Univerzitet „Union“ Beograd

Fakultet za poslovno industrijski menadžment

Seminarski rad

Predmet: TEORIJA ORGANIZACIJE

Tema: Tipovi organizacionih struktura

Student: Profesor:
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................2
1.ZNAČAJ I SUŠTINA ORGANIZOVANJA....................................................................4
2.DEFINISANJE I PODELA RADNIH ZADATAKA.......................................................4
2.1.DEFINISANJE RADNIH ZADATAKA...........................................................4
2.2.PODELA RADNIH ZADATAKA....................................................................4
3.DEPARTMENTALIZACIJA I KONCIPIRANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE.5
1. 3.1.ZNAČAJ I SUŠTINA DEPARTMENTALIZACIJE........................................5
2. 3.2.PRISTUPI DEPARTMENTALIZACIJI............................................................5
3. 3.3.DEPARTMENTALIZACIJA I MODELI ORGANIZACIONIH
STRUKTURA..........................................................................................................5
4.DEPARTMENTALIZACIJA............................................................................................6
4.1.FUNKCIONALNA ORGANIZACIONA STRUKTURA.................................6
4.2.PROIZVODNA ORGANIZACIONA STRUKTURA......................................6
4.3.TERITORIJALNA ORGANIZACIONA STRUKTURA.................................7
4.4.TRŽIŠNA ORGANIZACIONA STRUKTURA...............................................8
4.5.PROJEKTNA ORGANIZACIONA STRUKTURA.........................................8
4.6.MATRIČNA ORGANIZACIONA STRUKTURA...........................................9
4.7.TIMSKA ORGANIZACIONA STRUKTURA.................................................9
4.8.MREŽNA ORGANIZACIONA STRUKTURA.............................................10
4.9.DIVIZIONA STRUKTURA............................................................................10
4.10.RASPON KONTROLE..................................................................................11
5.DEFINISANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE.....................................................11
6.DELEGIRANJE I ORGANIZOVANJE.........................................................................12
6.1.VOĐENJE I AUTORITET MENADŽMENTA..............................................12
6.2.DELEGIRANJE RADNIH ZADATAKA.......................................................13
6.3.CENTRALIZACIJA I DECENTRALIZACIJA..............................................13
ZAKLJUČAK....................................................................................................................14
LITERATURA...................................................................................................................15

Strana | 2
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

UVOD

Organizaciona struktura je spontana kategorija, nastala usled potrebe organizacija

da se suoče sa kompleksnošću problema koji se rešavaju i kompleksnošću sopstvenog
bića, uzimajući u obzir da je organizacija sastavljena iz većeg broja individua. Pošto je
ljudsko znanje ograničeno, a ograničen je i broj aktivnosti kojima raspolažemo, postoje
argumenti za njihovim daljim sužavanjem čime se grade specijalizovane strukture za
rešavanje pojedinih vrsta problema.
1. Organizaciona struktura = set unapred pripremljenih rešenja za nastale poslovne
situacije (Selznick).
2. Organizaciona struktura = rezultat raspodele zadataka organizacije na pojedince,
grupe i njihove integracije i koordinacije u toku izvršavanja. Predstavlja formalni sistem
odgovornosti (biti odgovoran = biti odgovoran za postizanje učinka nekih merljivih
veličina) kojim su definisane ključne pozicije u organizaciji, kao i pravo da se postavljaju
ciljevi, primaju informacije, utiče na rad drugih. Stoga, sa pozicije tzv. funkcionalnog
strukturalizma:
3. Organizaciona struktura = sredstvo koje doprinosi boljoj upravljivosti sistema.
Ona omogućuje da ljudi u organizaciji razumeju svoje uloge, da se lakše vrši
koordinacija, kontrola i komunikacija. Definicija koja u potpunosti podržava
funkcionalnu struktuiranost:
4. Organizaciona struktura = suma načina na koje organizacija deli posao i zadatke i
postiže koordinaciju njihovog realizovanja (Mintzberg). Tokom izgradnje organizacione
strukture, na njenu konfiguraciju presudan uticaj ima menadžment preduzeća i to
indirektno preko odabira ciljeva i strategija – uticaj okruženja, tehnologije, veličine,
starosti i drugih kontigentnih faktora. Uticaj tih faktora se ne ostvaruje partikularno, već
simultano. Zbog toga savremeni okvir za izgradnju strukture predstavlja tzv. situacioni
pristup koji razmatra celine (geštalt), a ne pojedinačne determinante i dimenzije structure.

