SEMINARSKI RAD

Predmet: Poslovno pravo

Tema: UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Mentor: Student:

SADRŽAJ
 Ugovor o transferutehnologije-

UVOD..................................................................................................................................- 3 -
1.POJAM UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE...........................................................- 4 -
2.KARAKTERISTIKE UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE............................................- 4 -
3.PREDMET UGOVORA......................................................................................................- 6 -
4.RAZGRANIČENJE OVOG UGOVORA OD SRODNIH UGOVORA........................................- 7 -
5.VRSTE UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE.............................................................- 7 -
6.OBAVEZE DAVAOCA TEHNOLOGIJE................................................................................- 7 -
7.OBAVEZA KORISNIKA TEHNOLOGIJE...............................................................................- 8 -
7.1. Naknada kod ugovora o transferu tehnologije.......................................................- 9 -
8. JOŠ NEKA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA, PO ISTEKU UGOVORA O TRANSFERU
TEHNOLOGIJE...................................................................................................................- 10 -
9. PODLICENCA.................................................................................................................- 11 -
10. NEKE POSEBNOSTI KOD PRESTANKA UGOVORA.......................................................- 11 -
ZAKLJUČAK.......................................................................................................................- 12 -
LITERATURA.....................................................................................................................- 13 -

UVOD

Pod Ugovorom o transferu tehnologije se smatra ugovor kod kog davalac

tehnologije ustupa pravo privrednog iskorišćenja zaštićenih i nezaštićenih prava

Strana 2
 Ugovor o transferutehnologije-

industrijske svojine, zajedno sa opremom i odgovarajućim postupcima proizvodnje, uz

potrebnu tehničku pomoć, а sticalacse obavezuje da za to plati određenu naknadu.
Naši zakoni koji se odnose na zaštitu intelektualne svojine su: Zakon o žigovima,
Zakon o patentima, Zakon o geografskom poreklu, Zakon o modelima i uzorcima itd.
Pod predmetom kod transfera tehnologije se smatraju sva prenosiva prava
intelektualne svojine, patent, žig, uzorci, znanje, iskustvo i drugi.
Ovaj ugovor se smatra za dvostrano obavezan jer stvara obaveze i za jednu i za
drugu stranu. Za sklapanje ovog ugovora potrebna je pismena saglasnost volje. Pismena
forma ovog ugovora je bitna zato što se kod sklapanja ovih ugovora obično radi o velikim
sumama novca. Postoji nekoliko kriterijuma koji utiču na određivanje vrste ugovora. Ti
kriterijumi mogu da budu prema vremenu, količini proizvoda, načinu upotrebe i drugi. Oni
mogu da budu neograničeni i ograničeni kada se za kriterijum uzima vreme. Što znači da
strane koje ugovaraju posao mogu da to urade na određeno vreme ili neodređeno. Kada je
u pitanju količina proizvoda ovi ugovori mogu da budu takvi da se predvidi količina
proizvoda ili da ne postoji ograničenje.
Što se tiče načina upotrebe mogu da budu proizvodna licenca ili prodajna licenca.
Glavna obaveza davaoca tehnologije je da predmet ugovora preda korisniku i da uz njega
priloži svu potrebnu dokumentaciju. A osnovna obaveza korisnika je da predmet ugovora
iskorišćava na način kako je dogovoreno, takođe mora da obrati pažnju na ugovoreni rok.

1.POJAM UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Ugovorom o transferu tehnologije smatra se takav ugovor u kojem davalac

tehnologije, ustupa pravo na privredno iskorišćavanje prava intelektualne svojine
(industrijske svojine), kao i nezaštićenih prava zajedno sa opremom i odgovarajućim
tehnološkim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehničku pomoć

Strana 3
 Ugovor o transferutehnologije-

određenom privrednom subjektu, odnosno korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za

to plati određenu naknadu.
Kao domaći izvori prava, ovog ugovora, pojavljuje se više zakona kao što su:
posebna oblast zakona koja se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine (industrijske
svojine) i to: Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima i Zakon
o geografskim oznakama porekla,  kao i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Dugo vremena se za ugovore o transferu tehnologije koristio termin iz Zakona o
obligacionim odnosima - ugovor o licenci, a u novije vreme se pojavljuje termin "ugovor o
transferu tehnologije".
Uobičajeno je da se i u praksi i u nauci u ugovor o transferu tehnologije uključuje i
ugovor o licenci, tj. da je ugovor o transferu tehnologije širi pojmovno, od ugovora o
licenci. Ovo iz razloga, što niz napred spomenutih specijalizovanih zakona iz oblasti
intelektualne svojine takođe spadaju u oblast transfera tehnologije kao što su: patenti,
žigovi, uzorci, modeli, geografske oznake proizvoda
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kao specijalizovani zakon iz oblasti
spoljne trgovine, umesto transfera tehnologije ima opisan termin "pribavljanje i ustupanje
prava industrijske svojine i znanja i iskustva (know-how)".

