VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZRENJANIN

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

– OSNOVI EKONOMIJE -

TEMA:

ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA

Mentor: Student:

0
 Zrenjanin,
Decembar 2013

SADRŽAJ

Uvod......................................................................................................2

Organizaciona struktura preduzeća.....................................3

Vrste organizacione strukture................................................5

Linijska organizaciona struktura..........................................6

Linijsko – štabna organizaciona struktura......................7

Funkcionalni model.......................................................................8

Divizioni model.............................................................................10

Matrični model...............................................................................11

Projektni model............................................................................13

Adhokratija......................................................................................14

Situacioni pristup versus

organizacione kompleksnosti...............................................15

Kvalitet organizacione strukture.........................................15

Model 7-S organizovanja.........................................................16

Inovativna organizacija............................................................16

Zaključak............................................................................................17

Literatura..........................................................................................18

1
 Uvod

Zadatak i cilj ovog seminarskog rada je da na kvalitetan način

predstavi organizacionu strukturu preduzeća. To znači da navede i
pojasni određene modele organizacione stukture, i jasno ih
predstavi.

Svaka organizacija, pa tako i preduzeće, ima neku svoju određenu

strukturu odnosno neki svoj sastav unutrašnjih veza i odnosa.
Važnost strukture za preduzeće jednaka je važnosti anatomije za
ljudski ili neki drugi živi organizam, pa se ona često naziva i
’’anatomijom organizacije’’ odnosno anatomijom preduzeća.

Organizaciona struktura predstavlja dinamičan element

organizacije i menja se u zavisnosti od uticajnih činilaca
organizacije, koji izazivaju potrebu za promenama u strukturi
preduzeća.

2
 ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA

Organizaciona struktura je moćno sredstvo pomoću koga rukovodstvo

preduzeća utiče na postavljene ciljeve.

Efektivna organizaciona struktura omogućuje menadžerima da izvrše

alokaciju resursa u skladu sa ciljevima definisanim u procesu planiranja.
Rezultat procesa organizovanja je organizaciona struktura.

Strukturu organizacije formiraju njeni elementi : zadaci, nosioci zadataka i

njihovi medjusobni odnosi.

Kao eksplicitan pojavni oblik, organizaciona struktura preduzeća je

prepoznatljiva u svakoj organizaciji (preduzeću) i iskazuje se organizacionom
šemom.

Organizaciona struktura preduzeća moze se definisati kao sistem veza i

odnosa između elemenata u organizaciji preduzeća koji se projektuju za
relativno duze vreme, i koji se formalno sankcionišu aktima preduzeća
(statuti, odluke, šeme i sl.).

U svakoj organizaciji paralelno egzistiraju dve vrste organizacione strukture :

formalna i neformalna.

Tradicionalne teorije organizacije su dugo naglasak stavljale na formalnu

organizacionu strukturu.

Formalna organizaciona struktura predstavlja smišljen pokušaj menadžmenta

da se uspostave šablonizirani odnosi između njenih pojedinih elemenata.

Za Formalnu organizacionu strukturu je karakteristično sledeće : formira se

planski, sve je unapred predviđeno (podela rada, komunikacija i sl.), kruta je
i neelastična, ograničava ponašanje pojedinca, presporo reaguje na uticaje iz
okruženja. Prikazuje se u formi organizama, blok dijagrama, opisom pozicija
(radnih mesta) i ostalim formalnim dokumentima.

3
Neformalna organizaciona struktura se odnosi na one aspekte funkcionisanja
organizacije koji nisu isplanirani. Oni nastaju spontano kao rezultat
međusobnih odnosa i veza pojedinih članova organizacije iz različitih
socijalnih grupa i bez obzira na rang koji zauzimaju u organizaciji. Ovom
vrstom strukture obuhvaćeni su svi odnosi, veze, osećanja i aktivnosti koji se
najčesće ne uklapaju u formalni oblik organizacione strukture. To je ono što
se dešava ’’između okvira linija’’ obično povučenih na mapi organizacije.