Sve organizacije su hijararhijski uređene. Ljudi na svakom nivou podređeni su

onima iznad njih. Otuda, organizacija predstavlja strukturiranu instituciju. Ukoliko nije
strukturirano, ona predstavlja samo gomilu ljudi. Takva gomila ne može ništa da stvori,
ona samo uništava stvari.
Teodor Levit
Pioniri menadžmenta od pre jednog veka bili su u pravu. Organizaciona struktura
je neophodna. Modernoj organizaciji bez obzira da li je kompanija, građevinska služba,
univerzitet, bolnica, velika crkva ili vojska, potrebna je organizaciona struktura baš kao
što je i biološkoj jedinici naprednijoj od amebe potrebna struktura.
P. Druker
Najbolje je raditi sistematizovano, ipak smo mi samo ljudi, a neorganizovanost nam
je najveći neprijatelj.
Hesiod

Strana | 3
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

1.ZNAČAJ I SUŠTINA ORGANIZOVANJA

Funkcija organizovanja je funkcija menadžmenta koja podrazumeva preduzimanje

niza raznovrsnih aktivnosti koje savremena literatura danas klasifikuje u tri grupe:

1. Koncipiranje organizacione strukture

2. Redizajn organizacione strukture
3. Menadžment ljudskih resursa

Sastavljanje organizacione strukture sadrži sledeće aktivnosti:

1. Definisanje i podelu radnih zadataka

2. Departmentalizaciju i uspostavljanje raspona kontrole
3. Delegiranje

2.DEFINISANJE I PODELA RADNIH ZADATAKA

2.1.DEFINISANJE RADNIH ZADATAKA

Definisanje radnih zadataka je moguće izvesti na dva načina:

• Top - down metodom (odozgo - naniže)

• Bottom - up (odozdo - naviše)

2.2.PODELA RADNIH ZADATAKA

• Podela radnih zadataka se vrši svrsishodno, kako bi svaki pojedinac ili grupa bili u
stanju da na najefikasniji i najefektivniji način obave svoje radne zadatke.
• Podela radnih zadataka naročito podstiče specijalizaciju zaposlenih.

Strana | 4
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

3.DEPARTMENTALIZACIJA I KONCIPIRANJE
ORGANIZACIONE STRUKTURE

3.1.ZNAČAJ I SUŠTINA DEPARTMENTALIZACIJE

• Radi povećane efikasnosti, logika nalaže da se srodni poslovi grupišu kako bi se

izbeglo dupliranje troškova, ostvarila bolja komunikacija između zaposlenih ili iz drugih
razloga, te sledi njihovo svojevrsno objedinjavanje.

• Ovo objedinjavanje u određene grupe, odnosno organizacione jedinice ili

“departmane” (eng. department) se popularno naziva departmentalizacija.

3.2.PRISTUPI DEPARTMENTALIZACIJI

Različiti pristupi i metodi departmentalizacije.

• vertikalno funkcionalni pristup, koji promoviše departmentalizaciju zasnovanu
na grupisanju srodnih, odnosno sličnih poslova;
• divizionalni pristup, koji promoviše departmentalizaciju putem formiranja
relativno samostalnih organizacionih jedinica (diviziona);
• horizontalno matrični pristup, koji predstavalja pristup koji podrazumeva
svojevrsno kombinovanje funkcionalnog i divizionalnog pristupa;
• mrežni pristup, koji proces departmentalizacije zasniva na dizajniranju
organizacije koje podrazumeva umrežavanje organizacionih jedinica primenom
relevantnih dostignuća u razvoju informacionih tehnologija i tehnika.