2.KARAKTERISTIKE UGOVORA O TRANSFERU

TEHNOLOGIJE

Ugovor o transferu tehnologije spada u dvostrano pravne, teretne i komutativne

ugovore, ugovore sa trajnim prestacijama, ugovore intuitu personae (jer se isti zaključuju i
s pozivom na lične i stručne kvalitete lica pri korišćnju tehnologije), kao i formalne
ugovore. Ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i obaveze postoje
za obe ugovorne strane, davaoca tehnologije i korisnika tehnologije. S druge strane, za
zaključenje ugovora potrebna je saglasnost volja koja se izražava u pismenoj formi.
Pismena forma je bitan uslov (forma ad solemintatem za postojanje ovakvih ugovora). Ona
je bitna i iz razloga, što se često kod ovih ugovora radi o velikoj vrednosti, pa se
zaključenje ugovora u pismenoj formi i njegova sadržina lakše dokazuje. To posebno
dolazi do izražaja kada se radi o međunarodnim poslovima transfera tehnologije.
Pored pismenog zaključivanja ovih ugovora, Zakon predviđa da se ovakav ugovor
mora prijaviti nadležnom saveznom organu, u roku od 30. dana od dana njegovog
potpisivanja i smatra se punovažnim tek od dana upisa u posebnom registru koji vodi
nadležni savezni organ. Isti nadležni savezni organ, ovakav ugovor će upisati u registar kad
utvrdi da je ugovor zaključen u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Pre odlučivanja o zahtevu za upis u registar ugovora o pribavljanju prava
industrijske svojine i znanja i iskustva, u skladu sa članom 57. Zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju, nadležni savezni organ pribavlja: mišljenje savezne
organizacije za standardizaciju, da standardi proizvoda koji će se proizvoditi po
pribavljenom pravu na patent, znanju i iskustvu, nisu u suprotnosti sa domaćim

Strana 4
 Ugovor o transferutehnologije-

standardima, unifikacijom i tipizacijom, sem ako su proizvodi namenjeni izvozu; potvrdu

savezne organizacije za patente o tome da li je i na koji način odnosno pravo zaštićeno i
akt saveznog organa nadležnog za poslove rada, zdravstva i socijalne politike o puštanju u
promet lekova, odnosno saveznog organa nadležnog za poslove poljoprivrede -za sredstva
za zaštitu bilja (kad je ugovorena proizvodnja tih proizvoda). Nadležni savezni organ
obavezan je da o podnetom zahtevu, donese posebno rešenje, najkasnije u roku od 30 dana,
od dana podnetog zahteva. Protiv ovakvog rešenja, ne može se izjaviti žalba, ali je
dopuštena tužba i pokretanje upravnog spora kod Saveznog suda. U slučaju da nadležni
savezni organ ne donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnetog zahteva, smatraće se
da je ugovor punovažan.
Ima autora, koji smatraju, da je za ove vrste ugovora, pored pismene forme,
potrebna i posebna tzv. svečana forma, koja se sastoji u registraciji ugovora kod nadležnog
saveznog organa uprave.
Smatramo da se u tom slučaju ne radi o nikakvoj "posebnoj svečanoj formi", nego
da se više radi o postupku registracije i davanja odobrenja na ugovore o transferu
tehnlogije. Ista forma, dakle, nije uveden iz "svečanih razloga" već više kao jedna
administrativna mera u vezi sa registracijom i odobrenjem svih ugovora o pribavljanju
patenata i znanja i iskustva sa inostranim partnerima, tj.svih ugovora o transferu
tehnologije koju naši privredno-pravni subjekti zaključe sa inoktranim pravnim subjektima
iz ove oblasti.
Država je donošenjem Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, pokazala poseban
interes za ovu oblast privrednog i međunarodnog privrednog prava i iz tih razloga je uvela
mere prijavljivanja, registracije i odobrenja koji se odnose na pribavljanle i ustupanja prava
industrijske svojine, znanja i iskustva. S druge strane, zakonodavac je za ovu oblast u
Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju otišao i dalje, pa je pored mere prijavljivanja,
registracije i odobrenja odredi šta ovaj ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva
mora da sadrži.
Zakonodavac je, dakle, kogentnom normom odredio i deo sadržine ovakvog
ugovora. Na taj način, donekle se ograničava i autonomija volje ugovorhih strana pri
zaključenju ugovora o pribavljanju patenata, znanja i iskustva sa inostranith partnerom.
Pošto je delimično određena zakonom i sadržina ovog ugovora, to će nadležhi savezni
organ, pri registraciji i odobrenju istog ugovora ceniti i da li su ugovorne strane ispunile
imperativni zahtev u pogledu sadržine ugovora. 
Navedenim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, predviđeno je da ugovor o
pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrži:
1) obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da će se sa primenom patenta, odnosno
znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, ali i obavezu davaoca da za vreme
važenja ugovora primaocu stavlja na raspolaganje poboljšanja na patentu, znanju i iskustvu
tzv. praćenje savretnenih tehnoloških tokova kretanja;
2) obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da njihovo korišćenje nije štetno po
zdravlje, život ljudi i životnu sredinu i
3) klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet proizvoda, proizvedenih po
pribavljenom patentu, znanju i iskustvu ne povređuju prava trećih lica ili obavezu davaoca
da će pravnom licu i trećem licu naknaditi štetu, u slučaju povređivanja prava trećeg lica.