Neformalnu organizacionu strukturu karakteriše veća elastičnost i

fleksibilnost. U uspešnim organizacijama se neformalna struktura svesno
podstiče kako bi se nadomestili nedostaci i krutost formalne strukture i
’’uspostavila veza’’ između pojedinca i organizacije. To se postiže
formiranjem manjih organizacionih jedinica, odnosno grupa od 7 do 10
zaposlenih koji se međusobno dobro slažu i žele da rade zajedno,
međusobno dobro komuniciraju i koji su prijatelji u svakodnevnom životu.
Organizaciona struktura jasno pokazuje kome su dodeljeni pojedinačni
zadaci, jasno definiše odgovornosti, pokazuje ko je odgovoran prema kome,
pokazuje kome pripada autoritet, pojašnjava linije komuniciranja i drugo.
Kao krajnji rezultat brojnih odluka koje u toku organizacionog procesa
donose menadžeri, organizaciona struktura uspostavlja potrebnu ravnotežu
između ciljeva organizacije, odnosa subordinacije i psihofizickih sposobnosti
članova organizacije.

4
 Vrste organizacione strukture

Izbor odgovarajućeg modela organizacione strukture zavisi od brojnih

faktora.
Navodimo neke od njih : veličina organizacije, struktura delatnosti, obim
aktivnosti, kvalitet menadžmenta, geografska disperzija poslova, želja
uprave za odgovarajućim nivoom kontrole i slično.
Najjednostavniju strukturu imaju inokosna preduzeća. Ta jednostavnost im
osigurava dobru sposobnost prilagođavanja. Time se moze objasniti kako su
ova preduzeća opstala među kolosima koji vladaju na tržištu.
Paradigmatske modele organizacione strukture, koje pored teorijske imaju i
svoju aplikativnu vrednost, čine :
 linijska organizaciona struktura

 linijsko-štabna organizaciona struktura

 funkcionalna organizaciona struktura

 diviziona organizaciona struktura

 matrična organizaciona struktura

 projektna organizaciona struktura

Svi navedeni modeli se mogu podeliti u dve grupe.

Prvu čine tzv. bazični modeli verni principima tradicinalnog organizovanja, a

to su : linijski, linijsko štabski, funkcionalni i divizioni model organizacione
strukture.

Drugu grupu čine tzv. noviji ili savremeni modeli organizacione strukture koji
se zasnivaju na modifikaciji tradicionalnih modela. To su : model matrične
strukture koji predstavlja modifikovan funkcionalni model, model
strategijskih poslovnih jedinica koji predstavlja modifikaciju divizionalnog
modela, adhokratija koja se zasniva na modifikaciji divizionog modela, i
situacioni pristup.

5
 Linijska organizaciona struktura

Model linijske organizacione strukture nastao je kao rezultat Fayolovih

razmatranja administrativne organizacije preduzeća. Ovakva struktura je
poznata i pod nazivom vojna, zasnovana je na jednostavnim odnosima i
direktnim linijama komandovanja i strogo određenim kompetencijama, tzv.
princip komandne jedinice. Za sva sporna pitanja izvan ovlašćenja odgovoran
je nadređeni rukovodilac na istoj liniji rukovođenja. Svaka osoba odgovara
samo jednom nadređenom, a odgovornost za izvršenje zadatka je jasno
definisana. Linijsko organizaciona struktura se danas retko sreće u poslovnim
organizacijama.