3.3.DEPARTMENTALIZACIJA I MODELI ORGANIZACIONIH

STRUKTURA

Primenom različitih metoda departmentalizacije dobijaju se različite forme

organizacione strukture. Reč je o sledećim modelima organizacione strukture:

1. funkcionalna organizaciona struktura,

2. proizvodna organizaciona struktura,
3. teritorijalna tržišna organizaciona struktura,
4. projekta organizaciona struktura,
5. matrična organizaciona struktura,
6. timska organizaciona struktura i
7. mrežna organizaciona struktura.

Strana | 5
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

4.DEPARTMENTALIZACIJA

4.1.FUNKCIONALNA ORGANIZACIONA STRUKTURA

To je centralizovana organizaciona struktura (Tajlerov sistem funkcionalne podele

rada) i zasniva se na funkcionalnom grupisanju poslova.

Funkcionalna organizaciona struktura je zasnovana na činjenici da se pozicija

autoriteta koji donosi odluke nalazi kod funkcionalnih direktora, odnosno da su radni
zadaci i procesi grupisani u skladu sa prirodom njihovih funkcija, odnosno poslova.

4.2.PROIZVODNA ORGANIZACIONA STRUKTURA

U ovakvoj organizacionoj strukturi naglasak je na proizvodu. Savki proizvod ima

svoju kompletnu organizaciju koja ga podržava, dok sve proizvode objedinjuje top
menadžment.

Strana | 6
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

4.3.TERITORIJALNA ORGANIZACIONA STRUKTURA

Departmentalizacija zasnovana na teritorijalnim podelama rezultira teritorijalnim

organizacionim strukturama.

Strana | 7
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

4.4.TRŽIŠNA ORGANIZACIONA STRUKTURA

Varijanta teritorijalne organizacione strukture je tržišna organizaciona struktura

koja nastaje kao rezultat departmentalizacije organizacije primenom tržišnog metoda.

4.5.PROJEKTNA ORGANIZACIONA STRUKTURA

Kada je potrebna departmentalizacija rada za svaki projekat ponaosob, za svaki

poseban projekat timovi se sastavljaju i raspuštaju. Rezultat ovakvog razmišljanja
menadžmenta je projektna organizaciona struktura.

Strana | 8
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

4.6.MATRIČNA ORGANIZACIONA STRUKTURA

Kada se vrši departmentalizacija rada, često je potrebna kombinacija između dve ili
više organizacionih struktura. Tako nastaje i matrična organizaciona struktura gde se
poslovanje obavlja putem različitih projekata, svaki sektor ima uvid u svoje delatnosti na
svim projektima, a eksperti u okviru svojih oblasti mogu da izvršavaju transfere, ili da se
dele u okviru projekata, dok odgovaraju funkcionalnim menadžerima.

4.7.TIMSKA ORGANIZACIONA STRUKTURA

Timska organizaciona struktura zasniva se na timovima, a glavni razlozi nastanka

ove vrste organizacione strukture vezan sui za spoznaju da timovi, odnosno timski rad
omogućava veću produktivnost, kvalitet i profitabilnost (veću nego što mogu ostvarivati
grupe, odnosno grupni rad). Timski organizovane institucije poseduju nezavisne grupe
koje rade na složenim zadacima; postoji direktna linija odgovornosti prema timu izvršnih
direktora koji je u funkciji top menadžmenta.

Strana | 9
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

4.8.MREŽNA ORGANIZACIONA STRUKTURA

Mrežu sačinjavaju centralno preduzeće koje predstavlja jezgro mreže i ostala

preduzeća koja obavljaju specijalizovane funkcije. Povezivanje i koordinaciju učesnika u
mreži vrši centralno preduzeće, koje ima ulogu brokera.

U mrežnoj organizaciji povezuju se organizacije različite kompetentnosti, sa

različitim oblicima saradnje od zajedničkih ulaganja do strateških alijansi.