Strana 5
 Ugovor o transferutehnologije-

Pored napred navedene obavezne sadržine u ugovoru o pribavljanju patenata,

znanja i iskustva sa stranim licem, zakonodavac unosi i određenu zabranu u odnosu šta isti
ugovor ne može da sadrži.
Tako se ovim ugovorom ne može predvideti zabrana da preduzeće i drugo pravno
lice primenjuje, unapređuje, dopunjuje i dalje razvija pribavljeni patent, znanje i iskustvo i
da u svoje ime zaštićuje inovacije do kojih je došlo sopstvenim istraživanjem; da
preduzeće i drugo pravno lice samostalno odlučuje o nabavci ili korišćenju sirovina,
reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme; da preduzeće i drugo pravno lice
izvozi proizvode i usluge u određene zemlje, osim u zemlje u kojima davalac patenta,
znanja i iskustva ima ili je dao isključivo pravo proizvodnje, odnsno vršenja usluga za iste
proizvode i usluge i, na kraju, da patent, znanje i iskustvo čiji je rok istekao za vreme
važenja ugovora koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeća i drugog
pravnog lica da plaća naknadu za korišćenje patenata, znanja i iskustva posle prestanka
ugovora. 

3.PREDMET UGOVORA

Određivanje predmeta ugovora o transferu tehnologije je bitni elemenat ugovora. U

predmet ugovora o transferu tehnologije spadaju, sva prenosiva prava intelektualne
(industrijske) svojine, kao što su patent, model, uzorak, žig, geografske oznake proizvoda,
znanje i iskustvo ("know-how") kao i nezaštićeno pravo industrijske svojine i razne
kombinacije zaštićenih i nezaštićenih prava, pored predviđene naknade za iskorišćavanje
određenog ugovornog prava.
U skladu sa napred navedenim specijalizovanim zakonima (Zakon o patentima,
Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima, Zakon o geografskim oznakama
porekla) mogu biti predmet ugovora o transferu tehnologije, pored patenata, modela,
uzoraka i pronalasci, žigovi koji se nalaze u postupku zaštite kod nadležnog organa, pod
uslovom da isti budu zaštićeni i propisno registrovani.
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju više reguliše pravo pribavljanja od stranog
lica, odnosno ustupanja stranom licu - "prava industrijske svojine, znanja i iskustva". 