Prednosti linijskog modela organizacione strukture:

o jednostavna za razumevanje i lako primenljiva

o odluke se donose jako brzo
o odgovornost i obaveze su jasno i tačno odredive
o zaposleni ne trpe kritike ukoliko precizno slede upustva

Nedostaci linijskog modela organizacione strukture:

 linije komunikacija su dosta duge i spore

 teško je osigurati rukovodioce širokog formata
 menadžerima moze manjkati znanja za pojedine poslove i funkcije
 koordinacija velikog broja linija je dosta otežana

6
 Linijsko – štabna organizaciona struktura

Linijsko –štabna struktura je takav model gde linijskim rukovodiocima

pomoć pružaju stručnjaci (štabovi) za različite vrste poslova. Naime ovaj
model zadržava suštinu linijsko-hijerarhijske strukture koju predlaže H.
Fayol, s tim da štabski stručnjaci, svojom savetodavnom ulogom, otklanjaju
nedostatak stručnosti linijskih rukovodilaca. Specijalna stručna pomoć se
pruža kada je to neophodno, tako da je ta jedinica indirektno povezana sa
ostvarivanjem ciljeva. Specijalisti ovde nemaju formalnog autoriteta i
oslobođeni su odgovornosti za odluke linijskih rukovodilaca.

Prednosti linijsko-štabnog modela organizacione strukture:

o specijalisti su od koristi bez gubitka prednosti linij.organizacije

o autoritet i odgovornost ostaju jasno razgraničeni
o linijsko osoblje ima više vremena za svoja primarna zaduženja
o moguće je potpunije razumevanje problema
o moguće je interno osoblje koristiti kao konsultante

Nedostaci linijsko-štabnog modela organizacione strukture:

 upustva štabskih osoba mogu drugima izgledati kao naređenja

 menadžeri često deo svojih zaduženja prenose na
štabsko osoblje
 savetodavce ne interesuje izvršenje zadatka
 menadžer može za loša rešenja problema optužiti
štabsko osoblje

Organizaciona inovacija koju predstavlja divizioni model organizacione

strukture može nadoknaditi nedostatke ovog modela.

7
 Funkcionalni model

Funkcionalna struktura organizacije nastala je kao rezultat istraživanja F.W.

Taylora sa ciljem da se poboljša produktivnost zaposlenih. Dodeljivanjem
pojedinih funkcija različitim menadžerima, kako je predlagao Taylor, dolazi
do specijalizacije koja može da poboljša efikasnost rada. Primena ovog
modela organizacione strukture u organizaciji podrazumeva grupisanje
sličnih poslova i zadataka u okviru pojedinih sektora. Kao sektori se
organizuju pojedine bazične funkcije kao sto su : proizvodnja, finansije,
knjigovodstvo, nabavka, prodaja, marketing i sl.
Ovakav model se često u literaturi može sresti pod nazivom Unitarna
struktura ili ’’U’’ forma organizacije. Ovaj model favorizuje jedinstvo
organizacije, koncentraciju vlasti na vrhu, i direktan nadzor i kontrolu.

Ovaj model je pogodan za upotrebu u:

 malim preduzećima

 preduzećima koja imaju relativno stabilnu strategiju proizvodnje

 preduzećima koja imaju mali asortiman proizvoda

 teritorijalno raščlanjenim objektima preduzeća, različite veličine

i značaja.

I ovaj kao i prethodni modeli organizacione strukture ima svoje prednosti i

nedostatke.

Prednosti funkcionalnog modela organizacione strukture:

o ostvarena je stabilna podela rada,

o radnicima je omogućen viši nivo specijalizacije i traži se niži
nivo kvalifikacija - povećava se koncentracija kvalifikovanih
kadrova,
o omogućena je dosledna primena jedinstva upravljanja,
o rukovođenje je značajno olakšano srodnošću poslova koji se obavljaju,

8
 o ograničene su opasnosti od dupliranja poslova, povećane
mogućnosti prenošenja iskustva u radu,
o efikasnost je povećana zbog porasta obima istovetnih poslova,
o visoka sposobnost prilagođavanja tehnološkim promenama,
o minimum zahteva za interdisciplinarnim znanjima.