Mrežna organizaciona struktura obezbeđuje visok stepen fleksibilnosti, natprosečnu

racionalnost i neposredni kontakt sa dobavljačima i naročito potrošačima.

4.9.DIVIZIONA STRUKTURA

Takođe se zove i "proizvodna struktura", diviziona struktura grupiše svaku

organizacionu funkciju u podelu. Svaka podela u okviru divizije strukture sadrži sve
neophodne resurse i funkcije u njemu. Zavodi mogu biti kategorisani sa različitih tačaka
gledišta. Moglo bi se napraviti razlika na geografskoj osnovi (predeo SAD-a i Evropske
unije, na primer) ili na proizvod ili uslugu (različiti proizvodi za različite klijente:

Strana | 10
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

domaćinstva ili kompanije). Na primer, automobilska kompanija sa divizionom

strukturom može imati jedan sektor za terenska vozila, drugi sektor za podkompaktne
automobile i odeljenje za limuzine.
Svaka podela može imati svoju prodaju, inženjering i marketing odeljenja.

4.10.RASPON KONTROLE

Raspon kontrole (raspon menadžmenta, odnosno raspon upravljanja) se odnosi na

broj zaposlenih koje jedan menadžer kontroliše. Raspon se definiše brojem menadžera u
odnosu na broj saradnika.
Pravila:
• operativni raspon kontrole, koji se primenjuje na najnižem menadžerskom nivou
može da iznosi i do 30, odnosno 1:30,
• izvršni raspon kontrole, koji se odnosi na najviši i srednji menadžment, varira
između 1:3 i 1:9 u zavisnosti od kompleksnosti situacije ili uslova rada

5.DEFINISANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE

Na osnovu predhodno navedenih faktora izvodi se projektovanje organizacione

strukture. Do sada su poznati sledeći tipova struktura koje su potvrđene u određenim
okolnostima i sa poznatim nedostacima, formulisanim na osnovu tih iskustava.

Prvu grupu organizacionih struktura formiraju tradicionalne (klasične) strukture:

• linijska, koja se praktično sastoji od pojedinaca sa tačno određenim mestima u
hijerarhiji odlučivanja, pričemu svaki učesnik ima jednog nadređenog i jednog
podređenog;
• funkcionalna, gde jedan rukovodilac rukovodi sa nekoliko ravnopravnih učesnika
koji imaju jasno naznačene i, u velikoj meri, nezavisne oblasti delovanja (funkcije), i
• linijsko-štabna struktura, koja predstavlja proširenje linijske strukture u smislu da
svaki učesnik u vertikalnom lancu odlučivanja ima svoj tim (štab) za pripremu odluka.

Tradicionalne organizacione strukture su razvili F. V. Tejlor, H. Fajol i H. Emerson

i ove strukture karakteriše specijalizacija zadataka, jasna hijerarhija, kontrola i
nefleksibilnost organizacije. Dužnost, odgovornost i ovlašćenja su jasno razgraničeni.

Organizacija je, u suštini, mehanički sistem, organizovan i kontrolisan autoritetom

rukovodstva. Podsticanje motivacije, bitnog faktora koji utiče na produktivnost i kvalitet
rada, reguliše se samo primenom ekonomskih instrumenata.

Strana | 11
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

6.DELEGIRANJE I ORGANIZOVANJE

Činom delegiranja, odgovornosti jednog profesionalca se formalno prenose na

drugog.

Autoritet menadžera podrazumeva njihovu moć uticanja na formalne stavove, način

rada i opšti pravac poslovanja neke organizacije.

6.1.VOĐENJE I AUTORITET MENADŽMENTA

Vođenje podrazumeva da menadžment poseduje autoritet koji svrsishodno koristi u

okviru jedne organizacije.

Moć menadžmenta može biti:

1) moć nagrađivanja,
2) moć prinude,
3) legitimna moć,
4) stručna moć i
5) referentna moć.