4.RAZGRANIČENJE OVOG UGOVORA OD SRODNIH

UGOVORA

Strana 6
 Ugovor o transferutehnologije-

Ovaj ugovor ima nekih karakteristika i zajedničkih elemenata sa ugovorom o

prodaji, ugovorom o zakupu; ugovorom o ortakluku i iz tih razloga je potrebno i učiniti
određena razgraničenja. Kod prodaje, prenosi se stvarno pravo sa prodavca na kupca, a
ugovorom o licenci i transfera tehnologije, ustupa se pravo korišćenja na korisnika, a
davalac, prenosilac tehnologije zadržava pravo raspolaganja svim onim ovlašćenjima koja
nije ustupio. Ugovor o transferu tehnologije, razlikuje se i od ugovora zakupu u pogledu
što je ugovor o transferu tehnologije intuitu personae, tj. ličnog karaktera, a ugovor o
zakupu nema to svojstvo. Pored toga, predmet zakupa se vraća sopstveniku po isteku
ugovora, a kod transfera tehnologije to je po pravilu nemoguće. 
Ugovor o transferu tehnologije razlikuje se i od ugovora o ortakluku iz razloga što
kod ortakluka, ugovorne strane-ortaci imaju zajednički cilj, a kod ugovora o transferu
tehnologije, svaka ugovorna strana ima svoj cilj koji nije zajednički.

5.VRSTE UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Postoji nekoliko kriterijuma, u pravnoj literaturi, u vezi sa podelom vrsta ugovora.

Postoje nekoliko kriterijuma u vezi sa podelom vrsta ugovora i to prema vremenu,
teritoriji, količini proizvoda, intenziteta ustupljenog prava, objekta ugovora, načina upotrbe
i pravnog osnova.
Što se tiče podele ugovora prema vremenu, ista se može učiniti na vremenski i
ograničene i neograničene ugovore o transferu tehnologije. To znači da ugovorne strane
mogu isti zaključiti svojom voljom na određeno vreme ili na neodređeno vreme. Po drugoj
podeli, ovaj ugovor o transferu tehnologije može biti ograničen na određeni prostor-
teritoriju ili da takvog ograničenja nema (prostorno ograničeni i neograničeni ugovor). Pri
podeli na količinu proizvoda, ovaj ugovor može predvideti određenu količinu licenciranog
proizvoda ili da na tom planu ne postoji ograničenje (kvantitativno ograničen i
kvantitativno neograničen ugovor). Osim napred navedenog, ovi ugovori mogu da budu
prema intenzitetu ustupljenog prava - neisključivi i isključivi ugovori. Kao isključivi
ugovori, pojavljuju se oni ugovori gde se korisniku transfera tehnologije daje isključivo
pravo korišćenja predmeta ugovora za vreme trajanja ugovora, najčešće, na odrđenoj
teritoriji, a kod neisključivih ugovora, to pravo je dato ne samo jednom licu, kao
ekskluzivno pravo, već većem broju lica. Prema objektu, ugovori o transferu tehnologije
mogu biti za određene objekte intelektualne svojine, kao na primer: licencu, patent, model,
žig, tehničko znanje i iskustvo (know how). Po načinu upotrebe, ovi ugovori mogu da budu
proizvodna licenca i prodajna licenca, zavisno u kojoj se sferi ista koristi. Po kriterijumu
pravnog osnova, mogu biti ugovorna i zakonska licenca, zavisno kako je ustanovljena
licenca, da li na bazi ugovora - sporazuma ugovornih strana ili je ista predviđena zakonom
(posebno u oblasti patenta).

6.OBAVEZE DAVAOCA TEHNOLOGIJE

Strana 7
 Ugovor o transferutehnologije-

Jedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je da preda predmet ugovora o