Nedostaci funkcionalnog modela organizacione strukture:

 dinamika i rezultati rada jedne organizacione jedinice

uslovljavaju dinamiku i organizaciju rada drugih jedinica,
 koordinacija između organizacionih jedinica je otežana,
 zahteva posebnu sposobnost upravljačkog kadra jer za ovaj tip
strukture važi parola: delovi su ništa – celina je sve,
 velike teškoće u utvrđivanju doprinosa organizacionih
jedinica ukupnom rezultatu,
 kao i teškoće kada se pokuša promeniti struktura,
 struktura takođe sporo reaguje na promene tržišta,
 mešanje nadležnosti,
 slaba preglednost ukupne strukture,
 manji izgledi za brzu promociju mladih,
 otežana orijentacija na učinak preduzeća,
 vidokrug specijalista se može toliko suziti, a njihove
specijalnosti postati toliko jednostrane, da oni postanu
neupotrebljivi za rukovodstvo,
 funkcija se odnosi na deo delatnosti preduzeća, a ne na celinu.

9
 Divizioni model

Diviziona organizaciona struktura (multidiviziona, ’’M’’ forma) je model u

kome je grupisanje poslova izvršeno nezavisno od njihove funkcionalne
pripadnosti.
Unutar ovog modela jasno je izdiferenciran vrh preduzeća (uprava) i pojedini
organizacioni delovi, kao relativno samostalne celine.
Decentralizacija je nužna zbog geografskih razlika i različitosti između
proizvoda i usluga.
Grupisanje poslova može biti izvršeno prema proizvodima ili proizvodnim
programima, prema geogrf. teritorijama, ili prema potrošačima.
Model divizione strukture se zasniva na razdvajanju strateških i operativnih
odluka. Odlučivanje je u potpunosti decentralizovano jer se sve bitnije odluke
donose na nivou diviziona.
Divizione jedinice čine profitni centri koji imaju potpunu autonomiju.
Ovakav model organizacione strukture karakterišu određeni nedostatci i
prednosti. On omogućuje ekonomiju obima, efikasnu alokaciju finansijskih
resursa raspodelu rizika između pojedinca.

Prednosti divizionog modela organizacione strukture:

o omogućuje specijalizaciju proizvodnih aktivnosti, tehničkih veština

i znanja;
o model stavlja punu odgovornost za efikasno i efektno poslovanje na
menadžera proizvodnog diviziona, koji se često tretira kao profitni
centar baziran na decentralizaciji poslovanja, a centralizaciji kontrole.
Centralizovana finansijska kontrola je nužna da bi se obezbedila bolja
alokacija kapitala, dok finansijski rezultati obezbeđuju najobjektivnije i
najmerljivije kriterijume za ocenu učinka proizvodnih divizija;
o model omogućuje razvoj menadžera sposobnih da preuzmu
potpunu odgovornost u radu;
o uspešno se upravlja gigantskim preduzećem sa mnoštvom raznovrsnih
ponuda i usluga;
o organizacija je fleksibilna i adaptivna u odnosu na promene
u okruženju.

1
Nedostaci divizionog modela organizacione strukture:

 omogućuje kompaniji da veže svoje poslovanje mnogo efektivnije sa

jedinstvenim lokalnim okruženjem, jer među zemljama mogu da
postoje velike razlike u društvenim vrednostima i načinu života;
 za neke organizacije je znatno prihvatljivije i bolje disperziranje svog
poslovanja, da bi tako bile bliže izvorima sirovina što ovaj model
omogućuje;
 ovaj model pruža sve prednosti divizionalizacije;
 bolje usmerenje na potrebe kupaca kroz teritorijalne
marketinške aktivnosti;
 organizacija može da proizvede i obuči veliki broj menadžera za
vođenje poslovanja u celini.