U svrhu povećanja moći, menadžeri mogu da koriste sledeće taktike:

• Taktiku konsultacije. Povećati partpicipaciju drugih u odlučivanju i promenama.

• Taktiku racionalnog nagovaranja. Ubeđivanje drugih sa razlozima, logikom ili
činjenicama.
• Taktiku inspirativne apelacije. Izgradnja entuzijazma apelovanjem na tuđe
emocije, ideale ili vrednosti.
• Taktiku ulagivanja. Dovesti nekog u dobro raspoloženje pre nego mu uputite
zahtev.
• Taktiku koalicije. Obezbeđivanje podrške drugih prilikom ubeđivanja nekog.
• Taktiku pritiska. Izazvati pokornost ili korišćenje zastrašivanja i pretnji.
• Taktiku apelacija odozgo. Nagovaranje nekog na bazi podrške koju već imaju od
nadređenih.
• Taktike „razmene”. Činjenje određenih ili posredno izraženih obećanja i
„trgovačkih usluga”.

Strana | 12
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

6.2.DELEGIRANJE RADNIH ZADATAKA

Suština delegiranja je prenošenje određenih odgovornosti na saradnike.

Proces delegiranja se sastoji od tri koraka:

1) dodeljivanja dužnosti, proces u kome se formalno prenose dužnosti na saradnike,
2) davanja ovlašćenja, proces u kome se formalno i praktično saradnicima daju
određene slobode rada odnosno donošenja odluka,
3) kreiranja odgovornosti, proces u kome saradnici postaju odgovorni za efekte i
dalje konsekvence svoga rada nakon dodeljivanja dužnosti i davanja ovlašćenja za rad.

6.3.CENTRALIZACIJA I DECENTRALIZACIJA

• Ako se organizacija smatra visoko centralizovanom tada se podrazumeva da se

autoritet za donošenje odluka pretežno nalazi u rukama top menadžmenta ili jedne osobe.

• Ako se organizacija smatra decentralizovanom tada se podrazumeva da se

autoritet delegira na što je operativno moguće niže nivoe rukovodstva i ostalih
zaposlenih.

Neki od poznatih modela decentralizovanih organizacija su:

1) profitni centri,
3) troškovni centri,
4) investicioni centri,
5) strategijske poslovne jedinice.

Strana | 13
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

ZAKLJUČAK

Radi efikasne primene koncepta upravljanja projektom potrebno je definisati

organizacionu strukturu, odnosno definisati organizaciju, koja će na najbolji način,
uspešno dovesti projekat do realizacije. U tom delu najbitnije je da se izabere
odgovarajući tip organizacije, primeren vrsti projekta koji treba realizovati. Samim tim
izbor rukovodioca projekta dobija na značaju i jedan od bitnih elemenata za dalji tok
organizacije i realizacije projekta. Prema tome prvi koraci u realizaciji projekta su izbor
pogodne organizacione strukture i rukovodioca za upravljanje predviđenog projekta.

Organizaciona struktura predstavlja formalni sistem odgovornosti kojim su

definisane ključne pozicije u organizaciji, kao i pravo da se postavljaju ciljevi, primaju
informacije i utiče na rad drugih.

Biti odgovoran znači biti zadužen za dostizanje učinka nekih merljivih veličina.
Primer: količina proizvoda, visina profita, nacionalna bezbednost...

Svaka organizacija predstavlja piramidalnu hijerarhiju odgovornosti.

Strana | 14
 TEORIJA ORGANIZACIJE
Tipovi organizacionih struktura

LITERATURA

1. Prof. dr Nada Živanović, red.prof.,Vlada Živanović, master ekonomista,

„TEORIJA ORGANIZACIJE”, Fakultet za poslovno industrijski menadžment
Univerziteta ’’UNION – Nikola Tesla’’ Beograd, 2016
2. Jovanović P., Menadžment: teorija i praksa, Grafoslog, Beograd, 1996.
3. www.link-elearning.com
4. www.scribd.com
5. www.etfbl.net
6. www.megatrend-info.com

Strana | 15