transferu tehnologije, u cilju iskorišćavanja, korisniku tehnologije, a u određenom roku. Uz
to, davalac tehnologije u obavezi da korsniku preda i svu potrebnu dokumntaciju (crteže,
spise, elaborate, planove, uzorke, recepturu i dr.), kao i ugovorenu opremu i alate sa
potrebnim informacijama i uputstvima za iskorišćavanje objekta ugovora.
Sledeća obaveza davaoca tehnologije bi bila da garantuje za tehnička svojstva
predmeta ugovora, tj.da garantuje tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost predmeta
ugovora.
Ovo podrazumeva, tehničku mogućnost korišćenja pribavljene tehnologije da
proizvedu određeni proizvod ili da se primeni određeni tehnički postupak i receptura, kao i
da se dobiju određeni rezultati koji su cilj i motiv ovog ugovora. Pored toga, tehničkom
upotrebljivošću podrazumeva se i određena garancija davaoca tehnologije da će dobijeni
proizvod, koji je nastao po tehničkoj recepturi i postupku, a korišćenjem predmeta
ugovora, biti kvalitetan i saobrazan ugovoru, tj. postoji obaveza davaoca tehnologije i za
garanciju rezultata.
Davalac tehnlogije garantuje da za zaštićeno pravo intelektualne (industrijske)
svojine je on nosilac monopolskog prava i da će ga održavati na snazi dok traje ugovor. Pri
tom, on je dužan da zaštiti od evikcije (odgovornosti za pravne nedostatke) korisnika
tehnologije, u pravnom uznemiravanju od strane trećih lica, tj. da ga zaštiti od takvog
uznemiravanja i omogući mu mirno i nesmetano iskorišćavanje ustupljenog predmeta
(dobra). Ukoliko dođe do povrede ovakve obaveze, dužan je naknaditi štetu-korisniku
tehnologije.
Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, postoji obaveza davaoca
tehnologije da za vreme važenja ugovora - ustupa sva poboljšanja na određenom predmetu
ugovora korisniku tehnologije (sva poboljšanja na patentu, znanju, iskustvu i dr.).

7.OBAVEZA KORISNIKA TEHNOLOGIJE

Jedna od osnovnih obaveza korisnika (sticaoca) tehnologije je da predmet ugovora

iskorišćava na ugovoreni način, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama.
U slučaju da dođe do povrede, od strane korisnika tehnologije ugovornih odnosa,
pri iskorišćavanju predmeta po ugovoru o transferu tehnologije, tada on odgovara za
neadekvatno izvršenje ugovora u skladu sa opštim pravilima građanskog prava. Ovo i sa
razloga, što se ugovorom o transferu tehnologije predviđa vreme početka iskorišćavanja
predmeta, obim iskorišćavanja predmeta transfera tehnologije, kao i pitanja koja se odnose
na kvalitet proizvoda dobijenih iskorišćavanjem predmeta transfera tehnologije.
U vezi sa napred navedenim, tj. u vezi iskorišćavanja predmeta ugovora, postoji i
obaveza korisnika tehnologije plaćanja naknade za ustupljenu tehnologiju. Radi se ovde o
dva bitna elementa ugovora o transferu tehnologije (predmetu i naknadi). Oblici plaćanja
naknade za ustupljenu tehnologiju utvrđuju se ugovorom o transferu tehnologije (naknada
prema broju proizvedenih komada, obimu proizvodnje, ostvarenoj dobiti, u paušalnom
iznosu i dr.). Predviđena ugovorena naknada za korišćenje tehnologije može se izmeniti u
slučaju promenjenih okolnosti.
Strana 8
 Ugovor o transferutehnologije-