Matrični model

Matrični model organizacione strukture preduzeća počiva na kombinaciji

funkcionalnog i savremenog divizionalnog modela organizacionog
strukturisanja preduzeća. Predstavlja vrlo fleksibilnu formu organizacije, koja
se primenjuje po potrebi u poslovanju preduzeća.
U matričnoj organizacionoj strukturi uspostavljaju se proizvodni i funkcionalni
tim rukovodilaca (vertikalna linija rukovodjenja po funkcijama se dopunjuje
horizontalnom linijom rukovodjenja po proizvodima).
U organizacionoj strukturi preduzeća po matričnom modelu strukturisanja,
na čelu preduzeća je rukovodstvo preduzeća. Rukovodstvu preduzeća su
odgovorni proizvodni i funkcionalni tim, pod čijom ingerencijom su članovi
proizvodnog tima (orijentisani po odeljenjima proizvoda), odnosno funkcije
istraživanja i razvoja, marketinga i proizvodnje, koje su funkcionalno
organizovane u istoimena odeljenja.

Prednosti matričnog modela organizacione strukture:

1
 o Veći broj proizvoda u preduzeću mogu istovremeno koristiti ključne
resurse. Organizacija se može fleksibilno prilagođavati raznim
fazama kroz koje prolaze pojedini programi.
o Pojedinci su primenom ove strukture prinuđeni na
kreativnu fleksibilnost u rešavanju organizacionih
problema.
o Rukovodstvo matrice mora naučiti da održava potrebnu ravnotežu
između dvojake orijentacije matričnih mesta, stoga ono prestaje
biti usko stručno iz svoje oblasti.
o Mogućnost uspostavljanja različitih organizacionih procedura.
o Bolja kontrola po pojedinim dimenzijama sistema.
o Svaki pojedinac ima svoj ’’dom’’ u jednoj dimenziji matrice, u koji
se vraća nakon prestanka rada u drugoj.
o Bolje iskorišćenje ljudi, jer mogu raditi paralelno na više poduhvata.
o Smanjenje broja rukovodilaca.

Nedostaci matričnog modela organizacione strukture:

 Gubitak energije na čuvanju ravnoteže između dve dimenzije matrica.

 Dupliranje nekih zajedničkih aktivnosti, kao posledica
preterane nezavisnosti pojedinih organizacionih celina.
 Sklonost rukovodilaca ka pristrasnosti zbog sopstvenih prioriteta.
 Opasnost od povećanja administracije na najvišem nivou matrice.
 Postojanje borbe za moć, odlaganja donošenja odluka,
prebacivanja odgovornosti, anarhije, te i opasnosti da dođe do
sloma sistema, naročito u uslovima prevelikog opterećenja.
 Odlučivanje sprovodi kompetentno lice na osnovu niza informacija
i konsultacija, te je otežan ovaj proces i jedinstvo vođenja.

Projektni model

1
Mnogi istraživači savremene organizcije kritikuju menadžere što ostaju
dosledni u primeni tradicionalnih organizacionih teorija i koncepata.
I dok tradicionalnim teorijama ne treba poricati važnost, oni osećaju potrebu
da organizacija bude modifikovana prema drugim aspektima.
Projektna organizacija, unutar okvira formalne organizacione strukture,
uključuje privremene i promenljive radne timove koji su okupljeni po
pojedinim projektima.
Sve dok se neki projekat realizuje unutar formalne organizacije, podržavaju
ga centralno organizovane servisne službe na nivou organizacije kao celine.
Pojedine specijalizovane kompanije mogu da imaju veći broj projekata koji
se nalaze na različitom stepenu dovršenosti.
Svaki od projekata dodeljuje se posebnom projekt menadžeru.
Projekt menadžeri se susreću sa raznovrsnim zadacima unutar pojedinih
projekata, što od njih iziskuje tehničko, specijalističko i administrativno
znanje.
Naravno ni ovaj model nije savršen i ima svoje prednosti i nedostatke.
Pomenuti model organizacione strukture omogućava da se globalni autoritet
za odlučivanje prenosi na veći broj rukovodilaca pojedinih projekata ili drugih
stručnih instanci.

