole i javni
telekommunikacioni sistem,
b) javna mreža koja koristi internet protokole i javni
telekommunikacioni sistem.
 Pitanja za proveru znanja
Intranet je:
a) privatna mreža neke kompanije,
b) javna mreža neke kompanije,
c) oba odgovora su tačna.
Chat se može organizovati:
a) preko veb sajta,
b) preko posebnog programa,
c) oba odgovora su tačna.