Korisnik tehnologije, pored naknade za ustupljenu tehnologiju, ima obavezu prema

davaocu tehnologije i u pogledu plaćanja naknade za usluge i tehničku pomoć (kao što su
usluge obrazovanja kadrova, plasmana proizvoda na tržištu, tehničke usluge i dr.). Kada se
naknada određuje, zavisno od obima iskorišćavanja predmeta ugovora o transferu
tehnologije, tada je korisnik tehnologije u obavezi da davaocu tehnologije podnosi izveštaj
o obimu iskorišćavanja i da s njim izvrši obračun naknade svake godine, kad u ugovoru
nije određen kraći rok..
Postoji obaveza korišćenja naknadnih usavršavanja od strane korisnika tehnologije.
Međutim, potrbno je istaći, da tu postoji određena zakonska kontradiktornost koju sa
pravom konstatuju neki autori.
Ta kontradiktornost se ogleda u tome što generalni zakon - Zakon o obligacionim
odnosima, predviđa da ako zakonom ili ugovorom nije drukčije odrđeno, sticalac licence
nije ovlašćen da iskorišćava naknadna usavršavanja predmeta licence. Međutim, lex
specialis - Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, predviđa obavezu ugovaranja da
davalac patenta, znanja i iskustva za vreme trajanja ugovora stavlja na raspolaganje
poboljšanja na patentu, znanju i iskustvu, pa čim postoji takva obaveza u ugovoru o
transferu tehnologije, onda postoji i obaveza od strane sticaoca, korišćenje ovakvih
naknadnih usavršavanja.
Ovakvo rešenje je svakako i zakonski konstruisano u cilju zaštite korisnika
tehnologije. Može se po ovom pitanju raspravljati i u smislu da se napred interpretirana
odredba Zakona o obligacionim odnosima primenjuje samo na unutrašnje odnose o
transferu tehnologije, između privrednih subjekata u našoj zemlji, a da se odredbe Zakona
o spoljnotrgovinskom poslovanju primenjuju na odnose kada je jedan od ugovornih
partnera strano lice. Ali, može se prihvatiti i stav, da je Zakon o spoljnotrgovinskom
poslovanju savrmeniji jer je donet znatno kasnije, posle Zakona o obligacionim odnosima i
da je na moderniji način regulisao sadržinu i ugovorne obaveze strana iz ugovora o
transferu tehnologije.
Postoji i obaveza korisnika tehnologije da istu čuva i adekvatno koristi. Tako na
primer, korisnik tehnologije u određenim slučajevima mora da čuva ustupljenu tehnologiju
u tajnosti, jer neki nezaštićeni pronalazak ili tajno tehničko znanje i iskustvo ne sme da
bude preznetirano javnost ili da javnost ne dode do saznanja o tehničkoj recepturi,
svojstvima proizvedenog proizvoda i sl. pre njegove zaštite. Tako na primer, Zakon o
obligacionim odnosima predviđa, da ako predmet licence čini  nepatentiran pronalazak ili
tajno tehničko znanje i iskustvo, sticalac licence je dužan da ga čuva u tajnosti.
Kad je predmet ugovora ustupanje licence za žig, tada je korisnik, sticalac licence
obavezan da obezbedi isti kvalitet kao što je to kvalitet proizvoda ili usluga davaoca
licence i žiga. S tim u vezi, postoji i obaveza sticaoca da označi na proizvodu i uslugama
da se radi o proizvodima i uslugama po licenci.

7.1. Naknada kod ugovora o transferu tehnologije

Naknada kod ugovora o transferu tehnologije je jedan od bitnih elemenata ugovora, a

ujedno i osnovna obaveza sticaoca tehnologije, kojoj odgovara obaveza predaje predmeta

Strana 9
 Ugovor o transferutehnologije-

na strani prenosioca tehnologije. Plaćanje naknade može se vršiti u novčanom i u

naturalnom obliku (u vidu isporuke robe proizvedene po pribavljenoj tehnologiji). Novčani
oblik ima više modaliteta: (a) naknada u paušalnom iznosu, (b) periodična naknada, koja
zavisi od ugovorenih parametara i, (v) „mešovita“ naknada. Države koje su donele
specijalne propise o transferu tehnologije (zemlje u razvoju) nastoje da ograniče
autonomiju volje ugovarača u pogledu visine i trajanja prava na naknadu, želeći da zaštite
domaćeg ugovornika od preterane eksploatacije od strane prenosioca tehnologije. Osim
toga, navedeni propisi veoma detaljno regulišu način i mesto plaćanja naknade. Pre
isplaćivanja naknade inostranom prenosiocu tehnologije mnoga zakonodavstva predviđaju
rigorozan postupak kontrole i odobravanja, pri čemu ugovornici moraju uz zahtev
državnom organu da dostave i određenu dokumentaciju iz koje se mogu utvrditi podaci o
samim ugovaračima, mestu plaćanja, ugovorenim rokovima u kojima treba da budu
izvršena plaćanja, način na koji će biti određen devizni kurs, kao i valuta plaćanja. Pored
obaveze plaćanja naknada za prenetu tehnologiju na strani sticaoca tehnologije je i obaveza
da plaća i naknadu na ime pruženih usluga i tehničke pomoći od strane prenosioca.
Tehnička pomoć prenosioca tehnologije se može sastojati u obučavanju kadrova sticaoca,
slanju instruktora u pogone sticaoca itd. U tesnoj vezi sa obavezom plaćanja naknade je i
obaveza izveštavanja i polaganja računa. Naime, u slučaju da se ugovori naknada koja
zavisi od obima iskorišćavanja prenete tehnologije, sticalac će biti u obavezi da prenosioca
izveštava o svim relevantnim činiocima od koje zavisi visina naknade.