Prednosti projektnog modela organizacione strukture:

o fleksibilnost i pogodnost za inovacije i inovativne ideje;

o najpodesnija za izvršavanje poslovnih ciljeva u slučajevima kada su
potrebne jedinstvene solucije za savladavanje turbulentnog okruženja
i otpora promenama u preduzeću;
o fleksibilnost se ogleda i u njenom elastičnom prilazu dodeli
zadataka, podeli posla;
o mogućnost permanentnog praćenja i nadziranja izrade
svakog projekta;

Nedostaci projektnog modela organizacione strukture:

1
  sukobi između rukovodilaca projekata i funkcionalnih rukovodilaca
preduzeća. Sukobi nastaju zbog toga što rukovodioci projekta teže
da osiguraju blagovremeno i kvalitetno realizovanje svojih projekata,
a funkcionalni rukovodioci jedinica preduzeća adekvatno obavljanje
poslova iz domena svojih funkcija. Zbog toga je neophodno na nivou
preduzeća izgraditi adekvatne mehanizme koordinacije;

 nesigurnost članova projektnog tima, njihov strah da će ostati bez

posla i da po rasformiranju tima u kome su uključeni neće biti
priključeni nekom drugom timu koji se formira za novi projekat.
Takođe, često pomeranje sa jednog projekta na drugi kod
zaposlenih stvara izvesnu zabrinutost u pogledu napredovanja u
karijeri.

Adhokratija

Danas se kao poseban i moderan oblik organizacione struktre koga

karakteriše visok nivo fleksibilnosti i adaptivnosti ’’nudi’’ Adhokratija.
Ovaj oblik najčešće treba da nadomesti nedostatke postojećeg formalnog
modela organizacione strukture u organizaciji, tako da se ovde radi o
dvojnosti organizacione strukture.
Adhokratija se označava kao najbolji lek za upravljanje haosom.
Timovi koji se za potrebe rešavanja problema formiraju u
adhokratskoj organizaciji rade po principu ’’brainstorminga’’ ili ’’oluje
mozgova’’.
U pogledu njene primene u velikim organizacijama, postoje određene
rezerve.
Kako se često moze čuti, umesto da upravlja haosom adhokratija ga
podhranjuje.

1
Situacioni pristup versus organizacione kompleksnosti

1
Situacioni pristup je relativno novo područje u praksi menadžmenta.
Postavke ovog principa zauzimaju značajno mesto u dizajniranju uspešnih
organizacija. Polazi se od toga da ne postoje univerzalni principi i idealan tip
organizacije. U fokusu situacionog pristupa nalazi se odnos između
organizacije i njenog okruženja, sa ciljem da se prevlada organizaciona
kompleksnost i promenljivost okruženja.
Situacioni pristup upravljanju organizacijom, za razliku od klasične teorije
organizacije, suprostavlja se težnji da se definišu univerzalni principi
upravljanja za različite organizacije.
Delovanje menadžera prema situacionom pristupu znači da se u različitim
situacijama, reaguje na različite načine, tj. ne postoji najbolji standardni
način.

Kvalitet organizacione strukture

Kvalitet kao svojstvo ne postoji samo kod outputa (proizvoda i usluga) već i
kod preduzeća kao organizacionog poslovnog sistema. To znaci da odredjeno
preduzeće može biti manje ili više kvalitetno organizovano.
Kvalitet organizacione strukture (organization structure quality) je svojstvo
primenjenog organizacionog modela koje govori o njegovom proizvodno-
poslovnom potencijalu.
Kvalitetom se obuhvata vrsta modela, nacin funkcionisanja, rezultati
funkcionisanja, promene unutar pojedinih elemenata organizacione
strukture, odnos formalne i neformalne strukture i sl.
P. Drucker smatra da je organizaciona struktura za preduzetnika isto ono što
i penjalica za dete, može se popeti do cilja ali i pasti. U tom smislu na
značaju dobija problem izgradnje kvalitetne organizacione strukture.