8. JOŠ NEKA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA, PO

ISTEKU UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Prava sticaoca, korisnika tehnologije-Jedno od prava sticaoca korisnika

tehnologije je da robu proda posle isteka ugovora o transferu tehnologije koju je proizveo
za vreme trajanja ugovora. Osim toga, korisnik tehnologije ima pravo da proizvodnju i
usluge koje nisu okončane do isteka roka ugovora koristi ugovorenu tehnologiju, u cilju
završenja obaveza koje je preuzeo za vreme trajanja ugovora. Inače, korisnik tehnologije je
obavezan da, po pravilu, prestane korišćenje tehnologije pa i znanja i iskustva, po isteku
ugovora o transferu tehnologije. To pravilo ima za cilj, da ne dode posle isteka ugovora do
nelegalnog korišćenja, posebno nezaštićenih prava intelektualne svojine.
Još neke obaveze korisnika tehnologije- Pored napred istaknutih obaveza, jedna od
obaveza korisnika tehnologije je da vrati celokupnu dokumentaciju koju mu je predao
davalac tehnologije, po prestanku ugovora. Osim toga, on je obavezan da izvrši konačan
obračun naknade sa davaocem tehnologije i isplati iznose koje duguje po takvom
obračunu.
Postoji i obaveza obustave daljeg korišćenja znakova i simbola koje mu je po
ugovoru omogućavao davalac transfera tehnologije, kao i da čuva u tajnosti tajnu
tehnologiju (nepatentirani pronalazak i nezaštićeno znanje i iskustvo) i po isteku ugovora o

Strana 10
 Ugovor o transferutehnologije-

transferu tehnologije, sve dotle dok takva tajnost postoji, tj. dok ne dode do patentiranja
pronalaska znanja i iskustva.

9. PODLICENCA

Sticalac isključive licence može pravo iskorišćavanja predmeta licence ustupiti

drugome (podlicenca). Ugovorom se može predvideti da sticalac licence ne može dati
drugome podlicencu ili mu je ne može dati bez dozvole davaoca licence. Davalac
neisključive licence, nema pravo da daje licencu, sem ako nije ugovorom drukčije
određeno. Međutim, sticalac isključive licence ima pravo, u granicama prostornog i
vremenskog važenja licence, da daje podlicence, pod uslovom da ugovorom između
sticaoca i davaoca licence nije drukčije predviđeno. Kako je ovaj ugovor zaključen intuitu
personae, ugovorom se može predvideti da sticalac licence nema pravo davanja
podlicence, tj. da je za takvo davanje potrebno da pribavi saglasnost od davaoca licence.
Davalac licence, može odbiti sticaocu isključive licence davanje podlicence, samo iz
ozbiljnih razloga.
Otkaz ugovora zbog nedozvoljene podlicence - Davalaclicence može otkazati
ugovor o licenci bez otkaznog roka kad je podlicenca data bez njegove dozvole i kad je ona
prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.
Neposredan zahtev davaoca licence - Ugovorom o licenci ne stvara se nikakav
pravni odnos između sticaoca podlicence i davaoca licence, čak ni kada je davalac licence
dao dozvolu za zaključenje podlicence. Međutim, davalac licence može u cilju naplate
svojih potraživanja od sticaoca licence (koji su nastali iz licence) zahtevati neposredno od
sticaoca podlicence isplatu iznosa koji ovaj duguje davaocu podlicence na osnovu
podlicence.

10. NEKE POSEBNOSTI KOD PRESTANKA UGOVORA

Prestanak ugovora, protekom vremena i prećutno produženje ugovora

Kada je ugovor o licenci zaključen na određeno vreme, onda on prestaje samim
protekom vremena na koji je zaključen i nije potrebno da bude otkazan od neke ugovorne
strane.
Međutim, kad sticalac licence po proteku vremena na koji je isti bio zaključen,
produži da iskorišćava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da
je zaključen novi ugovor o licenci sa neodređnim trajanjm i to pod istim uslovima kao i
prethodni. Tom prilikom, obezbeđnja koja su treća lica dala za prvu licencu, prestaju sa
protekom vremena na koji je bio zaključen.