Model 7-S. Organizovanja

1
Pocetkom 70-tih godina američki istraživači su u okviru firme ’’Mc Kinsey’’,
na bazi proučavanja rukovođenja i upravljanja u japanskim firmama razvili
globalni ’’7-S’’ model kompleksnog organizovanja.
Model je dobio ime po tome što njegove varijable počinju slovima ’’S’’ i to :
Strategy (strategija), Structure (struktura), Systems (sistemi), Style (stil
ponašanja), Staff (saradnici), Skills (sposobnost, znanje, umeće), Shared
values (zajedničke vrednosti).
Saznanja do kojih se došlo operacionalizaciom modela ’’7-S’’ predstavljala su
važan doprinos inoviranju klasične menadžerske misli.

Inovativna organizacija
Inovativna organizacija se definiše kao organizacija koja je u stanju da
obezbedi rast i razvoj uz potrebnu fleksibilnost, adaptivnost, i respozivnost u
odnosu na izraženu tržišnu konkurenciju.
Osnovna karakteristika ovakvih organizacija je sposobnost brzog iznalaženja,
stvaranja i prihvatanja inovacija, bez obzira odakle dolaze.
Pored ovoga inovativnu organizaciju karakteriše -
jasna vizija razvoja i uloga preduzeća, prihvatanje konkurencije, okrenutost
kupcima , plitka organizaciona struktura, razvijene vrednosti, stvaralačka
klima i visoka motivisanost zaposlenih. Inovativna organizacija ne
predstavlja neki poseban oblik organizacije. S obzirom da u najvecoj meri
može nadomestiti nedostatke klasičnih organizacionih oblika, adhokratski tip
organizcije je najbliži da bude označen kao inovativni.

1
Zaključak :
Upravljačka struktura organizacije osigurava usklađenost delovanja uz
delotvorno korišćenje resursa, temeljno na zajedničkim vrednostima, u
smeru ostvarenja misije organizacije. Svaka organizacija, unutar postojećih
zakonskih okvira, ima pravo da odluči kakvu će upravljačku strukturu
imati.

Organizaciono upravljačka struktura ima nekoliko prednosti:

 jasno podeljene uloge i odgovornosti

 unapred utvrđena pravila funkcionisanja

 vrednosni sistem delovanja

 sistem programskog planiranja

 plan nadzora i procenu uticaja

 sistem međusobnog komuniciranja i dr.

Danas je teško napraviti neku klasifikaciju organizacionih metoda i sredstava

jer mnoge metode i sredstva imaju neku svoju bitnost zbog koje ih ne bi
mogli svrstati ni u jedan skup.

Svakim danom se razvijaju nove računarske aplikacije koje se mogu

upotrebiti u organizaciji, pa time dobijamo nova sredstva i metode koje nam
pružaju veći spektar istraživanja i delovanja.

1
Literatura :
1. Projektovanje organizacije - skripta
http://www.puskice.org/download/projektovanje_organizacije/skri
pta-pro-org.pdf
2. Tipski modeli organizacione organizacione strukture
Mladen Čudanov
http://master.fon.bg.ac.rs/download/2011/04/Microsoft
%20PowerPoint%20-%20Tipski%20modeli%20org.pdf
3. Osnovi organizacije i menadžmenta
Autori: Ondrej Jaško, Mladen Čudanov, Miloš Jevtić, Jovan
Krivokapić http://books.google.rs/books?
id=tieF3xg_wOgC&pg=PR7&lpg=PR7&dq=linijsko+stabni+model&
source=bl&ots=hsncWkkxkF&sig=OqWUyzHDdDP9BWqEYg3WoSO
mF_Y&hl=sr&sa=X&ei=1XWzUpHvJMHcswb6mYCoDQ&ved=0CFIQ
6AEwBg#v=onepage&q=linijsko%20stabni%20model&f=false