Otkaz ugovora o licenci

Strana 11
 Ugovor o transferutehnologije-

Ugovoro licenci koji je zaključen na određeno vreme prestaje otkazom, gde svaka
ugovorna strana može isti dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok. Kad otkazni rok nije
ugovorom predviđen, Zakon o obligacionim odnosima predviđa da isti iznosi 6 meseci, s
tim što davalac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine njegovog važenja. To
je imperativna norma iz Zakona o obligacionim odnosima i ona je obavezna kao takva, za
ugovorne partnere.
Smrt, stečaj i likvidacija, kao uzrok prestanka ugovora
U slučaju smrti davaoca licence, ugovor o licenci se nastavlja sa njegovim
naslednicima, pod uslovom da ugovorom nije drugačije ugovoreno. Takođe, u slučaju
smrti sticaoca licence, ugovor o licenci se nastavlja sa njegovim naslednicima koji
preuzimaju njegovu delatnost. Kad dođe do stečaja ili likvidacije sticaoca licence, davalac
licence može ugovor da raskine. Ovo pravo davaoca licence, da po prestanku pravnog lica
sticaoca licence, usled stečaja ili likvidacije, ugovor raskine, dato je na bazi Zakona o
obligacionim odnosima i isto se razlikuje od pravila stečajnog prava po kojima davalac
licence ne bi imao ovo pravo kada je sticalac licence izvršio svoju ugovornu obavezu iz
ugovora.

ZAKLJUČAK

Ugovor o transferu tehnologije predstavlja ugovor u kojem davalac tehnologije

ustupa pravo na privredno iskorisćavanje prava intelektualne svojine kao i nezastićenih
prava zajedno sa opremom i tehnološkim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i
uz potrebnu tehničku pomoć i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati
naknadu. U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine kao sto
su: patent, model, uzorak, žig, znanje, iskustvo, kao i nezaštićeno pravo industrijske
svojine i razne kombinacije zastićenih i nezasticenih prava.
Osobine ugovora: ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i
obaveze postoje za obe ugovorne strane, za davaoca tehnologije i korisnika tehnologije.
Pismena forma je bitan uslov. Pored pismenog zaključivanja ovog ugovora isti Zakon
predviđa da se ovakav ugovor mora prijaviti nadležnom Saveznom organu u roku od 30
dana od dana potpisivanja i smatra se punovažnim tek od dana upisa u registar koji vodi
nadležni savezni organ.
Ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrži: obavezu davaoca
patenta, znanja i iskustva da će primenom doći do ugovorenog kvaliteta; obavezu davaoca
patenta, znanja i iskustva da njihovo korišćenje nije štetno za zdravlje i život ljudi i životnu
sredinu; klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet ne povređuju prava trećih lica.
Ugovor o međunarodnom transferu tehnologije se razlikuje od ugovora o zakupu u tome
sto je ovaj prvi ličnog karaktera, a drugi nije. Predmet zakupa se vraća sopstveniku po
isteku ugovora, a kod međunarodnog transfera tehnologije to je po pravilu nemoguće.

Strana 12
 Ugovor o transferutehnologije-

Obaveze davaoca tehnologije je da preda predmet ugovora o transferu tehnologije u

cilju iskorišćavanja, korisniku tehnologije u određenom roku, uz to davalac tehnologije je
obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju , ugovorenu opremu i alate sa uputstvima
za korišćenje. On takođe garantuje i tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost
predmeta ugovora.
Obaveza korisnika tehnologije je da predmet ugovora iskorišćava na ugovoreni
način, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama. Ako to ne postuje tada on odgovara
za neadekvatno izvršenje ugovora u skladu sa opštim pravilima građanskog prava. Treba
da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju. Oblici plaćanja naknade utvrđuju se ugovorom.
Korisnik je u obavezi da tehnologiju čuva i adekvatno koristi.
Podlicenca- prema nasem Zakonu o obligacionim odnosima, sticalac isključive
licence moze pravo iskorišćavanja predmeta licence ustupiti drugome. Ugovorom se moze
predvideti da sticalac ne moze davati podlicencu nekom drugom ili je ne može dati bez
dozvole.
Do prestankaugovora o transferutehnologijemozedoćiusled:
prestankaugovoraprotekomvremena, smrti, stečaja, likvidacije.

LITERATURA

1. Prof. drRatiborGrujić, Poslovnopravo, Beograd, 2008

2. Besarovićdr V, Pravoindustrijskesvojineiautorskopravo, Beograd, 1984,
3. Vasiljevićdr M, Trgovinskopravo-privrednopravo, Beograd, 1991,
4. Zakon o spoljnotrgovinskomposlovanju;
5. Zakon o obligacionimodnosima;
6. Ppt Poslovno pravo
(2019/2020), Prof. dr Draško Bosanac

Strana 13